UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA

UPRAVLJANJE RIZICIMAUPRAVLJANJE RIZICIMA NA NA TRŽIŠTU OSIGURANJATRŽIŠTU OSIGURANJA

Prof.Prof. dr Jelena Kočovićdr Jelena Kočović

XII MEĐUNARODNI SIMPOZIJUMUPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA –

U SUSRET KONCEPTU SOLVENTNOST II

Aranđelovac, jun 2014. godine

RIZICI NA TRRIZICI NA TRŽŽIIŠŠTU OSIGURANJA SRBIJETU OSIGURANJA SRBIJE

• KATASTROFALNI RIZICI

• RIZICI TENDERSKE PRODAJE OSIGURANJA

• RIZICI PRODAJE PREOSTALE TREĆINE TRŽIŠTA OSIGURANJA

KATASTROFALNI RIZICIKATASTROFALNI RIZICI

• Katastrofalni rizici, koji se javljaju usled prirodnih nepogoda i delovanja ljudskog faktora, imaju za posledicu ogromne materijalne gubitke i ljudske žrtve.

• Usled njihovog rastućeg intenziteta i frekvencije u globalnim razmerama, dati rizici predstavljaju jednu od ključnih pretnji održivom razvoju u savremenim uslovima.


Štetni događaj se klasifikuje kao katastrofalan:

• ukoliko izazove ukupne štete u iznosu od najmanje 96 mil. američkih dolara;

• ukoliko ima za posledicu najmanje 20 smrtnih slučajeva, 50 povređenih lica ili gubitak doma za najmanje 2.000 ljudi;

• ukoliko ekonomski gubici prevazilaze 1% bruto domaćeg proizvoda.

KATASTROFALNI RIZICI KATASTROFALNI RIZICI

Poplave u Srbiji su imale za posledicu:

• ukupna šteta, prema procenama, oko 2 mlrd. evra; • 51 smrtnih slučajeva, 25 se utopilo;• gubitak doma za preko 10.000 ljudi;• ekonomski gubici prevazilaze 6,6% bruto

domaćeg proizvoda.


Katastrofalni rizici imaju za posledicu:

- humanitarne efekthumanitarne efektee (gubitak ljudskih života, povrede);

- ekonomske efekte ekonomske efekte (oštećenja i uništenja infrastrukture,stambenih i komercijalnih objekata i drugih materijalnih oblika aktive,izgubljena zarada usled prekida rada poslovnih subjekata);

- ekološke efekteekološke efekte (gubitak obradivog zemljišta i degradacija ekosistema).


• Od 1970. godine do početka 90-ih godina XX veka, ekonomski gubici po osnovu katastrofalnih događaja su povećavani po prosečnoj stopi od 2222,,3%3% i iznosili su 22 22 mlrd USD mlrd USD prosečno godišnje.

• Prosečna godišnja stopa rasta materijalnih šteta od 90-ih do 2013. godine iznosila је 31,2%31,2%, a njihov prosečni godišnji iznos čak 147 mlrd147 mlrd USDUSD.


Najveći osigurani gubici:

• Uragan Katrina u SAD-u i Meksiku 2005. (80,3 mlrd. USD),

• Zemljotres u Japanu 2011. (37,6 mlrd. USD),

• Uragan Sandy u SAD-u 2012. (36,8 mlrd. USD),

• Uragan Andrew u SAD-u 1992. (27,5 mlrd. USD).

UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM UPRAVLJANJE KATASTROFALNIM RIZICIMARIZICIMA

• Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2013. godine zaključeno je samo 18.658 ugovora18.658 ugovora o osiguranju useva i plodova sa ukupnom premijom osiguranja od 1,5 1,5 mmllrrdd. RSD . RSD ( što čini svega 2,34%2,34% ukupnog tržišta osiguranja.

• Navedeni podaci upućuju na zaključak da korišćenje sredstava budžeta predstavlja dominantni način finansiranja štetnih posledica elementarnih nepogoda u Srbiji.


Ovakva situacija je uslovljena:

• nepovoljnom ekonomskom situacijom;

• niskim nivoom kulture osiguranja;

• osiguravajuće kompanije ne raspolažu dovoljnim finansijskim kapacitetima da mogu da prihvate osiguranje katastrofalnih rizika po pristupačnim uslovima.


Ispoljeni problemi manifestuju se kroz:

• veoma mali broj zaklučenih ugovora o osiguranju ovih rizika;

• neadekvatne preventivne mere: - zastarelost sistema zaštite od požara, - nedovoljne kapacitete sistema za navodnjavanje, - zastarele sisteme protivgradne odbrane, itd.


• Katastrofalne poplave koje su zahvatile Srbiju sa ogromnim materijalnim gubicima i sa ljudskim žrtvama su razotkrile manjkavost ex-post modela sanacije ovih šteta.

• Država je, posle nastupanja poplava, uložila maksimalne napore da se umanje katastrofalne štete. Međutim, pri visokom budzetskom deficitu, da li je Srbija u mogućnosti da sanira ove ogromne štete?

• Rešenje su alternativni načini finansiranja otklanjanja posledica prirodnih katastrofa radi rasterećenja budžeta.


• Neophodno je upravljati katastrofalnim rizicima pre njihove realizacije, kroz preventivne mere.

• Osiguranje je najbolji način upravljanja katastrofalnim rizicima. Osiguranje katastrofalnih rizika je nacionalni interes, budući da oni narušavaju održivi razvoj.

• Očuvanje materijalnih interesa celokupne nacionalne ekonomije i društvene zajednice nameće potrebu za aktivnim učešćem države u domenu podsticanja osiguranja katastrofalnih rizika.


• Posle ovakvih katastrofa sa ogromnim štetama koje su pogodile veliki broj stanovnika, raste svest građana i države o neophodnosti osiguranja.

• Da bi zaštitila živote građana i njihovu imovinu, država mora uvesti obavezno osiguranje poplava, obavezno osiguranje poplava, klizišta i zemljotresa.klizišta i zemljotresa.

MODEL UPRAVLJANJA MODEL UPRAVLJANJA KATASTROFALNIM RIZICIMAKATASTROFALNIM RIZICIMA

• Formiranje Pula za osiguranje katastrofalnih rizika, Pula za osiguranje katastrofalnih rizika, koji bi činile solventne osiguravajuće kompanije sa visokim bonitetom, akreditovane od strane države.

• Pul bi funkcionisao kao saosiguranje, a vodeći osiguravač bi bila državna osiguravajuća kompanija, budući da je osiguranje od katastrofalnih rizika nacionalni interes.

• Država bi sa posebnom pažnjom kontrolisala poslovanje Pula, štiteći na taj način svoje interese.


• Pul bi podnosio deo katastrofalnih rizika u skladu sa svojim finansijskim kapacitetima, a najveći deo bi reosiguravao kod domaćih reosiguravajućih kompanija ili direktno u inostranstvu kod Evropa Re, ili drugih inostranih reosiguravača.

• Najveći deo posledica katastrofalnih šteta podnosilo bi osiguranje i državni budžet bi bio na taj način rasterećen.


• Iz premije osiguranja izdvajalo bi se 10% za preventivni fond, iz koga bi se finansirali sistemi za navodnjavanje, izgradnja nasipa i druge preventivne mere, u cilju sprečavanja i umanjenja rušilačkog dejstva prirodnih nepogoda.

• U početku bi i država subvencionisala premiju u iznosu od 40%.

RIZICI RIZICI TENDERSKTENDERSKEE PRODAJ PRODAJEE OSIGURANJAOSIGURANJA

Mora se zakonom urediti postupak sprovođenja tenderske prodaje osiguranja u kome će biti definisani specifični kriterijumispecifični kriterijumi:

• visina tehničkih rezervi i njihova pokrivenost;• visina garantnih rezervi;• merodavni tehnički rezultat u vrsti osiguranja za

koju se raspisuje tender;• kombinovani racio itd.• adekvatnost kapitala; • cena.


• Najniža cena ne sme biti dominatni kriterijum za Najniža cena ne sme biti dominatni kriterijum za izbor najboljeg ponuđačaizbor najboljeg ponuđača. Osiguravači ne smeju snižavati cene ispod aktuarski fundiranog nivoa kako bi se zaštitilo tržište osiguranja.

• Za velike sisteme kao što je EPS, Telekom itd. država kao vlasnik mora imati neposrednu kontrolu u postupku sprovođenja tendera, uključujući i zaključenje ugovora o osiguranju.


• Zakonska obaveza davanja mišljenja mišljenja ovlašćenog aktuaraovlašćenog aktuara na cenu ponudjača na tenderu.

• Nezavisnost aktuara Nezavisnost aktuara mora biti zakonom zaštićena, odnosno trebalo bi posebnim članom sankcionisati njeno ugrožavanje.

RIZIK PRODAJERIZIK PRODAJE PREOSTALE PREOSTALE TRE TREĆĆINE INE TRTRŽIŠŽIŠTA OSIGURANJA TA OSIGURANJA

• Prodaja kompanije Dunav je, zapravo, prodaja trećine tržišta osiguranja. Da li uopšte treba prodavati domaću, državnu osiguravajuću kompaniju?

• Iskustva razvijenih zemalja EU govore suprotno, imajući u vidu prisutan trend jačanja domaćih osiguravača. Zašto nama nude i nameću drugačija rešenja?

RIZIK PRODAJERIZIK PRODAJE PREOSTALE PREOSTALE TRE TREĆĆINE INE TRTRŽIŠŽIŠTA OSIGURANJATA OSIGURANJA

• Brz dolazak do keša samo bi delimično rešio problem punjenja budžeta, a koje su ekonomske posledice?

• U Mađarskoj, koja je prodala domaće osiguravajuće kompanije, na sceni je suprotan trend, jača udeo domaće osiguravajuće kompanije Post Insurer.

• Osiguranje od katastrofalnih rizika u velikom broju zemalja povereno je državnim osiguravačima, imajući u vidu da je ono nacionalni interes.

HVALA NA PAŽNJI!HVALA NA PAŽNJI!

UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA

Documents

Transcript of UPRAVLJANJE RIZICIMA NA TRŽIŠTU OSIGURANJA