PRIR 31822 Cuvari Prirode R1

VERA MATANOVI] • BRANISLAV STANEC • VERA \OR\EVI]

;

ÛVARI PRIRODE 1PRIRU^NIK ZA UÎTEQE

(obrazovawe za ìvotnu sredinu)

za prvi razred osnovne {kole

IZBORNI PREDMET

ZAVOD ZA UYBENIKE • BEOGRAD

RecenzentiProf. dr Ivica Radovanovi}, U~iteqski fakultet, BeogradZorica Veinovi}, U~iteqski fakultet, BeogradMarija Kaps, u~iteq, O[ ,,Kraq Petar Iß, Beograd

UrednikMirjana Jovanovi}

Odgovorni urednikSlobodanka Ruæi~i}

Za izdava~aMiloqub Albijani}, direktor i glavni urednik

Sadràj

Na po~etku ukratko o novom izbornom predmetu obrazovawe za @ivotnu sredinu u Osnovnoj {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Za{to obrazovawe za ìvotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Ciqevi, zadaci i sadràj programa ûvari prirode

I. [ta je ìvotna sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91. Aktivnost u vezi sa ìvotnom sredinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9•1.1 Aktivnost: „Ovako je sada, ovako je bilo. Ko je kriv?ß . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

II. Prirodne pojave i promene u ìvotnoj sredini . . . . . . . . . . 92. Aktivnosti u vezi s prirodnim pojavama i promenama u prirodi. . . . . . . . . . 112. 1. Aktivnost: „Drvo se mewaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112. 2. Aktivnost: „Ko je kome hrana?ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

III. Zaga|ivawe ìvotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153. Aktivnosti u vezi sa zaga|ivawem ìvotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153. 1. Aktivnost: „[ta se ovde desilo?ß. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153. 2. Aktivnost: „Perce patke daje znake!ß. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153. 3. Aktivnost: „Jedna slika tu`nog likaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163. 4. Aktivnost: „Dim i tiß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163. 5. Aktivnost: „Ovo stvarno nema smislaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173. 6. Aktivnost: „Od tihog do glasnogß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173. 7. Aktivnost: „Kad se spava i od tihog boli glava!ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

IV. Za{tita ìvotne sredine i za{tita zdravqa . . . . . . . . . . 234. Aktivnosti u vezi sa za{titom ìvotne sredine i za{titom zdravqa . . . . . 234. 1. Aktivnost: „Dajemo vam na znawe, u Srbiji sve nas je mawe! . . . . . . . . . . . 234. 2. Aktivnost: „Jesmo lepi, jesmo sjajni!ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234. 3. Aktivnost: „Razdvajawe otpadaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244. 4. Aktivnost: „Izrada dnevnog jelovnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254. 5. Aktivnost: „Razvijawe svesti o svom telu koje rasteß . . . . . . . . . . . . . . . 264. 6. Aktivnost: „U~im da se sun~amß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274. 7. Aktivnost: „Jedan dan na suncu!ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284. 8. Aktivnost: Igra „staza zdravqaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Preporu~ena literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

3

Na po~etku ukratko o novom izbornom predmetu Obrazovawe za ìvotnu sredinu

u novoj osnovnoj {koli

ZA[TO OBRAZOVAWE ZA @IVOTNU SREDINU

Vekovima su qudi ìveli u zabludi da su prirodna bogatstva (voda, zemqi-{te, rude i sve drugo) darovi prirode koje mogu da koriste bez ograni~ewa. Takavnedoma}inski odnos je posledwih decenija u ~itavom svetu, kao prostornoj i bio-lo{koj celini, uslovio pove}ano ugroàvawe ̀ ivotne sredine. Tako je ovaj pro-blem postao op{ti, planetarni. Pojedina~ni, ali i sve ~e{}i slu~ajevi naru{avawaìvotne sredine predstavqaju, po svojoj prirodi, izazove kakve svet do sada nije po-znavao. Zato se pred ~ove~anstvo postavqaju izuzetni zahtevi koji se odnose nao~uvawe i neprekidno unapre|ivawe ̀ ivotne sredine. Naime, bez o~uvane ̀ ivot-ne sredine ne}e biti ni ̀ ivota, bar ne u ovakvom obliku kakav je danas, pa ni opstan-ka na Zemqi.

Kona~no su qudi, ta~nije znatna ve}ina wih, shvatili da su prirodna bogat-stva ograni~ena i da se priroda, odnosno ìvotna sredina, ne moè prekrajati izloupotrebqavati bez posledica koje iz takvog pona{awa proizlaze. Ali, ako onamawina qudi ipak nastavi to da ~ini, i daqe ne shvataju}i da i sama predstavqadeo prirode, postaje sama sebi najve}i neprijateq jer, kako se obi~no kaè, ,,se~egranu na kojoj sediß.

I u na{oj zemqi problem za{tite ̀ ivotne sredine predstavqa uslov daqegdru{tvenoekonomskog i svakog drugog razvoja. Zbog toga je i dospeo u ̀ iù javno-sti, naro~ito kada su u pitawu iznalaèwa tehni~kih i tehnolo{kih postupakakojima se zaga|ivawe smawuje. Za takva re{ewa potrebni su qudi koji dobro po-znaju zakonitosti prirode i kakve sve negativne posledice po ̀ ivi svet i ~ovekaimaju tzv. prqave tehnologije i drugi, uslovno re~eno, neekolo{ki postupci, makako se oni na prvi pogled ~inili jeftinim.

Ovaj vek, koji tek po~iwe, traì kvalitetno obrazovane qude koji }e svojimpona{awem ublaìti ekolo{ku krizu u koju ulazimo. To zna~i da je kqu~ opstan-ka u obrazovawu! U tom ciqu je osmi{qen i u vaspitno-obrazovni proces ukqu-~en, dodu{e kao izborni (ali nekako se mora po~eti, zar ne?), nastavni predmetobrazovawe za ̀ ivotnu sredinu. Jo{ ve}i zna~aj imalo bi ukqu~ivawe ekolo{kogpristupa predmeta, i to ne samo u osnovnoj {koli, pa se nadamo da }e do toga usko-ro do}i.

Po na{em mi{qewu, jedan od osnovnih ciqeva vaspitawa i obrazovawa u ce-lini mora prvenstveno da bude pozitivan odnos prema ̀ ivotnoj sredini, odnosnosvest da je svako pojedina~no odgovoran za stawe u ìvotnoj sredini i motivisanda se ekolo{ki poèqno pona{a. U tom ciqu osmi{qeni su Priru~nik za u~eni-ke i metodi~ki priru~nik za u~iteqe.

Priru~nik za u~enike za izborni predmet obrazovawe za ìvotnu sredinu

koncipiran je tako da se u~enici kroz igru upoznaju s nekim problemima u ̀ ivot-noj sredini (prvenstveno u svom okruèwu), ali i da saznaju na koji na~in mogu

5

svojim malim rukama (a velikim srcima) da doprinesu smawivawu uni{tavawaprirode u celini.

Zna~ajno je i saznawe da je wihova uloga u za{titi, ali i obnovi i unapre|i-vawu ìvotne sredine veoma velika.

Da bi se to postiglo, svaka aktivnost u uybeniku ima nekoliko segmenata: posta-vqawe problema istraìvawe i na~ine na koji taj problem (npr. zaga|ivawe vode) mo-è da se re{i.

U delu Priru~nik za u~enike koji se uslovno moè nazvati metodi~kim uput-stvom naslov pod Aktivnosti u vezi sa... daju se ideje na koji se na~in odre|enaaktivnost moè realizovati. Pri tom je u~iteq samo koordinator aktivnosti,koji svojim pitawima i potpitawima usmerava u~enike da do|u do novih saznawa.

Predloèni su i oblici i metode rada, zatim povezanost s drugim naukama ipotreban materijal a sve radi po{tovawa ciqeva i ishoda programa. Smatramo dasu pomenuti delovi priru~nika dobar osnov za uspe{an rad.

I jo{ ne{to veoma zna~ajno: ne mora se po{tovati redosled aktivnosti uuybeniku i priru~niku. Sve zavisi od u~enika, {kole i okruèwa u kojem se onanalazi. Zna~ajan je ishod, koji se odnosi na to da u~enici kroz aktivnosti shvateda sve {to se de{ava u ìvotnoj sredini uti~e na wih i da oni mogu da doprinesuda se naru{avawe prirode smawi.

CIQEVI, ZADACI I SADR@AJI PROGRAMA ÛVARA PRIRODE

CIQEVI I ZADACI

‡ Upoznavawe pojmova i osnovnih elemenata ìvotne sredine;‡ uo~avawe i opisivawe osnovnih pojava i promena u ìvotnoj sredini;‡ uo~avawe i opisivawe pojava koje ugroàvaju ìvotnu sredinu;‡ razvijawe odgovornog odnosa prema sebi i ìvotnoj sredini;‡ razvijawe radoznalosti, kreativnosti i istraìva~kih sposobnosti;‡ razvijawe osnovnih elemenata logi~nog i kriti~kog mi{qewa.

SADR@AJI PROGRAMA

@ivotna sredina

‡ Voda, vazduh, zemqi{te (uslovi ìvota), biqke ìvotiwe;‡ tvorevine qudskog roda.

Prirodne pojave i promene u ìvotnoj sredini

‡ promene na biqkama i ìvotiwama u toku godine (cvetawe, listawe, opa-dawe li{}a, seobe ptica ...);

‡ odnosi ishrane u ̀ ivotnoj sredini ‡ najbliòj okolini (ko je kome hrana);‡ naj~e{}e ugroène biqne i ìvotiwske vrste.

6

7

Zaga|ewe ìvotne sredine

‡ Zaga|ewe vode i posledice;‡ zaga|ewe vazduha i posledice;‡ zaga|ewe zemqi{ta i posledice;‡ buka ‡{tetne posledice.

Zaga|ewe ìvotne sredine

‡ Briga o biqkama i ìvotiwama u neposrednoj okolini;‡ naj~e{}e ugroène biqne i ̀ ivotiwske vrste u neposrednoj okolini i wi-

hova za{tita;‡ racionalno kori{}ewe prirodnih bogatstava (razgradive i nerazgradive

materije, razdvajawe otpada za reciklaù);‡ pravilan odnos prema sebi (prednost zdrave hrane za rast i razvoj, rizi~no

pona{awe koje moè ugroziti zdravqe.

Oblici rada:‡ samostalan,‡ u parovima,‡ grupni,‡ frontalni.

Metode rada:‡ dijalo{ka,‡ posmatrawe,‡ opisivawe,‡ otkrivawe,‡ prakti~ne aktivnosti,‡ ilustrativna,‡ demonstrativna.‡ istraìva~ka ‡ igrawa.

Povezanost s nastavnim predmetima:‡ svet oko nas,‡ srpski (materwi jezik),‡ fizi~ko i zdravstveno obrazovawe,‡ umetnost (muzika i likovno),‡ matematika.

Po{tovane koleginice i kolege,

Molimo Vas da odaberete najlep{i likovni i pisani rad va{ih u~enika

o ̀ ivotnoj sredini i po{aqete izdava~u – Zavodu za uxbenike i nastavna sred-

stva, Beograd, Obili}ev venac 5.

Me|u prispelim radovima bi}e odabrani najboqi i objavqeni u narednim

izdawima uxbenika „ûvari prirode 2“.

9

I. [ta je ìvotna sredina

1. AKTIVNOST U VEZI SA @IVOTNOM SREDINOM

1.1. Aktivnost: ,,Ovako je sada, ovako je bilo. Ko je kriv?ß

Oblici rada: frontalni i individualniMetode rada: ilustrativna, dijalo{ka, terenski rad (intervju)Povezanost: svet oko nas (ìva i neìva priroda), srpski (materwi) jezik

(govorne ve`be)Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada

Prva ilustracija predstavqa ,,netaknutuß prirodnu okolinu, biqni i ̀ ivo-tiwski svet bez uticaja qudi.

Sa u~enicima razgovarajte o stanovnicima koji su prikazani na ilustraciji.Oni treba da opi{u vodu, biqke, ìvotiwe i vazduh (nebo). Potom ilustracijutreba da preklope pausom na kojem su naslikani zaga|iva~i. Razgovor daqe usme-ravajte ka uo~avawu razlika (o~iglednih) izme|u prvobitne slike i novog izgle-da okoline. Odgovori na pitawe ,,Ko je te razlike izazvao, i da li je bilo potrebnoda se priroda toliko izmeniß pokaza}e koliko su deca razumela uticaj ~oveka naprirodu.

Tokom daqeg rada pomozite u~enicima da na osnovu analize ilustracije za-ga|ewa grupi{u na:

‡ zaga|ewe zemqi{ta,‡ zaga|ewe vode i‡ zaga|ewe vazduha.Zatim treba da nabroje ~ega vi{e nema na slici posle uticaja qudi. Objasnite

da }e ove {kolske godine upoznati na~ine kako treba da brinu o prirodi, pre svegao svom okruèwu.

U~enici treba da pitaju starije qude iz svoje okoline kako su izgledale vode(reke, jezera i bare) kada su oni bili mladi. Tada }e, verovatno, ~uti onu poznatupri~u o pripremi hrane vodom koja je uzimana direktno iz reke, zatim o obiqu ri-ba, ptica i drugih oblika ìvota kojih sada vi{e nema u tom broju ili ih vi{euop{te nema. O tome razgovarati i slede}i put, na ~asu obrazovawa za ìvotnu

sredinu.Najboqe bi bilo kada bi ne~iji deda ili neki stariji ~ovek iz kom{iluka

pred svima ispri~ao pri~u o tome kako je nekada izgledala wegova okolina. Sta-riji qudi su veoma voqni da s decom podele svoja se}awa i iskustva. Budite ve{tii razgovor vodite postavqawem prigodnih potpitawa.

11

II. Prirodne pojave i promene u

ìvotnoj sredini

2. AKTIVNOST U VEZI S PRIRODNIM POJAVAMA I PROMENAMA U PRIRODI

2.1. Aktivnost: „Drvo se mewaß

Oblici rada: individualni, frontalniMetode rada: dijalo{ka, demonstrativna, ilustrativnaPovezanost: svet oko nas, umetnost (likovna)Materijal: Priru~nik za u~enike

Tok rada

Ova aktivnost podrazumeva posmatrawe jedne biqke (drvenaste) tokom tra-jawa jedne {kolske godine. Termini za posmatrawe su jesen, zima, prole}e i leto.

JESEN

Sredinom ili krajem oktobra (u zavisnosti od meteorolo{kih uslova) li-stopadno drvo doìvqava punu transformaciju. Li{}e kao da se poigrava pale-tom boja od bledozelene, preko ̀ ute, oker i zagasitih tonova ‡ sve do braonkaste.

[ta se zapravo desilo?Li{}e postepeno mewa boju, su{i se i opada. Nagomilano na zemqi postepe-

no se razgra|uje i ulazi u ciklus kruèwa materije u prirodi.

ZIMA

Drvenasta biqka miruje i neaktivna je. Opalo li{}e i suve gran~ice nata-paju se vlagom ki{e i snega.

PROLE]E

Temperatura vazduha je porasla, {to omogu}ava biqci da upija vodu i minera-le iz zemqe; po~iwe novi ciklus i za nekoliko dana pojavquje se novo, mlado li{}e.

LETO

Za razliku od aprilskih svetlozelenih tonova, li{}e u junu ima zagasitoze-lenu boju. Na biqci se zavr{io ciklus razvijawa listova, cvetnih pupoqaka iplodova.

Osnovne fenolo{ke promene opadawa li{}a, pupqewa, listawa i cvetawasu uo~qive i lako prepoznatqive. Zato u~enici odabranu biqku posmatraju i cr-taju ~etiri puta u toku godine, a zatim upore|uju crteè uo~avaju}i {ta se prome-nilo, a {ta je ostalo isto.

12

2.2. Aktivnost: ,,Ko je kome hrana?ß

Oblici rada: individualni, u paru i grupni.Metode rada: otkrivawe, igra.Povezanost: svet oko nas (ishrana ìvotiwa).Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike.

Tok rada

Obnovite ste~ena znawa o uslovima za ìvot iz predmeta svet oko nas. Iz-dvojte tematski deo o ishrani, pa predloìte u~enicima: Hajde sada da se malo po-igramo! Igra se zove Ko je kome hrana?

Samostalan rad

‡ U~enici isecaju slike i raspore|uju ih ispred sebe po stolu.‡ Zatim im recite: Pore|ajte po tri slike tako da se vidi ko se kime hrani.

(Treba da izdvoje bar po dve-tri grupe slika ‡ individualan rad).‡ Na kraju u~enici pokazuju ìva bi}a koja su povezali. Korigujte ih posta-

vqawem prigodnih pitawa tipa ,,[ta misli{, da li si mogao/mogla...?ß

Postavqawe zadataka za rad u paru

‡ Formirajte parove za rad.‡ Ciqano pitawe: ,,Da vidimo, koji }e par da pore|a najvi{e slika tako da

se vidi ko se kime hrani u jednom lancu.ßPo zavr{enom radu u~enici pokazuju {ta su uradili. Korigujte ih zajedno sa

ostalim u~enicima iz grupe.Zatim recite u~enicima da sklone samo jednu od slika iz lanca ishrane, i da

razmisle i ispri~aju {ta }e se desiti sa ostalim wegovim ~lanovima.Postavite pitawe: ,,[ta }e se dogoditi ako sklonite biqku iz lanca ishra-

ne?ß Razgovor usmeravajte na uo~avawe problema ko }e sve trpeti zbog nedostat-ka biqne hrane. Ko }e prvi biti ugroèn, a ko posle wega?

Predloìte u~enicima da uklone grabqivicu iz lanca ishrane i da objasne{ta }e biti sa ostalim wegovim ~lanovima. Naglasite da grabqivicu treba tre-tirati kao neophodnog regulatora brojnosti populacija vrsta koje su ispred we ulancu ishrane.

Mesto za va{e mi{qew o aktivnostima:

U oktobru se zapo~iwe prikupqawe listova razli~itih biqaka za aktiv-nost ,,preslika~i suvog li{}aß.

U Uybeniku se nalaze prazni listovi koje u~enici mogu da oslikaju suvimli{}em ili otiscima listova, ve} po wihovoj èqi.

Najlep{u sliku moète poslati Zavodu za uybenike i nastavna sredstva.Mo`da }e biti ukqu~ena u uybenik za II razred.

13

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

15

III. Zaga|ewe prirodne sredine

AKTIVNOSTI U VEZI SA ZAGA\EWEM @IVOTNE SREDINE

3.1. Aktivnost: ,,[ta se ovde desilo?ß

Oblik rada: frontalniMetode rada: ilustrativna i dijalo{kaPovezanost: svet oko nas, umetnost (likovna), srpski jezikMaterijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada

Ponu|ena ilustracija na karikiran na~in predstavqa jedan od problema ko-ji je svakodnevno prisutan i koji uti~e na propadawe ̀ ivog sveta u vodi i oko we.Po{to je re~ o stawu svesti, moralnosti i odgovornosti prema vodi, decu od ma-lena treba u~iti da je briga o tome stvar svih nas, svakoga pojedina~no, uvek i svuda.

Metodolo{ki, ovu aktivnost moète obaviti kao {to ina~e radite na ~asumaterweg jezika, kada obra|ujete nastavne jedinice u kojima su ponu|ene pri~e uslikama. Uvek se polazi od op{teg ka pojedina~nom.

Treba ista}i stawe svesti ~oveka na slici koji proliva motorno uqe u vodu.On mirno pu{i cigaretu i prevr}e kantu. Bezbriàn je i uop{te ne obra}a pa-`wu na to {ta se de{ava s ribama i pticama.

Postavite pitawe u~enicima ,,Da li bi ovaj ~ovek tako uradio kada bi znao{ta }e se u vodi desiti?ß

Daqi tok razgovora s u~enicima prepu{tamo vama.

Aktivnost (van u~ionice). Ako se u blizini nalaze bara, jezero, reka ilipotok, organizujte istraìvawe kvaliteta vode, kao i mogu}e izvore zaga|ewa.

Posle aktivnosti pitajte u~enike: ,,A kako bi to moglo da se re{i?ß Deca semogu izraziti verbalno, tekstualno ili ilustrativno.

3.2. Aktivnost: ,,Perce patke daje znake!ß

Oblik rada: u parovimaMetoda rada: eksperimentalnaPovezanost: svet oko nasMaterijal: naveden u Priru~nik za u~enike

Po{to je tok ogleda precizno prikazan ilustracijama, postoji samo jedanproblem ‡ ~ime }e se deca baviti dok se perce u prvom ogledu ne prosu{i. Setitese zavr{nog pitawa iz prethodne aktivnosti: ,,A kako bi to moglo da se re{i?ß

16

Svakako, ima}ete obiqe de~jih odgovora ‡ usmenih, ilustrativnih ili pisanih.Na raspolagawu su vam odeqewski i {kolski panoi za wihovu prezentaciju.

Ovom aktivno{}u dokazujemo za{to ptica sa ilustracije ,,[ta se ovde desi-lo?ß ne}e mo}i da preìvi. Perje joj je uma{}eno, ne moè da poleti, ne moè dapliva, a sama ne moè da se o~isti (jer kad se ~isti kqunom, pojede i uqe i na kra-ju ugine).

Zahvaquju}i ovoj aktivnosti u~enici }e trajno upamtiti da razne hemikali-je, a naro~ito naftni derivati, kada se na|u u vodi pogubno deluju na pti~ji svetkoji zavisi od ~iste vode.

3.3. Aktivnost: ,,Jadna slika tu`nog likaß

Oblici rada: frontalni i individualniMetode rada: ilustrativna i dijalo{kaPovezanost: svet oko nas (vazduh)Materijal: ilustracija u Priru~niku za u~enike

Tok rada

Sama ilustracija sluì za realizaciju ciqa teme ‡ aktivnosti.Razgovor o sadràju ilustracije moète usmeriti na nekoliko na~ina.

1. Recite u~enicima da imenuju zaga|iva~e vazduha pojedina~no.

2. Pitajte ih zatim koje bi zaga|iva~e vazduha docrtali po{to ih nema na slici.

3. Koji je od predstavqenih zaga|iva~a najve}i?

4. Gde dim svih zaga|iva~a odlazi?

Pitawa zasnovana na de~jem iskustvu:

1. Prepoznaje{ li neke od ovih zaga|iva~a u svojoj okolini?

2. Koje ti zaga|ewe vazduha najvi{e smeta pri disawu?

3. [ta bi ti, da moè{, u~inio (u~inila) da smawi{ zaga|ewe vazduha u svo-

joj okolini?

Po{to je u pitawu najmla|i {kolski uzrast, ,,efekat staklene ba{teß za sadanemojte isticati. Bavite se samo neposrednim posledicama zaga|ivawa vazduha.

3.4. Aktivnost: ,,Dim i tiß

Oblici rada: individualni i frontalniMetode rada: ilustrativna i dijalo{kaPovezanost: svet oko nas (vazduh)Materijal: ilustracija u Priru~niku za u~enike i kwiga Bukvar de~jih prava

17

Tok rada

Prilikom razgovora o ovoj ilustraciji moète koristiti Bukvar de~jih pra-

va i inicirati razgovor o pravima, ali i obavezama dece. Jedno od osnovnih pra-va je pravo na nezaga|en vazduh.

Ciqanim pitawima usmeravajte u~enike da uo~avaju negativna pona{awa po-jedinih odraslih osoba, ne samo na ilustraciji ve} i u svom okruèwu.

3.5. Aktivnost: ,,Ovo stvarno nema smisla!ß

Oblici rada: frontalni i individualniMetode rada: ilustrativna, dijalo{kaPovezanost: svet oko nas (zemqi{te)Mesto rada: u~ionica i okolina (put od ku}e do {kole)Materijal: ilustracije u Priru~niku za u~enike

Tok rada

Ilustracija predstavqa naj~e{}e zaga|iva~e zemqi{ta. Ona nudi obiqe po-jedinosti da se aktivnost usmeri na razgovor o razli~itim na~inima zaga|ivawazemqi{ta. U~enike moète pitati {ta bi oni mogli da rade na travwaku kada nawemu ne bi bilo nikakvog otpada.

Daqi tok rada ‡ razgovora moète podeliti na nekoliko etapa:

I ‡ izdvajawe otpadaka koji trunu ‡ raspadaju se u zemqi (organske materi-je biqnog porekla koje se recikliraju prirodnim putem);

II ‡ izdvajawe fizi~kih zaga|iva~a koji se te{ko raspadaju ili se uop{te nerazlaù u zemqi{tu (staklo, keramika);

III ‡ izdvajawe veoma opasnih zaga|iva~a koji uni{tavaju biqni i ̀ ivotiw-ski svet (nafta i weni derivati, deteryenti i ostale hemikalije koje sekoriste u doma}instvu i industriji).

3.6. Aktivnost: ,,Od tihog do glasnogß

Oblici rada: frontalni i individualniMetode rada: ilustrativna, dijalo{kaPovezanost: nema konkretnu podlogu u nastavi, ali se maksimalno oslawa

na iskustvo u~enika

Tok rada

Pre nego {to prezentujete ilustrovane primere intenziteta buke, uradites u~enicima nekoliko malih demonstracija.

18

Prva demonstracija: prepoznavawe zvukova ‡ ,,ovaj zvuk proizvodi...ß:

1. presipawe vode iz ~a{e u ~a{u,

2. gu`vawe lista papira,

3. trqawe dlana o dlan,

4. istresawe krpe, pe{kira,

5. {kripawe stolice,

6. {kripawe krede po tabli,

7. trqawe stiropora o staklo,

8. paqewe {ibice,

9. okidawe zategnutog lasti{a,

10. prodoran zvuk pi{taqke.

Navedene zvukove u~enici poku{avaju da prepoznaju vezanih o~iju, a zatimizdvajaju zvuke koji im posebno smetaju.

Na kraju izdvajaju zvuk koji im najvi{e smeta.Prikaz ilustrovanih primera buke: ,,od tihog do glasnogß.

Navedeni primeri su odraz subjektivne stvarnosti i iskustva ispitanika ‡u~enika. U zavisnosti od udaqenosti zvu~nog izvora, u~enici taj zvuk razli~itodoìvqavaju. Pri tom treba da poku{aju da se sete kako su doìveli te zvukove.Kakvi su oni tada bili? Mogu}i odgovori u~enika bi}e:

1. ,,Jako se ~ulo!ß

2. ,,Bilo je mnogo jako!ß

3. ,,Bolele su me u{i!ß

1. ,,Jedva sam ~uo.ß

2. ,,Bilo je tiho.ß

3. ,,ûo sam lepo.ß

Ovo svakako nisu jedini mogu}i odgovori. Bi}e razli~itih varijacija, a wihbi u~iteq trebalo da prepozna i klasifikuje prema tabelarnom prikazu datom uuvodnom delu o intenzitetu buke (izraènom u decibelima).

Intenzitet zvukova prikazanih ilustracijama i realno klasifikovanih jeslede}i (od najti{eg do najglasnijeg):

1. padawe lista (za decu gotovo ne~ujan fenomen),2. otkucaji ru~nog mehani~kog sata (situacija kada treba da bude ti{ina jer

neko spava),3. padawe ki{e,4. zvuk motornog vozila (usamqen zvuk kola koja prolaze pored ku}e),

19

5. zvuk kamiona koji prolazi ulicom (~esto je to kamion za odvoèwe sme}a),6. prolazak voza (kada u kolima ~ekamo pred spu{tenom rampom),7. rad pneumatskog ~eki}a (~esta pojava u posledwe vreme),8. slu{awe muzike preko slu{alica (deca to vole kada je najja~e),9. i 10. udar groma ili uzletawe (sletawe) aviona; deca te dve pojave mogu ra-

zli~ito da tuma~e. Neka su fenomen udara groma doìvela neposredno (veo-ma blizu), a neka na uobi~ajenom rastojawu od nekoliko kilometara. Opet,neka deca ìve u blizini uzletno-sletne aerodromske piste, dok druga de-ca uzletawe ili sletawe aviona i ne ~uju. Prema tome, moramo se osloni-ti na wihovo iskustvo, pri ~emu im treba naglasiti:

a) kada grom udari u blizini, ima veoma jak zvuk,b) kada avion leti neposredno iznad nas, ni{ta se ne ~uje!

Intenzitet udara groma u neposrednoj blizini za decu je naj~e{}e jednakispaqivawu granate ili eksploziji bombe. Osim toga, preletawe aviona ~esto jevezano za probijawe zvu~nog zida.

3.7. Aktivnost: ,,Kad se spava, i od tihog boli glava!ßPodtekst: ,,Nekome ovo smeta. A tebi?ßDrugi podtekst: ,,Kada dete ne{to u~i, zvuk ga neki ~udan mu~i!ß

Oblici rada: frontalni i individualniMetode rada: ilustrativna, dijalo{kaPovezanost: nema materijalnu podlogu u nastavi, ali se maksimalno osla-

wa na iskustvo u~enika.

Tok rada

Postupak ‡ metodu rada pomo}u ilustracije zapo~nite kao i obradu teme ve-zane za pri~e u slikama na ~asu materweg jezika. Mogu}a je i dramatizacija doga-|aja koje su u~enici doìveli u svom domu. Wihovo iskustvo je naj~e{}e (i goto-vo po pravilu) posredno. U~enici reprodukuju negodovawe odraslih kojima sve isva{ta smeta. Naj~e{}i problemi su oni prikazani na ilustracijama Priru~nika:{u{tawe vode u kotli}u, kapawe vode iz ~esme i otkucaji budilnika.

U vezi s tim, u~enicima moète postaviti pitawa:,,[ta ti najvi{e smeta da zaspi{?ß,,[ta ti najvi{e smeta dok u~i{?ß

Radionica tihih, a neprijatnih zvukova

1. Jedan u~enik {u{ka papirom trqaju}i ga o klupu.2. Svi u~enici trqaju papirom o klupu.

20

Pitawe: ,,Postoji li razlika?ß

1. Svi u~enici {apu}u i pakuju svoje stvari u torbu.2. Samo jedan u~enik radi to isto.

Pitawe: ,,Postoji li razlika?ß1. Jedan u~enik tiho {apu}e ‡ pevu{i.2. Svi u~enici tiho {apu}u ‡ pevu{e razli~ite pesmice.

Pitawe: ,,Postoji li razlika?ß,,Sakupi mnogo tihih stvari,mnogo dece wima nek se bavi!ß

Ova radionica treba da poka`e da i tihi zvukovi, ako ih ima mnogo, proi-zvode buku.

Mesto za pripreme i mi{qewe o aktivnostima:

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

21

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

23

IV.ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I

ZA[TITA ZDRAVQA

AKTIVNOSTI U VEZI SA ZA[TITOM @IVOTNE SREDINEI ZA[TITOM ZDRAVQA

4.1. Aktivnost: ,,Dajemo vam to na znawe, u Srbiji sve nas mawe!ß

Oblici rada: individualni, frontalni, u paruMetode rada: ilustrativna, dijalo{kaPovezanost: svet oko nas, umetnost (likovna)Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada

Kroz ovu aktivnost u~enici se upoznaju s nekom od ugroènih vrsta nasta-wenih u Srbiji. Toj aktivnosti posve}ene su dve strane u Uybeniku.

Na jednoj strani Priru~nika obuhva}ene su slede}e ìvotiwe: medved, ris,àba, siva ~apqa, jelen, orao krsta{, kuna i crna roda. Te ìvotiwe nisu prika-zane cele, ve} su prepolovqene uzdu`no, a wihovi delovi su na stranici (namer-no) izme{ani. U~enici treba da iseku te delove makazama. Posle pausa nalazi sestranica izdeqena na osam poqa. Svako poqe nosi naziv neke ìvotiwe, a pose-duje i ram. Zadatak je da u~enici prona|u odgovaraju}e delove ̀ ivotiwa, da ih spa-re, a zatim zalepe na odgovaraju}e mesto.

Razgovor moète voditi o:‡ spoqa{wem izgledu tih ìvotiwa,‡ wihovom stani{tu,‡ na~inu ìvota,‡ razmnoàvawu (iz jaja ili se ra|aju).

U drugom delu realizacije ove aktivnosti (ili tokom samostalnog rada kodku}e) u~enici na pausu precrtavaju i boje ̀ ivotiwe. Gotove radove moète zajednos wima isecati i selotejpom lepiti na prozorska okna, formiraju}i lep vitra`.

4.2. Aktivnost: ,,Jesmo lepi, jesmo sjajni!ß

Od svih ugroènih vrsta biqaka izbor je pao na one koje se izdvajaju lepotomcveta. Dakle, izabrane su cvetnice koje ìve na razli~itim stani{tima.

24

Pitawa moète postavqati u vezi s izgledom biqaka i wihovim stani{tem.U~enici ih zatim precrtavaju na paus. Od toga tako|e moète formirati vitra`na prozorskom oknu.

Po{to slike lokvawa, lale, forzicije i {afrana predstavqaju ~etiri ra-zglednice, jednu od wih moète poslati u Zavod za uybenike i nastavna sredstva.Na woj napi{ite kako se vama i va{im u~enicima dopada uybenik i {ta biste jo{èleli da bude u wemu.

4.3. Aktivnost: ,,Razdvajawe otpadaß

,,U kanti se sva{ta na|e, razdvoj ga sada ra|e!ß

Oblici rada: individualni i frontalniMetode rada: ilustrativna i demonstrativnaPovezanost: svet oko nasMaterijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada

a) Deo aktivnosti vezan za prvu stranu: ,,U kanti se sva{ta na|e!ßPokaìte u~enicima ilustracije na kojima je prikazan deo otpada koji se

moè na}i u kontejnerima. Recite im da pa`qivo pregledaju sve slike. Potom impostavqajte pitawa koja }e se odnositi na materijale od kojih su izra|eni pred-meti prikazani na slikama.

Kada budete zajedno s u~enicima definisali grupe materijala (ponaosob) ‡metal, staklo, plastika, papir ‡ pre|ite na slede}u aktivnost.

b) Deo aktivnosti vezan za drugu stranu: ,,Razdvoj ga sada ra|e!ßZajedno s u~enicima pregledajte i pro~itajte sva obja{wewa o pripremi za

rad, kao i o tome kako i gde treba razdvajati otpad.

v) U~enici uzimaju prvu stranu sa slikama otpada i isecaju ih na pojedina~nekartice.

g) Potom, prema uputstvu sa druge strane, pripremaju male kontejnere kori-ste}i prazne kutije od soka ili pli}e posude napravqene od dowih delova plasti~-nih boca. Ipak, preporu~ujemo kartonsku ambalaù jer se lak{e se~e. Prilikompresecawa plasti~ne ambalaè morate pomo}i u~enicima. Plasti~nu ambalaùje najlak{e se}i noèvima koji imaju reckastu o{tricu. Vodite ra~una o tome dau~enicima nikako do ruku ne do|u skalpeli ili o{tri noèvi.

d) Kada pripreme svoje male kontejnere, recite u~enicima da slike otpadapoku{aju da razvrstaju prema prethodno dogovorenom pravilu: metal uz metal, sta-klo uz staklo, plastiku uz plastiku i papir uz papir.

|) Zatim sledi povratna informacija postavqawem pitawa tipa: ,,Da li jeneko slu~ajno stavio slam~icu od soka i zavrtaw u isti kontejner?ß Ukoliko bineki u~enik odgovorio potvrdno, postavite pitawe: ,,Da li su slam~ica i zavrtawnapravqeni od istog materijala?ß

25

Na kraju ovih aktivnosti svaki u~enik bi trebalo da zna kako se pravilnoodlaù neke vrste otpada i da tako i postupa.

4.4. Aktivnost: ,,Izrada dnevnog jelovnikaß

Oblici rada: individualni, frontalni i rad u paru.Metode rada: ilustrativna, demonstrativna i dijalo{ka.Povezanost: fizi~ko i zdravstveno obrazovawe.Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike, a mogu}e je dodavawe pojedi-

nih sli~ica koje prikazuju specifi~nosti u ishrani lokalne zajednice kojoj u~e-nici pripadaju.

Tok rada

U odeqewu s prvacima prvih nekoliko meseci neretko se ~uju slede}e re~e-nice:

‡ U~iteqice/u~itequ, mene boli stomak!‡ U~iteqice/u~itequ, meni je muka! Deca su tada obi~no bleda, ~elo im je

oro{eno znojem, a usne su im suve.Predloìte im da poku{aju da naprave svoj jelovnik za ceo jedan dan.Pitajte ih:‡ Kada ste ustali, a kada doru~kovali? ‡ [ta ste danas doru~kovali?Potom pokaìte stranicu Priru~nika za u~enike na kojoj se nalazi ilustra-

cija s pet tawira ‡ tri velika i dva mala. U razgovoru s decom naglasite va`nosttih pet obroka u ishrani |aka prvaka. Pitajte ih zatim ~ime bi oni te svoje tawi-re napunili. Po{to iznesu svoje èqe, pokaìte im na{u ponudu predstavqenuna posebnom listu (u prilogu Uybenika).

Kada iseckaju sli~ice, pravi rad, pojedina~no ili u paru, tek po~iwe! Na ta-wire treba da stave hranu koju bi èleli da imaju toga dana.

Tokom realizacije aktivnosti obratite pa`wu na koli~inu obroka, razno-vrsnost u izboru namirnica, primerenost namirnica datom obroku...

Po zavr{etku aktivnosti razgovarajte s u~enicima i ukaìte im na pravilnostishrane, koja podrazumeva pet obaveznih obroka; primat imaju ìtarice, povr}ei mle~ni proizvodi, a u drugoj grupi su meso i slatki{i. Posebno ukaìte na ne-zdravu ishranu (grickalice, ̀ vake, slatki{i, brza hrana koja se prodaje na ulicii sl.).

Jelovnik mogu vi{e puta da prave i mewaju wegov sadràj, sve dok ne usvojeneke principe pravilne ishrane. Jedna od mogu}nosti jeste i pravqewe slede}etabele sa u~enicima.

OBROCI JUÊ DANAS SUTRAdoru~ak

uìna u~im o pravilnoj ishraniru~ak

uìnave~era

26

Na osnovu dobijenih podataka o ishrani u~enika ,,ju~eß i ,,sutraß danas moètesaznati koliko je u~enika razumelo, a zatim i prihvatilo neke osnove pravilneishrane.

Ovo je samo jedna od ideja koju moète primeniti ili pro{iriti u radu su~enicima, a u skladu sa sredinom u kojoj se {kola nalazi.

4.5. Aktivnost: „Razvijawe svesti o svom telu koje rasteßOblici rada: individualni, u paru, grupni i frontalniMetode rada: demonstrativna (prva aktivnost u oktobru), demonstrativnai heuristi~ka (druga aktivnost u junu)Povezanost: svet oko nas, matematika (relacije odnosa veli~ina) i fizi~-ko i zdravstveno obrazovaweMaterijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada

VISINOMER

Prvo merewe ‡ na po~etku {kolske godine

Pripremqene listove iz Priru~nika treba makazama ise}i ta~no po linijama.Kada se to zavr{i, pristupa se povezivawu traka lepqewem (najboqe lepkom zapapir). Po{to je duìna svake trake 296 mm, {est milimetara iskoristiti za pre-klapawe traka prilikom lepqewa. Kada se spoje sve trake, dobije se jedna trakaduìne 145 cm. Naravno, |ak prvak nije te visine i da traka }e ga znatno prema{iti.

Na dowi kraj svoje trake u~enici }e upisati svoje ime ili neki znak. Trake}e zatim selotejpom prilepiti na vrata u~ionice, ormar ili neko drugo pogodnomesto. Kada to zavr{e, redom pozivati u~enike da stanu le|ima okrenuti uz svojutraku i pomo}u trougaonika izmere i obeleè svoju visinu na traci. Potom se tra-ke skinu, odloè u koverte za svakog u~enika posebno i za kraj {kolske godinezakaè novo merewe visine.

Drugo merewe ‡ na kraju {kolske godine

Na kraju godine ponoviti isti postupak. Svakako }e se pojaviti nova popre~-na linija iznad one ucrtane u oktobru. U~enicima treba re}i da ponovo upi{u svo-je ime najlep{e {to mogu. Oni }e sigurno primetiti da sada pi{u mnogo lep{enego na po~etku {kolske godine, ali }e tako|e primetiti i da su porasli. Kaì-te im da prislone svoju traku uz koverat (na delu gde se vidi razlika u rastu), olov-kom prenesu tu razliku na koverat i napi{u: ,,Ovoliko sam ja porasla (porastao)!ß

Koverte ~uvati (kao i trake) za slede}u godinu. Mo`da }e neko u drugom ra-zredu nadma{iti duìnu svoje trake.

Na kraju ove aktivnosti odsvirati na nekom instrumentu (ako ne postoji tamogu}nost, onda iskoristite kasetofon i sl.) pesmu ,,Sve {to raste htelo bi da rasteß.

27

[AKOMER

Prvo merewe ‡ na po~etku {kolske godine

Postupak rada je i kod prvog i kod drugog merewa isti. List poravnati s ivi-com klupe ‡ stola i na tom kraju ga prilepite pomo}u selotejpa. Onda pozvati u~e-nika i wegovu {aku postaviti uz ivicu stola ‡ papira. Posle toga ocrtati {akuna papiru. Kao i u prethodnoj aktivnosti, u~enik unutar obrisa {ake upisuje svo-je ime ili neki znak i onda makazama pa`qivo izrezuje konturu {ake po ucrtanimlinijama. Onima kojima je te{ko da to urade svakako treba pomo}i. Tako pripre-mqen otisak odloìti u zajedni~ki koverat.

Drugo merewe ‡ na kraju {kolske godine

Postupak je isti kao kod prvog merewa. Oba modela otiska preklopiti jedanpreko drugog. Razlika u veli~ini predstavqa rast {ake u tom periodu.

NOGOMER

Prvo merewe ‡ na po~etku {kolske godine i drugo merewe ‡ na kraju {kol-

ske godine

Postupak je isti kao i merewe {ake, samo {to se ovoga puta premerava oti-sak ‡ kontura stopala.

Oba primerka utvr|ivawa rasta {ake i stopala staviti u zajedni~ki kove-rat u kojem se ve} nalazi visinomer.

[ta se opisanom aktivno{}u postiè?

1. Podsti~e se razvijawe svesti o tome da se protokom vremena neprekidnode{avaju promene u ìvim bi}ima.

2. Sti~e se saznawe o tome da se ne raste samo u visinu, ve} da se razvija i te-lo u celini.

3. Stvara se svest o tome da svako ima pravo na li~ni razvoj i da i nije takova`no ko je najvi{i.

4.6. Aktivnost: ,,U~im da se sun~amß

Oblici rada: individualni i frontalniMetode rada: ilustrativna i dijalo{kaPovezanost: svet oko nas, fizi~ko i zdravstveno obrazovawe, umetnost (mu-zi~ka)Materijal: ilustracija u Priru~niku za u~enike

Tok rada

Na ilustracijama su prikazani predmeti koji se naj~e{}e nose na plaù. Ne-ki od wih su neophodni, neki nisu na odmet, a neki su nepoèqni, ~ak {tetni. Za-

28

to je na nama da objasnimo za{to je neki predmet stvarno potreban i {ta jo{ mo-è neobavezno da se ponese sa sobom.

Sve te neophodne stvari su opevane i u slede}im stihovima. Stihove moè-te koristiti kao korekciju, posle povratne informacije u~enika.

* Sunce kad prì, vrelo je sve,dajte mi moje papu~e!* Grlo se su{i, èdni smo svi,vodice lepa, gde si mi ti?* Kapu na glavu, vrela li dana,mogu da kuvam rovita jaja!* Kremu za sunce nosimo svi,blesav ba{ nisam da izgorim!* Za sunce nao~are ja imam svoje,rado ih nosim, lepo mi stoje!

Navedeni stihovi mogu se recitovati, a na wih se moè komponovati i melo-dija. Melodiju mogu komponovati i u~enici uz va{u pomo} ili uz pomo} nastavni-ka ‡ profesora muzi~ke umetnosti u va{oj {koli.

Moète organizovati i kra}u odeqewsku dramatizaciju na zadatu ilustraciju.

SATNICA BORAVKA UZ VODU NA LETWEM SUNCU

Ovo je tako|e veoma ozbiqna tema vezana za za{titu zdravqa. Ona ne nudire{ewa za sanirawe posledica neumerenog sun~awa, ve} pre svega ukazuje na pre-ventivno delovawe.

Ilustracija: ,,Prvi dan na suncuß

Na slici su prikazani i odrasli qudi koji se pogre{no pona{aju tog prvogdana na jarkom letwem suncu. Skrenite u~enicima pa`wu na starijeg ~oveka kojipazi na svoje unu~e. Pohvalite de~aka pod suncobranom koji je na plaù do{ao ,,te-{ko naoruànß. Navedite i pozitivan primer de~aka s kapom na glavi, u bermuda-ma i majici kratkih rukava. Ako se zaspi na suncu, to moè imati te{ke posledi-ce. Razgovarajte o svemu tome (i jo{ mnogo ~emu drugom) sa svojim u~enicima!

4.7. Aktivnost: ,,Jedan dan na suncußOblici rada: individualni, frontalniMetode rada: ilustrativna, dijalo{kaPovezanost: svet oko nas, fizi~ko i zdravstveno obrazovaweMaterijal: ilustracije u Priru~niku za u~enike, pesma u prilogu

Tok rada

Na po~etku objasnite u~enicima kako se realizuje ova aktivnost. Najpre tre-ba pa`qivo da posmatraju ilustracije koje predstavqaju jedan dan boravka decena nekom kupali{tu, pored reke, jezera ili mora.

Objasnite im da nasmejano sunce dozvoqava duì boravak na suncu, ozbiqnone{to kra}i, a qutito upozorava na opasnost od jakog sunca.

Stihovi treba da pomognu u inicirawu razgovora s u~enicima o pona{awudeteta na ilustracijama.

Slika 1.,,Dan je po~eo, sedam je satiSunce, evo, sija i zlati!ßPravo vreme za ustajawe u letwem periodu.Ni{ta lep{e od jutarwe sveìne i celodnevnog boravka uz vodu.

Slika 2.,,Doru~ak ùrno jedemo miu devet sati plivamo svi!ßIskoristite priliku i popri~ajte s u~enicima o va`nosti tog prvog obro-

ka na po~etku dana.

Slika 3. ,,Deset je sati, lepo me greje,sa neba drago Sunce se smeje!ßPodsetite u~enike na pri~u o ,,naoruàwu za sun~aweß, kao i na pri~u o opa-

snosti od duèg boravka na vrelom suncu.

Slika 4.,,Jedanaest sati, sre}an sam ja,sokove, sladoled tamanim sad!ßPodsetite u~enike da je dobro pojesti na plaì i neko sezonsko vo}e. Kaì-

te im da se, po izlasku iz vode i po{to se osu{e, obavezno namaù nekom kremomza za{titu od prejakog sunca.

Slika 5.,,Dvanesti kad je kucnuo sat,idemo odmah, ~eka nas hlad!ßTaman kad je najlep{e ‡ u hlad! Va`no je da deca zapamte da ,,od dvanaest do

~etiri nema {ta da traè na suncu!ß Za to vreme treba da ru~aju, odmore se i poi-graju u hladovini.

Slike 6, 7, 8 i delom slika 9.,,êsto se pitam, pravo je ~udo,od jedan do ~etiri sunce je ludo!ßPopri~ajte s u~enicima ~ime se sve moè upotpuniti to dosadno vreme

i{~ekivawa popodnevnog odlaska na plaù.

Slika 10.,,Ali ba{ negde kada je pet,tr~im u vodu, sunce ko med!ß

Slika 11.,,I sve do sedam, mokar sam skroz!ß

Slika 12.,,Raspust je, leto hteo bih jo{!ß

Svaki u~enik bira sunce koje }e zalepiti na sli~icu koja obja{wava stiho-ve. Na taj na~in se dobija povratna informacija koliko su u~enici razumeli iprihvatili pravilno pona{awe na jakom letwem suncu.

29

4.8. Aktivnost: igra ,,staza zdravqaßOblik rada: u parovimaMetode rada: ilustrativna, demonstrativnaPovezanost: matematika (u~imo brojeve)Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada

Igra se realizuje sli~no igri ,,ne quti se, ~ove~eß. Kaznena poqa predsta-vqaju negativne aktivnosti iz svakodnevnog `ivota, dok su stimulativna poqaneke od pozitivnih aktivnosti koje dobro ~ine i prijaju qudskom telu.

Postoji jedno pravilo koje se mo`e uvesti u tok igre, a ono glasi: ,,Ko stanena poqa koja predstavqaju negativne aktivnosti vra}a se za 3 poqa unazad, a ko triputa stane na neko od najgorih poqa (gde se nalaze cigarete ili alkohol) mora od-mah da se vrati na po~etak igre.

Na kraju ove aktivnosti pitajte u~enike da li oni mo`da mogu da navedu jo{neke dobre ili lo{e elemente koji bi se mogli na}i u ovoj igri. Recite im da kodku}e zamole starije da ovu igru igraju s wima.

Mesto za va{e mi{qewe o aktivnostima:

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________

30

Re~nik

aspektivnost – spoqa{wi izgled ìvotne zajednice

autotrofi – organizmi koji sinteti{u organske materije

biodiverzitet – biolo{ka raznovrsnost

biosfera – ~itava Zemqina oblast naseqena ìvim bi}ima

biocenoza – sva ìva bi}a koja naseqavaju neko stani{te

biotop – naseqen deo nekog prostora koji se odlikuje relativno istom kombi-nacijom ìvotnih uslova

degradacija – pogor{avawe kvaliteta ìvotne sredine

devastacija – pusto{ewe, opusto{ewe, razarawe

ekosistem – finkcionalni sistem vi{eg reda koji obrazuju biotop i biocenoza

endemi – vrste ~ije je rasprostrawewe vezano za malu oblast

efekat staklene ba{te – globalno zagrevawe Zemqe

ìvotna zajednica – isto {to i biocenoza

ìvotno stani{te – isto {to i biotop

ìvotna sredina – naseqen prostor na Zemqi u kojem ìva bi}a mogu da opstanu

kisele ki{e – padavine koje sadrè kiseline

konzument – potro{a~

lanci ishrane – niz organizama koji se hrane jedni drugima u kojem je svaki ~lanhrana svakome

ozonske rupe – o{te}ena mesta ozonskog omota~a

proizvo|a~i (producenti) – organizmi koji sinteti{u organske materije

reducenti (razlaga~i) – organizmi koji razlaù organske materije

resursi – izvori sirovina

transpiracija – isparavawe suvi{ne vode iz biqaka

fotosinteza – najva`niji proces u prirodi tokom kojeg zelene biqke vezujuenergiju Sunca, prevode je u hemijsku i deponuju u organskim materijama. Pritom koriste mineralne materije, vodu i SO2, a osloba|aju kiseonik

heterotrofni – organizmi koji u ishrani koriste organske materije

humus – produkt nepotpunog razlagawa organskih materija

{umska steqa – povr{inski sloj opalog li{}a i drugih delova {umskih biqaka

31

Preporu~ena literatura

Ga~anovi} B.: Ekolo{ka po~etnica, Pedago{ka akademija, Beograd, 1991

Grupa autora: Kako deca mogu spasti planetu, Ekolibri, Beograd, 1994

Grupa autora: Doma}instvo bez otrova, Ekolibri, Beograd, 1993

Grupa autora: Zeleni putokazi, Pred{kolska ustanova Vra~ar, Beograd, 1995

Grupa autora: Zdravstveno vaspitawe u osnovnim {kolama, Katedra soci-

jalne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 1998

Ili} M., Mileti} S.: Moja prva kwiga o ìvotnoj sredini, otpadu i reci-

klaì, Uprava za za{titu ìvotne okoline Republike Srbije, Beograd, 2001

Kocijan~i} R. i dr.: Op{ta i {kolska higijena, Zavod za uybenike i nastav-

na sredstva, Beograd, 1998

Kragujevi} G.: Bukvar fizi~kog obrazovawa, Zavod za uybenike i nastavna

sredstva, Beograd, 2002

Kroul. S., Rankin V.: Ekologija za po~etnike, Hinaki, Beograd, 2001

Matanovi} V.: Ekolo{ka sekcija u osnovnoj {koli, Ministarstvo za{tite

ìvotne sredine Republike Srbije, Beograd, 1999

Matanovi} V., Veinovi} Z.: Ekolo{ko prirodwa~ki vodi~ za u~iteqe sa me-

todi~kim uputstvima, Savez pedago{kih dru{tava SCG, Beograd, 2003

Matanovi} V.: Kako da sa~uvamo svet oko nas, priru~nik za u~iteqe, Nijan-

sa, Zemun, 2003

Ole Bech K., Stojiqkovi} D.: Ekolo{ke radionice za osnovne {kole, priru~-

nik za nastavnike, Cowi, 2003

VERA MATANOVI], BRANISLAV STANEC, VERA \OR\EVI] • ÛVARIPRIRODE 1 • PRIRU^NIK ZA UÎTEQE • IZBORNI PREDMET (obrazovawe za ̀ i-votnu sredinu) • za prvi razred osnovne {kole • Izdava~: Zavod za uybenike, Obili}ev ve-nac 5, Beograd, www.zavod.co.rs • Likovni urednik: mr Tamara Popovi}-Novakovi} • Lek-tori: Biqana Nestorovi} i Rosanda Vu~i}evi} • Grafi~ki urednik: Stevan Pakovi} •

Korektori: Ruìca Jovanovi} i Irena Kankara{ • Obim: 4 {tamparska tabaka • Format:20,5 × 26,5 cm

32

PRIR 31822 Cuvari Prirode R1

Documents

Transcript of PRIR 31822 Cuvari Prirode R1