FILOZOFIJA PRIRODE

Click here to load reader

  • date post

    15-Feb-2015
  • Category

    Documents

  • view

    247
  • download

    38

Embed Size (px)

description

Skipta Fizoologija prirode

Transcript of FILOZOFIJA PRIRODE

FILOZOFIJA PRIRODE 1. BERGSON - FILOZOFIJA IVOTA 2. POJAM PRIRODE 3. SISTEM PRIRODNIH NAUKA 1. TEOGONIJA PRIRODE 2. POJAM MATERIJE 3. ISTINA I VEROVATNOA 1. AJNTAJN 2. TELO I DUA 3. ISKUSTVO PR. NAUKA 1. ARISTOTEL I FIZIKA 2. POJAM IVOTA 3. SISTEM PR. NAUKA 1. ORDANO BRUNO 2. ZAKONI KRETANJA 3. FENOMENOLOGIJA SVESTI 1. HEGELOV POJAM PRIRODE 2. STUPNJEVI ORGANSKOG 3. PRIRODNONAUNE TEORIJE 1. KOSMOS I FIZIS 2. ENTROPIJA 3. METOD FORMALIZACIJE 1. ISTORIJA KVANTNE MEHANIKE 2. FENOMENOLOGIJA DUHA 3. TRANSCENDENTALITET PROSTORA I VREMENA 1. DIJALEKTIKA PRIRODE 2. ATRIBUTI MATERIJE 3. JEZIK PRIRODNIH NAUKA 1. KANT I PRIRODNE NAUKE 2. FORME IVOTA 3. PRIRODNI I PRIRODNONAUNI ZAKON SISTEM PRIRODNIH NAUKA 1. TEOGONIJA I KOSMOGONIJA 2. DETERMINIZAM 3. SISTEM PR. NAUKA 1. AJNTAJNOVA TEORIJA RELATIVITETA 2. POJAM SVETA 3. RAST ZNANJA U PR. NAUKAMA 1. PRETPLATONIKI POJAM PRIRODE 2. AKSIOMATSKI METOD 1. ONTOLOGIJA FILOZOFIJE PR. 2. PROSTOR I VREME 3. PRIRODNONAUNE HIPOTEZE 1. PREDPLATONSKA FIZIKA 2. FIZIKA REALNOST 3. RAST ZNANJA U PR. NAUKAMA 1. FILOZOFIJA MATEMATIKE 2. UM I MATERIJA 3. NAUNI DOKAZ 1. BESKONANO KONANO 2. ORGANSKI PROCESI 3. POJAM PRIRODNE FILOZOFIJE

1

Nauka je logiki oblik istinitog znanja jer se znanje moe pokazati jedino kao nauni sistem miljenja (a ne npr. kao mitski sistem miljenja (kurac ne)). I znanje i mitsko miljenje su oblici razumevanja, hermenutikog fenomena. Samo postojanje nauke je u prirodi nunosti znanja, a logika nauke je filozofsko znanje o naunom miljenju. Ono to se postavlja kao predmet u logici nauke jeste razgranienje nauke od filozofije, kao i pitanje o pojmu i predmetu nauke. Dakle, nauka je metodiki sistem znanja o odreenoj predmetnoj oblasti miljenja stvarnosti (odnosa miljenja i stvarnosti). Ona predstavlja ukupnost istinitih i sistematizovanih znanja o prirodi, drutvu i miljenju u celokupnom istorijskom razvitku. Prema optim odredbama njene karakteristike su: proverljivost, revizibilnost (sposobnost revizije, promene, popravke), sveobuhvatnost (na sve se odnosi) i istinitost (nije proizvoljno miljenje). Po Hegelu filozofija treba da se uzdigne na stupanj nauke jer je pravi oblik istine jedino nauni sistem. Nauna teorija je osnovna forma naunog saznanja. Skup naunih teorija, a time i injenica, hipoteza (dokazanih otkrivenim zakonima) i zakona, sainjava nauni sistem. Nauni sistem je logiki sreeno znanje na temelju principa iz odreenih podruja znanja. Nauna istina moe se izraziti jedino naunim sistemom, a sistem je mogu na razliitim stupnjevima spoznaje istine. S naunim sistemom dovrava se postojanje nauke. U prirodi je znanja nauke da je ono sistem istine - logiki sistem. Klasifikacija nauka moe se uiniti prema brojnim kriterijumima. Klasifikacija nauka, provedena prema razliitim principima, zasniva se na kategorijalnoj (optoj, najoptijoj, na temelju optih odredaba o svetu) sintezi saznanja uopte. Jedinstvo sveta i jedinstvo znanja u procesu saznanja se pojavljuju u tendencijama integracije i diferencijacije. S jedne strane u svim naukama dolazi do sve veih specijalizacija, ali i povezivanja naunih oblasti, ime se otvara prostor za dalji razvoj nauka (Povezivanjem, sintezom predmeta nauke i metoda nauke dolazi do novog momenta u razvoju nauke. Specijalizacijom, opet, kao izdvajanjem i nalaenjem novih momenata u predmetu saznanja i time i samog saznanja.). Takoe, matematizovanje svih nauka je obeleje ovog veka. Tako su nauke fundamentalne i primenjene, opte, posebne i specijalne, faktike i normativne, teorijske, praktike i istorijske, deskriptivne, eksplikativne i instrumentalne, prirodne, drutvene i psihike. Vilhelm Vunt podelio je nauke prema prirodnom principu, prema kojem je prirodni sistem nauka raspodeljen na nauke o prirodi i nauke o duhu, to sainjava realni sistem nauka, pored kojeg stoji matematika kao formalna nauka. Strogi teoretiari matematikih nauka razlikuju sve nauke prema principu nezavisnosti od iskustva: Apriorne - matematika i logika Aposteriorne - sve druge nauke koje se zasnivaju na principu verovatnoe

2

Celovitiji prikaz klasifikacije nauka je prema optoj shemi razlikovanja nauka prema principu objekta nauka. Objekti nauka su zapravo stupnjevi razvoja materije i njene strukture, to sainjava prirodu univerzuma. Priroda se pokazuje kao svet neive i ive materije, neiva materija je prvo gasovito, zatim mineralno stanje nediferencirana tvar, kosmiki sistem tela, svet hemijskih jedinjenja i kristalografija, mineralogija (mineral - svako homogeno anorgansko prirodno telo koje sreemo kao sastavni deo Zemljine kore), petrografija (deo petrologije koji opisuje minerale), geologija (nauka o postanku, sastavu i grai Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa), geohemija, koloidna hemija i biohemija, s kojom se stupa u podruje biologije i njenih disciplina: citologija, botanika (nauka o biljnom svetu), zoologija, biohemija. Postoje tendencije neive ka ivoj materiji, to rezultira postankom osetljivosti, refleksa, instinkta i svesti. Nauke koje u izvesnom smislu prethode hemijskim naukama i geohemiji su geofizika (nauka o fizikim pojavama u unutranjosti zemlje, naroito o njenoj temperaturi, gustoi, njenom magnetizmu i o telurskim (koji pripada zemlji, koji je vezan za zemlju) pojavama u vazduhu) i fizika geografija, meteorologija i fizika geologija, s obzirom na predmetni stupanj materije koja se istrauje. Prema tim stupnjevima posle geologije ide paleontologija (nauka koja prouava ivotinje i biljke koje su ivele na Zemlji u ranijim vremenima i iji se tragovi i ostaci nalaze i danas u zemljinoj kori), biologija, fiziologija, a nakon citologije, botanike i zoologije ide antropologija. Teorijski, fizici, hemiji i geologiji prethodi kosmologija, astronomija, kosmografija. S antropologijom se stupa u svet psihikih i drutvenih pojava: psihologija, sociologija, arheologija, ekonomija, lingvistika, pedagogija, opta istorija U temelju ovoga stoje osnovne diskretne strukture materije, a one su elementarne estice, jezgra, atomi, molekuli, anorganska i organska hemijska jedinjenja, minerali i stene, anorganski i organski koloidi (svaka supstanca koja se rastvara a pri tom ne obrazuje kristale) kao to su belaevine, elije, zatim biljke i ivotinje i ovek kao biopsiho-socijano bie. Filozofija ispituje sav univerzum postojanja i sve forme i stupnjeve razvoja materije, od elementarnih estica do ljudskog drutva. U prirodnim naukama fizika ispituje polje mikro, makro i mega ravni materije. Izmeu fizike.. Najpre govorimo o sistemu sveukupnog znanja, zatim sveukupnom sistemu filozofskog znanja, sistemu naunog znanja, sistemu posebnih i pojedinanih oblasti naunog znanja. Npr. Euklidov, Hilbertov geometrijski sistem, Fregeov aritmetiki sistem, Njutnov sistem mehanike, Menedeljejev periodni sistem, Hegelov filozofski sistem Prema Aristotelu nauka je opte i nuno znanje, ona pretpostavlja podruje stvari (valjda objekt znanja), znanje i aksiome. Metafizika je mudrost o prvim principima, a sve druge nauke uzimaju delove bia. Kod Platona se razlikuju dijalektika, fizika i etika.

3

Kod Aristotela se razlikuju: Teorijske - matematika, fizika, metafizika Praktike - etika, ekonomika, politika Poietike Kont prema optosti deli nauke na matematiku, astronomiju, fiziku, hemiju, psihologiju, sociologiju. Moe se govoriti i o sistemu nauka o oveku. an Pijae razdeljuje nauke na: Nomotetske (zakonodavstvene) - psihologija, sociologija, etnologija, lingvistika, ekonomija, demografija Istorijske Pravne Filozofske nauke Pijae smatra da se ove nauke meusobno interdisciplinarno prepliu, kao i sa prirodnim egzaktnim naukama. Mirko Aimovi - Sistem prirodnih nauka sainjava prirodno-nauni pogled na svet, ali on nije logiki sreena enciklopedija prirodno-naunih injenica..

JEZIK PRIRODNIH NAUKA Najapstraktniji i najekstremniji oblik formalizma izraen je u savremenoj simbolikoj logici, gde su znaci, simboli i njihovi odnosi, postavljeni za teorijski horizont naunih istraivanja, pa je zadatak takve logike da ispita mogunost izgradnje koherentnih apstraktnih struktura simbola i njihovih relacija. U temelju formalizovane hijerarhije jezika stoji ideja o univerzalnom jeziku svih nauka i sveg miljenja - ideja simbolikog jezika. To je jedan jedini jezik savrene logike sintakse i apsolutne tanosti izraavanja. Ovu ideju su imali Dekart, Lajbnic, Frege, Rasl, Vitgentajn i uopte logiki pozitivisti, prema kojima je mogue sainiti logiki jezik apsolutne formalizacije sveg miljenja - jezik logike. Stanovite radikalnog formalizma - formalicizam, provedeno je u logici uverenjem o nunosti apsolutnog apstrahovanja formi misli od njihove sadrine. To je temeljno polazite savremene simbolike logike. Ova logika nastala je matematikim zasnivanjem logike i zasnivanjem matematike iz logike. Meutim, nije mogu apsolutno formalizovani jezik koji nema nikakav materijalni smisao, niti kakav pojmovni sadraj, to znai da se prirodne nauke ne mogu aksiomatizovati formalnim jezikom simbola. Jezik je organon, logos i energeia. Mogue je razlikovati prirodne i formalne jezike. U formalnim jezicima razlikuju se jezici pojedinih nauka: matematike, fizike, hemije i logiki jezici. Mogue je razlikovati metajezike gde svaki jezik moe da

4

govori o svom objekt-jeziku. Jezik je izvorno ontoloki, o emu svedoe kategorije kod Aristotela S Dekartom postaje zanimljiva ideja o mathesis universalis i lingua universalis. Stvaranje univerzalnog jezika pretpostavlja analitiku svih sadraja svesti, svu strukturu svesti i znanja uopte, jer ideal jedinstva znanja, univerzalne nauke, ne moe da se ostvari pukim tehnikim postignuem metodskog problema pojmovnog oznaavanja. Lajbnic stoji na stanovitu stvarnosti jednog takvog univerzalnog jezika, pa formalizuje jezik tako to slova smatra brojevima po principu dekadnog ustrojstva brojnog niza, ime se postavlja osnov simbolikoj logici. U jeziku se odslikava svetski poredak, ali jezik nije samo ivi jezik, ve je mogu i matematiki poredak logikog jezika. Taj jezi