agroekonomika 34-35

Click here to load reader

  • date post

    05-Nov-2014
  • Category

    Documents

  • view

    181
  • download

    4

Embed Size (px)

description

agroekonomija

Transcript of agroekonomika 34-35

UDK: 330.342:631

YU ISSN 0350-5928

AGROEKONOMIKATematski zbornik

TRANZICIONE REFORME I AGROPRIVREDARedaktor

Prof. dr Radovan PEJANOVI

Broj 3435 NOVI SAD, 2005/2006.

AGROEKONOMIKAASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD

Glavni i odgovorni urednik: Dr Radovan Pejanovi, red. prof. Urednitvo: Dr Radovan Pejanovi Dr Neboja Novkovi Dr Nedeljko Tica Dr Branislav Vlahovi Dr Vesna Rodi Redakcija: Dr Desanka Boidarevi Dr Desimir Obrenovi Dr Lazo Mihajlovi Dr Katarina obanovi Dr Milenko Jovanovi Dr Svetlana Potkonjak Dr Duan Mili Dr Danica Bonjak Dr oko Lui Dr ivojin Petrovi Dr andor omoi (Maarska) Dr Herbert Strbel (Nemaka) Dr ori orevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Zoran Njegovan (Beograd) Sekretar redakcije: Dr Vesna Rodi Raunarski slog: Ana Durec UDK: Radmila Kevrean tampa: VERZAL, Novi Sad Tira: 250

Redakcija i administracija: Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8, tel. 021/ 458-138

SADRAJPejanovi, R. UMESTO PREDGOVORA: TRANZICIONE REFORME I AGROPRIVREDA ...... Pejanovi, R. TRITE, DRAVA, TRANZICIJA I POLJOPRIVREDA ....................................... MARKET, STATE, TRANSITION AND AGRICULTURE 5 8

omoi, . NEKE KARAKTERISTIKE MULTIFUNKCIONALNE POLJOPRIVREDE .......... 25 SOME CHARACTERISTICS OF MULTIFUNCTIONAL AGRICULTURE Mihajlovi, L., Markovi, Katarina NEKE PRETPOSTAVKE ZA ODRIVI AGRARNI I RURALNI RAZVOJ NA POETKU 21. VEKA ..................................................... 33 SOME PREREQUISITES FOR SUSTAINABLE AGRARIAN AND RURAL DEVELOPMENT ON THE BEGINNING 21. CENTURY eki, Sneana, Vui, Sonja UTICAJ PRIRODNIH RESURSA NA ODRIVI RAZVOJ POLJOPRIVREDE ..... 45 Teanovi, B., evarli, M ODRIVOST AGROPRIVREDE SRBIJE I CRNE GORE U RATNIM USLOVIMA ............................................................................................ 51 Novkovi, N., Jankovi, N., Mutavdi, Beba ANALIZA I PREDVIANJE KRETANJA PARITETA CENA PENICA/MINERALNO UBRIVO ......................................................................... 65 ANALYSIS AND FORECASTING OF PRICE PARITY: WHEAT/MINERAL FERTILIZER Pejanovi, R., Tica, N. PUTEVI IZLASKA IZ KRIZE AGRARNOG PREDUZEA .................................... 72 PATHWAYS OUT OF CRISIS FOR AGRICULTURE ENTERPRIZES uri, Zdenka DUGORONA UGOVORNA SARADNJA PREDUZEA ...................................... 83 3

Miloradi, J. EKONOMSKI EFEKTI OSIGURANJA U POLJOPRIVREDI I PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI AP VOJVODINE ............................................... 91 Markovi, Katarina AKTUELNO STANJE I BUDUNOST POLJOPRIVREDNOG SAVETODAVSTVA U SRBIJI .................................................................................. 103 ACTUAL STATE AND THE FUTURE OF AGRICULTURE EXTENSION IN SERBIA trbac, Maja POTRONJA MESA I MESNIH PRERAEVINA U SRBIJI I CRNOJ GORI ........ 110 Ili, Silvana TEHNOLOGIJA FAKTOR KONKURENTSKE PREDNOSTI .............................. 119 TECHNOLOGY TECHNOLOGY COMPETATIVE FACTORY Marko, J. IZ ISTORIJE NAUKE O EKONOMICI POLJOPRIVREDE ..................................... 124 obanovi, Katarina, Nikoli-ori, Emilija, Mutavdi, Beba DISTRIBUCIJA BROJA STOKE SRBIJE PREMA VELIINI ZEMLJINOG POSEDA ........................................................... 131 DISTRIBUTION OF LIVESTOCK ACCORDING TO SIZE OF LAND PROPERTY Pejanovi, R., Tica, N. VANI TRANZICIONI ZAKONI .............................................................................. 138 Mili, D. Prikaz knjige INVESTICIJE OSNOVE PLANIRANJA I ANALIZE .................. 178 Deli, Stanislava Prikaz monografije POLJOPRIVREDA U MEUNARODNIM INTEGRACIJAMA I POLOAJ SRBIJE ................................................................. 180 Bijeli, Mirjana Prikaz knjige UMEE STICANJA PROFITA ........................................................ 183 Stepanovi, Jelena Prikaz monografije EVROPSKA AGRARNA PODRKA I ODRIVI RURALNI RAZVOJ .............................................................................. 186 In memoriam .............................................................................................................. 189

4

UMESTO PREDGOVORA: TRANZICIONE REFORME I AGROPRIVREDAOvo je osmi tematski zbornik asopisa Agroekonomika posveen problemima tranzicije. Razlog tome je injenica da je tranzicija proces radikalnih promena privrede, agroprivrede i drutva u celini. Otuda potreba i nunost praenja i analiziranja toga procesa, sa aspekta nauke i struke. Uspenost tranzicije, zavisi, naime, od koncepta, osmiljavanja, obrazovanja i trasiranja puteva i naina primene. Tranzicija u Republici Srbiji je, po naem miljenju, prola i prolazi kroz dve velike faze: prva faza devedesetih godina i druga faza dvehiljaditih godina. Prvu fazu karakterie jedan koncept tranzicije, a drugu fazu potpuno drugi koncept tranzicije. Prvu fazu karakterie usporavanje procesa, a drugu fazu ubrzavanje procesa tranzicije. Efekti prve faze su nam poznati, dok su efekti druge faze jo neizvesni, iako je Srbija od strane Svetske banke proglaena za rekordera u brzini reformi koje su uinjene. Ekonomski efekti tranzicije su nepovoljni, sa pozitivnim procesima u nekim oblastima. Industrijska proizvodnja u ovoj (2005) opada, a inflacija i nezaposlenost rastu. Kurs dinara je u odnosu na evro, za godinu dana, depresirao za oko 10%. Rast izvoza je, za osam meseci 2005. g., meutim, zabeleio rast od 47,2 odsto. Tome je doprinela i ovogodinja (2005) solidna poljoprivredna proizvodnja, iako manja od lanjske, koja je omoguila znaajan izvoz prehrambenih proizvoda i pia. I na strani uvoza je dolo do pozitivnih pomeranja. Na taj nain se smanjuje spoljno-trgovinski deficit, koji je i dalje visok, jer prelazi tri milijarde dolara. S druge strane, malo je tzv. grinfild (stranih direktnih) investicija. Re je o investicijama koje koriste domae inpute i zapoljavaju nove radnike. Za razliku od tih, problematine su one investicije preko kojih se stie monopolski poloaj, kakvih je, na alost, dosta (industrija mleka, na primer, i dr.). Postavlja se, meutim, pitanje koncepta ekonomskih reformi i ekonomske politike, koji nam je, najveim delom, nametnut od MMF i Svetske banke. Neki nai ekonomisti (prof. Mlaen Kovaevi) smatraju da ovaj koncept ima ozbiljnu konstrukcionu greku, koja se sastoji u istovremenoj politici nerealne, precenjene vrednosti dinara i nagle i preterane liberalizacije uvoza. Ta politka je doprinela destimulaciji izvoza i eskalaciji uvoza, to je dovelo do visokog spoljnotrgovinskog deficita. Enorman rast i visok nivo cenovno konkurentnijeg uvoza uguilo je i gui veliki deo domae proizvodnje. Takva politka je indirektno doprinela i znatnom porastu duga prema inostranstvu, kao i neracionalnom troenju deviza. Kada je poljoprivreda u pitanju tranzicioni efekti su skromni. Osim privatizacije, koja se u ovoj oblasti nije proslavila, mi faktiki i nemamo nekih veih pozitivnih pomaka. Svi stari problemi i dalje prate nau poljoprivredu. Ona i dalje slui kao socijalni amortizer drutva, ovoga puta upravo zbog tranzicije, koja je praena snanim socijalnim raslojavanjima i siromaenjem stanovnitva. Pored jo uvek izraenih dispariteta cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, nereenog sistema finansiranja tekue 5

poljoprivredne proizvodnje, problem je kod nas nizak nivo subvencija za poljoprivredu. Taj nivo je za dva do tri puta manji u odnosu na period 19861990. godine, a viestruko zaostaje za nivoom interne podrke u zemljama u okruenju, kao i razvijenim zemljama Evrope i sveta. Zaostajemo, takoe, i u reformama poljoprivrede, u odnosu na EU. U EU se uvodi, naime, novi sistem razdvojenog plaanja podrke poljoprivrednim proizvoaima. Direktna plaanja bie implementirana u celosti tokom 200507. godine, sa izuzetno velikim diskrecionim pravima svake zemlje lanice na nacionalnom nivou. Kako su ova plaanja gotovo sasvim razdvojena od tekue proizvodnje, omoguava se proizvoaima da svoje proizvodne odluke vie baziraju na signalima koji dolaze sa trita, a u manjoj meri na osnovu interventnih mera agrarne politike. Te i druge reforme su, dakle, u funkciji predstojeeg nastavka multilaterarnih pregovora o poljoprivredi u okviru Svetske trgovinske organizacije. Septembra 2005. Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede (Sl. glasnik RS, br. 55/05 i 71/05). Re je o dokumentu reformske prirode i evropske orijentacije. Ovaj vaan tranzicioni dokument sadri sledee delove: I Ciljevi strategije, II Mere eknoomkse politke i slobodno trite, III Poljoprivredna struktura, IV Upravljanje umskim resursima, V Upravljanje vodnim resursima, VI Institucije koje pruaju podrku poljoprivrednom sektoru, VII Razvoj trita, VIII Ruralni razvoj, IX Akcioni plan. Ono to je dobro u dokumentu jeste opredeljenost procesima integracije, pre svega u EU, ali i u STO. Za to nam je vano poveanje konkurentnosti, kao to je u dokumentu posebno naglaeno. Pored toga, potrebno je i obezbeivanje zdravstvene bezbednosti hrane, to je, takoe, apostrofirano. Razvoj sela i podrka seoskim gazdinstvima u dokumentu je istaknuta kao dugorona orijentacija. Pored ovog dokumenta, doneti su i drugi, to smo zabeleili u ovom Zborniku. U pripremi je novi zakon o poljoprivrednom zemljitu, koji treba da uvede trite zemljita, kao i evropske norme i standarde u oblasti poljoprivrednog zemljita. Da bi, meutim, profunkcionisalo ovo trite neophodno je sigurno pravo na zemljite, bilo da je u pitanju vlasnik ili zakupac, to kod nas, na alost, nije obezbeeno. U oktobru 2005. godine Savet ministara EU je odobrio Evropskoj komisiji da sa Srbijom i Crnom Gorom pone pregovore o stabilizaciji i pridruivanju. To je znak da se, posle pet godina, neto bitno poelo da menja u naem meunarodnom poloaju. Prvi put, posle decenije i po, moemo da verujemo da stvarno izlazimo iz izolacije. U meuvremenu su, nakon povoljne Studije o izvodljivosti, stigle i pozit