Upravljanje Bankama i Bankarskim Rizicima

8/8/2019 Upravljanje Bankama i Bankarskim Rizicima

http://slidepdf.com/reader/full/upravljanje-bankama-i-bankarskim-rizicima 1/33

1

I DEOPOJAM I ORGANIZACIJA BANAKA

1.ta je banka?Francuska re banque i italijanska re banca, koriene su pre mnogo vekova u znaenju ³klupa´ili ³pult za promenu novca´.1)dr. F. Somary po kojem je ³banka ona ustanova ili preduzeekojem je uzimanje kredita uobliku novca glavno zanimanje´.2)multiservisna kompanija koja se kao glavnim predmetom svoga poslovanja baviuzimanjem i davanjem zajmova kao i posredovanjem u platnom prometu.Danas postoje i druge savremene definicije banke. Naprimer, postoji miljenje koje definie banku u smislu:1. funkcija koje ima,2. usluga koje prua komitentima i3. pravnog statusa.Da bi se odreena finansijska institucija mogla nazvati bankom u literaturi postoje etiri kriterija

koji tu finansijsku instituciju opredeljuju da bude banka:1. da ta finansijska institucija uestvuje u kreiranju novca,2. da ta finansijska institucija ima za svoju osnovnu delatnost uzimanje idavanje kredita,3. da ta finansijska institucija predstavlja znaajan finansijski oslonac zaostvarivanje osnovnih ciljeva i zadataka tekue i razvojne ekonomske politike zemlje i4. mogunost da ta finansijska institucija razvija i unapreuje platni prometi ubrzava novanu cirkulaciju.U SAD-u, banka se definie kao3) Äkompanija koja prua usluge deponovanja sredstava koja podleu povlaenju na zahtev i odobrava zajmove komercijalne ili poslovne prirode³.

U teorijskom smislu banke su finansijski posrednici koji dovode u vezu dva pojedinca iliinstitucije i to:1. deficitno finansirajue i2. suficitno finansirajue.

2. Koje su nebankarske finansijske institucije i koje njihove uslugedirektno konkuriu bankama? Nebankarske finansijske institucije klasifikuju se na razne naine. Ako se uzmu u obzir prihodi ifunkcije ovih institucija onda je podela sledea:1. depozitne finansijske organizacije,2. institucije za ugovornu tednju,

3. investicione finansijske organizacije,4. finansijske kompanije i5. meovite finansijske organizacije.Najpoznatiji tipovi nebankarskih finansijskih institucija danas su:1. kreditna udruenja i druge tedne institucije,2. brokeri i dileri hartijama od vrednosti,3. investicioni fondovi,4. osiguravajua drutva i penzioni fondovi,



2

5. finansijske kompanije i6. finansijski konglomerati.Kreditna udruenja i druge tedne institucije ine uglavnom tedna I kreditna udruenja itedionice. Ova grupa nebankarskih finansijskih institucija uglavnom se bave trgovinom tednihuloga, odobravanjem hipotekarnih zajmova pojedincima i domainstvima, odobravanjem

potroakih kredita, investiraju u hartije od vrednosti i prikupljaju depozite kao neprofitnaudruenja.Brokeri i dileri hartijama od vrednosti kupuju i prodaju hartije od vrednosti za svoj raun i uime svojih klijenata investiraju i pruaju savetodavne usluge na planu investicionog planiranja itednje.Investicioni fondovi javno prodaju akcije, obveznice i ostale hartije od vrednosti kojima se profesionalno upravlja. Takoe, pruaju profesionalne usluge upravljanja gotovinom iinvesticione usluge za dugorone tedie.Osiguravajua drutva i penzioni fondovi tite od rizika lica i imovinu preko polisa osiguranja,upravljaju sistemom penzionih fondova i penzionim sredstvima pojedinaca.Finansijske kompanije odobravaju klijentima pristup gotovini, odobravaju srednjorone

zajmove za svakodnevne porodine i poslovne potrebe kao to su automobili, aparati zadomainstva i oprema.Finansijske holding kompanije i konglomerati pruaju raznovrsne finansijske usluge Ikontroliu veliki broj finansijskih kompanija. One posluju sa kreditnim karticama, osiguranjem, brokersko-dilerski poslovi, hartijama od vrednosti, razni invesiticioni i drugi fondovi. U svojsastav imaju i banku3. ta se deava sa ueem banaka na finansijskom tritu i zato?U poslovanju na finansijskom tritu, sa svojim kreditima i konkurentima banke se suoavaju saraznim izazovima. Banke su danas samo jedan deo finansijskog trita. Sve vee uee nafinansijskom tritu imaju mnogobrojne nebankarske institucije kao konkurenti banaka. Nebankarske institucije se bore za isti cilj kao i banke istim sredstvima i sve se manje razlikujuod banaka.Banke su nekada dominirale na finansijskom tritu. Sistem finansijskog trita i banke kao jedan oduesnika na tom tritu, nude razliite usluge koje su bitne za ivotsavremenog oveka. Vekovima su banke pored usluga pretvaranja tednje u investicije nudile idruge usluge kao to su : plaanja, menjaki poslovi, zatita od rizika, lkvidnost i odobravanjezajmova. Banke su bile dominantni uesnici nafinansijskom tritu. Meutim, vie nije tako.Banke su prinuene da se prilagoavaju novim uslovima trita.4. Koje vrste usluga danas banke nude klijentima?Menjaki poslovi, Eskontovanje ,Usluge tednih uloga, uvanje vrednosti,Podrkadravi,Tekui,Upravljanje gotovinom,Usluge lizinga, Usluge odobravanja zajmova zazapoinjanje poslovanja, Poslovi osiguranja, Brokerske usluge, Investicioni fondovi, Uslugetrgovakog bankarstva«5. ta je klasina (tradicionalna) banka, a ta univerzalna banka?Banke i nebankarske finansijske institucije danas nude veoma irokspektar finansijskih usluga.Taj se spektar iz dana u dan proiruje. Odreene finansijske usluge danas se mogu obaviti puteminterneta i smart kartica, a svakodnevno se pojavljuju nove usluge. Ovakav impresivan razvojfinansijskih usluga olakava svakodnevne potrebe klijenata, zato to oni mogu da zadovoljesve svoje finansijske potrebe na jednom mestu. Proces specijalizacije banaka danas je u potpunosti zamenjen etapom univerzalnosti, zato to su manje banke postale univerzalne banke



3

odnosno savremene finansijske robne kue.U velikim finansijskih centrima mogu se na jednommestu obaviti sve vrste finansijskih usluga. Na jednom mestu mogu se obaviti brokerske uslugesa hartijama od vrednosti, usluge osiguranja i bankarski poslovi. Ova tendencija obavaljanja svihfinansijskih usluga na jendom mestu naziva se univerzalno bankarstvo6. Kako e izgledati finansijsko trite u budunosti?

Glavne tendencije koje utiu na poslovanje finansijskih institucija danas podrazumevaju sledee: poveanje broja usluga, diversifikacija, globalizacija finansijskog trita, deregulacija bankarskog poslovanja, poveana konkurencija, preklapanje poslova, tehnoloke promene iinovacije, udruivanje i ekspanzija.Glavne tendencije koje menjaju lik klasine banke su:Poveanje broja usluga, Poveanjekonkurencije,Deregulacija bankarskog poslovanja, Razvoj informacionihtehnologija,Globalizacija,Preklapanje poslova,Udruivanje i ekspanzija, Rizik poslovanja

7. ta je monetarna politika i koji su instrumenti centralne banke?Glavni cilj centralne banke je da vodi monetarnu politiku kojom se obezbeuje da ponuda i cenakredita i novca doprinose ekonomskim ciljevima drave. U SAD postoje tri glavna instrumenta

monetarne vlasti: poslovanje na otvorenom tritu, eskontna stopa i zakonske obavezne rezerve.U Engleskoj je to politika otvorenog trita u vidu otkupa kratkoronih dravnih i komercijalnihmenica i odobravanje eskontnih zajmova. U visoko razvijenim trinim privredama dominantnesu sledee mere centralne banke:1. politika otvorenog trita,2. politika eskontne stope i3. politika obavezne rezerve na depozite i druge obaveze depozitnihinstitucija.U razvijenim trinim privredama centralne banke pored gore navedenih koriste se jo i sledeiinstrumenti monetarne politike:1. rediskontni krediti banaka (kupovina robnih menica i drugih hartija odvrednosti od poslovnih banaka),2. specijalni depoziti (koriste se za kontrolu ekspanzije kredita iodravanje optimalne novane mase) i3. direktivne mere-kvantitativne i kvalitativne prirode (limitiranje kredita bankama i utvrivanje prioriteta).Procitati:Centralna banka danas uglavnom ima sledee funkcije:1. emisija i kontrola novca u opticaju i kredita,2. interna i eksterna likvidnost zemlje,3. kontrola monetarnih kretanja u zemlji,4. upravlja dravnim dugom,5. upravlja obaveznom rezervom banaka,6. kontrola rada banaka u zemlji,7. devizno-valutno poslovanje i meunarodna plaanja i8. saradnja sa meunarodnim finansijskim institucijama i centralnim bankama.8. Opiite organizaciju jedne male banke i velike banke.Strana 23. I 24. procitati9. Koja kretanja utiu na organizaciju i strukturu banke?Pored funkcije i obima poslovanja na organizacionu formu finansijske kompanije utiu i drugifaktori. Propisi koje donose dravni organi imaju veoma vanu ulogu na organizacionu formu



4

banke i finansijskih institucija.Na organizacionu formu i strukturu finansijskih kompanija utiu promene javne ponude i tranje i porast potencijalne konkurencije.

10. ta je bankarski holding i supsidijarna banka?Bankarske holding kompanije su ovlaene korporacije za dranje

akcijskog kapitala jedne ili vie banaka. Danas ove kompanije nude mnogo novih znaajnihusluga, ukljuujuiosiguranje i trgovinu hartijama od vrednosti. Osnovna prednost ovih bankarskihholding kompanija je to se bave nebankarskim poslovanjem, to im daje mogunostdiversifikacije izvora1. Bankarska holding kompanija koja nudi najiriji raspon novih usluga.Supsidijarna banka koja nudi irok raspon usluga ali one moraju biti kompatibilne sa bankarstvom, odnosno da su to usluge finansijske prirode.Korporacija preko koje poslujumedjunarodne banke i preko koje se prodaju bankarske i nebankarske usluge u inostranstvu ikojase cesto osniva ili preuzima zbog toga sto rad filijala banke moze da bude zabranjen na nekiminostranim trzistima ili zbog poreskih olaksica i drugih faktora.11. ta je elektronska filijala, a ta internet banka?³elektronske filijale´. To je ona banka koja nudi website-ove i bankarske usluge na internetu

(IBS), automatizovane blagajne (ATM) i mreu bankomata za izdavanje gotovine, terminale na prodajnim mestima (POS) u prodavnicama i trgovinskoj mrei radi breg plaanja roba i usluga,kao i line kompjutere i tehnoloke sisteme koji povezuju klijenta sa bankom. Putem ovihsistema klijent moe da proveri stanje svih rauna , otvori nove raune, transferie novac sa jednog rauna na drugi, vri plaanja ,podnosi zahtev za zajam i platnu karticu. Danas veinaelektronskih filijala posluje sa daleko niim trokovima u odnosu na klasine filijale banke gde jeinvestirana oprema.internet banka- Banke koje nude usluge na internetu imaju vei prihod na uloeni kapital od banaka koje ne pruaju usluge na internetu, to svakako ukazuje na prednost pruanja usluga uvezi sa trokovima poslovanja.Zbog toga danas internet banke privlae klijente klasinih banakanudei im povoljnije kamate, niu proviziju za usluge, jeftinije zajmove zato to imaju nietrokove poslovanja od tradicionalnih luksuzno izgraenih banaka.

12. Koji odnos postoji izmeu veliine banke, efikasnosti i cene kotanja po jedinici pruenih usluga?Istraivanja nam kazuju da prosena trokovna kriva kod banaka koja predstavlja odnos izmeuveliine banke i trokova po jedinici u pruanju usluga ima krivu u obliku slova ³U´, ali da imaskoro u potpunosti dominantan i ravan njen sredinji deo.Ovo podrazumeva da se veina banakanalazi u rasponu koji je blizu maksimalno efikasne veliine. Ova kriva takoe pokazuje da manje banke imaju vee trokove po jedinici pruanja bankarske usluge, odnosno da imaju manji stepenefikasnosti poslovanja od banaka srednje veliine i velikih finansijskih kompanija. Ova krivatakoe pokazuje da su banke srednje veliine najkonkurentnije po trokovima.Velike finansijskekompanije danas smanjuju svoje trokove na taj nain to uvode elektronske filijale, imetrokovi poslovanja mogu biti znaajno smanjeni.13. ta je ekonomija obima i ekonomija podruja?Postoje dva mogua naina utede u finansijskim kompanijama koje imaju snaan rast:1. ekonomija obima i2. ekonomija po podruju.Kompanije koje ire usluge i podruja bolje koriste svoje resurse, pre svega menadment,opremu i institucije i imaju utedu na trokovima



5

poslovanja u odnosu na one firme koje imaju uslugu samo na jednoj ili manjem broju lokacija.Fiksni trokovi po angaovanim resursima mogu biti rasporeeni na vie pozicija u poslovanju.Ekonomija obima-angazovanje istog menadzmenta ,osoblja i opreme da bi se ponudili visestruki proizvodi ili usluge sto utice na smanjenje jedinicne cijene proizvodnje i isporuke robe ili usluga.Svaka organizaciona forma i struktura banke i finansijske kompanije je odgovor na pritisak

konkurencije, potranje klijenata za boljom uslugom i potreba da se geografski proiri sauslugama kako bi smanjile rizik izloenosti tritu. Sa ukupno veim obimom poslovanja dolazido pojave ekonomije obimai ekonomije prostora u pruanju raznih usluga korienjem istihresursa.

14. Ko izraava sklonost ka luksuzu u banci i ta je teorija zastupanja? Neretko se deava da menaderi ele da dobit za njih bude primaran cilj u odnosu na dividenduakcionara.Ova pojava zove se sklonost ka luksuzu suprotno od kontrole trokova i efikasnosti.Menaderi vie cene dodatne prihode, luksuzne kancelarije, auta i skupa putovanja, negodividendu za akcionare. Ovo se pre svega deava u onim kompanijama u kojim je menadmentdominirajui, a akcionari neorganizovani.Sklonost ka luksuznom ponaanju je deo mnogo ireg

shvatanja o funkcionisanju finansijske i nefinansijske korporacije. Ova teorija zove se teorijao zastupanju. Ona analizira odnose izmeu vlasnika firme (akcionara) imenadera koji zastupajuvlasnika frime. Teorija o zastupanju istrauje da li postoje mehanizmi koji bi mogli da prinudemenadere da rade tako da akcionari firme ostvaruju maksimalnu dobit. Ako akcionari nemaju potpuni pristup informacionom sistemu banke, oni ne mogu da znaju da li menaderi donosenajbolje odluke za banku.

15. ta je efikasnost, a ta eks-efikasnost banke?Efikasnost-Indikator uspjeha menadzmenta i osoblja u odnosu na veci rast prihoda i dobiti u poredjenju sa rasto troskova poslovanja. da li banka i druga finansijska kompanija bez obzira nasvoju veliinu moe da posluje efikasnije? Ovo pitanje u ekonomskoj teoriji poznato je kaoteorija eks-efikasnosti. Bez obzira na veliinu kompanije, da li ona posluje blie ili daljeod moguih najniih trokova poslovanja, odnosno da li firma posluje na margini, graniciefikasnosti trokova.Oigledno da vee banke posluju blie taki niskih trokova u odnosu namale banke, zato to posluju na irem tritu intenzivne konkurencije i njihovo poslovanje je blie taki niih trokova na krivi prosenih trokova.

16. ta je preklapanje poslova i koga je sve zahvatilo?Poveanje broja usluga i porast konkurencije izmeu banaka i drugih finansijskih institucijadoveli su do pojave preklapanja poslova. Konvergencija oznaava irenje poslovanja kompanijevan svoje delatnosti. Kompanija koja je ranije nudila samo jednu vrstu usluga poinje da se bavii drugim poslovima da bi proirila svoju bazu usluga. Ovaj fenomen najbolje se uoava kodveih banaka i finansijskih kompanija. Sve ee one ulaze u meusobne oblasti poslovanja sa ponudom istih ili slinih proizvoda i usluga. Pojavom preklapanja poslova dolo je do jaanjakonkurencije. Pod ovakvim pritiscima konkurencije dolazi do propadanja manjih i slabijihkompanija ili do njihovog pripajanja veim kompanijama.



6

II DEOSAVREMENI BANKARSKI MENADMENT

Koja je razlika izmeu dobrog i loeg menadmenta banke?

Menadment je disciplina koja se priminjuje u banci i drugim finansijskim organizacijama.Menadment banke treba da povea bonitet banke, omogui rast i razvoj banke. Bonitet banke jerezultat celokupnog poslovanja banke.Ukoliko banka kontinuirano stvara vee prinose u svojim bilansima, onda banka ima dobar menadment. Dobar menadment ima proaktivan pristup u poslovanju banke. Dobar menament predvia, anticipira budue probleme.Takoe dobar menadment se unapred priprema za reavanje problema u poslovanju.Predvianje je osnov planiranja. Predvianje budunosti nije lako, niti semoe pouzdano predviati. Planiranje buduih dogoaja podrazumeva iadekvatno organizovanje. To pre svega znai pripremuodgovarajueorganizacione infrastrukuture koja e biti sposobna za sprovoenje svih planskih odluka, a pre svega onih koji se odnose na budunost. Takva organizacija omoguavaupravljanje rizikom od strane menadmenta banke. Adekvatna organizaciona strukutura banke

podie bonitet banke. Lo menadment je odraz nesposobnosti banke da u konkretnoj situacijikontrolie svoje namere. Kod loeg mandmenta uobiajeni procesi u banci sepretvaraju u rizik.Svaka poslovna odluka loeg menadmenta ima osobinu latentnog rizika.2. ta je fiducijarna odgovornost menadmenta banke?Upravljanje bankom je sve vie fiducijarna odgovornost menadmenta banke.Fiduducijarneusluge-upravljanje imovinom i drugim vrijednosnim predmetima i sredstvima koje posjedujeklijent u okviru ugovora u kome je tokom odredjenog vremenskog perioda banka povjerenik aklijent povjerilac.3. ta znai decentralizacija savremenog menadmenta banke?Decentralizacija je bitna karakteristka savremenog menadmenta banke.Decentralizacija znaidonoenje odreenih odluka u banci na niim, odnosno izvrnim nivoima organizacione strukture banke. Nemogue je na jednom mestu doneti ispravne odluke za sve nivoe i aspekte poslovanja banke.Decentralizacija je princip poslovnog komuniciranja razliitih organizacionih ifunkcionalnih segmenata banke. Menadment banke prihvata sve one odluke koje poveavajuneto vrednost banke i podiu konkurentsku sposobnost banke.4. ta je sutina i glavna posledica menadementa?Sutina menadmenta i njegova glavna posledica je odreieni oblik organizacije. Organizacijaomoguava ostvarivanje onih ciljeva koji se ne bi mogli ostvariti angaovanjem pojedinaca.Organizacija preduzima odreene kolektivne, drutvene funkcije. One pruaju prostor zaiskazivanje pojedinaca.Najoptiji element postojanja svake organizacije je cilj 5. ta je misija organizacije?Cilj svake organizacije naziva se misija ili svrha. Misija je razlog postojanja organizacije.Misija banke je sutina postojanja banke. Ciljevi postojanja organizacije su raznorodni. U ekonomijiciljevi koji doprinose poveanju vrednosti za vlasnike kapitala zovu se lukrativni ciljevi.6. Koje su osnovne aktivnosti menadmenta?Osnovne aktivnosti menadmenta su: planiranje, organizovanje,voenje i kontrola.7. Koji sistemi ine sutinu upravljanja bankom?Sutinu upravljanje bankom ine etiri meusobno povezana sistema:upravljaki sistem, izvrnisistem, informacioni sistem i kontrolni sistem.



7

8. Koje glavne promene utiu na poslovanje savremenih banaka? poveanje konkurencije, globalizacija poslovanja, deregulacija bankarskog poslovanja,tehnoloke promene, poveanje broja usluga, preklapanje poslova,ukrupnjavanje ikonsolidacija banaka.9. Koje su glavne promene u poslovnoj politici savremenih banaka?

prodaja zajmova, pojava sekjuritizacije(izdvajanje grupe dohodovnih sredstava i izdavanje HOVna bazi koga se izdaju HOV da bi sepribavila novasredstva), vanbilansne aktivnosti banaka,finansijske inovacije, kreditiranje sa promenljivom kamatnom stopom, elektronsko bankarstvo imonitoring.10. Koja je razlika izmeu efikasnosti i efektivnosti?Efikasnost znaiÄraditi na pravi nain³ a efektivnost znai Äraditi prave stvari³. Efikasnost je bitan, a efektivnost odluujui faktor banke.11. Koja je uloga menadera u banci?Menaderi su planeri, organizatori, voe i kontrolori u banci. 12. Kako se menaderi kalsifikuju?Menaderi se klasifikuju po osnovu dva kriterijuma9:

1. hijerarhiji i2. irini odgovornosti.Prema hijerarhiji postoje sledee grupe menadera:1. menaderi prve linije,2. menaderi srednjeg nivoa i3. menaderski vrh.Prema kriterijumu irine odgovornosti postoje:1. funkcionalni menaderi i2. generalni menaderi.13. Koja je rarazlika izmeu menadera i lidera?Razlika izmeu menadera i lidera je u tome da menaderi upravljaju resursima banke, dok lideri bankarsku viziju pretvaraju u realnost. Dobar menader banke ne mora da bude lider banke.14. Koje su osnovne karakteristike ljudskih resursa banke?Ljudski resursi su jedan od najznaajnijih resursa banke. Odreeni teoretiari smatraju da suzaposleni najznaajniji resurs banke. Ljudski resursi su znaajniji resurs nego aktiva, depoziti itehnologija banke. Problem upravljanja ljudskim resursima u bankarstvu mora se tretirati nastrategijski nain.15. Koje su najvanije humane i konceptualne vetine upravljanja bankom?Za menadere i lidere u bankarstvu bitan je razvoj humanih I konceptualnih vetina. Upravljati bankom znai upravljati kako njenom organizacijom tako i ljudskim resursima.Humane vetine upravljanja bankom podrazumevaju sledee :1. konfrontiranje uloge menadera i lidera,2. vetine komuniciranja,3. vetine formiranja timova,4. vetine donoenja odluka i5. vetine liderstva.Humane vetine poivaju na osnovama efektivnog liderstva. Efektivnoliderstvo je plod vetine komuniciranja, formiranja timova i vetine donoenjaodluka.



8

Konceptualne vetine upravljanja bankom podrazumevaju sledee :1. vetine i sposobnosti analize okruenja ili sredine,2. vetine i sposobnosti strategijskih analiza,3. vetine i sposobnosti dizajniranja organizacije,4. vetine i sposobnosti meubankarske analize i

5. vetine i sposobonsti upravljanja promenama.16. Koje su najvanije tehnike merenja produktivnosti rada u bankama? Najpoznatije su sledee mere produktivnosti: istorijski prosek, vremenske stepenice, relativnavrednost, model uzorkovanja rada, topovanje vremena, metod merenja vremena i metodstandardih pokreta.17. ta je diskrecioni napor?Diskrecioni napor predstavlja razliku izmeu maksimuma napora koje pojedinac ulae na poslu

i minimuma napora koji je prihvatljiv za izvrenje norme. Diskrecioni napor je stvar volje pojedinca.18. Kako se iskazuju vrhunske performanse?Pomeranje minimuma prema granici maksimuma moe se iskazati

na sledei nain :Vrhunske performanse = Prihvatljive performanse + Diskrecioni napor 19. Ko ima najvei prostor za iskazivanje diskrecionog napora u banci? Najvei diskrecioni napor iskazuju poslovi menadera. Menaderi imaju najvei prostor zaiskazivanje diskrecionog napora. Od menadera se oekuje da iskau mnogo vei napor negoostali zaposleni u banci. Menaderi imaju velike mogunosti za iskazivanje sposobnosti, znanja,ambicioznosti, volje i kreativnosti. Mogunost za iskazivanje diskrecionog napora raste progresivno sa hijerarhijskim poloajem zaposlenih u banci.



9

III DEOSTRATEGIJSKI MENADMENT

POSLOVNE BANKE

1. Kako se definie strategija banke?Strategija je planska aktivnost banke usmerena na ostvarivanje ciljeva banke.2. U pogledu diversifikacije i pokrivenosti trita, koje su poznatestrategije?1. Strategija visoko diferenciranih proizvoda i usluga banke namenjenihodreenom trinom segmentu koji ima visoke zahteve.2. Strategija delimino diferenciranih proizvoda i usluga, niske cene izadovoljavajueg kvaliteta, namenjena celokupnom tritu.3. Strategija potpunog pokrivanja svih trinih segmenata.3. Kakve mogu biti upravljake odluke banke?Upravljake odluke banke mogu biti operativne i strategijske.

Operativne odluke banke odnose se na efikasnost poslovanja banke. Za njih vai pravilo Äradistvari na pravi nain³. Kod njih je najvanije kako se poslovi obavljaju, kako se koriste resursi i potuju zakoni i procedure. Startegijske odluke se odnose na to da banka Äradi prave stvari³. Kodstrategijskih odluka jenajbitnije ta banka radi .To se odnosi na efektivnu dimenziju poslovanja banke.4. Strateki odnosi izmeu banke i klijenata kakvi mogu biti?Odnos izmeu klijenta i banke u pogledu meusobnih interesa mogu biti konfliktni iliharmonizovani. Strategija odnosa izmeu banke i klijenta zasniva se na rastu ili padu interesa banke i interesa klijenata. Nekada su interesni odnosi izmeu klijenata i banke usaglaeni,harmonizovani, a nekada su suprotni, konfliktni. Konfliktne interese banka mora to pre prevazii kako bi zadrala postojeu bazu klijenata.

5. Prikai ilustrovano odnose izmeu banke i klijenata.Interes banke

A

Interes klijenata



10

6. Koji su strategijski faktori poslovanja banke?Strategijski faktori poslovanja banke su mnogobrojni. Najvaniji faktorikoji utiu na poslovanje banke dele se u etiri grupe:25 1. Generalni menadment:a) upravljanje kvalitetom,

b) upravljanje procenom i motivacijom,c) upravljanje rizikom id) osetljivost na promene2. Marketing:a) ponude proizvoda, b) usluge klijentima,c) segmentacija id) marketing vetine.3. Tehnologija poslovanja:a) tehnoloka spremnost i b) distribucija.

4. Finansije:a) dostup kapitalu, b) cene ic) upravljanje odnosima aktive i pasive7. Koje su faze strategijskog menadment procesa?Strategisjki menadment proces sastoji se iz sledeih faza: misija banke, banini ciljevi, baninastrategija rasta i banini portfolio planovi.8. Strategijom rasta banke koji se ciljevi mogu postaviti?Menadment banke na osnvu misije banke definie ciljeve i zadatke banke. Ciljevi banke su profit i dividenda.Strategijom rasta banke mogu se postaviti sledei ciljevi banke:1. intenzivan rast,2. integrativan rast i3. diversifikovani rast.9. Kako glasi definicija marketinga prema Kotleru?Prema Kotleru, marketing predstavlja ljudsku aktivnost usmerenu na satisfakciju potreba i elja u proceu razmene.Prema tome, to je poslovna aktivnost usmerena na zadovoljavanje potreba i elja potroaa uzostvarivanje profita.10. Koje su faze razvoja marketing aktivnosti u bankarstvu?1. oglaavanje, promociju prodaje i publicitet proizvoda,2. prijatan ambijent, atmosferu i odnos prema korisniku usluge,3. inovaciju bankarskih usluga,4. pozicioniranje banke i5. analizu trita, planiranje i kontrolu poslovnih aktivnosti.11. Koji su najvaniji instrumenti marketing aktivnosti banke?1. bankarske proizvode i bankarske usluge,2. cene bankarskih proizvoda i usluga,3. kanali distribucije bankarskih proizvoda i usluga i4. promocija bankarskih proizvoda i usluga.



11

12. ta je sinergetski efekat instrumenata marketing miksa?Instrumenti marketinga su pogodni za nastup na pojedina trita ili segmente pojedinih trita.Instrumenti marketinga su meusobno povezani uz veliki broj moguih kombinacija. Kada sekombinacijom instrumenata marketinga dobije vei efekat nego to je zbir pojedinanih efekatasva etiri instrumenta, onda se radi o sinergetskom efektu. Cilj marketing strategije je

meusobno kombinovanje marketing instrumenta u marketing miksu, kako bi banka ostvarila to povoljniji rezultat. Zbir svih pojedinanih efekata uvek je manji od sinergetskog efekta. Za kojue se kombinaciju odluiti menadment banke, zavisi od oekivanih efekata u odnosu naulaganja i finansijske resurse banke.13. Koji su dominantni oblici marketing aktivnosti savremene banke?1. trino pozicioniranje banke i2. dugoroni odnosi sa klijentima banke.Trino pozicioniranje znai ostvarivanje i odravanje banke na finansijskom tritu, putem bankarskih proizvoda i usluga.Privlaenje klijenata je samo jedna i to prva faza, ali mnogo bitnije je izgraditi dugorone odnose poverenja sa postojeom bazom klijenata nego neprestano poveavati njhov broj.

14. ta je strateko planiranje u banci?Strateko planiranje u banci javlja se 1980-ih godina, radi sagledavanja pozicije banke nafinansijskom tritu. Na osnovu stratekog planiranja banka uvodi proizvode i usluge, vrisegmentaciju trita i jaa svoju konkurentnost. Savremene banke, pogotovu vee banke,obavezno izrauju svoj strateki plan15. Koja je razlika izmeu klasinog i stratekog planiranja u banci?Strateki plan banke razlikuje se od klasinog plana banke. Osnov klasinog planiranja banke jeaktiva banke. Kod stratekog planiranja osovni faktor je trina vrednost neto imovine banke.Strateko planiranje u banci nije samo sebi cilj. Stratekim planom ne definie se kratkoronafinansijska projekcija banke. Cilj stratekog planiranja je prestruktuiranje bilansnih pozicija banke, eliminisanje dubioza, eliminisanje loeg duga i problematinih kredita, poveanjekapitalne adekvatnosti i poboljanje strukture izvora sredstava.16. ta je osnova stratekog plana banke?1. kreiranju vizije banke,2. izboru strategije banke i3. razradi akcionog programa banke.17. ta je ekstrapolativno planiranje?Ekstrapolativno planiranje je odavno naputeno. Savremene banke primenjuju strategijsko planiranje. Ekstrapolativno planiranje odnosilo se na podatke i dogaaje iz prolosti i sadanjosti. Na osnovu tih podataka projektovani su budui dogaaji. Na osnovu trendova iz prolostiformirani su planovi banke za naredni period. U dinamikim uslovima poslovanja ovakoutvreni planovi su potpuno nepouzdani i neprimenljivi.18. ta je SWOT analiza banke?Za proces strategijskog planiranja veoma je vana SWOT analiza. Skraenica SWOT jesastavljena od poetnih slova etiri rei:potencijal-snaga (strenght), slabosti (weaknesses),mogunosti-anse(opportunities) i pretnje (threats).SWOT analiza ima dva dela. Prvi deo predstavlja analizu grupe faktora iz spoljanjeg okruenja ifaktora u samoj banci. Drugi deo SWOT analize ukazuje na mogunosti, potencijale ili slabosti banke.



12

19. Kakva moe biti organizacija banke?1. funkcionalna organizacija banke i2. trina organizacija banke.20. Koje su karakteristike funkcionalne organizacione strukture banke?Funkcionalna organizacija banke okrenuta je delovanju unutranjih faktora banke. Njen glavni

zadatak je efikasnije korienje internih resursa banke. Organizaciona struktura banke poiva na principu specijalizacije.21. Koje su karakteristike trine organizacione strukture banke?Trina organizaciona struktura banke podrazumeva prilagoavanja banke uslovima trita. Neprestane promene na finansijskom tritu zahtevaju od banke aktuelne proizvode i usluge, povoljne cene i kvalitet i to sve u pravo vreme i na odreenom trinom prostoru. Trinaorganizaciona struktura usmerena je prema spoljnoj sredini, okruenju, tritu, a ne premainternim resursima banke.22. Koja su dva osnovna modela savremene banke u razvijenim zemljama?1. britanski model banaka i2. ameriki model banaka.

Britanski model poiva na malom broju velikih banaka. Ameriki model se zasniva na velikom broju banaka koje imaju razliitu veliinu23. ta se podrazumeva pod pojmom regulacija bankarskog poslovanja?Sistem regulacije banaka treba da definie pravila preko kojih e se obezbediti solventnost banaka, likvidnost banaka, efikasnost banaka i upravljanje rizikom bankraskog poslovanja. Ne postoji optimalan concept regulacije bankarskog poslovanja. On se menja i prilagoava uslovima poslovanja banaka. Koncept regulacije treba da definie pravila kojima nee ugroziti slobodutrinog delovanja banaka niti jaati monopolski poloaj bankarskog sektora.24. ta je supervizija bankarskog poslovanja?Supervizija predstavlja klasini oblik kontrole banaka od strane monetarne vlasti. Sutinasupervizije je zatita deponenata i smanjenje rizika poslovanja banaka.25. Koje vrste rizika posebno fokusiraju organi supervizije u banci?Supervizija se posebno fokusira na kreditni rizik, trini rizik, adekvatnost kapitala banke,kvalitet aktive i standarde upravljanja rizikom banke.



13

IV DEOUPRAVLJANJE SREDSTVIMA

I IZVORIMA BANKE

1. Kako poslovni i finansijski leverid banke utiu na donoenje upravljakih odluka odstrane menadmenta?Poslovni rizik je neizvesnost u pogledu prinosa na ukupna poslovna sredstva, a finansijski rizik je determinisan neizvesnou budue neto dobiti.Okosnicu poslovnog rizika ine fiksni trokovikoji su kruti, neelastini, bez obzira na obim poslovanja. Kod finansijskog rizika osnov inevarijabilni trokovi. Izloenost banke riziku poslovnog i finansijskog rezultata pretpostavljaneophodnost iznalaenja adekvatnih metoda meranja rizika. Jedan od tih metoda predstavljaleverid, koji pokuava proceniti efekte poslovanja uz prisustvo pomenutih faktora rizika.Uticaj poslovnog i finansijskog leverida na efekte banke moe biti sledei:1. Ako je nizak stepen poslovnog leverida banke, to znai da banka ima malu fiksnu imovinu iniske fiksne trokove poslovanja. Ovakvo stanje utie na banku tako da ona ne sme ulaziti u

velike poslovne rizike, a rezultat toga je smanjen rizik i nizak nivo profita. Ovakvo stanje se presvega odnosi na manje banke.2. Kada banka ima visoke depozite, ona mora izuzetno voditi rauna o svojoj likvidnosti. Ovostanje se pogorava jo vie ako su dominantni depoziti po vienju u odnosu na oroene depozitekoji imaju odloeno, produeno dospee. Rizik je vei ako je struktura deponenata nepovoljna,odnosno ako preovlauje mali broj velikih deponenata sa znatnim iznosima depozita po vienju.Rizik likvidnosti je tada znaajno uvean, jer ovi deponenti mogu svakog dana potroiti depozite banke i dovesti je u situaciju da bude nelikvidna.Ako preovlauje ovakva struktura depozita, banka uvek mora imati odreenu rezervu likvidnosti kako ne bi dola u iznenadnu i nepovoljnusituaciju nelikvidnosti. U ovakvoj situaciji banka je prinuena da smanjuje rizik poslovanja i dase praktino svesno odrie odreenog dela teorijski mogueg profita. Efekti ovakve pozicije banke su ili vea likvidnost, a manja profitabilnost ili vea profitabilnost a manja likvidnost.3. Ako banka ima visok stepen poslovnog i finansijskog leverida, ona ima znatan iznossredstava, kako osnivakog kapitala tako i akcijskog kapitala.Banka u tom sluaju imamogunost da poveava rizik, a time poveava i prinos na kapital, odnosno postie eljeni profit.Ovakva situacija je karakeristina uglavnom za velike finansijske kompanije.Ove tri mogue pozicije u bilansu banke su veoma znaajne za donoenje upravljakih odlukaod strane menadera. One ustvari upuuju na to da menadment banke moe da smanji rizik poslovanja tako to e poveati svoju fiksnu imovinu i finansijski leverid, kao i poveanjelikvidnosti i upravljanje obavezama. Na drugoj strani je izbor neizvesnosti rizika, a poznato je pravilo da vei prinos povlai za sobom vei rizik. Upravljanje bilansom banke, pored toga to jeznaajno za menadment banke i njene akcionare, veoma je bitno i za dravu i njene kontrolneorgane. U pravno regulisanoj dravi je manji rizik poslovanja, ali su i manje anse za visok profit.2. Koja je razlika izmeu produktivne i neproduktivne aktive?Produktivna aktiva je bitna za banku, jer ona banci donosi prihod u vidu kamate. Meutim,neproduktivna aktiva ne donosi banci ni prihod ni kamatu.



14

3. Koja je razlika izmeu finansijskog i kreditnog potencijala banke?Finansijski potencijal definie se kao zbir izvora svih sredstava koje banka moe usmeriti narazliite vrste plasmana.Meutim, pored ovih potrebno je razgraniiti jo neke kategorije uokviru bilansne teorije aktive i pasive banke. Kreditni potencijal banke predstavlja obimslobodnih sredstava koje banka moe plasirati u kredite i hartije od vrednosti.

4. ta sve ini aktivu,a ta pasivu banke?Ako se uzmu u obzir svi gore izneti stavovi u vezi strukture bankarskih resursa i agregata banke,onda bi jedan proiren, funkcionalan i operativan izgled bankarske aktive i pasive bio sledei:Aktivaa) produktivna aktiva (krediti), b) neproduktivna aktiva,c) fiksna aktiva id) rezerve.Pasivaa) depoziti, b) kreditni izvori,

c) dugorone hartije od vrednosti id) akcijski kapital. Na kraju, struktura aktive i pasive koja sublimira sva napred navedena miljenja, eme i podele, aizgleda veoma funkcionalno, jednostavno I prihvatljivo za banku i njene menadere bila bisledea:Aktiva1. gotovina banke,2. krediti banke,3. hartije od vrednosti i4. razna aktiva.Pasiva1. depoziti banke,2. nedepozitna zaduivanja i3. akcijski kapital.5. ta se podrazumeva pod upravljanjem gotovine u aktivi bilansa banke?Gotovina- gotovinska sredstva koja se nalaze u trezorima banke, depozite koje je banka uloilakod drugih institucija (koji se obino zovu korespodentni depoziti), gotovinska sredstva u postupku naplate (nenaplaeni ekovi) i raun rezervi, koji se uglavnom zove primarna rezerva.Banke uglavnom tee da na ovom raunu zadre to je mogue manje sredstava, poto saldo naovom raunu donosi mali prihod ili skoro uopte ne donosi nikakav prihod. .Upravljanje gotovinom banke, spada u domen likvidnosti banke i vrlo je vano za operativno poslovanje banke. Sa stanovita profitabilnosti, sutina upravljanja gotovinom banke obuhvatanjeno angaovanje u:1. kredite klijentima banke,2. plasmane u hartije od vrednosti na finansijskom tritu i3. izdvajanje u obaveznu rezervu banke prema propisima centralne banke.Upravljanje gotovinom banke, znai usmeravanje ovih sredstava u likvidnu i produktivnu aktivu.Meutim, plasiranje ovih sredstava radi profita banke ne sme ugroziti tekuu likvidnost banke.



15

6. Koja pravila obuhvataju upravljanje kreditnim rizikom banke?Upravljanje kreditnim rizikom banke podrazumeva i obavezu uvaavanja odreenih pravila:1. diversifikacija kreditnog rizika prema ronosti, nameni, sektorima inainu obezbeenja,2. preciznu i sveobuhvatnu analizu kreditnog zahteva od strunog osoblja

i savetnika za rizik banke,3. strogu selekciju kreditnih zahteva imajui u vidu napred navedena pravila i4. lokacija slobodnih novanih sredstava banke prema uslovima profitabilnosti i optimalne strukture aktive banke.7. Zato je opalo uee hartija od vrednosti u odnosu na kredite u strukturi aktive bilansabanke?Uee hartija od vrednosti u strukturi aktive bilansa banke godinama se smanjivalo, a poveavalo uee kredita. Razlog tome je taj to su poslednje godine u razvijenim zemljamauglavnom konjukturne, visoke i relativno stabilne stope ekonomskog rasta u trinim privredama. Ekonomska stabilnost i zarada, prinos na uloeni kapital su glavni motivi poveanog

uea kredita, a smanjenog uea hartija od vrednosti u ukupnoj aktivi banke.8. Koje su poznate vrste depozita banke?Depoziti predstavljaju osnovni izvor iz kojeg se formiraju ukupna sredstva banke. To su sredstva privrede i graana koja ine izvor kreditne aktivnosti banke.Depozite moemo grupisati u nekoliko vrsta: 1. Depoziti po vienju,odnosno depoziti a¶vista su uglavnom kratkorono deponenovanasredstva u bankama. To su sredstva deponenata sa kojima deponenti raspolau slobodno.2. Oroeni depoziti su novana sredstva poverena bankama na odreeni rok,bilo da se radi onamenama za koje se oroavaju ili na odreeni vremenski rok.3. tedni depoziti su depoziti stanovnitva. Dele se na tedne depozite po vienju i oroenetedne depozite.4. Specijalni depoziti najee se formiraju preko odluka organa ekonomske politike i slue kaoinstrument u sprovoenju te politike.5. NOW rauni su tedni rauni sa kojih se mogu vui ekovi.Depozite kod banaka mogu imati i odreene institucije vlasti poznatikao javni depoziti. 9. ta su to primarne, a ta sekundarne rezerve banke?Primarne reserve kod CB predstavljaju gotovinska sredstva,prvi stepen zastite u odnosu na povlacenja depozita,ali I prvi izvor sredstava na koji se banka oslanja kada klijent podnesezahtjev za odobrenje zajma (donose mali prihod po kamati ili skoro uopste ne donose prihod);(gotovina,reserve kod CB,depoziti po vidjenju kod korepodentskih banaka)Sekundarne reserve ±drugi stepen zastiteb u odnosu na potrosnju gotovine,kao I odmah dostupanizvor sredstava,predstavlja likvidni portfelj HOV banke-u Bilansu stanja,,raspolozivo za prodaju´-kratkorocne drzavne hov,private emisije hov trzista novca(oroceni depoziti,vrijednosni papyri koje izdaje CB,hov koje izdaju poslovne banke,komercijalni zapisi)10. Koja je razlika izmeu obveznica i deonica?Deonice su vlasnike hartije od vrednosti i imaju karakter prenosivosti. Deonice nose zaradu uvidu dividende koja je promenljiva veliina u zavisnosti od rezultata poslovanja banke.Obveznice su duznicke hov i zrada je constantna.



16

11. ta su evro obveznice, a ta strane obveznice?Trite obveznica ine domae (domicilne) obveznice, strane i evroobveznice. Domaeobveznice su emitovane u nacionalnoj valuti, dok strane obveznice su hartije emitovane uinostranstvu u valuti zemlje u koju su plasirane. Na kraju, evroobveznice su emitovane u

inostranstvu ali glase na valutu koja je razliita od valute zemlje plasmana. Evroobveznice seemituju direktno, bez posrednika putem takozvanog privatnog plasmana.12. Koji su najvaniji pokazatelji u upravljanju deonikog kapitala? Nekoliko pokazatelja je razvijeno da bi se odredio uspeh u upravljanju akcijskim kapitalom banke. Najvaniji su sledei pokazatelji:1. Povrat deonikog kapitala (return on Eqity-ROE) ili prinos na deoniki kapital ili skraeno ROE. To je pokazatelj prinosa na deoniki kapital, a iskazuje se kao odnos profita po novanoj jedinici deonikog kapitala.Pokazuje stopu zarade na investicioni kapital. Stopa prihoda od13-16% smatra se adekvatnom.2. Pokazatelj adekvatnosti kapitala pokazuje odnos stanja aktive I deonikog kapitala na kraju perioda. Ovaj pokazatelj je veoma vaan za zatitu depozitara i kod voenja kreditne politike

banke. Smatra se da ovaj pokazatelj za male banke treba da bude na nivou standarda od 8 procenata, a za velike banke, monetarne centre i holding kompanije banke od 5 do 6 procenata.Ovaj pokazatelj iskazuje se kao odnos deonikog kapitala i aktive.3. Kapitalni leverid je odnos ukupne aktive banke prema ukupnom deonikom kapitalu.13. Koji su osnovni delovi neaktivne aktive?Za menadment banke neaktivna aktiva predstavlja najveu neizvesnost, jer je uglavnomeksterno odreena i van uticaja same banke. Neaktivna aktiva se javlja u vidu:1. beskamatnih plasmana,2. obavezne rezerve banke i3. gotovine u kasi.14. U kojim sluajevima menadment banke donosi odluku o pribavljanju dodatnihsredstava banke?Menadment donosi odluku o pozajmljivanju dodatnih sredstava u sledeim sluajevima:1. zbog pada depozita i nedepozitnih sredstava i to uglavnom neoekivano to ugroavalikvidnost banke,2. zbog novih ulaganja pri emu je potreban dodatni finansijski oslonac,3. zbog restriktivne politike centralne banke,4. zbog povoljne konjukture na tritu kapitala,5. usled zajednikih ulaganja banaka i finansijskih kompanija i6. usled izostanka oekivanog priliva po osnovu realizovanih kredita kojima je istekao rok dospea.15. ta se podrazumeva pod transformacijom rone strukture sredstava banke?esto dolazi do transformacije rone strukture sredstava. Radi se o tome da banke imajumogunost da sredstva sa jednom ronom strukturom plasiraju na druge rokove, odnosno da izdugoronih sredstava vre kratkorono kreditiranje i obrnuto. Banke sa time postiu sledee:1. veu elastinost sredstava i plasmana,2. slobodniju politiku kredita,3. operativnije kreditiranje,4. veu elastinost u upravljanju aktivom i pasivom i5. efikasniju politiku kamata i trokova poslovanja.



17

16. Koje su to vanbilansne aktivnosti banke?

Vanbilansne aktivnosti podrazumevaju da se radi o odreenim promenama na sredstvima banke, a ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi aktive i pasive banke. Radi se o promenama u

koje je banka ukljuena na razliite naine i mogu imati veeg ili manjeg uticaja na prihode banke.Najei primeri vanbilansnih stavki su:

1. Stand by ugovori o kreditima u kojima banka jemi da e garantovati povraaj klijentovogduga primljenog od tree strane.2. Zamena kamatne stope, kada banke daju obeanje da e izvritirazmenu kamatnih uplata odduga na hartije od vrednosti sa drugom stranom.3. Finansijski terminski poslovi i opcije ugovorene kamatne stope za koje je banka saglasna daisporui ili preuzme isporuku hartija od vrednosti od druge strane po garantovanoj ceni.4. Finansijska obaveza koja proizilazi iz poslova zajma kada banka garantuje da e u nekomnarednom periodu pozajmiti odreenu sumu sredstava do dospea finansijske obaveze.

5. Ugovori o stranom deviznom kursu, kada je banka saglasna da isporui ili prihvati isporukustrane valute.

V DEOUPRAVLJANJE PRIHODIMA

I RASHODIMA BANKE

1. Koji su beskamatni prihodi, a koji beskamatni trokovi?Beskamatni prihodi banke su ostali prihodi banke ostvareni po osnovu naplate provizije, naknadei drugi prihodi banke naplaeni za odreene poslove banke.Beskamatni prihodi obuhvataju provizije, naknade i druge prihode za odreene bankarske poslove i usluge. Najvaniji beskamatni prihodi su:

y provizije od poslova starateljstva,y provizije po poslovanju sa akreditivima,y provizije po poslovanju sa garancijama,y provizije po poslovanju sa menicama i indosamentima,y prihodi na hartije od vrednosti,y naknade za usluge po depozitnim raunima,y prihodi od finansiranja lizinga,y provizije po osnovu sindikacije kredita,y prihodi po terminskim poslovima,y prihodi od brokerskih poslova iy prihodi od komisionih poslova.

Beskamatni trokovi banke mogu se klasifikovati na sledei nain :y 1. direktni trokovi,y 2. prodajni trokovi iy 3. trokovi podrke.



18

U direktne trokove spadaju personalni trokovi, zakupnine I snabdevanje. Direktni trokovimogu biti fiksni i varjabilni trokovi.Prodajni trokovi su vezani za prodaju proizvoda i usluga banke,oglaavanje, marketinkukampanju, istraivanje trita, putovanja, promocije islino.Trokovi podrke mogu biti direktna, indirektna, opta ili administrativna podrka. Direktna

podrka se odnosi na produkcionu podrku u odeljenjimaservisne podrke. Indirektna podrka seodnosi na personalna odeljenja,odravanja zgrade i sigurnosno - signalnih ureaja banke. Opti iadministrativni trokovi banke se ne mogu nigde direktno rasporediti.2. ta je zadrana zarada i kako se vri njena raspodela? Neto prihod=gotovinske dividende(prenose se na akcionare)+zadrzana zarada(nepodijeljeni profit)-nalazi se na racunima kapitala kako bi se stvorila veca baza kapitala za buducirazvoj(zadrzana za poslovanje )3. Uporedi strukturu bilansa uspeha male i velike banke.4. Koji su pokazatelji profitabilnosti banke?1. povrat ukupno angaovanih sredstava (ROA),2. povrat deonikog kapitala (ROE),

3. adekvatnost kapitala (CA) i4. zarada po deonici (EPS).5. ta je kamatna mara, a ta prag profitabilnosti?Kamatna mara je razlika izmeu ukupnih prihoda od kamata i ukupnih trokova od kamate banke. To je kljuni pokazatelj rentabilnosti banke. Kada se smanji neto prihod od kamate,smanjuje se i kamatna mara i akcionari znaju da se smanjuje njihova dividenda na svaku akcijukoju poseduju.Kamatna mara je racio odnosa neto prihoda od kamate i prosene produktivne aktive.

neto prihod od kamateKamatna mara = ----------------------------------------

prosena produktivna aktivaProduktivna aktiva je onaj deo aktive koji banci donosi prihode u vidu kamate.

ukupni trokovi od kamatePrag profitabilnosti = ----------------------------------------

prosena produktivna aktiva

6. Kakva je struktura prihoda i rashoda kod manje i kod vee banke?7. Nabroj najpoznatije beskamatne prihode banke.=1.8. ta sve spada u rashode banke?1. trokovi kamate i2. beskamatni rashodi. Najvaniji i najvei troak banke su kamate na depozite. 9. Kako se vri rezervisanje sredstava za lo dug u bankama razvijenih zemalja, a kako kodnas?Visina sredstava rezervi u razvijenim zemljama utvruje se na dva naina:1. metod iskustva i2. specifini metod otpisa.Prema metodu iskustva utvruje se koeficijent prosenog neto otpisa



19

zajma prema ukupnim zajmovima u poslednjih est godina i taj se koeficijentmnoi sa sadanjim ukupnim iznosom neizmirenih zajmova.Specifini metod otpisa omoguava da se izvre rezervisanja iz tekuih prihoda do visine stvarno otpisanih zajmova koji su nenaplativi. Velike bankeuglavnom koriste specifian metod otpisa, a manje banke mogu da koriste oba

metoda, metod iskustva ili specifian metod otpisa.Kod nas se rezervisanja vre na osnovu propisa centralne monetarnevlasti. U zavisnosti od stepena naplativosti aktive i vanbilansne aktive izvrena je klasifikacija prema stepenu rizinosti plasmana na pet kategorija: A,B,C,D,E.10. Kako se klasifikuju beskamatni trokovi banke?=1.11. Objasni delovanje fiksnih i varijabilnih trokova na poslovanje banke.Ukupni trokovi banke bitno utiu na rezultat poslovanja banke. S obzirom na njihovu osetljivost prema obimu poslovanja banke, oni se mogu klasifikovati na fiksne i varijabilne trokove. Fiksnitrokovi u apsolutnom iznosu ostaju konstantni i kod poveanja i kod smanjenja obima poslovanja banke. Meutim, posmatrano sa aspekta jedinice proizvoda ili usluge banke, fiksnitrokovi su promenljivi. Kod poveanja obima poslovanja banke oni se po jedinici prozivoda ili

usluge banke smanjuju i obrnuto. Kod smanjenja obima poslovanja fiksni trokovi po jedinici proizvoda ili usluga banke se poveavaju. Varijabilni trokovi su neposredno uslovljeni obimom poslovanja banke. Oni se menjaju se sa promenom obima poslovanja banke. Poveavaju se sa poveanjem obima poslovanja, odnosno smanjuju sa smanjenjem obima poslovanja banke. Trebaimati u vidu da se kod fiksnih trokova javljaju i trokovi koji imaju relativno fiksni karakter.Karakteristika relativno fiksnih trokova je da u apsolutnom iznosu ostaju konstantni u okviru pojedinih zona poslovanja. Kod poveanja obima poslovanja javljaju se novi (relativno) fiksnitrokovi, koji dovode do skokovitog porasta ukupnih fiksnih trokova. U novoj zoni poslovanjafiksni trokovi ostaju u apsolutnom iznosu opet konstantni.12. Koja je razlika izmeu praga profitabilnosti banke i marginalnog rezultata?Prag profitabilnosti predstavlja vaan pokazatelj poslovanja banke. On prua mogunostspoznaje obima poslovanja koji je potrebno ostvariti da bi se prihodima banke pokrili ukupnitrokovi poslovanja, s tim to se tada ne ostvaruje finansijska dobit. Prag profitabilnosti banke jeznaajan za sagledavanje obima poslovanja, pokrie trokova poslovanja i finansijskog rezultata banke.Marginalni rezultat se ostvaruje realizacijom do praga profitabilnosti, obezbeuje pokriefiksnih trokova, a iznad praga profitabilnosti doprinosi ostvarenju neto rezultata banke.

fiksni trokoviPrag profitabilnosti = ---------------------------------------- x 100

stopa marginalnog rezultata



20

Prikaz 9-8: Prag profitabilnosti banke

13. Koja je razlika izmeu troka i izdatka?Bitno je praviti razliku izmeu izdataka i troka. Izdatak sam po sebi ne sadri vrednosti.Meutim, vie izdataka moe da bude jednako troku, ako se pojavi mogunost za nastanak vrednosti ili cene. Sve dok se izdatak ne vezuje za stvaranje vrednosti proizvoda i usluge on nijetroak. Kada se izdatak vezuje za proizvod ili uslugu koji imaju svoju cenu i mogu se prodati natritu, onda izdatak postaje troak. Izdatak je samo stvarno plaeni iznos, a troak je vrednost ilicena nekog proizvoda ili usluge.14. Koji su najznaajniji izvetaji o poslovnoj aktivnosti banke? Najznaajniji izvetaj o poslovnoj aktivnosti koje banke danas sastavljaju, a odnose se na bankena razvijenim finansijskim tritima su :1. izvetaj kontrolnim organima,

2. izvetaj deoniarima,3. izvetaj bordu direktora i4. izvetaj korespodentima i partnerima.15. Koji su mogui razlozi rasta i pada neto kamatnog prihoda banke?1. Mogui razlozi rasta neto kamatnog prihoda: poveanje proporcije rizine aktive (vie kredita), porast stope povrata rizine aktive (vie rizinijih kredita), porast stope povrata likvidne aktive (vee kamatne stope),



21

vie salda tekuih rauna,vei uticaj kamatnih stopa na kamatno osetljivu aktivu,opadanje neproduktivnih kredita,opadanje trokova sredstava zbog promene depozitnog miksa,eliminisanje plafona na kamatnu stopu,

uspena politika snabdevanja sredstvima (rona usklaenost), porast tranje za kreditima, porast razlike kamatne stope zbog manje konkurencije,opadanje konkurencije kod depozita,redukovani zahtevi za rezerve po osnovu depozita.

2. Mogui razlozi pada neto kamatnog prihoda:opadanje proporcije rizika aktive (manja aktiva), porast neproduktivnih (neizvrenih) kredita,kamatne stope rastu, ali kamatno osetljiva aktiva je vea,raste kvalitet kredita zbog poveanja kredita na veliko,opadanje razlike kamatnih stopa zbog vee konkurencije,

promene u depozitnom miksu ± vie kupljenih sredstava,smanjenje rasta depozita po tekuim raunima i zamena pozajmicama,neuspena rona usklaenost: uzimanje dugoronih sredstava kada stope padaju, uzimanje

kratkoronih kada stope rastu, velika proporcija nekamatno osetljive aktive: fiksne stope portfolija obveznica i fiksne stope kreditnog portfolija,suviak neoporezovanog prema oporezovanom prihodu, porast konkurencije za depozite ;

VI DEOPRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE

1. Koji je kljuni pokazatelj profitabilnosti i ta on pokazuje?

Osnovni pokazatelj profitabilnosti je prinos na aktivu (return on asets: ROA). Ovaj pokazateljizraava se na sledei nain: Neto profit nakon oporezivanja

ROA = ------------------------------------------Ukupna aktiva

Pokazatelj prinosa na aktivu pokazuje koliko se efikasno upravlja bankom. On pokazuje kolikose profita u proseku ostvari po svakoj novanoj jedinici aktive.2. Kako se izraava koeficijent ROE i ta on predstavlja?vlasnike banke (akcionare banke), najvie interesuje koliki je prihod od sredstava koje su oniuloili u banku. Taj podatak obezbeuje drugi pokazatelj profitabilnosti banke, poznat kao prinosna akcijski kapital (return on equity: ROE). Ovaj pokazatelj predstavlja odnos neto profita nakon

oporezivanja po jedinici akcijskog kapitala banke: Neto profit nakon oporezivanjaROE = ------------------------------------------

Akcijski kapital3. ta predstavlja multiplikator kapitala EM i kako se on izraava?Indikator prinosa na aktivu pokazuje koliko se efikasno upravlja bankom,a indikator prinosa nakapital koliko su vlasnici banke (akcionari) profitirali od svojih akcija u banku. Izmeu ova dva



22

indikatora postoji neposredna veza, odnos. Taj odnos se odreuje na osnovu multiplikatorakapitala (equitymultipliyer: EM), tj. aktiva prema akcijskom kapitalu banke:

AktivaEM = --------------------------

Akcijski kapital

4. Kako multiplikator kapitala utie na zaradu i rizik banke?to je vei multiplikator kapitala banke to je banka vie izloena riziku. Meutim, to je veimultiplikator to je vea mogunost zarade za akcionare. Neposredna veza izmeu indikatora prinosa na aktivu i indikatora prinosa na akcijski kapitalmoe se prikazati na sledei nain:ROA = ROA x EM5. Kada banka postaje nesolventna?=15. Nesolventnost banke nastaje kad visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva. To praktinoznai da banka ima ostvaren gubitak u poslovanju koji prevazilazi visinu kapitala banke. Prematome, u zavisnosti od visine ostvarenog gubitka banka moe ali i ne mora biti nesolventna. Samo

ako je visina gubitka iznad kapitala vlasnika banke, onda je banka nesolventna.6. Na koji nain banka poveava, odnosno smanjuje kapital u odnosu naaktivu? Poveanje kapitala u odnosu na aktivu banke vre na sledei nain:1. banke emituju akcije,2. banke smanjuju dividende, a time poveavaju zadranu dobit kojuunose u kapital i3. kapital ostaje na istom nivou ali se smanjuje aktiva banke tako to seodobrava manje kredita.Poveanjem kapitala smanjuje se multiplikator kapitala, a banka iakcionari dobijaju na sigurnosti.Smanjivanje koliine kapitala u odnosu na aktivu i poveanjemultiplikatora kapitala vri se na sledei nain:1. otkupom dela akcija banke,2. banka poveava dividende akcionarima i smanjuje nivo zadranezarade i3. kapital banke ostaje na istom nivou ali se poveava nivo aktive, takoto obezbeuju nova sredstva, na primer emisijom kratkoronih hartijaod vrednosti.7. Za potpunije iskazivanje efekata profitabilnosti koji se pokazatelji koriste i kako se oniizraavaju?

Neto profit nakon oporezivanja Neto prihod od mare (NPM) = --------------------------------------------

Ukupan prihodUkupan prihod

Stepen iskorienosti aktive (AU) = ----------------------------Ukupna aktiva

Neto prihod od mare odrava stepen kontrole trokova banke i politiku cena pruanja usluga.To ukazuje da banke mogu da poveaju svoje zarade I dividende akcionarima, ako postignuuspeh u kontroli trokova i maksimiziraju prihode.



23

Stepen iskorienosti aktive (AU) odraava politiku upravljanja portfoliom, posebno prihoda odaktive. Politikom rasporeivanja aktive u one oblasti koje donose najvie prinosa, u produktivnekreditne i investicione poslove, u hartije od vrednosti, menadment moe da povea prihod istepen iskorienosti aktive.8. Pokazatelj prinosa na akcijski kapital sa kojim indikatorima ima jo neposrednu vezu i

kako se ona izraava?Postoji neporsredna veza izmeu indikatora prinosa na akcijski capital (ROE) na jednoj strani ina drugoj strani sledeih indikatora: neto prihoda od mare (NPM), stepena iskorienosti aktive(AU) i multiplikatora akcijskog kapitala (EM). Ta veza moe da se definie kao:Prinos na akcijski kapital = neto prihod od mare x stepen iskorienosti aktive xmultiplikator akcijskog kapitalaSve ovo moe se predstaviti kao:ROE = NPM x AU x EM 9. Kako se utvruje cena akcijskog kapitala banke?Cena akcija banke predstavlja dividendu prema eskontnoj stopi umanjenoj za oekivanu stopurasta akcijskog kapitala banke.CA=(D/ES-SR)*100

10. Koje vrste rizika utiu na efekte profitabilnosti banke?1. kreditni rizik,2. rizik likvidnosti,3. trini rizik,4. rizik kamatne stope,5. rizik prihoda i6. kapitalni rizik.11. Koji su najznaajniji koeficijenti ekonominosti poslovanja banke?

Neto kamatni prihod Neto kamatna mara = ------------------------------

Aktiva

Neto nekamatni prihod Neto nekamatna mara = --------------------------------

Aktiva Neto prihod pre oporezivanja

Neto mara poslovanja = ------------------------------------------

Aktiva Neto prihod nakon oporezivanja

Neto dobit po akciji = ----------------------------------------------

Akcijski kapital



24

12. ta je to jednaina efikasnosti?Jednaina efikasnosti = (efikasnost poreskim upravljanjem xefikasnost kontrole trokova xefikasnost upravljanja aktivom x efikasnost upravljanja akcijskim kapitalom)Ova jednaina moe se primeniti na svaku banku kao njena funkcija efikasnosti, odnosnoekonominosti.Ova funkcija obavezuje menadere banke da mogu da poveaju prihod banke i

dividendu akcionara samo ako postignu uspeh u kontroli trokova.13. Kako se iskazuje koeficijent irenja zarade?Pokazuje efikasnost menadzmenta na pribavljanju resursa i davanju kredita kao i intenzitetkonkurencije na finansijskom trzistu.Sirenje zarade=Ukupan prihod od kamate/Ukupna zaradaod kamate-Ukupne kamate natroskove/Ukupna pasiva banke koja donosi kamatu14. Kada postoji ekonomija obima u poslovanju banke?Ekonomija obima poslovanja banke zavisi od mnogo faktora, od cene kapitala i resursa banke,od prihoda, organizacije i strukture svakog pojedinanog dela banke, afilijacije holdingkompanije, filijala i drugih delova banke.Ekonomija obima banke, odnosno merenje ekonomije obima moe se izraziti kao:

Promena u procentu trokova bankeEkonomija obima (EO) = ----------------------------------------------------Promena u procentu prihoda banke

Ekonomija obima je odreena veliinom koeficijenta:

EO < 1, postoji ekonomija obima zato to proseni trokovi poslovanja banke padaju.

EO = 1, ne postoji ekonomija obima zato to proseni trokovi poslovanja banke se ne menjaju.

EO > 1, ne postoji ekonomija obima zato to proseni trokovi poslovanja banke rastu.

15. Kada je banka nesolventna?=5.16. Koji su faktori rizika nesolventnosti banke?Faktori nesolventnosti banke su uglavnom faktori rizika kapitala i oni mogu biti:a) kreditni rizik, b) rizik likvidnosti,c) rizik kamatne stope,d) poslovni rizik ie) devizni rizik.17. Kada i ko je sklopio Prvi bazelski sporazum?Godine 1988. U Svajcarskoj u gradu Bazelu ,sklopljen je sporazum o novim standardima bankarskogkapitala,potpisniciovogsporazumasu:Belgija,Kanada,Francuska,Njemacka,Italija,Japan,SAD,Holandija,Spanija,Svedska,Svajcarska,Velika Britanija i Luksemburg.18. Koji su izvori bankarskog kapitala i koliko su standardi adekvatnosti kapitala premaPrvom bazelskom sporazumu?Primarni ili osnovni kapital:obicne akcije,suficit,zadrzana zarada,prioritetne akcije bez rokadospijeca,nematerijalna aktiva(goodwill)Sekundarni ili dodatni kapital:rezerve za pokrice gubitka po kreditima i na poslovimarizika,instrumenti kapitala za obligaciona prava potrazivanja,obavezna konvertibilna



25

potrazivanja,srednjorocne prioritetne akcije,kumulativne prioritetne akcijebez roka dospijeca saneisplacenim dividendama,hov akcijskog kapitala i drugi dugorocni instrumenti kapitala.Tekuce stope potrebnog kapitala jedne banke,da bi ispunila standarde Bazelskog sporazuma su:1.koeficijent odnosa primarnog kapitala i ukupne aktive mora da iznosi najmanje 4%2.Koeficijent odnosa ukupnog kapitala,primarnog i sekundarnog i ukupne aktive,mora da bude

najmanje 8%.U strukturi ukupnog kapitala,suma sekundarnog kapitala ogranicena je na 100% od primarnog kapitala19. Izraunaj koeficijent adekvatnosti kapitala prema meunarodnim standardima Prvogbazelskog sporazuma na konkretnom primeru.Procitati u knizi Prof Ivana iz prvog semestra,str.294.20. ta je model rizika vrednosti (VAR) ?Testovi za stres pri procjenjivanju sopstvenog stepena izlozenosti riziku.VAR ±mogucnostmjerenja cijene ili trzisnog rizika portfolija aktive cija vrijednost moze da opadne zbognepovoljnih kretanja kamatne stope ,cijene dionica,vrijednosti strane valute ili robne cijene.21. Kako se odreuje stopa rasta internog kapitala?

Neto prihod nakon oporezivanja

Stopa rasta internog kapitala = ----------------------------------------------xAkcijski kapitalZadrana zarada

x ---------------------------------------------- . Neto prihod nakon oporezivanja

Stopa rasta internog kapitala = ROE x retencioni koeficijentU skraenom obliku to je:SRIK = ROE x RK pri emu je:SRIK = stopa rasta internog kapitala,RK = retencioni koeficijent22. Kako se definie likvidnost?sposobnost banke da moe bezuslovno da ispunjava dospele obaveze u svakom vremenskomtrenutku. Likvidnost banke u najoptijem pogledu podrazumeva da je banka sposobna da o rokuizvrava svoje dospele obaveze.Likvidnost podrazumeva sposobnost banke da raspolaeneophodnim sredstvima u vremenu kada su joj potrebna za izmirenje dospelih obaveza, porealno prihvatljivoj ceni. 23. Kako nastaje deficit likvidnosti, a kako suficit likvidnosti banke?Ako je potranja likvidnih sredstava vea od ukupne ponude onda banka ima deficit likvidnosti.U tom sluaju banka mora obezbediti dodatna likvidna sredstva radi odravanja likvidnosti. Nasuprot tome, ako je vea ponuda od potranje likvidnih sredstava banka ima suficitlikvidnosti. U toj situaciji menadment banke mora da odlui kako suficit likvidnih sredstavarentabilno da investira radi poveanja prihoda banke.24. Koje su poznate strategije upravljanja likvidnou banke?1. upravljanje likvidnou aktive,2. upravljanje likvidnou pasive i3. upravljanje usklaenom likvidnou.



26

25. Objasni metode za procenu likvidnosti banke?a) metod izvora i korienja sredstava, b) metod strukture sredstava ic) metod indikatora likvidnosti.a)Metod izvora i korienja sredstava za procenu likvidnosti zasniva se na sledeim

pretpostavkama:1. likvidnost banke se poveava porastom depozita i opadanjem zajmova i2. likvidnost banke se smanjuje zbog opadanja depozita i porastazajmova.Kada izvori i sredstva banke nisu harmonizovani dolazi do dispariteta likvidnosti.Procena likvidnosti = procena promene depozita ± procena promene zajmovab)metod strukture sredstava.Prvi korak u korienju ove metode je da se depoziti banke i drugi izvori sredstava podele unekoliko kategorija zavisno od njihove pouzdanosti, odnosno verovatnoe da mogu biti povuenii izgubljeni kao resurs banke. Na osnovu ovog kriterijuma depozite i nedepozitne izvore moemo podeliti na sledei nain:

1. Kolebljiva pasiva ili "vru novac" ine depoziti i ostala pozajmljena sredstva koja su vrloosetljiva na kamatu i mogu biti povuena u svako vreme.2. Osetljivu pasivu ine depoziti u iznosu od 25% do 35% od ukupnog iznosa depozita, koji everovatno biti povueni u nekom vremenskom periodu.3. Stabilna sredstva, vrsta pasiva ili vrsti depoziti imaju najvei stepen pouzdanosti za banku i po miljenju menadmenta postoji najmanja verovatnoa da e biti povuena iz banke.Menadment banke mora da odvoji likvidna sredstva za svaki od ova tri izvora sredstava, uskladu sa odreenim poslovnim pravilima.c) metod indikatora likvidnosti. Na osnovu ovog metoda menadment banke definie najbolje inajgore mogue varijante, pozicije likvidnosti u kojima se moe nai banka. Najgora mogua pozicija likvidnostiU banci je dolo do pada depozita ispod najnie take koju banka ikad imala. Na drugoj strani, potranja za kreditima je iznad svakog oekivanja i prevazilazi nivo potranje koju je banka ikad imalaNajbolja mogua pozicija likvidnosti-u banci dolo do porasta depozita iznad svakog oekivanja i da su dostigli najviu taku koju je banka ikad imala u svom poslovanju. Na drugojstrani, potranja za zajmovima je ispod oekivanja i dostie najniu taku u poslovanju banke. Uovom sluaju banka se suoava sa suficitom likvidnosti. 26. ta podrazumeva statiki, a ta dinamiki koncept likvidnosti?Likvidnost banke moe se posmatrati kao statiki (stock) ili kao dinamiki (flow) koncept.Kod odreivanja likvidnosti sastatikog stanovita moraju se oceniti oblici aktive koji se mogu pretvoriti u gotovinu. Da bi seizvrila procena likvidnosti unutar ovog koncepta, moraju se uporediti likvidna aktiva saoekivanim potrebama za likvidnim sredstvima. Likvidnost se ne moe oceniti samo posmatranjem veliine likvidne aktive, ve je potrebno ovu aktivu staviti u odnos sa dospelimobavezama i drugim bilansnim stavkama.Dinamiki koncept likvidnosti ne uzima u obzir samomogunost konvertovanja aktive, ve i sposobnost banke da na finansijskom tritu ostvaruje prilive i odlive gotovine. 27. Navedi najznaajnije indikatore likvidnosti banke.1. odnos kredita i depozita,2. odnos likvidne aktive i depozita,3. odnos likvidne aktive i ukupne aktive i4. odnos likvidne aktive i kratkoronih obaveza.



27

VII DEOUPRAVLJANJE KREDITIMA BANKE

1. Koje su najpoznatije vrste poslovnih kredita?

Postoje dve vrste poslovnih kredita i to kratkoroni poslovni krediti I dugoroni poslovni krediti. Na razvijenim tritima, banke odobravaju sledee oblike kratkoronih kredita:1. kredit za zalihe,2. kredit za obrtni kapital,3. graevinski kredit,4. kredit za opremu,5. kredit po osnovu aktive,6. konzorcijalni kredit i7. finansiranje dilerskih poslova hartija od vrednosti. Najznaajniji oblici dugoronih poslovnih kredita su:1. oroeni krediti,

2. revolving krediti,3. krediti za projekte i4. krediti za preuzimnje drugih firmi.2. Koji su izvori otplate poslovnog kredita? Najei izvori na osnovu kojih se vri otplata kredita su:1. dobit firme ili tokovi gotovine,2. poslovna aktiva zaloena kao kolateralno jemstvo,3. utriva aktiva i neto vrednost i4. garancija poslovnih kompanija.3. Kako se izrauje biznis plan klijenta? Ne postoji formula za izradu biznis plana. Biznis plan se zasniva na pretpostavkama predvianja budunosti, moguim deavanjima u pogledu cena, kamata, trokova i kursa. Pretpostvke nakojima poiva biznis plan moraju biti jasno definisane. Biznis plan ne treba optereivatinepotrebnim tehnikim detaljima u vezi proizvodnje i asortimana proizvoda. Biznis plan trebada sadri podatke o ekonmoskom okruenju i tritu na kojem klijent deluje, finansijske podatke, pokazatelje, prihode, trokove, prinos, kapital i njegovu finanasijsku strukturu i faktore rizika.4. Koji su kljuni finansijski pokazatelji koje banke koriste prilikom analize finansijskogpotencijala klijenta?

Ukupna pasivaKoeficijent ukupne zaduenosti = -------------------------

Ukupna aktiva

Dugoroan dugKoeficijent kapitalizacije = -----------------------------------------

Dugoroan dug i neto imovina

Ukupne obavezeKoeficijent duga prema prodaji = ------------------------------

Neto prodaja



28

Obaveze po kreditima prema bankamaKoeficijent zaduenosti = ------------------------------------------------------

Ukupan kapitalTekua aktiva

Tekua likvidnost = -------------------------

Tekua pasivaTekua aktiva - Zalihe

Koeficijent likvidnosti = --------------------------------Tekua pasiva

Neto likvidna sredstva = Tekua aktiva ± Zalihe - Tekua pasiva

Neto obrtna sredstva = Tekua aktiva ± Tekua pasiva

5. Kako se utvruje cena kredita na osnovu metoda cena plus trokovi?

Kamatna stopa = troak obezbeðenja sredstava + operativni trokovi + kreditni rizik + profitnamara6. ta je primarna stopa i kako se primenjuje kod glavnog modela za utvrivanje cena?Kamatna stopa = primarna stopa + rizik neizvrenja obaveze +vremenski rizik Primarna kamatna stopa je najniza ,bazna kamatna stopa (prime rate)=cijena izvora sredstava banke uvecana za troskove administracije kredita I ukalkulisanu profitnu stopu banke.7. Kako se formira kamatna stopa za kratkorone, a kako za dugorone kredite na osnovuLIBOR-a?Kamatna stopa na osnovu LIBOR-a posebno se formira za kratkorone, a posebno za dugoronekredite.Za karatkorone kredite kamatna stopa na bazi LIBOR-a ima sledeu formulu:Stopa kredita na bazi LIBOR = LIBOR + premIja za rizik neizvrenja obaveza + maraZa dugorone kredite od godinu i vie dana, banka uglavnom dodaje vremensku premiju rizikada bi kompenzirala rizik dugoronih obaveza svog poslovnog klijenta. Prema tome, zadugorone kredite kamatna stopa na bazi LIBOR-a bi bila sledea:Stopa kredita na bazi LIBOR = LIBOR + premija za rizik neizvrenja obaveza + premijavremenskog rizika + mara8. Kada se trite kredita podelilo na dva nivoa?Kako je primarna stopa izgubila vanost, a trzine kamatne stope su sve vie fluktuirale, to sumnoge, pre svega velike banke prestale da koriste primarnu stopu na otvorenom trzitu. Primarnastopa je i dalje ostala kao referentna kamatna stopa za manje kredite, potroake kredite i kreditenamenjene pojedincu i domainstvima. Trzite kredita podelilo se na dva nivoa. Krediti za mala isrednja preduzea formiraju se na bazi primarne stope, a krediti u velikim iznosima utvruju seispod cene primarne stope. Sve ee se cena kredita formira na nacionalnim i internacionalnimkamatnim trokovima na trzitu novca (LIBOR, EURIBOR).-tokom 70-tih.9. Izraunaj neto stopu povraaja na nekom hipotetikom primeru.str.174.

(oekivani prihod - oekivani troak) Neto stopa povraaja = -------------------------------------------------

neto iznos sredstava za kredi



29

10. Formirajte cenu kredita na konkretnom primeru.11. Koje su prihvatljive vrste obezbeenja po kreditu?Obezbjedjenje kredita mora biti adekvatno i pouzdano.Prihvatljive vrste obezbjedjenja po kreditusu:poslovna imovina ,stambeni objekti,masine,motorna vozila,zalihe,potrazivanja.12. Koje su najpoznatije dinamike metode ocene investicionog projekta?

Dinamiki metodi ocene investicionog projekta su:1. metod prosene stope povraaja,2. metod razdoblja povraaja,3. metod interne stope povraaja i4. metod neto sadanje vrednosti.13. Kako je tekao razvoj sistema platnih kartica?14. Koje su najznaajnije vrste platnih kartica?

1. VISA ELECTRON 2. VISA CLASSIC CARD 3. VISA GOLD CARD 4. VISA BUSINESS SILVER CARD

5. VISA BUSINESS GOLD CARD 6. MAESTRO 7. MASTERCARD STANDARD CARD 8. MASTERCARD GOLD CARD 9. MASTERCARD BUSINESS CARD 10. MASTER CARD PREPAID CARD ± PRESENT FOR YOU 11. MASTER CARD PREPAID CARD - MONDO

15. Koje vrste potroakih kredita danas postoje? 16. Koji su najpoznatiji kredit skoring modeli za ocenu kreditne sposobnosti klijenta?Sistem bodovanja David Durand,Model kriterijuma sa zbirom poena17. Koje se metode najee koriste prilikom formiranja cene potroakih kredita?

Metoda trosak plus,m. obicne kamate,m. Eskontne stope,m.dopunske kamatne stope.18. Koji su osnovni oblici meunarodnog kretanja kapitala?Medjunarodno kretanje zajmovnog kapitala,Portfolio investicije,Direktne investicije uinostranstvo19. Kada je i zato nastaje dunika kriza? Nastaje usljed nesposobnosti drave da servisira svoje dugove.Dunika kriza nastaje kad uzemlji postoji: Veliki deficit javnih finansija ukazuje, da zemlja znaajan deo drutvenog proizvoda troi za pokrie javnog duga, pa e takva zemlja imati problema u servisiranjuspoljanjeg duga. Nedostatak akumulacije uslovie i nedostatak deviza za otplatu duga. Inflacija,usled visoke stope monetarne ekspanzije, to uzrokuje optu privrednu nestabilnost. Precenjenikurs domae valute u sutini znai subvencioniranje uvoza i oporezivanje izvoza. To smanjujedevizni priliv zemlje.Nestabilni uslovi razmene prouzrukuju manji devizni priliv i probleme u

servisiranju duga. Niska akumulacija privrede, javnog i privrednog sektora, znai manji prinosna uloeni kapital, a to znai ujedno i manje sredstava za serisiranje duga. Politiki rizik oznaava se u nestabilnim politikim sistemima, na primer, nove vlade ne priznaju i neizvravaju odluke prethodnih vlada.20. ta je evrotrite?Kreditno trziste na kome se poslovi kreditiranja obavljaju uz upotrebu strane valute.21. Koje su najpoznatije vrste meunarodnih kredita?Dokumentarni akreditiv,eskontni,lombardni,akceptni,avalni,rambursni,kontokorentni,...



30

22. Koje vrste rizika meunarodnog kredita postoje?U osnovi postoje dva rizika meunarodnog kredita: 1.rizik zemlje, i 2.rizik suvereniteta.(izostanak paanjaobaveze od strane vlade;zajmodavacodbija da prizna svoje eksterne obaveze )Za razliku od kreditnog rizika koji je posledica karakteristika odreenog klijenta, meunarodnodavanje kredita ukljuuje rizik zemlje (,,country risk¶¶).

Rizik zemlje ispoljava se u sledeim oblicima:1.Rizik neplaanja, koji podrazmeva mogunost da dunik nije u stanju da ostvari dovoljan netodevizni priliv.2.Rizik transfera, predstavlja mogunost da dunik nije u stanju da pribavi neophodne valute zaotplatu duga.3.Rizik garancije, podrazmeva mogunost da banka nee moi da izvrava inidbene garancijezbog politike i ekonomske situacije u dotinoj zemlji. U tom sluaju garancija postaje bezvredna.Analiza rizika zemlje podrazmeva dve vrste neizvesnosti:1.politiki rizik,(rizik eksproprijacije i rizik nacionalizacije) i2.ekonomski rizik.

VIII DEOUPRAVLJANJE PORTFOLIOM BANKE

1. Kako funkcionie finansijsko trite?Osnovna funkcija finansijskih trita je usmeravanjesredstava od onih koji imaju viak sredstava ka onima koji imaju manjak sredstava. Pojedinci, porodice, firme i javni sektor koji su zaraivali vie nego to su troili usmeravaju viak prihodaka onima koji imaju manjak sredstava preko finansijskog trita. Na jednoj strani su znaizajmodavci, oni koji pozajmljuju sredstva, a na drugoj strani su zajmoprimci, oni koji moraju da pozajme sredstva da bi finansirali svoje potrebe. Finansijska trita imaju vanu ulogu uekonomiji svake zemlje. Pomou njih se usmeravaju sredstva od onih koji nemaju prilike za

produktivna ulaganja a imaju sredstva (tedie), ka onima koji imaju takve prilike, a nemajusredstva, zajmoprimci. Zbog toga su finansijska trita vana za efikasno kretanje kapitala, todoprinosi efikasnosti funkcionisanja ekonomije zemlje. Kada finansijsko trite ne funkcionie,dolazi do sveobuhvatne krize i kolapsa ekonomije 2. Koje vrste finansijskog trita danas postoje?Savremeno finansijsko trite ima tri relativnosamostalna segmenta: 1. trite novca,2. trite kapitala i3. devizno trite.3. ta su dunike, a ta vlasnike hartije od vrednosti?sa stanovita poslovne banke vana je podela hartija od vrednosti na dunike i vlasnike. Kad neko kupi akciju, on dobija vlasnitvo,

postaje akcionar (vlasnik). Ako neko kupi obveznicu, on postaje vlasnik duga. Emisija dunikih hartija od vrednosti predstavlja ugovornu obavezu zajmoprimca da redovno plaa odreene novane obaveze u vidu glavnice I kamate emitentu do roka dospea. Dospeehartije od vrednosti predstavlja rok do isteka te hartije. Kod kratkorone hartije od vrednosti rok dospea je od jedne godine dana, a kod dugorone rok dospe je na vie godina. Drugi nainobezbeivanja sredstava je putem emisije vlasnikih hartija od vrednosti kao to su akcije.Vlasnike hartije od vrednosti predstavljaju pravo na potraivanje dela zarade i srazmernog delaimovine firme.



31

4. Koji su poznati finansijski instrumenti na meunarodnom tritu?duznicke i vlasnicke hov,fjucersi,opcije,svopovi,... Na meunarodnom finansijskom tritu javljaju se novi finansijski instrumenti. Nameunarodnom tritu obveznica je poznata kao evroobveznica. Evroobveznice ine 80%emisije obveznica na meunarodnom tritu. Evroobveznica je ona vrsta obveznice koja je

denominovana u valuti jedne zemlje a prodaja je izvrena u drugoj zemlji, Na primer obveznicadenominovana u englesku funtu prodata u Njujorku. Na meunarodnom tritufunkcioniu i evro-valute, od kojih su najvie prisutni evro-dolari, odnosno ameriki dolarideponovani u stranim bankama van SAD. Valuta evro unosi odreenu vrstu konfuzije okotermina evro-valute, evro-obveznice i evro-dolari. Obveznica prodata u evrima naziva se evro-obveznica, ali samo pod uslovima da je prodata van Evropske monetarne unije.5. Kako se izraunava trina vrednost obveznice?Trina vrednost obveznica, uglavnom je razliita od njene nominalne vrednosti. Trina cenaobveznica zavisi od stabilnosti sekudarnog trita hartija od vrednosti na kome se formira cenakapitala. Takoe, na cenu obveznice utie i visina poreza, zato to se oporezuje uglavnom prinosod kamate i realizovani kapitalni dobitak. Kamata na obveznice moe da se plaa jednom

godinje ili vie puta u toku godine.6. Kako se utvruje trina cena akcije?Trina cena akcije je njena vrednost koju odreuje sekundarno trite hartija od vrednosti.Trina cena akcija zavisi od:oekivane cene akcije na kraju perioda,oekivane dividende iopteg nivoa kamatnih stopa.

7. Kako visina kamatne stope utie na trinu cenu akcije?Opti nivo kamatnih stopa obrnuto je srazmeran sa cenom akcija.8. Koje prednosti je proces sekjuritizacije doneo bankama?Sekjuritizacija predstavlja proces pretvaranja bankarskih kredita i ostale aktive u hartije odvrednosti. Proces sekjuritizacije doneo je bankama sledee prednosti: vei kvalitet aktive, veulikvidnost, veu profitabilnost, smanjenje kreditnog rizika, smanjenje rizika kamatnestope,diversifikaciju kreditnog portfolija.9. Kako se dele investicione hartije od vrednosti i koje su najpoznatije?Podela investicionih hartija od vrednosti izvrena je u dve grupe:1. Instrumenti trita novca iji je rok dospea do jedne godine dana. Radise o visoko likvidnim sredstvima sa malim stepenom rizika.2. Instrumenti trita kapitala sa rokom dospea preko godine dana. Najpoznatije investicione hartije od vrednosti na tritu su:

blagajniki zapisi,kratkorone dravne menice i obveznice,depozitni sertifikati,meunarodni evrovalutni depoziti, bankarski akcepti ikomercijalna menica.

Najpoznatije investicione hartije od vrednosti na tritu kapitala su:dravne menice i obveznice,manipulacione menice i obveznice ikorporacijske menice i obveznice.



32

10. Objasni zato i kako banke prodaju kredite?Banke na taj nacin odstranjuju one active koje donose male prinose da bi se stvorio prostor zaone aktive koje donose vece prinose kada dodje do rasta kamatnih stopa na trzistu-zamjena za profitabilniju aktivu na trzistu.Odbacuje se I kreditni rizik,rizik kamatne stope,usporava se rastactive ±pomaze menadzmentu da odrzava bolju ravnotezu izmedju rasta kapitala I prihvatanja

rizika u funkciji odobravanja zajma.11. Kako se definie kamatna stopa?Kamatna stopa predstavlja cenu koju zajmodavci trae kao naknadu za korienje sredstava datihu zajam. To je ustvari novani iznos naknade za korienje kapitala podeljen sa iznosom pozajmljenih sredstava.(nominalna,stvarna,realno pozitivna,pealnonegativna,relativna,konformna)12. Kako se izraunava sadanja vrednost kapitala?Knjigovodstvena vrijednost kapitalaGAAP=knjigovodstvena vrijednost aktive-knjigovodstvenavrijednost pasive.GAAP=nominalna vrijednost akcijskog kapitala+suficit+nerasporedjena dobit+rezervacije za

otpis gubitkaRegulatorna vrijednost kapitalaRAP=akcionarski kapital+prioritetne akcije+rezervacije za otpisgubitka +subordinarne obveznice(obveznice koje imaju obavezu zamjene za akcije)+ostalevrijednostiTrisna vrijednost kapitalaMCV=emitovane akcije*berzanski kurs13. Koje su poznate metode za odreivanje kamatnih stopa i kako se izraunavaju?1. stopa prinosa do dospea, YTM-predstavlja eskontnu stopu koja izjednacuje tekucu trzisnuvrijednost zajma ili hov sa predvidjenim buducim prilivom placanja po osnovu zajma ili hov.2. eskontna stopa DR=(100-kupovna cijena za zajmove ili hov/100)x360/broj dana do dospijeca3. ekvivalentan prinos do dospea=(100-kupovna cijena)/kupovna cijenax365/dani do dospijeca14. Koje su poznate teorije formiranja trinih kamatnih stopa?1. teorija pozajmljenih fondova,2. teorija preferencijalne likvidnosti i3. teorija inflacionih oekivanja.Teorija preferencijalne likvidnosti odreuje kamatnu stopu na osnovu ponude i tranje novca.ukupno bogatstvo jednako je zbiru ponude obveznica (Bs) i ponude novca (Ms).Iznos obveznica (Bs) i novca (Ms) u vidu tranje, takoe mora biti jednaka ukupnom bogatstvuekonomije, zato to se moe kupiti samo onoliko imovine koliko to omoguavaju resursi koji suna raspolaganju. Prema tome, iznos ponude obveznica i novca mora biti jednaka koliini njihovetranje:Bs + Ms = Bd + Md15. Koja je jednaina za formiranje kamatne stope po metodi pozajmljenih fondova?Teorija pozajmljenih fondova ili teorija kreditnih fondova, odreuje nivo kamatne stope naosnovu odnosa ponude i tranje uzajmljivih finansijskih resursa.PF = + NM - NR PF = pozajmljeni fondovi = tednja NM = novana masa NR = novana rezerva



16. Objasni jednainu tranje novca po modelu preferencijalne likvidnosti.Teorija preferencijalne likvidnosti odreuje kamatnu stopu na osnovu ponude i tranje novca.ukupno bogatstvo jednako je zbiru ponude obveznica (Bs) i ponude novca (Ms).Iznos obveznica (Bs) i novca (Ms) u vidu tranje, takoe mora biti jednaka ukupnom bogatstvuekonomije, zato to se moe kupiti samo onoliko imovine koliko to omoguavaju resursi koji su

na raspolaganju. Prema tome, iznos ponude obveznica i novca mora biti jednaka koliini njihovetranje:Bs + Ms = Bd + MdOva jednaina moe se prikazati i na drugi nain, tako to e se vrednosti obveznica prebaciti na jednu, a vrednosti novca na drugu stranu:Bs - Bd = Md - MsAko je trite novca u ravnotei, onda je trite obveznica u ravnotei:Ms = Md => Bs = BdAko postoji ravnotea u ponudi i tranji obveznica i novca, onda postoji I ravnotea kamatnestope. U tom pogledu, teorija preferencijalne likvidnosti, gde se analizira trite novca, jednaka je teoriji pozajmljenih fondova, gde seanalizira trite obveznica. Nivo kamatne stope, po ovommodelu direktno zavisi od tranjetransakcionog novca, ostvarenog profita i tekue kamatnestope. Prema tome,ako raste profit, poveava se kamatna stopa i dolazi do smanjenja likvidnog

novca u odnosu na profit. Jednaina tranje novca po modelu preferencijalnelikvidnosti je:Md=M (y,i) pri emu je:

Md = obim tranje novcay = profiti = kamatna stopa

17. ta je teorija oekivanja kamatnih stopa?Teorija inflacionih oekivanja polazi od toga da na formiranje kamatnihstopa bitno utiuinflacione tendencije na tritu.18. Na osnovu koje formule se iskazuje nominalna kamatna stopa? Nominalna kamatna stopa=Realna kamatna stopa+Ocekivana stopa inflacije Nominalna kamatna stopa=Realna kamatna stopa+Inflaciona premija(kamatna margina)19. Objasni nain formiranja realne kamatne stope na osnovu Fierovog efekta.Realna kamatna stopa se utvrdjuje danas ,a mjeri u buducnosti-stvar procjene.Ako je niska realnaks ,tada postoji postoji vece interesovanje za zaduzivanjem,a manje za kreditiranje i obrnuto.r=R+a(Fiserov efekat)

r-nominalna kamataR-realna kamataa-stopa godisnje inflacije koja se ocekuje za vrijeme trajanja finansijskog instrumenta Nominalna kamata u sebi sadrzi inflacijsku premiju ,dovoljnu da podmiri kreditorima ocekivanigubitak kupovne moci ,povezan sa prijemom novca u buducnosti.Kreditori moraju imatidovoljno visoku nominalnu kamatnu stopu da bi ostvarili ocekivanu realnu.20. ta je Fierova jednaina?=19.

Upravljanje Bankama i Bankarskim Rizicima

Documents

Transcript of Upravljanje Bankama i Bankarskim Rizicima