Investicije i Investiciona Politika

Инвестиције и инвестициона политика у привредном развоју Србије

1

Садржај

Увпд........................................................................................................................................................ 2

1. Ппјам страних улагаоа и страних директних инвестиција ........................................................... 3

1.1. Значај страних директних инвестиција за земље у транзицији ............................................ 4

1.2. Разлике између Greenfield SDI и других врста инвестиција .................................................. 5

2. Стране инвестиције у Србији ......................................................................................................... 7

2.1. Стране директне инвестиције у Србији пд 2000.дп светске екпнпмске кризе ..................... 7

2.1. Стране директне инвестиције у Србији пд 2000.дп светске екпнпмске кризе ..................... 8

3. Услпви странпг инвестираоа у Србији .......................................................................................... 9

4. Стратегија владе Републике Србије за ппдстицаое и развпј страних инвестиција ................... 12

Закључак .............................................................................................................................................. 14

Литература ........................................................................................................................................... 15


2

Увод

Стране директне инвестиције се сматрају набољим и најбржим начином опоравка земаља

у транзицији, као и главним покретачем раста и развоја постсоцијалистичких привреда.

Међу њима, греенфиелд инвестиције се сматрају најзначајнијим и оне се виде као главни

начин уласка капитала у земље Југоисточне Европе. Такво мишљење преовладава

нарочито у периоду кад транзиција већ одмакне, јер се земља донекле стабилизује, ризик

је мањи, а разлог је и то што су највеће приватизације тада већ завршене. СДИ долазе у

подручја и гране где имају услова да остваре што већи профит уз, наравно, што је могуће

мањи ризик. У том смилсу, Србија је доста радила и напредовала кад је реч о стварању

квалитетног и стабилног пословног и инвестиционог амбијента, али далеко од тога да су

ствари идеалне, нарочито у условима светске економске кризе. Нема сумње да целокупно

макроекономско окужење представља одлучујући фактор за инвеститоре при доношењу

одлука о својим инвестицијама, а нарочито кад је реч о греенфиелд инветсицијама. На

многе елементе макроекономског окружења држава може да утиче. Један од највећих

проблема је добијање дозвола и питања везана за земљиште. С обзиром да је у директној

вези са греенфиелд инвестицијама, ту можда лежи одговор зашто таквих инвестиција није

било више и зашто су други облици инвестирања били интензивнији. Реформа

опорезивања и модернизација су веома важан елемент целокупног пакета подстицаја који

се нуди новим улагањима. Укупна ниска стопа опорезивања и најнижа у региону даје

довољан подстицај озбиљним инвеститорима. С обзиром на стање у свету, изазвано

последицама светске економске кризе, српска привреда је исто тако осетила озбиљне

промене. Покретач привредног раста у претходним годинама у Србији била је у већој

мери домаћа тражња пре него извоз, тако да се знатан пад привредне активности може

објаснити падом домаће тражње, а не толико светске, на основу чега се долази до

закључка да је криза озбиљно захватила и Србију. Ипак, извоз Србије, који је у највећој

мери намењен земљама Европске уније, осетио је рецесију, с обзиром да је и у тим

земљама тражња драстично опала. Истиче се да је овогодишњи прилив страних

директних инвестиција за око четвртину мањи него прошле године, у чему удела има и

економска криза.


3

1. Појам страних улагања и страних директних инвестиција

Страна улагања у Србији подразумевају: улагање у домаће привредно друштво којим

страин улагач стиче удео или акције у основном капиталу тог привредног друштва и

стицање сваког другог имовинског права страног улагача којим он остварује пословне

интересе у Србијј. Основни облици страног улагања су: оснивање привредног друштва;

стицање акција или удела у постојећем привредном друштву. Основни облици страног

улагања уређују се уговором о оснивању или уговором о улагању, који се закључују у

писаној форми, односно одлуком о оснивању сачињеној у писаној форми. Посебни облици

страног улагања су: концесије – страном улагачу може бити уступљена дозвола за

коришћење природног богатства, добра у општој употреби или за обављање делатности од

општег интереса; Б.О.Т. послови - (Built, operate and transfer) - страном улагачу се може

одобрити да изгради, користи и трансферише одређени објекат, постројење или погон, као

и објекте инфраструктуре и комуникације Директне иностране инвестиције су појава када

инвеститор који се налази у једној земљи (земља порекла) стиче активу у другој земљи

(земља домаћин) са намером да управља овом активом. Под активом се подразумева

целокупна имовина фирме, тј. актива обухвата сва средства и права којима једно

предузеће располаже. Димензија управљања је оно што разликује иностране директне

инвестиције од портфолио инвестиција у иностране акције, обвезнице и остале

финансијске инструменте. У већини случајева и инеститор и актива којом управља у

иностранству представљају пословна предузећа. Основни видови страних улагања су:

стране директне инвестиције (foreign direct investments – FDI),

различити облици заједничких улагања (joint ventures),

портфолио инвестиције,

улагање средстава у вези са приватизацијом (нова улагања и преузимање

власништва

над предузећима) као и

размена спољног дуга за улог (debt equality swaps),

концесије.1

1 Ћировић, М., СДИ: Страна улагања – пословно – аналитички приступ, Универзитет БК, Београд, 2000.,

стр. 8


4

Стране директне инвестиције (СДИ), означавају улагање капитала од стране инвеститора,

резидента једне земље у резидента (предузеће) друге земље, којим се успоставља

дугорочна сарадња ради остваривања заједничких циљева. При томе, страни инвеститор

има контролу, односно одлучујући утицај на управљање предузећем у које је уложио

капитал. Остваривање контроле је значајно због могућности одлучујућег утицаја на

пословање предузећа и на смањење ризика, јер су стране директне инвестиције

најризичнији облик инвестирања капитала. Стране директне инвестиције, у односу на

друге видове међународног кретања капитала, имају за инвеститора основну предност која

се састоји у остваривању одговарајуће добити која одговара већем ризику и компензира

трошкове инвестирања и пословања у иностранству. Поред тога, ове инвестиције

обезбеђују страном инвеститору: пласман производа, експанзију на тржиште земље

увознице капитала, извоз технологије, менаџерских знања и искустава, повољно

коришћење страних ресурса (сировине, енергија, радна снага), као и уштеде на

производним и транспортним трошковима.

Стране директне инвестиције се посебно усмеравају у земље у развоју и у транзицији са

тржишно оријентисаним привредама, јер су у њима завршени или су у при крају процеси

приватизације и трансформације. Ове земље су, поред тога, привлачне за стране

инвеститоре, јер имају тржиште са релативно високом куповном снагом, повољну

инфраструктуру, јефтину и квалификовану радну снагу и издашне природне ресурсе.

Земље у развоју и у транзицији би требало да свој развој заснивају на страним директним

инвестицијама, а не на задуживању на међународном тржишту капитала, јер их оне не

оптерећују враћањем позајмљеног капитала и плаћањем фиксних камата.

1.1. Значај страних директних инвестиција за земље у транзицији

Стране директне инвестиције (СДИ) као сваки облик улагања капитала у одређено

предузеће којим се стиче - власничка контрола, су биле идеално решење. Путем директних

инвестиција у иностранству, предузећа размештају своје производне системе и остале

пословне функције у глобалним размерама, настојећи да обезбеде најповољније

снабдевање сировинама, енергијом и радном снагом, с једне стране, и најпрофитабилнији

пласман својих производа/услуга, уз присуство на свим важнијим тржиштима, с друге


5

стране. На основу такве глобализације свог пословања и методама интенализације

одређених односа предузећа могу оптимално да искористе своје предности у технологији,

економији обима и стечена искуства у другим пословним функцијама.

Савремени процес глобализације има тенденцију брисања граница токовима робе, људи,

капитала и знања. Главни носиоци глобализације су транснационалне корпорације (ТНЦ).

Ове наднационалне, мегакорпорације најразвијенијих земаља света средином XX века

креирале су медјународне финансијске институције (Међународни монетарни фонд,

Светска банка, Светска трговинска организација, Међународна банка за обнову и развој,

итд.), преко којих пресудно утичу на ток медјународних економских односа. Њихова моћ

се заснива на огромној економској снази и активностима у светским размерама,

интеранционализацији свих фаза од технолошког истраживања до пласмана, великом

потенцијалу техничко-технолошког развоја и моћи да ангажују научне кадрове из целог

света, нарочито земаља у развоју, монополској контроли светских извора сировина и

енергије, централизацију одлучивања, која нужно производи друштвену и политичку моћ

и способиност да се она употреби.2

1.2. Разлике између Greenfield SDI и других врста инвестиција

Када су у питању разлике између греенфиелд и других врста инвестиција, истиче се да, на кратак

рок, земља домаћин има више користи од греенфиелд него од других врста СДИ. Следећа табела

указује на неке од разлика између греенфиелд и других типова инвестирања.

Табела бр. 1 Разлика између Греемфиелд СДИ и других облика инвестирања

Greenfield SDI Други облици инвестирања

Доносе страни капитал земљи домаћину што

доводи до повећања вредности капитала

Доносе страни капитал земљи домаћину, али

не доводе увек до повећања вредности

капитала

Увек доводе до трансфера боље или

савременије технологије

У случају да је локална фирма у великим

тешкоћама и затварање је једина

могућност, спајање или приватизација може

2Стакић, Б., Финансијски и девизни менаџмент у туризму, Сингидунум, Београд, 2007., стр. 293


6

да одигра улогу „спасиоца“

Увек при уласку у земљу доводе до

отварања нових радних мест

Не доводе до отварања нових радних места

при уласку у земљу; могу да доведу до

отпуштања

Гренфиелд инвестиције повећавају број

предузећа, па самим тим и конкуренцију, па

не повећавају концентрацију на тржишт

Инвестиције које улазе кроз спајања и

припајања могу да доведу до повећања

концентрације и монопола

Гренфиелд инвестиције су много стабилнији

извор капитала јер представљају дугорочно

улагање у фиксну имовину

Портфолио инвестиције су краткорочне

природе

и у условима кризе могу да доведу до

„бега“ капитала

Brownfield стране директне инвестиције подразумевају куповину већ постојећих зграда,

складишта и канцеларијских простора од стране страних инвеститора. Напуштене и

запуштене локације и објекти у градским зонама су посебан изазов за инвеститоре. Дуги

период некоришћена градска земљишта постају еколошки, социјални и естетски проблем

града, те стога треба стимулисати инвеститоре да оспособе за употребу постојеће

индустријске објекте и локације где већ постоји пратећа инфраструктура. У земљама у

транзицији овај вид инвестиција је чешћи случај, него Гренфиелд инвестиције, из разлога

што у тим земљама постоји много неискоришћених капацитета као и великих компанија

из социјалистичког периода које, на пример, чекају процес приватизације или стечаја.

Мерџери и аквизиције (mergers and aquisitions) представљају директна улагања путем

спајања и преузимања. Мерџери подразумевају спајања два или више одвојених и

независних међународних компанија у један нови ентитет. Аквизиција подразумева

припајање предузећа у иностранству његовом куповином, чиме предузеће које је

припојено добија новог власника и нови менаџмент. Код мерџера и аквизиција долази до

промене власништва над постојећим ресурсима, тако да овај облик инвестирања не доводи

до повећања облика производње и запослености. Дешава се и да у почетном периоду дође

до смањења капацитета и отпуштања одређеног броја радника. Ипак мерџери и

аквизиције могу утицати на повећање укупних инвестиција у наредним периодима и

значајно допринети привредном расту земље кроз унапређење пословања фирми и

трансфер технологије. Исто тако овим обликом улагања може се решити проблем


7

опстанка домаћих предузећа која су пред банкротством. Јоинт вентуре инвестиције

(заједничка улагања) страно предузеће узима значајан удео у новооснованом домаћем

предузећу.

2. Стране инвестиције у Србији

2.1. Стране директне инвестиције у Србији од 2000.до светске

економске кризе

Након значајног друштвеног преврата, у периоду од почетка 2001, закључно са крајем

2008. године, само по основу нето спољног задуживања, нето текућих трансфера, страних

директних инвестирања, портфолио и других инвестиција – на подручју Србије (без

Косова) слило се преко 62 милијарде долара, а остварен је, поготову ако се има у виду

врло ниска стартна основа, врло скроман раст БДП – по просечној стопи раста од око 5,5%

и тај раст се заснивао пре свега на расту БДП у сектору услуга, а он се заснивао на

енормном расту увоза и енормном расту прилива страног капитала по низу основа. Велики

број мултинационалних компанија има развијено пословање у земљи. На листи водећих

страних инвеститора налазе се компаније, као што су Теленор, Мобилком Аустриа,

ПхилипМоррис, Банца Интеса и ИнБев, а у припреми су нови крупни инвестициони

пројекти. Економске реформе у периоду од 2000. до 2008. године динамичније су се

одвијале од политичких, правних и институционалних реформи које су требале да

обезбеде стварање савременог система са демократским и тржишним институцијама, као и

успостављање нових стабилних правила понашања и ефикасну примену тих правила.

Србија и Београд постају све атрактивнија локација за интернационалне инвеститоре.

Укупна вредност страних улагања у земљи од 2001. године износи 8,9 милијарди долара, а

од тога је само у прошлој години забележен прилив од 4,4 милијарде. Укупне инвестиције

и главни инвеститори Структурне реформе су се одвијале динамично током 2001. године и

биле су подржане станд-бy аранжманом са ММФ и регулисањем односа са иностраним

повериоцима, уз отпис и репрограм дуга према Париском клубу и међународном

финансијском подршком у виду донација и концесионалних кредита.3 У другој години

3 Ђорђевић, М., Веселиновић, П., Макроекономски аспекл процеса транзиције у Србији


8

транзиције (2002) одржана је макроекономска стабилност и привредни раст. Смањивање

инфлације и стабилност девизног курса били су резултат стабилне фискалне и монетарне

политике. Интензивиран је процес приватизације, тако да је остварена тендерска и

аукцијска продаја 265 предузећа, што представља значајан помак ка стварању здравог

реалног сектора.

2.1. Стране директне инвестиције у Србији од 2000.до светске

економске кризе

Глобална економија пролази кроз своју најдубљу кризу у последњих 60 година. Пад

домаће и светске тражње, успоравање кредитне активности и страних директних

инвестиција утицали су на смањење индустријске производње, извоза, увоза,

запослености, промета на мало. Спровођењем Владиног пакета мера економске и

монетарне политике Србија је успела да спречи дубље поремећаје у финансијском и

реалном сектору, тако да је одржана макроекономска стабилност и ублажена рецесиона

тенденција. Директни ефекти светске економске кризе оставиће дубоке последице на

земље које највише учествују у међународним токовима капитала и међународној

трговини. За разлику од ових земаља, земље у развоју и земље које пролазе кроз процес

транзиције осетиће индиректне ефекте кризе по финансијски сектор, које ће се

манифестовати кроз пад ликвидности, отежану изградњу и реформу финансијских

институција, као и по реалан сектор кроз успоравање привредне активности. У ову групу

земаља спада и Србија, земља која је у поодмаклом процесу транзиције. Сва рањивост

привреде Србије и њених економско-финансијских односа са иностранством дошла је до

пуног изражаја од момента када се тзв. светска финансијска криза претворила у светску

економску кризу, тј. од почетка октобра 2008. године. Од тада, па закључно са крајем

априла 2009. године, Србија се сусреће са огромним проблемом немогућности добијања

нових кредита из иностранства. Прилив девиза по основу продаје предузећа странцима и

гринфилд инвестиција такође се осетно смањује, што је последица светске економске

кризе, али и врло ниског кредитног рејтинга Србије. Прилив девиза по основу текућих

трансфера је такође смањен, (за око 6,6%) а посебно је смањен по основу извоза робе и

услуга – за око 21,2%, тешко је доказати, али има низ индикација да се не мали износ

шпекулативног страног капитала повукао из Србије. Као и компаније у свету, и предузећа


9

у Србији суочавају се економском кризом. Највећи ефекат кризе, огледа се у томе што

фирме нове планиране инвестиције одлажу. Лоцирајући као велики проблем неликвидност

српских предузећа, држава је однедавно у сарадњи са банкамапокренула и

субвенционисано кредитирање ликвидности и инвестиција..4

Финансијска тржишта у

свету у условима кризе генерално карактерише недостатак тражње и значајна бојазност и

аверзија тржишних учесника према ризичнијим и смелијим инвестирањима. После

иницијалног удара финансијске кризе вредност многих листираних компанија је

потцењена, па оне представљају одличну прилику за инвестирање и то на не тако дуги

рок.

3. Услови страног инвестирања у Србији

Предности тржишта Србије у односу на нека друга у свету је да овде постоје квалитетни

људски ресурси који су резултат квалитетног образовања, познавања језика и у многим

случајевима и стеченог искуства на раду у иностранству. За модерно пословање један од

најважнијих чиниоца је људски фактор. У Србији људи су отворени, комуникативни, и кад

треба и вредни, што су иначе неопходни предуслови за успешно интернационално

пословање. Предности које Србија пружа страним инвестицијама Најчешће помињане

предности које Србија пружа страним улагачима су:

Стратешко позиционирање на тржиштима Европе и Азије и блиског истока

Дутy Фрее приступ слободној трговинској зони у југоисточној Европи са 60

милиона потрошача

Једина земља ван ЗНД-а која је потписала споразум о слободној трговини са

Руском федерацијом

Србија још увек није чланица ЕУ

Већа флексибилност и предности за инвестирање

Најнижа пореска стопа на профит предузећа у Европи

Образована и јефтина радна снага

4 Петковић, Ј., Утицај економске кризе на пословање компанија у Србији, Бизнис&Финансије, Београд,

2009., стр. 3


10

Највећи проценат становника који говоре енглески језик у југоисточној и

централној Европи

Стабилна привреда

Здрава монетарна политика и брза примена кључних макроекономских закона

Поједностављени прописи о спољњој трговини и страном улагању.

Многи транзициони циљеви су већ постигнути. Рецимо макро економски индикатори

показују одређени степен стабилности. Девизне резерве су скоро 3.5 милијарди долара.

Само неколико година уназад биле су мање од милијарде. Међутим поред поменутих

могућности за успешно инвестирање, Србији је и далје несигурно тржиште. Реформе су

још увек у току, постоји јако пуно нелогичних закона, док недостаје мноштво потребних

закона, поготову у пореском систему. Ова несигурност креира доста конфузије у

пословном окружењу. Тренутна политичка нестабилност показују да је Србији и даље

рискантно подручје за стране инвестиције. Да би Србији постала интересантна за стране

инвестиције најважније је омогућити инвеститорима да у свој улог буду сигурни. Шта

вреди могућност високог профита ако постоји висока шанса да изгубите чак и свој

почетни капитал. Према мерењима ревизорске куће Ернст анд Yоунг, у хијерархији

инвестиционог одвраћања на првом месту је политичка нестабилност, а затим следе

проблеми правног система, девизна ограничења и неразвијена комерцијално-финансијска

инфраструктура. За прилив страних инвестиција далеко је важнији једнак третман

домаћих и страних инвеститора, уз истовремено постојање неприкосновене владавине

права. Могуће је да ће у наредном периоду инвестирати у приватизацију постојећих

објеката и неких пројеката, али оријентисаних према домаћем тржишту. Најтеже ће бити

обезбедити прилив у извозно оријентисане пројекте. Та врста инвестиција је

најосетљивија на инвестициони амбијент и оне ће свакако са резервом прићи нашем

тржишту које има извесне компаративне предности, али не толике као што се замишља.

Често смо склони размишљању да је једна од наших главних компаративних предности

јефтина и образована радна снага. Али, десетогодишњи период веома ниске активности у

области производње, уз веома либерална права у постојећем радном законодавству,

представљају, заправо, само релативну погодност када је у питању прилив страног

капитала. Требало би променити праксу размишљања и понашања да би ту погодност од

потенцијалне претворили у - реалну. Почетком 90-тих апсолутно није било очигледно да


11

ће земље у региону изабрати либералну политику према страним инвестицијама.

Економски мотиви отпора према инвестицијама аргументовани су овако: ако се дозволи

странцима да уђу у земљу, умешаће се у приватизацију, инвестираће огромне своте у

пројекте. Домаћи инвеститори неће имати довољно капитала да се такмиче са тим

корпорацијама, што ће довести до доминантне позиције странаца.5

Други разлог је било политичке природе: долазак странаца довешће до губитка

независности економске политике. О ова два разлога се много дискутовало почетком 90-

тих, у осталим земљама Централне Европе. Резултат је био да су неке земље изабрале

либералне политике према страним директним инвестицијама, али било је и земаља са

другачијим приступом. Пословни аранжмани су такви да теже да минимизују

трансакционе трошкове. Ту постоји неколико нивоа: пословање без корупције, са

централизованом корупцијом и пословање са децентрализованом корупцијом. Ако треба

да се бира између те три ствари, треба бирати пословање без корупције јер никада

корупција није толико централизована и толико контролисана да не носи ризике. А

инвеститори по правилу имају одбојност према ризику. На економском нивоу утврђено је

да што је виши ниво корупције у једној земљи, то је нижи ниво директних страних

инвестиција.

Главне слабости у привреди потичу од десетогодишњег унутрашњег сукоба и, као

последице тога, међународне изолације деведесетих година прошлог века. Почетком

1990. године Србија је била индустријски и технолошки напреднија од већине својих

суседа и многа њена предузећа пословала су конкурентно на међународном тржишту.

Ипак, период међународне изолације учинио је да су многи индустријски сектори

застарели, а тиме је створена и неконкурентност, исељавање многих обучених и

квалификованих радника и укупни десетогодишњи заостатак у отпочињању програма

приватизације и реформе законодавног система. Заправо, главни проблем Србије је

конкурентност и то би требало да буде приоритет. Без обзира на значајан напредак који

је Србија остварила у протеклим годинама, економска остварења су нешто на чему треба

још доста радити, што се види из многих важних показатеља:

Значајан трговински дефицит који је последица ослањања на зајмове

5 Огњановић, В., Заједничка улагања, Војна штампарија, Београд, 2000., стр. 92


12

Стопа запошљавања и број људи са уносним запослењем у производној,

међународно конкурентној индустрији и услугама су према међународним

стандардима ниски, мада су ипак бољи него у многим суседним земљама

Мањак укупне конкурентности због мањка инвестиција и закаснелог отпочињања

процеса приватизације

Лош имиџ у иностранству, представа политичке нестабилности

4. Стратегија владе Републике Србије за подстицање и развој

страних инвестиција

Стране компаније при доношењу одлуке о инвестирању разматрају неколико основних

елемената и управо су то питања на која би требало обратити посебну пажњу при

формулисању политике привлачења страних инвестиција: општи услови, извори сировина,

радна снага, инфраструктура, размена, пласман, концесије, привредно-системски прописи,

приватизација, фискални систем и друго. У изради Стратегије су анализирана искуства

земаља које су најуспешније прошле кроз транзициони период и привукле значајан ниво

страних улагања, на првом месту Република Ирска, а коришћене су и препоруке

институција које су у контакту са инвеститорима и препознају проблеме пословања у

Србији. Већ на почетку излагања Стратегије за подстицање и развој страних инвестиција

могу се пронаћи сублимиране основне поставке једне политике која не може показати

задовољавајуће резултате: Србија није успела да привуче већи и непрекидан прилив

приватних страних улагања због лошег пословног окружења. Ништа не може више

допринети побољшању пословног окружења од повећања економске слободе и владавине

закона. Ангажовање државе у привреди треба свести на минимум – умерена активност

државе може дати резултате тек када се поставе правила тржишног такмичења.6 Циљ

Стратегије је унапређење пословног окружења и владавина права у области привлачења

страних инвестиција. Развијање пословног окружења у негативном смислу значи

уклањање препрека и прекомерне државне интервенције у привреди, а у позитивном

смислу – обезбеђење ширег поља за пословање (укључујући и ниже административне

6 Павићевић, Б., и сар., Како привући стране инвеститоре у фази обнове земље и власничке

трансформације, Завод за унапређење и рентабилност пословања, Београд, 2009, страна 2


13

трошкове). Задатак повећане владавине закона јесте смањење прописа, њихова

транспарентност и могућност предвиђања понашања учесника. У Прегледу Светске

банке28, каже се да је у Србији потребно повећати поверење инвеститора и наставити

процес реформи. Међу неопходним мерама издвојени су следећи приоритети:

Унапредити спровођење уговора (јачање поверења у судску власт).

Умањити терет које ствара претерано администрирање и пренормираност у

одређеним областима.

Ојачати власничка права и повећати флексибилност тржишта рада.

Програм инвестиција ће се највише уложити у капиталне пројекте, вредне око милијарду

евра за реконструкцију болница, опремање школа и факултета, реконструкцију и изградњу

верских објеката. Поред тога предвиђена је набавка компјутерске опреме за школе, рекон.-

струкција спортских сала и терена, као и опремање факултета потребним средствима за

рад. Најављене су и значајне инвестиције у области предузетништва, саобраћајне

инфраструктуре, регионалног развоја, изградње станова, енергетике, пољопривреде,

заштитеживотне средине, културе, спорта и туризма, као и улагања у реконструкцију

верских објеката. Нацрт инвестиционог плана предвиђа реконструкцију и набавку опреме

за болнице, клиничке центре и домове здравља, као и изградњу нових болничких

комплекса и дијагностичких центара.

Циљ наше земље је да ове године ниво инвестиција достигне две милијарде долара

страних директних инвестиција, због чега је неопходно настављање са поједностављењем

процедуре улагања и стварања боље економске климе. Интерес водећих европских

инвеститора за нашу земљу је велики, што се показало на недавно одржаном састанку

између наше земље и представника четрдесет пет највећих европских индустријских

компанија. А ту тезу поткрепљује и чињеница да је прошле године у нашу земљу ушло

око 1,5 милијарди долара страних директних инвестиција. Страни инвеститори су

поздравили настојање предузећа да се створи јединствено регионално тржиште на

простору Западног Балкана. Две милијарде долара које се очекују да ће ући у нашу земљу

страних инвестиција, биће резултат приватизације, концесија и слично. Ове велике

инвестиције за нас биће значајне јер ће привући мање инвеститоре који желе да улажу у

нашу земљу.


14

Закључак

Србија се суочава са јаком конкуренцијом у остваривању своје политике привлачења

страних инвестиција будући да је већина земаља учинила много значајнији напредак када

је реч о укупним привредним реформама током последњих 15 година, а многе од њих су

већ успоставиле базу страних инвеститора. Многе суседне земље основале су јаке агенције

за промоцију улагања које имају и маркетиншко и секторско стручно знање. Многе земље

су развиле и индустријске паркове за нове инвеститоре који ту могу да изграде своја

постројења. У већини земаља развијени су механизми уз помоћ којих и приватници и

општинске власти обезбеђују земљиште и услуге. Поред тога, све земље нуде одређене

подстицаје улагањима.

Национална стратегија придруживања и припступања ЕУ има ранг и значај стратешког

државног документа. Њиме се дефинише дугорочна државна политика у односу на

Европску унију. Општи циљ те политике који је, истовремено, и крајњи циљ државне

стратегије у сарадњи са Европском унијом, је приступање Србије Европској унији. Као

резултат светске економске кризе, као и смањеног интересовања страних инвеститора, у

првих шест месеци 2009. године, према подацима Народне банке Србије, нето вредност

новчаних страних улагања износила је свега 853,8 милиона евра. Иако је у последње две

године највише инвестирано у финансијски сектор (око 40 одсто инвестиција), у 2009.

години до сада су највећа улагања забележена у сектору вађења руда и камена. Остале

инвестиције су отишле у некретнине, телекомуникације, финансијски сектор и

прехрамбену индустрију, тако да у секторској структури СДИ ни у овој години није било

већих промена.


15

Литература

Ћировић, М., СДИ: Страна улагања – пословно – аналитички приступ, Универзитет

БК, Београд, 2000.,

Стакић, Б., Финансијски и девизни менаџмент у туризму, Сингидунум, Београд,

2007.,

Ђорђевић, М., Веселиновић, П., Макроекономски аспекл процеса транзиције у

Србији – резултати перспективе, Економска анализа, Београд, 2006.,

Петковић, Ј., Утицај економске кризе на пословање компанија у Србији,

Бизнис&Финансије, Београд, 2009.,

Павићевић, Б., и сар., Како привући стране инвеститоре у фази обнове земље и

власничке трансформације, Завод за унапређење и рентабилност пословања,

Београд, 2009,

Огњановић, В., Заједничка улагања, Војна штампарија, Београд, 2000.,

Investicije i Investiciona Politika

Documents

Transcript of Investicije i Investiciona Politika