Obuhvatajući Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru i Albaniju, oblast Dinarskog luka predstavlja globalno središte biološke raznovrsnosti, sačinjene od mnoštva endemskih biljnih i životinjskih vrsta, koje su svoje stanište pronašle u rekama, vlažnim staništima i podzemnim vodama. Reke su temelj zdrave životne sredine jer pružaju niz važnih usluga (vodu za piće i navodnjavanje, izvor su hrane i energije, te resurs za različite ekonomske aktivnosti) i regulaciju (pročišćavanje, uravnotežavanje i dopunjavanje zaliha podzemne vode, sprečavanje zaslanjivanja, ublažavanje poplava, transport i zadržavanje sedimenata), te podržavaju funkcije slatkovodnih ekosistema (kruženje hranjivih materija, primarna proizvodnja, održavanje biološke raznolikosti). One takođe pružaju i raznovrsne kulturne usluge – estetske i duhovne vrednosti, mogućnosti za rekreaciju. Sve ekološke usluge koje ovi dobro očuvani slatkovodni sistemi daju čoveku i prirodi ugrožene su usled izgradnje novih hidroelektrana u ovim zemljama.

Put prema održivoj hidroenergiji u Dinarskom luku

Reka Vjosa, Albanija © Goran Šafarek WWF-Canon

Slatkovodna oaza ugrožena hidroenergijom

BROŠURA

2014

Hidroenergija kao održivi izvor energijeNepromišljeno iskorišćavanje reka danas će imati štetan uticaj na ljude, prirodu i ekonomiju u budućnosti. Zemlje Dinarskog luka - sa svojom širokom mrežom dobro očuvanih reka - u jedinstvenom su položaju da osiguraju dugoročno očuvanje egzistencije ljudi i prirode. WWF veruje da razvoj hidroenergetskih objekata treba posmatrati u sklopu održive energetske politike i da se treba sprovesti u okviru međunarodno priznatih standarda i najbolje prakse. Postojeća, neefikasna hidroenergetska postrojenja je potrebno obnoviti kako bi se povećala njihova proizvodnja i smanjio nepovoljan uticaj na okolinu pre razmatranja izgradnje novih hidroelektrana. Nova postrojenja bi trebalo isključivo da se grade van područja slatkovodnih ekosistema od visokog ekološkog značaja. Pažljivim planiranjem zemlje Dinarskog luka će izbeći značajne troškove u budućnosti, učeći na primeru brojnih evropskih zemalja koje izdvajaju puno sredstava za projekte obnove na rekama koje su uništene lošim planiranjem i upravljanjem.

Postojeća hidroenergetska

postrojenja i povezana infrastruktura

decenijama su stara te stvaraju velike gubitke energije u proizvodnji i prenosu, kao i gubitke biodiverziteta koji se

mogu izbeći.

Petra RemetaStručna savetnica za vode i energetikuWWF Mediteranpremeta@wwfmedpo.org

Bojan StojanovićKomunikacije za pitanja vodaWWF Mediteranbstojanovic@wwfmedpo.org

croatia.panda.org mediterranean.panda.org

Kontakti

BROŠURA 2014

© 1986. Panda simbol WWF-a – World Wide Fund For Nature ® “WWF” zaštitni je znak WWF-a

MEDITERRANEAN.PANDA.ORGMED

Zašto smo ovde

www.panda.org/mediterranean

Da zaustavimo uništavanje životne sredine i izgradimo budućnost u kojoj ljudi žive u harmoniji s prirodom.

© A

Nd

rijA

Vr

do

ljAk

/ WW

F-cA

No

N

WWF poziva vlade zemalja Dinarskog luka, potencijalne investitore i finansijske institucije da slede ili u svojim zahtevima usvoje ove smernice za nove hidroenergetske zahvate:

• Povećatiefikasnostpostojeće energetske infrastrukture pre planiranja novih izvora energije.

• Osmislitiodrživuenergetskupolitiku koja će uravnotežiti ekološke, ekonomske i socijalne aspekte i koja će se zasnivatinakombinacijirazličitihobnovljivihizvoraenergije, u skladu sa stručno utemeljenom procenom nacionalnog potencijala obnovljivih izvora energije.

• Poboljšatipostojećapostrojenja (tehnička i ekološka poboljšanja) pre planiranja novih hidroenergetskih kapaciteta.

• Poštovatizoneisključenja za razvoj hidroenergije, uzimajući u obzir uticaje na nivou rečnog sliva.

• Implementiraticelovitemereublažavanja, a posebno u smislu ugrađivanja režima prihvatljivog ekološkog protoka i prolaza za ribe u projekte hidroelektrana (postojećih i planiranih).

Održiva hidroenergija u praksiReke i rečni segmenti od izuzetnog značaja za Bosnu i Hercegovinu

© W

WF M

Ed

iTEr

rA

NE

AN

Banja LukaBihać

Prijedor

Tuzla

Zenica

Sarajevo

Mostar

"

"

Zadar

Šibenik

Dubrovnik

SplitNeretva

Bregava

Trebižat

Buna

Neretva

Neretva

Krupa

Zalomka

Drežanka

Šuica

Doljanka

Ramskojezero Rama

JablaničkojezeroRak

itnica

Ljuta

Una

Una

Sava Sava

Vrbas

Vrbas

Vrbas

Vrbas

Ugar

Vrbanja

Sana

Sana

Bosna

Bosna

Jala

Tinja

Spreča

KrivajaLužnica

Buškojezero Dr

ina

Drina

Drina

Drina

Sutjeska

Bistrica

Tara

Lim

Najočuvaniji rečni segmentiRečni segmenti važni za kontinuitet tokaOstali vrednovani rečni segmenti Hidrotehnički objekti za zadržavanje voda

Iz publikacije Reke: linije života Dinarskog luka: Očuvanje najvrednijih reka jugoistočne Europe, WWF Mediteran 2014.

http://awsassets.panda.org/downloads/rijeke_linije_ivote_dinarskog_luka.pdf

Močvarna staništa reke Neretve u Hrvatskoj © Andrija Vrdoljak WWF-Canon

WWF Mediteranski program, u saradnji sa relevantnim institucijama za zaštitu životne sredine zemalja Dinarskog luka, sproveo je 2014. godine stručnu analizu 296 reka u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, (ukupna dužina analiziranih reka iznosi 13.278 km). Analize su pokazale visok stepen povezanosti mreže reka Dinarskog luka i da su većina reka u veoma dobrom ili dobrom stanju. Ukupna dužina tih izuzetnih rečnih tokova iznosi 8.739 km i predstavlja 66% analizirane ukupne dužine reka. Zemlja sa najvećim procentom očuvanih reka je Crna Gora sa 76% izuzetnih reka (898 km), zatim Hrvatska sa 73% (3.301 km), Bosna i Hercegovina sa 60% (2632 km) i Albanija sa takođe 60% (1.907 km). Mapa, napravljena na osnovu tih podataka, pokazuje koje se to reke i rečni tokovi smatraju najdragocenijim. Na osnovu ovoga kao i Rukovodećih načela ICPDR-a moraju se odrediti aktuelne zone isključenja za hidroenergetske zahvate.

WWF će nastaviti saradnju sa relevantnim državnim institucijama kako bi pomogao da se definišu ove zone i da se osigura njihova sveobuhvatna zakonska zaštita2.

Definisanje zona isključenja u Dinarskom luku

2Za više detalja pogledati WWF-ovu publikaciju “Reke: linije života Dinarskog luka”:

http://awsassets.panda.org/downloads/rijeke_linije_ivote_dinarskog_luka.pdf

„Rukovodeća načela Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR) prvi put govore o tome kako se održiva

hidroenergija može primeniti, posebno u zemljama jugoistočne Evrope. Posebno je značajno to da su je potpisali vladini

predstavnici, privatni sektor i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom prirode.“

Irene Lucius, direktorka programa za politiku i zelenu ekonomiju

pri WWF Dunavsko-karpatskom programu.

Zone isključenja su područja koja nisu prikladna za nove

hidroenergetske zahvate. Definisane i ucrtane na naučno

utemeljenim kriterijumima na nivou celoga sliva, njihova zaštita treba postati zakonski

obavezujuća.

Nakon nacionalne kampanje “Planinske reke: poslednja šansa”, koju je pokrenuo WWF u Rumuniji 2013. godine, a koja je okupila ribare, istraživače, akademske krugove i ekoturističke grupe i udruženja, 20.000 ljudi je potpisalo peticiju da se obustave zakonom dozvoljeni projekti izgradnje malih hidrocentrala.

Kao rezultat, potpisan je Memorandum o razumevanju između predstavnika Ministarstva za šumarstvo, vodoprivredu i ribarstvo i WWF-a sa ciljem da se rumunski zakoni usklade sa zakonom Evropske unije, kao i da od nacionalnog interesa bude ubeležavanje zona isključenja, u kojima se ne bi smele graditi male hidrocentrale ili bi njihova gradnja bila veoma ograničena. Ministarstvo je privremeno obustavilo odobravanje hidroenergetskih zahvata i osnovalo zajedničku radnu grupu, koja okuplja stručnjake iz državnog i civilnog sektora i koja treba da donese niz dodatnih kriterijuma za razvoj hidroenergetskih postrojenja i propisivanje zona isključenja.

Važno za buduće razvojne planove je i to da je novi Sporazum o partnerstvu između Rumunije i Evropske komisije isključio finansiranje izgradnje malih hidrocentrala iz fondova Evropske unije do 2020. godine.

Primer malih hidroelektrana u Rumuniji

Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav i načela o održivoj hidroenergiji

1Za detaljan pregled preporuka ICPDR-a videti Rukovodeća načela o održivom razvoju hidroenergije u

Dunavskom slivu: http://www.icpdr.org/main/activities-projects/hydropower.

Nacionalni park Sutjeska (BiH) gde je planirana izgradnja nekoliko malih hidroelektrana © Đorđije Milanović

RukovodećanačelaorazvojuodrživehidroenergijeuoblastimaDunavskogslivainicirali su ministri zemalja podunavskog regiona, potpisnici Konvencije o zaštiti reke Dunav (DRPC), koji su tragali za paketom mera o održivom i integralnom upravljanju razvojem i upotrebom voda. Dokument je pripremila Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR) u okviru sveobuhvatnog zajedničkog procesa u kom su učestovali predstavnici vladinih sektora (energetskog i sektora za zaštitu životne sredine), hidroenergetskog sektora, OCD-a i naučnih zajednica.

Svrha rukovodećih načela Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR) je da obezbedi podršku u pravovremenom ostvarivanju ciljeva u vezi sa obnovljivim izvorima energije, dok istovremeno, kroz listu sveobuhvatnih predloga, garantuje ispunjavanje ciljeva upravljanja vodama i životnom sredinom.

Zemlje potpisnice Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav se obavezuju na primenu ovih mera, koje bi iz tog razloga trebalo da se uvrste u nacionalno zakonodavstvo tih zemalja. Ključni predlozi dati u okviru rukovodećih načela su:

• poštovanje ekoloških, socijalnih i ekonomskih faktora projekata na usklađen način;

• sprovođenje strateškog planiranja na dva nivoa: regionalni nivo, koji vodi do identifikacije rečnih tokova gde je izgradnja hidrocentrala zakonom zabranjena (zona isključenja) ili bi trebalo da se izbegne (manje povoljne i nepovoljne zone); nivo samog projekta, gde se uticaj individualnog projekta procenjuje prema skali upravljanja rečnim slivom;

• obezbeđivanje ekološki prihvatljivog protoka i migracije riba kao prioritetne mere ublažavanja kako bi se održao i unapredio ekološki status voda1.

WWF predlaže dva važna instrumenta, kojima bi se osigurao razvoj održive hidroenergetske infrastrukture i koji se odmah mogu primeniti u celom regionu:

• RukovodećanačelaMeđunarodnekomisijezazaštiturekeDunav(ICPDR)o razvoju održive hidroenergije u oblastima dunavskog sliva

• MapanajbitnijihrekairečnihtokovauDinarskomluku,napravljena uz podršku WWF-a

Počivajući na osnovnim načelima održivosti ovi instrumenti nude jedinstven, sveobuhvatan i holistički pristup razvoju i izgradnji hidroelektrana. One su namenjene javnim službama i stručnim državnim vlastima, ali su takođe relevantne za potencijalne investitore i finansijske institucije, organizacije civilnog društva, kao i zainteresovanu javnost.

Potpuna primena ovog pristupa - kako u planiranju, tako i u razvoju novih hidroenergetskih kapaciteta - bi osigurala razvoj održivog hidropotencijala i očuvanja najvažnijih reka i rečnih tokova, ne samo u pojedinim zemljama, već u celom regionu Dinarskog luka.

Alati za održivu hidroenergiju

Prolazi za ribe projektovani u brane omogućuju autohtonim vrstama prolaz do mrestilišta.

Ekološki prihvatljiv protok oponaša prirodni protok u smislu balansiranja količine, kvaliteta i vremena protoka vode uzimajući u obzir stvarne potrebe ekosistema i zajednica koje se nalaze nizvodno.

Reke: linije života Dinarskog luka

115 analiziranih reka

ukupna dužina reka 4.408 km

60% ukupne dužine analiziranih reka je izuzetno (2.632 km) ukupna površina sliva

oko 65.067 km²

Očuvanje najvrednijih reka jugoistočne Evrope