Demokratija - casopis

Click here to load reader

  • date post

    15-Apr-2016
  • Category

    Documents

  • view

    33
  • download

    4

Embed Size (px)

description

Casopis

Transcript of Demokratija - casopis

  • 2Potovani nastavnici i nastavnice, U rukama imate dvobroj aso-

    pisa Demokratsko graanstvo po-sveen ljudskim pravima. Ideja da u ovom broju govorimo o ljudskim pravima iz razliitih uglova, da ih bolje upoznajemo i uspenije kori-stimo, nije sluajna. Iako se moe-mo ubrojati u zemlje koje su radile na unoenju meunarodnih akata u domae zakonodavstvo, i poele da stvaraju osnove da graani ostvaru-ju svoja prava, gotovo da nema da-na bez vesti o krenju ljudskih prava, vrlo esto dejih, vezanih za kolu i obrazovanje. Povlaenje Predloga zakona o zabrani diskrimincije je-dan je od zabrinjavajuih pokazate-lja stanja ljudskih prava u Srbiji. Tim pre to je donoenje zakona koji re-guliu zabranu diskriminacije i po-tovanje ljudskih prava neophodan, ali ne i dovoljan uslov kako bismo mogli da stanemo uz rame zemlja-ma koje se mogu pohvaliti visokom kulturom ljudskih prava. Primena principa ljudskih prava svoje upori-te treba da ima i u koli, a time po-rodica prestaje da bude jedini i do-minantan inilac za dalje formiranje deje linosti. injenica da mladi znatan deo svog vremena provode sa vrnjacima i nastavnicima otvara brojne mogunosti da im se prenesu najbolje vrednosti koje nudi koncept ljudskih prava. Tokom godina ko-lovanja moe da im se pomogne da razumeju identitete, kako sopstve-ne, tako i njihovih vrnjaka, da razu-meju ljudska prava kao civilizacijsko dostignue zahtev za odreeni vid ponaanja prema drugom ljudskom biu. Treba im pomoi i da razume-ju da sutina ljudskih prava treba da bude i moralnog, a ne samo pozitiv-no-pravnog porekla, kao i da je kon-cept vezan za stvarnost, za odnose

    u porodici, uionici, koli, drutvu, odnos prema vrnjaku, nastavni-ku, direktoru, i ovih potonjih prema uenicima.

    Sigurna sam da ste vi promote-ri ovih ideja u svojim kolama. Kao nastavnici Graanskog vaspitanja, zajedno sa drugim koleginicama i kolegama u koli, doprinosite odra-stanju generacija koje e uvaava-ti sopstvena prava i prava drugo-ga i koje e meru svoje slobode nai u pravu drugog da bude razliit/a i slobodan/na.

    Ovaj broj Demokratskog graan-stva zamiljen je kao podsetnik i prirunik svima koji rade sa mla-dima i svojim angaovanjem po-duavaju o znaaju i univerzalnosti ljudskih prava. Koncipiran je tako da nas razgovori sa dravnim sekre-tarom Ministarstva za ljudska i ma-njinska prava i zamenicom zatitni-ka graana za deja prava uvedu u mehanizme kojima se tite ljudska prava u Srbiji. Potom slede tekstovi eminentnih eksperata koji e nam ukazati na to koja se prava mogu na-i u meunarodnim konvencijama, deklaracijama i u zakonodavnom okviru Srbije. Naravno, i u ovom broju nai ete vesti o primerima dobre prakse i unapreenju obrazo-vanja za demokratsko graanstvo u Srbiji i sa raznih strana sveta.

    Uivajte u ovom broju, iskoristi-te ga najvie i najbolje to moete. Onima do kojih ovaj broj nije sti-gao, savetujte da ga preuzmu sa sajta Graanskih inicijativa.

    Srdano vas pozdravljam,

    Radmila Radi Dudi

    Re urednice

  • 3

    !

    ,

    , 2008. - 27 . - - . , - , - - - , - o -. - , .

    - , - , - , - ... - , - , - , - , , -, -

    ... -

    , - . - , , - ... .

    - - - , . , - , , . - , , - , - , , - .

    - ?

  • 4

    . . -, - . , , - . - , , . - , - , , .

    -, ?

    - , -, , - , , - - - -. , , , -, .

    . -

    ?

    . , - - . , -... , - .

    . , . , , 1 5, 1 , 3 4, - - - , , 1, , , , .

    , -, , . , - - -

    . , , , . , - .

    , , - , ? ?

    . -, - , . - -

  • 5

    , , - . , , , -, e e e.

    , , - ( - - ), , , , , , , , . , , , .

    ? ?

    , , , , . , - , - -, . , - , , , , ...

    , - . - - , .

    - ? ?

    - , - - . 150 - . , . , , , , , , , - , . , - , , -, .

    , ? ?

    - . . ... - , - , , , ... . - , , -, - , , , , - - , - . . - .

    - .

    , , , .

  • 6NAMA JE SVETO ONO TO NAM NAPIE GRAANIN!Intervju Tamara Luki-Orlandi, zamenica zatitnika graana za prava deteta

    Srbija je poslednja drava u Evro-pi koja je ustanovila instituciju om-budsmana i u tome, za vedskim izvornikom, kasni 150 godina. Za zatitnika graana, kako je naziv in-stitucije na republikom nivou, iza-bran je Saa Jankovi 2007. godine, i to kao opti parlamentarni om-budsman, to znai da pokriva celi-nu ljudskih prava a moe da predlo-i svoje zamenike za specijalistike oblasti, posebno naglaene u samom zakonu: prava deteta, prava osoba s invaliditetom, prava lica lienih slo-bode, prava nacionalnih manjina i rodna ravnopravnost. Tamara Luk-i-Orlandi izabrana je za zameni-cu zatitnika graana za prava dete-ta novembra 2008. godine. Ona, za Demokrastko graanstvo, govori o tome koliko se potuju prava dete-ta u Srbiji, o konkretnim problemi-ma koje je do sada reavala i o aktiv-nostima koje planira da sprovede za vreme svog mandata.

    Koje su nadlenosti zatitnika graana i od koga zatitnik titi graane?

    Zatitnik titi graane od loeg, nezakonitog, nepravilnog, neaur-nog rada organa dravne uprave, odnosno od onih koji treba da spro-vode politiku vlade. On, pri tom, nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, vlade, Ustavnog suda, sudova i jav-nih tuilatava, jer bi to ve bilo za-diranje u neku sferu politike. Dakle, s jedne strane, zatitniku je nadle-nost da titi od loeg rada organa uprave, a s druge, da titi i unapre-uje ljudska prava. Zakonom je data mogunost da zatitnik reaguje i po sopstvenoj inicijativi, a ne samo kad mu se neko obrati jer prema njemu dravni organ nije pravilno prime-nio zakon. Znai, zatitnik graana moe da, na osnovu saznanja do ko-jih doe, to je najee putem me-dija, stavi neku temu na javnu agen-du i trai da se to pitanje rei kako bi

    prava graana u toj oblasti bila bolje zatiena. I ovi sluajevi su uvek po-vezani sa loim radom uprave. Ni-kada to nisu samo ugroena ljudska prava, ve je to gotovo uvek posle-dica nekog dugotrajnijeg loeg rada organa uprave. Seate se kako je bi-lo s vaenjem linih karata, kad su graani tokom letnjih meseci dola-zili i u 3 ujutru da bi saekali red... To je, recimo, primer kad se zastu-pnik oglasi sam.

    Zatitnik graana ima mogu-nost i da radi na unapreivanju ljud-skih prava tako to prepoznaje sla-be take u zakonodavstvu, a potom ih kroz svoje zakonodavne incijative unapredi. Za jedan zakon, recimo, imamo nekoliko pritubi koje nam iz razliitih uglova osvetljavaju jed-no zakonodavno reenje. Radi se o Zakonu o finansijskoj podrci poro-dicama sa decom. Tu ima nekoliko kategorija prava koja porodice sa de-com ostvaruju, pa je jedno od njih i takozvani roditeljski dodatak. Neka-da se to zvalo materinski dodatak, a onda je zbog ravnopravnosti oba ro-ditelja on preimenovan u roditeljski, ali je ostao da bude vezan za majku. I ta se deava u praksi? Na primer, javi se roditelj koji ima srpsko dr-avljanstvo, kao i dete, ali je majka u postupku dobijanja dravljanstva, jer je dravljanin neke bive jugo-slovenske republike. Poto je pra-vo faktiki vezano za majku, iako se zove roditeljski dodatak, ono ne mo-e da se ostvari. To dete nee dobiti taj dodatak! Eto kako nam ivot da-je primere u emu je zakon manjkav, kruto postavljen i samo deklarativ-no nediskriminatoran, a u nekim sluajevima, vi to pravo ne moete da ostvarite.

    Kada smo ve kod zakona, da li je zakonodavni okvir koji posto-ji u Srbiji, a regulie prava deteta, dobar i dovoljan, i koja su mogua poboljanja?

    Prava deteta su kao koncept

    uneta u Ustav, i to jeste dostignu-e. Manjkavost je ipak u tome to osnovni principi Konvencije nisu kao takvi uneti u sadraj ustavnog teksta. To bi onda bilo kompletno, da se kae da su ti principi nepriko-snoveni pravo na ivot i razvoj, na nediskriminaciju, na najbolji interes deteta i pravo na participaciju, od-nosno uvaavanje miljenja deteta.

    U razliitim oblastima i u ra-znim zakonima pravo deteta je re-lativno dobro postavljeno. Prava de-teta se ak i terminoloki pominju, to do 2000. nije bio sluaj. Ranije je postojao jedan zatitniki sistem koji je bio zasnovan na brizi o deci, protektovanju deteta, koje je malo, osetljivo, trai zatitu... Dete se ni-je uvaavalo kao linost. Koncept prava deteta pak ide dalje od toga i zaista uvaava dete kao linost u skladu s njegovim emocionalnim, mentalnim i svim drugim sposob-nostima. Zbog toga, sada, nae za-konodavstvo u mnogim oblastima daje teinu detetovom miljenju. Na primer, prilikom donoenja odluke u postupcima razvoda roditelja sud uvaava miljenje deteta starijeg od 10 godina, prilik