1.Navedite koja tri kljuna faktora stimuliu potrebu za meunarodnom revizijom i obrazloite u kakvom okruenju su stvoreni svi neophodni uslovi da revizija finansijskih izvetaja postane zaista meunarodna

Potrebu internacionalizacije poslova revizije stimuliu tri faktora:poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade finansijskih izvetaja za te kompanije;proces globalizacije i dinamian razvoj i velike disperzije svetskih trita kapitala;trend ubrzanog ukrupnjavanja meunarodnih revizorskih firmi i formiranje stratekih alijansi s ciljem realizacije pozitivnih efekata ekonomije obima.

Neposredno po okonanju II svetskog rata pojavili su se prvi oigledni znaci internacionalizacije poslova revizije,koja se ispoljavala kroz:meunarodnu harmonizaciju postupaka revizije;meunarodnu edukaciju revizora u oblastima raunovodstvenog sistema i postupcima revizije;internacionalizaciju revizorske tehnologije koja podrava proces meunarodne revizije; donoenje meunarodnih direktiva i meunarodnih standarda revizije.

2.Objavljivanje i usvajanje meunarodnih finansijskih standarda rezultiralo je veim brojem pozitivnih efekata prema Stemp-u.Navedite ih,a zatim navedite i objasnite faze tehnologije internacionalne revizije.

Objavljivanje i usvajanje Meunarodnih standarda revizije rezultiralo je veim brojem pozitivnih efekata:pomenuti standardi pruaju korisnicima finansijskih izvetaja dodatnu uverljivost; meunarodni raunovodstveni standardi pruaju itaocima dodatnu sigurnost da se primenjuju raunovodstveni standardi u saglasnosti sa njima;meunarodni standardi revizije pomau korisnicima u vrenju meunarodnih finansijskih uporeivanja;daju dalji podstrek za unapreenje i irenje niza meunarodnih raunovodstvenih standarda;njihovo postojanje pomae investiranju kapitala,naroito u nerazvijena podruja;nerazvijenim zemljama razvijanje niza standarda olakava produkovanje domaih standarda revizije;u svim sluajevima gde postoji sukob interesa izmeu menadmenta,koji produkuje finansijske izvetaje, i eksternih korisnika tih izvetaja neophodna je delotvorna i verodostojna revizija.

Tehnologija internacionalizacije revizije se sastoji iz sledeih faza:

1) prihvatanje i definisanje uslova revizorskog angamana

2) planiranje revizije

3) prikupljanje revizorskih dokaza

4) kompletiranje revizije i izvetavanje

3.Navedite razloge za donoenje nove VIII direktive.Obrazloite utemeljenost predloga za donoenje nove VIII direktive,a zatim objasnite razloge za pojaano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora

Glavni razlog je bio nedostatak usklaenog pristupa zakonskoj reviziji u EU.Saoptenja iz 1988.godine predlau osnivanje Departmenta za reviziju EU,sa zadatkom razvijanja daljnih aktivnosti uz tesnu saradnju izmeu raunovodstvene struke i drave lanice EU.Cilj odbora za reviziju je bilo razmatranje mera za unapreenje kvaliteta revizije,a bitan predmet ovog pitanja bilo bi obezbeivanje eksternog kvaliteta,standarda revizije i nezavisnost revizora.Department je u novembru 2000.godine,na osnovu pripremnih radova koje je objavio Odbor za reviziju EU, izdalo Preporuku o obezbeivanju kvaliteta za zakonske revizore u EU i Preporuku o nezavisnosti zakonskih revizora u EU.

Revizija je vaan faktor u obezbeivanju kredibiliteta i pouzdanosti finansijskih izvetaja. Saoptenje Komisije Ojaavanje zakonske revizije u EU razjanjuje ulogu ovlaenog revizora,njegovu nezavisnost te pitanje etike,uvoenje zahteva za obezbeivanjem eksternog kvaliteta, obezbeivanje znaajnog javnog nadzora revizorske profesije i unapreivanje saradnje sa nadzornim telima u EU.Predlog obezbeuje osnovicu za efikasnu i ujednaenu saradnju u meunarodnim odnosima po pitanju zakonske regulative sa nadzornim telima tree drave.

Kljuni zadatak internog nadzora jeste da kontrolie sve delove preduzea da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na poetku poslovnog perioda,kao i da o tome podnose informacije menadmentu privrednog drutva.Za pojaano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog vie su i prisustvo nelojalne konkurencije,poveane korupcije i erozije poslovnog morala.Strukturu sistema internog nadzora ine interna kontrola i interna revizija.

4.Definiite internu kontrolu prema meunarodnom standardu revizije 400

Prema ISA 400, sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne kontrole) koje je usvojila uprava nekog preduzea kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za obezbeenje redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja, ukljuujui poslovanje politike uprave, zatitu sredstava, spreavanje prevare i greke, tanost i kompletnost raunovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija.

5.Definiite internu kontrolu prema dr. Soviu i dr. Martiu,a zatim navedite i objasnite komponente iz kojih se sastoji interna kontrola

Dr Sovi internu kontrolu definie kao skup mera koje preduzima menadment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva,i to:zatita imovine od preteranog troenja,neefikasne upotrebe i moguih prevara;obezbeenje pouzdanosti raunovodstvenih podataka;dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog drutva;ocenjivanje rada sektora,zaposlenih i menadmenta.

Dr Marti navodi da se sistem interne kontrole sastoji od svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeu u cilju obezbeenja njegovih sredstava od rasipanja, pronevera i neefikasnosti; unapreenja tanosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka;pridravanja poslovne politike preduzea i ocene poslovne efikasnosti.

Moe se izvesti zakljuak da interna kontrola obuhvata sve sektore i aktivnosti preduzea. Ona ukljuuje metode pomou kojih menadment preduzea delegira ovlaenja i odgovornosti za obavljanje funkcije prodaje, nabavke , raunovodstva i proizvodnje.

Interna kontrola se sastoji iz sledeih komponenti:

1) kontrolno okruenje

2) procena rizika

3) kontrolne aktivnosti 4) informacija i komunikacija

5) nadgledanje i praenje

Kontrolno okruenje podrazumeva ljude sa svojim individualnim osobinama, ukljuujui integritet, moralne vrednosti,kompetentnosti i okruenje u kome oni rade.Kod procene rizika kompanija mora da bude svesna rizika sa kojima se suoava i mora o njima da vodi rauna. Kontrolne aktivnosti podrazumevaju odobrenja, ovlaenja,verifikacije, usklaivanja, opta ispitivanja, proveru aritmetike tanosti, kao i kontrolu primene i uslove rada kompjuterskih informacionih sistema.Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije: finansijske, poslovne, informacije usklaenosti sa propisima, informacije o vanjskim dogaajima.Najvaniji informacioni sistem za internu kontrolu je raunovodstveni sistem, koji se smatra serijom zadataka i knjienja jednog preduzea pomou kojih se transakcije obrauju radi voenja finansijskih evidencija.Celokupan proces mora da bude praen i po potrebi se mora modifikovati. To se i postie konstantnim aktivnostima praenja i nadgledanja, posebnim procenama ili kombinovanjem tih dvaju postupaka.

6.Objasnite zbog ega je radna grupa za uputstva specijalnog komiteta instituta internih revizora razvila okvir profesionalne prakse interne revizije,zatim navedite ta se njime omoguava i iz koje tri kategorije uputstava se on sastoji

Radna grupa za uputstva specijalnog komiteta Instituta internih revizora je dola do zakljuka da su izmeu postignutih uputstava i aktuelne prakse u 21.veku prisutne bitne razlike,te da je za potrebe profesije neophodno razviti novi Okvir profesionalne prakse.

Januara 2003.godine,Institut internih revizora je razvio Okvir profesionalne prakse interne revizije, koji utemeljuje internu reviziju na globalnom nivou,da bi se na adekvatan nain organizovao niz postojeih praktinih uputstava za profesiju interne revizije,kao i uputstva koja su u fazi razvoja.Njime se omoguava dosledan razvoj,tumaenje i primena koncepta,metoda i tehnika korisnih za usklaenost i profesiju.

Tri kategorije uputstava ine Okvir profesionalne prakse:Etiki kodeks i Standardi;Praktini saveti;Pomoni dokumenti u vezi razvoja i prakse.

7.Definiite internu reviziju prema Allenu i Tommasiju,zatim objasnite zbog ega je vano poznavati embrionalni nastanak i razvojni put interne revizije,odnosno obrazloite ko su bili logisti i objasnite tragove interne revizije u antikoj Grkoj i Rimu

Prema Allenu i Tommasiju,interna revizija se definie kao nezavisna,nepristrasna,zatitna i savetodavna aktivnost,dizajnirana da dodatno pobolja aktivnost organizacije.Ona pomae organizaciji u postizanju njenih ciljeva nosei sistematini,disciplinovani pristup vrednovanju i poboljanju efektivnosti u upravljanju rizikom,kontrole i upravljakih procesa.

Ulogu interne revizije u poslovnom sistemu i njen doprinos poveanju efektivnosti upravljanja i poslovanja teko je shvatiti bez poznavanja njenog embrionalnog nastanka i razvojnog puta,kao i stanja tog oblika internog nadzora u razvijenim zemljama trine ekonomije.

Kontrola finansijskih transakcija u dravnim i drugim rizinim institucijama u antikoj Grkoj indicira na istorijske izvore razvoja interne revizije.Poslovanje raunopolagaa u vezi sa rukovanjem finansijskim sredstvima preispitivali su tzv. logisti,u odreenim vremenskim intervalima tokom godine i obavezno na kraju godine.Logisti se smatraju prvim revizorskim inovnicima,polazei od injenice da je tekuu,prethodnu kontrolu vrio naredbodavac u toku godine.Logisti su bili poznati i u rimskoj republici u kojoj se uspostavio sloen sistem kontrole nad kontrolama.

8.Navedite faktore putem kojih se opravdava uvoenje savremene interne revizije,a zatim objasnite prve organizacione jedinice za internu reviziju u SAD-u i nastanak interne revizije u Nemakoj,Francuskoj,Japanu i bivem SSSR-u

Faktori koji opravdavaju uvoenje savremene interne revizije u trinu privredu su:konstantan rast trino orjentisanih preduzea;diversifikovanje poslovanja;decentralizacija u zemlji i inostranstvu;poveanje sloenosti procesa upravljanja;problemi koordinacije i istinitog informisanja;uvoenje i razvijanje informacione tehnologije i dr.

Prve organizacione jedinice za internu reviziju poele su da se formiraju u SAD oko 1864.godine.Osnivanjem Instituta internih revizora 1941.godine interna revizija je dobila poseban razvojni trend.

Prema Hofmanu poetkom organizovanja interne revizije u Evropi se smatra donoenje Odluke o formiranju prvog odeljenja interne revizije od strane odbora prokurista firme Kompp 1875.godine.Nemaki institut internih revizora je osnovan 1958.godine po ugledu na SAD.

Razvoj interne i eksterne revizije u Francuskoj bio je usporen prisustvom tzv. komesara vlade i dravnih kontrolora u francuskim preduzeima.1965.godine je osnovano Francusko udruenje internih revizora,koje je preraslo u Francuski institut internih revizora 1973.godine.

Za poslednjih 30 godina u Japanu je znatno unapreena interna revizija i to poboljanjem metoda rada,tehnika i kvalifikacija internih revizora,a ispitivanje je sa finansija i raunovodstva pomereno na celokupno poslovanje,uz obilato korienje raunarske tehnologije pri sprovoenju revizije.

U bivem SSSR-u interna revizija je uvedena 1936.godine odlukom nadlenih zakonodavnih organa,kojom je vladama saveznih i autonomnih republika naloeno uvoenje finansijske kontrole,uz obavezu da minimalno jednom godinje izvre reviziju dokumenata u svim podreenim ustanovama i preduzeima.1968.godine je specijalna komisija po nalogu Saveta ministara SSSR-a usvojila Pravilnik o sprovoenju interne revizije u proizvodno-finansijskoj delatnosti privrednih preduzea.

9.Obrazloite dva nivoa organizovanja interne revizije u velikim poslovnim sistemima,zatim objasnite specifine sluajeve organizovanja interne revizije i navedite osobine koje karakteriu internu reviziju

Interna revizija se u velikim poslovnim sistemima organizuje na dva nivoa,i to:

1. prvi nivo je matino preduzee koje ima vlastitu reviziju sa zadatkom da ispituje i ocenjuje efikasnost internih kontrola i interne revizije u niim organizacionim delovima;

2. drugi nivo interne revizije je kada su interni revizori zaposleni kod dislociranih organizacionih jedinica,ali u svemu podreeni rukovodstvu interne revizije matinog preduzea.

U mnogim evropskim zemljama je prihvaena varijanta organizovanja interne revizije u sklopu raunovodstvene funkcije,pri emu je rukovodilac interne revizije direktno podreen rukovodiocu raunovodstva,ne negirajui zakonske i statutarne ingerencije nadzornog odbora. Ovaj model organizacije interne revizije se postepeno zamenjuje adekvatnijim reenjima zbog negativnih osobenosti koje se ogledaju u injenici da raunovodstvena funkcija treba da ispituje i ocenjuje na koji nain funkcionie njena interna kontrola i zbog injenice da je nezavisnost interne revizije u odnosu na raunovodstvenu funkciju umanjena.

Po drugom modelu interna revizija je organizovana kao posebna organizaciona jedinica u sklopu sektora raunovodstva ili sektora za raunovodstveno-finansijske poslove,pri emu je rukovodilac interne revizije podreen direktoru sektora za raunovodstveno-finansijske poslove,a ovaj direktoru preduzea.Interna revizija je na znatno viem nivou nezavisnosti.

Najsavremeniji model organizacije interne revizije je onaj po kome je ona neposredno vezana za najvie rukovodstvo.Ovim modelom se ostvaruje vii nivo nezavisnosti interne revizije u odnosu na prethodne dve koncepcije i naelo da interna revizija treba da bude u funkciji najvieg rukovodstva.

Osobine koje karakteriu internu reviziju su:

1. interna revizija je funkcija poslovodnog organa;

2. interni revizori su zaposleni kod pravnog lica i obavljaju usluge revizije za raun svog poslodavca;

3. interna revizija,u zavisnosti od zadataka dobijenih od rukovodstva,obavlja reviziju raunovodstva i finansija ili reviziju poslovanja;

4. nezavisno od delova koji su predmet revizije,sprovodi internu reviziju po planu i nalogu rukovodstva;

5. polazei od veliine rizika i koristei obraenu dokumentaciju,sprovodi reviziju kontinuirano i selektivno;

6. otkriva i spreava kriminalne radnje i greke,u okviru svojih zadataka u meri koja je neophodna;

7. potrebno osoblje koje se povremeno obuava za uspean rad;

8. odravanje dobrih meuljudskih odnosa sa okruenjem i unutar organizacije;

9. postupanje u radu uz dunu panju;

10. planiranje aktivnosti,kontrole i evidencije;

11. sprovoenje kontrole sistema u kom je osnovana;

12. potkrepljivanje nalaza adekvatnim dokazima;

13. izvetavanje rukovodstva i drugih korisnika izvetaja o reviziji.

10.Navedite sluajeve nepravilnosti koje su uinili zaposleni,zatim navedite tipine sluajeve u kojima je neophodno poveati opreznost od neprvilnosti i na kraju obrazloite termin vezivanje vernosti i navedite prevare koje moe uiniti nepoteni menadment preduzea

Neasne radnje koji su uinili zaposleni koja se tretiraju delom prevare ukljuuju:potkradanje imovine preduzea;svojevoljno zaraunavanje manjih prodajnih cena nekim svojim povlaenim kupcima;primanje nedozvoljene provizije od dobavljaa; lano prikazivanje

( precenjivanje) sati rada;neistinito korigovanje rauna rashoda;utaja imovine prikrivena falsifikovanom raunovodstvenom evidencijom.

Opreznost od nepravilnosti se poveava u sledeim tipinim sluajevima:ako isto lice obavlja sve aspekte transakcije;ukoliko isto lice ima pristup ukupnoj imovini preduzea ne vodei rauna o nespojivosti ovlaenja;ukoliko isto lice nema kontrolu nad celokupnom transakcijom ve su ovlaenja rasporeena na vie osoba.

Terminom vezivanje vernosti oznaava se vrsta ugovora kojim se osiguravajua firma obavezuje da isplati poslodavca za tetu nastalu prevarom ili utajom od zaposlenih osoba vezanih vernou.

Prevare koje moe uiniti nepoteni menadment preduzea obuhvataju:pogreno interpretirane poslovne transakcije;pogrene procene;izdavanje friziranih finansijskih izvetaja;precenjivanje vrednosti imovine koju koristi kao osiguranje za podizanje velikh iznosa kredita.

11.Objasnite nameru standarda za profesionalnu praksu interne revizije,navedite tri niza standarda koje je razvila radna grupa za uputstva i objasnite na ta se oni odnose

Namera standarda je da se njima istaknu osnovni principi koji predstavljaju najbolju praksu interne revizije,da obezbede okvir sprovoenja i promovisanja irokog spektra aktivnosti interne revizije kojima se kreira dodatna vrednost,da ustanove osnovu za ocenjivanje sprovoenja interne revizije i da pospeuju unapreenje procesa i poslovanja organizacije.

Radna grupa za uputstva je razvila tri niza standarda:

1. standarde karakteristika,koji se odnose na karakteristike organizacija i pojedinaca koji vre usluge interne revizije;

2. standarde izvoenja,koji opisuju prirodu aktivnosti interne revizije i obezbeuju kriterijume prema kojima se odmerava uinak ovih aktivnosti;

3. standarde implementacije,koji se odnose na dalju razradu standarda karakteristika i uinka i obezbeuju uputstva koja se primenjuju na odreene vrste angaovanja.

12.Najbolju praksu primene standarda ine praktini saveti.Objasnite,a zatim navedite strukturu standarda karakteristika i standarda izvoenja,kao i norme ponaanja koje se oekuju od interne revizije

Najbolju praksu primene Standarda,odobrenu od strane Instituta internih revizora predstavljaju Praktini saveti,koji su od pomoi pri tumaenju Standarda ili u njihovoj primeni u specifinim okruenjima interne revizije.Veina Praktinih saveta su primenjivi na sve interne revizore,dok su drugi razvijeni u cilju zadovoljenja potreba internih revizora u odreenoj privrednoj grani,specifinoj revizorskoj aktivnosti ili geografskoj oblasti.

Strukturu Standarda karakteristika ine:

1. Standard 1000 Svrha,nadlenost i odgovornost;

2. Standard 1100 Nezavisnost i objektivnost;

3. Standard 1200 Strunost i duna profesionalna panja;

4. Standard 1300 Program obezbeenja i unapreenja kvaliteta.

Strukturu Standarda izvoenja ine:

1. Standard 2000 Upravljanje aktivnou interne revizije;

2. Standard 2100 Priroda posla;

3. Standard 2200 Planiranje angaovanja;

4. Standard 2300 Sprovoenje angaovanja;

5. Standard 2400 Saoptavanje rezultata;

6. Standard 2500 Praenje napretka;

7. Standard 2600 Odluka rukovodstva o prihvatanju rizika.

Norme ponaanja koje se oekuju od internih revizora za najvii nivo profesionalne objektivnosti su sledee:ne bi trebalo da uestvuje u bilo kojim aktivnostima ili odnosima koje bi mogle ili se pretpostavlja da bi mogle ugroziti nepristrasnost ocene,ukljuujui i aktivnosti ili odnose koji mogu biti u sukobu sa interesima organizacije;nita to bi moglo ili se pretpostavlja da bi moglo ugroziti profesionalno rasuivanje interni revizori ne bi trebalo da prihvate;interni revizori objavljuju sve njima poznate materijalno znaajne injenice koji bi mogle izvetaje o aktivnostima,iji se pregled vri,prikazati u krivom svetlu,ukoliko se one ne bi obelodanile.

13.Navedite osnovne ciljeve i delokrug etikog kodeksa,zatim ko je oblikovao novu definiciju interne revizije za 21.vek i prezentirajte definiciju

Promovisanje etike kulture u okviru profesije interne revizije se smatra osnovnom svrhom Etikog kodeksa.Delokrug Etikog kodeksa obuhvata dve sutinske komponente:principe relevantne za profesiju i praksu interne revizije i pravila ponaanja koja opisuju naine ponaanja koji se oekuju od internog revizora.

Prema pravilima ponaanja od internih revizora se oekuje da obavljaju svoj posao poteno, predano i odgovorno; potuju zakon i vre obelodanjivanje u skladu sa zahtevima zakona;ne uestvuju svesno u nezakonitim radnjama,niti u delima kojima se rui ugled profesije interne revizije ili profesionalne organizacije;potuje i doprinosi pravno i etiki ispravnim ciljevima organizacije.

Meunarodna grupa specijalista,koja deluje unutar amerikog Instituta internih revizora,je oblikovala novu definiciju interne revizije za 21.vek u koju su implementirana najnovija oekivanja od interne revizije kojima je u perspektivi potrebno udovoljiti.Prema pomenutoj definiciji,interna revizija predstavlja nezavisnu i objektivnu garanciju i savetniku aktivnost koja se rukovodi filozofijom dodate vrednosti s namerom poboljanja poslovanja organizacije,kojoj ona pomae u ispunjavanju njenih ciljeva donoenjem sistematizovanih i na disciplini zasnovanih pristupa za ocenu i poboljanje efektivnosti upravljanja rizicima organizacije,kontrolom i upravljanjem procesima.

14.Definiite revizorski odbor,navedite uslove u kojima njihova uloga postaje sve znaajnija,a zatim objasnite anglo-ameriki model korporativnog upravljanja u kontekstu revizorskog odbora

Revizorski odbori su jedan od kljunih internih mehanizama korporativnog upravljanja,putem kojeg akcionari utiu na ponaanje menadera kako bi obezbedili da oni upravljaju poslovanjem preduzea u njihovom interesu.

Uloga revizorskih odbora u uslovima globalizacije trita roba,rada i kapitala,poveane upotrebe informacionih tehnologija,sve vee sloenosti poslovnih transakcija,raunovodstvenih sistema i regulatornih zahteva,naglaenog interesa i brige javnosti za etiko ponaanje preduzea,te sve vee odgovornosti menadmenta za potpuno i istinito obelodanjivanje informacija,postaje sve znaajnija,a obim odgovornosti i zadataka koje revizorski odbori obavljaju je sve iri.

Revizorski odbor je,u angloamerikom modelu korporativnog upravljanja,specijalizovani pododbor u okviru odbora direktora.ine ga nezavisni lanovi odbora direktora,a odgovoran je za nadziranje procesa izvetavanja eksternih korisnika,posebno godinjih finansijskih izvetaja za nadziranje rizika i kontrolnih postupaka i procedura te funkcije eksterne i interne revizije.Revizorski odbor deluje kao nezavisna provera menadmenta i kao zastupnik za eksterne korisnike u obezbeenju da finansijski izvetaji tano prezentiraju ekonomske aktivnosti preduzea.

15.Navedite ta je to kontinentalni sistem korporativnog upravljanja, obrazloite nove uloge i zadatke revizorskog odbora prema Sarbanes-Oxley zakonu i navedite o emu revizorske firme periodino treba da izvetavaju revizorski odbor prema pravilima Njujorke berze

Kontinentalni model korporativnog upravljanja,nazvan i modelom dva nivoa,temelji se na uspostavljanju dve vrste odbora u upravljakoj strukturi korporacije nadzornog odbora i uprave ili upravnog odbora.

Po Sarbanes-Oxley-vom zakonu revizorski odbor predstavlja specijalizovani pododbor u sklopu odbora direktora,ima odgovornost u podruju imenovanja eksternog revizora,ugovaranja naknade s eksternim revizorom,provere nezavisnosti i praenja rada eksternog revizora.Takoe,zakon predvia da revizor treba direktno da izvetava revizorski odbor,zatim zahteva da sve revizorske,ali i nerevizorske usluge koje prua revizorska firma klijentu koji ima revizorski odbor,budu unapred odobrene od strane toga odbora,potom ne sme pruati uslugu revizije finansijskih izvetaja u sluaju kada eksterni revizor klijentu prua revizorske,uglavnom savetnike usluge,u toj poslovnoj godini.

Revizorska firma revizorski odbor treba periodino da izvetava o:

1. svim znaajnijim raunovodstvenim politikama i postupcima njihove primene;

2. svim alternativnim postupcima u vezi s finansijskim informacijama unutar opteprihvaenih raunovodstvenih naela koji su bili raspravljeni sa menadmentom,te o svim posledicama takvih alternativa,objavljivanja i postupanja,ukljuujui i postupak kojeg preferira revizor;

3. ostalim oblicima pisane komunikacije izmeu ovlaene revizijske firme i menadmenta o svim znaajnijim pitanjima,kao na primer pismo menadmentu ili pregled neusaglaenih razlika i sl.

16.Navedite prednosti i nedostatke postojanja i delovanja revizorskog odbora,a zatim navedite zadatke revizorskog odbora prema VIII direktivi EU

U prednosti postojanja i delovanja revizorskih odbora ubrajaju se:

1) pomae direktorima u izvravanju njihovih uloga i zadataka;

2) poboljava komunikaciju;

3) promovie objektivnost;

4) promovie revizorsku profesiju dajui visok status relevantnim revizijskim pitanjima i temama;

5) ojaava ulogu neizvrnih direktora.

U vanije nedostatke postojanja i delovanja revizorskog odbora ubrajaju se:

1) postoji mogunost da revizijski odbor podeli odbor direktora;

2) moe zadirati u prava menadmenta;

3) postoji objektivno nedostatak neizvrnih direktora i relevantnih strunjaka;

4) delovanje revizijskog odbora zahteva vremenske i druge resurse;

5) postoji opasnost da revizijski odbor bude najmanje efikasan u onim osetljivim podrujima u organizaciji koja su zapravo prioritetna.

Zadaci revizijskog odbora,prema VIII direktivi EU, su da:

1) prati postupak finansijskog izvetavanja;

2) prati efikasnost internih kontrola preduzea,internu reviziju tamo gde je to primenljivo i sisteme upravljanja rizicima;

3) nadzire zakonsku reviziju godinjih i konsolidovanih finansijskih izvetaja;

4) provodi uvid i nadzor nezavisnosti ovlaenih revizora ili revizorskih firmi i posebno odredbi o dodatnim uslugama klijentu i dr.

17.Objasnite saradnju revizorskog odbora sa eksternom revizijom i internom revizijom,a zatim navedite koja specifina pitanja bi revizorski odbor trebao postaviti prilikom saradnje sa internom revizijom

Saradnja revizorskog odbora i eksternog revizora obuhvata sledea etiri podruja,i to:

1. karakteristike usluge revizije formalne kvalifikacije i referentne projekte eksternog revizora,njegove revizorske resurse i kapacitete,poznavanje delatnosti preduzea,sticanje uverenja o prihvatljivom nivou nezavisnosti i objektivnosti eksternog revizora,ugovaranje naknade za uslugu revizora i dr;

2. rizik i kontrole o poslovnim rizicima sa kojima se suoava preduzee i internim kontrolnim postupcima i procedurama koje deluju preventivno,revizorki odbor treba raspravljati na posebnim sastancima sa eksternim revizorima;

3. finansijsko izvetavanje revizorski odbor,menadment i eksterni revizor sastaju se radi pregledanja i ispitivanja finansijskih izvetaja i nalaza revizije finansijskih izvetaja;

4. ostala pitanja u vezi upravljanja eksterni revizor oblikuje odgovarajue zakljuke i daje preporuke menadmentu u vezi poboljanja poslovnih aktivnosti.

Prilikom saradnje sa internom revizijom revizorski odbor bi trebao postaviti sledea pitanja:

1. Da li je angaman interne revizije prikladan?Da li odrava korak sa aktivnostima preduzea,informacionim sistemom i sistemom kontrole?

2. Ima li interna revizija primerene resurse,u smislu strunih sposobnosti i finansiranja?

3. Da li bi se ciljevi i zadaci interne revizije bolje ostvarivali ako bi se proveo outsourcing interne revizije?

4. Kako je definisan program interne revizije?

5. Da li interna revizija istrauje podruja znaajnih finansijskih i operativnih rizika u poslovanju preduzea?

6. Da li preduzee deluje prema preporukama interne revizije i da li prati promene?

7. Da li interni revizori imaju prihvatljiv odnos s eksternim revizorima i osobama u preduzeu koji su ukljueni u proces upravljanja rizicima?

18.Definiite reviziju finansijskih izvetaja prema Arensu i Loebbecku, a zatim navedite i objasnite tri osnovna cilja finansijskog izvetavanja prema odboru za standarde finansijskog raunovodstva

Prema Arensu i Loebbecku, revizija finansijskih izvetaja se moe definisati kao proces u kome kompetentna, nezavisna osoba akumulira i vrednuje dokaze o informaciji koja se moe kvantifikovati, koja je povezana sa odreenim ekonomskim entitetom, u svrhu odreivanja i izvetavanja o stepenu korespondiranja izmeu informacije koja se moe kvantifikovati i unapred zasnovanog kriterijuma.

Odbor za standarde finansijskog raunovodstva je 1976.godine doneo odreena reenja,a na osnovu kojih su identifikovana tri osnovna cilja finansijskog izvetavanja:

1) finansijsko izvetavanje mora da obezbedi upotrebljive informacije sadanjim i potencijalnim kreditorima i investitorima, kao i drugim korisnicima za donoenje racionalnih odluka o investiranju, kreditiranju i slino. Informacija mora biti razumljiva svim korisnicima.

2) finansijsko izvetavanje treba da osigura informacije koje e pomoi sadanjim i potencijalnim investitorima i kreditorima i ostalim korisnicima, u procenjivanju iznosa, vremena i neizvesnosti buduih primanja od dividendi, kamata, prodaje i sl. Drugim reima, moraju se obezbediti informacije o novanim tokovima.

3) finansijsko izvetavanje treba da obezbedi informacije o ekonomskim resursima preduzea, funkciji tih resursa i naina upotrebe, efektima transakcija i promeni resursa, o potrebama za dodatnim resursima i sl.

19.Navedite koje nadlenosti i odgovornosti pripadaju top menadmentu,zatim koju dvojaku ulogu ima top menadment preduzea i zato ni jednu od tih uloga ne realizuje na pravi nain i takoe objasnite pojam gepa informacionih oekivanja ,a zatim objasnite njegove izvore

Top menadmentu preduzea pripadaju sledee nadlenosti i odgovornosti,i to:

1. polaganje rauna o stanju,uspehu i promenama u finansijskom poloaju preduzea,pa samim tim i voenje poslovnih knjiga,ijim se zakljuivanjem i dolazi do finansijsko-raunovodstvenih izvetaja;

2. donoenje pojedinanih poslovno-finansijskih odluka;

3. planiranje i kontrola ostvarenja preduzea u domenu stanja (imovinsko-finansijski poloaj), uspeha (dobitnosti) i promenama (tokova) finansijskog poloaja preduzea (uobiajeno tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata),ili drugaije reeno,sistematsko-upravljaka kontrola poslovno-finansijskih procesa u preduzeu.

Top menadment ima dvojaku ulogu,i to:

1. u prvom redu,on je kreator eksternih finansijsko-raunovodstvenih informacija,pri emu koristi samo ekspertske usluge raunovoa i revizora;

2. u vezi sa svojom drugom nadlenou i odgovornou,top menadment se javlja u funkciji korisnika finansijsko-raunovodstvenih informacija o preduzeu koje vodi,o drugim preduzeima i na tome zasnovanim informacijama drutvenog raunovodstva,tj. statistike nacionalnog dohotka,kao dela tog raunovodstva.

Meutim,ni jednu od tih uloga uprave naih preduzea ne realizuju na zadovoljavajui nain.Tri su glavna razloga za konstatovano stanje,i to:

1. nedopustivo niska raunovodstvena obrazovanost lanova top menadmenta;

2. neadekvatan stepen poslovne etike,pa samim tim i finansijsko-ionformacione etike,u krugovima uprave;

3. odsustvo sankcija za sluaj emitovanja nedovoljno relevantnih,pouzdanih i uporedivih finansijsko-raunovodstvenih informacija.

Sve izraenijom ekonomskom globalizacijom i ubrzanim tehnolokim razvojem,kao i sve otrijom konkurencijom ,neophodno je zatvarati izvetajni gep,odnosno jaz izmeu oekivanja od finansijsko-raunovodstvenog izvetavanja i onoga to ono objektivno prua brojnim korisnicima.Izvor gepa informacionih oekivanja (nesklad izmeu onoga to finansijski izvetaji nude i javnog interesa u vezi sa tim),nalazi se u glavnom cilju finansijskog izvetavanja, obezbeenju informacija za ekonomska rasuivanja i ekonomske odluke.

20.Objasnite cilj revizije potraivanja od kupaca,zatim zato se prodajne transakcije i potraivanja od kupaca moraju razmatrati zajedno,a zatim obrazloite crvene zastavice prema Tayloru i Williamu

Cilj revizije potraivanja od kupaca jeste izraavanje nezavisnog miljenja o njihovoj istinitosti i objektivnosti, u smislu usaglaenosti sa Opteprihvaenim raunovodstvenim principima,kao globalnim polaznim okvirom za finansijsko izvetavanje.Da bi se ostvario pomenuti cilj,revizor mora da ispita postupke interne kontrole koji pokrivaju operacije poev od izdavanja prodajnih faktura,dokumenata o isporuci i drugih dokaza o potraivanju od kupaca.

Potraivanja predstavljaju prelazni oblik robe ili prelazni oblik novca i kao takva ine sastavni deo tekuih sredstava preduzea.Potraivanja od kupaca nastaju kao posledica prodaje na otvoreni raun,tj kredita na otvoreni raun koji preduzee odobrava kupcima njegovih proizvoda i usluga.Prema navedenom,oigledno je da su prodajne transakcije i potraivanja od kupaca tako tesno meusobno povezani,da sa gledita ciljeva i postupaka revizije moraju razmatrati zajedno.

Prema Tayloru i Willamu, tzv. crvene zastavice", koje mogu brzo usmeriti revizorsku panju na rizina podruja, obuhvataju porast broja otpisanih potraivanja;opte usporavanje naplate potraivanja; poveanje broja rauna koji se sporo naplauju;poveanje pritubi kupaca u vezi sa njihovim raunima;poveanje kamata i trokova vezanih za zakanjenje u plaanju, koji se propisuju raunima kupaca i nakon njihovog naknadnog otpisa.

21.Navedite razloge zbog kojih je zalihama poklanjano mnogo vie panje i prostora prilikom revizije nego bilo kojoj drugoj poziciji iz bilansa stanja,a zatim navedite i objasnite razloge zbog kojih vreme koje se utroi za reviziju stalnih sredstava ini relativno malo uee u ukupnom vremenu utroenom za njihovu reviziju

U strunoj literaturi iz oblasti revizije, zalihama je poklonjeno vie panje i prostora nego bilo kojoj drugoj poziciji iz bilansa stanja, uglavnom zbog sledeih razloga:

1. zalihe obino ine preteni deo tekuih sredstava preduzea i podlonije su raznim nepravilnostima i manipulisanju, u poreenju sa drugim kategorijama sredstava;

2. za obraunavanje vrednosti zaliha se koristi vie alternativnih metoda koje su sankcionisane kako od strane raunovodstvene profesije, tako i zakonskim propisima;

3. procenjivanje zaliha direktno deluje na visinu cene kotanja realizovanih zaliha, zbog ega ima glavni uticaj na periodini rezultat:

4. verifikacija koliine zaliha, stanja i vrednosti je kompleksniji i tei posao nego proveravanje realnosti iznosa drugih pozicija bilansa stanja.

Razlozi zbog kojih vreme koje se utroi na reviziju stalnih sredstava ini relativno malo uee u ukupnom vremenu utroenom za njihovu reviziju su:

1. promene na raunima stalnih sredstava su relativno retke u poreenju sa promenama na tekuim sredstvima;

2. poetni saldo na raunima nekretnina,postrojenja i opreme je ve proveren tokom revizije u prethodnim godinama,tako da su predmet revizije samo promene u tekuoj godini;

3. nekretnine,postrojenja i oprema su relativno manje podloni nezakonitom prisvajanju ili kriminalnim radnjama nego to je to sluaj sa tekuim sredstvima;

4. pitanje razgranienja transakcija (cut off) je od manjeg znaaja u reviziji stalnih sredstava nego to je to sluaj sa,na primer,kupovinom i prodajom zaliha;

5. revizor prilikom revizije stalnih sredstava ne suoava se sa problemom utvrivanja njihove tekue;dnevne ili trine vrednosti,kao to je to sluaj prilikom revizije tekuih sredstava (kupci,zalihe i dr.).

22.Navedite snagu i slabost zavrne revizije,objasnite pojam finansijske revizije,a zatim definiite i objasnite reviziju poslovanja

Ocena revizora o tome da li je bilans sainjen u skladu sa propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima ima znaaj za vlasnike preduzea,poverioce,poreske organe, iru javnost i sl. U praksi zapadnih zemalja revizor se imenuje najkasnije na poetku tekue godine za reviziju finansijskih izvetaja za tu godinu.To znai da se revizija finansijskih izvetaja zavrava neposredno nakon sainjavanja zavrnog rauna,revizor je u stanju da stekne potpuniji uvid u ispravnost raunovodstvenih isprava i ispravnost voenja poslovnih knjiga i revizor deluje preventivno stvarajui uslove da zavrni raun bude istinito i poteno sainjen i time prihvaen od strane ovlaenog revizora.

Imenovanje revizora i vrenje revizije nakon isteka godine za koju se vri revizija prouzrokuje itav niz negativnih posledica,kao to su:onemoguuje svestraniji uvid u raunovodstvene isprave i neposredan uvid u nain procenjivanja pojedinih bilansnih stavkli;vrenje revizije sa prethodnu godinu negativno se odraava na aurnost raunovoa u tekuoj godini;vlasnici preduzea i njegovi poverioci su lieni informacije o valjanosti zavrnog rauna sedam meseci nakon sainjenog zavrnog rauna,ime se umanjuje korisnost revizije;oprezan vlasnik e odgoditi odluku o raspodeli neto dobiti sve dok ne dobije izvetaj ovlaenog revizora o valjanosti zavrnog rauna.

Revizija se tradicionalno razmatra u kontekstu realnosti i objektivnosti finansijskih izvetaja i za takvu reviziju vrlo esto se koristi izraz finansijska revizija (eng. financial audit).Meutim,za proces racionalnog upravljanja potrebne su, osim raunovodstvenih informacija,i razliite neraunovodstvene informacije,zbog ega se sve intenzivnije razvija revizija poslovanja. Revizija poslovanja se definie kao sistemski pregled aktivnosti organizacije ili jednog njenog dela u odnosu na specifine ciljeve u svrhu procene uspenosti,identifikovanja mogunosti za poboljanja i razvijanja preporuka za poboljanje ili daljnje akcije.

23.Objasnite razliku izmeu INTOSAI i ISSAI standarda,obrazloite ta je to dravna revizorska institucija,ta se ubraja u njenu nadlenost i kojim tipovima revizije se slui

INTOSAI standardi revizije su nadogradnja IFAC standarda,koja se odnosi na specifinosti dravne revizije koje podrazumevaju nadlenost vrhovne institucije za reviziju za provoenje finansijske revizije i revizije uspenosti,kao i na specifine probleme vezane za nezavisnost dravnih revizora.INTOSAI dokumenti formiraju etiri hijerarhijska nivoa:

Nivo 1: Limska deklaracija;

Nivo 2: INTOSAI Etiki kodeks;

Nivo 3: INTOSAI standardi revizije;

Nivo 4: INTOSAI smernice za implementaciju.

Komitet za profesionalne standarde je spojio sve dokumente,postojee i nove standarde i direktive,u jedan zajedniki okvir,tj. dokument pod novim imenom Meunarodni standardi vrhovnih institucija za reviziju ISSAI,koji je usvojen na XIX Meunarodnom kongresu vrhovnih institucija za reviziju odranom u Meksiko Sitiju u novembru 2007.godine.Novi ISSAI okvir sa etiri nivoa e se razvijati u okviru sledeih grupa:

Nivo 1: Fundamentalni principi;

Nivo 2: Preduslovi za funkcionisanje vrhovnih institucija za reviziju;

Nivo 3: Fundamentalni principi revizije;

Nivo 4: Revizijske smernice.

Dravna revizorska institucija se osniva kao samostalan i nezavisan dravni organ sa svojstvom ptavnog lica,koji za obavljanje poslova iz svojih nadlenosti odgovara iskljuivo zakonodavnoj vlasti,odnosno Skuptini,pri emu je i ta odgovornost precizno ureena i ostavlja instituciji visok stepen samostalnosti u radu.U najvanije poslove i zadatke dravne revizorske institucije ubrajaju se:obavljanje revizione nadlenosti institucije;donoenje podzakonskih i drugih akata radi sprovoenja ovog zakona;sastavljanje i podnoenje izvetaja o obavljenoj reviziji u skladu sa odredbama ovog zakona;savetodavna funkcija;utvrivanje i objavljivanje standarda poslovanja korisnika javnih sredstava,izdavanje prirunika za reviziju i druge strune literature,saradnja sa meunarodnim revizorskim i raunovodstvenim organizacijama za oblast javnog sektora;utvrivanje plana i programa za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja,sprovoenje ispita,izdavanje profesionalnih sertifikata i voenje registra lica koja su stekla revizorska zvanja u skladu sa ovim zakonom;ostali poslovi utvreni zakonom.

Dravnoj revizorskoj instituciji je data mogunost da,po ugledu na moderne institucije eksterne revozije obavlja reviziju korienja javnih sredstava u punom obimu,to prua okvir da se koriste razliiti tipovi revizije,i to:revizija raunovodstvenih izvetaja;revizija usaglaenosti poslovanja sa zakonskim propisima;revizija svrsishodnosti poslovanja.

24.Definiite standarde,objasnite ta znai da je pri donoenju standarda revizije javnih rashoda preuzeta analogija komercijalne revizije,a zatim navedite kojih deset principa subjekti javnih rashoda moraju uvaavati u procesu troenja sredstava

Standardi se mogu definisati kao autoritativna saoptenja kojima se daju uputstva o osnovnim principima profesionalnog i linog ponaanja koje revizor treba da primeni pri planiranju, izvrenju i izvetavanju.Za revizorske standarde se moe rei da predstavljaju meru kvaliteta i adekvatnosti obavljenog posla.Ovi standardi imaju vie ciljeva:stalno poboljanje i odravanje kvaliteta revizije;obezbeenje kvaliteta i konzistentnosti revizije;pruanje uverenja da je revizija obavljena u skldu sa vaeim standardima;obezbeenje i odravanje potrebnog nivoa kredibiliteta revizorskih firmi;objedinjavanje najboljih teorijskih i praktinih naela.

Prilikom donoenja standarda revizije javnih rashoda preuzeta je analogija komercijalne revizije ( koja je nastala znatno pre revizije javnog sektora),upravo zato da proces obavljanja revizije javnih rashoda ne bi poprimio karakter razliitih individualnih pristupa i improvizovanih postupaka.

Principi koje subjekti javnih rashoda moraju uvaavati u procesu troenja sredstava su: verodostojnost; usaglaenost; upravljanje; potpunost; razumljivost; kompetentnost; dokumentovanost; koherentnost;konzistentnost;poverljivost.

25.Navedite nadlenosti nadzornog odbora,a zatim ta obuhvata javni sektor kao celina

Nadzorni odbor je nadlean da:

1. nadzire rad uprave;

2. donese poslovnik o radu;

3. predloi statut,etiki kodeks i druge akte skuptini;

4. predlae imenovanje i razreenje lanova odbora za reviziju;

5. imenuje i razreava lanove uprave u skladu sa postupcima utvrenim statutom i zakonom;

6. donosi smernice o nabavci i vri nadzor nad njihovim sprovoenjem;

7. odobrava preporuke odbora za reviziju o raspodeli dobiti,te drugim pitanjima;

8. daje uputstva direktoru za sprovoenje istrage u vezi sa uinjenim nepravilnostima,

9. donosi odluke o investiranju u skldu sa zakonom i statutom;

10. obavlja i druge poslove utvrene zakonom,statutom i aktima preduzea.

Javni sektor,kao celina obuhvata:

1. dravnu administraciju;

2. javne slube (zdravstvo,obrazovanje,odbrana,bezbednost,socijalna mrea,kultura,sportska javna mrea,...);

3. socijalne fondove (zdravstvo,penzioni fondovi,...);

4. korprativni sektor (javna dravna i komunalna preduzea);

5. regulatorrna tela;

6. lokalnu upravu i administraciju;

7. dravnu imovinu i sistem upravljanja dravnom imovinom,kao i sistem upravljanja gradskim graevinskim zemljitem i gradskom rentom.

26.Navedite ovlaenja vrhovne revizorske institucije za reviziju javnog sektora,a zatim i kako se sve izraava nezavisnost dravne revizorske institucije i njenih revizora

Vrhovna revizorska institucija ovlaena je da vri reviziju:Narodne skuptine RS;Predsednika RS;Vlade, ministarstava i drugih republikih organa;svih drugih budetskih institucija koje se finansiraju iz budeta;fondova i drugih vanbudetskih institucija osnovanih zakonom.

Vrhovna revizorska institucija je ovlaena za reviziju javnih i drugih preduzea u kojoj drava ima direktno ili indirektno vlasniko uee.

U okviru finansijske revizije Vrhovna revizorska institucija e u skladu sa usvojenim revizorskim standardima, pregledati finansijske izvetaje i pripadajue raune institucija kod kojih se vri revizija, sa ciljem procene da li su izvetaji pouzdani i da li bilansi daju tane i istinite pokazatelje. Vrhovna revizorska institucija e proceniti da li se ispravno primenjuju propisi, da li se sredstva koriste za odgovarajue namene i oceniti finansijsko upravljanje, funkciju interne revizije i sistema interne kontrole.

27.Objasnite kako poinje,kako se provodi i kako zavrava revizijski ciklus dravne revizije,a zatim navedite funkcionalno-logine skupine u koje bi trebalo grupisati subjekte revizije

Osnovni procesi u postupku revizije su:

1. predrevizorska faza prikupljanje i sistematizovanje podataka za izradu godinjeg programa rada kao i nadlenosti i odgovornosti revizorskih slubi, vrhovnih revizora i drugih inilaca u ovom procesu. Priprema revizije odnosi se na poetak revizije kada se prouavaju spisi i obavljaju razgovori sa odgovornom osobom u subjektu revidiranja, zatim se sastavlja plan revizije, odreuju podruja revizije, metode i standardi revizije kao i vreme potrebno za njeno obavljanje.

2. revizija obuhvata prouavanje dokumentacije, prikupljanje podataka, uzoraka koji bi omoguili da revizor dobije realan i celovit uvid u poslovanje subjekta revidiranja. Dravna revizorska institucija nakon obavljenje faze revizije sastavlja nacrt izvetaja o izvrenoj reviziji;

3. postrevizorska faza nastaje od momenta odgovora Saveta gde revidirani subjekat u roku od 30 90 dana od momenta uruenja izvetaja mora dostaviti instituciji izvetaj gde e navesti mere koje e preduzeti za otklanjanje nepravilnosti.

Funkcionalno-logine skupine u koje bi trebalo grupisati subjekate revizije su:

1. dravna uprava, buet Republike

2. pravosue, prosveta, nauka, ekologija, kultura

3. organizacije obaveznog socijalnog osiguranja

4. javna preduzea i privredna drutva

5. teritorijalna autonomija i lokalna samouprava

6. NBS, komercijalne banke i tedionice, osiguravajua drutva

7. sektor bezbednosti

28.Navedite posledice nefunkcionisanja sistema interne kontrole kod revidiranih javnih preduzea

Posledice nefunkcionisanja sistema internih kontrola kod revidiranih javnih preduzea su:

1. postavljeni ciljevi i planirani zadaci utvreni u planu poslovanja preduzea nisu ostvareni;

2. izuzetno visoki otpisi potraivanja i ispravke vrednosti potraivanja;

3. postojei raunovodstveni sistem nije pouzdana osnova za sainjavanje izvetaja o poslovanju i finansijskih izvetaja;

4. aktivnosti na planu nabavke roba,usluga i ustupanja radova ne provode se prema pravilima utvrenih odredbama Zakona o nabavkama;

5. manjkavi i nepotpuni ugovori i nepraenje realizacije ugovora imaju za posledicu da se ugovoreni poslovi ne realizuju na nain i u rokovima koji su ugovoreni;

6. investicije se realizuju,a da prethodno nisu planirane u planu poslovanja;

7. neosnovane,nedokumentovane i nepravilne transakcije po osnovu kompenzacija,cesija i asignacija;

8. prisutne su pojave neredovnog i nepravilnog obrauna i uplata poreza,doprinosa i naknada u korist budeta RS i budeta optina.

29.Navedite tri prioritetna cilja kompleksne reforme javnog sektora,a zatim navedite i objasnite dva modela privatizacije koje su uglavnom primenjivale tranzicione zemlje,a takoe obrazloite ad-hoc model privatizacije u naim uslovima

Tri prioritetna cilja kompleksne reforme javnog sektora Republike Srbije ine:struktura portfolia javnih preduzea treba da optimizira korporativizacija i privatizacija dravnih i komunalnih preduzea; reforma zemljine politike koja je mogua putem formiranja fondova gradskog zemljita koji bi funkcionisali kao akcionarska drutva ili investicioni fondovi;reforma dravnog fonda PIO koja je mogua u smeru njegove kapitalizacije i ograniene funkcije investicionog fonda.

Tranzicione zemlje su primenjivale uglavnom dva modela privatizacije,pri emu su oba podrazumevala da javna preduzea ostanu otvorene korporacije prisutne na domaim inostranim berzama.Prvi koncept se svodi na meunarodne tendere za prodaju (veinskog ili manjinskog) paketa akcija stratekom investitoru,uz podelu jednog dela kapitala zaposlenim i graanima primenom posebnih tehnika.Drugi model se odnosi na inicijalnu javnu ponudu akcija.

Trenutno stanje u Republici Srbiji govori da se ni jedan od ova dva modela ne razrauje ve je posebno omiljen model privatizacije na osnovu ad-hoc pravila (po kojima se svako preduzee prodaje na poseban nain),nastao kao oblik odstupanja od napred pomenuta dva modela.Privatizacijom jednog broja veih i znaajnijih preduzea ad-hoc modelom dolo je do itavog niza afera koje su naruile ugled i kredibilitet zemlje u poslovnom svetu.

30.Navedite osnovne karakteristike novog javnog menadmenta,kao i koje ciljeve podrava i koje reformske procese ukljuuje koncept novog javnog menadmenta

Osnovna je karakteristika Novog javnog menadmenta je stimulisanje efikasnijeg upravljanja sa ciljem postizanja boljih rezultata u poslovanju javnog sektora.

Novi javni menadment je proces koji podrava sledee ciljeve:

1. poboljanje delotvornosti i efektivnosti u javnom sektoru;

2. jaanje odgovornosti budetskih korinisnika i budetskih korisnika prema korisnicima odnosno kupcima usluga ili programa;

3. poveanje koristi uz smanjenje javnih izdataka;

4. jaanje menadmenta dravnih jedinica uz poveanje odgovornosti naspram korisnika.

Koncept Novog javnog menadmenta ukljuuje sledee reformske procese:

1. repozicioniranje drave i modifikovanje njene uloge u sistemu drava se tretira kao poslovni subjekt koji kontinuirano i uinkovito posluje;

2. usklaivanje poslovanja opte drave s trinim kriterijumima ponaanja,tj primenu prakse dobrog ekonomisanja,koritenje outsourcing-a za usluge u javnom sektoru,privatizaciju trgovakih drutava u dravnom vlasnitvu,te ulaganja u modelima javno privatnog partnerstva;

3. poticanje efikasnijeg upravljanja na osnovu procene uinaka,profesionalizacijom poslova kroz institucionalnu podrku,tj osnivanjem novih,nezavisnih specijalizovanih agencija;

4. reformisanje dravnog raunovodstvenog informacionog sistema u skladu sa praksom u preduzetnikom raunovodstvu.

31.Objasnite non core kao jedno od vrlo znaajnih podruja uvoenja trinih principa u javnom sektoru

Jedno od vrlo znaajnih podruja uvoenja trinih principa u javni sektor je i iskljuivanje sporednih delatnosti iz poslovanja dravnih jedinica.U kontekstu iskljuivanja non core delatnosti sve je intenzivnija saradnja javnog i privatnog sektora,odnosno specijalizovanih preduzetnika.Njihovom specijalizacijom u non core podrujima osigurava se efikasnije i racionalnije obavljanje pojedinih sporednih segmenata poslovanja.Ovaj proces je znaajan jer implicira uvoenje trinih kriterijuma ponaanja i merenja uinkovitosti i u javni sektor.

32.Objasnite ta je to outsourcing,zato se javljaju razliite interpretacije ovog pojma i sa koja dva kljuna aspekta se mogu sagledati ciljevi uvoenja outsourcing-a

Outsorcingom se u javnom sektoru moe smatrati ugovaranje ili preputanje delova poslova ili celih poslova privatnim subjektima uz preuzimanje ovlaenja dravne ili lokalne uprave u odreenom delokrugu,funkciji ili procesu.Drugim reima javna administracija ostaje i dalje odgovorna za te poslove,ali ih vie ne obavlja direktno.

Interpretacije outsourcinga su razliite tako u SAD-u za veinu ispitanih zvaninika outsourcing je preputanje vladinih poslova privatnom sektoru. S druge strane, ima tumaenja prema kojima outsourcing znai preputanje iskljuivo novih,buduih usluga privatnom sektoru,dok se postojee usluge i podugovaranja ne smatraju pravim outsourcing om.

Sa dva krucijalna aspekta se mogu,irom sveta,sagledati ciljevi uvoenja outsorcinga: gledite poveanja efikasnosti u pojedinim sredinama,s jedne strane,te aspekte transformacije,s druge strane.

33.Objasnite osnovni cilj uvoenja outsourcing-a u lokalne uprave i kako se moe posmatrati outsourcing u javnom sektoru

Osnovni cilj uvoenja outsourcinga u lokalne uprave bio bi poveanje efikasnosti i produktivnosti birokratije,posebno kroz smanjenje trokova poslovanja,putem outsourcinga pomonih procesnih poslova,te kroz smanjivanje obima nevanih poslova ime se moe poboljati usluga do konanog korisnika graana.

Outsourcing prema miljenju rukovodeih osoba u svetskim lokalnim i dravnim upravama,u najveoj meri unapreuje brzinu i kvalitet pruanja usluga,omoguava bolji pristup ekspertskim znanjima i novim tehnologijama te upotrebi istih,omoguava centralizovanje i standardizaciju usluga i dr.U javnom sektoru outsourcing se moe posmatrati kao eliminisanje sporednih poslova i time koncentrisanje na osnovne poslove i zadatke.

34.Navedite kada se poinje primenjivati javno privatno partnerstvo,ta ono podrazumeva i kako se moe definisati u najirem i uem smislu

Saradnju izmeu tela javnih vlasti sa privatnim sektorom, podrazumeva i javno-privatno partnerstvo,koje se poinje javljati 90 tih godina 20.veka,zahvaljujui itavom nizu okolnosti koje ukljuuje znnatno veu spremnost drave da u svoje projekte ukljui privatne preduzetnike.

Prema Evropskoj Komisiji, javno-privatno partnerstvo podrazumeva razliite oblike saradnje izmeu subjekata javnog sektora i privatnog preduzetnitva,iji je cilj osigurati finansiranje,izgradnju,obnovu,upravljanje ili odravanje graevina ili pruanje usluga.

U najirem smislu javno-privatno partnerstvo mogli bismo definisati kao skupinu zajednikih inicijativa javnog sektora te privatnog profitnog i neprofitnog sektora u kojima svaki subjekt doprinosi odreene resurse i sudeluje u planiranju i odluivanju.

Pod pojmom javno-privatno partnerstvo u uem smislu podrazumevaju se kooperativni poduhvati u sklopu kojih javni i privatni sektori udruuju resurse i struna znanja kako bi,kroz prikladne alokacije resursa,rizika i nagrada,zadovoljili neku javnu potrebu.

35.Meu izrazite prednosti javnog privatnog partnerstva naglaavaju se:

Generisanje novih izvora sredstava,nove infrastrukture i usluga,poticanje ekonomskog razvoja koji e rezultirati porastom fiskalnih prihoda,racionalnijem i boljem usmeravanju javnih sredstava.Kroz javno-privatno partnerstvo mogue je redefinisati i neposrednu ulogu drave u ekonomskim procesima jer privatne specijalizovane firme mogu uspenije ostvariti sloene projekte.Pored toga, javno-privatno partnerstvo doprinosi poveanju produktivnosti javnih usluga i smanjuje veliinu drave to je intencija savremenih kretanja.

36.Navedite prednosti saradnje javnog i privatnog sektora,a zatim objasnite pojmove inicijalna javna ponuda akcija i sekundarna javna ponuda akcija.1. bra izgradnja infrastrukture,JPP esto omoguava javnom sektoru da umesto jednokratnog kapitalnog izdvajanja plaa koritenje usluga za trajanja projekta,pa je mogue pristupiti izgradnji infrastrukturnih projekata koji bi inae bili izvan budetskih ogranienja;

2. bra realizacija,budui da je za dizajn i izgradnju odgovoran privatni sektor,te da je plaanje od strane javnog sektora vezano za raspoloivost usluge,postoje poticaji privatnom sektoru da radove izvede to bre kako bi se to pre poelo sa upotrebom;

3. manji ukupni trokovi,privatni sektor zainteresovan je za smanjivanje trokova u celom periodu operacionalizacije projekta,to je teko postii uz postojee mehanizme upravljanja u javnom sektoru;

4. bolja alokacija rizika,osnovni je princip JPP alociranja pojedinog rizika partneru koji ga moe preuzeti uz najmanji troak;

5. kvalitetnija usluga,prethodno navedena raspodela rizika potie privatni sektor na unapreenje kvaliteta pruene usluge jer u veini projekata plaanje je vezano uz zadovoljavanje unapred predvienih standarda usluge;

6. stvaranje dodatnih prihoda,privatni sektor mora biti u mogunosti stvoriti dodatne prihode od treih osoba,smanjujui na taj nain izdvajanja (subvencije) javnog sektora;

7. efektivnije upravljanje,prenosei odgovornost za pruanje javnih usluga drava se javlja u ulozi regulatora i usmerava se na aktivnosti planiranja i kontrole umesto upravljanja svakodnevnim pruanjem usluga.

Inicijalna javna ponuda akcija (Initial Public Offering IPO) se moe definisti kao proces pri kojem preduzee,koje je u vlasnitvu odreenog broja vlasnika,prodaje akcije preduzea irokom krugu investitora (graanima i institucionalnim investitorima),procenjujui da je za preduzee bolje da potrebna sredstva za razvoj prikuplja na berzi,nego da uzima skupe bankarske kredite.Pojam inicijalna koristi se samo u sluaju ukoliko se radi o prvom emitovanju akcija preduzea.Meutim,u sluaju da preduzee,koje je ve izvrilo IPO i ije su akcije ve uvrtene na berzu,ponovo emituje akcije putem javne ponude,imamo Sekundarnu javnu ponudu (Secondary Public Offering SPO).