agroekonomika 47-48

download agroekonomika 47-48

of 142

  • date post

    03-Jul-2015
  • Category

    Documents

  • view

    436
  • download

    17

Embed Size (px)

Transcript of agroekonomika 47-48

UDK:338.43

YU ISSN - 0350-5928

AGROEKONOMIKA AGRIECONOMICAPOLJOPRIVREDNI FAKULTET DEPARTMAN ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA FACULTY OF AGRICULTURE DEPARTMENT OF AGRICULTURAL ECONOMICS AND RURAL SOCIOLOGY

BROJ 47-48 VOLUME47-48

NOVI SAD, 2010.

UDK: 338.43

YU ISSN:0350-5928

AGROEKONOMIKA

Broj 47-48 Novi Sad, 2010

AGROEKONOMIKA ASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dr RADOVAN PEJANOVI, redovni profesor UREDNITVO: Dr RADOVAN PEJANOVI Dr NEBOJA NOVKOVI Dr NEDELJKO TICA Dr BRANISLAV VLAHOVI Dr VESNA RODI REDAKCIJA: Dr Zoran Njegovan Dr Katarina obanovi Dr Milenko Jovanovi Dr Svetlana Potkonjak Dr Duan Mili Dr Danica Bonjak Dr ivojin Petrovi Dr Vladislav Zeki Dr Katarina Markovi Dr andor omoi (Maarska) Dr Herbert Strbel (Nemaka) Dr ori orevski (Makedonija) Dr Franczisek Kapusta (Poljska) Dr Knjin J. Pope (Holandija) Dr Jorgos Zervas (Grka) Dr Drago Cvijanovi (Beograd) Dr Milan Milanovi (Beograd) Dr Neboja Ralevi (Beograd) Dr Cosmin Salasan (Rumunija)

SEKRETAR REDAKCIJE: Mirela Toma, saradnik u nastavi LEKTOR: Danka Jovanovi RAUNARSKI SLOG: Manuela Luka UDK: Slaana Beker, Upravnik biblioteke TAMPA: tamparija VERZAL , NOVI SAD Tira: 150 Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8, tel. 458-138

AGROEKONOMIKA br. 47-48/2010. Sadraj 1.Pejanovi, R. :Efekti aktuelne globalne finansijske krize na (agro)privrede Republike Srbije............................................................................................. 5 Entrepreneurship as a development resourse of Serbian (agro)economy...... 5 Tica, N., Mili, D., Zeki, V., Simovi,R., Ljubii,S.: Oporezivanje kapitalne dobiti u poljoprivrednim preduzeima............................................ 26 Taxation of capital gains in a agricultural anterprieses .................................. 26 Gajdobranski, A.: Uticaj carinskih preferencijala na spoljnotrgovinsku aktivnost u razmeni uljarica Republike Srbije ............................................... 33 The influence of the duty preferential onto the foreign trade activity within the exchange of the oleaceous plants in the Republic of Serbia.................... 33 Tica, N., Zeki, V., Mili, D., Simovi, R., Kencel-Jeli, Tatjana: Procena vrednosti gradjevinskih objekata u poljoprivredi metodom likvidnosti vrednosti...................................................................................... 41 Building profitable value in agriculture ......................................................... 41 Dobrenov, I., Vukoje, V.: Analiza finansijske strukture preduzea na bazi tokova obrtnog fonda......................................................................... 48 Evaluation of enterprise financial structure on the basis of net working capital flows .................................................................................................... 48 Shehu, Diana, Taulant, Nela: Albanian agriculture in the framework of regional and european integation.................................................................... 56 Toma, Mirela, Pejanovi, R., Popovi Vranje, Anka, Maksimovi,G: Organska proizvodnja kao faktor ruralnog razvoja ap Vojvodine .................. 67 Organic agriculture as a factor of rural development of ap Vojvodina ........... 67

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

Glava-Trbi, Danica, Pejanovi, R., Maksimovi, G. : Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj Srbije .................................................................. 80 Rural development and local economic development (status, problems, perspectives) ..................................................................... 80 Pejanovi, R., uki, S., Maksimovi, G.: O metodologiji izrade stratekog plana razvoja ................................................................................. 92 A methodology for the strategic development plan ....................................... 92

9.

10. Zoranovi, T., Potkonjak, Svetlana: Informacioni sistemi i slubi poljoprivrednog savetodavstva......................................................... ............ 105 Information systems in the department of agricultural extension service ...... 105 11. Jovi, S.: Finansijski efekti reforme vojske Srbije u oblasti ishrane .......... 111 Financial effects of the Serbian army reform in food..................................... 111 12. Vojvodi, Jelena: Organizaciona struktura u funkciji obezbeivanja kvalitetnih vodoprivrednih usluga................................................. ............... 123 Organizational structure in the function of providing quality water management services ..................................................................................... 123 13. Glava-Trbi, Danica: Prikaz knjige Uvod u metodologiju ekonomskih nauka autora prof. dr Radovana Pejanovia, 2010..................... 135

UDK : 336.02:338.43

Originalni nauni rad

Original scientific paper

EFEKTI AKTUELNE GLOBALNE FINANSIJSKE KRIZE NA (AGRO)PRIVREDU REPUBLIKE SRBIJEPEJANOVI, R. Rezime Autor razmatra aktuelnu svetsku finansijsku krizu i njene efekte na privredu i poljoprivredu Republike Srbije. Analiziraju se koreni nastanka krize i domino efekat. Posledice po (agro)privredu Srbije su negativne. Poljoprivreda, koja je inae dugo vremena u nepovoljnom ekonomskom poloaju, posebno je pogoena ovom krizom. Autor predlae mere i akcije za ublaavanje i prevazilaenje krize. Nune su radikalne promene i na globalnom i na nacionalnom nivou, na makro i mikro nivou. Kljune rei: svetska ekonomska kriza, finansijska kriza, efekti, agroprivreda, Republika Srbija. 1. UVOD

Pobedom nad evropskim socijalistikim zemljama, naroito nad Sovjetskim Savezom i proklamovanjem novog svetskog poretka stvoren je utisak da su liberalna ekonomija, pravna drava, pluralistika demokratija i individualna prava i slobode najzad pronaeni oblik svetskog ekonomskog, politikog i kulturnog preporoda. Ideolozi mondijalizma posebno Fukujama, to su oznaili kao kraj istorije, ili kao venu dominaciju liberalizma. Ekonomska, kao i politika nauka, nosili su i jo uvek nose peat liberalistikog optimizma. Iznenaujue bankrotstvo mone i ugledne amerike banke Braa Liman, septembra 2008. najavilo je istorijski zaokret u razvitku kapitalizma, kraj njegovog viedecenijskog bezkriznog stanja i ulazak u period burnih ekonomskih poremeaja i turbulencija. Ozbiljnost bankrotstva pomenute banke ogleda se u tome to su, prema amerikoj tampi, posle nepuna dva dana akcije na svetskim finansijskim berzama izgubile oko 600 milijardi dolara1 Na poetku ovoga veka oveanstvo se suoava sa posledicama viestruke krize: - krizom globalnog finansijskog trita, izazvanom kreditnom krizom u SAD, koja je dovela do recesije u nizu vodeih svetskih ekonomija;1

Dr Radovan Pejanovi, red. prof., Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. Iznenaujui negativni efekat tog bankrotstva zbunio je i zabrinuo ne samo svetske dravnike i bankare, nego je primorao i svetski ekonomski forum u Davosu da se pozabavi njime.

5

krizom energije, koja se karakterie poskupljenjima i nestaicama nafte, kao i iscrpljenou neobnovljivih izvora energije; - klimatskim promenama, koje dovode do globalnog zagrevanja i klimatskog haosa to posebno pogaa proizvodnju hrane; - ekolokom krizom, koja je dovela do zagaenja zemljita, vode, vazduha i hrane; - krizom morala, koja se najvie manifestuje kroz korupciju, kao ozbiljnu bolest modernog drutva. To su realni uslovi u kojima e delovati ekonomija 21. veka. Poto se radi o ozbiljnim ogranienjima i deformacijama nune su radikalne promene principa i odnosa na kojima poiva dananje (moderno) drutvo. Mi emo se osvrnuti na neke ekonomske aspekte svetske krize. Analiziraemo finansijski krizni cunami, koji je preao preko Atlantika i zahvatio ceo svet. Zadraemo se, ukratko, i na agrarnoj krizi i na nekim njenim posledicama. 2. FINANSIJSKA KRIZA U SAD

-

Ekonomski sunovrat u SAD-u podjario je svetsku krizu, slinu onoj iz tridesetih godina prolog veka. Amerika kao lokomotiva svetskog privrednog rasta poslednji put je imala trgovinski suficit sa svetom 1971. godine, a od tada do danas njen deficit dostie nesagledive razmere. Na mnogim elementima realne ekonomije ona gubi utakmicu sa takmacima poput Kine, Japana ili Nemake, a kao sve snaniji konkurenti javljaju se Rusija, Indija, Brazil, Argentina. Ekonomski kolaps koji je krenuo u drugoj polovini prve decenije novoga veka uzdrmao je globalni finansijski poredak, pa u tom kontekstu i poziciju dolara. Kriza se prelila na sve kontinente i sve zemlje sveta. Gubici generisani na tritu amerikih hipotekarnih kredita, sistemom ekonomskih spojenih sudova, prenose se na ostatak sveta. Kako se to odvijalo? Ameriki liberalni kapitalizam, zasnovan na surovoj maksimizaciji profita, pothranjivao je nekontrolisanu pohlepu. To je sistem koji se zasnivao na mogunosti da mnogi ameriki graani, putem olakog zaduivanja ive iznad svojih mogunosti. Cene nekretnina su rasle, investicije su omoguavale graanima da izvlae novac od nekretnina, nisu morali da tede za penziju zato to su vrednosti njihovih kua rasle. Amerikanci su uzeli 1950 milijardi dolara novih kredita i vei deo toga je troen na potronju, to je, praktino, istopilo tednju. U finansijskom sektoru ljudi su ohrabrivani da se kockaju, slepo razmiljaju. Na berzi je podgrejavan rast deonica, akcija, bez provere ta se stvarno deava. Viedecenijska navika Amerikanaca da stalno poveavaju potronju osnovni je krivac, po tiglicu, to se desio finansijski krah. I kada se dogodilo da ljudi ne mogu da vraaju kredite za kue, stanove, automobile i sl., banke su, da bi naplatile kredite, poele dunicima da oduzimaju imovinu. Kada je ova imovina ponuena na