DEMOKRATIJA: IZMEĐU ESENCIJALNO SPORNOG POJMA I

Click here to load reader

  • date post

    08-Feb-2017
  • Category

    Documents

  • view

    219
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of DEMOKRATIJA: IZMEĐU ESENCIJALNO SPORNOG POJMA I

  • Michal Sldeek UDK: 321.7.01politika kultura, demokratija

    Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Originalan nauni radBeograd DOI:10.2298/FID1001065S

    DEMOKRATIJA: IZMEU ESENCIJALNOSPORNOG POJMA I AGONISTIKE PRAKSE

    Konoli, Muf, Tjuli

    Apstrakt. U tekstu se razmatraju stanovita Konolija, Mufove i Tjulija u po-gledu statusa i prirode pojmova u politikom diskursu, kao i posledice ovih konceptu-

    alnih pretpostavki na shvatanje demokratije. Sva tri autora istiu esencijalnu spor-

    nost politikih pojmova, paradoksalnosti liberalne demokratije i neophodnost

    revidiranja stardardnih racionalnokonsenzusnih teorija demokratije. Takoe, sva

    tri autora preuzimaju specifino tumaenje Vitgentajna u pravcu politike teorije u

    ijem su sreditu svakodnevne kontingentne prakse politike, kao i disenzus oko njiho-

    vog razumevanja i vrednovanja. Autor brani stav da esencijalna spornost pojmova

    ne podrazumeva agonizam i negiranje znaaja pravila i pokuava da ukae na take

    nelegitimog prelaza od antiesencijalizma ka nekonsenzusnosti pravila. Takoe, u

    tekstu se ukazuje na nedostatke radikalnedisenzusne koncepcije demokratije i

    drutvene integracije.

    Kljune rei: Konoli, Muf, Tjuli, politiki diskurs, esencijalno sporni pojmo-vi, agonizam, Vitgentajn, radikalna demokratija.

    Namera ovog teksta je da ispitam radove troje teoretiara pre-ko dve teme, kojima je kumovala jedna filozofija. Re je o Konoli-ju, Mufovoj i Tjuliju (William Connolly, Chantal Mouffe, JamesTully) ije su koncepcije meusobno srodne i koje se mogu oznaitikao koncepcije radikalnog pluralizma, odnosno radikalne demokra-tije. to se tie osnovnih tema, prva se odnosi na prirodu politikihpojmova kao esencijalno spornih, dok je kod druge re o primeniovog poimanja na pojam demokratije i, konsekventno tome, na kon-cepciju radikalne demokratije koja iz ovakvog shvatanja direktnoproistie. Znaajno je da se sva tri autora pri tome pozivaju naVitgentajnovu (Ludwig Wittgenstein) filozofiju jezika kao prekret-niku, tako da e deo ovog teksta biti posveen problemu saglasnostinjihovih interpretacija sa samom Vitgentajnovom pozicijom.

    65

    FIL

    OZ

    OF

    IJA

    ID

    RU

    T

    VO

    1/2

    01

    0

  • Kao teoretiari radikalne demokratije, sva tri autora podrazu-mevaju da liberalna demokratija kao teorijski i politiki projekt skri-va tenziju izmeu insistiranja na politici ljudskih prava s jedne isuvereniteta naroda s druge strane. Oslanjajui se na postvitgentaj-novsko antifundacionistiko stanovite, filozofiranje u novom klju-u trebalo bi da vodi ka ieznuu granice izmeu politike teorije ipolitikog ivota, teorijske i praktiko-politike aktivnosti, izmeukatedre i agore. Sa praktike strane, prema ovim teoretiarima, pozi-vanje tradicionalne politike na konsenzus, umnost, zajednicu, obi-ajnost itd. slui priguivanju imanentne konfliktnosti moderne de-mokratije, to ima za posledicu ideoloku funkciju skrivanja odnosadominacije i potiskivanja disonantnih glasova.

    1. Konoli: politiki diskurs u esencijalnom sporu

    Pozivajui se na Gelija (Gallie), Konoli politike pojmoveubraja u esencijalno sporne, i smatra da se, kada je re o pojmovi-ma u politikom diskursu, neslaganje oko upotrebe ne moe razretiukazivanjem empirijsku evidenciju, lingvistiku upotrebu, dokaz ilijasna pravila primene datog pojma.1 Spornost pojmova u politikomdiskursu podrazumeva da je oko njihovog znaenja i upotrebe mo-gua beskonana rasprava. S druge strane, brojni naunici u drutve-nim naukama su, prema Konoliju, nastojali da konstruiu pojmovekoji su deskriptivni i vrednosno neutralni, sa jasnom i jednoznanomrefrencijom. U drutvenonaunoj zajednici, konsenzus koji bi semogao postii oko ovih pojmova dosezao bi izvan ideolokih i eti-kih orijentacija uesnika u raspravi. Pojedini koncepti bi se prihvata-

    66

    MIC

    HA

    LS

    L

    DE

    E

    K

    1 Sklon sam da politike pojmove oznaim kao esencijalno sporne pojmove,umesto esencijalno takmiarskih (contested) kao to to koristi Geli u poznatom tek-stu Essentially Contested Concepts, i ovo moje oznaavanje je vie u skladu sa Ko-nolijevim, no Gelijevim smislom. Geli koristi metaforu takmienja, koja se odnosi narazliite strategije u pojmovnom disputu koje podseaju na taktike sportista, na vetinekoje slue radi ostvarenja pobede, i, to je najbitnije, na privremenost ampionske po-zicije: primat uvreenog znaenja odreenog politikog pojma uvek moe da bude do-veden u pitanje novim, suparnikim tumaenjem. Istina je da e se takmienje uveknastavljati, no metafora je kratkog dometa jer se u ampionatu svaka igra vodi za sebe,jedna trka nije u vezi sa drugom i rezultat jedne ne odreuje drugu trku. Kod disputaoko politikih koncepata spor koji je u toku tie se nedoumica koje su akteri imali i uprethodnom sporu. Uz to, ishod spora zavisi i od drugih pojmova, koji su najeetakoe sporni, to je, kako emo videti, i Konolijeva tvrdnja.

  • li, a sa drugima bi se postupalo na isti nain na koji se u prirodnimnaukama pristupalo skrivenim ili mistinim svojstvima. Nasuprottome, autori poput Konolija smatraju da metodoloki pristup u poli-tikoj teoriji i drutvenim naukama odlikuje isprepletenost vredno-snog i deksriptivnog, neizbena normativnost epistemolokog izbo-ra predmeta i pristupa istraivanju, kao i neadekvatnost podelesudova na analitike i sintetike.2 U Vitgentajnovom maniru kritikevetakog jezika, Konoli naglaava da teorijska plodotvornost anali-ze politikog diskursa zavisi od razumevanja nerafiniranog, svako-dnevnog jezika, odnosno konceptualnog okvira u kojem se politikiivot odvija. Ovde je re o kritici ideala kristalne istoe jezika,kao i o Vitgentajnovoj ideji da u jeziku ve mnogo toga mora bitipripremljeno da bi se pristupilo jeziko-pojmovnoj analizi.3

    U politikom diskursu je re o institucionalizovanim znanji-ma i konceptima, putem kojih pojedinci i grupe u interakciji prilago-avaju, razreavaju, menjaju, transformiu i adaptiraju svoje stavove,preferencije, aspiracije i uverenja na fonu priblino zajednikih pret-postavki i znaenja. Pojedinci i grupe dele svet zajednikih znaenja,ali ih u politikoj sferi dele na nepotpun i esto ambivalentan nain.injenica da konceptualni okvir nije u potpunosti prihvaen omogu-ava samu sferu politikog diskursa kao otvorenog polja argumenta-cije u pogledu znaenja koncepata. Poto su pravila primene otvore-na, uesnici u raspravi tumae ova pravila na razliite naine, oni su ustalnom sukobu oko toga koje e znaenje, ili aspekt znaenja jednogpojma da nadvlada i etablira se kao standardan. Naravno, ovo etabli-ranje je labilno, jer je i sam konsenzus nestalan, poto zavisi od od-nosa snaga, tj. uticaja koje pojedine interpretacije imaju, kao i odsame situacije i njenih nepredvidivih promena.

    67

    FIL

    OZ

    OF

    IJA

    ID

    RU

    T

    VO

    1/2

    01

    0

    2 Up. Connolly 1993: 1235. Kao to je poznato, sedamdesetih godinaprolog stolea u vreme nastajanja Konolijeve knjige je ovo novo vienje metodei jezika drutvenih nauka ve bilo u zamahu, i jedan od najznaajnijih zamajaca pro-mene bila je Vinova (Winch) knjiga The Idea of a Social Science iz 1958. godine,koja je direktno inspirisana kasnim Vitgentajnom. Ovaj je autor razvio sasvimVitgentajnovsku tezu da pojmovi u drutvenoj teoriji nisu samo teorijski optereeni(theory-laden), poput pojmova prirodnih nauka, nego se mogu shvatiti iskljuivopreko razumevanja partikularnih oblika ivota u kojima su ukorenjeni i u kojimafunkcioniu i zadobijaju smisao.

    3 Up. Connolly 1993: 39, kao i njegov stav da ...zajedniki jezik podrazume-va zajedniku klasu rasuivanja i obaveze ukorenjene u njima. (Connolly 1993: 3)

  • Pojam demokratije nam moe posluiti kao pogodna ilustraci-ja esencijalne spornosti. Pojedine osobe ili grupe istiu odreene ka-rakteristike kao kljune po ovaj pojam a ostale smatraju za manjerelevantne, dok druge osobe smatraju neka trea obeleja za bitne apreostala za sporedne itd. Tako se esto kao bitno navodi pravo poje-dinca da uestvuje u vlasti i participira u njoj. Druga grupa pojedina-ca e, meutim, kao bitno svojstvo isticati komunalne, neinstru-mentalne aspekte demokratije, oseanje pripadnitva i politikujednakost. Trea grupa e smatrati da je formalna jednakost dovoljnai da se demokratija iscrpljuje u regularnoj i fer izbornoj proceduri,kojom se smenjivanje politikih elita vri na legitiman nain. Madase veinski uslov javlja kao neophodan, odnosno kao nuni deosadraj pojma demokratije, ni ovde ne postoji konsenzus koji bi ve-inski sistem bio najprimereniji nasleenoj politikoj kulturi, gustininaseljenosti populacije, etnokulturalnoj strukturi i partijskoj organi-zovanosti, tako da bi i ovaj uslov bio sporan. Moe se, dakle, primeti-ti da je pojam demokratije normativno optereen i da zavisi od onogata je izdvojeno kao njen glavni kriterijum. Uzete izolovano, nijednaod pomenutih osobina ne iscrpljuje pojam demokratije, i tek zajednokao skup porodinih slinosti (Vitgentajn), labavo objedinjene ujedan klasterni koncept (Konoli), osobine se uklapaju u potpunijeznaenje. Uostalom, na osnovu ovog pomeranja teita se razliitevrednosne i teorijske orijentacije meusobno razlikuju, tako darazjanjavanje znaenja pojma demokratije podrazumeva ispitivanjeireg konceptualnog okvira, odnosno ono ulazi u ispitivanje relacijeovog pojma sa kompleksnom mreom pojmova politike, etike, pravai ideologije. Pojmovna ispitivanja stoga nemaju karakter propedeuti-ke, niti objektivnog eksternog ispitivanja znaenja politikih poj-mova, nego ona izraavaju dubinske teorijske razlike. Naglasak kojise stavlja na pojedini pojam, njegova valenca i vrednosni tretman,govore o ishoditu same teorijske pozicije ispitivaa. Kada pojmovnoistraivanje postane sadrajno, u igru ulazi itav kompleks slabije ilijae vrednosno obojenih pojmova. Konoli smatra da ukoliko smoizbacili vrednosni sastojak iz bilo kojeg ovakvog pojma, tada smo iz-gubi