Investiciona broura optine Kula

download Investiciona broura optine Kula

of 16

  • date post

    10-May-2015
  • Category

    Business

  • view

    146
  • download

    7

Embed Size (px)

description

U okviru projekta prekogranične saradnje za promociju investicija (EU CBC IP) koji NALED sprovodi u partnerstvu sa opštinom Gradište, urađena je investiciona brošura za opštinu Kula i zapadnobački region. Opšti cilj projekta je da se poboljša konkurentnost i osigura održivi ekonomski rast pograničnog regiona. Projekat će podstaći stvaranje povoljnog ambijenta za investicije i promociju saradnje između hrvatskih i srpskih preduzeća i opština u pograničnom području. Projekat će doprineti pozicioniranju i prepoznatljivosti pograničnog regiona kao povoljnog poslovnog regiona na evropskom tržištu, što između ostalog podrazumeva kreiranje uslova za privlačenje investicija i jačanje kapaciteta lokalnih samouprava za identifikaciju i promociju investicionih mogućnosti.

Transcript of Investiciona broura optine Kula

  • 1.INVESTIRAJTE U SRBIJU UBERITE PROFIT U OPTINI KULA ZAPADNOBAKI OKRUG Projekat finansirala EU Projekat sprovodi NALED Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija +381 11 33 73 063, +381 11 33 73 061 (faks) naled@naled-serbia.org www.naled-serbia.org investinkula.rs

2. Optina Kula Lenjinova 11 25230 Kula, Serbia +381 25 729 650 razvojkula@gmail.com investinkula.rs www.kula.rs Projekat finansirala EU Ova publikacija izraena je uz pomo Evropske unije. Sadraj ove publikacije iskljuiva je odgovornost NALED-a i ni na koji nain ne odraava stavove Evropske unije. Evropska unija se sastoji od 28 zemalja lanica koje su odluile da postepeno povezuju svoja znanja, resurse i sudbine. Tokom 50 godina proirenja, zajedno su izgradile zonu stabilnosti, demokratije i odrivog razvoja, istovremeno zadravajui kulturne razliitosti, toleranciju i line slobode. Evropska unija je posveena tome da svoja dostignua i vrednosti deli sa zemljama i ljudima van svojih granica. Evropska komisija je izvrno telo EU. EU CBC IP Prekogranina saradnja za promociju investicija je dvogodnji projekat koji od juna 2012. u Srbiji i Hrvatskoj sprovode NALED i optina Gradite u partnerstvu sa optinom Lovas, gradom Ilokom, Uredom za meunarodnu saradnju TINTL, optinom Odaci i optinom Kula. Bucharest Kiev Warsaw Berlin Hamburg Copenhagen Prague Stuttgart Frankfurt Munich Riga Sofia Beograd Sarajevo Zagreb Salzburg Minsk Vilnius Vienna Bratislava Rome Milan Zrich Budapest Ljubljana Istanbul Skopje Thessaloniki Igoumenitsa Tirana Athens Kula - Zapadnobaki okrug ZONA SLOBODNE TRGOVINE CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi 30 miliona potroaa EFTA Evropsko udruenje slobodne trgovine 13 miliona potroaa Rusija Sporazum o slobodnoj trgovini 142 miliona potroaa EU Preferential status 502 miliona potroaa Turska Sporazum o slobodnoj trgovini 72 miliona potroaa Belorusija Sporazum o slobodnoj trgovini 10 miliona potroaa Kazahstan Sporazum o slobodnoj trgovini 15,5 miliona potroaa SAD Preferential status 317 miliona potroaa 3. Strateka lokacija u srcu jugoistone Evrope Srbija se granii sa Evropskom unijom i nekoliko rastuih trita na raskrsnici evropskih koridora, autoputeva (E70, E75, E80) i reke Dunav Bescarinski pristup tritu od milijardu potroaa Srbija ima preferencijalne sporazume i ugovore o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, Evropskom unijom, SAD, kao i zemljama CEFTA i EFTA regije Povoljan poreski reim Poreske stope u Srbiji su meu najkonkurentnijim u itavoj centralnoj i istonoj Evropi PDV opta stopa 20%, specijalna stopa 10% Porezi i doprinosi na neto zarade 65% (ukupno) Porez na dobit 15% Jedinstven paket podsticaja za investitore Drava obezbeuje poreske olakice do 75 % za svakog novozaposlenog radnika, poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva i finansijske podsticaje u iznosu koji moe dostii 50 % vrednosti investicije (70 % za MSP sektor) ili maksimum do 50 % vrednosti dvogodinjih bruto plata Obuena radna snaga po konkurentnoj ceni Uz prosenu bruto platu od oko 490 evra, ukupni trokovi po zaposlenom su oko 50% nii u odnosu na zemlje EU i istone Evrope 1 2 3 4 5 PRVIH 5 RAZLOGA DA INVESTIRATE U SRBIJU 4. Zapadnobaki okrug je brzo rastua oblast u okviru najbolje investicione destinacije u Srbiji pokrajine Vojvodine na samom severu Srbije. Nalazi se uz granicu sa dve zemlje EU (Hrvatska i Maarska), na stratekoj poziciji izmeu dva velika panevropska koridora reke Dunav (Koridor 7) i autoputa E75 (Koridor 10). Zapadnobaki okrug ine etiri grada Odaci, Kula, Sombor i Apatin, sa ukupno 191.044 stanovnika. Lokalna ekonomija se najvie oslanja na poljoprivredu (u najveoj meri ratarstvo 80%), to i ne udi s obzirom da okrug raspolae sa 185.000 ha najkvalitetnijeg obradivog zemljita. Druge kljune grane privrede su prehrambena, hemijska, metalopreraivaka, mainska i automobilska industrija. Na reci Dunav nalazi se i nekoliko brodogradilita. Zapadnobaki okrug nudi idealne uslove za sve investitore koji ele da zaponu ili proire svoje poslovanje u regionu jugoistone Evrope: bescarinski pristup tritu Rusije i drugim vanim tritima u Evropi i Americi, nie operativne trokove, kvalifikovanu radnu snagu po konkurentnim cenama i certifikovano povoljno poslovno okruenje. 2 Dobrodoli u Zapadnobaki okrug UBERITE PROFIT U OPTINI KULA 5. 3 UBERITE PROFIT U OPTINI KULA 6. UBERITE PROFIT U OPTINI KULA LINA KARTA OPTINE KULA Naziv Optina Kula Lokacija Jugoistona Evropa severna Srbija zapadnobaki okrug Populacija 43.101 Teritorija 481 km; 91% obradivog zemljita, 0,5% uma, 8,5% puteva Budet EUR 9,6 million; 10,17% izdvajanja za kapitalna ulaganja Adresa Lenjinova 11, 25230 Kula Telefon + 381 25 729 650 E-mail razvojkula@gmail.com Vebsajt investinkula.rs, www.kula.rs 4 Optina Kula je smetena na plodnoj vojvoanskoj ravnici, na severu Srbije, na raskrsnici izmeu tri velika grada Novog Sada (52 km), Sombora (40 km) i Subotice (60 km). Predstavlja multinacionalnu i multikulturalnu sredinu u kojoj se razliitosti neguju i uvaju. Zbog prirodnih karakteristika zemljita (41.000 ha obradive povrine), klime i vodenih resursa ukljuujui geotermalne izvore, Kula ima velike potencijale za razvoj poljoprivrede i banjskog, seoskog i nautikog turizma. Optina raspolae sa vie od 450 ha povrine za izgradnju industrijskih zona. Trenutno najznaajnija i najvea nalazi se na magistralnom putu M-3, na povrini od 85 ha od kojih je 20 ha opremljeno i spremno za investiranje. Nekadanji industrijski giganti kao to su fabrika armature Istra, koe - Eterna, vunenih tkanina - Kulski tofovi, koji raspolau sa vie od 40.000 m2 prostora pod halama (magacini, laboratorije, kancelarijski prostor) i obezbeenom infrastrukturom predstavljaju najznaajnije brownfield lokacije u optini Kula. U zavisnosti od broja radnih mesta, investitori mogu ostvariti pravo na umanjenje naknade za ureenje graevinskog zemljita i cene zakupa zemljita, a tokom prve dve godine osloboeni su plaanja naknade za zatitu ivotne sredine i komunalne takse za isticanje naziva firme (firmarine). Uberite profit u optini Kula 4536 N 1931 E 7. UBERITE PROFIT U OPTINI KULA Optina je dobro povezana sa itavim regionom jugoistone Evrope mreom putnih, eleznikih i renih koridora i aerodroma, to je ini veoma atraktivnom investicionom destinacijom. Panevropski koridor 10 (autoput E75) udaljen je samo 17 km magistralnim putem M-3 i povezuje optinu Kula sa zemljama centralne i severne Evrope na jednom kraju i jugoistonom Evropom i Azijom na drugom kraju. Meunarodna eleznika linija E-80 (Be-Budimpeta-Beograd) je u neposrednoj blizini grada (10 km). Glavni vodeni put u EU reka Dunav (Koridor 7) i meunarodna luka Bogojevo udaljeni su 38 km i povezuju Kulu sa 10 evropskih drava. Najblii meunarodni aerodrom je u Hrvatskoj Osijek (udaljenost 79 km), dok je aerodrom u Beogradu udaljen 129 km. Regionalni put M-3 prolazi kroz optinu i povezuje je sa Hrvatskom (44 km) najbliom dravom lanicom EU, i Rumunijom (121 km). Saobraajna povezanost 5 Kiev 1302 km Warsaw 1067 km Berlin 1255 km Hamburg 1547 km Copenhagen 1659 km Amsterdam 1721 km ls m 1768 km Pan-evropski koridor 10 (E70, E75) Pan-evropski koridor 7 (Dunav) Sofia 527 km Beograd 139 km KulaZagreb 331 km Salzburg 737 km Graz 515 km Vienna 533 km Budapest 296 km Ljubljana 460 km Istanbul 1.126 km Skopje 562 km Thessaloniki 765 km Igoumenitsa 1.063 km 8. UBERITE PROFIT U OPTINI KULA 6 Vie od treine stanovnitva u optini je zaposleno u preraivakoj industriji, a kako je u prolosti predstavljala veliki industrijski centar, Kula moe da ponudi obuenu radnu snagu za razliite industrije: tekstilnu, prehrambenu, industriju koe, industriju nametaja, graevinsku industriju. Broj nezaposlenih je 5.775, a celokupna radna snaga broji 15.018 ljudi, spremnih da odgovore na zahteve i oekivanja veine investitora. Trokovi radne snage su veoma konkurentni u poreenju sa regionalnim i EU standardima prosena bruto plata je 470 evra. Srednje kole u oblasti ekonomije, mainstva, elektrotehnike, raunarstva i poljoprivrede predstavljaju znaajan izvor obrazovanih kadrova. Oko 50 % lokalnog stanovnitva ima diplomu srednje kole, dok 8 % ima visoko ili vie obrazovanje. Najblii i najvaniji univerzitetski centar sa 14 fakulteta nalazi se u Novom Sadu, na samo 56 km udaljenosti. Ljudski resursi 9. UBERITE PROFIT U OPTINI KULA Pre perioda ekonomske tranzicije u Srbiji, Kula je bila vaan industrijski centar i sedite velikih fabrika kao to su Istra (armatura), Eterna (koa), Kulski tofovi (vuneni tofovi) i druge. Danas u optini posluje 371 preduzea i 1.027 preduzetnika, veinom mala i srednja preduzea, dok nekadanji industrijski gignati trae strateke partnere i kupce. Najrazvijenije privredne grane su prehrambena, metalopreraivaka, hemijska i tekstilna industrija. Meu najveim domaim kompanijama istiu se Jaffa jedan od omiljenih brendova slatkia u Srbiji, Crvenka (prehrambena industrija), Sigma Kula (hemijska industrija), Metalopromet Kula (reciklaa). Najvaniji strani investitori su Phiwa-Lurdy iz Nemake (trgovina), Matteo obua iz Italije (industrija obue) i EBZ iz Grke (rafinerija eera). Lokalna privreda 7 10. Najvaniji prirodni resurs optine Kula predstavlja 41.000 ha najkvalitetnijeg obradivog zemljita. Vie od 95% obradivog zemljita predstavljaju polja livadske crnice i karbonatnog ernozema sa znaajnim slojem humusa. Zahvaljujui velikom broju sunanih dana, poljoprivredni proizvodi imaju izuzetne nutricionistike i morfoloke karakteristike. Kula se izdvaja po proizvodnji industrijskog bilja. Polovina celokupne poljoprivredne proizvodnje odnosi se na eernu repu kojom se snabdeva nekoliko rafinerija eera sa tradicijom dugom 100 godina. Znaajnu povrinu zauzimaju i usevi kukuruza, penice, paprike i krompira. Vrste voa koje donose najvee godinje prinose su orasi, jabuke, trenje, kruke. Zbog svog centralnog poloaja u Vojvodini, dobre saobraajne povezanosti i duge poljoprivredne tradicije, Kula ima potencijal da posta