Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu Odeljenje za arheologiju Katedra za metodologiju arheolokih istraivanja Diplomski rad: ARHEOBOTANIKE ANALIZE. PRIKUPLJANJE I IDENTIFIKACIJA MAKROBILJNIH OSTATAKA NA LOKALITETU VINA BELO BRDO 2001-2003. GODINE Student Mentor Dragana MiloeviDoc. dr Nenad N. Tasi AR 950018 Beograd, 2004. godine 2 SADRAJ: ABSTRAKT.................................................................................................................... .............4 ARHEOBOTANIKE ANALIZE Predmet prouavanja i znaaj arheobotanike....................................................................5 Razvoj arheobotanike............................................................................................................6 Arheobotanike analize u Srbiji...........................................................................................8 METODE ARHEOBOTANIKI MAKROOSTACI...................................................................10 Izdvajanje makrobiljnih ostataka na arheolokim lokalitetima..........................13 Uzimanje uzoraka na terenu....................................................................................19 Klasifikacija materijala......................21 Identifikacija....................24 Interpretacija i prezentacija rezultata......................................................................31 ARHEOBOTANIKI MIKROOSTACI...................37 POLEN......................37 Uzimanje i laboratorijska obrada uzoraka za polenske analize.....................40 Identifikacija i kvantifikacija polena....................................................................44 Interpretacija rezultata polenskih analiza........................................... .................48 FITOLITI......................51 Uzimanje uzoraka za izdvajanje fitolita....................54Laboratorijska obrada uzoraka: izdvajanje, identifikacija i kvantifikacija fitolita.................................................57 Rezultati analize fitolita........................60 DIJATOMEJE.......................61 Fiziko-hemijske analize u arheobotanici. Utvrivanje reima ishrane.........................62 3 PRIKUPLJANJE I IDENTIFIKACIJA MAKROBILJNIH OSTATAKANA LOKALITETU VINA - BELO BRDO 2001-2003. GODINE......................68 METODOLOGIJA Flotacija i uzimanje uzoraka........................68 Klasifikacija materijala (sortiranje uzoraka).......................................................72 Identifikacija biljnog materijala..........................................................................75 REZULTATI................................................................................................................76 OPIS IDENTIFIKOVANIH VRSTA ITARICE (Cerealia)............................................................................ ..............79 MAHUNARKE (Leguminosae)........................................................................... 85 LAN (Linum usitatissimum).................................................................................. 89 DIVLJE VOE..................................................................................... ............ 91 DRUGE SAKUPLJANE VRSTE................................................................... 97 KOROVI I RUDERALNE VRSTE............................................................. 102 ZAKLJUAK............................................................................................................. 110 BIBLIOGRAFIJA.............................................................................................................. 115

4 ABSTRAKT Rezultatianalizabiljnihostatakasaarheolokihlokalitetadajuvanepodatkeo nekadanjemivotuljudiurazliitimdelovimasvetaiuraznimvremenskimperiodima,te stogaarheobotanikazauzimaznaajnomestouokviruarheolokihistraivanja.Kakoje, meutim,unaojsrediniovavrstaanalizamanjezastupljenaisamimtimmanjepoznata,to smoovdedalitodetaljnijiopismetodologijekojuarheobotanikakoristiiobjasnilinjene mogunostisanaunogaspekta,dabismosepotomosvrnulinarezultatedobijenena lokalitetu Vina-Belo brdo tokom najnovijih iskopavanja u periodu 2001-2003. godine.Tako su u prvom delu ovog rada izneti podaci o predmetu prouavanja arheobotanike, istorijskomrazvojuovedisciplineidosadanjimrezultatimaarheobotanikihistraivanjasa lokalitetauSrbiji.UokvirupoglavljaMetodesuopisanedosadapoznatevrstebiljnih ostatakakojemogubitiotkrivenenaarheolokimlokalitetima,kaoinainnjihovog prikupljanja, analiza i interpretacija. Drugideoradaodnosisenarezultatedosadanjiharheobotanikihistraivanja obavljenih na lokalitetu Vina-Belo brdo, uz navedene podatke o nainu prikupljanja uzoraka naterenuzaflotacijuinainuobradeuzorakaulaboratoriji,kaoikratkimopisom identifikovanih biljnih vrsta. 5 ARHEOBOTANIKE ANALIZE Predmet prouavanja i znaaj arheobotanike Dabiunapredilasaznanjaoovekovomivotuuprolostiiutvrdilaodnosovekai njegove prirodne sredine, arheologija sve ee usko sarauje sa prirodnim naukama i sve vie postajeinterdisciplinarna.Arheobotanika(ilipaleoetnobotanika),kaonaunaoblast arheologijeibotanike,baviseprouavanjemirekonstrukcijominterakcijaizmeuljudii biljakauprolostinaosnovutragovatihinterakcijanaarheolokimlokalitetima.Biljkesu oduvek imale znaajnu ulogu u ivotu ljudi, tako da je doprinos arheobotanikih istraivanja i interpretacije za razumevanje ljudskih aktivnosti, pre svega u praistoriji, izuzetno veliki. Biljke sukorieneprvenstvenouishrani,potomzapravljenjeodeeibojenjetkanina,zaizradu alatki, predmeta za domainstvo, nametaja, zatim kao gorivo i graa za objekte, kao lekovita i kozmetika sredstva, kao materijal kojim se trgovalo, bile su deo rituala i mitologije, sluile su kao statusni simboli u drutvu, i tako dalje (Sl. 1). Sl. 1 Biljke kao sirovina u neolitu Centralne Evrope (Behre, Jacomet 1991:97, Fig. 8)

Odnosizmeuljudiibiljakauprolostise,kaoidanas,odlikovaoizvesnom dinamikom (Popper, Hastorf 1988:1): raspoloivost i bogatstvo prirodnih resursa uticali su na (iuslovljavali)drutvenirazvojjednakokaotojeovek,koristeiiprilagoavajuiokolinu svojimpotrebama(krenjemuma,proirivanjemnjivaipanjaka),menjaoekosistem.Zato 6 arheobotaniari prouavaju kako socio-kulturni razvoj ljudskih zajednica, tako i promene koje su se deavaleu neposrednom prirodnom okruenju tih zajednica. Rezultati arheobotanikih istraivanjautomsmisludonosemnotvopodatakaorelacijiljudi-biljkeuprolosti,o nekadanjoj vegetaciji uovekovom okruenjui eksploataciji prirodnih resursa, o tome kako sesezonalnostubiljnomsvetuodraavanasistemljudskognaseljavanja,oulozirazliitih biljnih vrsta u ekonomiji zajednice, te pripitomljavanju pojedinih za ishranu ljudi i ivotinja, a onda i o posledicama ovekovog uticaja na prirodnu sredinu.Fosilniostacibilokojevrstenemoguseposmatratinezavisno,nitidatikompletnu sliku o nekadanjem ivotu ljudi. Kakav emo dokaz o prolom stanju stvaru imati zavisi od takozvanogkulturolokogfiltera(Butzer1982:182)odnosnoovekovihaktivnostii ponaanja,aliiodprirodnihuticajakojimasu,nakondepozicije,izloenieko-iartefakti (delovanjeatmosferilija,fiziko-hemijskiprocesiuzemlji,formiranjetla).Brojnisuinioci kojiuslovljavajustanjeouvanostiidistribucijubiljnihidrugihostatakanaarheolokom lokalitetu,kaonaprimerraspoloivostikapacitetprirodnihresursa,nainnakojisuljudi dolazilidopotrebnihdelovabiljaka(etva,branje,upanje,sea),nainimestogdesuih obraivali,uvali,pripremalizaupotrebu,koristili(konzumirali)iodbacivalinepotrebne (nejestive) delove, eventualna sekundarna upotreba, pa zatim transformacije usled prirodnih i vetakih uticaja, naruavanje kulturnih slojeva, i tako dalje. Selektivna ouvanost arheolokog materijala zahteva od arheolokih poddisciplina da objedinjuju svoja saznanja, posebno ona koja se odnose na interakcije ljudi sa prirodnom sredinom arheobotanika, arheozooloka, geoarheoloka sve u cilju to potpunije i verodostojnije arheoloke interpretacije. Razvoj arheobotanike PrveanalizebiljnihostatakaizarheolokogkontekstasproveojeC.Kunth1826. godinenamumificiranommaterijaluizstaroegipatskihgrobnica(Pearsall2000:4).Na evropskojteritorijiprvijenaprikupljanjuiidentifikacijibiljnihostatakasaarheolokih lokalitetaradiobotaniarO.Heeritonapraistorijskimsojenikimnaseljimanaobalama vajcarskihjezera,otkrivenimsredinom19.veka(Hastorf1999:55).Zahvaljujuiinjenicida jeveibrojtihnaseljadobrimdelombiopodvodom,ouvanostmakrobiljnihostatakau neugljenisanomiliugljenisanomoblikujeizuzetna(Jacomet,Brombacher,Dick1991:261). Povezujuibotanikuiarheologiju,Heerjeveprvimanalizamapokazaokolikijenauni 7 potencijal te vrste istraivanja, to je podstaklo i druge naunike, pre svega botaniare, da im posvete panju.IstovremenokadauEvropi,intereszabiljneostatkejavljaseiuAmerici.Tamosu najranijearheobotanikeanalizeobavljenenanekolikolokalitetauPeruuudrugojpolovini 19. veka (Pearsall 2000:5).Krajem 19. i poetkom 20. veka analize biljnih ostataka poinju da se praktikuju na sve veembrojulokalitetauvajcarskoj,centralnojEvropi,Nemakoj,Italji,GrkojiBliskom istoku.Utovremeuoenajemogunostprimenepalinologije(analizepolenovihzrnaca)u arheologiji, kao i doprinos koje mogu dati analize fitolita (silikatnih delova biljnih elija), to je do tada bilo predmet interesovanja samo botaniara i geologa.Uprvojpolovini20.vekaiuSevernojAmericizapoinjesistematskoprikupljanjei analizamakrobiljnihostataka,presvegauSjedinjenimDravama,gdejeglavnipokretabio V.Jones(Hastorf1999:55)sasvojimanalizamabiljnogmaterijalasanekolikolokaliteta- zaklonausteni(podkapina).Amerikiistraivaisu,meutim,odsamogpoetkanovu disciplinunazivalipaleoetnobotanika,stavljajuitimeakcenatnaetnobotaniku(izkojese paleoetnobotanikairazvila)idefiniuijekaoanalizuiinterpretacijuarheobotanikih ostataka u cilju dobijanja podataka o odnosimaizmeu ljudske populacije i biljaka (Popper, Hastorf1988:2).Nemasutinskerazlikeizmeuarheobotanikeipaleoetnobotanike;onoto modaopravdavapostojanjedvaterminazaistustvarsurazliitiprioriteti:evropski arheobotaniari akcenat stavljaju na preciznu botaniku determinaciju i deskripciju otkrivenih ostataka,dokamerikipaleoetnobotaniariviepanjeposveujusocio-kuturnomaspektu biljaka u ivotu ljudi (Pearsall 2000:4). Odsredine20.veka,zahvaljujuiiscrpnimizvetajimadanskogarheobotaniaraH. Helbaek-a sa bliskoistonih lokaliteta, javlja se pojaano interesovanje za utvrivanje porekla i primarnihcentaraagrikulture,tepoinjepotragazadivljimprecimapripitomljenihvrsta itarica, mahunarki i drugih. Radovi W. Van Zeist-a, M. Hopf, G. Hillman-a i E.S. Higgs-a iz '70-ihgodinaprologvekadalisuosnovnebotanikepodatkeodomestikacijipojedinih biljnih vrsta na Bliskom istoku koje su, poev od neolita, imale vano mesto u ishrani ljudi. Poslednjih30-akgodinaprologvekauvelikombrojuzemaljanagloraste zainteresovanostzaarheobotanikaistraivanja.Dotadanjirezultatijasnosuukazivalina znaajnovedisciplinezaarheolokuinterpretacijuireavanjemnogihnedoumica.Tomeje svakako doprineo i razvoj savremenih tehnika za izdvajanje biljnih ostataka iz uzoraka zemlje naterenu(flotacija),kaoiusavravanjeradaulaboratorijiupotrebomelektronskih 8 mikroskopa velikog uveanja, zahvaljujui kojima su u veoj meri zastupljene analize polena i fitolita,aliihistoloke,hemijskeimolekularneanalize.PaleobotanikauAmericiostaje fokusirananaispitivanjeulogebiljakauivotuljudiiuticajovekanabiljnisvetkojigaje okruivao u prolosti. Evropska arheobotanika napravila je pomak od utvrivanja morfologije itaksonomijebiljnihostatakakainterpretacijisaaspektakulturnograzvoja,koristeii etnografskemodele(Pearsall2000:7).Uobasluajapraktikujuseiekolokiiantropoloki pristup problematici.

Iporedovakveekspanzijearheobotanikihistraivanjakrajemprologveka,onasui dalje na lokalitetima mnogo manje zastupljena nego analize, na primer, ivotinjskih i ljudskih kostiju.Jedanodosnovnihrazlogajenedostatakstrunjakazatuoblast,jerjezaarheologe potrebnadodatnaspecijalizacija,iakojeonapotrebnaizadrugearheolokepoddiscipline. Upravo zato su prve arheobotanike analize obavljali botaniari za potrebe arheologa (Nesbitt 1995:68). Drugi razlog moe biti sama priroda biljnih ostataka koji su na terenu mnogo manje vidljiviuporeenjusa,recimo,keramikom,kostimailiokresanimkamenom.Stogasene moguuzetiuobziruprvim,radniminterpretacijamaarheolokogkontekstanasamom terenu,arezultatiarheobotanikihanalizaobinosudostupnitekmesecimapozavretku kampanje, kada su ve mnogi kulturni slojevi i konteksti definisani i objanjeni.Pored navedenih, sigurno da je jedna od glavnih prepreka za arheobotanika u okviru arheolokihistraivanjainedostataksredstavazaopremanjelaboratorijeiizradumaineza flotaciju.Ipak,iporedtekoasakojimasesusree,arheobotanikailipaleoetnobotanika, nastavlja svoj pozitivni razvoj, unapreujui metode izdvajanja biljnih makro- i mikroostataka naterenu,identifikacije,statistikeobradeiintrepretacijerezultata.Uprilogtomegovorii injenica da na mnogim svetskim univerzitetima arheobotanika danas postoji kao redovan ili izborni kurs na studijama arheologije, odnosno antropologije. Arheobotanike analize u Srbiji NaveiniarheolokihlokalitetauSrbijipredmetarheobotanikihanalizamahomsu ugljenisanimakroostaci.PrvetakveanalizeizvriojeagronomS.Lomejkonamaterijalusa lokaliteta Vina-Belo brdo za vreme iskopavanja M. Vasia izmeu Prvog i Drugog svetskog rata i identifikovao vie vrsta penice (Vasi 1936:170-173).9 Nakonovih,tekseod'70-ihgodinaprologvekaponovoradeanalize paleobotanikog materijala u Srbiji, i to ih uglavnom obavljaju strunjaci iz inostranstva. Tako jeM.Hopfobradilabiljnimaterijalsanekolikovinanskihlokaliteta:StaroSelo/Selevac, Vina (K), Vala i Predionica (Hopf 1974). W. van Zeist je u to vreme prikupljao i analizirao biljneostatkeveinomuVojvodiniiobjaviorezultatesavieslojnoglokalitetaGomolava (1974) i lokaliteta Kalakaa (1978)iz gvozdenog doba. Neto kasnije je S. Bottema analizirao deomaterijalatakoesaGomolaveisvojerezultateuporediosavanZeist-ovim(Bottema, Ottaway 1982). J. M. Renfrew objavila je rezultate arheobotanikih analiza sa ranoneolitskog lokaliteta Starevo (Renfrew 1979). UokviruiskopavanjabronzanodopskoglokalitetaNovakauprijaG.H.Willcoxje izvrioanalizubotanikogmaterijala(Binkoff,Vukmanovi,Winter1986).E.GrgeriH.J. BeuganaliziralisupolenimakrobiljneostatkesaneolitskihlokalitetaDivostiniGrivac (Grger, Beug 1988), aF. S. McLaren i R. N. L. B. Hubbardsa neolitskog lokaliteta Selevac (McLaren, Hubbard 1990).U nekoliko radova objavljeni su rezultati analiza makrobiljnihostataka prikupljenih na vieslojnom lokalitetu metalnog doba, Feudvaru, pod rukovodstvom H. Kroll-a (Kroll 1998), a uz saradnju K. Borojevi.K.Borojevi,jeusvommagistarskomradu(Borojevi1990),izmeuostalog,iznela rezultatedobijeneanalizommakrobiljnihostatakasaranoneolitskihlokalitetaMesarcii BelotiuMavi,Zablae-PopovobrdouPocerini,sakasnovinanskihlokalitetaPetnicai OpovoiizlatenskogslojaGomolave.Detaljanprikazrezultataarheobotanikihanaliza sistematskiprikupljanihuzorakasaOpovasaiscrpnimopisomsvakeodotkrivenihbiljnih vrstairekonstrukcijompoljoprivrednihdelatnostiidrutvenihodnosa,kaoivegetacijeu okolini kasnovinanskog naselja u Opovu, K. Borojevije dala u svojoj doktorskoj disertaciji (Borojevi1998).Umeuvremenusuobjavljeniirezultatianalizamakrobotanikihostataka kojejeK.BorojeviobavilanauzorcimasaranosrednjovekovnoglokalitetaSvetinja (Borojevi1988),anedavnoisasrednjovekovnetvraveRas(Borojevi2002).Utokujei identifikacija biljnih makroostataka sa vieslojnih lokaliteta metalnog doba idovar (Medovi 2002) i Hisar, i sa Petrovaradinske tvrave (A. Medovi 2004, lina komunikacija). Uvideviznaajpolenskihanalizazarekonstrukcijupaleoflorearheolokihlokalitetai promenanastalihunjojusledovekovogdelovanja,naiarheolozisubiliotvoreniizaovu vrstu istraivanja. Kako je, meutim, proces uzimanja uzoraka i identifikacije polenovih zrna struno i finansijski veoma zahtevan, to su analize obavljene na svega nekoliko lokaliteta i to 10 odstranestrunjakaizinostranstva.M.Carciumarujeanaliziraopolenizkoprolitasa mezolitskognaseljaVlasac(Carciumaru1978);A.Gigovjeprikupioianaliziraopolensa LepenskogVira(Gigov1969),S.BottemajetouiniozaGomolavu(Bottema,Ottaway 1982), aE. Grger i H. J.Beug obavili su palinoloke analizeza lokalitete Divostin i Grivac (Grger, Beug 1988). METODE Kaoumnogimdrugimnaunimdisciplinama,iuarheobotanicipostojetriosnovne etape istraivakog rada: -prikupljanje materijala na terenu -identifikacija i laboratorijska analiza -interpretacija (uz statistiku obradu rezultata) Potpunaanalizaljudskeupotrebebiljakauprolostinemoguajebezuspene realizacije sva tri navedena procesa (Butzer 1982:172). Tehnike koje arheobotaniari koriste u tusvrhurazlikujuseuzavisnostiodtogadalisupredmetistraivanjabiljnimakro-ili mikroostaci, ali i od toga na koja pitanja trae odgovore, to e u velikoj meri usmeriti rad na terenu i, kasnije, u laboratoriji i pred kompjuterom. ARHEOBOTANIKI MAKROOSTACI Ovavrstaostatakavidljivajegolimokomilipodmanjimuveanjembinokulara.U pitanjusuvegetativni(stabloilidelovistabljike)igenerativnidelovibiljaka(celiplodoviili ljuskeikotice,isemena)kojiostajuuveojilimanjojmeriouvanizahvaljujuinajee karbonizacijiusleddugogipostepenogizlaganjavisokojtemperaturi(oko200C;Borojevi 1992:38).Karbonizovani,odnosnougljenisanibiljnimaterijalsastojiseuglavnomodugljen-dioksidaizbogtoganepodleeprocesimabiolokograspadanjainenapadajugamikrobi (Kroll1998:305;Borojevi1990:59).Ukolikotokomvekovaonostanezatieniod mehanikog uticaja, onda su veliki izgledi da e biti otkriveni tokom arheolokih iskopavanja. Ugljenisaniplodoviisemenaveinomzadravajusvojoblikiveliinu(kojisuspecifiniza svaku biljnu vrstu), tako da se mogu relativno dobro determinisati, a iz semena seak mogu ekstrahovati lipidi, DNKi druge supstance zahemijske analize (Nesbitt 1995:69). Ponekadi pripremljenahranamoebitiugljenisanaitakoouvana,kaotojetosluajna 11 srednjovekovnojtvraviRas,gdejeotkrivenanekavrstakaeuposudiideougljenisane pogae (Borojevi 2002:196). Makrobiljniostacisunapojedinimlokalitetimaouvaniuneugljenisanomobliku zahvaljujuiekstremnovlanimilisuvim,tojest,anaerobnimuslovimasredine(uvodi, tresetitima,pustinjama)ukojima,uslednedostatkakiseonikairelativnokonstantne temperature,nedolazidotruljenjairaspadanjaorganskihsupstanci.Takavje,recimo, materijalizsojenikihnaseljanavajcarskimjezerimaimumificiranidelovibiljakaiz staroegipatskih grobnica (Borojevi 1990:60).Namnogimmestimasedelovibiljaka(najeesemenje)mogunaiiu mineralizovanom,odnosno,kalcifikovanomobliku(Borojevi1992:38);tosedeavau sredinama bogatim organskim materijama i mineralima (na primer jame za otpatke, koproliti) gdebiljneelijepoinjudapreuzimajuminerale(karbonate,fosfate,solikalcijuma)iz neposredneokolineinjimazamenjujuoriginalnotkivo,takodamenjajuhemijskisastavi postajupraktinookamenjene.Kalcifikovanasemenaimajusvetlobraon(be)bojui uglavnomzadravajuoblikiveliinu.Mineralizacijaje,meutim,moguaikodrecentnih semenaidrugihdelovabiljaka,takodatrebabitioprezanprilikomodreivanjanjihove pripadnosti arheolokom kontekstu. Delovibiljakamogusenaiiinkorporiraniuerpiu,keramiciiliopekama,gdesu dospelisluajnoprilikomsakupljanjaglinezaizraduovihpredmetailiprilikomnjihovog suenjanaotvorenom,ili,pak,namernoplevase,naprimer,dodajekakobimaterijal ovrsnuo i bio manje krt, a i da bi se ubrzalo peenje (Borojevi 1990:60). ei je, meutim, sluaj da ti delovi biljke vremenom propadnu (bilo da izgore ili se jednostavno dezintegriu), aliumaterijaluostaveotisaknaosnovukogsevidemorfolokekarakteristike,pasemoe utvrditikojijedeobiljkeupitanju(mnogeposudesuukraavaneutiskivanjemklasjaitaili zrna). Analiza otisaka u mekom, plastinom materijalu je indirektan metod za prepoznavanje biljnih ostataka i, ukoliko su u pitanju ostaci semena, moe biti veoma uspean (Sl. 2).Koproliti(fosilizovanefekalije)isadrajorganazavarenjesuindikatoriljudskeili ivotinjskeishraneiunjimaseestomogunaibiljnimakro-imikroostaci(polen,fitoliti, biljnavlakna,semena),fragmentikostiju,jajacaparazitaidrugo.Naosnovuanalizatog materijalamoesegovoritiotomekakosunekadaizgledaliobroci,kojesusenamirnice kombinovale i u koje doba godine su konzumirane (Pearsall 2000:520). 12

otisak zrna prosa na zidu posudeotisak zrna muhara na zidnom lepu otisak zrna penice na delu posude Sl. 2 Otisci zrna itarica na posudama i lepu (Jevti 1999-2000:330) Na najveem broju naih lokaliteta biljni ostacisu ouvaniu karbonizovanom obliku, jersubiljkedovedeneudugotrajanindirektankontaktsavatrom,odnosnovisokom temperaturom (prilikom direktnog izlaganja vatri biljni materijal u potpunosti izgori). Do toga jemoglodoineplanirano(sluajno)-kadajeprilikomkuvanjahraneilizagrevanjaitarica radi lakeg odvajanja od pleve sadraj sluajno izgoreo, kada je dolo do iznenadnih poara i takodalje,ilinamerno-kadasusedelovibiljaka(stablo,slama,pleva)ilikoproliti(balega posle suenja) koristili kao gorivo, otpaci bacali u vatru,ili kada je dolo do namernih poara 13 (poslekojihuruevinamazidovaostanudeliminoouvaniugljenisanidelovidrvenih konstrukcija) koji su mogli zahvatiti vee povrine (Borojevi 1987:22-23).Kojigoddajeuzrok,dabimaterijalbiljnogporeklabiougljenisan,neophodnaje ljudska intervencija. Upravo zato su ugljenisani makroostaci veoma dobar pokazatelj ljudskih aktivnosti u prolosti, pa se najvei broj arheobotaniara bavi upravonjma (Pearsall 2000:11). Njihovprvizadataknaarheolokomlokalitetujeorganizovanjeprikupljanjamakrobiljnih ostataka, za ta postoje razliite tehnike. Izdvajanje makrobiljnih ostataka na arheolokim lokalitetima Doouvanihmakrobiljnihostatakanaarheolokomlokalitetumoesedoi prikupljanjeminsitu,suvimivlanimprosejavanjemzemljeiflotacijom,runomiliuz korienje maine.Prikupljanjematerijalainsitujenajstariji,najjednostavnijiinajnepouzdanijimetod; osnovni problem je to ovim putem dolazi do selekcijeu korist ostataka lako vidljivihgolim okomuzemlji,takodabivajuizdvojenisamoonikrupnijiobinokomadidrvenoguglja. Mnogevrstekojeimajusitnijasemenasuproputene,adrugeispadajuzastupljenemanje negotojetozaistasluaj.Jedinaprednostovakvogpristupasetoseodmahvidiodnos biljnih sa drugim arheolokim ostacima u horizontalnoj stratigrafiji terena (Pearsall 2000:12). Biljniostacinalokalitetimaizmeanisusasedimentom,takodajepotrebnouzimati itave uzorke zemlje iz kojih se onda prosejavanjem (suvim ili vlanim) ili flotacijom izdvajaju biljni ostaci, ali i drugi materijal keramika, kosti, kamen, koljke, perlice. Uodnosunaprikupljanjemakroostatakagolimokom,prosejavanjemsetoradi sistematinijeiveekoliinezemljeprocesirajusebre.Odpromera okacasitazavisikoliko ematerijalaikojeveliinebitisauvano.Suvoprosejavanjejevrlokorisnozaizdvajanje ostatakakojipotiuizsuvihanaerobnihuslova(mumificirani;Pearsall2000:13).Zabiljne ostatke,meutim,ovajmetodnijeuvekpraktian,jerseakimnogovriiizdrljiviji materijalkretanjemposituabradira,posebnoakosenalaziukompaktnom,glinovitom, vlanomsedimentukojisemoramehanikisitnitidabiproaokrozsito.Biljnimaterijal, pogotovo drveni ugalj, e, u takvim sluajevima biti uniten. Tada bi trebalo primeniti vlano prosejavanje,ukoliko za to postoje uslovi na terenu. Kod vlanog sejanjauzorak zemlje sipa se u sito, ili niz sita razliite veliine proreza, poreanih od veeg ka manjem, i zatim se preko uzorkapaljivosipavodatakodamuljineistoeodlazekrozsito,ausituostajeist 14 materijal.Mogueje,takoe,iseidnokante,tupostavitimreusita,unjusipatiiskopanu zemljuipotompotapatikantuuvodu,uzmeanje,dokmaterijalnebudepraktinoispran (Wagner 1988:19). I jedna i druga vrsta prosejavanja traju dugo, pogotovo ako dolazi do zapuenja okaca zbog gustine sita ili sastava sedimenta, a botaniki materijal esto biva oteen ili uniten. Za sadajenajadekvatnijatehnikazaizdvajanjebiljnihostatakasvihveliinaivrstaizuzoraka zemlje - flotacija.- flotacija - Flotacija se obavlja uz korienje vode i razlike u gustini izmeu organske i neorganske materije:organskamaterijajemanjegustineodsedimentaukomsenalazi.Iakojegustina drveta i semenja vea od gustine vode, drvo u svojoj vaskularnoj strukturi ve sadri vazduh, asemenjeprilikomkarbonizacijeprimavazduh,toihinilakim,takodaisplivavajuna povrinuvode(Borojevi1987:23).Principje,dakle,jednostavan:zemljaiteimaterijal (keramika, lep, figurine, vee kosti, kamen, metal) u vodi tonu, dok ugljenisani biljni materijal, lake kosti (riblje, ptiije) i, esto, puevi i manje koljke, plutaju.Poeci primene ovog principa na arheolokim lokalitetima padaju u rane '60-te godine prolog veka. S. Struever je u Americi prvi poeo da praktikuje flotaciju na terenu i to objavio usvomlankuuasopisuAmericanAntiquity1960.godine(FlotationTechniquesforthe RecoveryofSmallScaleArchaeologicalRemains;Pearsall2000:19).Odmahzatimjena lokalitetuAliKoshuIranuH.Helbaekuveoflotaciju,dodueumanjimrazmeramazbog nedostatkavode(Nesbitt1995:70).Unarednimgodinamaflotacijapoinjedaseprimenjuje na mnogim lokalitetima u Americi i Starom svetu (Evroaziji), prilagoavajui se potrebama i uslovimaterena.Uprvovremeonajeobavljanaruno,tojeidanaspraksanalokalitetima koji oskudevaju u vodi, ili na kojima se uzima manji broj uzoraka.Kodruneflotacijekofailinekadrugaposudanapunisedopolovinezapremine istom vodom, a zatim se u nju sipa uzorak zemlje (ili u vie posuda, ukoliko je uzorak vei). Sadraj kofe se promea i ostavi malo da odstoji, kako bi laki materijal isplivao na povrinu. Potom se voda iz kofe polako sipa kroz sito vrlo malog promera okaca (polovina ili etvrtina milimetra), tako da se ne uzburkava nataloeni mulj na dnu. U preostali mulj dodaje se voda i postupak ponavlja sve dok se u situ ne sakupi sav materijal koji pluta. On se potom ostavi da se osui, a materijal sa dna kofe se ispere vodom u situ, jer se moe desiti da u mulju ostanu neki "zarobljeni" organski ostaci, kotice voa ili slino (Borojevi 1987:24).Ubrzo po uvoenju flotacije, na terenima dolazi do usavravanja metoda i razvoja15 Sl. 3 Prvobitna verzija Ankara-maine (Pearsall 2000:23, Fig. 2.5, prema: French 1971:60) raznihtipovamainazaflotacijukojimajeciljtretiranjevelikihkoliinazemlje.Prvi publikovaniprimertakvogjednogmehanizmajetakozvanaAnkara-maina(Sl.3) konstruisananainicijativuBritanskogInstitutazaarheologijuuAnkarikrajem'60-ihgodina 20. veka (Pearsall 2000:23). Ova maina koristi snagu vode u vidu mlaza koji dolazi odozdo, ispodsitaukojejesipanuzorakzemlje,takodarazbijagrumenjeipomaebotanikom materijaludasepodignenapovrinu,istovremenooslobaajuiteiarheolokimaterijalod sedimenta,asvetouzminimalnamehanikaoteenjaostataka.Pritisakvodeostvarujese radom pumpe koja vodom puni dva bureta postavljena iznad nivoa na kojem je maina, tako dasekoristiipadvodezanjenuveusnagu.Samamainaimadvemetalnekomore cilindrinog oblika. Vea (glavna) komora u gornjem delu ima pokretni metalni prsten za koji je privren mreasti materijal neka vrsta sita promera okaca oko 1 mm. U taj deo sipa se uzorakipoddejstvomrasprenogmlazavode,kojidolaziizdonjegdelaglavnekomore,iz sedimenta se razdvaja materijal koji pluta, takozvana laka frakcija, i materijal koji tone i pada nasitotekafrakcija(Wagner1988:19).Muljprolazikrozsitoizadravasenadnu komore odakle se odstranjuje kroz posebnu cev. Voda posle izvesnog vremena poinje dase prelivaizglavneposudeumanjukomoru,gdeseudrugom,manjemmontanomsitu (proreza1mm)prikupljalakafrakcija.Nakontojeuzorakupotpunostiflotiran,materijal sakupljen u oba sita odlae se na suenje.16 Sistemi za flotaciju korieni na drugim mestima u isto vreme kada i Ankara-maina ilikasnije(naBliskomistoku,Mediteranu)vrlosujojslini(naprimer,Srfmaina; Williams1973);negdejekoriensamojedanmetalnirecipijent(bure),pajematerijalna povrinivodeprikupljankuhinjskomcediljkom;sitaserazlikujupoveliiniproreza,a ponedgesezasakupljanjelakefrakcijekoristifinamreastatkaninaukojojseposleostacii sue, i tako dalje. Ponekad se za bolji efekat flotacije koriste hemijska sredstva, kao to je cink-hlorid koji poveava gustinu vode i tako omoguava izdvajanje onih biljnih ostataka koji ipak potonu (Wagner 1988:21). Pokuaj da se prevaziu neki problemi koji se mogu pojaviti prilikom upotrebe vode ili hemijskihsredstavauflotacijipredstavljatakozvanaKembrid-mainakonstruisana'70-ih godina20.veka.Onaradinaprincipuproizvodnjemehuriavazduhauvodikojipomau biljnimostacimadadospejunapovrinu(Pearsall2000:27).Uuzorakzemljesepreflotacije sipaparafin(kerozin)ilinekodrugosredstvosagustinommanjomodgustinevode;biljni ostaci apsorbuju parafin, vezuju se za mehurie vazduha i lake flotiraju (Borojevi 1987:27). Mane ovog sistema su to su potrebne razne pripreme uzoraka pre same flotacije kao, recimo, izdvajanjekrupnijihobjekataizuzorakadanebismetalimehuriima,voenjeraunao koliinivlageuuzorku,jerprocesnijeuspeanukolikojeuzorakprevievlaanili,pak, sasvim suv i slino. Prednost je u tome to se iz uzorka spase vei broj semena koja bi inae potonulaiprolakrozsitozatekufrakciju(jerono obinoimaveaokcaodonogzalaku frakciju). Mainezaflotacijukojesudanasuupotrebipredstavljajujednostavnije,aefikasnije verzijesistemakojisukorienipre30-40godina.TakosunekekasnijevarijanteAnkara-maine prilagoene uslovima loeg snabdevanja vodom u oblastima sa suvom klimom, pa se voda za flotaciju reciklira kroz dve metalne kade i cevi sa filterom i pomou pumpe vraa u burezaflotaciju(kaotojetosluajnalokalitetuatalHijikuAnadoliji,Sl.4).Noviji mehanizmisuijeftinijijerkoristejednukomoru(bure),kojapritommoebitiplastina. Unutarnjesu,udonjemdelu,cevizarasprivanjevode,augornjemobrusanajlonskom mreom na dnu koji se vadi prilikom odlaganja teke frakcije. Bure pri vrhu ima izlivnik koji vodi u sito sa manjim prorezima gde se sakuplja laka frakcija (Sl. 5) Sistematskiprikupljenibiljniostaciputemflotiranjauzorakazemljesalokaliteta pokazalisudaflotacijazaistaimarevolucionarnuuloguuarheobotanici,patimeiu arheologiji.Uporeenjusadrugimtehnikamarunimprikupljanjemnamestimagdesu ostaci vidljivi, suvimi vlanim prosejavanjem jasno je da se flotacijom izdvaja mnogo vei 17 spektarbiljnihvrstaimnogoveakoliinamaterijala,itonesamobiljnogporekla.Sitnije semenjekorovskogikulturnogbiljaiostaliugljenisanidelovibiljke(pleva,raveklasia, delovistabljike,rizomiidrugo)kojibibezflotacijeverovatnobiliizgubljeni,omoguavaju pouzdanije zakljuke o, na primer, vremenu setve na osnovu korova koje prati useve, nainu etve, vridbi, skladitenju zrnaste hrane i slino (Borojevi 1987:27-28).Nakonuvoenjaflotacijeuarheolokupraksu,arheolozisupoelidatragajuza botanikimmakroostacimanaznatnoveembrojulokaliteta.Takoe,ispostavilosedasu arheobotaniariranijepraviligrekeuinterpretacijirezultataanaliza,presvegazbog nereprezentativnosti izdvojenih ostataka, pa su,recimo, nekim biljnim vrstama pridavali vei znaaj u ekonomiji zajednice nego to je to zaista bio sluaj.Ovakveislinegrekemoguesuidanas,nesamozbogloegizboratehnike izdvajanjamakrobiljnihostataka,veizbognepravilnostiudrugimprocesimakoje arheobotanikapodrazumeva,akojevodeneodgovarajuimrezultatimaiinterpretaciji.Stoga je,prilikomizboratehnikeizdvajanja,vanoutvrditikolikajepovrinapredvienaza iskopavanje, kakav je sediment u kom se ostaci nalaze, kakvom opremom projekat raspolae, dokakvogoteenja,kontaminacijeiligubitkaostatakamoedoiprimenomrazliitih metodaidalijeplaniranouzimanjeuzorakazemljeizsvihcelinailisamoizobjekata,sa podova i tako dalje. Najpraktinije je kombinovanje tehnika: vlano prosejavanje nasuminih uzoraka(uzetihizvanvidljiviharheolokihkonteksta)iflotacijareprezentativnihuzoraka. Razliitemetode,meutim,odlikujerazliitistepenoteenjaikontaminacije,kaoirazliita koliinairaznovrsnostizdvojenihostataka,takodaotometrebavoditiraunaprilikom obrade i uporeivanja rezultata (Wagner 1988:25-28).Izdvajanjebiljnihostatakaizsvakogkubnogmetrazemljekojiseiskopana arheolokomlokalitetunepraktinojeiestonemogueizvesti(uglavnomzbognedovoljno vremena i novca). Zato se pribegava procesu koji prethodi izdvajanju ostataka na terenu, a to je uzimanje uzoraka zemlje odreene zapremine/teine sa odreenih mesta na lokalitetu, ime se ubrzava prosejavanje ili flotacija. Da bi uzorci bili reprezentativni i rezultati kasnijih analiza validni, mora se osmisliti odgovarajua strategija uzimanja uzoraka zemlje za koje se veruje da sadre biljni materijal. Ta strategija odreuje, izmeu ostalog, za koju e se tehniku izdvajanja makrobiljnih ostataka istraiva opredeliti, kakve e rezultate dobiti i kako e ih interpretirati. Dobrastrategijaitretmanuzorakapredstavljajuosnovpaleoetnobotanikihanaliza(Pearsall 2000:66). 18 Sl. 4 - Maina za flotaciju na lokalitetu atal Hijik (foto: J. Matsunaga) Sl. 5 Novi tip Ankara-maine (Pearsall 2000:49, Fig. 2.23, prema skici G. Hillman-a) 19 Uzimanje uzoraka na terenu Nain i mesto uzimanja uzoraka za arheobotanike analize i njihova zapremina zavise odprirodeiskopavanihslojeva,odarheolokogkonteksta,aliiodpitanjanakojasetrae odgovori.Distribucijabiljnihostatakaistepennjihoveouvanostirezultatsuplaniranihi neplaniranih ljudskih aktivnosti i prirodnih uticaja. Stoga je za botanike analize veoma vano sistematskouzimanjeuzorakazemljeizsviharheolokihkonteksta,odnosnosaitave povrinekojaseiskopava,itojeonotoveinaarheobotaniarapreporuuje(Borojevi 1987;Hastorf,Popper1988;Pearsall2000).Naime,uveinisluajevaistraivanijeu mogunosti da uoi kakva jedistribucija biljnihostataka na terenu, pa da prema tome odlui nakommestueuzetiuzorakzemlje,ikojezapremine.Takoe,tokomiskopavanjasene moe uvek sa sigurnou odrediti funkcija pojedinih objekata i struktura, niti prisustvo biljnih ostatakaunjima,takodajenajsigurnijeimatiuzorkestandardneveliineizsvakoglokusa, kvadrata,"unit"-aislino,anavieslojnimlokalitetimaiizsvakogslojaposebno.Usluaju velikogbrojauzetihuzoraka,istraivamoedaizvriselekcijuiobradideonjih,aliako raspolae nedovoljnom koliinom uzoraka, obino ne moe da se vrati na teren i uzme jo.Prisustvo biljnih ostataka u razliitim arheolokim kontekstima otkriva razliite ljudske aktivnosti (Borojevi 1990:62-63):posude, jame i silosi za skladitenje slue za uvanje zrnevlja itarica, bilo kao rezerva hrane,bilozanarednusetvu;naosnovuouvanihostatakadonosesezakljucioznaaju pojedinih vrsta za ljude i istoi useva, kao i o uslovima uvanja (potpuno oiena ili zrna u plevi, jedna ili vie kultura zajedno, izloenost vlagi i spoljnim uticajima).uzorciizognjitaipeiobinosadrevrlomaloostatakajersvakodnevnoloenje vatre dovodi do potpunog sagorevanja veine semena. Prostor oko ognjita i pei, meutim, moe biti bogat ugljenisanim biljnim materijalom koji se tu prosuo prilikom pripreme hrane ili povremenogienjaloita(Pearsall2000:66).Uzorcisatogmestanegovoremnogoo usevima itarica, jer su tu izmeani ostaci biljaka koje su se koristile u ishrani, sa onima koje su sluile kao gorivo ili u druge svrhe.ostacinapodustanitarezultatsurazliitihaktivnostiitusudospeliuglavnom sluajno (ponekad je pod bio prekriven asurom).ujamamazaotpatkeuzstanitamoguseotkritinejestivi,odbaenidelovibiljaka, posebnoitarica,naosnovuegasevidiukakvomsuoblikubiljkeunoeneustanite(na primer itarice prosejane ili (ne)oiene od pleve). 20 uzorci zemlje iz rovova za zidove ili jama za stubove obino sadre vrlo malo biljnog materijala, kao uostalom i aglomeracije obruenih zidova (gde se ponekad naie na plevu). Na takvimmestimauzimanjeuzorakamoeseuizvesnojmeriredukovati(manjibrojilimanja zapremina). u uzorcima se mogu nai komadi opeke, erpia i keramike sa otiscima biljaka koje su tudospelesluajnoilisunamernododatekaoprimesa,iteimpresijemogudoprineti identifikacijivrsta.Istotako,urelativnosuvimklimatskimuslovimauzorcizemljesa arheolokihlokalitetaneretkosadrekoproliteljudskogiliivotinjskogporeklaukojimase ponekadouvajuimakrobiljniostaci(poredpolena,fitolitaidrugogmaterijalaorganskog porekla). Odgovarajuim analizama dobijaju se podaci o ishrani ljudi i biljnim vrstama koje su im bile na raspolaganju.uzorketrebauzimatiiizvanvidljivihobjekata,jersenekiodnjihnemoguodmah uoitiu osnovi, nego tokom daljegiskopavanja(Borojevi 1987:23). Osim toga, nekad se na osnovurezultataanalizabotanikihostatakamogurazjasnitinekikonteksti(utvrditifunkcija jamanaprimer)ilidobitipodaciostratigrafiji.Uzorciizvankontekstasluekaosvojevrsna kontrolazauzorkeizobjekatailislojevabogatihbiljnimostacimaupogledugustinei zastupljenosti biljnih vrsta.Koliinazemljepouzorku(zapremina,odnosnoteina)zavisiodsamoglokaliteta (Borojevi1987:23);ukolikosenaosnovunekolikouzorakautvrdidajelokalitetsiromaan biljnimostacima,ondasezaflotacijuilisejanjeuzimaveakoliinazemlje,kakobise izdvojilotovieostatakatoviebiljnihvrsta(30-50kg).Usluajudalokalitetobiluje ouvanimpaleobotanikimmaterijalom,dovoljnojedauzoraktei10-15kg.Prilikom odreivanja standardne teine uzorka mora se voditi rauna i o transportu uzoraka, vremenu i opremipotrebnimzaizdvajanjebiljnihostatakaizzemljeireprezentativnostirezultata. Standardizacija teineuzoraka je, s druge strane, vana za obradu rezultata identifikacije, pre svegastatistikuanalizuutvrivanjekoliinemakrobiljnihostatakapouzorku(gustina), zastupljenostpojedinihvrstapouzorku,odnosnopokontekstimaitakodalje,potomza uporednu analizu objekata, slojeva, pa i samih lokaliteta. Zato treba odvajati utvrenu koliinu zemlje za uzorak kad god je to mogue.Ukolikosuuzorcipredvienizaflotaciju,ondajekorisnoiznjihprethodnoizdvojiti veekamenje,kostiifragmentekeramike,kakonebiotetiliosetljivbiljnimaterijal.Zemlju preflotacijenetrebasuitijerestepromenevlanostiloeutiunatronematerijale (Borojevi 1987:24). Uzorke valja pakovati u vrste vree, sa obaveznom ceduljom (ili dve) na 21 kojoj su navedeni svi podaci o poreklu uzorka (kontekst). U sluaju da uzorak ne dobije svoj broj na terenu, onda mu obavezno treba dati numeriku oznaku pre flotacije ili prosejavanja, i tajbroj,zajednosasaostalimpodacimaoprovenijencijiiteiniuzorkazabeleitina posebnom formularu.Nakon to je uzorak flotiran, izdvojeni materijal u okvirulake i teke frakcije ostavlja sedaseosui,pomogustvunamestukojenijedirektnoizloenosunevimzracima,agde postojicirkulacijavazduha.Poslesuenja,materijalsepakujeidopremaulaboratorijugde predstoji rad na sortiranju i identifikaciji makrobiljnih ostataka. Klasifikacija materijala Nakon to su iz uzoraka zemlje sa arheolokog lokaliteta izdvojeni makrobiljni ostaci, slediraduarheobotanikojlaboratorijikojipodrazumevasortiranje,identifikaciju,unos podataka u kompjutersku bazu i statistiku obradu rezultata. Obzirom da posle prosejavanja ili flotacije ugljenisani, mumificirani ili vodom ispunjen botanikimaterijalostajeizmeansamodernimkorenjem,rizomima,travomisemenjem, zatimkostima,puevima,insektima,kaoineorganskimmaterijalom(graevinskim materijalom,keramikomidrugimartefaktima),neophodnojesortiranjeovakodobijenih frakcijauzoraka.Presamogsortiranja,odnosnoizdvajanjaiklasifikacijematerijala,na odgovarajui formular upisuju se broj uzorka i svi podaci sa cedulje koja prati uzorak. Uzorak se potom izmeri i taj podatak takoe zabelei. Kada se na terenu primenjuje flotacija, onda se laka (materijal koji pluta) i teka frakcija uzorka (materijal koji tone) zasebno sortiraju i mere i podaci dobijeni daljom analizom upisuju na razliitim formularima.Radilakegsortiranjaarheobotaniariestouzorakdelenafrakcijepremaveliini materijala u njemu, proputajui ga kroz dva ili vie sita razliitih promera okaca (na primer, 4 mm, 2 ili 1 mm i 0,5 mm) i zatimfrakcije iz svakog sita posebno mere i ispituju. U praksi se primenjuju jo neke metode radi breg i efikasnijeg rada u arheobotanikoj laboratoriji: -u sluajevima kada je uzorak veoma velike zapremine ili teine, ispituje se samo jedan njegovdeonasuminoizdvojenmehanikompodelomuzorkanapolovinei etvrtine (25%, 50% ili 75%) koji se smatra reprezentativnim poduzorkom. Rezultati dobijenianalizompoduzorkaseondapreraunavaju(ekstrapoliraju)zaitavuzoraki tako ukljuuju u statistiku obradu zajedno sa rezultatima iz uzoraka sortiranih u celini (100%).Dabiseodredilokojijetodeoreprezentativanzaceouzorak,moese 22 sprovestieksperimentukomesejedanuzoraksortiratinajpreucelini,apotom putempoduzoraka,iuporeditidobijenipodaci.Kadasuupitanjupaleobotaniki makroostaci,nekieksperimentisupokazalidasesasvimrelevantnirezultatidobijaju sortiranjem 75% uzorka (Pearsall 2000:114). -radnasortiranjuuzorakamoesepodelitinadveodnosnotrifaze,priemusvaka olakava sledeu:1.uprvojfazise,poslepodelematerijalaizuzorkanafrakcijepremaveliini (prosejavanjem),svakaodfrakcijasamoskenira,odnosno,povrnopregledaradi brzogutvrivanjageneralnogprisustvailiodsustvaraznihvrstamakrobotanikih ostataka(drvo,semenjedivljihvrsta,delovistabljika,pleva,itarice,mahunarke), ocenenjihovogstanjaouvanostiikontaminacijemodernimmaterijalom(Toll 1988:37).Naosnovurezultataprvefaze,moesedonetiodlukadalieuzorakbiti sortiranuceliniidalieuoptebitisortiran.Poredtoga,podacidokojihsedoeu prvojfazimogudaopredelekojajekoliinazemljezauzorakpotrebnaizpojedinih kontekstailiakdaukaunapoloajifunkcijunekogobjektailiceline(jamaza skladitenje itarica, jama za otpatke, gumno). 2.udrugojfazimaterijalseizdvajaizsvakogodsitaiklasifikujepremaoptim biljnim kategorijama (itarice, mahunarke, voe, trave, drvo), meri, prebrojava i na taj nainodreujenjihovaprocentualnazastupljenostuuzorku(uporeivanjemteina). Ovafazajevrloretkoizdvojenakaoposebnideoanalizajerseprisustvoikoliina razliitihtipovamaterijala(bilobrojem,biloteinom)moegruboregistrovativeu prvoj fazi, dok je ostale proraune bolje raditi nakon tree faze. 3.treafazapodrazumevadetaljnuanalizu:taksonomskuidentifikacijusvakog makrobiljnogostatka,tojest,topreciznijubotanikudeterminacijuvrste,rodaili familije,zatimprebrojavanjeimerenjeostatakapremavrstama,uoavanjenjihovih posebnihkarakteristika(fragmentovanosti,modifikacijanastalihusledugljenizacijei drugo), merenje dimenzija semena, crtanje i fotografisanje pojedinih ostataka. Kadajeuzorakflotiran,ondajenajveideobotanikogmaterijalasakupljenulakoj frakciji. Nakon to je laka frakcija, radi lakeg sortiranja,prosejana kroz dva-tri sita, u prvom situ (veliine okaca obino 4 mm) ostane krupniji materijal koji je raspoznatljiv golim okom ili uzpomorunelupe,takodanjegovosortiranjeipreliminarnoprepoznavanjeidurelativno brzo;onnajeeukljuujedrveniugalj,fragmenteljuskijezgrastihplodovailikotice 23 kotuniavog voa, krupnija semena i tako dalje. Materijal iz drugog sita (najee 2 ili 1 mm) posmatrasepodmikroskopommanjeguveanjaipokategorijamaizdvajajubiljniostaci (drveniugalj,ljuske,amorfnibiljnimaterijal,semena)zakojeiskusniarheobotaniarimogu odmah odrediti kojoj biljnoj vrsti, rodu ili familiji pripadaju (Pearsall 2000:102). Kao to je ve reeno, cela laka frakcija uzorka ili pojedine njene frakcije iz sita ne moraju se sortirati u celini, vesezaanalizumoguuzimatipoduzorci,toseestopraktikujezamaterijalizposlednjeg, najfinijegsita.Toposlednjesitoimanajmanjipromerokaca(0,5mmilinetomanje)iu njemu se zadravaju sitna semena trava, spore, pleva (rave klasia itarica) i neprepoznatljivi fragmenti biljnih organa. Iz ove frakcije se obino ne izdvaja drveni ugalj, jer bi to zahtevalo mnogovremena,adrveniugaljsakupljenizsita4mmi2mmdovoljanjezadendroloke kvantitativneikvalitativneanalize(zasitnefragmentenemoguejeutvrditivrstuilirodbez upotrebeelektronskogmikroskopavelikoguveanja;Pearsall2000:107).Ostatakkoji preostane posle prosejavanja (materijal koji proe kroz poslednje sito) se ne sortira, jer obino ne sadri botanike ostatke ili bar ne prepoznatljive, ve sitne fragmente materijala koji je ve prikupljenuokvirusita.Ovajdeolakefrakcijesesamoskeniradabisekonstatovalo eventualno prisustvo biljnog materijala.Savizdvojenibiljnimaterijalsebroji,meriitipodacise,zajednosadrugim zapaanjimaistraivaa,beleenaposebnomformularuzasvakiuzorak.Svetoizlake frakcijenijeizdvojenokaobiljnimaterijalpakujeseiodlaezaeventualneanalizedrugih strunjaka.Napojedinimlokalitetimaseizlakefrakcijeflotiranoguzorkaujednoodvajajui ostaci koji nisu biljnog porekla, kao na primer kosti, puevi, koljke, insekti, ljuska jajeta. Tokomflotiranjauzorkadeavasedasepojedinibiljniostaci(presvegakomadi ugljenisanog drveta) toliko natope vodom da potonu i tako postanu deo teke frakcije uzorka. Stogaarheobotaniarinaterenusortirajuitajdeo,kakobikolekcijaouvanogbiljnog materijalaizjednoguzorkabilatokompletnija.Processortiranjatekefrakcijeslianjekao kodlakefrakcije(beleenjepodatakaoporekluuzorka,merenjeteine,prosejavanje, eventualnouzimanjepoduzorka),stimtoseuovomsluajuobinoizdvajajusveprisutne klasematerijala(kojijeveinomfragmentovan),atosu,uzavisnostiodlokaliteta,najee kosti(ivotinjskeiljudske),keramikaidrugipredmetiodpeenezemlje,koljkeipuevi, alatke od kamena, kosti i roga, metal, zgura, perlice, ljuska jajeta, biljke, koproliti. Materijal se pokategorijamaizmerii/iliprebrojiitipodaciupiuuformularzatekufrakciju,apotom prosledinaanalize,ukolikozasvakuodtihkategorijapostojespecijalistinaterenu.Ostatak od sortiranja teke frakcije ostavlja se za eventualne hemijske i geomorfoloke analize tla.24 Zasortiranjeuzorakaarheobotaniarikoristebinokularnelupeistereo-mikroskope uveanjadooko45x,upojedinimsluajevimaivisokoosetljiveelektronskemikroskope,a biljne makroostatke izdvajaju elastinim pincetama (savitljivih vrhova, kako se materijal ne bi otetio)ilimanjimslikarskimetkicama(koje,zahvaljujuistatikomelektricitetu,moguda nose sitna semena do predviene posudice). Ostaci se, nakon analize, pakuju u male epruvete ili kapsule, koje ih tite od mehanikih oteenja, i na kojima su naznaeni vrsta ostatka i broj uzorka u kojem je otkriven. Prilikomobradebiljnihmakroostatakanatopljenihvodomvanojedasematerijal odriuvlanomstanjutakotosepakujeuambalaukojasehermetikizatvara(keseili kutije), te spreava suenje. Mumificiranom materijalu se, s druge strane, ne sme dozvoliti da upijavlaguizvazduha,pasemorauvatiuuslovimakontrolisanetemperatureivlanosti (Pearsall 2000:118). Identifikacija Veomavaanistrunoveomazahtevandeoarheobotanikihanalizajeidentifikacija biljnogmaterijala.Osnovniprincipjeporeenjearheolokogsamodernimbotanikim materijalom,posebnokadasuupitanjusemena,takodareferentnakolekcijapredstavlja fundamentalni deo arheobotanike laboratorije (Nesbitt 1995:70).Materijalseureferentnojkolekcijinalazinajeeusveemstanju,aliseon,takoe, moedovestiustanjepriblinojednakoonomukomsenalazebiljkenaarheolokom lokalitetu(Pearsall2000:128):zagrevanjemdoodreenihtemperatura(oko200C)moese dobitiugljenisanimaterijal;potapanjemuvodumogusesimuliratianaerobniuslovi.To doneklepomaeprilikombotanikedeterminacije,alisenesmegubitiizvidainjenicada arheobotaniarunemogubitipoznatisviuslovipodkojimasudelovibiljakadovedeniu zateeno stanje u prolosti, te ih ne moe ponoviti u eksperimentu. Sviprimerciukomparativnojkolekcijimorajubititanoodreeniupogleduvrste, roda i familije i poeljno je da u njoj budu zastupljeni svi vani delovi biljke (semena, koren, plodovi, stabljika ili deo stabla, cvetovi kao izvor polena, listovi zbog fitolita, i tako dalje). Oni se obino prikupljaju u oblasti u kojoj se nalazi istraivani lokalitet, to istraivau omoguava dauoirasprostranjenostvrsta,njihovusezonalnost,tipovebiljnihzajednica,stimdabude 25 oprezankodpravljenjaparalela,jerseestosavremenadistribucijabiljakaibiljnihzajednica razlikuje od one iz vremena kom arheoloki lokalitet pripada (Popper, Hastorf 1988:8).Poredreferentnekolekcije,zaporeenjamoguposluitiidobroouvaniipouzdano determinisaniarheolokiprimercirazliitihbiljnihvrsta,aumanjojmerikoristesecrtei, fotografijei opisi biljnih organa. Prilikom poreenjau obzir seuzimaju razliiti dijagnostiki elementi, odnosno karakteristike na osnovu kojih se utvruje slinost materijala. U zavisnosti odtogakojijedeobiljkeupitanju,najvanijimelementimasmatrajuse:veliina,spoljanji oblik(morfologija),izgledpovrine(tekstura),unutranjastruktura(anatomija)idrugo.Za ispitivanjemorfolokihkarakteristikakoristeseslabiji,jednostavnijimikroskopi,dokseza utvrivanjeanatomskegrae,posebnozaposmatranjeelijskestruktureidrugehistoloke analize, koriste elektronski mikroskopi velikog uveanja (Hastorf 1999:61).- ugljenisano drvo - Najzastupljenijimeuarheobotanikimmakroostacimaobinosufragmenti ugljenisanogdrveta(Smart,Hoffman1988:167).Najveiznaajdrvetaarheolozivideu primenimetodedatovanjaradioaktivnimugljenikom,adobroouvanikomadi,sajasno vidljivimbrojemipoloajemgodova,koristesezadendrohronolokeanalize,tekalibraciju C14 datuma. S druge strane, identifikacija ostataka ugljenisanog ili drugaije ouvanog drveta obezbeuje uvid u izbor sirovina za gorivo, grae za arhitektonske konstrukcije, materijala za izradualatki,pruainformacijeonekadanjojvegetacijiiporekludrvetanalokalitetu(iz okoline naselja ili nabavljeno trgovinom).Fragmentidrvenastihdelovabiljakabotanikisedeterminiuuporeivanjem unutranjestrukturenepoznatihsaonompoznatihprimeraka(Sl.6).Nekioddijagnostikih elemenatasu:izglediorganizacijaprovodnihsnopiaustablu(sudovizaprovodvodei organskih materijala od korena ka listovima), veliina i raspored radijalnih zrakova koji spajaju sr i koru drveta (vidljivi u horizontalnom preseku stabla), koliina i priroda parenhima (tkiva kojeiniosnovnumasuorganaviihbiljakainosilacjevanihfiziolokihfunkcija fotosinteza,primanjeirezervisanjematerije),graaelijarazliitihtkiva,itakodalje(Koji, Peki,Daji2001:107,153).Uzavisnostiodstanjaouvanosti,zaispitivanjeostatakadrveta mogubitikorisneinekefizikekarakteristike,kao,naprimer,boja(kodneugljenisanih komada),sjaj,teksturapovrine,teina,tvrdoa.Utvrivanjebilokogodnavedenih elemenataoteavajupromenekojedrvotrpiprilikomkarbonizacije(gubiboju,miris, smanjujemuseveliina,deliminomenjastruktura),dehidracije(gubinavrstiniipuca)ili boravka u vodi (postaje sunerasto, gubi pojedina svojstva) i drugih fiziko-hemijskih procesa 26 preiposledepozicije(Pearsall2000:150-152).Zatojeoptimalniopsegdendrolokihanaliza odreivanjetaksonomskepripadnostidoonognivoakojiouvanostdozvoljava(porodica, rod, eventualno vrsta). Sl. 6 Struktura drvenih artefakata otkrivenih u Tirolskim Alpima(Oeggl 1995:236, Plate III) - semena i plodovi - Drugipobrojnostibotanikimaterijaldokogsemoedoiarheolokim iskopavanjimasusemenaionapredstavljajunajeiizvorpodatakauarheobotanici (pogotovokadasupredmetprouavanjapoeciiirenjeagrikulture).Razliitebiljnevrste imaju semenje razliitih morfolokih karakteristika. Za identifikaciju su posebno vani veliina ispoljanjiobliksemena(Borojevi1990:65).Veliinaselakouoava;ponekadseuzimaju dimenzijesemenadabiseutvrdilerazlikeuveliiniizmeu,recimo,semenadivljihi 27 pripitomljenihvrsta.Obliksemenajekljuzautvrivanjenjihovetaksonomskepripadnosti. Ukolikosusemenaucelostiouvana,ondaseporeenjemsamodernimprimercimamogu dobitiveomadobrirezultati.Kakosu,meutim,semenaestooteena(preilitokom karbonizacije,ilikasnije,utafonomskimprocesima),morajuserazmotritiidrugielementi (Koji,Peki,Daji2001:237;Pearsall2000:135):izgledpovrine,kojamoebitiglatkaili imatiudubljenjarazliitogoblika,mreastenabore,ljebove,jamice,ouvanuboju(kod neugljenisanihprimeraka)islino;specifinidodaciizratajinasemenu(osje,kvrice, bodlje, roii, dlaice i krilca za letenje) koji su znaajni za raznoenje semena pomou vetra, vode,ivotinja,oveka;poloajiizgledhilumamestanakomjesemebiloprivrenoza omotaploda(pupak).Jojednoodkorisnihsvojstavajeunutranjagraa(anatomija) semena jer ona ostaje ista i posle ugljenizacije. Sva semena se sastoje iz tri glavna dela (Koji, Peki,Daji2001:236):embrion(klicaizkojeserazvijanovabiljka),endosperm(hranljivo tkivo za ishranu embriona) i semenjaa (spoljni omota koji titi seme od mehanikih uticaja). Koliinaendospermainjegovpoloajusemenuuodnosunaembrionrazlikujuseizmeu biljnih vrsta, pa se i taj podatak ponekad uzima u obzir u analizama. Zaidentifikacijusemenase,poredreferentnekolekcije,konsultujuiopisi,ilustracijei fotografijeizraznihprirunikaiatlasabiljnihvrsta.Deavase,ipak,daidentifikacijauopte nije mogua, uglavnom zbog stanja ouvanosti biljnog ostatka. Nedeterminisani ostatak treba nacrtati ili fotografisati i dobro opisati, jer e moda u budunosti biti mogue odrediti vrstu kojojpripada.Takoe,tekojerazlikovatisemenasrodnihvrsta,kojasuveomaslina,paje minimalnerazlikeumorfologijinemoguekonstatovatinaugljenisanommaterijalu;tadase identifikacija zavrava na nivou biljne familije ili roda. Zarazlikuodsemena,plodovisumnogomanjeprisutniuarheolokombiljnom materijalujerjeveinaplodovadonetihunaseljeiunetihustanitabilanamenjenaishrani ljudi i ivotinja. Otuda se na lokalitetima najee otkrivaju nejestivi, odbaeni, delovi plodova (ljuske,kotice)koji,pritom,jediniimogudapreiveizlaganjevisokimtemperaturama.U anaerobnimuslovima(nepojedeni)plodovimogubitiucelostiouvani,tonjihovu identifikacijuiniizvesnijom(mahune,mekovi,aure,kapsuleimesnatideloviplodovau normalnim uslovima brzo propadnu).Jezgrastovoe,poputleskeikestena,potompredstavnicirodovaFagus(bukve)i Quercus (hrastovi) i neke druge vrste imaju plodove u vidu oraica zatienih vrstim kupulama (Koji,Peki,Daji2001:332).Tekupulemoguostatisauvaneuugljenisanomstanju,ali najeefragmentovane, tako da sucrtei i fotografije plodova u prirunicima u tom sluaju 28 gotovo beskorisni za identifikaciju, obzirom da ilustruju cele, neoteene primerke, bez detalja unutranjegrae.Slinasituacijajeikadjereokotuniavimplodovima(ljive,trenje, breskveidrugo;Koji,Peki,Daji2001:246)odkojihseuugljenisanomoblikuouvaju fragmenti kotice odrveneli endokarp (unutranji deo plodovog omotaa), dok su mezokarp (sredinji,sonimesnatideo)iegzokarp(spoljanjitankislojelija)uveinisluajevabogati hranljivimmaterijamaikonzumiraniodstraneljudi.Stogajezadeterminacijuplodovai njihovihdelovanajvanijakomparativnakolekcija,ijibiprimercibiliugljenisanii fragmentovanitakodaotprilikeodgovarajuonimaizarheolokogkonteksta(Pearsall 2000:42). Ipak, ostaci plodova najee su samo amorfni delii tkiva koji ne govore mnogo, pa surezultatianalizaveomaskromni,osimukolikosenenaienaveifragmentiliakitav plod.- podzemni organi biljaka - Ljudisuiuprolostikonzumiralipodzemnebiljneorgane,bogatehranljivim materijama,ponajvieskrobomkorenje,krtole,repe,lukovice(ovdespadajuirizomi,koji nisu korieni u ishrani, ali su moda preostali od biljaka upotrebljenih u druge svrhe; Pearsall 2000:161).Makroostaciovihvegetativnihbiljnihorganasu,meutim,veomaretkina arheolokim lokalitetima, jer je mogunost da budu ouvani izuzetno mala (naime, jedini deo korena, krtole ili lukovice koji preostane posle upotrebe je ljuska, koja se brzo raspada). Pored toga, njihova graa je takva da ih je prilikom sortiranja uzoraka i klasifikacije materijala teko razlikovati od drvenog uglja. Verovatnoa da se ova vrsta ostatka sauva vea je u ekstremno suvimilivlanimsredinama.Ukolikoseizuzorkazemljeizdvojefragmentiiliceliprimerci podzemnihdelovabiljaka,prvikorakuidentifikacijijeklasifikacijapremanavedenim tipovimaorgana(rizomi,krtole,lukovice,repe,korenje)posmatranjemspoljanjih karakteristika (oblik, veliina, izgled povrine). Nakon ovog preliminarnog sortiranja, ostaci se poredesapoznatimmaterijalomitopremaspoljanjimodlikamaianatomskojgrai(obliki organizacijaelijautkivima,rasporedprovodnihkanalia,idrugo),zatajeneophodan visokoosetljivi elektronski mikroskop (Pearsall 2000:160).Preciznostidentifikacijeovogmaterijalaveomajeograniena,zbogega arheobotaniarikoristejedanindirektnimetodzaprepoznavanjevrstaanalizugranula skroba(Hastorf1999:62).Naime,namirnicebiljnogporeklasadremnogovieskroba nego druge materije u ishrani; skroba ima u semenima, plodovima i drugim mesnatim delovima, alinajveisadrajskrobajeupodzemnimbiljnimorganima.Stogakoliinaskrobau paleobotanikim ostacima moe pomoi da se meu njima prepoznaju krtole, lukovice,29 korenjeislino.Poredtoga,granuleskrobasepremastrukturi,oblikuiveliinirazlikujuod vrstedovrste,pajeponekadzahvaljujuitomemogueizvritiipreciznijubotaniku identifikaciju ostataka (Sl. 7). Sl. 7 Granule skroba: 1. penica, 2. ra, 3. jeam, 4. kukuruz, 5. heljda, 6. ovas,7.penica,8.graak,9.pasulj, 10-12.krompir(Koji,Peki,Daji 2001: 82, Sl. 30) Analizapodrazumevanajpre registrovanje zrnaca skroba u ostatku iekstrakcijujednogbroja mehanikimputem,azatim,uz korienjekomparativnekolekcije, odreivanjenjihovogizvorabiljne vrste(Pearsall2000:161).To, meutim, nije uvek izvodljivo, jer su zrnca skroba jako osetljiva na visoku temperaturu, vlagu, mehanikeuticajeipodlonasurazvojubakterija,takodalakogubesvojafiziko-hemijska svojstva. - biljna vlakna, listovi, zeljaste stabljike - Uneugljenisanombiljnommaterijaluizanaerobnihuslovaestosesreuostaci vlakana, zeljastih stabljika, listova, cvetova, pupoljaka mekih delova biljaka inae podlonih brzom raspadanju (Borojevi 1992:39). Vlakna su obino sauvana u okvirukomada tekstila i predstavljajuelije vaskularnog biljnog tkiva, dok su vlakna pamuka u stvari dlaice koje prekrivaju seme (Koji, Peki, Daji 2001:122);najzastupljenijasuvlaknalana,konoplje,ramije(takozvana"likinavlakna"). Prilikom analiza posmatraju se tekstura, boja, debljina poprenog preseka i debljina elijskog zida,priemuseizdvajajuvlaknakojanisubiljnogporekla(ivotinjskedlake).Uzpomo elektronskogmikroskopa,infracrvenespektroskopijeirentgenskihzrakamogueje,na osnovupomenutihkarakteristika,raspoznativlaknarazliitihvrstabiljaka,poredeiihsa modernim uzorcima (Pearsall 2000:165).Uspenaidentifikacijalistovaidrugihzeljastihdelovabiljakazahtevadobro poznavanjelokalneflore,velikukomparativnukolekciju,aiskustvojeuvekvrlovano.Kao dijagnostikielementinaosnovukojihseopredeljujeporeklomaterijalasluekonturelistai 30 karakteristikenjegovihdelova(osnove,drke,lisneploe),nervaturaianatomskagraa (Koji,Peki,Daji2001:164);kodstabljikeseanalizirajugrananje,rasporedlistova,obliki mesto pupoljaka, graa i poloaj provodnih snopia (Pearsall 2000:166).Dodatni(aponekadijedini)podaciotaksonomskojpripadnostiovevrstebiljnog materijalamogusedobitiizfosilizovanihkutikula(Renfrew,Bahn2000:242).Kutikula predstavlja spoljanji sloj epidermisa (tkiva koje kao zatitni omota obavija biljno telo spolja) ije elije u svojim zidovima sadre izuzetno otpornu supstancu kutin. Zahvaljujui injenici dakutinakiposleugljenizacijeostajeouvanuformiukojojsenalaziouokviruelijskih zidova, na osnovu njega se moe rekonstruisati oblik epidermalnih elija koji je specifian za svaku biljnu vrstu. Morfoloka raznovrsnost epidermalnih elija posebno je izraena kod trava (Koji,Peki,Daji2001:114)paserezultatianalizekutikulakoristekaododatniizvor podataka u palinolokim studijama, pre svega kod rekonstrukcije sastava travnatih oblasti, jer supolenovazrncabiljnihvrstaizporodicetrava(Poaceae)meusobnoveomaslinai praktinosenemogurazlikovati.Kutikulemogubitiouvaneiufosilizovanomsadraju abdomena i u koprolitima (Renfrew, Bahn 2000:242). Radnaidentifikacijidobroouvanihbiljnihostatakamogudonekledaolakaju morfometrijskeanalizedetaljnoispitivanjespoljanjihdimenzija(Pearsall2000:177-178). Ukolikosenapravitrodimenzionalnisnimakbiljnog(ilidrugog)ostatkaiuneseuraunar, onda raunar na osnovu tog snimka moe da vri razliita merenja i obavlja razne proraune korisneuarheobotanikimistraivanjima(za,recimo,razlikovanjesemenakultivisanihi divljih vrsta, gde razlika nije uvek jasno uoljiva). Preciznaidentifikacijamakrobiljnihostatakauslovljenajeprvenstvenostepenom njihoveouvanosti.Isueni(mumificirani)iostacinatopljenivodomzadravajuveinu karakteristikaneophodnihzaodreivanjebiljnevrste,rodailiporodicekojojpripadaju. Karbonizacija,meutim,ostavljavrlojasnetragovenabiljnommaterijalukojiesto usporavajuioteavajudeterminisanje;ipak,ugljenisanimakroostacisuvrlooigledani nepobitan dokaz o ljudskom delovanju, jer bez njega biljke ne bi bile dovedene u to stanje. U anaerobnimuslovimaouvanostnezavisitolikoodljudskogkolikoodklimatskihfaktora;u njima je mogue otkriti iroki spektar biljnih ostataka i na osnovu njih stei detaljniju slikuu nekadanjoj ulozi razliitih delova biljaka i razliitih biljnih vrsta u ivotu oveka. 31 Zaprevazilaenjepojedinihproblemautumaenjurezultataarheobotanikihanaliza korisnojepoznavanjeprirodnihpredispozicijarazliitogbiljnogmaterijaladaostaneouvan tokomvekovaiuslovaukojimajetomogue.Pojedinevrsteilibiljniorganikojisukrhkii brzo propadaju eu uzorcimauvek biti manjezastupljeni (ili ih nee ni biti) od onih koji su vrstiiotporninaspoljanjedestruktivneuticaje.Vejeranijepomenutodavelikuuloguu pogledu zastupljenosti i raznovrsnosti materijala kojim arheobotaniari raspolau imaju mesto sa kog se i nain na koji se makrobiljni ostaci prikupljaju na terenu. Interpretacija i prezentacija rezultata Najvieenergijeivremenauanalizipaleobotanikihmakroostatakaodlazinarazvoji prilagoavanjestrategijeuzimanjauzoraka,flotacijuiliprosejavanje,radulaboratoriji klasifikaciju i identifikaciju materijala, formiranje komparativne kolekcije, unoenje podataka u kompjuterskubazu.Najvanijizadatakarheobotaniaraje,meutim,davanjearheolokog smisla dobijenim rezultatima, odnosno, interpretacija.- kvalitativna prezentacija rezultata - Interpretacijapodrazumevakvalitativnuikvantitativnuprezentacijuidiskusiju, odnosnotumaenjerezultataanaliza.Uokvirukvalitativneprezentacijenavodesesvebiljne vrste, rodovi i porodice iji su ostaci otkriveni na jednom lokalitetu, uz opis samih ostataka i vrstakojimapripadaju,istiuikojeodbiljakasupripitomljeneilidivljevrsteuljudskoj upotrebi,kojesejavljajukaokoroviilisunadruginainsluajnodospeleunaselje,akoje eventualno potiu iz drugih ekolokih zona. U okviru opisa svakog taksona (vrste) naznai se i eventualna uloga biljke u ivotu ljudi, to je jedno od osnovnih pitanja u interpretaciji biljnih ostatakasaarheolokihnalazita.Moguiodgovorpruajusaznanjaizoblastietnografije (analogijesaobiajimatradicionalnihljudskihzajednica),istorijskiizvoriibiohemijske karakteristikebiljaka;onipomaudaseutvrdikojesuvrstekorieneuishraniljudii ivotinja,kojesusluilekaogorivoiligraa,kaozainiililekovitobilje,akojepredstavljaju sluajne primese, bez znaaja za ljude (Pearsall 2000:191-192).Mnogiistraivaiseoslanjajunaetnografskestudijeimodeleiprouavaju tradicionalnemetodeuzgajanja,starepoljoprivrednetehnike,nainpreradeitarica(nain etve,vridba,provejavanje,prosejavanje,runoprebiranje;Borojevi1992:39)ipripreme hrane, a znaajan izvor podataka o tome su i poljoprivredne alatke i drugi artefakti otkriveni naarheolokimlokalitetima.Poredprimeraizetnografije,zaproverupojedinih 32 arheobotanikihpretpostavkimoguposluitieksperimenti,posebnokadajereo poljoprivrednimaktivnostimaproizvodnjiiobradiratarskihkultura,gdeseanaliziraju, recimo, ostaci od vridbe, provejavanja, prosejavanja i porede sa biljnim ostacima izpojednih arheolokihkonteksta(podovaislino)iliseispitujuefektiugljenizacijenarazliitedelove itarica (Boardman, Jones 1990). Poznavanjegeografskogporeklaotkrivenihbiljakaomoguavaprepoznavanjevrsta neuobiajenihzapodrujeukomselokalitetnalazi,odnosnoukazujenaputeverazmeneili sezonskokretanjestanovnika.Naosnovuekologijebiljaka(prirodnihuslovaneophodnihza njihov opstanak) moe se pretpostaviti kojije tip zemljitadominirao u okolini naselja i koje suklimatskeprilikevladaleutovreme,kaoidalisutadanjistanovnicimogligajitibiljkeu neposrednojokolini(usamomnaseljuubatama,iliuneposrednojblizininaselja),ukoje doba godine i da li je bilo neophodno navodnjavanje.Biohemijskekarakteristikebiljakaotkrivajunjihovumoguuprimenu,bilokao medicinskasredstva,kaozainiili,uzavisnostiodnutritivnihsvojstava,kaohranazaljudei ivotinje. Podaci o tome ponekad se nalaze u istorijskim izvorima (Pearsall 2000:192). - kvantitativna prezentacija rezultata - Kvantitativnaanalizapodatakaoizdvojenimmakrobiljnimostacimaotkrivaizvesne pravilnostiukoliiniidistribucijiodreenogbiljnogmaterijalanalokalitetuiomoguava poreenjeostatakaizrazliitiharheolokihkontekstaislojeva.Usavremenim arheobotanikimistraivanjimakoristiseviemetodakvantifikacije,svakisasvojim prednostimaimanama,anjihovaprimenazavisiodstanjaouvanostibiljnihostataka, informacijadobijenihuarheobotanikojlaboratorijiipitanjanakojaistraivapokuavada odgovori (Popper, Hastorf 1988:9).Najstarijimetodjeapsolutnakvantifikacijautvrivanjebroja(iliteine)ostataka svake biljne vrste, roda ili porodiceu okviru svakog pojedinanoguzorka iliukupno, u svim uzorcima. Taj broj se obino navodi u tabeli sa nazivima otkrivenih biljnih vrsta i na osnovu njegasemoeposmatratikoliinajednevrsteostatakauodnosunaostale,alisepritom zanemarujunejednakadepozicijaiprezervacijabiljnogmaterijala,temogunostprecizne botanikedeterminacije.Stogasepraktikujuidrugenumerikeanalizeistogmaterijalakoje pokuavajudaprevaziuovaogranienja,odkojihsunekegustina,procentualna zastupljenost,skalazastupljenosti,raznevrsteproporcija,itakodalje(Pearsall2000:193; Popper 1988).33 Gustinaoznaavaukupnukoliinuizdvojenogbiljnogmaterijala(brojiliteinu)po litru ili kilogramu zemlje u jednom uzorku (Miller 1988:73). Ona pokazuje stepen ouvanosti biljnogmaterijalausedimentima(tojeposebnoznaajnozaugljenisaneostatke)irazlikeu njegovojdepoziciji(naprimer,uintenzitetuugljenizacije),pajepogodnazauporeivanje uzoraka iz jednog konteksta ili sloja, ili poreenje samih konteksta i slojeva. Gustina se moe raunati i za svaku vrstu posebno. Ukoliko grupa uzoraka ima priblino jednaku gustinu, onda se u okviru njih mogu ispitivati apsolutni koliinski odnos prisutnih biljnih vrsta i promene u njemu, nezavisno od ostalih vrsta uoenih na lokalitetu (Pearsall 2000:199).Procentualnazastupljenost(uestalost)odnosisenaprisustvoostatakajednebiljne vrsteuodreenombrojuuzoraka,priemusetajbrojoznaavakaoprocenatodukupnog broja obraenih uzoraka (Popper 1988:61). Ovaj metod ne uzima u obzir apsolutnu koliinu ostataka,aipakomoguavauvidutokojevrste,odnosnotipoviostatakadominirajuna lokalitetu.Ukolikosezastupljenostposmatrapremakontekstima,postajejasnokolikoesto, tojestnakolikorazliitihmestasejavljajednavrstaostatka,tomoedaukaenaznaaj odreene biljke ili tip aktivnosti na datim lokacijama (funkciju objekata).Skala zastupljenosti pojedinanih biljnih vrsta formira se prema broju ili teini njihovih ostataka:vrste,rodoviiporodiceserangiraju,tojestrazvrstavajupremazastupljenostipo klasama,opisnim(mnogosrednjemalo)ilinumerikim(skalaod1-10),priemuje neophodnoodreditistandardnibroj(iliteinu)semena,plodovailidrugihuoenihdelova svake vrste za svaku klasu, kako bi bile na odgovarajui nain rangirane (na primer, koliina 1-10 ugljenisanih zrna kukuruza, koja se relativno dobro ouvaju, posmatra se jednako kao 1-2 krtole krompira koje su ree ouvane i teko se identifikuju; Popper 1988:65, T. 4.3). Skala zastupljenostiprimenjujesezapojedinaneuzorke,grupuuzorakaizjednogkonteksta, uzorke iz jednog arheolokog sloja ili sve uzorke sa lokaliteta. Proporcijepokazujuodnoskoliinadvekategorijematerijala(semena:drveniugalj, korovi:itarice) i omoguuju praenje promenatih koliina tokom vremena ili u okviru jedne geografske oblasti.Izraunavanje proporcija ne zavisi od zapremine/teine uzorkai moe se primenitinamaterijalizrazliitihkontekstaiuslovaouvanja.Veomajekorisnoza utvrivanje zastupljenosti jedne vrste ostataka u odnosu na ostale u okviru jednog uzorka, to se najee izraava procentualno. Arheobotaniarise esto slue proporcijama za otkrivanje oscilacijauzastupljenostibiljnihvrstauishrani,naprimerkadajednabiljnanamirnica vremenom budezamenjena drugom, ili utvruju razlike izmeuivotinjske i ljudske ishrane, uzavisnostiodkontekstaizkojihbiljniostacipotiu.Odnossemenaikorovaitaricau 34 jednomuzorku,naprimer,moedaukaenajednuodfazauokvirupripremehrane: prosejanazrnaitasadreiveasemenatrava,dokrunosortirananemajuiliimajuveoma malukoliinukorovskihprimesa(Hillman1981:134,Fig.4).Nalokalitetimasaugljenisanim biljnim ostacima ponekad se poredi koliina (broj, teina, zapremina) semenja i drvenog uglja, naobilnijegmaterijalanatakvimnalazitima.Ukolikonijebilonaknadnoggorenja(poara), ondasuprisutniostacidrvetarezultatloenjaupeimaiognjitimainjihovakoliinamoe uslovnodaposluikaokonstantanaspramkojeseposmatrajupromeneukoliinisemenja otkriva intenzitet upotrebe razliitih biljaka kroz vreme (Miller 1988:75). Istraivainajeeprimenjujunekolikometodakvantifikacijemakrobiljnihostatakai potomuporeujuitumaerezultate,proveravajuisvojepretpostavke.Postojemeutim brojnaogranienjaipreduslovi,nesamozakvantitativnuanalizu,veizacelokupnu interpetacijuarheobotanikihpodataka.Arheolokibotanikimaterijaluglavnomjesluajni ostatak ili odbaeni deo, viak, tako da ve prilikom same depozicije on predstavlja delimian i nepotpun dokaz o ljudskim aktivnostima vezanim za biljke, i nikad se sa sigurnou ne moe utvrditi ta zapravo nedostaje (Hastorf 1999:56).Kadaserazmatrajuokolnostiukojimadolazidodepozicijematerijala,postavljase pitanje kako i da li je mogue na osnovu prikupljenih ostataka tano ustanoviti nain i oblik u kom je biljka dospela u naselje odnosno stanite (da li je uneta itava biljka ili samo neki njeni (korisni) delovi) i jesu li njeni ostaci otkriveni u arheolokom kontekstu rezultat posredovanja oveka?Ugljenisaniostacinaarheolokimnalazitimasusiguranznakovekovogdelovanja, alijezbogogranienogbrojauslovakojidovodedougljenizacijesmanjenbrojbiljnihvrsta koje imaju ansu da budu ugljenisane i na taj nain ouvane (Borojevi 1992:38). Stoga se lista identifikovanihvrstanikakonemoesmatratikonanom.Naarheolokimnalazitimau ekstremnosuvimilivlanimuslovima,gdejeouvanosttronihmaterijaveomadobra, otkriveni(neugljenisani)makrobotanikimaterijalnemorauvekbitipokazateljljudskih aktivnosti(namernihilineplaniranih),veseuarheolokimslojevimamogaonaisluajno (donetvetrom,kretanjemvodeiliivotinjakrozzemlju),pajetutekoodreditiporeklo ostataka i razluiti koji od njih su arheoloki, a koji moderni (Pearsall 2000:247).Za prevazilaenje nekih problema vezanih za poreklo i nain odlaganja biljnih ostataka vanojeznatiarheolokikontekstizkogpotiu.Jame,posudeislinezatvoreneceline predstavljajuprimarni,nenaruenikontekstibiljniostacisatakvihmestadajuveoma pouzdane podatke. Sekundarni konteksti bili bi oni gde dolazi do meanja materijala sa raznih 35 lokacijauokvirukueilinaselja(podovi,pepelita,jamezaotpatke)ionitakoeoslikavaju ljudskoponaanje.Otvoreniprostorizmeukua,recimo,izloenjeiljudskimiprirodnim uticajima,takodanedajemnogopodatakazarazumevanjenainadepozicijebiljnog materijala (Pearsall 2000:194).Kadabiljkepostanudeoarheolokihslojeva,izloenesurazliitimtafonomskim (fiziko-hemijskim i mehanikim) procesima koji dalje redukuju broj i menjaju sastav njihovih ostataka.Poznavanjeprirodnihpredispozicijarazliitogbiljnogmaterijaladaostaneouvan tokomvekovamoedapomogneutumaenjurezultataarheobotanikihanaliza.Pojedine vrsteilibiljniorganikojisukrhkiiunormalnimuslovima(pogodnimzarazvoj mikroorganizama)brzopropadaju,uuzorcimaeuvekbitimanjezastupljeni(iliihneeni biti)odonihkojisuvrstiiotporninaspoljanjedestruktivneuticaje.Ljuskeikotice plodova i semena sa jakim omotaem (semenjaom) imaju vie anse da preive od mesnatih delovaplodovaimekihdelovabiljaka,kojisuestohranainsektima,glodarimaidrugim ivotinjama.Sdrugestrane,velikibrojouvanihdelovajednebiljke,presvegasemena,ne znai uvek i njeno izrazito prisustvo ili znaaj u ivotu ljudi, jer se broj semena izmeu vrsta drastinorazlikujeplodovijagode,kupine,maline,naprimer,sadreznatnoveibroj semenaodjabuke,kruke,drenjine(Borojevi1992:39).Meukarbonizovanim makroostacimaretkokadesenaidelovibiljkekojisukonzumiraniusveemstanju,za razliku od onih koji su kuvani (zrna itarica) i tom prilikom sluajno ugljenisani. Poredraznovrsnihokolnostiukojimadolazidodepozicijeiselektivneprezervacije materijala,razliitetehnikeuzimanjauzorakaiizdvajanjabiljnihostatakatakoeuslovljavaju koliinu i tip analiziranih biljnihostataka i njihovu interpretaciju. Arheobotaniar mora imati uvidusvatrinavedenaelementaprilikomdonoenjazakljuakanaosnovudobijenih rezultata. Rezultatiarheobotanikihanalizamoguseposmatratisapaleoekolokogi sociokulturnog aspekta, koji se esto i preklapaju (Pearsall 2000:189).Paleoekoloko tumaenje podrazumeva rekonstrukciju nekadanje vegetacije iivotne sredine(zataje,uokvirumakrobiljnihostataka,odnajveegznaajadrveniugalj)i sagledavanje promena nastalih bilo uticajem ljudi, bilo prirodnom modifikacijom (Sl. 8).Ljudskaeksploatacijaprirodnihresursa(presvegapojavaiintenzifikacija poljoprivrede)izazivalajetokomvremenaznaajnepromeneuekosistemima.Krenjem uma,spaljivanjemvegetacije,seomdrvea,stvaranjemtravnatihpovrinapanjaka, 36 obradom zemlje i slinim aktivnostima su itave biljne zajednice bile unitene ili njihov sastav izmenjen,ukoristvrstakojesubileudirektnojljudskojupotrebi.Biolokiodgovorna promeneivotnihuslovasuadaptacija(naprimer,stvaranjepatuljastihformi),migracija (pomeranjevrsta)iizumiranje(Butzer1982:182).Shodnotomesemeubiljnimvrstama konstatovanimnaarheolokimlokalitetimamogurazlikovationekojepotiuizsvojih prirodnih,nedirnutihzajednica(fitocenoza),onekojesutrpeleljudskiuticaj-takozvani antropogeniindikatori(recimokorovikojiprateuseve),ionekojesugajenezaljudskuili ivotinjskuishranu(Pearsall2000:271).Prisustvoiliodsustvopredstavnikaovetri,uslovno reeno,kategorijebiljakagovorinesamokojajevrstavegetacije,tojest,biljnezajednice uspevalaublizininaselja(ume,panjaci,obradivazemlja,movarnazemljita)idalijeona odgovaralapotrebamaljudiiivotinja,veiukojojmeriinakojinainsustanovnici eksploatisalibiljke(sakupljanjedivljihvrsta,gajenjepripitomljenih,ispaastoke,seauma), odnosnokakvajebilaekonomijaljudskezajedniceikojesustrategijepreivljavanja praktikovane (Borojevi 1992:39). Sl. 8 -Meuzavisnost oblika ive i neive prirode Sociokulturni aspekt rezultata arheobotanikih istraivanja odnosi se na rekonstrukciju drutvenih odnosa u okviru zajednicei pojavanejednakosti(na primer, postojanje elitekojoj pripadajuobradivazemljaipoljoprivredniproizvodi),registrovanjepromenauproizvodnji hrane(razvojnovihtehnologijailiprilagoavanjeraspoloivimresursima),utvrivanje pogrebnih obiaja (biljke ili hrana kao prilog u grobovima) i simbolike uloge biljaka u ivotu ljudi,otkrivanjekontakataizmeurazliitihzajednica(trgovina,kulturniuticaji),poloaji organizacijanaseljauskladusaprirodnimresursima(raspoloivostsirovinauokolini,izvori hrane) i tako dalje (Pearsall 2000:189-191; Butzer 1982:309). TLO KLIMAFAUNAVEGETACIJA OVEK 37 ARHEOBOTANIKI MIKROOSTACI Umikrobiljneostatkeubrajajusepolenovazrnca,fitoliti,dijatomeje,kaoihemijske supstance u sastavu biljnih tkiva koje su, kao indikatori ishrane, predmet biohemijskih analiza (Hastorf1999:62).Oviostacinisuvidljivigolimokomizanjihovudetaljnuanalizu neophodnojekorienjemikroskopa(estoivisokoosetljivogelektronskogmikroskopasa uveanjima100-1000puta).Podacidobijeniispitivanjembotanikihmikroostataka komplementarnisurezultatimaanalizabotanikihmakroostataka,aliidrugihbio-i geoarheolokih analiza koje se obavljaju na arheolokom lokalitetu. POLEN Prouavanjem polena i spora bavi se palinologija; rekonstrukcija vegetacije u prolosti i sagledavanjeevolucijebiljnogsvetanaosnovupolenaisporapredmetsuizuavanja paleopalinologije,kojaserazvilauokvirupaleobotanike(Nikoli1990:11).Poeci paleopalinologijejavilisuseondakadajeprilikomprouavanjasemenaidrugogbiljnog materijalaouvanogutresetitimaunjimaotkrivenoiprisustvopolenovihzrna(Pearsall 2000:264). Prve analize polena sprovedene su u 19. veku, ali je njihov pravi nauni potencijal uoenteku20.veku,kadasustekleirokuprimenuuutvrivanjusastavanekadanje vegetacije.Rezultatipolenskihanalizaubrzosusepokazaliveomakorisnimzaarheologe, odnosnopaleoetnobotaniare,ipalinolokestudijesudobilesvojemestoiuarheolokim interdisciplinarnim istraivanjima."Arheoloka palinologija" razvila se '20-ih godina prolog veka, u vreme kada je dolo doekspanzijearheobotanikihistraivanjauEvropi,AmericiinaBliskomistoku(Hastorf 1999:62).Odtogvremenadodanasobavljenesupolenskeanalizenavelikombroju arheolokih lokaliteta i objavljeno je mnotvo radova o metodologiji, mogunostima primene irezultatimapalinolokihistraivanjauarheologiji.Poznavanje"paleookoline"(Nikoli 1990:15)ljudskihnaseobinaupotpunilojesaznanjaoaktivnostimaovekauprolostii odnosima koji su se uspostavljali izmeu njega i prirode. Polenova zrna (cvetni prah, polen) predstavljajumikrospore (elije za razmnoavanje) koje se obrazuju u pranicima (muki deo cveta) i odatle dospevaju u tuak (enski deo cveta) gdedolazidooploenjajajneelijeizkojese,potom,razvijaembrion,odnosnoklicanove 38 biljke(Koji,Peki,Daji2001:235).Zrnopolenasesastojiodiveelijeusredinjemdelu (kojauprocesuoploenjaprodireujajnueliju),obavijeneunutranjomopnomintinom, izgraenomodcelulozeidrugihmaterija(posebnoproteina;smatrasedaproteinupolenu izazivaalergijskureakcijukodljudi;Pearsall2000:251).Potosluizaproduenjevrste biljaka-cvetnica,polenjesnabdevenizuzetnovrstomspoljanjomopnom(membranom) zvanom egzina, koja je gotovo neunitiva i u pojedinim sedimentima moe opstati hiljadama godina (Renfrew, Bahn 2000:240).Egzinajesastavljenauglavnomodsporopolenina(kombinacijacelulozeikutina), jedne od najotpornijih prirodnih organskih supstanci (Pearsall 2000:251). Sporopolenin moe opstatiukiselimibaznimsredinama,anaerobnimiuslovimarelativnovisokihtemperatura; manje je otporan na dejstvo oksido-redukcionih procesa imehanikeuticaje(Nikoli1990:11).U paleopalinolokimistraivanjimapredmetanalizasu upravoegzine,jerpreostalisadrajpolena(ivaelijai intina)neostajeouvan.Spoljnapovrinaegzineje najeeneravna,prekrivenaraznimudubljenjima (porama,ljebovima)iizratajimakarakteristinimza biljnefamilije,rodove,vrste,takodasenaosnovu njenogizgledaodreujetaksonomskoporeklopolena (Renfrew,Bahn2000:240).Fosilizovanipolenmoebiti identifikovan i na osnovu oblika i veliine zrna (Sl. 9). Sl. 9 Morfologija polenovih zrna (prilagoeno iz: Renfrew, Bahn 2000:240) Veina ima priblino elipsoidni oblik (i simetrina jeoodnosunacentralnuosu),aliimaiuglastihi nepravilnihformi(Pearsall2000:251).Veliinapolena varira, u zavisnosti od vrste biljke, od 0,008 mm do 0,2 mm, ili ak 2 mm u preniku (Koji, Peki, Daji 2001:220), pajeza posmatranje polena neophodno velikouveanje mikroskopa (i preko 100x). Polenova zrna su uglavnom ute boje, ali ima i belih, sivih, crvenih i mrkih. Sporesuelijezabespolnorazmnoavanje,karakteristinezagljive,alge,mahovinei paprati.Uzavisnostiodbiljnevrstekojojpripadaju,sporesemeusobnorazlikujuprema oblikuispoljanjemizgledu,takoda,kaoipolen,mogudaposluezataksonomsko 39 opredeljenje. Sa obzirom da spore direktno klijaju u novu jedniku, bez prethodnog spajanja sa nekom slinom elijom, ree su ouvane u prvobitnom obliku (Koji, Peki, Daji 2001:204). Uzavisnostiodspecifinogmehanizmaprenoenjapolenaodmukihdoenskih cvetovailidelovacvetova(opraivanja),razlikujusebrojiizgledzrnakojebiljkeproizvode (Koji,Peki,Daji2001:231-232).Biljnevrstekojeseopraujuvetrom(anemohorne)su najbrojnijeiformirajuvelikukoliinusitnihpolenovihzrna(10.000-70.000pocvetu),a pranici se pri najmanjem pokretu vazduha pomeraju i polen iz njih lako ispada. Polen nekih vrstajeizuzetnoaerodinamianivazdunimstrujamamoebitiprenethiljadamakilometara (na primer polen vrsta iz porodice borova, Pinaceae), pri emu e sitnija zrna dospeti dalje od krupnijih.Uoblastimapodumamanajlakeinajdaljeseraznosipolendrveasavisokim kronjama, dok polenova zrna niih umskih vrsta, zatienih od vetra, padaju relativnoblizu matinejedinke(ukruguodnekolikostotinametara).Uarheolokimuzorcimaegotovo uvek najzastupljeniji biti polen anemohornih vrsta biljaka (Pearsall 2000:258). Kod vrsta koje se oprauju pomou ivotinja (insekata, ptica, slepih mieva) polenova zrna imaju izrazito neravnu, ponekad ak lepljivu povrinu i razne izrataje kojima se kae za teloivotinjeitakotransportuju;nekeivotinjesehranepolenom(polenovazrnasadre ugljenehidrate,lipide,belanevine,aminokiseline,vitamineidrugehranljivesastojke;Koji, Peki,Daji2001:219).Ove,zoohornebiljnevrsteproizvodemnogomanjepolenanego anemohorne,jernjihovouspenoopraivanjenezavisiodkoliinezrna,takodasuonai manje prisutna u sedimentima tla (Pearsall 2000:259).Polen hidrohornih biljaka (potpuno potopljenih u vodi) ima specifinu teinu jednaku kaovoda,takodanetoneiprenosisevodenimstrujama;polenovazrnaakvatinihbiljaka, meutim, imaju veoma tanku egzinu, tako da brzo propadaju (Pearsall 2000:260).Posebnugrupubiljakaineonekojesesamooprauju(malobrojnazrnaizpranika jednog cveta dospevaju u tuak tog istog cveta), tako da polen ovih vrsta ne biva distribuiran na irokom prostoru. Meu samoopraujuim biljkama su i neke vrste od znaajaza ljude, na primer penica, jeam i veina mahunarki i njihov cvetni prah moe se otkriti na mestima gde su biljke pripremane za upotrebu (odnosno odvajani potrebni delovi) i odlagani otpaci (Behre 1981:227). Ouvanostpolenazavisiodmehanikih,hemijskihibiolokihuticajauokviru sedimenta(Pearsall2000:260).Mehanikiuticajipodrazumevajufizikaoteenjaegzinei izratajananjojprilikomkretanjazrnaponeravnojpovrinitlailikrozzemlju;oteena 40 egzinapogodnajezarazvojbakterijaigljiva,kojejerazaraju.esteinaglepromene temperatureutiunarastiliopadanjekoliinevlageupolenovomzrnu,todovodido smekavanjaipucanjaegzine.Svakapromenaumorfologijipolenaoteavailionemoguava njegovu determinaciju. . U pogledu hemijskih uslova, polen najbolje opstaje u anaerobnim i kiselim sredinama (Borojevi1990:61).Iakojesporopoleninuegziniizuzetnootporannahemijskeuticaje, visoka(bazna)pHvrednostzemljitaiizloenostkiseoniku(oksidacija)umanjujunjegove anse da ostane ouvan due vreme.Biolokiiniocimikroorganizmi(gljive,bakterije)napadajuzrnapolenaslabei egzinu, dok crvi, stonoge, gliste kretanjem u zemlji mehaniki oteuju polen i meaju slojeve, naruavajui stratigrafiju.Najboljaouvanostpolenajeukiselimzemljitima,usedimentimapodvodom(pre svegajezerskim),uslojevimagdesuprisutnesolibakraidrugihmetalakojesmanjujupH vrednostzemljita,usuvimklimatskimuslovima(pustinjama)isredinamasakonstantnom temperaturom (peinama; Renfrew, Bahn 2000:240). Uzimanje i laboratorijska obrada uzoraka za polenske analize Imajuiuviduinjenicudasepolenovazrnausedimentunemoguraspoznatigolim okom, niti prikupiti prostim mehanikim radnjama, to se za paleopalinoloke analize uzimaju uzorci zemlje iz kojih se u laboratoriji izdvaja polen.U zavisnosti od arheoloke topografije i stratigrafije lokaliteta, odnosno mesta sa kog se uzima arheoloki uzorak za polenske analize, razlikuju se i tehnike. Zadobijanjestratigrafsko-hronolokeslikedistribucijepolena,uzorcisenajee uzimajuizprofilaarheolokihsondi,itoizonihdelovakojinisuporemeeniukopavanjem (Nikoli1990:13).Duprofilaseobeleevertikalnilicevi,dimenzijaoko20x20cm,na jednakomitomanjemmeusobnomrastojanju,pomogunostizasvakiotkopnisloj posebno.Koduzorakaprivrhuprofilatrebaskinutipovrinski,humusnislojzemljejeron sadrirecentnipolen.istomalatkomseprikupiizmeui1litrazemljeuokviru obeleenihiskopa,itopoevodozdonagore,kakogornjiuzorcinebikontaminirali donje. Svakiuzorak se obeleava, pakuje i odlae na mesto gde je temperaturekonstantna (vlaniuzorciseuvajunatemperaturiod5C,ilimanje,iliseprethodnoosue).Uzorkeje mogue uzimati i pomou kutije otrih ivica, tako to se ona zariva u sloj i izvlae blokovi 41 zemlje(Pearsall2000:280).Poloajmestasakojihsuuzimaniuzorcisepreciznoucrtavana skici profila.Uokviruobjekatailiizpojedinanihslojevauzorcizapolenskeanalizeuzimajuse slinokaouzorcizaizdvajanjemakrobiljnihostataka:uokvirukvadratnemreesesatano utvrenihlokacija,sakojihjeuklonjentanakslojnapovrini(jerseponjemugazitokom rada),uzimajumanjekoliinesedimenta(100-200g)uokvirublokovadebljine5-10cm (Follieri1989:62).Izjednogkontekstasepopotrebimoeuzetiviemanjihuzorakasa razliitihmesta(naprimersapodailiizgrobnejame)kojisepotomobjedineutakozvani zbirniuzorak(Pearsall2000:69)iliseanalizirajuposebno,radiutvrivanjahorizontalne distribucijepolenauokvirukonteksta(Renfrew,Bahn2000:240).Izgrobnihjamaili sloenijihobjekatapoeljnojeuzimatiuzorkeizsvakogodnjihovihsastavnihdelova;u sluaju groba, na primer, za poreenjeje korisno imati podatkeizosnove (sa dna)ukopa, iz ispune jame i sa okolnog prostora. Zaizdvajanjepolenaizposudailisaradnepovrinealatkineophodnojeartefakt sauvatisatoviezemljeslepljenezanjega,dabisezatitilanjegovapovrinaiumanjila kontaminacijamodernimpolenomizvazduha.Ulaboratorijisesapredmetapaljivoukloni sedimentipotomseosloboenaradnapovrina(recipijent,otrica)ispira(destilovanom vodom ili razblaenom hlorovodoninom kiselinom) i u posebnoj ambalai prikuplja tenost koja sada sadri i polenova zrna (Pearsall 2000:281).Do uzoraka za paleopalinoloke analize moe se doi i metodom koja se prvenstveno koristizasvojevrsnotestiranjeterenaprepoetkaarheolokihradovailizautvrivanje granicalokaliteta, a to je(mehaniko) buenje tla (Pearsall2000:282). Naime, metalnacevsa otvorenim donjim krajem se pod velikim pritiskom ubacuje u zemlju i njome izvlae intaktna jezgra(cilindriniblokovi),ijiseslojeviispitujuposmatranjemkrozprozorienacevi. Zaizdvajanjepolena,metalnacevseotvoriispoljnideojezgraukloni,jerjeutomdelu verovatno dolo do meanja slojeva prilikom prolaska cevi kroz zemlju. Iz segmenata (to jest, razliitihslojeva)ovakodobijenoguzorkase,zatim,raznimhemijskimrastvorimauklanja nepotrebnamaterijazemlja,silikati(fitolitiidijatomeje),karbonatnesoli,celulozaidruge organske i neorganske supstance da bi se dolo do polena i spora (Pearsall 2000:290).Opisanimetodjenajpogodnijizauzimanjeuzorakasalokalitetanaobalamajezera,u movarnimoblastimailiupodvodnimuslovima,gdejegotovonemogueimatiprecizno zaseene profilei relativno kompaktne slojeve zemlje. Vetar nanosi polen na povrinu vode, zrna tonu i taloe se na dnu vodenog basena. Sedimenti na dnu movara i jezera nisu direktno 42 izloenivazduhuidrugimspoljanjimuticajima,pajepolenunjimaboljeouvanidaje preciznijepodatkeosastavuvegetacijeuodreenomperioduuprolosti(Pearsall2000:283, 404).Kako se na arheolokim lokalitetima nailazi na polen vrsta koje su rasle u neposrednoj blizininaseljailinairemprostoruuokviruregiona(uzavisnostiodnainaopraivanja), odnosno polen koji je tu dospeo posredovanjem ljudi ili sluajno, to arheoloki uzorci polena nisupogodnizadetaljnurekonstrukcijuprirodnogokruenjanekadanjihnaselja,iakomogu dati neke opte podatke o tipu vegetacije. Za potrebe prouavanja paleovegetacije, klimatskih promena u prolosti (poznato je da su biljke dobri indikatori promena vlanosti, temperature i drugihklimatskihfaktora)iposledicaljudskoguticajaneophodnojeuzimanjeuzorakaisa povrinekojanijeobuhvaenaarheolokimlokalitetom(tosetakoeradibuenjemtlai izvlaenjemjezgara).Takviuzorcidajuosnovzautvrivanjesastavapaleoflore,prisustva antropogenihindikatora,odsustvavrstakojeinaeuspevajuudatimklimatskimiedafskim uslovima i slino (Pearsall 2000:272).Ponekadjemoguepojedinefazeurazvojuvegetacijepovezatisaodgovarajuim kulturnimslojevimanaarheolokomlokalitetu,neposrednoiliprekorezultatadatovanja. Takosu,naprimer,palinoloziuBugarskoj,usluajevimakadanaarheolokimlokalitetima nijebilomogueuzimatiuzorkeilinisubilipovoljniuslovizaouvanjepolena,analizirali slojeveuneposrednojblizinilokalitetaipotomnearheolokeikulturneslojevepovezivalii poredilikoristeidatumedobijeneC14metodom(Nikoli1990:13)ilisuporedilirezultate analize makrobiljnih ostataka sa arheolokog nalazita i polena iz okoline (Marinova 2001:13). Dabisesteklaslikaomoguojkoliiniiraznovrsnostipolenovihzrnauokviru paleopalinolokihuzoraka,istraivaiestopraktikujuispitivanjerecentnogpolenaiz povrinskogslojazemljeitakodobijenerezultateporedesasastavommodernograstinjana istojlokaciji(Pearsall2000:287).Ponekadseumestouzimanjauzorakasapovrinetla postavljaju zamke za polenu vidu posude iznutra premazane lepljivom materijom, u kojoj setokomodreenogperioda(naprimer,godinudana)prikupljauglavnompolennoen vetrom,tojeizuzetnokorisnozautvrivanjestepenakontaminacijearheolokihuzoraka modernim polenom i polenom iz udaljenih oblasti (S. Hicks 2002, usmena informacija).Ulaboratorijizapaleopalinolokeanalizesesloenomproceduromizuzorakazemlje izdvajaju polenova zrna i spore. Najpre se prosejavanjem kroz sita malog promera okaca (oko 2 mm) iz uzoraka odstrani krupniji materijal (kamen, keramika, krupnije kosti i mekuci, vei delovibiljaka,idrugo),apotomse,korienjemitavognizahemijskihreagensa(veinom 43 rastvorakiselina),uklanjasveostalotopredstavljapreprekuzauoavanje,prebrojavanjei identifikaciju polena - pesak, karbonati, silikati, celuloza, organske materije (Pearsall 2000:290-294;Nikoli1990:13).Nakonhemijskogtretmanauzoraka,izolovanipolenseispira destilovanom vodom i sakuplja u epruveti.Usluajuotkrialjudskihkoprolitaifosilizovanogsadrajaabdomena(ouvanihu izuzetnosuvimsredinama,hladnimuslovimaivodi),ciljjeekstrakcijaiidentifikacijasvih vrstaostataka(biljnogiivotinjskogporeklasemena,biljnihvlakana,polena,ivotinjskih dlaka,perja,fragmenatakostiju,larviparazita).Zatoseizitavoguzorkahemijskimputem postepenoizdvajasavouvanimaterijalilisezasvakuvrstuanaliza,paipolensku,odvajaju poduzorci. Povrina (pod)uzorka koprolita se detaljno oisti, kako bi se eliminisao cvetni prah kojijetudospeoposledepozicije(odnosnoekskrecije).Dodavanjemhemijskograstvora trisodium-fosfatauuzorakmoesepremabojiutvrditiporeklofosilizovanihfekalija: koprolitimesoderadobijajubeluilisvetlosmeuboju,biljojedaukastu,aljudskitamno smeu ili crnu; pojava pene na povrini uzroka pokazuje da je meso bilo sastavni deo obroka (Pearsall2000:297-298).Destilovanomvodomihemijskimsredstvimauzorakserastvarai ispira kako bi se iz njega oslobodila polenova zrna. Zaposmatranjepolenapodmikroskopompotrebnojepripremitipreparate,trajneili privremene,kojieposluitizakvantitativneikvalitativneanalize(Nikoli1990:13).U epruvetu sa ekstraktom polena se doda malo glicerola i potom se za svaki preparat odvoji po jedna kap rastvora (koja se stavlja na stakleni dra i fiksira specijalnim poklopcem). Za svaki uzorakpoeljnojenapravitipo3-4mikroskopskapreparata,priemuseanalizirajedankoji sesmatrareprezentativnimzaitavuzorak,aostalimogudaposluezaproverurezultata. Ostatak ekstrakta polena iz uzorka uva se, za eventualne budueanalize, na mestima gde su temperatura i vlanost konstantni (Pearsall 2000:301). Uz pomo hemijskih rastvora se u laboratoriji, takoe, dobijaju primerci za referentnu kolekcijupolenaispora(neophodnuzaidentifikacijuzrna).Naime,uprocesuacetolize (izlaganjamaterijaladejstvurastvoraodreenekiseline,uovomsluajusumporne)bivaju unitenidelovibiljkekojisadrepolen(praniciucvetovima)ispore(sporangijena listovima),kaoiorganskidelovizrna,dokotpornaegzinaostajeouvanauistomiliblago uveanom obliku, tako da je veoma korisna za uporeivanje sa fosilnim primercima (Pearsall 2000:300). 44 Identifikacija i kvantifikacija polena Sledeikorakulaboratorijizapalinolokeanalizepodrazumevaidentifikacijui prebrojavanje polenovih zrna i spora. Opredeljivanje zrna u preparatu po biljnim familijama, rodovima i, ukoliko je mogue, po vrstama, vri se prema morfolokim karakteristikama zrna: veliini, obliku, strukuri i izgledu povrine egzine (tipu, poloaju i broju razliitih udubljenja i izrataja).Pritomenetrebaizgubitiizvidainjenicudajepolen,prenegotojeuokviru uzorakadopremljenulaboratoriju,aondaitokomprocesaekstrakcijeipripremepreparata, trpeorazliitefiziko-hemijskeuticajekojiponekadmogudaizazovupromeneuveliinii spoljanjem izgledu zrna (Pearsall 2000:252). Za identifikaciju se koriste, na prvom mestu, komparativna kolekcija, a zatim literatura sapodacimaomorfologijipolenaiprateimcrteimaifotografijama(Nikoli1990:13).Pre samepreciznedeterminacijepolena,korisnojedasemikroskopskipreparatiiznekoliko uzorakaovlapregledaju(skeniraju),kakobisestekaoutisakoprisutnimtipovimazrnai njihovombroju.Tomprilikomsemoguregistrovatizrnaspecifinih,manjeprisutnihiliak neoekivanihvrstaikategorijabiljaka(drvenaste,b