VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE SPECIJALISTIKE STUDIJEELEKTRONSKO POSLOVANJE

SEMINARSKI RADNASTAVNI PREDMET Elektronske usluge TEMA Digitalna demokratija

Profesor: Dr. Vojkan Vaskovi Student: Nemanja Stojanovi EP 1002/10 Beograd, mart 2011.

SADRAJ1. ta je demokratija, a ta digitalna demokratija..

..........

2 3 3 5....

...

2. Praktina pitanja

..

3. Prednosti i nedostaci digitalne demokratije......

4. Modeli digitalne demokratije....

..

5. Sektori digitalne demokratije

.......

7 9

6. Primer web portala http://www.digidem.org......... .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

...............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

...........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

7. E-uprava 10 8. Zakljuak 13 9. Literatura 14

2

ta je demokratija, a ta digitalna demokratijaEtimoloki, demokratija je izvedena od grkih rei demos (narod) i kratein (vladati). Demokratija je politika orijentacija koja favorizuje vladavinu naroda odnosno izabranih predstavnika naroda. Ona se temelji na mogunosti da narod, odnosno graani biraju svoje predstavnike to je osnovni koncept ovog sistema koji se moe primenjivati razliitim metodama i u razliitim oblicima.

Najvanije komponente demokratskog drutva su: izbori (postupak kojim narod, odnosno birai poveravaju obavljanje politike vlasti predstavnikom telu, a koje potom predstavlja njegovu odnosno narodnu suverenu volju ); parlament (naziv za najvie predstavniko telo u nekoj dravi ili uoj drutveno-politikoj zajednici, u savremenom svetu to telo najee poseduje zakonodavnu i ustavotvornu funkciju); vlada (najvie dravno izvrno telo,koje deluje za dravu i u njeno ime, ima svaka suverena drava) opozicija (stoji nasuprot vlade, kontrolie je i pokuava da bude bolja alternativa za narod) raspodela vlasti ( Sistem " Checks and balances " brine se o tome da u demokratskoj dravi ne doe do prevelike koncentracije vlasti na jednom mestu, jer vlast vodi do njene zloupotrebe); pravna drava (temelji se na vladavini zakona i prava, a vlast podlee nezavisnom pravosuu). Postavlja se pitanje da li su ove komponente zaista i dovoljne da bi se jedno drutvo oznailo demokratskim, jer pored postojanja ovih komponenti mogue je da doe do otuenja narodnih predstavnika od naroda koji ih je izabrao. Da bi demokratija nastavila sloviti kao volja naroda, a ne nekolicine izabanih, izabrani predstavnici moraju imati dobru komunikaciju sa graanima koji su ih izabrali. Stoga je potrebno dodati jo jednu, moda kljunu komponentu demokratskog drutva, a to je komunikacija. Kako je politika komunikacija jedan od temeljnih zadataka demokratije, nove informacione i komunikacione tehnologije mogu imati veoma vaan uticaj na demokratske procese. Digitalna demokratija podrazumeva primenu informacionokomunikacionih tehnologija i strategija u cilju poboljanja demokratskog procesa, omoguavanja i poveanja sudelovanja graana u javnoj politici, donoenju odluka i reavanju javnih izazova, te poveanja transparentnosti i odgovornosti vlasti. Njen glavni cilj je elektronska podrka demokratiji. Ona nije povezana s posebnim tipom demokratije i ne vodi ka stvaranju posebnog tipa demokratije. Digitalna demokratija je samo dodatni inilac u irenju demokratskih vrednosti i povezana je s tradicionalnim procesima demokratije. U ispunjavanju svojih zadataka koristi se elektronskom komunikacionom tehnologijom kao to su Internet World Wide Web, ekstranet, digitalna televizija, elektronska pota, mobilni telefoni. 3

Istraivanja ukazuju da je politiki proces veoma nepoznat obinim graanima, jer se zakoni donose od strane predstavnika koji su dosta udaljeni od obinih graana. Digitalna demokratija pomou novih informacijskokomunikacionih tehnologija omoguava bolju dostupnost informacija, laki pristup procesu odluivanja, te smanjenu udaljenosti izmeu vlasti i pojedinaca koji se mogu lake povezati i organizirati da bi zatitili svoje interese. Ona je sastavni deo informacionog drutva koje je uvelo itav niz tradicionalnih i novih programskih alata koji se mogu korisno primenjivati u demokratskim procesima i institucijama.

Pojednostavljeno gledano, digitalna demokratija se moe sagledati kao neka vrsta povratka korenima demokratije. U antikoj Grkoj, kolevci demokratije, u veini gradova, postojao je zajedniki javni prostor, najee gradski trg, gde su graani mogli diskutovati o politikim pitanjima i dobijati vane informacije ili glasati o novim zakonima. Razvoj digitalne demokratije upravo olakava revitalizaciju drutva omoguavajui graanima da artikuliu svoje ideje i razmiljanja i ukljue se u proces donoenja odluka. Demokratski akteri i sektrori u kontekstu digitalne demokratije obuhvataju tela javne vlasti na svim nivoima, politiare, izabrane predstavnike, politike stranke, dravne slubenike, graane, glasae, lanove (javnih) korporacija i udruenja, civilno drutvo, nevladine organizacije, medije i poslovne krugove, zajedno s davaocima infrastrukturnih usluga. U literaturi se umesto termina digitalna demokratija koriste i izrazi elektronska demokratija (e-demokratija) kao i neki raniji nazivi kojima se opisivalo uvoenje modernih komunikacionih tehnologija u demokratiju kao to su teledemokratija, virtualna demokratija, cyber-demokratija, demokratija on-line i slino.

Praktina pitanjaMnoge kontraverze, vezane su za digitalnu demokratiju. U medijima, na Internetu i u samoj svesti, vlada neosporeno miljenje da je Internet nova elektronska kolevka demokratije. Razlog za ovakvo miljenje verovatno lei u injenici da je mogue brzo i lako izrei svoje miljenje putem Internet newsgroups-a, mailing lista, blogova, chat soba itd. Internet trenutno ima nekoliko karakteristika koje ohrabruju razmiljanje da je on zapravo demokratski medij. Deo toga moe se nai u osnovnim principima Interneta koji su nastali na samom poetku njegove evolucije. Nedostatak centralizovane kontrole na Internetu osujetio je pokuaje mnogih da uvedu cenzuru ili drugi oblik kontrole Interneta. Ostale karakteristike su rezultat jake podrke slobodi govora i razmeni kulturolokih iskustava. Najznaajniji doprinos Interneta jeste ideja neposredne komunikacije na visokom nivou izmeu velikog broja ljudi, posredstvom newsgroups, chat soba, MUDs, i mnogih drugih modela. Ova vrsta komunikacije zanemarila je granice koje postoje izmeu medija kao to su novine, radio, pisma ili fiksni telefoni. 4

Konano, Internet je masovna digitalna mrea sa otvorenim standardima, univerzalnim i jeftinim pristupom razliitim oblicima komunikacije.

Prednosti i nedostaci digitalne demokratijeInformacione i komunikacione tehnologije nisu ni demokratske ni nedemokratske. One su alati koji se mogu iskoristiti kako bi se postigli odreeni ciljevi. Ipak, odreeni institucionalni okvir moe podrati ili oteavati upotrebu elektronskih sredstava za dobrobit demokratskih procesa. Rizici i koristi digitalizacije demokratskih procesa zavise u velikom delu od uslova koji postoje u institucionalnom okviru odreenog demokratskog modela (koji je uglavnom postavljen u Ustavu, kao to je vladavina prava, predstavnika ili neposredna demokratija i slino).

Prednosti digitalne demokratije su brojne Ona omoguava jednostavnije procedure i pristup vladinim informacijama, kako za graane, tako i za za privredu, omoguava laku, jeftiniju, transparentniju interakciju izmeu vlade i graana (G2C), vlade i kompanija (G2B). Ove usluge i servisi se stavljaju na raspolaganje graanima i poslovnim partnerima, a raspoloivi su 24 sata dnevno 365 dana godinje. Savladavajui prostorne i vremenske granice, digitalna demokratija graanima daje mogunost da dobiju informaciju ili da komuniciraju u realnom vremenu te obezbeuje graanima i institucijama na razliitim lokacijama uspostavu bliskih kontakata u svrhu razmene miljenja, kako bi se na taj nain ojaale nove demokratske aktivnosti. Ukratko, prednosti digitalne demokratije su transparentnost, razumevanje, odgovornost, angaovanost, donoenje odluka, ukljuenost, dostupnost, sudelovanje, supsidijarnost, poverenje u demokratiju, demokratske institucije i demokratske procese kao i socijalna kohezija. Digitalna demokratija takoe moe imati pozitivne efekte kod podizanja svesti mladih o izbornom procesu. Sa sve veim smanjenjem izalih biraa, digitalna demokratija i elektronsko glasanje mogu doprineti poveanju broja glasaa. Naroito se broj mladih glasaa sve vie smanjuje u zemljama kao to su Kanada, Sjedinjene Amerike Drave i Ujedinjeno Kraljevstvo. Elektronsko uee na izborima moe biti mnogo vie privlano i dostupno mladima nego to su tradicionalni naini glasanja. Digitalna demokratija moe poveati uee na izborima, smanjiti izbornu nepismenost i glasaku apatiju i postati korisno sredstvo za politike diskusije, edukaciju, debate i konano neposredno uee na izborima. Meutim, nove tehnologije se esto povezuju sa moguim nedostacima koji se mogu pojaviti na samom Internetu, kao to su kraa identiteta, vandalizam, pretrpanost informacijama. Neka tradicionalna protivljenja direktnoj demokratiji mogu se primeniti i na digitalnu demokratiju, kao to su populizam i demagogija. 5

Ipak, mnogo praktiniji nedostaci digitalne demokratije lee u samoj injenici da postoje razlike izmeu ljudi koji imaju pristup informacionokomunikacionim tehnologijama i onih koji to nemaju, kao i izmeu lica koja su obuena i koja nisu obuena da ih koriste. Na ovakav nain, uee se omoguava samo jednom broju graana. 1 Primera radi, samo 1 od 20 ljudi na svetskom nivou ima Internet pristup, a ak 60% korisnika Interneta ivi na podruju Severne Amerike. U Africi, na primer, postoji tek 14 miliona telefonskih linija (to je manje nego na Menhetnu). tavie, postoje i vrlo skeptini protivnici koji zagovaraju ideju da njihovo uee ne moe nita znaajno promeniti u demokratiji. Prema njima, iako vladini projekti objavljuju razliite informacije, informaciona nepismenost i digitalne podele izmeu ljudi svakako obeshrabruju uee u projektima kao to je digitalna demokratija. Poveanje informacija o politici na Internetu moe obeshrabriti one koji ne koriste nove tehnologije da ponu da ih koriste.

Modeli digitalne demokratijeU poslednje vreme, u akademskim krugovima govori se o modelima digitalne demokratije. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) definie tri vrste interakcije: 1. jednosmeran proces, kao to je davanje sveobuhvatnih informacija graanima, 2. dvosmeran proces, u kojem graani imaju priliku dati povratnu informaciju, i 3. partnerstvo, ime graani mogu aktivno sudelovati u stvaranju javnih politika. Slino tome, Coleman i Gotze predloili su etiri scenarija2. Prvi je tehnoloki podrana direktna demokratija. Drugi obuhvata on-line bazine civilne interesne zajednice. Trei obuhvata on-line ispitivanja i istraivanja javnog mnjenja. etvrti se odnosi na tehnologiju kao nain angaovanja graana u politici. Gartner Dataquest razvio je model sa etiri nivoa erazvoja koji se primenjuje na pruanje usluga graanima kao i na digitalnu demokratiju. Na prvom nivou (prisustvo) stranica na Internetu obezbeuje online informacije u nepromenljivom formatu. Na drugom nivou (interakcija) graani trae informacije, preuzimaju obrasce ili pristupaju linkovima za druge Internet strane. Trei nivo (transakcija) odnosi se na zatvaranje transakcije putem maila ili neposrednog sastanka. etvrti nivo je transformacioni. Neke karakteristike ovog nivoa sadre beini pristup, omoguavaju da se1

Termin digitalna podela opisuje svako raslojavanje drutva izazvano upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija 2 Coleman and Gotze, "Bowling Together: Online Public Engagement in Policy Deliberation," Hansard Society

6

informacije uprave lake prenesu graanima i sadre alate za upravljanje odnosima sa kupcima (CRM). Svojstveno ovom nivou jeste redefinisanje toka rada i procesa. Sve je vidljiviji konsenzus u vezi sa odnosom digitalne demokratije i njenog uticaja na angaovanje graana u jednoj dravi. Vidan je napredak u olakavanju proaktivnog angaovanja graana koji mogu da utiu na donoenje politikih odluka. Ipak, ovi modeli su daleko od strateke vizije digitalne demokratije. Model Instituta za Elektronsku Upravu (IEG)3 ide jedan korak napred u definiciji i implementaciji digitalne demokratije (slika 1.). IEG model nije samo ogranien na C2G odnos, ve i na utiranje puta od informisanog do angaovanog graanina. On takoe slui kao rezultat digitalnog razumevanja kako vladina agencija uspeno tumai i odgovara digitalnom svetu i koristi tehnologiju kako bi unapredila njen uticaj. Ta agencija moe biti izabrani narodni predstavnik, zakonodavno telo, optinska ili dravna vlast, politika stranka ili meunarodna organizacija. Model pomae liderima kako da poveu taktike i strateke digitalne demokratske napore u jednu ukupnu e-uprava strategiju. Sa jednim korakom, uprava moe identifikovati njenu trenutnu poziciju na razliitim sofisticiranim nivoima i moe razumeti koje e-inicijative mogu dovesti upravu na sledei nivo. Jedna osa meri nivo angaovanja. Druga osa meri nivo uticaja.

3

The Institute for Electronic Government (IEG) IEG prikazuje strune analize u svim aspektima novih IT tehnologija, ukljuujui i napredni softver dizajn, IT liderima u vladama, zdravstvu, transportu, socijalnim slubama, javnoj bezbednosti, carinsko-graninim slubama, poreskim slubama, slubama obrane, logistike, i obrazovanja

nivo angaovanja

7

NIVO UTICAJA

Slika 1. Modeli komunikacije u digitalnoj demokratiji Prvi kvadrant podrava pasivnu, jednosmernu i asinhronu komunikaciju. Veina vlada, zakonodavnih tela, meunarodnih organizacija, politikih stranaka uradili su prilino dobar posao izloivi informacije dostupne javnosti on-line. To je osnovni korak u digitalno demokratskoj taktici. Prema nedavnim istraivanjima Pew Foundations Internet & American Life Project (April, 2002) rezultati su sledei: 68 miliona Amerikanaca je posetilo vladin websajt, 40 miliona samo za zadnjih 12 meseci, 42 miliona Amerikanaca je koristilo vladine web lokacije za istraivanje javne politike, 23 miliona Amerikanaca je koristilo Internet da poaljete komentare javnim funkcionerima, 13 miliona Amerikanaca je uestvovalo u raznim politikim kampanjama online lobiranja, 14 miliona Amerikanaca je koristilo vladine web lokacije radi donoenja odluke o glasanju. Zakonodavna tela su poela da shvataju ne samo kako da koriste tehnologiju za komunikaciju sa biraima, ve i kako da se ponaaju kao moderna privredna drutva. Uprkos velikim naporima, komunikacija koja se odvija na ovom nivou ostaje ograniena mogunostima uticaja i angaovanja. U drugom kvadrantu, entiteti u ovom nivou uinili su velike korake naprave komunikaciju u dva smera. Da pogledamo kako ovo izgleda stanovita graana. Ko je zapravo uprava? Da li je to odbornik gradonaelnik? Imenovani lan kolskog odbora? Moda guverner? Da li moe biti poslanik ili predsednik skuptinskog odbora? Da li je to agencija okrunom ili dravnom nivou? Odnosno da li je to Evropska Unija Ujedinjene Nacije? Taan odgovor jeste da su to da sa ili to na ili

svi gore navedeni. Mi smo stanovnici gradova, drava, provincija, i naravno sveta. Upravo zbog toga ovo je izazov. Svaka javna ustanova i oni koje rade u njoj su obavezni da pruaju informacije u dvosmernim kanalima koji su znaajni za digitalno doba u kojem ivimo. Iako su entiteti u kvadrantu dva moda postigli dvosmernu komunikaciju, njena priroda je i dalje asinhrona. Trei kvadrant prua interaktivne mogunosti. Iako je jo uvek asinhroni, komunikacija poinje da se razvija u kolaboraciju. Najee se u ovoj fazi javljaju politiki akteri i proces glasanja sa taktikama poput regrutovanja i organizovanja on-line volontera, kampanje, komunikacije sa biraima i 8

medijima, registracija glasaa i proces glasanja. etvrti kvadrant predstavlja najvii nivo digitalne demokratije strateke, interaktivne, sinhronizovane i globalne prirode. Podrazumeva sluaj kada vlada prikuplja podatke od graana i privrede i zatim odreuje smer delovanja u skladu sa tim. kolski primer ovakve interakcije moemo nai u Kvinslendu u Australiji. U Kvinslendu graani imaju mogunost da komentariu predloene zakone, da predlau izmene, potpisuju peticije elektronskim putem, koje se na kraju prosleuju parlamentu koji ih razmatra. Slina situacija postoji u kotskoj gde graani mogu napraviti e-peticije ili komentarisati i podravati postojee e-peticije elektronski. U 2001. godini, Evropska komisija usvojila je "Interactive Policy Making" (IPM) projekat za poboljanje upravljanja Unijom. Putem svoje web stranice, "Va glas u Europi" (http://europa.eu.int/ yourvoice), IPM prikuplja i analizira miljenja graana i privrede za procenu postojeih politika EU i trai konsultacije za nove inicijative. Svrha je da se politika Evropske Unije uini transparentnijom, obuhvatnijom, efektivnijom dajui mogunost zainteresovanima da preuzmu aktivnu ulogu u procesu donoenja politike.

Sektori digitalne demokratijePojam digitalne demokratije varira u zavisnosti od zemlje i politikog sistema, ali uglavnom je povezan sa irokom upotrebom Interneta i ostalih informaciono-komunikacionih tehnologija u politici, zagovaranju, izborima i upravljanju. Digitalna demokratija posebno obuhvata sledee sektore: eparlament, e-zakonodavstvo, e-pravosue, e-posredovanje, e-environment, eizbore, e-referendum, e-inicijative, e-glasanje, e-konsultacije, e-peticije, ekampanje, e-brojanje glasova i e-promatranje; ona koristi e-sudelovanje, eraspravljanje i e-forume. e-parlament - Podrazumeva kompjuterizaciju rada zakonodavnog tela, odnosno skuptine. Ovaj proces znatno smanjuje trokove funcionisanja parlamenta, jer se sva komunikacija u skuptini obavlja elektronskim putem kao i komunikacija sa ostalim izvrnim organima (vlada, ministarstva i njihove strune slube). Na ovaj nain, omoguava se izabranim predstavnicima tj. poslanicima da prilikom neke skuptinske rasprave vide gde se tano nalazi odreeni zakon, koliko amandmana je uloeno, koliko usvojeno i to sve na jednom mestu. E-parlament podrazumeva i transparentniji rad skuptine koji se ogleda kroz mogunost da graani prate proces usvajanja propisa i uestvuju u procesu kroz razne debate, epeticije na skuptinskim web stranicama. e-zakonodavstvo - Podrazumeva stvaranje elektronske baze svih propisa kojoj se moe pristupiti putem integrisanog internet portala. Ona sadri sve zakone i uredbe i omoguava brz, nesmetan pristup informacijama 24 asa dnevno. Ovo je od posebnog znaaja za na korienje tuilatvima, sudovima, pravobranilatvu, jedinicama lokalne samouprave, javnim ustanovama i preduzeima, drugim pravnim i fizikim licima. Umesto 9

gomilanja raznih broura, privrednici i svi zainteresovani mogu brzo i lako da se upoznaju sa informacijama u vezi sa svim propisima i njihovim promenama i da u skladu sa njima usklauju svoje poslovanje. e-pravosue - Podrazumeva digitalizaciju pravosudnog sistema neke zemlje, to se ostvaruje umreavanjem pravosudnih institucija. Benefiti ovog sistema su jedinstven nain numerisanja i obrade predmeta u svim sudovima, onemoguavaje zloupotreba, mogunost izrade jedinstvenih statistikih izvetaja, kontrola rada svakog odeljenja i svakog zaposlenog na isti nain u celom pravosudnom sistemu, elektronsko kretanje predmeta meu pravosudnim institucijama ime se postie vea aurnost i nii trokovi, mogunost online uvida u stanje predmeta (roita) itd. e-izbori, e-referendum Podrazumevaju demokratsko izjanjavanje glasaa koje se sprovodi elektronskim putem, tj. korienjem vie elektronskih tehnologija kao to su buene kartice, optiki scan vouting sistem, touch-screen glasake maine, interaktivna digitalna televizija, interaktivni govorni odziv (IVR), glasanje putem runih mobilnih ureaja, specijalizovanih glasakih kioska (DRE). Elektronsko glasanje prua vii nivo pristupanosti veem broju lica da glasaju, a poveava i brzinu brojanja glasova (e-brojanje glasova). Mada se ovaj nain glasanja zasniva na odgovarajuim sistemima zatite, u javnosti postoje kontraverze u vezi sa njegovim korienjem, jer postoji mogunost zloupotreba. e-kampanje - Nii trokovi razmene informacija na Internetu, kao i visok nivo dostupnosti informacija, ini Internet atraktivnim medijem za politike kampanje. Korienje Interneta u svrhe kampanje postalo je mnogo jeftinije i pogodnije za mnoge politiare, u poreenju sa tradicionalnim poseivanjem graana (od vrata do vrata) i telefonskim kontaktiranjima. Kandidati takoe poinju da koriste drutvene mree kako bi se pribliili mlaim biraima. Emailovi i politiki blogovi su imali veliki uticaj na online kampanje. Razliita miljenja se postavljaju na Internetu stavljanjem komentara na politikim blogovima ili Internet stranama. e-ivotna sredina - Drutvene grupe koje se bave zatitom ivotne sredine nalaze Internet kao laki nain poveanja svesti o problemima zatite ivotne sredine, u poreenju sa tradicionalnim medijima kao to su televizija ili novine (a za koje su potrebna vea finansijska sredstva). Iz tih razloga, Internet ima potencijal da preuzme ulogu tradicionalnih medija kao to su televizija, novine i radio. e-participacija, e-inicijative, e-konsultacije, e-peticije - Omoguavaju javne rasprave, diskusije, debate o pitanjima od opteg interesa, predloge, peticije, razmenu miljenja o problemima ire zajednice i nainima njihovog reavanja, glasanje i to sve kroz iroko ukljuivanje graana, aktivista iz razliitih pokreta i organizacija, putem novih tehnologija i metoda. Alati koji se koriste u ovim procesima mogu biti wiki platforme, drutvene mree, blogovi, internet telefonija i druge aplikacije.

10

Primer web portala http://www.digidem.orgWeb stranica digidem.org osnovana je od strane neprofitne organizacije Centar za Vladine Studije (Center for Governmental Studies) kako bi se poboljala komunikacija izmeu izabranih predstavnika naroda i javnosti. Na taj nain obezbeuje se da predstavnici uju glas javnosti kao i da lake reavaju njihove probleme i zastupaju politike interese svojih biraa. Portal digidem.org se sastoji od dva dela: front-end sistem, u kome su javnosti dostupne web stranice izabranih predstavnika, i back-end sistem, koji omoguava izabranim predstavnicima da upravljaju komunikacijama. Front-end sistem, ili graanski interfejs, obino je smeten na sajtu predstavnika. U stvari, on izgleda kao sajt predstavnika, mada je smeten na serveru portala digidem.org. Na ovim stranicama, graani su ohrabreni da dele svoje stavove s kandidatima, i postavljaju pitanja. Back-end sistem, odnosno interfejs predstavnika, je smeten na server digidem.org i omoguuje izabranom predstavniku bezbedno logovanje radi upravljanja komunikacijama sa svojim biraima. Svim sajtovima izabranih predstavnika se moe pristupiti kroz poetnu stranicu portala.

Slika 2. Portal http://www.digidem.org

Graanima se omoguava da pronau svog 11 predstavnika radi komunikacije sa njim

e-uprava (e-government)U literaturi nailazimo na razliite definicije e-Governmenta, ali se uopteno moe rei da se e-Government (digitalna uprava, on-lajn ili internet uprava) odnosi na olakavanje procesa informacije, komunikacije i transakcije sa vladinim servisima uz korienje Interneta ili drugih elektronskih sistema. Subjekti u ovom procesu su dravne institucije, graani i preduzea. Imajui u vidu da se e-Government esto pominje i u kontekstu niih nivoa vlasti (pokrajinske, gradske, optinske) to se nadalje moe definisati i kao "mogunost za lokalnu upravu da stavi na raspolaganje informacije i servise putem Weba, preko touch-screen kioska ili na osnovu interaktivnog prepoznavanja glasa. Ove usluge i servisi se stavljaju na raspolaganje graanima i poslovnim partnerima, a raspoloivi su 24 sata dnevno 365 dana godinje." Moemo navesti jo neke definicije e-uprave: Svetska Banka: E-uprava ima za cilj da omogui laku, jeftiniju, transparentniju interakciju izmeu vlade i graana (G2C), vlade i kompanija (G2B), samih vladinih agencija (G2G). Evropska Unija: Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija, a naroito upotreba Interneta, kao instrumenata za postizanje bolje uprave. Ujedinjene Nacije: Kapacitet i volja javnog sektora da razvije upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija u cilju unapreenja pruanja usluga graanima. OECD: Upotreba informaciono - komunikacionih tehnologija, posebno Interneta, kao orua za postizanje boljih rezultata vlade. Ustaljeno vienje stvari iza ovih definicija je da je e-uprava zapravo automatizacija, odnosno kompjuterizacija postojeeg papir sistema, koja e dovesti do novih stilova upravljanja, novih naina raspravljanja i odreivanja strategija, obavljanja poslova, kao i organizovanja i dostavljanja informacija. Korisnici e-Governmenta se mogu svrstati u sledee kategorije: 1. G Government - vlada, uprava (na razliitim nivoima), 2. E Employee - zaposleni 3. B Business - poslovni partneri 4. C Citizen - graani

Slika 3. Korisnici usluga e-uprave 12

Servisi e-uprave za graane: prijavljivanje poreza, pomo u traenju posla, registracija automobila, izvodi iz matinih knjiga, regulisanje socijalnih prihoda, zahtev za izradu dokumenata, (lina karta, putna isprava, itd), dobijanje graevinskih dozvola, prijave policiji (npr: krae i sl), pretraivanje javnih biblioteka, prijava i upis u oblasti obrazovanja, prijava promene prebivalita, itd.

Servisi e-uprave za kompanije: doprinosi za socijalno osiguranje zaposlenih, porez na dobit korporacija : poreska prijava, obavetenje, porez na dodatu vrednost (PDV): poreska prijava, obavetenje, registracije i preregistracije vezane za privredna drutva, podnoenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom, dozvole u vezi sa ivotnom sredinom (ukljuujui izvetavanje), carinske deklaracije, javne nabavke, itd.

13

Slika 4. Portal e-Uprava Republike Srbije http://www.euprava.gov.rs

Servisi e-uprave za slubenike baze podataka potrebne javnim slubenicima, informacije neophodne javnim slubenicima, obrazovanje javnih slubenika (e edukacija), chat rooms, oglasna tabla.

Slika 5. Primer web stranice lokalne javne uprave Grad Uice prva je lokalna samouprava u Srbiji koja je uspela da elektronski povee sve tri gradske uprave sa mesnim zajednicama.

14

ZakljuakTokom sledee decenije, napori uloeni u razvoj digitalne demokratije, konano e poeti da daju dugo oekivane rezultate. Digitalna demokratija treba da bude osnovna pokretaka snaga razvoja digitalnog drutva. Ali to se nee desiti bez velikih napora koje je potrebno uloiti da bi digitalna demokratija zauzela pravo mesto u savremenom demokratskom drutvu. Najpre, politiki inioci treba da shvate znaaj digitalne demokratije u njihovoj ulozi dravnika u digitalnom svetu. Drugo, lideri treba da razumeju zato je ulaganje u infrastrukturu informacionih tehnologija sutinska stvar za stvaranje vizije digitalne demokratije. U cilju unapreenja komunikacije sa graanima i smanjenja trokova dravne administracije, potrebno je to vie investirati u infrastrukturu informacionih tehnologija, jer je to osnov za unutranju transformaciju dravne uprave i sredstvo za pruanje usluga graanima na bri, jednostavniji, transparentiji i jeftiniji nain. Smatramo da je dolo vreme da se stvari pomere sa tradicionalnog poimanja on-line pruanja informacija i usluga graanima ka stratekom poimanju demokratije u slobodnom svetu posredstvom DIGITALNE DEMOKRATIJE.

Slika 6. ABC Digitalne demokratije 15

Literatura[1] [2] [3] [4] [5] [6] Dr. Vojkan Vaskovi, E-usluge, Visoka ICT kola, Beograd, 2011. Milardovi, A., Digitalna demokracija u doba globalizacije Hrvatski studiji, Kolegij; Suvremene politike ideje i ideologije, 2006. The Institute for Electronic Government: e-Democracy: Putting Down Global Roots, IBM January, 2004. www.euprava.gov.rs http://en.wikipedia.org/wiki/E-democracy http://hr.wikipedia.org/wiki/E-demokracija

16