7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

1/9

1. Odakle potie i ta znai re barok?Etimologija termina barok dolazi od rei iz portugalskog: barocokoja oznaava biserenepravilnog oblika. Benedeto Kroe smatra da potie iz italijanske rei barocco kojaoznaava etvrti oblik druge figure u sholastikoj nomenklaturi silogizama

2. Koji je istoriar umetnosti zasluan za afirmaciju pojma baroka i kojem pojmuga je suprotstavio?Hajnrih Velflin, uenik akoba Burkharta, prvi je upotrebio pojam baroka kao stilskeodredni!e, i suprotstavio ga je pojmu renesanse.. Opisati dva osnovna! me"usobno suprotstavljena pojma baroka?Barok se mo"e posmatrati kao stilska odredni!a, ili kao periodiza!ijski pojam# dvasuprotstavljena shvatanja pojma baroka:$% &eriodiza!ijsko shvatanje ' shvatanje pojma kao termina knji"evnoistorijskeperiodiza!ije(% aistorijsko shvatanje baroka, kao stilsko)tipolo*ke kategorije +Benedeto Kroe, -rs i/ovira, 0pengler, 1ie, Kur!ijus%

#. Kako je Kurcijus gledao na barok i koji mu je termin pretpostavljao?Kur!ijus je termin barokuvek pisao pod navodni!ima, izbegavao ga je kad god je mogaoi pretpostavljao mu je termin manirizam, koji u sebi ima minimum istorijskih aso!ija!ija.Kur!ijus je svesno "eleo da izba!i taj knji"evno)istorijski periodiza!ijski pojam iz baroka.Kur!ijus je bio protivnik te podele istorije knji"evnosti na epohe i prav!e. 2matrao je daje podela suvi*e neodre3ena i poseduje suvi*e razliitosti da bi bila objektivna imerodavna. 4anirizam je pretpostavljen baroku ba* zato *to sadr"i manje istorijskoznaenje.$. Oznaiti vremenske koordinate vladavine baroka u zapadnoevropskojknjievnosti%5 0paniji obuhvata knji"evnost $6. i $7. veka, u 8taliji se formira ve9 u poslednjoj

etvrtini $6. veka, a u 1emakoj traje od $6 do $7(. godine&. Koji istorijski doga"aji i sklonosti su uslovili formiranje tzv. 'barokne( slikesveta(?1astanak baroka vezuje se za op*tu krizu evropske svesti u periodu izme3u $;ridesetogodi*nji rat na tlu 1emake +$6$

7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

2/9

hiperbola, perifraza, antimetabola, oksimoron0. Koji dramski anr je bio naroito omiljen u baroku? /avesti jednog autora.5 pitanju je nova komedija, odnosno tragikomedija. edan od znaajnijih predstavnika jeAope de Vega koji o ovom "anru pi*e u svom delu 1ovo ume9e pisanja komedijaC.1. /avesti dve frekventne tememotiva barokne lirike%

avljaju se teme prolaznosti i smrti.11. /avesti imena najznaajnijeg lirskog pesnika i najznaajnijeg teoretiaraitalijanskog baroka%Danbatista 4arino je najznaajniji lirski pesnik, a najznaajniji teoretiar italijanskogbaroka je Emanuel >ezauro12. *ta oznaava pojam meravigliai koji teoretiar ga je koristio?&ojam oznaava zaudnost. 4arino ga je koristio da defini*e svoju poetiku, ali sekonkretna knji"evnoteorijska misao javila kasnije u traktatu &eregrinija, &alaviina i>ezaura. &roklamovani !ilj barokne poezije jeste izazivanje zaudnosti. esto se, i to sapravom, barokna poetika naziva poetikom zaudnosti.1. Koja su dva glavna pravca barokne knjievnosti u *paniji i po emu su oni

suprotstavljeni?Flavni prav!i su kultizam i kon!eptizam. dlike kultizma su zalaganje za uenost ieruditsku knji"evnost bujne retorike, zaudnosti i nerazumljivog jezika ' poezija zaodabrane, dok kon!eptizam odlikuje minimalistiki pristup, jasni kalamburi, poigravanjesa tradi!ijom i dostupan jezik. &redstavnik kultizma: Fongora# kon!eptizma Kevedo.4e*ano: Kalderon.1#. Kom anru pripada Kevedov roman i koje su karakteristike tog anra?Givotopis pustolova pripada "anru pikarskog romana. Ganr nastaje od rei picaro kojaoznaava glavnog junaka, skitni!u, putnika, niskog porekla ili visokog koje je nepriznato,i njegova potu!anja bez nekog znaajnog !ilja. a ova dela je karakteristino da su pisanau prvom li!u jednine, u ispovednom tonu, kao retrospektivna ispovest. bino se upu9ujenekom, nekoj osobi kojoj junak iskreno pria *ta je sve do"iveo. Kljunu novinu inipseudoautobiografsko pripovedanje. Vreme pripovedanja i vreme pripovesti su uskla3eni,pripovest se prikazuje u realnom vremenu. no *to je bila tradi!ija do Kevedovogromana u pikarskom "anru je da postoji neki moralistiki zakljuak. itava pripovest sekre9e u prav!u preokreta, naroito u prav!u pokajanja i preobra9anja tog junaka da li usve*tenika ili u neku drugu vrstu redovnika, koji sve pria kao ne*to *to je prethodilopokajanju i kao ilustra!iju svih onih muka i prepreka koje je morao da pre3e da bis e sadapribli"io religiji i Bogu. 8zraz je moralistiki. >oga kod Keveda vi*e nema, mo"da idelimino zbog nedovr*enosti jer vidimo da se roman naglo prekida time* to junak re*avada ode u 1ovi svet, u apadnu 8ndiju, kako on sam naziva @meriku.1$. Kako je izgledao Kevedov licencijat Kabra i ta mu je glavna karakterna crta?Kabra lii na dugaku staklenu duvaljku, od pojasa nani"e lii na vilju*ku ili *estar, nosiodrpanu ode9u neprepoznatljive boje, a glavna karakterna osobina je tvrdiluk, pogotovo*to se hrane tie.1&. /avesti barem tri lika koja na svojim putovanjima sre3e 4on +ablos?Ai!en!ijat Kabra, on ijego, on >oribio /odrigez, 5itelji!a, ludi maevala!.

1). Koliko inova obino imaju drame panskog baroka? Kakav je odnos nji5ovi5tvoraca prema pravilima i versifikaciji?

7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

3/9

Aope de Vega u svom delu 1ovo ume9e pisanja komedijaC sugeri*e da se drama podelina tri ina, da izraz mora biti primeren situa!iji u kojoj se nalaze likovi, jezik treba dabude ist i prirodan dok neologizme valja upotrebljavati umereno. @ristotelovskojedinstvo radnje se mo"e kr*iti u !ilju stvarnijeg i svestranijeg prikaza zbivanja, ajedinstvo vremena pis!i ne moraju strogo po*tovati.

1. 6de se odigrava radnja komadaivot je sani ko je njen glavni junak?/adnja se odigrava na poljskom dvoru i glavni junak je 2igizmund.10. /avesti bar dve tipino barokne odlike Kalderonovog komada%aki kontrasti, iluzija.2. Koji su! prema 7anu ,useu! konstitutivni elementi mita o 4on 7uanu?5 mit o on Guanu /use svrstava ona dela koja sadr"e ova tri konstitutivna elementa:$. avodnik(. Genska grupa?. 8nterven!ija onostranogIkazna s nebaIprisustvo lika mrtva!a.21. 8vaki od pet inova 9olijerovog Don uanapisan je po drugom dramskommodelu. Koji su to modeli?

Barokni su varijeteti dramskih modela. 2vaki od pet inova se razlikuju:8 in u vidu drame88 in pastorale888: tragikomedija8V: klasina komedijaV: pozno srednjovekovni moralitet22. Koje dve 4on 7uanove osobine upoznajemo u susretu sa prosjakom u umi?on Guan dokazuje da je dosledan antiteista, ali pokazuje i pozitivnu osobinu time *todaje zlatnik prosjaku samo zbog svoje ljubavi prema oveanstvu# on je preteauniverzalnog humanizma.2. /abrojati nivoe iluzije u KornejevojKominoj iluziji:va drama ima troplansku strukturu kojom pisa! ostvaruje efekat trostruke iluzije:gledala! posmatra glum!a koji igra &ridamana i @lkandra, koji posmatraju Klendorovuprikazu koja opet igra >aegana u petom inu drame kao vida drame u drami.C2#. /avesti tri tipino barokna junaka Komine iluzije i nji5ove paradigmatskeosobine%Klendor je tipian barokni junak ija je su*tinska osobina nestalnost. 4atamora odlikujerazmetljivost, i jo* se za njega vezuju osobine tipskog junaka hvalisavog vojnika, i@lkandar ' ma3ioniar, koga odlikuje mo9 magijske iluzije.2$. Koji junaciSidapredstavljaju novu generaciju i ta im je zajedniko?1ovu genera!iju predstavljaju on /odrigo i Himena, njihovo poimanje ljubavi serazlikuje od starije genera!ije koju ine on ijego i grof Formaz po tome *to je za njihljubav vi*e od zadovoljstva. 5 skladu sa ozbiljno*9u koja ih krasi, ekspli!irana je presvega negativna strana ljubavi, tragikomina je njena priroda +voleti oevog ubi!a%.2&. /a ta su se odnosile glavne primedbe prvi5 Sidovihkritiara?&rimedbe koje je vrlo brzo od objavljivanja drame uputio Gor" de 2kideri, a potom iJran!uska akademija, odnose se na raun nepo*tovanja pravila i kritikovanje pojedinihmesta kao nedolinih. 2lu*aju9i ove primedbe Kornej je prepravljao dramu u te"nji da jepribli"i klasi!istikoj poeti!i.2). +o emu je sve KornejevSid tranzicioni komad?

7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

4/9

&ored toga *to je nastao u tranzi!ionom periodu, u Sidu se ogledaju jo* dva prelaza, jedanna "anrovskom a drugi na knji"evnoistorijskom nivou. Komad se, sa sve ve9im uti!ajemklasi!istike poetike, preimenuje u tragediju i odre3eni delovi se priklanjaju toj poeti!iiako u osnovi zadr"ava svoju izvornu tragikominu strukturu. 2id je, prema tome, komadvi*estruke, etvorostruke tranzi!ije +istorijska, moralna, "anrovska, knji"evnoistorijska%.

2.Koji bitan istorijski doga"aj u :ngleskoj je pret5odio nastanku Izgubljenog Rajai na koji nain se 9ilton prema njemu odnosio?4iltonov ep je nastao posle restaura!ije monarhije, a iskustva koja je 4ilton do tog dobastekao uinila su ga pesimistom u pogledu ovekove sposobnosti da bude bilo *ta drugodo rob. 1jegovo delo govori o tome kako se sloboda mo"e ponovo ste9i, ali ono *to nam,u stvari, govori je da je sloboda izgubljena.20. /a kojim likovima uIzgubljenom raju8atana dokazuje svoju mo3 ube"ivanja?2voju mo9 2atana dokazuje na liku Eve, kad joj se prika"e u vidu zmije, i an3ela 5rijelau vidu ni"eg an3ela.. 8a kojim poznatim svetskim svetilitima je u tumaenjima Izgubljenog rajadovo"en pandemonijum?

Davoli koji grade &andemonijum predstavljaju kritiku idolopoklonstva, dovodi se u vezusa 2olomonovim hramom, bazilikom svetog &etra i &anteonom. 4iltonovo protestantskovi3enje je da takve gra3evine nisu uop*te znaajne za samu religiju, pojedin!u nijepotrebna !rkva da bi se molio Bogu, ak i kad ovek gradi zgradu za Boga, i najboljenamere mogu da postanu imoralne.;z koji5 su dela preuzeti slede3i odlomci i ko i5 izgovara%

1. kad bi nebo htjelo, prije1ego li genij moj objasni1jegove me3e i rubove8 listove mu ispisane,Givljenje moje uni*titi8 u njegovoj ljutoj srdb"ia na3em svoju tragediju,er nesretnima i zasluge0retvaraju se u no" o*tri,er onaj ko za znanost "ivi2voj vlastiti je uboji!a. +Givot je san, Basilije%

2. bogom sre9na poljaFde vena radost traje# u"ase, zdravo,dravo pakleni svete, a ti >artaru,&rimi gazdu novog: jednog ko nosiuh nepromenljiv vremenom i mestom.4is-o je sama sebi gospodar, sama2tvara od pakla nebo, od neba pak-o.0ta mari gde sam, ako sam jo* isti,8 *ta mogu biti sve, sem njemu jednak,nom kog From uini ve9im 1ajzad,>u slobodni 9emo biti# 2vemo9nog

7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

5/9

>o nije zavisti delo, terat- ne9e1as odavde# tu sigurni vlada9emo@ mnim, vladat- ak i u &aklu vredi:Bolje vlast &aklu, no sluga na 1ebu. +8zgubljeni raj, 2atana%

. 4ada to znam dobro, popu*ta vrlinaKad laskava ljubav sr!e obuzima.@ko li /odrigo pobedu odnese,@ko ratnik slavni pred njim povije se,4ogla bih bez srama da ga volim tada. +2id, 8nfantkinja%

#.Ko vlast ima,Bog se njemu gorko svetiKad ne sudi zloinstvima#5 igri i kibi!eri>ad iza3u s gubi!ima.

&osmatra u tvojoj igria sam bio# stoga ima/azloga da grom me spr"i. +2eviljski zavodnik i kameni gost, Katalinon%

$. osta "alopojki. 2ad je pozori*te>ako uzvi*eno da ga svako i*te#Va*e doba nije gledalo ga blago,@ danas je lepim du*ama ba* drago,2te!i*te &ariza, provin!ijska "elja,8 prineva na*ih izvor je veselja,5"itak za narod, radost velikima8 od svih najdra"a razonoda svima. +Komina iluzija, @lkandar%

7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

6/9

@prilski ispitni rok:

1. ;z koje oblasti 5umanistike i u kom veku je termin barok uao u istorijuknjievnosti?>ermin barok preuzet je iz oblasti istorije umetnosti +akob Burkhart barokom oznaavadekaden!iju visoke arhitekture u 8taliji, dok njegov uenik Hajnrih Velflin koristi terminprvi put kao stilsku odredni!u%, a u istoriju knji"evnosti ulazi u $L. veku.2. /avesti bar dva poznata autora koji su zastupali aistorijsko s5vatanje pojmabaroka%Ernst /obert Kur!ijus i Benedeto Kroe. Kada je cvetao barok u :vropi i za koji drutvenoistorijski doga"aj setradicionalno vezivao njegov nastanak?

Barok je !vetao u $6. i $7. veku, a za njegov nastanak se vezuje reforma!ija protestantske!rkve.#. Koje su! prema 7anu ,useu! dve glavne odlike baroknog stila?ve glavne odlike oliene su u figurama Kirke i pauna +podnaslov njegove studije% kojepredstavljaju metamorfozu i razmetljivu dekorativnost.$. /avesti nazive glavni5 maniristiki5 pokreta u -rancuskoj! :ngleskoj! ;taliji i*paniji u doba baroka%$. Fongorizam +0panija%(. 4arinizam +8talija%?. ufijuizam +Engleska%=. &re!ioznost +Jran!uska%&. Kako su barokni stvaraoci gledali na istotu anrova?dlika baroka jeste upravo me*anje "anrova, i karakteristini "anr baroknog doba jestenova komedija, odnosno tragikomedija iji su znaajniji predstavni!i Aope de Vega,Kalderon de la Barka.). /avesti dve karakteristine te5nike baroknog teatra%rama u drami, spektakli sa muzikom i plesom, iluzije i optike varke.. Koji je najpoznatiji nemaki roman i kojim istorijskim doga"ajem je bionada5nut?5 pitanju je 2impli!isimus koji je napisan prema tridesetogodi*njem ratu koji se vodio na1emakoj teritoriji od $6$

7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

7/9

11. *ta oznaava pojam konetoi koji teoretiar ga je koristio?Koneto oznaava stilsku figuru koja te"i spajanju nespojivog. >ermin je koristioteoretiar &alaviino.12. /avesti ime i naslov glavnog dela najve3eg epskog pesnika italijanskog baroka%>orkvato >aso slobo3eni erusalimC

1. /avesti! pored Kevedovog! jo dva pikarska romana u :vropi%Aazariljo iz >ormesa +nepoznati autor%, 2impli!isimus +Frimelshauzen%, Fuzman od@lfaraea +4ateo @leman%1#. 6de je ro"en! a kuda je na kraju otiao 4on +ablos?/o3en je u 2egoviji, a oti*ao je u apadnu 8ndiju +@meriku%1$. *ta je predmet Pragmatika u Kevedovom romanu i koji je smisao njegovogumetanja?Kevedo koji se smatra pripadnikom kon!eptizma osu3uje ga u tekstu. n ne kritikujesamo gongoriste, nego samu poeziju uop*te. &esni!i se dovode u ravan sa prostitutkama.2misao umetanja je Kevedovo poigravanje sa poetikim protivni!ima koji su njemu iostalim kon!eptistima zamerali na njihovoj poeti!i zasnovanoj na tradi!iji.

1&. /abrojati kvartet mladi5 aktera Kalderonovog komadaivot je san:2igizmund, @stolfo, /osaura , 2tela.1). 4a li! prema Kalderonu! ovek moe uticati na svoju sudbinu?Kalderon smatra da ovek mo"e uti!ati na svoju sudbinu samo ako je dovoljno razborit.1a taj nain 2igizmund, koji se suoava sa injeni!om da je ovaj "ivot mo"da san,odluuje da ga pro"ivi u vrlini, dok Klarin strada jer je hteo da izbegne sudbinu i da se nebori.1. Kako glasi lajtmotiv koji 4on emu je kljuna razlika izme"u 9olininog 4on emu je znaajKomine iluzijeza istoriju pozorita u -rancuskoj?

7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

8/9

8storijski trenutak u kome nastaje Komina iluzija zapravo je poetak uspona pozori*neumetnosti. 5 @lkandrovom monologu na kraju kao da je prikazano ono *to 9e tek biti napomolu.2$. Koje su bitne odlike pogleda na svet stare generacije plemi3a u Sidu?on /odrigo i grof Formaz predstavljaju staru genera!iju plemi9a, ono *to se vezuje za

njih jeste zajedniko poimanje ljubavi. Ajubav shvataju samo u telesnom smislu, oni suolienje patrijarhalnog morala, dok je za njihovu de!u, me3utim, ljubav vi*e odzadovoljstva.2&. /avesti jedan epski i jedan lirski izvor KornejevogSida:Epski:Pesme o Sidu,zbirka romansi vi*e pesnikaRomansero.2). *ta je satanin gre5 i kako se manifestuje?2atanin najve9i greh je gordost, manifestuje se u njegovoj pobuni protiv Boga.2. *ta je od tradicionalni5 knjievni5 mitova 9ilton najvie iskoristio za gra"u;zgubljenog raja?slanja se na mitsku tradi!iju 8lijade, diseje, Eneide, &latonovih dijaloga, Hesiodove>eogonije, &oslova i dana. &otom na mitsku tradi!iju renesanse: Bo"anstvena komedija,

@riostov Besni rlando, >asov slobo3eni erusalim, 2penserova Vilinska kralji!a. 8odluuju9i uti!aj njegov ep !rpi iz starozavetnih legendi, >almuda i apokrifa.

;z koji5 su dela preuzeti slede3i odlomci i ko i5 izgovara%

20.1eka @ristotel i svi filozofi, *to god ih ima... burmuta, taj nije ni zaslu"io da "ivi.+on Guan, garanel%

.1ek je ratnik hrabar, veliki kapetan,a 9ud gordu slomim bi9u dosta spretana je bog bitaka, da je vrednost su*ta,Vide9e *ta znai kad me ne poslu*a.nam kako se drskost obuzdati mo"e@l- ne htedoh odmah postupit- najstro"e:Kad ve9 to ne tra"i, danas na3ite ga,4ilom ili silom privedite njega. +2id, on Jernando)kastiljski kralj%

1. 2amo ime moje zidine probija,>ue eskadrone i bitke dobija.1enadma*na hrabrost ak protiv !arevaru"a tek pola svog najmanjeg gneva.apove*9u jednom &arkama svim trima&usto*im dr"anjem sre9nim kraljevima. +Komina iluzija, 4atanor%

2. Va* ota! je umro pre nedelju dana ispoljavaju9i najve9u hrabrost. 4ogu posvedoiti,jer sam mu u tome... +Givotopis pustolova po imenu don &ablos, ujak)d"elat%

7/25/2019 Knjizevnost evropskog baroka

9/9

. 8ako usud, gospodaru,obro poznaje sve puteve8MMMM tra"i,MMMM na3eak i u MMMMMgudurama,Hri*9anin ipak ne sme re9i

a od usuda nema spasa.er ovekMMMM i razborit4o"e sudbinu pobediti# +Givot je san, Klotaldo%