za drugi razred osnovne {kole

^UVARI PRIRODE

Vodi~ 3Tvoja okolina 45[ta ~ini prirodu 6[ta je napravio ~ovek 7@ivi svet 89[ta ko jede 10@abac Kraka 11Kako raste suncokret 1213Biqna apoteka 1415Pratim kako se priroda mewa 1617Za{to je voda va`na 18[tedeti vodu je lako! Radim to ovako... 1920Svaka kap vode je va`na 21Ko zaga|uje vazduh 2223Duvanski dim je opasan 24Zabraweno pu{ewe 25Zemqi{te 2627Buka 2829Brinem o `ivotiwama iz svoje okoline 30Ugro`ene `ivotiwe 3132Pri~a jednog ku}nog qubimca 33Kako ~uvati prirodu 34Blago koje nestaje 35Od starih nove stvari 3639Izlo`ba drve}a 40Zdrav `ivot 41Zdravo se hranimo 42Znaci koji upozoravaju na opasnost 43Je` u potrazi za pe~urkama 4445Bele`nica 4651

SADR@AJ

VODI^

zadatak

crtamo i bojimo

razgovaramo

re{avamo

istra`ujemo

pravimo

igramo se

potrebno ti je

4TVOJA OKOLINANacrtaj mesto na kojem se rado igra{, a koje se nalazi u blizini tvoje ku} e (stana).

Ispri~aj kako to mesto izgleda.

[ta ti se na tom mestu najvi{e dopada?

5[ta bi trebalo uraditi da mesta na kojima se igra{ budu jo{ lep{a i da se na wima prijatno ose} a{? Evo nekoliko predloga.

Oboj kru`i} pored predloga koji ti se najvi{e dopao.

Kako bi ti ulep{ao svoju okolinu? Nacrtaj.Objasni za{to bi to bilo va`no za tvoju okolinu, a za{to za tebe.

Trebalo bi da se uredi park...

... da se zbrinu psi lutalice.

... da se napravi staza za vo`wu bicikala i rolera...

... da se postavi vi{e kanti za sme} e...

6Priroda je sve ono {to te okru`uje. Ona mo`e biti `iva i ne`iva.@ivu prirodu ~ine biqke, `ivotiwe i ~ovek.Sva `iva bi} a se ra|aju, rastu i razmno`avaju.Da bi opstala, `iva bi} a moraju da di{u, piju vodu i da se hrane. Zato je za wihov `ivot va`na ne`iva priroda vazduh, voda, zemqi{te i sunce.

Vodoravno:

1. Naj~istiji je u {umama.2. Krtica `ivi u...

Uspravno:

1. Ribe plivaju u...2. Za wim se suncokret okre} e.

[TA ^INI PRIRODU

Napi{i nazive `ivih bi} a koja `ive u tvojoj okolini.

Posmatraj sliku, pa napi{i nazive svega onoga {to pripada ne`ivoj prirodi.

Re{i ukr{tenicu. Dobi} e{ nazive uslova bez kojih ne bi bilo `ivota na zemqi.

1.

2.

1.

2.

Sve ove predmete napravio je ~ovek. Za sve {to prave, qudi uzimaju materijal iz prirode.

Ovaj most napravqen je od kamena.Ove makaze napravqene su od gvo`|a.

Ova klupa napravqena je od drveta.

[TA JE NAPRAVIO ^OVEK

Nacrtaj jedan predmet koji je napravqen od drveta i jedan koji je napravqen od metala.

Nabroj jo{ neke predmete koji su napravqeni od kamena.7

@IVI SVET

8

U tvojoj okolini `ive razne biqke i `ivotiwe. Pro{etaj parkom, livadom ili {umom, pa posmatraj `ivotiwe i biqke koje tamo `ive. U bele`nicu, koja se nalazi na kraju kwige, upi{i koje si biqke i ` ivotiwe zapazio. Opi{i wihov izgled i pona{awe (koje su boje, kako se kre} u...).

Mali saveti

Dok istra`uje{, ne uznemiravaj svoje male susede. Ako podi`e{ kamen da bi saznao ko pod wim `ivi, vrati ga na mesto. Budi tih.

9Za istra`ivawe u prirodi mo`e{ da koristi{ vodenu lupu. Napravi je uz malu pomo} odrasle osobe. Tom lupom mo} i } e{ da posmatra{ si} u{na bi} a koja `ive u tvojoj okolini.

Vodena lupa

par~e kartonskog vaqka od toalet-papira

prozirna folija gumica za tegle malo vode

1. Neka ti neko od starijih pomogne da odse~e{ par~e vaqka (oko 3 cm).

3. Okreni vaqak i na foliju sipaj nekoliko kapi vode.

2. Preko wega stavi prozirnu foliju, pa je pri~vrsti gumicom za tegle.

4. Kroz vodenu lupu posmatraj si} u{na bi} a iz tvoje okoline (mrave, paukove, komarce...).

10

@ivotiwe `ive na mestima na kojima ima hrane koja im je potrebna.@ivotiwe koje se hrane biqkama su biqojedi, one koje se hrane drugim `ivotiwama su mesojedi, a one koje se hrane i biqkama i `ivotiwama nazivamo sva{tojedi.

Da li zna{?

@irafa jede samo biqke. Wen je jezik vrlo tvrd i `ilav. Ona zato mo`e da jede li{}e sa bodqikavih biqaka, a da se ne povredi.

Da li zna{?

Postoje i biqke koje jedu meso. To su biqke meso`derke. One se hrane insektima. Biqke ih namame mirisom, ulove ih, a onda ih vare.

Evo kako to izgleda u prirodi:

Takva veza `ivih bi} a u ishrani naziva se lanac ishrane.U lancu ishrane svaka biqka i `ivotiwa ~ini jedan deo.U prirodi postoji mnogo lanaca ishrane. Na po~etku svakog lanca uvek su zelene biqke.

Zec jede kupus. Lisica jede zeca. Orao jede lisicu.

Nacrtaj ono {to nedostaje u ovom lancu ishrane.

[TA KO JEDE

11

Kre, kre, kre!

Da vam se predstavim. Ja sam `abac Kraka. @ivim u Carskoj bari. U woj rastu barske biqke, `ive zmije, ribe i divqe patke. Ja najvi{e volim lokvaw jer na wemu le{karim i sun~am se. Oko mene zuje komarci i drugi insekti. Lovim ih zato {to su oni moja omiqena hrana.Kad vidim rodu, zaronim u baru. Uvek se od we krijem jer ona voli da jede nas `abe.Ne pla{im se samo roda. Strah me je i od qudi koji zaga|uju moju baru. Ako se voda u bari zagadi ili presu{i, `abe ne} e imati gde da `ive. Nadam se da se to ovde ne} e dogoditi zato {to je na{a bara Carska.

@ABAC KRAKA

Da li zna{?

Ako je kamewe oko bare zeleno, bara nije zaga|ena. Ukoliko je kamewe oko bare klizavo i sme|e boje, bara je zaga|ena.

Gde `ivi `abac Kraka?Ko jo{ `ivi u toj bari?^ime se `abac Kraka hrani?Koga se pla{i? Zbog ~ega?

Rei rebus.

Da bi biqke rasle, potrebni su im: voda, vazduh, zemqi{te, sun~eva svetlost i toplota.Biqke same sebi prave hranu. Koren upija iz zemqe vodu i minerale. Sprovodi ih do stabla i daqe, do listova. U listovima se, uz pomo} sun~eve svetlosti, stvara hrana za biqku.

Ovo je semenka suncokreta. Da bi iz we nikla nova biqka, potrebne su voda i zemqa. Posle sejawa semenka nabubri i pukne.

KAKO RASTE SUNCOKRET

12

Semenka pu{ta koren i biqka pomo} u wega iz zemqe uzima vodu i hranqive sastojke. Posle nekog vremena nad zemqom se po-javquje izdanak. Sun~eva svetlost i toplota poma`u mu da raste.

Na stabqici suncokreta ni~u zeleni listovi, a na wenom vrhu veliki `uti cvet. U sredini zrelog cveta nalaze se semenke, koje su zbijene jedna do druge.

Semenke suncokreta su jestive. To je ukusna zdrava hrana koju vole i ptice. Od semenki suncokreta pravi se uqe.

13

Zrnasti cvet

Nacrtaj cvet suncokreta na ~vr{} em kartonu.

Na latice koje si nacrtao zalepi zrna kukuruza.

Na sredinu cveta zalepi semenke suncokreta.

U poqu dedau sunce gleda,zelen mu skut,{e{ir mu `ut.

Rei ukr{tenicu. Rei zagonetku.

~vr{} i karton veli~ine male sveske

zrna kukuruza (jedna ~a{a) neoqu{tene semenke

suncokreta (pola ~a{e) lepak

14

BIQNA APOTEKANeke biqke se upotrebqavaju za pravqewe lekova.U na{im krajevima raste mnogo lekovitih biqaka: kamilica, nana, maj~ina du{ica i druge.

Kamilica

Kamilica cveta u prole} e. Cvetove kamilice treba brati po sun~anom i suvom vremenu i stavqati ih u korpu, platnenu vre} icu ili kartonsku kutiju.

Cvetovi se su{e od ~etiri do osam dana u hladovini, rasprostrti po dasci, platnenoj krpi ili po papiru.

Posle toga stave se u teglu, a tegla se zatvori.

^aj od kamilice smiruje gr~eve u stomaku.

Pre nego {to krene{ da sakupqa{ lekovito biqe, trebalo bi da sazna{ kako biqke koje `eli{ da bere{ izgledaju.Mnoge biqke su sli~ne, pa ih je te{ko razlikovati.

Napi{i nazive nekoliko lekovitih biqaka za koje zna{.

kamilica nana maj~ina du{ica

15

Mirisni zave`qaj

nekoliko osu{enih listova nane

komad platna debqi konac

1. Na platno stavi osu{ene listove nane. 2. Ve`i koncem krajeve platna.

Rei rebus.3. Zave`qaj stavi pored jastuka na kojem

spava{. Prija}e ti mirisno uspavqivawe.

16

PRATIM KAKO SE PRIRODA MEWAU toku godine smewuju se ~etiri godi{wa doba: jesen, zima, prole} e i leto.

S promenom godi{wih doba de{avaju se i promene u prirodi.

Pove`i promene u prirodi sa odgovaraju} im godi{wim dobom.

PROLE]E

LETO

JESEN

ZIMA

17

Posmatraj jedno drvo u svojoj okolini. Napi{i naziv tog drveta.

Kakva je na dodir kora tog drveta (hrapava, glatka...)?

Ako to drvo ima plod, nacrtaj ga.

Prati promene koje se de{avaju na tom drvetu u razli~itim godi{wim dobima. U bele`nicu, koja se nalazi na kraju kwige, upi{i svoja zapa`awa. Prona|i u nekoj enciklopediji ili na Internetu jo{ podataka o drvetu koje posmatra{.

Kako izgleda li{} e tog drveta? Nacrtaj ga. Kako izgleda stablo? Nacrtaj ga.

18

ZA[TO JE VODA VA@NAVoda je neophodna za `ivot svih `ivih bi} a qudi, biqaka i `ivotiwa. Da bi ~ovek mogao da upotrebqava vodu, ona mora da bude ~ista. ^ovek vodu koristi za pi} e, pripremawe hrane, za li~nu higijenu, za prawe ve{a, sudova itd.

U prirodi nema dovoqno vode za pi} e. Zato vodu treba ~uvati i {tedeti.

Razmisli o tome koliko vode ti tro{i{. Koje bi navike mogao da promeni{, pa da na taj na~in doprinese{ da se voda u{tedi?

Kako se pona{a{ dok pere{ zube? Zaokru`i slovo ispred odgovaraju} eg odgovora.

a) Gledam se u ogledalu.b) Pu{tam da voda te~e iz slavine dok perem zube.v) Zatvaram slavinu dok perem zube.

Rei rebus.

19

[TEDETI VODU JE LAKO! RADIM TO OVAKO...Zatvaram slavinu dok perem zube. Tako se dnevno u{tedi onoliko vode koliko je potrebno za jedno tu{irawe.

Ne br~kam se u kadi, ve} se tu{iram. Pet minuta pod tu{em dovoqno je svima da budu ~isti.

Kap, kap, kap... Ima li dosadnijeg zvuka od vode koja nepotrebno kapqe iz slavine? Uvek treba dobro zatvarati slavinu i proveriti wenu ispravnost.