Fakultet za uslužni biznis FABUSKonsultativni centar Niš

Prva predispitna obaveza(domaći rad)

iz predmeta Međunarodna finansijska revizija

Mentor: Prof. Dr Slobodan V. Vidaković

NIŠ, Taškov Nina14.11.2008 VIII 1993/07

1. Objasnite klauzulnu vezu između industrijske revolucije (začete u Velikoj Britaniji) i pojave revizije

Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji, zaživela je ideja o maksimalizaciji profita, a trgovanje se više nije svodilo samo na pojedince, trgovačke putnike, već je sada postalo kordinisano iz jednog centra.

Pojava dvojnog knjigovodstva nije stvorila uslove za pojavu revizije, u današnjem smislu. Tek je industrijska revolucija, koja se začela u Velikoj Britaniji oko 1780. godine, bila preduslov za pojavu revizije. Ovo je rezultiralo veliku potražnjom za uslugama stručnjaka za knjigovodstvo i reviziju finansijskih izveštaja.

Institucionalizacija revizije je postala samo pitanje vremena. U Edinburgu je 1853. godine osnovano Društvo računovođa. U Velikoj Britaniji se pojavilo još nekoliko institucija koje su se 1880. godine spojile u Institut ovlašćenih računovođa Engleske i Velsa. Ovaj državni institut bio je preteča institutima svih zapadnih zemalja krajem XIX veka. Na razvoj revizorske profesije uticalo je:

odvajanje vlasničke funkcije od funkcije upravljanja, povećanje kompleksnosti preduzeća i nekoliko poznatih finansijskih skandala (na primer, sa Gradskom

bankom u Glazgovu 1883. godine).

2. Objasnite doprinos profesora Eugena Sladovića razvoju revizije na nasim prostorima

U pojedinim periodima naše prošlosti važnu ulogu u obavljanju kontrole finansijskog poslovanja preduzeća imali su razni oblici revizije i kontrole poslovanja. Međutim, nije bilo nezavisne revizije, čine je revizori koji bez upliva i kontrole nalogodavca konstatuju ispravnost ili neispravnost finansijskih izveštaja.

Stručna literatura ukazuje da je bilo pokušaja, mišljenja i predloga da se uvede nezavisna revizija i da se ustanovi zvanje ovlašćenih revizora. No do današnjeg dana, u tome se nije uspelo.

Pre više od sedam decenija prof. Dr Eugen Sladović je objavio svoj predlog Zakona o privrednim savetnicima, koje je indiciralo genezu revizije.

U posebne zadatke komora, prema odredbi Uredbe ministarstva trgovine i industrije o trgovačkim, industrijskim i zanatskim komorama, navodi se da na osnovu važećih propisa imenuju revizore trgovačkih knjiga. Postavljanje revizora treba da se izuzme iz nadležnosti trgovačkih (privrednih) komora i da se prenese na samostalnu stručnu samoupravnu organizaciju privrednih savetnika. Ona predstavlja najsigurniju garanciju za neprestano vršenje poverenih ovlašćenja i dužnosti kao i za vršenje potrebnog nadzora.

Tek 1937 godine, projekat je počeo da se ostvaruje i primenjuje.

2

3. Objasnite značaj stvaranja slobodnog zvanja privrednog savetnika na razvoj revizorske profesije na našim prostorima

Iako se u našoj javnosti rešenje pitanja revizije i privrednog savetovanja tražilo već odavno, naša država je bila jedina koja nakon Svetskog rata ovo pitanje nije bila regulisala.

Inicijativa za stvaranje slobodnog zvanja privrednih savetnika bila je preduzeta od strane uprave Udruženja ekonomista u Beogradu, kao i od strane Udruženja ekonomista u Zagrebu i posebno Ekonomsko-komercijalne visoke škole u Zagrebu.

U svrhu zakonskog regulisanja ove materije Ministarstvu trgovine i industrije podneto je više projekata uredbi ili zakona, međutim svi oni nisu doveli do željenog cilja. Upravo iz tih razloga uprava Udruženja ekonomista u Beogradu izradila je jedan projekat uredbe koji bi ova pitanja regulisao u manjem, tj. najsežnijem obimu.

Predlog pomenute uredbe nekoliko puta je menjan i dopunjavan, a tek u maju 1937. godine sa predloženim projektom uredbe saglasilo se u celosti Ministarstvo trgovine i industrije. Prvi kongres ekonomista je održanu Zagrebu juna 1937.god, a na njemu je beogradsko udruženje predložilo rezoluciju u kojoj se moli:

ministar trgovine i industrije, da- u što kraćem roku donese Urebu o privrednim

savetnicima,- zakonski reguliše prinudna revizija privrednih

preduzeća, - reviziju vršie isključivo privredni savetnici, - za komesare novčanih zavoda prvenstveno postavljaju

privredni savetnici ministar pravde, da privredne savetnike

- unesu u spisak za upravnike stečajnih masa,- sudovi prvenstveno pozivaju,- uzimaju za sudske veštake u postupcima privrednog

karaktera da se ekspertize iz ekonomsko-finansijske oblasti poveravaju isključivo

privrednim savetnicima.

4. Objasnite značaj i sadržinu uredbe o privrednim savetnicima izrađenom od strane ekonomista u Beogradu za razvoj revizorske profesije

Uredba o privrednim savetnicima potpisana je 20. jula 1939. godine, a objavljena je u Službenim novinama 7. avgusta 1939. godine.Osnovni zadatak privrednog savetništva sastojao se u:

davanju saveta i pružanju stručne pomoći pojedincima i pravnim licima, davanju stručnih mišljenja, vršenju revizije i ispitivanja poslovanja privrednih preduzeća.

3

Institucija privrednog savetovanja ne treba samo da služi trgovačkom svetu, već i onim krugovima koji se po svome zanimanju ne bave trgovačkim poslovima.

Vlasnik inokosne radnje je lično zainteresovan za uspešno poslovanje svoga preduzeća, što ga podstiče da pažljivo vrši kontrolu svih poslovnih događaja u preduzeću. I kod komanditnih društava ovaj lični interes je prisutan, ali ne kod svih ortaka podjednako.

Kod kapitalističkih društava i zadružne organizacije, postoji potreba za strogom kontrolom. Mogućnost primene savetodavne i revizijske funkcije privrednih savetnika naročito su bile mnogobrojne kod akcionarskih društava, tj. najjačeg kapitalističkog društvenog oblika.

Široko područje rada vidi se i iz propisa u kojima je rečeno da će privredni savetnici vršiti reviziju i ispitivanje na zahtev sudskih, pravnih i samoupravnih vlasti, kao i na zahtev ovlašćenih pravnih lica. Kod privrednih sudova će se ubuduće morati voditi i posebni spiskovi privrednih savetnika.

Uredba o privrednim savetnicima obezbeđuje privrednim savetnicima široko polje rada, ali ne obuhvata sve one grane privredne delatnosti u kojima funkcija privrednog savetovanja treba da dođe do svog izražaja.

5. Objasnite divergentne stavove između poznavalaca revizije i tvrdokornih državnih organa u kraljevini Jugoslaviji pred drugi svetski rat

U Kraljevini Jugoslaviji se vodila oštra polemika između poznavalaca revizije i tvrdokornih državnih organa. Kao vlasnici akcija inostrana preduzeća su imala upravljačku funkciju u mnogim našim preduzećima. Zalagali za uspostavljanje nezavisne računovodstvene revizije kao u razvijenim zemljama zapadne hemisfere.

Nasuprot njima, državni organi su sprecavali pomenuta nastojanja trudeći se na implementaciji nekakve kvazirevizije. Međutim, i pored ograničenja i sprecavanja ostvaren značajan napredak u stvaranju uloge i značaja nezavisne revizije u tržišnoj privredi. Dokaz za to je i Zakon o trgovini, čijih je čak 57 članova regulisalo reviziju.

Tek sa pojavom ekonomske krize (1929. do1933. godine) reviziji se počinje poklanjati adekvatna pažnja. Mnogi umni ljudi, podstaknuti posledicama pustoši delovanja pomenute krize u svetu, a i kod nas, preporučili su uvođenje revizije, kako bi poslovni subjekti putem nezavisne verifikacije svojih računovodstvenih izveštaja mogli efikasnije upravljati poslovnim procesima.

6. Objasnite etimološko poreklo termina revizija i navedite definiciju revizije prema Leitneru, Gertneru i Obsteru

Reč revizija potiče od latinske reči ''revidere'', što znači ponovo videti, tj. još jednom videti, ili ''revisum'', što znači unazad i naknadno pregledan, radi ispitivanja i ocenjivanja.

Leitner definiše reviziju samo kao sredstvo naknade, računske ili ekonomske kontrole.

4

Gerstner: revizija predstavlja plansku kritiku izvršenih delatnosti bilo koje vrste u smislu kritičke, duhovne radne obnove, i to potpune ili delimične.

Obst ističe, da s vremena na vreme mora da se ispita da li kontrole koje je odradila uprava dobro funkcionišu. I najidealnije kontrolne uredbe su bezvredne ako se stalno ne pazi nad tim da se date instrukcije nadziru, tj. kontrole kontrolišu. Revizija, u prvom redu, služi ovoj svrsi.

7. Definišite reviziju prema Grasgrunu i Meltzeru

Grasgrun pripada grupi autora koja prilikom definisanja revizije polazi od pojma knjigovodstvene revizije. ‚‚Revizija predstavlja uspešno, naknadno ispitivanje knjiga nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlašćenih osoba izvan njega”.Prema Meltzeru H. revizije je ‚‚iz određenog povoda ili redovno od vremena do vremena kritičko ispitivanje želja i podloga od službenog revizora koji ne pripadaju revidiranom preduzeću”.

8. Definišite reviziju i zadatke revizije prema Zigler-u

Prema Zigler-u revizija se bavi ne samo ‚‚kritičkim ispitivanjem ekonomskih i pravnih postupaka”, nego će ujedno ispitivati ‚‚ispravnost i vrednost te iz toga izvesti zaključak o prosudjivanju poslovnog procesa bilo na svim ili pojedinim radnim područjima kao i rukovodstva u celosti ili delimično, a napokon i same ekonomičnosti”.Zadatak revizije je da se ispita i proceni:

ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog poslovnog procesa u celini i u pojedinostima;

primerenost postojece organizacije; značenje poslovnog rezultata.

9. Definišite reviziju prema IFAC-u (Međunarodnoj federaciji računovođa) i navedite cilj revizije prema Međunarodnim revizorskim standardima

Prema Međunarodnoj federaciji računovođa (IFAC), revizija predstavlja nezavisno ispitivanje finansijskih izveštaja ili onih finansijskih informacija koje se odnose na subjekat, bez obzira na veličinu ili zakonski oblik, kada je takvo ispitivanje inacirano s namerom izražavanja mišljenja o tome.Definicija data u ISA 200 naglašava da je cilj revizije finansijskih izveštaja u skladu sa utvrđenim pravilima i propisima finansijskog izveštavanja. Za izražavanje mišljenja revizora koriste se fraze: ‚‚daju istinu ili fer prikaz”, ili ‚‚da na fer način prikazuju sve bitne elemente”, što su sinonimi.

5

10. Definišite reviziju prema AAA (Američkom savezu računovođa) i dajte komentar definicije

Po Američkom savezu računovođa (AAA) revizija predstavlja sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave preduzeća o ekonomskim aktivnostima i događajima, kako bi se odredio stepen saglasnosti između tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima.Revizija predstavlja sistematičan proces, što znači da revizija mora da bude planirana na takav način da oni, koji vreše reviziju, mogu u potpunosti da ispituju i analizirju važne dokaze. Objektivno – lica koja vrše reviziju moraju da budu poštena i da ne dozvole da predrasuda ili pristrasnost nadvladaju njihovu objektivnost. Dobija i procenjuje dokaze – procenjuje pouzdanost i dovoljnost podataka sadržanih u poslovnim knjigama. Deo definicije navodi da se dokazi dobijeni i procenjeni od srtane revizora tiču izjava o ekonomskim aktivnostima i dogadjajima indicira da su izjave uprave osnovni ciljevi posupaka prikupljanja dokaza, onor što dokaz mora ‚‚dokazati ”. U definiciji se naglašava i to da revizor utvrđuje nivo usklađenosti između izjava uprave i uspostavljenih kriterijuma, a to znači da program revizije predviđa proveru većine izjava. U poslednjem delu definicije ističe da je cilj revizije prenošenje rezultata zainteresovanim korisnicima.

11. Navedite i objasnite metode i oblike revizije

Metodi revizije mogu se podeliti na :1. generalne : a)inuktivne

b)deduktivne2. specijalne

No, pirlikom poslovno-ekonomskih istraživnja svoje mesto je našla i ekperimentalna metoda. Praksa je pokazala da se i eksperimentom mogu postići ynatni rezultati u revizorskoj nauci.Intenzitet reviizije zavisi od toga da li se revizija ograničava samo na spoljni oblik ili ulazi u samu suštinu stvari koju revidira. Metode intenziteta se dele na: 1) formalne

2) materjalneSmer postupka revizije se utvrđuje metodama smera u koje se ubrajaju:

1) progresivna - slikovito, polazi od korena do krošnje (npr. od osnovnih dokumenata do zaključnih knjiženja i bilansa)2) retrogradna – od krošnje do korena (od zakljucnih knjiženja i bilansa do osnovnih dokumenata)

Obim materije koja je predmet revizije uticaće na izbor metode ispitivanja kojom će se revizor poslužiti.Prema oblicima imamo reviziju prema:

1. subjektu koji revidira – može biti : a) pojedinačna – obavlja samo jedan revizor b) kompleksna – obavlja više osoba

2. objektu koji revidira – prema objektu ima više različitih vidova revizije. Najstariji oblik revizije je bila knjigovodstvena revizija, iz koje se posteeno razvila revizija celokupnog poslovanja.

6

Revizija može imati opšte i posebne zadatke. Zadatak opšte revizije je da obavesti nalogodavca o tome da li preduzeće kao celina pravilno posluje, da li tako ostvaruje i svoje zadatke, da li privremeno dolazi u teškoće, zbog čega i na kom području. U tesnoj vezi sa opštom revizijom je i finansijska revizija, čiji je zadatak da ispita finansijsku ili kreditnu sposobnost preduzeća. Često finansijska revizija predhodi i sanaciji ili čak likvidaciji preduzeća, tj. Njegovom spajanju sa drugim preduzećem.

12. Razgraničite pojmove između revizije i kontrole

Zajedničko i kontroli i reviziji jeste objekt ispitivanja i cilj ispitivanja. Međutim, ove dve metode se razlikuju prema: organima koji obavljaju ispitivanje, vremenu kada se vrši ispitivanje i intenzitetu kojim se ispitivanje vrši.Klebba pojam revizije izvodi iz pojma kontrole, ali s tom razlikom da kontrolu identifikuje s nadzorom, a reviziju naziva ispitivanjem.Po Hasenack-u kontrola predstavlja trajni nadzor poslovnog toka, a revizija nadzor u jednakim vremenskim intervalima, ili neredovan, iznenadan nadzor. Dolazi se do nadređenog pojma ‚‚nadzora ”.Zimmermann smatra pod revizijom isitivanje koje vrše osobe koje ne pripadaju preduzeću, a kontrola je ispitivanje koje vrše članovi preduzeća.Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na tekući način obavljaju organi onog preduzeća koje predstavlja objekat kontrole. Prednosti su te što organi kontrole dobijaju iz samog preduzeća signale i indikatore na osnovu kojih se mogu pouzdano zaključiti da li se poslovna aktivnost odvija pravilno ili ne. Nedostaci su ti što su kontrolni organi u preduzeću suviše povezani sa izvršnim organima, a znaju i da budu i pod uticajem menadžmenta.Dok eksterni kontrolni organi kontrolišu rad i internih kontrolnih organa i menadžmenta, zbog toga se i eksterna kontrola naziva i ‚‚kontrola kontrole ”. Prednosti su te što su oslobođeni pritisaka pa ispitivanje obavljaju objektivnije. Nedostatak je u tome što se ona može obavljati tek nakon što se poslovni proces u preduzeću završi.

13. Razgraničite pojmove između interne kontrole i interne revizije.

Između ove dve metode ispitivanja najčešće se indicira na razlike koje se svode na: frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanje. Različitost u frekventnosti ispitivanja je u tome što je interna kontrola stalno i tekuće nadziranje poslovanja prema toku kako se ono odvija. Međutim, interna revizija je povremeno ili periodično ispitivanje po isteku izvesnog vremenskog perioda, ili sporadično, tj. prema potrebi (npr. prilikom popisa, zahteva za tuđim izvorima sredstava, i sl.). Pomenute dve metode mogu se odvijati i simultano i istovremeno, s tom razlikom što interna kontrola nadzire samo rad izvršnih organa, dok interna revizija nadzire i rad kontrolnih i rad izvršnih organa. Vreme ispitivanja internu kontrolu (kao tekući nadzor) čini preventivnom, a internu reviziju (kao povremeni i naknadni nadzor) korektivnim ispitivanjem.

7

Različitost u organima između interne kontrole i interne revizije: interni kontrolni organi uklopljeni su redovno u sastav sektora, čiji rad kontrolišu. Organi interne revizije su redovno izvan sektora u kojima se odvija radni proces i formiraju posebni sektor za reviziju. Upravo zato, kada organi interne revizije revidiraju rad nekog sektora, onda ispituju rad izvršnih i kontrolnih organa pomenutog sektora.

14. Razgraničite pojmove između interne revizije i eksterne revizije

Suštinska razlika između interne i eksterne revizije jeste prema organima koji je vrše. Uostalom, prema pripadnosti organa revizije ona se i naziva internom i eksternom. Eksternu reviziju ne treba shvatiti kao ponovno ispitivanje istih događaja koje je već proverila intera revizija. Polazeći od činjenica da polazi od opšteg stanovišta, najčešće ishodište eksterne revizije jeste bilans, odnosno završni račun preduzeća. Nasuprot navedenom, interna revizija je specifičnija, odnosno vodi u većoj meri računa o adekvatnom funkcionisanju organizacije preduzeća i s tim u vezi u najvećoj meri o dobroj i delotvornoj organizaciji interne kontrole. U vezi s pripadnošću organa revizije neophodno je naglasiti da organe revizije preduzeća ovlašćuje vrhovna uprava preduzeća, za razliku od eksterne revizije čije organe ovlašćuju na reviziju nalogom izvan preduzeća. Interna revizija ime glavni zadatak da konstantno ispituje poslovanje preduzeća putem posebnog revizorskog sektora u smislu aktuelnih propisa, uputstva interne direktive i pravilnika. Eksterni revizori imaju veću kompetenciju, veću nezavisnost, ali su redovno vremenski limitirani i zbog toga pretpostavljaju dobru, tj. adekvatnu organizaciju interen kontrole i revizije da bi svoje aktivnosti završili u što kraćem vremenskom periodu. Prama tome, pitanje diferenciranja se ne može ni postaviti ukoliko je eksterna revizija upućena na prethodni rad interne revizije. Međutim, pođe li se od istine da interni rtevizor zavisi od nadređenih organa preduzeća kome pripada, sa punim pravom se može postaviti pitanje da li i u kojoj meri eksterni revizor sme smatrati rad interne revizije pravilnim.

15. Objasnite "10 zapovesti" kojih bi svaki revizor morao da se pridržava

Revizor mora i u etičkom i socijalnom pogledu da predstavlja ličnost na apsolutnoj visini, tako da svojim ugledom uliva puno poverenje okolini sa kojom bude dolazio u dodir. Za celo vreme rada nije pozvan da štiti interese svoga nalogodavca, a jos manje interese vlasnika preduzeća, već samo i jedino interese same stvari, tj. iznalaženje prave istine, koja jedina može da bude od koristi i nalogodavcu i vlasniku preduzeća. Zbog delikatnosti revizorskog posla, pri izboru ličnosti insistira se na zrelijim osobama (ne ispod trideset godina), iskusnim i lucidnim, sa visoko razvijenim diplomatskim veštinama. Potrebna je i taktičnost u ophođenju sa ljudima, jer revizor mora da izbegava ne samo potencijalne neprijatne incidente, već i stvaranje naročito prijateljskih odnosa sa zaposlenima u preduzeću u kome obavlja reviziju.

8

Objektivnost revizora treba da obezbedi nezavisnost od organa državne uprave. Kvalitet same revizije (objektivnost), ozbiljno može da ugrozi puna zavisnost revizora od nalogodavca. Teški uslovi pod kojima revizor mora da radi i živi imperativno zahtevaju da se revizori što bolje nagrade, čime se istovremeno obezbeđuje i njihova nezavisnost od nalogodavca i organa državne uprave. Nezavisnost revizora moraju da prate kompetentnost, iskustvo i beskompromisnost. "Deset zapovesti" kojih bi svaki revizor morao da se pridržava:

služi samoj stvari, a ne ličnostima, pa ni samom sebi; stoj iznad zainteresovanih (nalogodavac-preduzeće koje revidiraš), kao i sudije

kome pomažeš; ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granice stroge stvarnosti; ne smatraj se nepogrešivim; ne daj odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvoga stručnog obrazovanja i

znanja uopšte; prigovore učinjene tvojim stručnim mišljenjima iskoristi za iznalaženje i

utvrđivanje stvarne istine, i ne upuštaj se i ne nastoj da ih bez proveravanja pobijaš;

izvesti o svakoj grešci, pa ma je i sam učinio; budi istinit i jasan; prvo shvati pitanje pa onda daj odgovor, jer se odgovor inače neće moći razumeti; čuvaj stalešku čast.

16. Objasnite budućnost revizorske profesije

Upotreba savremene informacione tehnologije i Interneta za objavljivanje informacia i zahtevi da te informacije budu ažurne, nameće danas, u XXI veku, nove probleme revizorima, u uslovima kontinuirane revizije u realnom vremenu. Za takvu kontinuiranu reviziju uputstva priprema Komitet za mađunarodnu praksu revizije (International Auditing Practices Committee - IAPC). Važan element za jačanje buduće uloge revizije jeste donošenje novog standarda za usluge jemstva koji sadrži zahteve koji se tiču i druge forme izveštaja i da se na taj način detaljno objasni predmet ispitivanja, da se da mišljenje o predmetu ispitivanja, kao i kriterijumi za merenje koje su revizori pri tome koristili. Takav izveštaj treba da sadrži revizorske postupke (koje su revizori obavili), ograničenja svojstvena samom procesu revizije, kao i zaključno mišljenje. Od revizorske profesije se očekuje i čitav niz neophodnih poboljšanja. U suštini, ona mora svojim korisnicima da pokaže da će im pružiti bolju spoznaju bilansa i omogućiti im da procene rizike koji su neizbežan pratilac tog biznisa. Od revizora najšira javnost očekuje, bez sumlje, da otkrije nezakonite radnje. Veliki izazov za revizorsku profesiju, u budućnosti, jesu zahtevi korisnika računovodstvenih informacija da revizori nađu načina da provere i izveštavaju u vezi sa budućim informacijama, što bi predstavljalo značajnu korist za društvo. Nove informacione tehnologije su sposobne da iz baza podataka izvuku informacije, za različite svrhe i za različite korisnike. Da bi u valjanost i pouzdanost datih informacija korisnici imali poverenja, oni, po logici stvari, moraju da imaju poverenje u same baze

9

podataka iz kojih se ti podaci dobijaju. Kao posledica toga, postoji svest o tome da sistemi kontrole koji podržavaju te baze podataka moraju biti vrlo pouzdani. Na značaju posebno dobija potreba za napuštanjem krutog načina i pristup izveštavanju (koji smo imali u proteklom periodu), jer da bi najšira javnost imala poverenja u izveštaje (koje revizori izdaju), ona te izveštaje mora da razume, a revizori moraju da razviju žargon za izražavanje mišljenja, koji bi, primarno, bio usmeren ka računovodstveno manje edukativnom delu javnosti.

17. Objasnite obavezu kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, licenciranja i nadzor revizora

U programu kontinuiranog profesionalnog usavršavanja revizora se ističe, da profesionalni računovođa treba da obavi stručne usluge sa opreznošću, sposobnošću i marljivošću, te da je njegova kontinuirana obaveza da svoje stručno znanje i veštine drži na zahtevanom nivou, kako bi se obezbedilo da klijent ili poslodavac ima koristi od profesionalnih usluga koje se baziraju na ažuriranim dostignućima delatnosti, zakonodavstva i tehnike. U području računovodstva i revizije revizori se nalaze na vrhu stručne obrazovne lestvice. Stručna sposobnost revizora se može analizirati u dve međusobno povezane celine, i to: postizanje stručne sposobnosti i, sdruge strane, usavršavanje već postignute stručne sposobnosti (od revizora se, nakon sticanja zvanja ovlašćenog revizora, zbog izuzetnog razvoje nauke, tehnike i tehnologije, traži kontinuirano profesionalno usavršavanje, kako bi stručno znanje i veštine držali na visokom naučnom i stručnom nivou). Otuda realna potreba za stalnim profesionalnim usavršavanjem, licenciranjem i nadzorom revizora. Izuzetno je važno da korisnici smatraju revizora poštenim, nezavisnim, objektivnim, stručnim, odgovornim i kompetentnim. Uobičajena shema razvoja profesionalnog računovođe zahteva početno visoki stepen opšteg obrazovanja, a zatim sledi posebno obrazovanje, uvežbavanje i istraživanje stručno značajnih predmeta, nezavisno od toga da li je to propisano u periodu sticanja radnog iskustva. Od države do države različit je sadržaj i način polaganja ispita za sticanje zvanja ovlašćenog revizora. Većina programa polazi od minimuma zahteva za edukacijom, koji propisuje IFAC i obavezuje članice na poštovanje. Pojedina države proširuju i dopunjuju minimalne zahteve IFAC-a, što se, s gledišta profesije, smatra poželjnim. Usavršavanje stručne sposobnosti revizora podrazumeva kontinuiran razvoj znanja o računovodstvenoj etici, uključujući značajna nacionalna i međunarodna stanovišta u vezi sa računovodstvom, revizijom, kao i ostalim relevantnim propisima i zakonskim zahtevima. Problematiku kontinuiranog profesionalnog usavršavanja revizora pojedine države različito regulišu, ona se podstiče i predstavlja jedan od uslova za licenciranje revizora (izdavanje dozvole za rad), a time i nadzor. Na navedeni način stimuliše se razvoj revizorske profesije i, s druge strane, omogućuje da korisnici imaju koristi od profesionalnih usluga revizora.

10

Radi sprešavanja eventualnih pronevera, pogrešnih prikazivanja finansijskih izveštaja, nezakonitih i nedoličnih plaćanja, neophodan je i nadzor revizora, koji vrše Komore ovlašćenih revizora.

18. Objasnite ekspanziju uloge finansijske revizije kroz prizmu trougla pojmova: dozvolio-preporučio-zahtevao

Potreba za ispitivanjem i proverom računovodstvenih iskaza nije se osećala sve dok su preduzeća bila, uglavnom mala, kao i dok su ih posedovali i njima upravljali inokosni vlasnici ili ortaci. Međutim, ekspanzija uloge finansijske revizije može se, na vrlo plastičan način pratiti u trouglu: dozvolio-preporučio-zahtevao. Naime, od 1844. godine, eksternu reviziju je dozvolio Zakon o preduzeću Ujedinjenog Kreljevstva. Prema pomenutom zakonu, od naimenovanog revizora se trazilo da podnese izveštaj o tome, da li godišnji bilans stanja daje potpunu i objektivnu sliku preduzeća. Već sledećim Zakonom o preduzeću, iz 1860. godine, revizija se preporučuje, dok se Zakonom o preduzeću iz 1900. godine ona zahteva za preduzeća sa ograničenom odgovornošću.

19. Objasnite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunskom stručnom revizijom

Nekoliko okolnosti je uticalo na inicijativu samih firmi za vrhunski stručnom i potpuno nezavisnom revizijom njihovih godišnjih finansijskih izveštaja. Pre svega, u UK-u (United Kingdom), koje je u 19. i pocetkom 20. veka vazilo za ekonomsku vele silu, pojedinci i privatna-pravna lica posedovala su večinu kapitala. To je bio uzrok razvitka različitih oblika akcionarskih društava, berza kapitala i društava sa ograničenom odgovornošću. Daljim tokom razvoja i porastom veličine preduzeća, odvajalo se vlasnistvo nad kapitalom i operativna kontrola poslovanja, što bi značilo da su na cela preduzeća dolazili posebno obučeni menadžeri koji nisu imali vlasništvo nad kapitalom kojim su upravljali. Tu se javila potreba za revizijom i zaštitom sopstvenika u ulozi suvlasnika firme, a i preventivna zaštita firmi u međusobnim odnosima. Ove inicijative firmi podržale su i berze efekata (tržista kapitala) radi obezbeđenja kvaliteta hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi. Državna regulacija se odnosila na obavezu najznačajnijih privrednih subjekata na izvršenje revizije. Cilj ovakvih napora bio je obezbeđenje vrhunski stručne i potpuno nezavisne verifikacije računovodstvenih izvestaja i utvrđivanje istinitosti pri informisanju svih potencijalnih interesenata. U kontinentalnom delu Evrope, posebno u Nemačkoj, veliki ekonomski značaj imale su banke, što je imalo za posledicu, prevashodno, neophodnost zaštite interesa raznih kategorija deponenata banaka, a potom, i samih banaka u odnosu na one koje su finansirali. U vreme nstanka revizije, njena primarna uloga bila je otkrivanje prevara i grešaka, kako kaže engleska literatura, dok se početkom 20. veka javlja i uloga verifikacije tačnosti računovodstvenih evidencija, što se javlja kao sekundarni cilj

11

revizije. Nakon 1940. godine došlo je do krupnih promena u shvatanju ciljeva revizije, koja je tada dobila ulogu u testiranju pouzdanosti (kredibiliteta) finansijkih izveštaja, tu ulogu je zadržala do današnjih dana.

20. Objasnite ulogu finansijske revizije u zadovoljavanju potreba najšire javnosti

U 21. veku interesent za računovodstvenim izveštajima postaje najšira javnost. Dakle, osim menadžmenta i akcionara koji su do sada jedini bili označavani kao zainteresovani za finansijskim izveštajima javlja se i najšira javnost. Revizori danas moraju obezbediti pre svega istinitost i pouzdanost finansijskih izveštaja ali i dovoljnu kompaktnost i lakocu razumevanja za one korisnike koji mozda nisu upućeni u principe računovodstva ali su itekako zainteresovani za podatke sadržane u izveštajima. Ovde treba naglasiti i sve veću ulogu u izveštavanju javnog sektora koji prevazilazi privatni. Svi građani su zainteresovanosti za pravovremeno i tačno izveštavanje o tome kako rade državni organi i na šta se troši novac koji se ubira porezima. Takođe, učiniti pouzdanijim finansijske informacije za potrebe svetskih tržista kapitala, i na taj način uticati na stepen poverenja i u sama tržista, suštinska je uloga revizije. Isto tako, uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom sveta, sa ciljem sve većeg poverenja najšire javnosti i u rad tih organa i tela, podjednako je značajna. Istinito i fer (eng. true & fair) izveštavanje na svetskom nivou veoma pozitivno utiče na brz razvoj međunarodne razmene na tržištima kapitala, a i roba i usluga. Ovde se poseban značaj posvećuje računovodstvenim principima koji moraju da dovedu do toga da izveštaji nikako ne budu “frizirani” i obmanjivi, a i da se ne mogu zloupotrebiti. Podjednako je značajno izveštavanje u javnom sektoru na svim nivoima.

21. Uloga finansijske revizije u prihvatanju koncepta “novog” preduzeća

Reafirmacija preduzetništva i preduzeća, kao i realizacija ideje restrukturiranja, uvodi nas u jednu potpuno novu situaciju, koja podrazumeva novu terminologiju, nove kategorije, drugačije poslovno ponašanje i drugačiji mentalitet, odnosno, prihvatanje, za nas očigledno nove, tržisne filozofije privređivanja. U suštini, to bi značilo da su neophonde fundamentalne promene društveno-ekonomskog sistema: izgradnja novog privrednog sistema, kompatibilnost sa privrednim sistemima razvijenih zemalja, afirmacija tržišnog koncepta privređivanja, ravnopravna egzistencija i međusobna konkurencija različitih svojinskih oblika, institucionalizovanje različitih pravnih formi preduzeća, razvoj integralnog tržista – roba, usluga, rada, novca i kapitala. Jedino napustanje trenutne poslovne filozofije može dovesti do ispunjenja prethodnih uslova, što bi trebalo da učini atraktivnim domaći investicioni ambient za potencijalne strane ulagače, koji su neophodni. Ipak, na našim prostorima, teško je privući strane investitore na prostor na kome vlada još uvek koncept samoupravnog preduzeća i na kome je postojeći pravni i regulativni sistem kreirao nedosledno, nekompatentno, netransparentno

12

i nepredvidivo poslovno okruženje. Dakle, neophodno je na početku redefinisati koncept preduzeća, a zatim, jednom takvom, novom, savremenom konceptu tržisnog preduzeća nametnuti kvalitativnu promenu funkcije revizije, koja će biti dovoljna garancija za zaštitu interesa svih zainteresovanih stakeholder-a. Preduzeće mora zauzeti mesto dobitne organizacije, mora se zaokružiti kao potpuni tržisni subjekt i kao specifična roba koja ima i svoju vrednost i svoju cenu. Osim toga mora biti otvoreno za različite oblike organizacije, promenu svojine, organizacijske strukture i statusa. Ovo predstavlja značajan osnov rasta, a često i uslov opstanka. Posebno mesto u “novom” komceptu preduzeća, odnosi se na kategoriju dobiti, koja predstavlja krvotok ekonomskog sistema. Samo je jedna društvena odgovornost poslovanja, prema Fridmanu, da koristi svoje izvore i angažovanje u aktivnosti preduzeća, da povećava svoju dobit, i to u okviru pravila igre, što znači da se angazuje u slobodnoj konkurenciji i bez utaje i krađe. Međutim, kompletna i nezavisna finansijska revizija predstavlja uslov bez koga se ne može da bi se došlo do poštene i objektivne procene kapitala. Odnosno, prethodno treba da se verifikuju računovodstveni iskazi, koji tek nakon toga mogu činiti osnovu za procenu ukupnog kapitala preduzeća.

22. Uloga finansijske revizije u otklanjanju postojećeg konflikta ciljeva između bilansne teorije i politike bilansa

Menadžment preduzeća zadužen je za raspodelu poslovnih rezultata i jedini odlučuje o tome kome koliko pripada od ostvarene dobiti. Postoji veliki broj različitih stakeholdera koji su zainteresovani direktno ili indirektno za poslovni reziltat i oni informacije o njemu dobijaju preko finansijskih izveštaja. Država želi da zna koliko njoj pripada preko poreza, banke su zaintersovane za garancije pri ustupanju pozajmljenog kapitala a akcionari i radnici su pre svega zainteresovani za svoj deo kapitala. Dobar poslovni period koji je doneo pozitivan rezultat možda se neće opet ponoviti, pa menadžment preduzeća pribegava tezaurisanju dela dobiti pre prikazivanja u javnost. Finansijski izveštaji se falsifikuju, prikazuju se netačni podaci u njemu a sve radi zadržavanja dela dobiti u tajnosti. Finansijka revizija ima zadatak da ovo otkloni, da utvrdi verodostojnost izveštaja i usaglasi ih sa činjeničnim stanjem. Otklanjaju se egoistične namere preduzeća i dovodi se do toga da sve informacije budu ravnopravne i proverene. Time se postiže transparentnost poslovanja i poslovnih rezultata, a i onda se buduće poslovne odluke podižu na jedan visi, pouzdaniji nivo.

23. Uloga finansijske revizije inspirisana zahtevom zaštite poverilaca

Poverioci – oni koji pozajmljuju kapital žele da rizik od nemogućnosti naplate, odnosno vraćanja pozajmljenog kapitala smanje na najmanju moguću meru, odnosno da ga u potpunosti izbegnu. Zato su oni zainteresovani za svaku informaciju koja može uticati na odluku o tome da li teba nekom pozajmiti kapital i pod kojim uslovima to učiniti, ili ne. Oni žele da njihova odluka bude podržana validnim informacijama. Zato, u današnjim uslovima poverioci žele dodatnu sigurnost u vidu kompletne nezavisne revizije računovodstvenih izveštaja. Sami bilansi i ostali finansijski izveštaji koje sačinjavaju

13

banke i preduzeća ne poseduju dovoljno visok stepen istinitosti pa se podvrgavaju reviziji od strane nezavisnih stručnjaka koji ce lično odgovarati za ono što stoji u njima. Ovako verifikovani računovodstveni iskazi pružaju dodatnu sigurnost u danasnjim turbulentnim uslovima privređivanja i postavljaju se kao osnovni uslov uspostavljanja poslovne saradnje. Pomenutu dodatnu sigurnost traže danas, pored pomenutih poverilaca i ostali korisnici računovodstvenih informacija. Tako, na primer, u SAD-u samo berzanske kompanije, odnosno one koje se nalaze pod nadležnoscu Komisije za Hartije od Vrednosti i Berze, podležu legalnoj obavezi finansijske revizije. Revizom se poboljšava imidž kompanije i kredibilitet kod banaka i ostalih poverioca a takođe i šire javnosti.

24. Uloga finansijske revizije u strategijskom upravljanju preduzećem

Upravljačke odluke preduzeća su pod stalnim dejstvom eksternih uticaja sa tržista uključujući konkurente, kupce i dobavljače, vlasnike akcija preduzeća, poverioca itd. Ciljevi preduzeća, prema sugestiji teorije o stakeholder-ima, moraju neminovno voditi računa o različitim prioritetima svih zainteresovanih, koji, zajedno čine jedan oblik neformalne koalicije. Dobar balans u zadovoljenju potreba određenih formalnih i neformalnih grupa u okviru preduzeća i izvan njega je preduslov dobrog strategijskog puta, odnosno strategije razvoja preduzeća. Iz razloga što na strategiju preduzeća ima veoma značajan uticaj i eksterna sredina, zadatak top menadžmenta je da identifikuje kritične stakeholdere, njihove bitne zahteve i pristupi zadovoljenju potreba, što predstavlja jedan veoma složen i komplikovan proces. Ispravne odluke top menadžementa i istinski nadzor nad njihovom realizacijom može se obezbediti isključivo na osnovu pravih informacija u pravo vreme, a podizanju kvaliteta računovodstvenih informacija doprinosi, nesumljivo, vrhunska, stručna, potpuno nezavisna finansijska revizija. Uloga revizije jeste da oceni da li organizacija prikupljanja podataka, zatim sistematizovanog registrovanja, odnosno obrade podataka, potom, analitičkog prosuđivanja i procenjivanja obrađenih podataka, kao i saopštavanje, kako samih sistematizovanih podataka u okviru računovodstvenih izkaza, tako i ostalih računovodstvenih informacija, zadovoljava potrebe odnosno, u kojoj meri je celishodna sa gledišta pouzdanosti, pravovremenosti i racionalnosti. Najveću moguću garanciju da se poslovne odluke donose na osnovu istinitog i poštenog informisanja pružaju, u prvom redu, potpuna nezavisnost eksternog revizora u odnosu na menadžment preduzeća, a zatim i vrhunski stručni kvalitet revizora.

25.Objasnite genezu uloge i značaj revizije!

Finansijska revizija predstavlja sistemtsko ispitivanje finansijskih izveštaja, knjiženja i poslovnih transakcija, sa ciljem da se utvrdi podudarnost sa opšte prihvaćenim računovodstvenim principima.U savremenim uslovima poslovanja u svakom društveno ekonomskom sistemu, bez obzira na vladajuće svojinske oblike . prisutna je potreba za nezavisnom revizijom računovodstvenih iskaza. Uloga i značaj revizije se menjao kroz razvoj privrede a korak sa savremenim uslovima privređivanja je objektivno moguće

14

uhvatiti samo odna kada jedno društvo pokaže realnu volju za istinitim i poštenim računovodstvenim informisanjem svih zainteresovanih korisnika.Razvoj računovodstvenog informacionog sistema se odvijao pod uticajem razvoja privrede. Prema tome, tokom razvoja privrede menja se i uloga revizije. Nakon 1940. godine došlo je do vrlo krupnih promena u shvatanju revizije. Naime, primarna svrha i uloga revizije postaje i opstaje, sve do danas međutim ističe se uloga, odnosno cilj revizije računodstvenih iskaza da omogući nezavisnom revizoru da izrazi svoje mišljenje o tome, da li su, po svim suštinskim pitanjima, računovodstveni izveštaji sastavljeni u sakladu sa utvrđenim okvirom za finansijsko izveštavanje. Ipak u poslednje vreme , pomenuti tradicionalni pristup postaje manje relevantan, jer nije u stanju da obezbedi podatke koji anticipiraju poslovne događaje i promene i koji se mogu koristiti kao osnova za efikasno odlučivanje.

26.Navedi istorijske okolnosti koje u uticale na prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima!

Mnogi istorijski događaji i okolnosti su uticale na razlike u računovodstvenim rešenjima. Jedan od takvih je i svetska ekonomska kriza (1929. do 1933. godine), koja je u SAD dovela do osnivanja američke državne Komisije za nadzor berzi sa prvenstvenom funkcijom nadzorno-berzanske vlasti u SAD. Zajedno sa prestavnicima Savezne vlade i računovodstveno-revizorske organizacije navedena komisija je 1929. godine bila autor opštih računovodstvenih načela, koja su od tog trenutka, postala osnovna pravila obavezna za sve članove berze prilikom izdavanja računovodstvenih izveštaja.Postojeće ili nove države uspostavile su, 90-tih, godina nove ekonomske i pravne sisteme, kao i rešenja vezana za računovodstvo svojih privrednih društva. Kao uzor za izradu sopstvenih računovodstvenih standarda (zemlje kao Slovenija, Češka, Slovačka, Bosna i Hercegovina) poslužile su se međunarodnim računovodstvenim standardima i rešenjima.S druge strane neke od zemalja( SR Jugoslavija, Hrvatska), su izabrale neposrednu upotrebu računovodstvenih standarda i rešenja. I jedan i drugi slučaj su imali strateški uticaj na dalji razvoj računovodstva u pomenutim zemljama.Upravo zbog navedenih razloga, razlike, prisutne u pomenutim pravnim rešenjima su i dovele do drugačijih sadržaja i forme godišnjih obračuna, kao i do razlika u vrednovanju i prikazivanju ekonomskih kategorija u finansijsko-rečunovodstvenim iskazima privrednih društva.

27.Direktive E.Z o polaganju racuna!

Zemlje članice EZ su bile motivisane da se propisima o polaganju računa završni računi učine razumljivim, tj. da se olakša njihovo čitanje.Prva bitna činjenica, je da pomenuto nastojanje uslovljeno potrebom za konstituisanjem zajedničkog tržišta (što je i bio cilj potpisivanja ugovora o osnivanju EZ, Rimskim ugovorom iz 1957 god.) koje, pre svega, znači brisanje ograničenja između zemalja članica.

15

Druga bitna činjenica, koja teži harmonizaciji polaganja računa, je motivisana okolnošću da su se u pojedinim zemljama propisi o polaganju računa različito razvijali.Pripreme za uskladivanje privrednog prava i stvaranja uslova za upoređivanje finansijsko-računovodstvenih izveštaja privrednih društva, EU je počela 1965 god. Predpripreme za stvaranje računovodstvenih direktiva započele su stručne organizacije evropskih privrednih revizora.Do konačnog određivanja važnih direktiva došlo je 1984 god. i to sledećim redom: prvu direktivu (nem. gesellschaftrechtliche Richtlinie), vezanu za publikovanje, odnosno objavljivanje (nem. Publizitatsrichtlinie), Evropska Zajednica je usvojila 9. marta 1968 godine, četvrta direktiva, koja se odnosi na unifikovane godišnje računovodstvene izveštaje o ekonomskom položaju i uspehu društva kapitala (nem. Bilanzrichtlinie) tj. deoničarskih društava, društava sa ograničenom odgovornošću, kao i komanditnih društva na osnovu deonica, usvojena od strane Evropske Zajednice 25. jula 1978 godine, na izradu konsolidovanih izraza društva kapitala (nem. Konzernbilanzrichtlinie) odnosila se sedma direktiva, a Evropska Zajednica je usvojila 13. juna 1983 godine, osma direktiva, koja je tretirala eksternu reviziju godišnjih obračuna poslovanja društva kapitala (nem. Abschlubpruferrichtlinie) usvojena je 10. aprila 1984 godine.Pored navedenih, Evropska Zajednica je usvojila i druge direktive koje tangiraju oblast uskladivanja računovodstva. Radi se o direktivama vezanim za godišnje obračune nepovezanih i povezanih banaka i ostalih finansijskih organizacija usvojenih 1986 godine, zatim o direktivi, koja se odnosi na godišnje izveštaje i konsolidovane izveštaje osiguravajućih preduzeća usvojene 1991 godine, kao i druge direktive.Pomenute direktive su smanjile broj razlika u računovodstvenim rešenjima, što je rezultiralo bitnim unapredenjem stepena mogućnosti upoređivanja finansijsko-računovodstvenih informacija o finansijskom položaju i uspehu privrednog društva. Postoje i vrlo autoritativna mišljenja, prema kojima direktive još uvek regulišu formalnu, a u manjoj meri suštinsku stranu problema kao i da u nepovezanim preduzećima nisu dale odgovor na suštinska pitanja koja se javljaju u izveštajima o godišnjem obračunu rađenom prema prihodima i nisu regulisala preračunavanje i uključivanje obračuna stranih preduzeća kćerki u obračunu koncerna.Zbog toga je većina država zadržala sopstvene računovodstvene navike, što za posledicu ima da su iste stvari različito prezentirane u različitim zemljama.

28.Determinate koje pospesuju proces harmonizacije!!

Ukliko bi bilansni agregati bili pripremani na bazi identicnih računovodstvemih pravila ogromni napori računovodja da sastave i izvrše konsolidaciju finansijskih izveštaja bili bi mnogo jednostavniji. Ujedno bi mnogo bolje bio izvodjliviji zadatak procene učinka zavisnih preduzeća u multinacionalnim kompanijama raznih država.Poslovanje multinacionalnih kompanija bi mnogo lakše razumele i kontrolisale vlade zamalja u razvoju u slučaju kada su finansijski izveštaji harmonizovani, pogotovo u slučaju kada to povlači i veći obim objavljivanja. Kao najvažnije uzroke za proces harmonizacije možemo navesti: eksteno okruženje i poslovna kultura i etika; važeća zakonska regulativa; struktura i način finansiranja biznisa; poreski sistem i propisi; stepen

16

razvoja računovodstvene i revzorske profesije; visina stope inflacije; stepen razvoja računovodtvene teorije;....

29.Ograničavajuci faktori koji otežavaju proces harmonizacije!!

Obim postojećih razlika između računovodstvene prakse raznih zemalja najjznačajnija je prepreka u procesu harmonizacije. Prepreka koja je velika, i koju nije tako lako zaobići, jeste opšta podela na finansijsko izveštavanje za potrebe akcionara i izveštavanje za potrebe poverilaca i poreskih vlasti. Činjenica da će izveštavanje varirati ukoliko su ciljevi finansijskog izveštavanja različiti od jedne do druge zemlje je prepreka koja uveliko otežava proces harmonizacije. Nespremnost da se prihvati kompromis koji podrazumeva promenu računovodstvene prakse u skladu sa onom koja se koristi u drugim zemljama je činjenica koja otežava proces harmonozacije.

Jedna od, slobodno se može reći, nedavno otkrivenih teškoća jeste efekat ''ekonomskih posledica'' primene računovodstvenih standarda. U zavisnosti od obima u kome ekonomske posledice primene standarda variraju od zemlje do zemlje, kao i u zavisnosti od obime u kome se ta činjenica uzima u obzir od strane donosilaca standarda, to bi mogla biti detrminata koja otežava harmonizaciju.

30. Nova harmonizacija računovodstva za potrebe i mogućnosti ''nove ekonomije''. Objasni!!

Postepena internacionalizacija poznatih svetskih berzi i globalizacija svetskih tržišnih tokova započela je osnivanjem akcionarskih društava da bi se u poslednje vreme utvrđene barijere nacionalnih ekonomija počele postepeno brisati i dolazi do razvoja ''nove ekonomije''.Pod pojmom ''međunarodna harmonizacija računovodstva'' podrazumeva da sve kompanije u svim državama sveta koriste približno iste okvire finansijskog izveštavanja, za sve korisnike računovodstvenih izveštavanja. Upravo iz ovih razloga međunarodnu harmonizaciju treba usmeriti na zadovoljavanje potreba sve šireg kruga međunarodnih korisnika računovodstvenih informacija, tako da u tom smislu može se govoriti o međunarodnoj hermonizaciji: okvira finansijskog izveštavanja i/ili šema i struktura finansijskih izveštaja.Ukoliko se predhodno harmonizira okvir finansijskog izveštavanja tada šema i struktura finansijskih izveštaja predstavljaju sekundaran problem, i to zbog toga što se u okviru finansijskog izveštavanja navode i značajne pozicije koje u finansijskim izveštajima treba objaviti za potrebe korisnika. Smatra se da računovodstveni standardi za male i srednje velike subjekte treba da : obezbede visoko kvalitetne, razumljive i primenjive standarde koji se mogu prihvatiti na međunarodnom nivou; zadovoljavanje potreba korisnika finansijskih izveštaja; budu koncipirani na osnovu istih predpostavki, principa konceptualne osnove kao MSFI ali prilagođeni potrebama malih subjekata; omoguće ''bezbolniji'' prelaz na primenu MSFI subjektima koji su postali javno odgovorni.

17

Bez obzira da li se radi o subjektima koji imaju javnu odgovornost ili nemaju, interno računovodstveno izveštavaje ne može biti predmet međunarodne harmonizacije računovodstva.

31. Navedi i objasni determinate internacionalizacije poslova revizije!!

Potrebu internacionalizacije poslova revizije stimulišu tri faktora: poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade konsolidovanih finansijskih izveštaja za te kompanije; proces globalizacije i dinamičan razvoj i velike disperzije svetskih tržišta kapitala: trend ubrzanog ukrupnjavanja međunarodnih ravizorskih formi i formiranje strateških alijansi sa ciljem realizacije pozitivnih efekata ekonomije obima.

Internacionalizacija procesa revizije odvijala se u okviru međunarodnih računovodstvenih firmi. Glavne deteminate potreba za međunarodnom revizijom ili internacionalizacijom procesa revizije se svode na zadovoljavanje nastalih informacionih potreba multinacionalnih kompanija tj. njihovih internih i externih interesnih grupa, na tražnju za međunarodnom revizijom za potrebe dodatnog finansiranja na međunarodnim tržištima kapitala. U trendu spajanja međunarodnih revizorskih firmi i formiranju tzv. strateških alijansi, nalazi se takođe, izvorište potreba za međunarodnom revizijom.

32.Navedite pozitivne efekte koji proizilaze iz objedinjavanja i usvajanja međunarodnih revizorskih standard

Donošenje seta međunarodnih standarda revizije, kao osnove za obavljanje revizije finansijskih izveštaja i izražavanje revizorskog mišljenja, je primarna predpostavka koja omogućava efikasno obavljanje međunarodne revizije. Samo neko nadnacionalno telo koje ima adekvatan autoritet može da obezbedi donošenje međunarodnih standarda revizije, kao i njihovu opštu prihvatljiost i široku primenu .

Objavljivanje i usvajanje Međunarodnih standarda revizije rezultiraće, prema renomiranim američkim autorima Stemp-u i Munic-u, većim brojem pozitivnih efekata, i to:

-Korisnici revizorskih izveštaja (koji su sačinjeni u drugim zemljama) u uslovima postojanja niza međunarodnih standarda revizije će imati mnogo više poverenja u ekspertsko mišljenje revizora.Odnosno , pomenuti standardi pružaju korisnicima finansijskih izveštaja dodadtnu uverljivost;

-Uvećavaju se koristi koje već proizilaze iz postojanja Međunarodnih računovodstvenih standarda pružajući čitaocima dodatnu sigurnost da se primenjuju računovodstveni standardi u saglasnosti sa njima;

-Uvećavajući snagu međunarodnih računovodstvenih standarda međunarodni standardi revizije pomažu korisnicima u vršenju međunarodnih finansijskih upoređivanja;

-Dalji podstrek za unapređenje i širenje niza međunarodnih računovodstvenih standarda, daju upravo međunarodni standardi revizije;

-Njihovo postojanje pomaže investiranju kapitala, naročito u nerazvijena područja;

18

-Nerazijenim zemljama razvijanje niza standarda olakšava produkovanje domaćih standarda revizije;

-U svim slučajevima gde god postoji sukob interesa između menadžmenta (koji produkuje finansijski izveštaj), I eksternih korisnika tih izveštaja neophodna je delotvorna I verodostojna revizija. Polazeći od činjenice da je u slučaju multinacionalnih preduzeća njihov menadžment od eksternih korisnika mnogo više razdvojen, zahvaljujući čitavom nizu razlika u kulturi, politici, privrednim sistemima, geografskom granicama I sl.,Međunarodni standardi revizije su čak važniji od nacionalnih.

33.Šta su INTOSAI ?

To su revizorski standardi u javnom sektoru, najpre ćemo se pozabaviti Opštim okvirom revizorskih standarda Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija –MOVRI (originalna skraćenca INTOSAI), koji je proizašao iz deklaracija u Limi i Tokyou, zatim, tvrdnji i izveštaja koji je usvajio INTOSAI na raznim kongresima, te, napokon, izveštajaj eksperata grupe ujedinjenih nacija sa sednica o računovodstvu i reviziji javnog sektora zemalja u razvoju.

Strukturu revizorskih standarda INTOSAI čine četiri dela, i to : 1.Osnovna načela; 2.Opšti standardi; 3.Standardi područja rada; 4.Standardi izveštvanja

Osnovna nančela revizorskih standarda (koja predstavljaju osnovne) predpostavke, logične principe i zahteve koji pomažu u razvijanju revizorskih standarda te služe revizorima za oblikovanje njihovih mišljenja i izveštaja, a prvenstveno u slučajevima gde se ne primenjuju posebni standardi), su sledeća, i to:

-Saglasnost sa standardima, -Nepistrasna procena,

-Odgovornost menadžmenta,-Objavljivanje standarda,

-Doslednost standarda,-Interne kontrole,

-Pristup podacima,-Područja revizije,

-Unapređenje revizorskih tehnika, -Prevazilaženje sukoba interesa,

-Ostali opčti standardi.Opšti standardi (koji opisuju uslove osposobljenosti revizora i/ili revizorske

institucije za obavljanje zadataka koji se odnose na standarde područja rada i standarde izveštavanja na merodavan i delotvoran način), su sledeći i to:

-Nezavisnost,-Nadležnost,

-Dužna pažnja,-Ostali opšti standardi.

Nezavisnost revizora i revizorskih institucija obezbeđuje nekoliko karakteristika, i to:-Kvalitet osoblja,

-Uspostavljeni odnosi,

19

-Finansijski položaj,-Istaživačka kreativnost,

-Nepodložnost pritisku (posebno u izveštajnoj fazi) -Organizacioni status. Standardi područja rada (čija je svrha ustanoviti kriterijume ili opšti okvir ispunjenja opšte namene,te sisitemske i uravnotežene korake ili akcije koje treba realizovati revizor), su sledeći, i to:

-Planiranje,-Nadzor i pregled,

-Usklađenost sa zakonima i propiusima,-Interna kontrola,

-Revizorski dokazi,-Analiza izveštaja.

Standardi izveštavanja (koji pomažu,a ne zamenjuju oprezno prosuđivanje revizora u oblikovanju mišljenja ili izveštaja), su sledeći, i to:

-Oblik,-Sadržaj.

Oblik i sadržaj svih revizorskih mišljenja i izveštaja zasnivaju se na sledećim principima:-Naslov,

-Potpis i datum,-Ciljevi i delokrug,

-Celovitost,-Naslovnik,

-Utvrđivanje predmeta razmatranja,-Zakonska osnova,

-Primenjivanje standarda, -Rokovi.Prema tome, INTOSAI revizorski standardi ističu da je s povećanjem javne sesti, očigledno porasla potreba za javnom odgovornošću osoba ili jedinica koja upravljaju javnim resursima, tako da postoji veća potreba za odgovornim postupkom koji treba postaviti i realizovati efikasno. Oni pružaju izuzetno kvalitetan okvir revizoru u iznalaženju najefikasnijeg načina za izvršenje revizije u javnom sektoru, a istovremeno i merilo kvaliteta njegovog rada.

34.Objasnite etički kodeks IFAC-a

Obavljanje kvalitetne revizije podrazumeva, pored Međunarodnih računovodstvenih standarda i Međunarodnih standarda revizije, i doslednu primenu etičkog kodeksa IFAC-a . Prema etičkom kodeksu IFAC-a, ciljevi računovodtvene profesije su da u svom radu koristi najviše računovodstvene standarde, zatim, da ostvruje najviši nivo i kvalitet učinaka, i, napokon da ,uopšteno rečeno , zadovoljava šire društvene društvene zahteve i potrebe. Četiri su bazična zahteva koja nužno nameće zadovoljenje pomenutih ciljeva, i to: Kredibilitet (ovaj zahtev respektuje činjenicu da u

20

društvu kao celini postoji naglašena potreba za širokim poverenjem u informacije i računovodstvene sisteme). Profesionalizam (neophodna je potreba da se pojedinci jasno identifikuju kao profesionalci u oblasti računovodstva).

Kvalitet usluga (prisutna je potreba da se pruži razumno uveravanje da se sve usluge u računovodstvu i reviziji obavljaju uz primrnu najviših profesionalnih standarda).

Poverenje (korisnici usluga, koje pružaju računovodstveni eksperti, treba da imaju osećaj poverenja da su te usluge obavljene sasvim u skladu sa važećim kodeksom etike).Veliki je značaj pravila ponašanja revizora, a odnose se samo na članove koji obavljuju javnu praksu. Najvažniji elementi koncepta profesionalne etike i pravila ponašanja revizora su, dakle, sledeći m i to : nezavisnost, integritet i objektivnost, zatim, opšti i tehnički standardi, nakon toga, odgovornost prema klijentima, potom, odgovornodt prema kolegama, kao i ostale odgovornosti i postupci.

35.Objasnite potrebu za aktuelizacijom zakonske revizije u EU, navedite razloge za donošenje nove 8. Direktive

Prilikom analize usklađenosti zakonske regulative u nekim državama članicama EU (Nemačka, Italija, Francuska, i Velika britanija), s važećom Osmom direktivom (koja je doneta 10.aprila 1984.godine), oučene su znatnije razlike u nacionalnoj zakonskoj regulativi u odnosu na Osmu regulativu. Realno je bilo predpostaviti da su, nakon više od 20 godina primene Osme direktive, zakonodavstva svih država EU, u svim značajnijim odrednicama, usklađena sa s ovom direktivom. Međutim, stanje nije takvo.

Osma direktiva se bavi prevenstveno potvrdom ovlašćenog revzora u zemljama članicama EU (imenovanje , srtučni ugled i nezavisnost, registar podataka). Međutim Direktiva nije uključivala zahteve o tome kako treba obavljati zakonsku reviziju, kao i stepen javnog nadzora ili obezbeđivanja eksternog kvaliteta koji je neophodan da bi se obezbedila revizija visokog nivoa. Glavni razlog, u 1996. godini za proširenje primedbi na obuhvatnost zakonske revizije u EU i potrebu za daljnim delovanjem na nivou EU. U tzv. Zelenom papiru, koji se odnosi na „Ulogu,položaj i obaveze zakonskog revizora u EU“ ,za reviziju je inicirao te postupke Department. Potrebu delovanja na nivou EU uz ono što je navedeno u Osmoj direktivi Saveta iznose odgovori na Zeleni papir. U izveštaj Departmenta-a pod nazivom “Zakonska revizija u Evropskoj Uniji, put unapred” ,bili su uključeni 1998.godine, politički zaključci koje je Department doneo na osnovu tih primedbi. Saopštenja iz 1998. godine predlažu osnivanje Departmenta za Reviziju u EU, sa zadatkom razvijanja daljnih aktivnosti uz tesnu saradnju između računovodstvene struke i države članice EU. Cilj odbora za reviziju bilo je razmatranje mera za unapređenje kvaliteta revizije, a bitan predmet ovog oitanja bilo bi obezbeđivanje eksternog kvaliteta, standarda revizije i nezavisnosti revizora. Department je u novembru 2000.godine, na osnovu svojih pripremnih radova koje je objavio Odbor za reviziju EU, i „Preporuku O obezbeđivanju kvaliteta zakonske revizore u EU“ i Preporuku o nezavisnosti zakonskih revizora u EU,u maju 2002.godine. Pored navedenog, bili su obavljeni i pripremni poslovi vezani za primenu Međunarodnih standarda revizije (ISA).

21

36.Objasnite kontrolu revizorskih usluga i tehniku internacionalizacije

Menadžent savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnoh ciljeva. Dobrim delom odluke koje menadment donosi zasnivaju se na informacijama produkovnim u računovodstvenom informacionom sistemu. Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na sprečavanje grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informacije menadžmentu privrednog društva. U uslovima delovanja sila slobodnog tržišta pojačava se uloga internog nadzora. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povećane korupcije i erozije poslovnog morala. Strukturu sistema internog nadzora čine, u prvom redu,interna kontrola i , s druge stane, intrerna revizija.

Osnovni i najvažniji oblik kontrole u preduzeću, s obzirom na njen karakter, predstavlja interna kontrola, koja nije samo važna za vođenje računovodstvenih i finansijskih evidencija preduzeća, već i za upravljanje preduzećem. S obzirom na navedeno, za interne kontrole su zainteresovani skoro svi, od eksternih revizora do uprave, borda direktora, akcionara velikih javnih kompanija do države. Komponente interne kontrole : 1.-Kontrolno okruženje, 2.-Procena rizika, 3.-Kontrolne aktivnosti (procedure), 4.-Informacija i komunikacija, 5.-Nadgledanje i praćenje.

Posao internog revizora je da ispituje i ocenjuje sistem interne kontrole i efikasnost izvršenja zadataka od strane pojedinih organizacionih jedinica. Interni revizor (za razliku od eksternog, nezavisnog), ima zadatak da pomogne menadžmentu preduzeća u efikasnom upravljanju, a da bi realizovao taj cilj, on ocenjuje efikasnost interne kontrole u pojedinim odeljenjima, delatnostima u drugim organizacionim jedinicama. Pri tome, njegovo ispitivanje i ocena se ne ograničava samo na internu računovodstvenu tj. finansijsku kontrolu, već obuhvata i administrativnu kontrolu.

22