Kiseli beskvasni hleb Preuzeto iz knjige: "Sreni dani uz Goli ruak" J.Oliver Ovo je prvobitni hleb. Govorim o biblijskim vremenima kada su se umesto dananjeg industrijskog kvasca koristili prirodni kvasci koji lebe u vazduhu. Mekan i ilav u isto vreme, sa puno rupica i zapanjujue hrskavom koricom koja mu uva vlanost beskvasni hleb je najbolja stvar na svetu. To je posao od 7 dana, ali kad jednom sastavite poetnu meavinu, moete ga praviti kad god poelite. Za poetak morate nabaviti brano od neprskane rai, poto ona sadri potrebne divlje kvasce i bakterije. Imajte na umu da e bilo kakvi aditivi ili hemikalije poremetiti rast mikroflore (zvui mnogo struno, ali nije loe da se zna). Ponedeljak Zameajte u iniji 500gr organskog raenog brana sa dovoljno vode da dobijete meko testo. Ostavite ga napolju 1 sat, pa unesite unutra, pokrijte plastinom folijom i ostavite na toplo mesto. Utorak Testo poinje da isputa mehurie. Nita ne dirajte. Sreda Meavina nastavlja da "kljua" i poprima sivkastu boju. Doao je as da umeate aku brana i dodate jo malo vode, tek toliko da testu vratite gustinu kakvu je imalo u ponedeljak. Ponovo ga pokrijte i ostavite da "radi".

etvrtak Slobodan dan. Moete u izlaz. Petak po podne Dobili ste penuavo testo koje mirie na pivo i pepeljaste je boje. Prepuno je prirodnih kvasaca i sasvim posebnog ukusa. Sada zamesite hleb tako to ete poetnoj meavini dodati 1kg otrog brana i dovoljno vode da dobijete vrsto testo koje se ne lepi i moe se sei. Mesite ga dobrih 5min. Odvojite 500gr kao novu poetnu meavinu, i to pre nego dodate so. Pokrijte ga i ostavite sa strane. Sa ostavljenom meavinom isti postupak moete ponoviti ve sutra, pa prekosutra i tako redom... Ako elite, dodajte so. Oblikujte hleb i smestite ga u iniju ili pleh i pokrijte nabranjenom krpom. Neka stoji tako 14 sati. Subota jutro ispecite hleb. Zagrejte rernu na 190 stepeni. Testo neno istresite na pobranjen pleh, napravite duboke ureze i pecite 1 sat, dok hleb ne dobije finu koricu i ne zazvui uplje kada ga kucnete. Ostavite ga da se ohladi i onda uivajte...moe biti sve, a moete ga i prepei. Kada odstoji isecite ga na kockice i koristite u supama i orbama. Moram da priznam da ovo jo nisam isprobala, ali hou. Izgleda mi savreno. Tog sam se hleba najela u Austriji i Nemakoj. Ja ga mnogo volim.

Vocni hleb bez ecera 1 olja sitno iseckanih urmi 1/2 olje suvog groda 1/3 olje gija, istopljenog (procisceni puter) 3 slatke jabuke, oljutene, ocicene i narendane 1 olja integralnog penicnog brana 2 kaicice praka za pecivo 1/2 kaicice sode bikarbone

1/2 kaicice soli 1 1/2 kaicica cimeta u prahu 3/4 olje isecaknih oraha ili pekana 1. Stavite iseckane urme i suvo grode u posudu za merenje i nalijte vodom. Ostavite da stoji jedan sat. 2. Zagrejte rernu na 180 C. Podmaite pleh za pecenje hleba velicine 22,5 x 12,5 x 7,5 cm. 3. Pomeajte gi i jabuke. Dodajte urme i suvo grode. 4. Pomeajte sve suve sastojke i ubacite ih u vlane sastojke dok se sve lepo ne natopi. Umeajte orahe; testo ce biti gusto. 5. Sipajte smesu u podmazani pleh i ravnomerno rasporedite. Pecite oko 50 minuta.

Hleb zdravlja 1kg jemenog brana 1kg raanog ili heljdinog brana 250gr meda 250gr nepeenih semenki bundeve 250gr semenki lana 250gr nepeenih semenki suncokreta 250gr susama praak za pecivo so sueno voe i orasidi po izboru Sve pomeati sa mineralnom vodom, ostaviti da odstoji 20 minuta. Oblikovati hlepie i pei. Naravno, mere moete smanjiti srazmerno. Ili poveati BTW, da napomenem samo, ovaj recepti je preporuka od koleginice - jo ga nisam isprobala...

KUKURUZNI KRUHEvo vam recepat za kukuruzni hleb (u mom kraju ga zovu kolobocnica): u posudu staviti 500gr kukuruznog brasna, 300gr psenicnog integralnog brasna, supenu kasiku soli i 1 pecivo. Umesiti sa vrelom vodom (kolicina po potrebi( i peci u podmazanom plehu oko sat vremena na 200stepeni. Probajte, lepo ide uz sarmu od kiselog kupusa, podvarka i kuvanog kiselog kupusa sa suvim mesom.

BESKVASNI HLEB200gr integralnog brasna 200gr polubelog brasna (ili zamena sa bilo kojim brasnom) 150ml vode ulje po potrebi semenke koje god (bundeve, suncokreta, lan, susam, lesnici, badem, orah (sitno seckani)

Kiselo tijesto Pobornici zdrave prehrane umjesto svjeeg ili suhog kvasca esto koriste kiselo tijesto. Priprema kiselog tijesta zahtijeva dodatno vrijeme. Neki i za pripremu kiselog tijesta upotrebljavaju kvasac, a evo kako kiselo tijesto rade makrobiotiari: Podjednake koliine punozrnog brana (obino se koristi penino) i vode pomijeati i ostaviti 72 sata da fermentira na sobnoj temperaturi. Ako se koristi graham brano, obavezno ga u omjeru 1:1 pomijeajte s branom tip-500 ili polubijelim. Nakon fermentacije dodajte malo soli i jo brana da napravite kompaktno tijesto. Od fermentiranog tijesta odvojite komad veliine teniske loptice, stavite u pobranjenu foliju, dobro zatvorite u neku posudu i stavite u hladnjak. Ova loptica slui za ubrzavanje procesa fermentacije kod sljedee pripreme kruha. Preostalo tijesto oblikujte po elji i ostavite da se die dva do tri sata. Tijestu moete dodati sjemenke suncokreta i sezama koje prije toga poprite do zlatne boje u suhoj tavici, te sjemenke lana koje pet minuta prije upotrebe ostavite namakati u vodi. Pecite na oko 180 do 200C oko 45 minuta (to ovisi i o obliku kruha, je li deblji ili tanji), s tim da provjeravate boju pazei da kruh ne zagori. Ukoliko vam kruh ima kiseli okus razlozi tome mogu biti: a) niste ostavili malo veu koliinu tijesta da proces fermentacije zapone, b) predugo ste ga ostavili da odstoji jer kad se postupak ponavlja onda ne treba fermentirati 2-3 dana i c) nije bio dobro uskladiten pa se ukiselio. Postupak fermentacije/vrenja moe se vriti i sa nesamljevenim zrnjem itarica, i ne samo itarica ;-). Osobno, Swamiji rijetko konzumira fermentiranu hranu. Takoer nije ljubitelj kruha u ijem je sastavu roga. Ako elite preciznije i naprednije upute, pregledajte npr.:

Osnovni recept za tijesto u ayurvedskoj kuhinji Prosijte 0,5 kg integralnog brana. U sredini brana napravite malu udubinu i dodajte prstohvat soli i dvije do tri alice vode. Snano mijeajte sve dok se od tijesta ne oblikuje mekana, elastina gruda. Ukoliko je tijesto meke, i kruh e biti meki. Tijesto se ne smije lijepiti za ruke, a ne smije biti ni suho. Za laki rad moete malo namastiti dlanove ghijom ili uljem. Ovisno o vrsti brana tijestu treba dodati manje ili vie vode. U gotovo tijesto prstima blago utisnite rupe u koje ulijte vodu, da bi se tijesto lake diglo. Ako vam se ne uri, neka tako prireeno tijesto stoji na umjereno hladnom mjestu 30 minuta do 2 sata. Posudu s tijestom pokrijte kuhinjskom krpom. Prije oblikovanja i peenja, tijesto treba jo jednom dobro promijesiti. Kruh bez kvasca i drugih sredstava za rahljenje (=pogaa) izvrsnog je okusa i vrlo je povoljan za zdravlje. Najbolje ga je pripremiti od svjee samljevenog peninog brana. Moe se oblikovati kao krug (disk), trokut, kvadrat ili savitak s nadjevom od povra. Kruh koji se dobro nadigao, vrlo je dobar i lako probavljiv. Neke vrste kruha koje ovdje opisujemo mogu se pei i u tavi, a ne samo u penici. Kruh se moe koristiti kao pribor za jelo: Otkidaju se mali komadi i njima se zahvaa jelo kao licom i prstima desne ruke prinosi ustima. Puri, pa i apati, u indijskoj se kuhinji koriste umjesto lice i tanjura. apati se peku u suhoj tavi, a puriji u ulju ili ghiju. U junoj Indiji obrok se tradicionalno posluuje na listovima palme. Znam to iz osobnog iskustva.

Talijanski kruh by mia mammaOvo je po receptu moje mame, koja obozava da stavlja spanac u sve sto se mozeinace ovaj hleb me je odusevio

Alati

o o o

Kuhinjski prikaz Ispii PDF verzija

Recept Komentari Kako je drugima ispalo?

/slika/192831/

Priprema1.1 Kvasac i secer ostaviti u mlaku vodu 15 minuta.Zatim ga umesati u brasno, dodati so i vodu i mesiti testo 5 minuta

2.

2 Ostaviti da naraste pola sata, pa onda premesiti i opet ostaviti

3.

3

Spanac ocistiti i iseckati , kao i masline pa ih pomesati u vidu nadeva

4.

4 Razviti testo oklagijom, staviti pola nadeva na testo, pa opet premesiti i razviti

5.

5 Zatim preostali deo nadeva redjati na testo i uviti u rolat

6.

6 Staviti u pleh i ostaviti 30 min da stoji

7.

7 Premazati ga umucenim belancem i posipati susamom, peci na 180C , 30-40 minuta

8.

8 Gotov kruh

/slika/192828/

PosluivanjeAko koristite zamrznuti spanac (kao ja), upotrebite celu kesu (700gr) jer se dosta skupi kad se otopi

Sastojci 150 gr spanaca 450 gr brasna 20 gr kvasca 1 kasicica secera 300 ml mlake vode 50 gr zelenih maslina bez kostica (mogu se pomesati s crnim) 1 kasicicia soli 1 belance susam

Kruh od tikvica i maslinaDobije se manji kruh ,dovoljan za rucak !:)

Alati

o o o

Kuhinjski prikaz Ispii PDF verzija

Recept Komentari

/slika/300357/

Priprema1.1 Zagrijati rernu na 200C. Pripremiti lim (2010),namazati i pobrasniti ili staviti papir za pecenje.

2.

2 Rendane tikvice dobro iscjediti od njihovog soka. Pomijesati ih s brasnom ,praskom za pecivo, sirom, vlascem, maslinama.

3.

3 U manjoj zdjeici izmijesati jaja, mlijeko, ulje, pa dodati u prvu suhu smjesu.

4.

4 sve sastaviti i sipati u kalup za pecenje.

5.

5

Peci 35-40 minuta mna 200C.

Sastojci 150gr tikvica(izrendati) 250gr brasna 1 prasak za pecivo 1 zlicica soli 1zlicica secera 125gr sira(cheddar)koji imate 2 zlice vlasca(sjeckanog) 12kom.crnih maslina(sjeckanih) 2 jaja 250ml mlijeka 3-4 zlice maslinovog ulja

Kuhinjski prikaz Ispii PDF verzija

ratatouille recept 27.07.2008.

Hljeb sa maslinovim uljem i sjemenkama lanaMekan, izdasan, ukusan a zdrav

Alati

o o o

Kuhinjski prikaz Ispii PDF verzija Recept Komentari Kako je drugima ispalo?

/slika/78 014/

Priprema1.1 Sve sastojke sjediniti u dublji sud i napraviti glatku masu od tijesta. Tijesto zamjesiti da bude srednje tvrdoce, malo mekse nego za kifle. 2. Tijesto ostaviti da se digne. 3. Kada se digne, premjesiti ga, oblikovati hljeb, staviti u nauljen kalup i ostaviti pola sata da odstoji pokriven cistom krpom. 4. Kada je dovoljno odstajao staviti da se pece.

2.

2

Najbolje bi bilo sjemenke lana istucati ili samljeti jer tako ce nas organizam iz njih pokupiti puno vise nutrijenata.

Sastojci 100 gr sjemenki lana 1/2 dl maslinovog ulja 1 jaje 3 dl toplog mlijeka 1 dl tople vode 2 kasike secera 1 kasika soli kvasac brasna po potrebi Kuhinjski prikaz

Ispii

Integralni hleb bez kvasca by RayletAlati

Ovo je timski rad: Raylet napisala recept na forumu, ja prepisala, napravila i slikala. Profit dijelimo fiftyfifty :D, uz napomenu da je recept napisan izvorno (dakle, ekavski) ali uz bosanski akceeeenat ;)

o o o

Kuhinjski prikaz Ispii PDF verzija

Recept Komentari Kako je drugima ispalo?

/slika/97302/

PripremaVrijeme pripreme: 80 min

1.

1 U ciniju za mesenje ubacite sve vrste brasna, so, prasak za pecivo, ovsene pahuljice i semenje.

2.

2 U sredinu sipate ulje i uz dodavanje tople vode umesite testo.

3.

3

Ne sme biti pretvrdo, vec da se prestane lepiti za prste.

4.

4 Ostavite ga da odmori 15 minuta i formirate veknu.

5.

5 Polozite je u dobro namascen kalup, isecete ukoso po vrhu.

6.

6 Premazete mesavinom ulja i vode i pospete semenjem po zelji.

7.

7 Bundevinim, suncokretovim, lanenim, susamovim i td.

8.

8 Pecete veknu na 180C (350F) stepeni oko 40-50 minuta.

9.

9 Pri kraju mozete zastiti povrsinu hleba alu-folijom da ne izgore semenke.

10.

10

Hleb je gotov nakon sto stapic koji ste gurnuli u njegovu sredinu izadje suv.

11.

11

Hleb ostavite na zicanoj resetki da se potpuno ohladi.

12.

12

Najbolje ga je koristiti tek naredni dan. Ovakav hleb treba pojesti u roku od tri dana!!!

SastojciBroj osoba: 4 osobe

1 1 1 3 1 1

solja jecmenog brasna solja razanog brasna solja heljdinog brasna solje integralnog brasna solja ovsenih pahuljica kasicica soli

malo susama malo semena suncokreta i lana 1/2 praska za pecivo 1 1/2 solja maslinovog ulja 1 1/2 solja mlake vode (ili po potrebi) Kuhinjski prikaz Ispii PDF verzija

ita i proizvodi od ita itarice predstavljaju nekoliko vrsta kultura iz porodica trava koje se gaje radi njihovog semena (zrna), koja obezbeuju osnovnu hranu za ishranu ljudi i domaih ivotinja. Razne itarice se gaje u raznim predelima zemljine kugle. itarice i danas predstavljaju osnovni prehrambeni proizvod u mnogim zemljama, naroito siromanim, dok industrijalizovane zemlje sa viim ivotnim standardom preferiraju proizvode veeg stepena prerade. Hranljiva vrednost itarica i preraevina lei u velikom sadraju kompleksnih ugljenih hidrata. One takoe obezbeuju belanevine i vitamine B grupe, ali su oskudne u nekim esencijalnim aminokiselinama i kalcijumu. Zato se proizvodi od itarica moraju kombinovati sa mesom, mlenim proizvodima, povrem i voem. U proizvode od itarica spadaju: hleb i peciva, testenine, keksi i biskviti, kolai, kae, cerealije za doruak, kokice, itd. ita su u ishrani ljudi vrlo znaajan izvor ugljenih hidrata, pre svega skroba (60 79%) i predstavljaju skrobnu hranu. Zato su vani izvori energije. U pravilnoj ishrani itima se podmiruje 33% ukupnih dnevnih energetskih potreba i 31% potreba za proteinima. Najznaajnija su integralna ita i njihovi proizvodi, kao vaan izvor biljnih vlakana, pre svega sirovih i vitamina B grupe. U itima se nalaze i vlakna rastvorljiva u vodi, to doprinosi iroj primeni ita u dijetalnoj ishrani. Penica - po prijatnom ukusu, hranljivoj i biolokoj vrednosti proizvodi od penice, odnosno brana, daleko su ispred proizvoda drugih itarica. Penini hleb, peciva, testenine i drugi proizvodi predstavljaju gotovo kompletne namirnice (sloeni ugljeni hidrati, belanevine, masti, mineralne materije i vitamini). Penica i preraevine, naroito one od celog zrna smatraju se zdravom hranom bilo u vidu hleba, testenina, itarica za doruak ili raznih pahuljica. Proklijala penica je naroito bogata aminokiselinama, mineralnim materijama i vitaminima (naroito vitaminom C). Penine pahuljice od celog zrna, klice i mekinje se preporuuju za dodavanje raznim jelima. Kuvana penica sa mlekom, mlevenim orasima ili medom predstavlja izvrsnu poslasticu, ali i podstreka rada organa za varenje, te je treba ee jesti. Brano predstavlja veoma vredan koncentrovan izvor ugljenih hidrata, vie nego zrno penice. Proizvodi od brana snabdevaju nas energijom, belanevinama, kalcijumom, gvoem i vitaminima B grupe (uglavnom crno i integralno brano). Hleb od belog brana ne sadri biljna vlakna, vitamina i mineralne sastojke, te se zato u novije vreme sve vei znaaj pridaje polubelom, crnom i hlebu od integralno brana. Meanjem belog i integralnog brana moe se dobiti hranljiviji, ukusniji i zdraviji hleb. Brano od celog zrna (graham, integralno) sadri 100% sastojaka zrna. Dobija se mlevenjem celog zrna dobro oprane i oiene penice bez prosejavanja i odvajanja mekinja. Hleb od ovog brana je grublje strukture, ima soan ukus i braon boju, a bioloka vrednost mu je vea zbog obilja biljnih vlakana, vitamina i mineralnih sastojaka. Zbog malog procentualnog sastava glutena preporuuje se meanje ovog brana sa belim kako bi se dobio hleb bolje strukture. Integralno brano se mora upotrebiti u okviru 3 meseca, zbog sadraja ulja koje moe da uegne. Treba ga uvati do potronje u zatvorenoj posudi na tamnom i hladnom mestu. Crno brano sadri 80 90% sastojaka zrna (neto mekinja je odstranjeno) i ima veu sposobnost apsorpcije vode od belog brana, dajui zbijeniji hleb od belog, ali ne tako grub kao od integralnog brana. Belo brano sadri 72 74% zrna ita. Izrauje se samo od skrobnog dela zrna endosperma i ne sadri

mekinje koje su izvor biljnih vlakana, vitamina i klice koja obiluje u vitaminima i mineralima. Mekinje i klice koje daju tamniju boju su odstranjene te ono ima izrazito belu boju. Poto je belo brano lieno mnogih hranljivih sastojaka, to se iz tih razloga u novije vreme vri obogaivanje preparatima gvoa, kalcijuma i dr. Prekrupa (griz) je proizvod dobijen grubim mlevenjem itarica, preteno tvrde durum penice, u granulama. Bela prekrupa se melje od pirina, prekrupa za kaamak ili palenta od kukuruza i prekrupa za kau od heljde. Hranljiva vrednost prekrupe je ista kao i brana. Koristi se za izradu testenine i za pripremanje supa, garnirunga i raznih jela (kaamaka, kus-kusa, pudinga, knedli, kolutia, krema, sufle, itd). Kvalitetna penina prekrupa se dobija od tvrde penice. Fina prekrupa se koristi za izradu testenina, dok srednja ili gruba prekrupa se koristi za supe i deserte, a veoma fina prekrupa se koristi za proizvodnju deije hrane. Glutensko brano se proizvodi od tvrde penice koja obiluje belanevinama koje sadre hlebni lepak gluten. Hleb i peciva od takvog brana bolje narastaju i uopte imaju bolju strukturu u odnosu na meko brano od meke penice. Organsko brano se proizvodi od penice koja je proizvedena striktno pod bio-uslovima, tj. na zemljitu koje nije bilo tretirano vetakim ubrivima najmanje 2 godine. Takoe nisu korieni herbicidi ni pesticidi i branu nisu dodavani aditivi. Bezglutensko brano dobija se ekstrakcijom glutena iz peninog brana. Pogodno je za ishranu kod obolelih od glutenske enteropatije (alergija na gluten). Seitan je preraeni oblik peninog glutena ekstrahovan iz testa ispiranjem ispod tekue vode. Seitan se zatim marinira u zainskoj tenosti kao umbir, morske alge i tamari, koja mu daje bledo braon boju, pre nego se pakuje za prodaju u prodavnici zdrave hrane. Veoma je bogat belanevinama. Moe se sei i dodavati umesto mesa supama, sosovima za testenine, varivima. On ne zahteva dugo kuvanje ve samo zagrevanje. Naroit znaaj ima u vegetarijanskoj ishrani u Aziji, gde ga nazivaju penino meso. Kod nas se prodaje u prodavnicama zdrave hrane. Penine mekinje za ljudsku ishranu su proizvod dobijen prosejavanjem meuproizvoda pri mlevenju i ljutenju oiene i pripremljene penice. To su ljuske zrna penice koje se izdvajaju u toku meljave. Najvaniji su izvor sirovih biljnih vlakana, vitamina B grupe i fosfora. Zbog obilja biljnih vlakana hleb i proizvodi sa mekinjama imaju veu nutritivnu vrednost od belog hleba i proizvoda od belog brana. Smatraju se najefikasnijim prirodnim lekom protiv zatvora (prirodni laksativ). Mekinje treba dodavati u razna jela kako bi se poveao sadraj biljnih vlakana. Penine klice su proizvod koji se dobija od sredinjeg dela zrna penice (embriona) koji se odvaja od ostalog zrna u toku meljave. Vaan su izvor bioloki vrednih proteina, masti sa nezasienim masnim kiselinama, mineralnih materija i vitamina B1, B2, B6 i vitamina E. Od mineralnih materija u klicama su prisutni oligoelementi, naroito selen, koji se smatra zatitnikom srca, krvnih sudova i svih elija u organizmu. Penine pahuljice su proizvod dobijen presovanjem oljutenog zrna penice. Ulazi u sastav muslija, a moe se koristiti i kao dodatak slanim i slatkim jelima. Ra - po hranljivoj vrednosti ra je slina penici, s tim to ra sadri manje glutena, ali vie vane aminokiseline lizina. Sadri vitamine B grupe, vitamin E, belanevine, gvoe i razne minerale. Raane pahuljice su esto u sastavu muslija. Raano brano se nalazi u prodaji kao svetlo i tamno brano koje je sa vie mekinja. Brano od celog zrna rai je tamnije od integralnog peninog brana i prodaje se u prodavnicama zdrave hrane. Poto oskudeva u glutenu, nepodesno je za izradu hleba, ve se mea sa peninim branom za izradu specijalne vrste hleba i peciva. Raano brano slui i za izradu umbir hleba i nekih vrsta hrskavih biskvita, kao i skandinavskih i ruskih pita i hrskavog hleba. Raani hleb je tamnije boje, kiselkast i manje je porozan od peninog. Dobro odrava sveinu i koristan je u nekim dijetama. Raane pahuljice se koriste kao itarice za doruak, a nalaze se i u sastavu itarica sa suvim voem musli. Ovas - za razliku od drugih itarica, biljna vlakna iz ovca, tj. ovsenih pahuljica i mekinja su preteno rastvorljiva, to im daje veliki znaaj za snienje nivoa holesterola u krvi i odravanje nivoa eera u normali. Proizvodi od ovsa imaju sledea svojstva: sniavanje holesterola, regulisanje nivoa eera u krvi, deluju laksativno i povoljno deluju na srce i krvne sudove i leenje malokrvnosti, tite debelo crevo od hemoroida i raka. Veliki im se znaaj pridaje od strane nutricionista, jer sadre rastvorljiva biljna vlakna, koja kada su ukljuena u dijetu sa malo masti i holesterola, pomau da se snizi novo holesterola u krvi. Ovsene pahuljice su u stvari prekrupljena zrna ovsa u obliku flekica (pahuljica), uparena da bi se razorio deo skroba i suena. Pahuljice za brzo pripremanje (instant), za spravljanje kae podvrgavaju se vioj temperaturi, tako da su delimino kuvane. Krupne pahuljice slue sa spravljanje kae i kao sirove u musliju. Srednje krupne pahuljice imaju raznovrsnu primenu i bre se kuvaju i daju kau bez grudvica.

Kukuruz - kao sastojak javlja se u preko 3.000 prehrambenih proizvoda. Javlja se u hlebu, cerealijama za doruak, branu, prekrupi, raznim pekarskim proizvodima, poslasticama, ulju, skrobu, viskiju, dinu, votki, supama, itd. A kao zaslaiva javlja se kao kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza i drugo. Kukuruzno brano moe biti samleveno od isklicalog kukuruza i ono ima veu trajnost od onoga kod koga u tehnolokom procesu nije obavljeno isklicavanje. U letnjim danima moe se odrati ispravno i do 15 dana. Uglavnom se koristi za zgunjavanje sosova, supa i kuvanih jela, ali se moe koristiti i u izradi keksa, kolaa i meenje kukuruznog hleba (proje). S obzirom da ne sadri gluten, da bi se dobio hleb kvalitetne strukture moe se meati sa belim branom. Kukuruzne klice predstavljaju vanu sirovinu za proizvodnju jestivog ulja, jer imaju visok sadraj masti, koji iznosi i do 35% i vitamina E. Ulje je bogato nezasienim masnim kiselinama i fitosterolima. Ulje ima jarko utu boju i prodaje se uvek kao rafinisano. Ima ista svojstva kao suncokretovo ulje i moe se zagrevati do 170C. Kukuruzna krupica podesna je za kuvanje kaamaka. U prodaji se moe nai obina krupica za kaamak, koja se kuva 40 50 minuta ili instant koja se kuva manje od 5 minuta. Takoe se moe koristiti za pravljenje kae. Krupna prekrupa slui za izradu keksa i za meanje sa branom za izradu pogae, fina i superfina za palainke i za pohovanje mesa i ribe, naroito haringe. Kukuruzne pahuljice se dobijaju od kukuruznog griza. Sadre dosta kalcijuma i gvoa, a koriste se za doruak u kombinaciji muslija, zatim sa mlekom ili jogurtom. Kukuruz kokiar je posebna sorta kukuruza koja ima sitna, okrugla i malo spljotena zrna sa iljastim vrhom. Zrno na visokoj temperaturi u pokrivenoj posudi puca i dobijaju se voluminozne i veoma ukusne bele kokice. Predstavljaju korisnu grickalicu, jer sadre mnogo sirovih biljnih vlakana, a neutraliu viak kiseline u elucu i umanjuju goruicu. Kukuruz eerac je mlado zrno posebne vrste kukuruza eerca, u mlenoj zrelosti dok je jo mekano, sono i veoma ukusno. Prodaje se kao sve sa koankom od jula do oktobra, a u toku cele godine kao duboko zamrznuti i konzervisan u limenkama. S obzirom na svoj sastav i sadraj vode koriste se kao povre. Bere se dok je nezreo, tj. dok su zrna mlena, bledo uta i pokrivena zelenom ljuskom i mora se jesti to pre, jer se brzo menja posle branja. Pola inije kuvanog kukuruza eerca dnevno moe sniziti holesterol za 30%. Jeam - kao i druge itarice, ugljenohidratna skrobna hrana, koja obiluje gvoem i vitaminima B grupe. Mali sadraj masti i bogatstvo u biljnim vlaknima i vrednim belanevinama ini proizvode od jema zdravom hranom. Proizvodi od jema i ovsa postali su veoma popularni u svetu zbog sadraja rastvorljivih biljnih vlakana koja deluju na snienje holesterola u krvi. Oljuteni jeam (gerla) je proizvod koji se dobija ljutenjem i poliranjem jema posle odstranjivanja ljuske. Koriste se za spravljanje jela umesto pirina, kao i u supama i varivima za zgunjavanje. Jemena prekrupa je u stvari grubo prekrupljeno jemeno zrno posle odstranjivanja ljuske. Sadri sve sastojke oljutenog celog zrna jema i slui u mnogim krajevima za spravljanje jemene kae i kao dodatak neki vrstama hleba. Jemeno brano je mleveni proizvod kod koga je prethodno odstranjena ljuska. Kada se pomea sa vodom predstavlja dobro sredstvo za zgunjavanje supa i sosova sa mlekom. Zbog odsustva glutena nije podesno za izradu hleba, te se koristi u meavini sa peninim branom, ne vie od 15%. Jemene pahuljice se dobijaju presovanjem i drobljenjem zrna jema. Koristi se za spravljanje pudinga sa mlekom i kao dodatak drugim slatkim i slanim jelima. Nalazi se u sastavu muslija. Jemeni slad je najvanija sirovina u proizvodnji piva i jakih alkoholnih pia, kao i za proizvodnju sladne kavovine (surogata kafe). Jemeni malt sirup proizvode neke pivare ekstrakcijom iz jemenog slada. Prodaje se kao prirodni zaslaiva, jer je sline konzistencije i ukusa kao med. Manje je sladak i rei je od meda. Njegovim korienjem nivo eera u krvi se zlatno slabije podie, pa se smatra zdravijim od meda kao zaslaivaa. Sirup je preteno ugljenohidratnog sastava i oskudeva u vitaminima i mineralima. Heljda - botaniki ne spada u itarice, ali se svrstava u ita, jer se od njenog semena melje brano koje se koristi za izradu hleba, kae, kaamaka, testenina, itd. Skrobni endosperm sadri oko 15% kvalitetnih belanevina. Obiluje skrobom, dobar je izvor biljnih vlakana, beta karotena, vitamina B, gvoa, kalcijuma, cinka, magnezijuma, mangana i folne kiseline. Poto ne sadri gluten korisna je za ishranu onih koji su alergini na gluten. Sadri bioflavonoide rutin koji titi kapilare i krvne sudove i olakava cirkulaciju krvi u rukama i nogama. Ovaj bioflavonoid titi i od tetnog dejstva radijacije. Ljutena heljda se prekrupljuje, pri i prodaje pod imenom prekrupa, a ima prijatan ukus i miris na orahe. Koristi se za spravljanje kae ije kuvanje traje kratko. Heljdino brano nepodesno je za izradu hleba, jer manjka glutenom, te se koristi za izradu meenog dijetetskog hleba (70% penice, 30% heljdinog brana). Preteno se koristi u vidu kae (Rusija i srednji istok), i u vidu rezanaca zvani soba (Japan). U Rusiji se od heljdinog brana pravi blini palainke, a u nekim zemljama se izrauju testenine. U Francuskoj se izrauje keks i spravlja gusta, zaslaena kaa, a u

SAD palainke. Koristi se za razna jela umesto pirina i krompira. Brano slui za zgunjavanje supa, orbi i preliva za salate, kao i za spravljanje vafla. Brano i prekrupa od heljde moraju biti svei jer heljda sadri puno masti koje mogu da uegnu. Treba ih drati na hladnom do potronje. Hleb od heljde se pravi od meavine penino i heljdinog brana, u odnosu od 30% heljdinog i ostatak peninog brana. Proklijala heljda veoma hranljiva i ukusna kao dodatak salatama i prenoj hrani. Uglavnom se moe nai u prodavnicama zdrave hrane ili se moe samostalno izvesti isklijavanjem. Heljda se prodaje i u zrnu kao proprena u prodavnicama zdrave hrane, tako da ima prijatan ukus i aromu i slui kao korisna grickalica. Takoe se moe tamo nai i heljdino brano i meani heljdini hleb. Pirina - posle penice, to je na svetu najrasprostranjenije ito. Predstavlja osnovnu hranu vie od polovine svetskog stanovnitva. Pirina je lagana i dobro svarljiva skrobna hrana sa visokim iskorienjem 95,5%. Pirina je veoma koristan u leenju proliva, a skrob iz pirina se sporo apsorbuje, odravajui nivo eera u krvi na normali. Stoga se naroito preporuuje dijabetiarima i to naroito braon pirina. Ne sadri gluten i podesan je za ishranu i onih koji su alergini na gluten iz proizvoda od penice Sve vrste pirina sadre ugljene hidrate, belanevine, vitamine i minerale, a ne sadre masti i holesterol. Pirina ima visoku kalorinu vrednost (oko 350kCal na 100g), oko 90% kalorija iz pirina dolaze iz lako svarljivog skroba. Sadraj belanevina kree se oko 4% i manji je nego kod drugih itarica, ali su one neto bogatije vanim aminokiselinama. Ljuska sadri vitamine B1 i B2 i minerale i zato je celo zrno pirina nutritivno vanije od belog pirina. Od svih itarica stvara najbolju sitost ve sa 50g (180kCal). Istu sitost daje 200g (500kCal) hleba. Za porciju glavnog jela potrebno je 60 70g nekuvanog pirina, 25 30g za predjela i 40g(3 kaike) za desert. Pirina se obino kuva u vodi, supi ili mleku. Dugozrni i pretkuvani pirina najbolje je kuvati u vodi (zrna ostaju odvojena i sauva se aroma). Kratkozrni, okrugli pirina je bolje koristiti za desertna slatka jela, jer zrna ostaju zajedno. Postoje brojni recepti za pripremanje jela od pirina, ali najvaniji su rioto, pilav, paela i kari. Pirina je vaan kao garnirung za peenu ili prenu ribu, jela od mesa, ivine. Pirina je takoe sastojak meanih salata. Vaan je sastojak punjenih jela sa mesom ili bez njega (punjene paprike, sarme, sa paradajzom, sa plavim patlidanom). Braon-mrki pirina je ljuteni pirina sa koga je skinuta samo spoljna ljuska, a sadri deo unutranjeg omotaa i klicu. Sadri vitamine B grupe, skrob, fitinsku kiselinu i aminokiseline. Sadri neto vie masti i proteina od belog pirina. Beli pirina je pirina kod kojeg je odstranjena klica i ljuska. Radi lepeg izgleda vri se poliranje, pri emu se dobija zrno sa glatkom staklastom povrinom (polirani beli pirina), a ponekad se pirina glazira talkom i glukozom (glazirani beli pirina). Ljutenjem i poliranjem pirina gubi se preko 90% vitamina B1. Polukuvani pirina (parboiled) je polupripremljeni pirina koji sadri vie vitamina B grupe, a manje fitinske kiseline, to mu daje prednost nad belim pirinem. Veliina skrobnih zrna je manja, endosperm je pranjaviji i skrob je lake svarljiv. Proso - lako svarljiva zrnasta hrana, bez glutena (ne sadri alergene) i sa puno gvoa, fosfora i A i B vitamina. Obiluje biljnim vlaknima, magnezijumom i kalijumom. Belanevine prosa sadre vane aminokiseline: arginin, lizin, histidin, tirozin, cistin i triptofan Uspeno zamenjuje pirina, slui se uz slana jela i kao kuvano i rashlaeno u salatama. Dobro je da se pre kuvanja malo propri. Inae se kuva i priprema kao pirina za spravljanje sutlijaa. Lako se priprema, poto zahteva samo 20 minuta kuvanja u 2 dela vode ili mleka, uglavnom kao i pirina. Ponekad se proseno brano dodaje peninom i raenom za izradu specijalnih vrsta hleba. Preni proso ima prijatan miris i ukus kakaa. Izvor: poznat McCvarku