„Слом“ банке Merrill Lynch (Радна верзија)

« МЕГАТРЕНД »ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА БЕОГРАД

ПРИСТУПНИ РАД

тема:

MERRILL LYNCH

Mентор: Студент: Доц. Др. Исидора Љумиљовић Aлександар Трифковић 002/09/900

Београд 03.11.2011 год.

1

„Слом“ банке Merrill Lynch (Радна верзија)

1.0. Уводне напомене

На почетку уводног излагања треба рећи да термин ''слом'' треба схватити условно када је у питању банка Меrrill Lynch, наиме банка Меrrill Lynch није банкротирала у финансијском смислу, односно није и ликвидирана, већ је дошло до пада њене вредности (на 40% у односу на период пре велике светске економске кризе) и њеног преузимања (куповине) од стране Bank of America, при чему је задржано њено име, а она је постала огранак (division) Bank of America.

„Слом“ Меrrill Lynch потребно је сагледати у светлу економске кризе која је кулминирала у трећем кварталу 2008 године. Да би се сагледао цео овај феномен морају се анализирати многобројни финансијски, правни, друштвени и други догађаји у дужем временском периоду (уназад 20,30 година). Сем тога да бисмо реално дефинисали узроке ове кризе морамо бити крајње опрезни, имајући у виду комплексност овог догађаја. Такође један од великих проблема је мноштво информација, често непоузданих, контрадикторних и нестручних. Посебан проблем је чињеница, да је од ове економске кризе прошло свега 3 године, што значи да не постоји довољња дистанца која би омогућила релевантне информације узрока и последица ове кризе (многи економски стручњаци тврде да криза у којој се светска економија налази сада 2011 године, само наставак кризе из 2008 године). Велики проблем је такође и много већи степен глобализације светске економије, у смислу повезаности економских система, што указује да се у овој анализи морају сагледати и целокупни системи (економски, политички, правни и др.) на глобалном (светском) нивоу. Меrrill Lynch је финансијска институција чије пословање није било везано само за америчко тржиште, већ је имало аквизиције широм света.

Овај рад има за циљ да расветли узроке, а не последице „слома“ банке Меrrill Lynch, при чему се како је већ речено мора јасно разграничити, шта је узрок, а шта последица њене економске кризе, јер се често њени узрок и последица пермутују, што ствара додатно неразумевање целог овог случаја. Према томе фокус овог рада биће усмерен ка утврђивању узрока, јер само такав приступ омогућава нам реално сагледавање овог феномена. Наравно тежиште наше анализе биће усмерено ка „слому“ банке Меrrill Lynch, при чему је овај феномен немогуће посматрати изоловано, односно као случај за себе. Морамо сагледати и финансијске системе као што су (монетарни, банкарски, фискални и многи други). Иако је светска економска криза генерисана у банкарском систему, снажан утицај на њену димензију имао је такозвани „ехо“ ефекат, односно повратни утицај других система и подсистема, као што су (буџетски, монетарни, тржишни), шире посматрано (политички, правни итд.).

2

„Слом“ банке Merrill Lynch (Радна верзија)

2.0. „Слом“ банке Меrrill Lynch у светлу светске економске кризе

Након 70-их и 80-их година, у којима се светска привреда развијала по релативно уравнотеженој стопи привредног раста, крајем 20. и почетком 21.века, дошло је до великих промена у светској економији. Свет се у протеклој деценији развијао по највишој стопи привредног раста у историји цивилизације. Никада раније животни стандард већине човечанства није растао брже, нити је економски просперитет дотакнуо толико људи као у протеклим годинама. Енглеској и Сједињеним Америчким Државама је требало 50 година да удвоструче свој реални доходак по становнику, данашњој Кини је за исти циљ довољно 8 година. На позорници света су се појавиле нове економске силе Азије. Високи раст глобалне привреде и међународне размене је унео промене у међународним трговинским и економским односима које нису виђене од времена индустријске револуције.

У сједињеним америчким државама после 2000. године долази до велике кредитне експанзије америчких банака. Ова кредитна експанзија била је усмерена првенствено на тржиште некретнина.

Доношењем закона 1977. године (Community reinvestment act) којим се омогућава давање зајмова грађанима са нередовним примањима и нижим животним стандардом, тзв. субпримарни кредити (sub-prime credits ili affordable credits), америчка администрација је настојала да већем броју људи омогући лакшу куповину кућа и станова. Овај закон се сматра пропустом Картерове администрације, јер дозвољава позајмице клијентима за које није сигурно да ће моћи да их врате.Community reinvest act, је за време Клинтонове (1996.) и Бушове администрације (2005.) проширен, омогућавајући још лакшу куповину некретнина клијентима са спорним бонитетом (кредитном способношћу).

Увођењем овог закона банке су кренуле у (одобравање) ширење такозваних „другоразредних хипотекарних кредита“ (subprime mortgages).

3

„Слом“ банке Merrill Lynch (Радна верзија)

Криза је почела пуцањем америчког тржишта кућа и станова које су биле финансиране „другоразредним хипотекарним кредитима“ (subprime mortgages), што је однедавно постала најславнија синтагма у банкарском жаргону. Ти се кредити одобравају зајмотражиоцима који нису квалификовани за „нормалне“ аранжмане, чији је економски статус несигуран, доходак неизвестан, а кредитна историја непоуздана. Разлика између просечне каматне стопе на регуларне и другоразредне кредите је са ранијих 2,8 процентних поена, у две последње године пала на 1,3 поена. Другим речима, редуцирана је премија ризика за ту врсту позајмица – пракса која ће банке скупо коштати. Америчке банке су посуђивале 0,96 $ на сваки 1 $ расположивих депозита.

Банке у Европској Унији су пак давале око 1,40 еура кредита на сваки 1 € депозита. У В. Британији су ранијих година кредити становништву били покривени депозитима тог сектора. У првих шест месеци 2008 је било одобрено 700 милијарди фунти више кредита него што су британске банке имале депозита (управо у вези са тим је гувернер Bank of England изјавио да је британски банкарски систем „почетком октобра ове године био ближи колапсу него икада, од почетка Првог светског рата“). Оне су посуђивале разлику на тржишту новца. Међутим, када се појавила криза, тржиште за 3, 6 и 12-о месечне вредносне папире се затворило и банке су потребну ликвидност морале обезбеђивати преко скупљих краткорочних (overnihgt) кредита.Банке у Европској унији су међусобно посуђивале новац по 0,08 процентних поена преко референтне каматне стопе. Крајем септембра су морале платити 4 процентна поена виша да би дошле до додатних средстава. На аукцији за доларска средства која је посуђивала Европска централна банка биле су спремне платити камату од 11%, што је пет пута више него у предкризном раздобљу. Наравно, банке су сразмерно оптеретиле своје позајмице предузећима, тамо где су их уопште одобравале. Суочене с том чињеницом предузећа постају суздржана у трошењу новца. Чувају га у резервама одустајући од намераваних послова и инвестиција, а резерве користе превасходно за регулисање дугова.

Другоразредни кредити су се повећавали управо у раздобљу када су цене станова и других некретнина бележиле изузетно високи раст. Одобрити кредит, а његову отплату обезбедити хипотеком на (растућу) вредност некретнине, био је за банке извор профита без суза. Обим другоразредних кредита је у марту прошле године износио 1,3 трилиона долара, а били су гарантовани са 7,5 милиона хипотекарних уговора. Отплата тих зајмова се мање-више одвијала уредно све док каматне стопе нису почеле да расту, а цене станова да падају. Од тада велики број корисника зајмова није више био у стању да регулише своје обавезе према банкама. У 2007 години око 1,3 милиона станова и кућа у САД је било одузето и изнето на продају, што је 79% више него годину дана раније. Услед нарасле понуде некретнина њихове цене су почеле још брже да се смањују, а хипотеке на њих су вределе све мање. Банке почињу да бележе губитке.

Проблем се није задржао у билансима америчких банака; оне су „заразиле“ и европске финансијске институције. Захваљујући финансијским иновацијама у две протекле деценије, банке су у могућности да препродају хипотекарне гарантије, а

4

„Слом“ банке Merrill Lynch (Радна верзија)

тиме и финансијске ризике, инвеститорима који су били спремни да те ризик преузму ако је био у изгледу спекулативни профит. А, био је! Дистрибуција примарног ризика је процес којег препознајемо под именом секуритизација. Банке напросто сакупе хипотекарне документе и сложе их у „пакет“ и те финансијске инструменте инвеститори откупљују, региструју и увећавају своје активе по стопи по којој расту цене некретнина. Док расту.

Између 1997 и 2006 године цене кућа у Америци су увећане за 124%. Високе цене су жустро потицале станоградњу, што је напослетку довело до вишка непродатих станова (око 7 милиона расположивих стамбених јединица почетком ове године), и тада су цене почеле опадати. У марту 2008 године око 9 милиона америчких власника станова је располагало некретнинама чија је вредност била мања од хипотеке успостављене на њих. Чак и да их успеју продати, банке не могу надокнадити уложена средства. Разлика у њиховим билансима представља нето губитак.

У септембру је финансијска криза експлодирала, покренувши неколико највећих стечајних поступака у економској историји Сједињених Америчких Држава. Lehman Brothers, култна инвестициона банка, је прва подлегла последицама незајажљивог и неодговорног пословања са другоразредним хипотекарним позајмицама, које су јој годинама доносиле двоцифрене профите. Сада је бележила губитак од 4 милијарде $. Следило је преузимање Merryl Lynch од стране Bank of America за приближно половицу стварне вредности те некада моћне банке. А, пре тога су биле национализоване гигантске фирме Fannie Mae i Freddie Mac, које су контролисале скоро 6 трилиона долара вредно тржиште кредита за куће, станове и друге некретнине. Дуг ове две финансијске институције је преузело Министарство финансија на темељу одлуке Конгреса. Тиме се последица несмотреног понашања приватног сектора преместила у бреме америчких пореских обвезника, што се наводно први пут у формалном облику догодило у америчкој историји (неки угледни коментатори су то прогласили за »крај неолибералног економског система«). Десет година је текао процес приватизације профита, а сада предстоји десет година национализације губитака.

Највеће америчко осигуравајуће друштво American International Group (AIG), са 74 милиона клијената у 130 држава и активом од око 1,3 трилиона долара, је средином септембра било пред ивицом банкрота (управо за AIG се везује епизода појефтињења неких сировина. Наиме, с обзиром да су инвеститори у томе видели знамење продубљивања рецесије, смањили су тражњу примарних сировина и нафте на америчком тржишту, што је допринело снижењу њихових цена током септембра).

Када су се рашириле гласине да AIG не располаже са довољно капитала како би исплатила доспеле обавезе својим клијентима у иначе веома дисперзираним пословима широм света, међународне ратинг агенције Standard & Poors i Moody's су снизиле краткорочни ратинг AIG за два поена, на А минус 2. Непосредно након тога су акције AI Групе изгубиле 61% своје вредности. Банкрот је било питање тренутка. Помоћ је дошла у облику финансијске ињекције Федералних резерви.

5

„Слом“ банке Merrill Lynch (Радна верзија)

Да би спречила распад финансијског система, америчка влада је предложила санацијски пакет вредан 700 милијарди долара којим би се откупили дугови банака и на тај начин поправила њихова ликвидност те смањиле тензије на финансијском тржишту. Упркос очекивањима тај пакет није био усвојен у Представничком дому Конгреса. Када је вест о томе била објављена, за три наредна сата до затварања берзи је дошло до општег пада вредности индекса скоро свих акција, не само у САД, него широм света. Тада је британски ФТСЕ индекс изгубио 0,9% своје вредности, француски CAC 1,3%, немачки Dax 1,7%. У Русији су биле обустављене све трансакције на двема главним берзама. У New Yorku je Dow Jones индекс пао за око 7%, јапански Nikei за преко 4%. Јапанска централна банка се на то одазвала убацујући свеж новац у износу три хиљаде милијарди јена, што је заједно са претходном финансијском ињекцијом из средине септембра укупно износило 28.000 милијарди јена (око 200 милијарди долара).

Септембар је убрзо регистровао још једно посрнуће: Меррил Лyнцх је преузела Банк оф Америца и тако спречила његов стечај. Платила је отприлике половицу вредности пре нагомиланих губитака насталих другоразредним позајмицама.

6