demokratija - dodatak....ispravka

download demokratija - dodatak....ispravka

of 23

  • date post

    20-Jul-2015
  • Category

    Documents

  • view

    68
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of demokratija - dodatak....ispravka

Internacionalni Univerziet u Novom Pazaru Departman u Niu

SEMINARSKI RADPredmet: Demokratija i ljudska prava

Tema: Demokratija u jednopartijskim sistemima

Smer: urnalistika

Profesor: Rifat Redovi Ni Oktobar 2010.god.

Student: Miljana Nikezi

Sadraj

1. Hipoteza ( odgovor na problem istraivanja ) 2. Metode koje su koriene u pisanju rada 3. Rad obuhvata: definiciju demokratije, defniciju demokratije u jednopartijskom sistemu, karakteristike demokratije u jednopartijskom sistemu, oblike jednopartijskog sistema, jednopartijske boje, otpore demokratskim promenama u jednopartijskim sistemima 4. Problem istraivanja razrada5.

Masovne komunikacije kao vid tansparentnosti uvoenja demokratije u zemlje jednopartijskih sistema Problem demokratije sa stanovita kritiko racionalne pozicije ( kritiki osvrt na postojeu stvarnost u demokratskim drutvenim sistemima )

6.

7. Zakljuak 8. Literatura

NASILNA JE SVAKA VLAST KOJA NASTOJI DA SE PROIRI I NA MILJENJE. U DEMOKRATIJI KAO I SLOBODNOJ DRAVI SVAKO MOE DA MISLI TA HOE I DA KAE ONO TO MISLI. SPINOZA ( Teoloko politiki traktat )

DEMOKRATIJA U JEDNOPARTIJSKIM SISTEMIMA

Hipoteza odgovor na problem istraivanja

Jednopartijska ili jednostranaka drava, odnosno jednopartijski ili jednostranaki sistem je naziv za politiko ureenje u kome je vlast ustavom ili drugim propisima oganiena na lanove jedine vladajue politike stranke. U jednopartijskim dravama druge politike stanke su najee zabranjene, mada im se ponekad moe omoguiti rad i unapred ogranieno sudelovanje u vlasti kao to je bio sluaj sa satelitskim strankama i bivoj Istononemakoj ili Poljskoj u doba komunistike vladavine. Dok se u demokratiji podrava aktovno uee graana u politikom ivotu, u autoritarnim dravama takvo uee naroda je ili potpuno uskraeno ili svedeno na najmanju moguu meru. U utakvim drutvima, potrebe i interesi drave stavljaji se iznad potreba i interesa prosenih graana, i ne postoje pravni mehanizmi koji omoguuju svrgavanje vlade ili voe lidera sa vlasti. Ovakav sistem jednopartijske drave otvoreno vri kontrolu nad svim aspektima ivota, ali vlada i dalje uiva podrku naroda, a socijalne nejednakosti su minimalne u poreenju sa mnogim drugim zemljama. Sredinom sedamdesetih godina vie od dve treine svih drava na svetu moglo se smatrati autoritarnim. Od tada se situacija uveliko promenila. Demokratija sada vie nije koncentrisana prvenstveno u

zemljama Zapada, nego se smatra poeljnim oblikom vladavine u mnogim zemljama sveta. Demokratija je postala opti standard politike legitimnosti u nae doba. ( Dejvid Held, 1996.god. )

SMATRAM DA OVAJ VID DEMOKRATIJE, KOD NAS POZNAT KAO LIBERALNA DEMOKARIJA IMA PREDNOSTI NAD BIVIM SISTEMOM REAL SOCIJALIZMA, PRVENSTVENO U DVA SMERA: I U EKONOMIJI I NA POLITIKOM PLANU.U privredi nema vie cenralizovanog odluivanja, ve je to sistem samouprave gde privreda sama odluuje o svojim kretanjima. U komunizmu, gde je bio zastupljen jednopartijski sistem, glasai su mogli da biraju, ne izmeu razliituh stranaka, nego izmeu razliitih kandidata iste stranke Komunistike partije, a esto je na izborima bio samo jedan kandidat. Izbora u pravom smislu nije ni bilo. Komunistika partija bila je dominantna i kontrolisala je ne samo politiki sistem nego i privredu. Kada govorimo o liberalnoj demokatiji, govorimo iz razloga to zemlje u kojima je zastupljena demokratija, glasai mogu da biraju izmeu dve ili vie stranaka, i u kojima svi punoletni graani imaju pravo glasa, ime izraavaju slobodu svoga miljenja.

Metode koje su koriene u pisanju rada

Metode koje sam koristila u pisanju rada sastoje se od:1.

Indukcije gde sam nabrojala pojedinane injenice, a onda napravila od njih sopstveni zakljuak opti sud.

Pola sam od definicije demokratije, Aristotelovih i Spinozinih misli o demokratiji i zakljucima brojnih sociologa i filozofa, pa sam ova saznanja uobliila u jedan zakljuak. 2. Dedukcije koja polazi od izvesnih optih stavova i najee se sastoji u utvrivanju da stav vai i u jednom odreenom posebnom sluaju. To je oblik posebnog zakljuivanja gde se zakljuak izvodi na osnovu optih logikih svojstava kojima su pojmovi vezani. U mome radu dedukcija se odnosi na specifinosti jednopartijskih sistema, na njihov uticaj na drutvo, na dominantnosti partije u vlasti, presiju na slobodu miljenja, kako u medijima tako i izraavanja slobodne volje graana prilikom glasanja. Zatim sam se sluila katalokim pronalaenjem postojee naune literature od autora kao to su: 1. 2. 3. 4. 5. Entoni Gidens, profesor Zoran Vidojevi, profesor dr Danilo Markovi, dr Dragoljub B. Djordjevi, profesor dr Ljubomir Tadi,

6. profesor dr Milan Mati, 7. profesor dr Radomir Luki, 8. Robert Dol. Pored istraivakog metoda da dodjem do podataka, vrila sam selekciju tih podataka. Definicija demokratije

Demokratija se definie kao vlada naroda i potie od grkih rei DEMOS narod i KRATEIN vladati to znai vlada veine. Sutina tog ideala je u nastojanju da se kao jedinstvo ostvare dve vrednosti: politika sloboda i jednakost. Moderna definicija demokratije glasi: Osnovno znaenje demokratije jeste da svi na koje odluka ima neki uticaj treba da imaju priliku da uestvuju u njenom donoenju, bilo neposredno, bilo preko izabranih predstavnika .

Definicija demokratije u jednopartijskom sistemu

Jednopartijska ili jednostranaka drava, odnosno, jednopartijski ili jednostranaki sistem je naziv za politiko ureenje u kome je vlast ustavom ili drugim propisima ograniena na lanove jedne jedine vladajue politike stranke. Ovo podrazumeva da u jednopartijskim dravama druge politike stranke najee su zabranjene. Karakteristike demokratije u jednopatijskom sistemu

Karakteristike demokratije u ovome sistemu su sledee: jedna partija ima monopol na vlast, vladajua partija kontrolie sve ustanove isve aspekte drutva to je totalitarizam, vladajua partija se smatra avangardom koja predvodi proletarijat ka ispunjenju naela, partija upravlja drutvom i dravom tzv. sistemom nomenklature, tj. Sistemom imenovanja koji na sva vanija mesta dovodi ljude iz partija.

Oblici jednopartijskog sistema

Jednopartijske drave se tradicionalno vezuju uz totalitarne pokrete 20.-og veka kao to su faizam i komunizam, a neto kasnije su nastale u mnogim dravama Afrike i Azije nakon to su tokom procesa dekolonizacije u njima vlast preuzeli nacionalistiki pokreti za osloboenje. Jednopartijske boje

Crvena boja oznaava leviarske, komunistike i socijalistike partije. Crna i plava boja pripadaju konzervativnim partijama. Roza boja savremeni socijalisti. uta boja libertarijanci i klasini liberali. Zelena boja ekoloke partije, pripadnici islamske vere i irski nacionalisti. Purpur boja je obeleje feministikih partija i kraljevska boja. Crna boja je obeleje faizma i anarhizma. Smea boja vee se za faizam zbog smee boje koulja nacistikih partijskih jurinih trupa. Narandasta boja je boja nacionalizma u Holandiji, Izraelu, Ukrajini.

Boje i simboli su naroito vani u zemljama sa niskom stopom pismenosti. Tradicionalni simboli komunista ( srp i eki ) danas je

to rua u ruci. Neki simboli imaju univerzalna znaenja: npr. kukasti krst oznaava sve krajnje desniarske i ultrakonzervativne partije i pokrete. Otpori demokratskim promenama u jednopartijskim sistemima

Opti trend demokratizacije u svetu ipak nailazi na otpore. U Kini, koja broji petinu svetskog stanovnitva, komunistika vlada suoava se sa snanim pritiscima da se uvedu demokratske promene. Hiljade ljudi i dalje se nalazi u zatvorima zbog nenasilnog izraavanja svoje elje za demokratijom. Poslednjih godina, u drugim autoritarnim dravama sve vie jaaju demokratski pokreti koji esto nailaze na nasilan odgovor. Danas su kao jednopartijske drave definisane: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Narodna republika Kina, Kuba, Severna Koreja, Laos, Sirija, Vijetnam, Turkmenistan.

Uprkos tome, globalizacija demokratije polako utire put po celoj planeti.

Problem istraivanja - razrada

Vei deo 20.-og veka znatan deo svetskog stanovnitva iveo je u politikim sistemima koji su bili komunistiki ili socijalistiki po orijentaciji. Sto godina nakon Marksove smrti 1883.god. izgledalo je da se ostvarila njegova prognoza o irenju socijalizma i radnikih revolucija na celoj planeti. Komunistike drave sebe su smatrale demokratskim, iako su se sistemi u tim zemljama u velikoj meri razlikovali od onoga to ljudi na Zapadu podrazumevaju pod demokratijom. Komunizam je u sutini bio vladavina jedne partije. Glasai su mogli da biraju, ne izmeu razliitih stranaka, negi izmeu razliitih kandidata iz iste stranke. Komunistike partije, a esto je na izborima postojao samo jedan kandidat, prema tome, izbora u pravom smislu te rei nije ni bilo. Komunistika partija bila je dominantna sila u drutvima koja su nalikovala bivem Sovjetskom Savezu, kontrolisala je ne samo politiki sistem, nego i privredu. Na Zapadu skoro svi od obrazovanih ljudi do prosenih graana su verovali da su komunistiki reimi duboko ukorenjeni i da su postali stalno obeleje globalne politike. Malo je njih, ako ih je uopte i bilo, predvidelo dramatian tok koji su dogaaji poprimili nakon 1989.god. kada su jedan za drugim poeli da se rue komunistiki reimi i nizu plianih revolucija .

Sistemi u istonoj Evropi, naizgled neunitivi, padali su skoro preko noi. Komunisti su gubili vlast u zemljama u kojima su vladali vie od pola veka. U Maarskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Istonoj Nemakoj, ehoslovakoj i Rumuniji, a na kraju je i komunistika partija Sovjetskog Saveza izgubila kontrolu nad vlau. Kada je petnaest republika, lanice SSSR-a proglasilo nezavisnost 1991.god., Mihail Gorbaov, poslednji sovjetski predsednik, proglaen je za predsednika bez drave. Od raspada SSSR-a nastavili su da se ire procesi demokratizacije. Znaci demokratizacije sada se primeuju i meu najautoritarnijim dravama sveta.