Moj Domaci Rad Iz Revizije

8/3/2019 Moj Domaci Rad Iz Revizije

1/21

Univerzitet EduconsFakultet za usluni biznisSremska Kamenica

predispitna obaveza iz predmetaMedjunarodna finansijska revizija

(Domai rad)


2/21

PITANJA:

1. Navedite rei Benka Kotruljia i Carl-a Frstenberg-a, kao i jedan odzakljuaka ekonomskog samita, odranog u Tokiju 9-og i 10-og februara2008., i komentariite ih u kontekstu globalne finansijske krize

2. Objasnite pojam (na engleskom) AUDIT ,odnosno AUDIRE (nalatinskom), zatim razloite tretman bogatstva ili profita ,do perioda krajemsrednjeg veka

3. Industrijska revolucija, zaeta u V.Britaniji 1780.godine, bila jepreduslov za pojavu REVIZIJE. Objasnite ovu konstataciju a zatimobrazloite institucionalizaciju REVIZIJE u UK i objasnite poreklorevizorske profesije u Severnoj Americi

4. Objasnite nain regulisanja zvanja Privredni savetniku Nemakoj, azatim obrazloite doprinos Eugena Sladovia razvoju revizije na naimprostorima

5. Revizija je imala, od svojih poetaka pa do I svetskog rata, manje-vieknjigovodstveno-tehniki karakter . Objasnite ovu konstataciju , a zatim

obrazloite nain regulisanja zvanja Privredni savetnik u Sad-u ,V.Britaniji i Irskoj, a zatim navedite dunosti Privrednog savetnika

6. Na I kongresu ekonomista odranom u Zagrebu, juna 1937.godine,Beogradsko udruenje ekonomista je predloilo rezoluciju, prema kojoj suprema Ministarstvu trgovine i industrije bila upuena 4 zahteva, a premaministarstvu pravde 2 zahteva. Navedite tih 6 pomenutih zahteva

7. Uredba o privrednim savetnicima je objavljivanjem u Slubenim

novinama 07.avgusta 1939.godine usvojena. Protumaite l.3 Uredbe oprivrednim savetnicima

8. iroko podruje rada Privrednih savetnika vidi se iz pojedinihlanova tadanjeg trgovakog zakona. Objasnite sutinu l.191 i l.309 inavedite u emu to Uredba o privrednim savetnicima nije bilazadovoljavajua

9. Navedite l.4 i l.5 Uredbe o privrednim savetnicima

10. Pojam REVIZIJE se proirio polazei od sve ireg i raznolikijegdelokruga rada revizora . Navedite definicije Hanson-a i Ziegler-a

2


3/21

11. Defininiite REVIZIJU prema Schmalenbach-u i Schlosser-u

12. Definiite reviziju prema Meunarodnom standardu revizije 200

13. Definiite reviziju prema Amerikom savezu raunovoa (AAA) ikomentariite je

14. Primarna aktivnost nezavisnih javnih raunovoa ili nezavisnihovlaenih javnih raunovoa, odnosi se na reviziju finansijskih izvetaja.Navedite ovlaenu definiciju cilja revizije finansijskih izvetaja

15. Uporedite generalnu definiciju revizije sa ovlaenom definicijomrevizije fin.izvetaja

16. Objasnite naelo zakonitosti, zatim uobiajene dobre prakse idokumentarnog poverenja

17. Objasnite sutinu generalnih i eksperimentalnih metoda revizije

18. Objasnite oblike revizije prema William-u Mesier-u

19. Standardi ureda za dravno raunovodstvo (GAO) definiu dve vrste

dravne revizije. Navedite ih i objasnite!

20. Za nefinansijsku reviziju svih vrsta organizacija znaajni su GAOstandardi. Objasnite internu reviziju i operativnu reviziju, odnosnoreviziju poslovanja

21. Objasni iroko shvatanje kontrole prema Leitner-u a zatim naveditenjegovu klasifikaciju kontrole

22. Objasnite stav Klebba prema kontroli i reviziji a zatim stavove Isaac-apo istim pitanjima

23. Objasnite stavove Hasenack-a prema kontroli i reviziji

24. Objasni stav Zimmermann-a prema reviziji i kontroli

25. Danert u izlaganjima o kontroli postavlja tri pitanja. Navedite ih iobjasnite!

3


4/21

26. Definiite internu kontrolu i internu reviziju prema Allen-u iTommasi-ju i objasnite razgranienje

27. Definiite internu reviziju prema prosvetnom odboru Instituta internih

revizora u SAD-u a zatim elaborirajte znaenje pojedinih delova navedenedefinicije

28. Zakoni saveznih drava u SAD-u, na osnovu kojih se generalnoformiraju korporacije ne zahtevaju reviziju. Odakle, meutim, u SAD-upotiu zahtevi za revizijom?

29. Navedite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi zavrhunski strunom i potpuno nezavisnom revizijom njihovih godinjihfinansijskih izvetaja

30. U kontinentalnoj Evropi, konkretnije u Nemakoj, bio je drugaijipristup reviziji u odnosu na SAD i V. Britaniju. Objasnite!

31. Objasni ulogu revizije u zadovoljavanju potreba najire javnosti

32. Specifian zahtev u reviziji javnog sektora ,u veini zapadnih zemalja, jeste razmatranje zakonitosti i ispravnosti budetskih transakacija.Objasnite!

33. Objasnite ulogu revizije, inspirisanu zahtevom zatite poverilaca

34. Navedite kada i zato se javlja pojam korporativnog upravljanja azatim navedite definiciju korporativnog upravljanja prema OECD-u iz1992 godine.

35. Navedite definiciju korporativnog upravljanja, prema relevantnimizvorima a zatim navedite ciljeve korporativnog upravljanja

36.Navedite kakva moe biti strategija preduzea a zatim objasnitekorporativne, poslovne i funkcionalne strategije

4


5/21

1.Navedite rei Benka Kotruljia i Carl-a Furstenberg-a, kao i jedan odzakljuaka ekonomskog samita, odranog u Tokiju 9-og i 10-og februara

2008. god., i komentariite ih u kontekstu globalne finansijske krizeBenko Kotrulji (1400-1468):

Trgovac ni u kom sluaju ne sme da se osloni na svoje pamenje, ve morasve beleiti i o svemu voditi rauna i kako svako nije obdaren izvarendnim

pamenjem, pribegava se knjigovodstvu, pomou kojega ne samo da se ouvajui odre u seanju obavljeni poslovi, ve se blagodarei njemu izbegnu mnogisporovi, sumnje i sramote.Carl Furstenberg (1850-1933):

Akcionari su glupi i drski.Glupi, jer svoj novac slepo poveravaju jednompreduzeu, a da nemaju pri tome, dovoljnu kontrolu o upotebi njihovihsredstava. Drski, jer za ovu glupost oekuju jo i nagradu u obliku dividende.

Da ove poruke nisu izgubile na aktuelnosti u trenutku globalne finansijskekrize ukazuje i jedan od zakljuaka ekonomskog samita odranog u Tokiju(feb.2008. god.) koji glasi:

U samom jezgru osumnjienih za finansijsku krizu na berzama, nalaze senajvee banke Wall Street-a, odnosno veliki investitori sa najuspenijim

profitnim performansama, ija se razbijaka praksa realizovala voenjemtajnog knjigovodstva, ime su ohrabrivani, ali i zavoeni svi ostali investitori,

ponajpre, oni sami.injenica je da su procesi internacionalizacije i globalizacije uinili da se

kretanja na svetskim finansijskim tritima odvijaju po zakonu spojenihposuda, odnosno negativni trend na finansijskim tritima, koji je, u prvomredu, zahvatio trite SAD-a, vrlo brzo se proirio i na ostale zemlje sveta,uzrokujui duboke poremeaje finansijskog i celokupnog ekonomskogsistema ostalih zemalja.

2.Objasnite pojam AUDIT(na Engleskom), odnosno AUDIRE(naLatinskom) a zatim obrazloite tretman bogatstva ili profita, do periodakrajem srednjeg veka

Audit pojam za raviziju, koji se koristi u engleskom govornom podruju, a iova re potie od latinske rei audire to znai uti, tj. sluati. Originalnoznaenje rei auditor (revizor) u engleskom jeziku je onaj koji slua i iz toga

je izveden pojam audit (revizija). U samim poecima razvoja revizije, revizor jesvoj posao obavljao na taj nain, da je sasluao usmeni izvetaj obveznika

bogatstva.

5


6/21

Krajem srednjeg veka , sa pojavom velikih trgovakih kua u Italiji, zaivela jeideja o maksimalizaciji profita. Do tada, bogastvo nije bilo u funkciji vetog

preduzetnitva ili mudrih poslovnih transakcija, tj. prihvatanja trgovine ako jekorist vea od troka. Bogatstvo je, primarno, bila neka vrsta nagrade za

lojalnost dravi ili, pak ivljenju u verskim i moralnim naelima i pravilima.

3.Industrijska revolucija, zaeta u V. Britaniji 1780. god., bila je preduslovza pojavu revizije. Objasnite ovu konstataciju a zatim obrazloiteinstitucionalizaciju revizije u UK i objasnite poreklo revizorske profesije uSevernoj Americi

Industrijska revolucija (koja je dovela do pojave velikih industrijskih preduzeasa sloenim birokratskim strukturama a postepeno i do potrebe za traenjemspoljnih izvora finansiranja, daljne ekspanzije poslovanja i razvojamenadmenta), koja se zaeta u V.Britaniji 1780.godine bila je preduslov za

pojavu REVIZIJE.Sve navedeno, rezultiralo je velikom potranjom za uslugama strunjaka

za knjigovodstvo i reviziju internih finansijskih izvetaja, kao i izvetaja ofinansijskom bonitetu preduzea, namenjenih eksternim korisnicima.Institucionalizacija revizije postala je samo pitanje vremena. U Edinburgu je1853.godine osnovano Drutvo raunovoa . Do ubrzanog razvoja revizorske

profesije, doveo je sve vei stepen odvajanja vlasnike funkcije od funkcija

upravljanja, zatim, poveanja kompleksnosti preduzea kao i nekoliko poznatihfinansijskih skandala.U Severnoj Americi, poreklo revizorske funkcije je odluujue britansko.

Naime, Britanci su tokom druge polovine 19.veka, uveli raunovodstvo kaodelatnost na ovome kontinentu. Britanski obrazac za revizorske izvetaje i

britanske postupke za obavljanje ispitivanja su, po logici stvari, usvojileraunovoe u Severnoj Americi.

4.Objasnite nain regulisanja zvanja privredni savetnik u Nemakoj azatim obrazloite doprinos Eugena Sladovia razvoju revizije na naimprostorima

Privredni savetnik postaje od revizora, i od njega se osim prakse, zahtevaju veekvalifikacije (veina zemalja trai ekonomsku fakultetsku spremu).U Nemakoj, privredni savetnik, koji mora biti akademski obrazovan,ovlaen je za davanje saveta u vezi sa privrednom politikom koju vode

preduzea, odnosno drava. Reviziju obavljaju za to privredni savetnici

(strunjaci), koje bira glavna skuptina pre zakljuka poslovne godine. U sluaju

6


7/21

da, glavna skuptina ne izabere revizora, postavlja ga sud, ali samo iz redova zato ovlaenih lica.Dr. Eugen Sladovi je, pre vie od sedam decenija, objavio svoj predlogZakona o privrednim savetnicima (to je danas zvanje ovlasenih raunovodja i

ovlasenih revizora).Preporuuje se, da se postavljanje revizora izuzme iz kompetencije trgovakihkomora i prenese na samostalnu, strunu, samoupravnu organizaciju privrednihsavetnika, koja e predstavljati garanciju za nepristrasno vrenje poverenikihovlaenja i dunosti. Ovaj projekat dr. Sladovia se poeo primenjivati iostvarivati tek nakon etiri godine.

5.Revizija je imala ,od svojih poetaka pa do I Svetskog rata, manje vieknjigovodstveno-tehniki karakter. Objasnite ovu konstataciju, a zatimobrazloite nain regulisanja zvanja privredni savetnik u SAD-u, V.Britaniji i Irskoj, a zatim navedite dunosti privrednog savetnika

Do Svetskog rata, zadatak revizora je bio, uglavnom u pronalaenju pogrenoknjienih knjigovodstvenih stavova, kao i u utvrivanju eventualnih raunskihgreaka. Zato se od revizora (sem strune spreme) i nisu traile velikekvalifikacije. Pa se moe rei da je revizija imala, od svojih poetaka pa doSvetskog rata, manje vie knjigovodstveno-tehniki karakter. U SAD, naziv privrednog savetnika se ubraja meu slobodna akademska

zvanja, a zbog delovanja gigantskih preduzea, njegova uloga je od velikevanosti. U Velikoj Britaniji i Irskoj je uvedena privredna revizija kodakcionarskih drutava, pa je tano odreeno ta sve treba da se vidi iz bilansa, a

posebno je regulisana i revizija kod holding drutava. Udruenje revizorapredvia tano potrebne kvalifikacije. Dunosti privrednog savetnika su sledee: na zahtev vlasti i privatnihinteresenata vri pregled privrednih preduzea, daje svoje miljenje na osnovu

pregleda, vri organizaciju i reorganizaciju preduzea i daje savete po svimprivrednim i finansijskim pitanjima.

6.Na prvom kongresu ekonomista odranom u Zagrebu, juna 1937.,Beogradsko udruenje ekonomista je predloilo rezoluciju, prema kojoj suprema Ministarstvu trgovine i industrije bila upuena etiri zahteva aprema Ministarstvu pravde dva zahteva. Navedite tih est pomenutihzahteva

Na Prvom kongresu ekonomista, odranom u Zagrebu juna 1937. god.

Beogradsko udruenje ekonimsta je predloilo sledeu rezoluciju:1.Da se umoli Ministar trgovine i industrije:

7


8/21

a)da u to kraem roku izvoli doneti Uredbu o privrednim savetnicimab)da se zakonski regulie prinudna revizija privrednih preduzea

c)da se projekat novog trgovinskog zakona dopuni, u toliko to e reviziju, kojaje u njemu predviena, vriti iskjuivo privredni savetnici

d)da se za komesare novanih zavoda prvenstveno postavljaju privrednisavetnici2.Da se umoli Ministar pravde:

a)da se privredni savetnici unesu u spisak za upravitelje steajnih masa i da njihsudovi prvenstveno pozivaju

b)da se za sudske vetake, po postupcima privrednog karaktera, uzimaju samoprivredni savetnici.

7.Uredba o privrednim savetnicima je objavljivanjem u Slubenimnovinama 7.avgusta 1939. usvojena. Protumaite lan 3 Uredbe oprivrednim savetnicima

lanom 3 Uredbe o privrednim savetnicima, objavljene u Slubenimnovinama 7. avgusta 1939. god., se utvrivao delokrug privrednog savetnika u

praksi. Osnovni zadatak privrednog savetnitva sastoji se u davanju saveta ipruanju strune pomoi u privrednim pitanjima kako pojedincima, tako ipravnim licima, zatim, u davanju privrednih strunih miljenja i u vrenju

revizije i i ispitivanja poslovanja privrednih preduzea a na zahtev sudskih,pravnih ili samoupravnih vlasti, kao i na zahtev ovlaenih privatnih lica.Poverene poslove privredni savetnici su duni da vre savesno i tano, uvajuitajne o stvarima koje su im poverene. Za sve tete, koje prouzrokuju svojim

postupcima, privredni savetnici odgovaraju.

8.iroko podruje rada privrednog savetnika vidi se iz pojedinih lanovatadanjeg trgovakog zakona. Objasnite sutinu lana 191 i lana 309 inavedite u emu to uredba o privrednim savetnicima nije bilazadovoljavajua

Propisom lana 191, prilikom osnivanja akcionarskih drutava, predvia seispitivanje istinitosti i tanosti izvetaja osnivaa, od strane posebnih revizora,dok prema propisu lana 309 akcionarsko drutvo ima nadzorni organ ilirevizijsko savetnitvo ili moe pravilima poveriti nadzor i nekom udruenju,koje se bavi ispitivanjem godinjih zakljunih rauna i imovinskog stanja, imese privrednim savetnicima prua iroko polje rada.

Iako Uredba o privrednim savetnicima obezbeuje iroko polje rada, ona nijeobuhvatala sve grane privredne delatnosti u kojima funkcija privrednog

8


9/21

savetovanja treba da doe do izraaja. Privredni savetnici i dalje nisu imalipravo zastupanja po fiskalnim pitanjima pred finansijskim vlastima, iako supozvaniji u odnosu na advokate, koji prioritetno reavaju pravna, a nefinansijska pitanja.

9.Navedite lan 4 i lan 5 Uredbe o privrednim savetnicima

lan 4 Uredbe o privrednim savetnicima glasi: 1.Privredni savetnik ima pravo da za svoj rad trai nagradu koju utvrdisporazumno sa strankama. U nedostajanju takve pogodbe merodavna je tarifakoju propie ban, a u nedostajanju tarife ili sluaju spora na osnovu slobodne

pogodbe ili tarife, nagradu dosuuje na tubu privrednog savetnika ili stranke,nadleni redovni sud. 2.Odredbom stava 1 nije iskljueno ugovaranje nadlenosti zakonimaodobrenih, izabranih (obraninih) sudova.

lan 5 Uredbe o privrednim savetnicima glasi:1) Privredni savetnik kaznie se, ukoliko se uinjeno delo ne kanjava

stroije po drugom kojem zakonu, novanom kaznom od 50.000 dinara:a) ako vrei reviziju ili ispitivanje u svome izvetaju ili javno na koji

drugi nain, iznese ili potvrdi to neistinito ili preuti ili izopai injenice koje bibile vane za prosuivanje uspeha revizije;

b) ako povredi dunost uvanja poslovnih ili drugih tajni za koje jedoznao prilikom vrenja revizije ili ispitivanja ili se ovim tajnama neovlaenokoristio.

2) Privredni savetnik kaznie se novanom kaznom do 10.000 dinara:a) ako je primio dunost da izvri reviziju ili drugo koje ispitivanje, a

ne vri je bez vanog razloga; b) ako prekorai tarifu propisanu u smislu l.4 ove Uredbe.3) Kazne izrie prvostepena vlast opte uprave. Za postupak i albe

vae odredbe lanova 410. do 417. Zakona o radnjama .

4) Kazne se mogu naplatiti i iz kaucije. Naplaene kazne idu u koristbanovinskih fondova za pomaganje strunih kola u smislu l.406 Zakona oradnjama.

10.Pojam revizije se proirio polazei od sve ireg i raznolikijeg delokrugarada revizora. Navedite definicije Hanson-a i Ziegler-a

Prema Hanson-u, revizija predstavlja ispitivanje beleaka da se ustanovi

njihova pouzdanost kao i pouzdanost bilansa sastavljenog iz njih.

9


10/21


11/21

U delu definicije u kome se kae da se revizija sprovodi objektivno, toznai da je revizija nezavisno, objektivno i struno ispitivanje i procena dokaza.Lica koja vre reviziju moraju da budu potena i da ne dozvole da predrasuda ili

pristrasnost nadvladaju njihovu objektivnost. Oni uvek treba da zadre

nepristrasan stav.Definicija kae da revizor dobija i procenjuje dokaze, to znai da onprocenjuje pouzdanost i dovoljnost podataka, sadranih u poslovnim knjigamapreduzea sa prateom dokumentacijom i drugim izvorima podataka, i to takoto:- prouava, analizira i procenjuje raunovodstvene sisteme i sisteme internekontrole na osnovu kojih treba da odredi prirodu, obim i terminski rasporedostalih postupaka revizije;- vri sva ostala ispitivanja, istraivanja putem upita i druge postupkeverifikacije raunovodstvenih transakcija i salda rauna koje smatraodgovarajuima u konkretnim okolnostima.

U definiciji se naglaava i to, da revizor utvruje nivo usklaenosti izmeuizjava uprave i ustanovljenih kriterijuma.U poslednjem delu definicije, istie se da je cilj revizije prenoenje rezultatazainteresovanim korisnicima.

14.Primarna aktivnost nezavisnih javnih raunovoa ili nezavisnih

ovlaenih javnih raunovoa odnosi se na reviziju finansijskih izvetaja.Navedite ovlaenu definiciju cilja revizije finansijskih izvetaja

Svrha redovnog ispitivanja finansijskih izvetaja koje provodi nezavisnirevizor predstavlja izraavanje miljenja o korektnosti ,uz koju ti izvetaji

predstavljaju finansijski poloaj, rezultate poslovanja i novane tokove u skladusa opteprihvaenim raunovodstvenim principima. Revizorski izvetaj je medijkroz koga on izraava svoje miljenje ili, ako to okolnosti zahtevaju, izraavasvoju uzdranost od izraavanja miljenja.

15.Uporedite generalnu definiciju revizije sa ovlaenom definicijom ciljarevizije finansijskih izvetaja

Bitne aspekte fin.revizije naglaava poreenje definicije revizije fin.izvetajasa generalnom definicijom revizije:- Sistemski proces objektivnog pribavljanja i vrednovanja dokaza jerevizija fin.izvetaja u skladu sa opte prihvaenim revizorskim standardima.

11


12/21

- Tvrdnje o ekonomskim postupcima i dogaajima predstavljanja suone koje poslovodstvo neke organizacije prua u finansijskim izvetajima osvom fin.poloaju , rezultatima poslovanja i novanim tokovima.

- Stepen usklaenosti sa uspostavljenim kriterijumima, ocenjuje se

proverom da li su finansijski izvetaji korektno iskazani u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim principima.- Rezultati ove vrste revizije dostavljaju se u revizorskom izvetaju.

16.Objasnite naelo zakonitosti, zatim uobiajene dobre prakse idokumentarnog poverenja

Princip zakonitosti je osnovni princip od kojeg revizija polazi u procenjivanjupravilnosti ili nepravilnosti, tj. ispravnosti ili neispravnosti. Polaznu taku zarevizore pri ocenjivanju rada i poslovanja preduzea predstavljaju zakonski idrugi propisi i na njima zasnovane upute, direktive, smernice, pravilnici i statuti.Revizor e, rokovodei se naelom zakonitosti ,da oceni ne samo njihovuusklaenost sa postojeim propisima ,ve i njihovu prikladnost za bre i boljeodvijanje poslovnog toka.

Principi uobiajene dobre prakse ili princip dobrog i vrednog ekonomisanja,primenjuje se ukoliko za ocenu rada i poslovanja preduzea ne postoje nikakvispecijalni propisi, upute, smernice ili direktive. Neophodno je ispitati ,da li je

primenjen osnovni princip poslovanja, a to je princip racionalnosti i princip

ekonominosti.S obzirom da je revizija naknadno ispitivanje, potrebno je proveriti

dokumentaciju o pojedinom poslovnom dogaaju, tj. vano je uvaiti principdokumentovanog poverenja.

17.Objasnite sutinu generalnih i eksperimentalnih metoda revizije

Generalne metode su induktivne i deduktivne, na osnovu kojih revizor dolazido potrebnog zakljuka o objektu revizije, koji je alternativan, odnosno izrie dali je neto uinjeno ispravno ili neispravno, pravilno ili nepravilno.

Prilikom poslovno-ekonomskih istraivanja svoje mesto je nala ieksperimentalna metoda, jer je praksa pokazala da se i eksperimentom mogu

postii znatni rezultati u revizorskoj nauci, s obzirom da je i sam akt revizije usutini eksperiment koji pokazuje vei ili manji uspeh. Na podruju revizije jeupravo i neophodno bogato iskustvo, a njega nema bez eksperimenta.

18.Objasnite oblike revizije prema William-u Mesier-u

12


13/21

Prema William-u Messier-u tri su oblika revizije:1.)revizija finansijskih izvetaja primenjuje se na osnovne finansijskeizvetaje, svrha im je utvrditi da li su sveobuhvatni finansijski izvetajiobjavljeni u skladu sa odreenim kriterijumima (opteprihvaenim

raunovodstvenim primerima).2.)revizija usklaenosti svrha je utvrditi nivo usklaenosti sa odreenimpravilima, politikama, zakonima, ugovorima ili dravnim propisima.3.)revizija poslovanja svrha ove revizije jeste da proceni poslovanje iliuinkovitost tj.da se utvrde podruja koja se trebaju poboljati, te dati odreene

preporuke.

19.Standardi ureda za dravno raunovodstvo (General Accounting Office GAO) definiu dve vrste dravne revizije. Navedite ih i objasnite

Standardi GAO-a definiu dve dravne revizije:1.)finansijsku reviziju: revizija finansijskih izvetaja i revizija finansijskog

poslovanja2.)reviziju rezultata : revizija ekonominosti i efikasnosti i revizija programa

Revizija finansijskih izvetaja odreuje da li su izvetaji prezentirani korektnou skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim naelima.

Revizija finansijskog poslovanja odreuje, da li su finansijski izvetaji i sa

njima povezane pozicije (elementi, rauni ili fondovi) korektno prezentirani, dali se konkretno telo pridavalo zahteva u odnosu na uspostavljene ili navedenekriterijume, te u odnosu na finansijsku regulativu.

Revizija ekokonominosti i efikasnosti odreuje, da li neko telo pribavlja, titii koristi svoje resurse efikasno i ekonomino, da li se pridrava zakona u

pogledu ovoga, kao i uzroke efikasnosti i ekonominosti.Revizija programa odreuje efikasnost organizacije programa, aktivnosti i

funkcija i da li se pridrava odreeno telo zakona i regulative, primenjive uodnosu na program.

20.Za nefinansijsku reviziju svih vrsta organizacija znaajni su GAOstandardi. Objasnite internu reviziju i operativnu reviziju, odnosno revizijuposlovanja

Interna revizija je, u osnovi ,aktivnost ocenjivanja, koja se provodi unutardate organizacije s ciljem pregleda raunovodstvenog, finansijskog i drugog

poslovanja kao usluga menadmenta. Izvetaji se podnose visokorangiranimslubenicima iste kompanije. Interna revizija je merenje i vrednovanjeefikasnosti organizacione kontrole.

13


14/21


15/21


16/21

Institut internih revizora SAD internu reviziju definie kao kontrolu kojaispitije i ocenjuje delovanje ostalih kontrola (tekuih). Ona predstavljasamostalnu, procenjivaku funkciju ustanovljenu u organizaciji ,da ispituje iocenjuje njene aktivnosti u slubi organizacije.

Termin interna indicira da se revizija obavlja unutar organizacije, odnosnoda je vre zaposleni u organizaciji.Termin samostalna procenjivaka znai da ne postoje ogranienja ili

restrikcije u prosuivanju revizora.Termin ustanovljena znai da organizacija ima izriita ovlaenja da kreira

funkciju revizije.Termini ispitivanje i ocenjivanje opisuju osobenosti interne revizije kao

traganje za injenicama a zatim kao subjektivni proces ocenjivanja rezultata.Termin u slubi organizacije podrazumeva da interna revizija postoji da

pomogne i doprinese itavoj organizaciji, a takoe i sugerie da interna revizijaznai mnogo vie od jedne aktivnosti preduzea.

28.Zakoni Saveznih drava u SAD, na osnovu kojih se generalno formirajukorporacije ne zahtevaju reviziju. Odakle, meutim, u SAD potiu zahteviza revizijom?

Zahtevi za revizijom u SAD potiu od zahteva berze, regulativa Komisije za

trgovinu HoV, i generalnog prihvatanja korisnosti miljenja nezavisnog revizorau pogledu finansijskog predstavljanja.

29.Navedite okolonosti koje su uticale na inicijativu samih firmi zavrhunski strunom i potpuno nezavisnom revizijom njihovih godinjihfinansijskih izvetaja

Okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za nezavisnom revizijom

njihovih finansijskih izvetaja su:-obilje kapitala u UK u vlasnitvu pojedinaca i privatno-pravnih lica,to jeiniciralo razvitak razliitih oblika akcionarskih drutava,-porast veliine preduzea, kao i potiskivanje preduzea sa ogranienomodgovornou, vodilo je sve eem odvajanju vlasnitva od operativne kontrolenad poslovanjem.

30.U kontinetalnoj Evropi, konkretnije u Nemakoj, bio je drugaijipristup reviziji u odnosu na SAD i V.Britaniju. Objasnite!

16


17/21

U kontinentalnoj Evropi (Nemakoj) mobilisanje novanih sredstava,namenjenih finansiranju ogromnih dugoronih imobilizacija odvijao seuglavnom posredstvom banaka i uz podrku drave. To je imalo za posledicuneophodnost zatite interesa raznih kategorija deponenata banaka, a potom, i

samih banaka u odnosu na one koji su finansirali. Ostali interesi, tipini zarazvijenu privredu, kao i za meusobne odnose subjekata privreivanja u njoj,mogli su doi do izraaja tek posle toga.

31.Objasnite ulogu revizije u zadovoljavanju potreba najire javnosti

Na poetku XXI veka, najira javnost je glavna ciljna grupa ije potreberevizori moraju da zadovolje. Sutinska uloga revizije je da se uine

pouzdanijim finansijske informacije, za potrebe svetskih trita kapitala, i uloga

revizora u izvetavanju tela i organa iz javnog sektora irom sveta, s ciljemsticanja poverenja najire javnosti u njihov rad.

Najira javnost oekuje da informacije budu tane, da ne budu obmanjive, tj.da primarna dunost revizora bude u obavetavanju korisnika finansijskihizvetaja o istinitosti izvetaja. Primarni zadatak revizora je da utvrdi da li suobjavljene informacije prezentirane na korektan nain i da li su informacijefrizirane u cilju prikazivanja ekonomskih entiteta u boljem svetlu. Specifinizahtev u reviziji javnog sektora jeste razmatranje zakonitosti i ispravnosti

budetskih transakcija, jer najira javnost oekuje da bude uverena da su

transakcije sastavljaa finansijskih izvetaja u zakonskim okvirima i zato revizormora da ispituje, ne samo visinu, nego i prirodu izdataka, i da li su izdaciuinjeni u zakonskim okvirima.

32.Specifian zahtev u reviziji javnog sektora, u veini Zapadnih zemalja,jeste razgranienje zakonitosti i ispravnosti budetskihtransakcija.Objasnite!

U veini Zapadnih zemalja, specifian zahtev u reviziji javnog sektora, jesterazmatranje zakonitosti i ispravnosti budetskih transakcija. Od revizora najirajavnost oekuje da bude uveren da su transakcije sastavljaa finansijskihizvetaja objavljene u zakonskim okvirima. U pogledu ispravnosti obavljenihtransakcija (tesno povezanih sa etikom, pri emu se od revizora posebnozahteva da otkrije eme za manipulacije) zahtevi u reviziji javnog sektora suvei od zahteva u privatnom sektoru, da daju svoje miljenje o pitanjimazakonitosti (legalnosti) i ispravnosti transakcija.

17


18/21

33.Objasnite ulogu revizije, inspirisanu zahtevom zatite poverilaca

Klasino shvatanje finansijskog poloaja preduzea je princip zatitepoverilaca od rizika gubitka sredstava. U uslovima dinamine privrede menja seklasino shvatanje kreditne sposobnosti i finansijskog poloaja preduzea.Tradicionalno shvatanje ocene kreditne sposobnosti , zasniva se na zasnivanju

primarne sigurnosti na rezultatu (dinamiki karakter), a sekundarne na stanju(statiki karakter). U dananjim uslovima za zatitu od rizika gubitka sredstava,

poverioci trae i dodatnu sigurnost u vidu kompletne nezavisne revizijeraunovodstvenih izvetaja. Bilansi preduzea i banaka nisu realan odrazknjigovodstvenog stanja imovine, pa je adekvatnu zatitu potraivanjaneophodno traiti u prethodnoj verifikaciji raunovodstvenih iskaza. Pomenutudodatnu sigurnost trae danas, pored pomenutih poverilaca, i ostali korisniciraunovodstvenih informacija. Radi opteg kredibiliteta sve vie kompanija

zahteva da im odgovarajue revizorske kue izvre reviziju njihovihraunovodstvenih iskaza.

34.Navedite kada i zato se javlja pojam korporativnog upravljanja, azatim navedite definiciju korporativnog upravljanja prema OECD-u iz1992. godine.

Pojam korporativnog upravljanja ,pojam koji govori o nainu podele pravai odgovornosti korporativnih uesnika a naroito akcionara i menadmenta,

javlja se poetkom 80-ih prolog veka u SAD, kao reakcija na akvizicije odstrane drugih kompanija.

Prvu definiciju korprativnog uplavljanja OECD usvaja 1992. god., premakojoj korporativno upravljanje predstavlja sistem upravljanja i kontroleakcionarskih drutava kojim se, u prvom redu, utvruju i rasporeuju prava iodgovornosti izmeu razliitih lanova akcionarskog drutva kao to suuprava,akcionari i ostali poverioci (drava, finansijske institucije,dobaljai,zaposleni i sl.); sastavljaju pravila i postupci za donoenje odluka o dogaajima

u drutvima i , napokon, utvruje struktura kroz koju se postiu ciljeviakcionarskog drutva, sredstva za ispunjenje tih ciljeva i kontrola izvetaja.

35.Navedite definiciju korporativnog upravljanja, prema relevantnimizvorima a zatim navedite ciljeve korporativnog upravljanja

Svetska banka definie korporativno upravljanje kao unapreenjekorporativnog potenja, transparentnosti i odgovornosti.

18


19/21

Prema Financial Times (iz 1999. god.) korporativno upravljanje se definie, uuem smislu, kao odnos kompanije prema sopstvenim akcionarima, i u iremsmislu, kao odnos kompanije prema drutvu u celini.

Korporativno upravljanje ima sledee ciljeve:

-zatita investitora (u prvom redu akcionara)-stabilizacija i razvoj finansijskih trita i trita kapitala-stabilan razvoj ekonomije i drutva u celini.

36.Navedite kakva moe biti strategija preduzea a zatim objasnitekorporativne, poslovne i funkcionalne strategije

Strategija preduzea moe biti: strategija rasta, stabilnosti, defanzivnastrategija, kombinovana strategija itd.U veim i sloenijim preduzeima, s

velikim brojem hijerarhijskih nivoa, zahteva se formulisanje strategije nanekoliko nivoa.

Korporativne strategije se odnose na preduzea u celini, i pruaju odgovorna pitanje ta je na posao i kako ga razvijati. Poslovne strategije odnose se na pojedine strategijske poslovne jedinice iligrupe proizvoda i odgovaraju na pitanje kako ga konkurisati. Funkcionalne strategije podravaju poslovnu i korporativnu strategiju iutvruju ta se mora preduzimati unutar svake kljune poslovne funkcije uzefektivno korienje resursa.

19


20/21

20


21/21

Moj Domaci Rad Iz Revizije

Documents

Transcript of Moj Domaci Rad Iz Revizije