049 Odbrana

8/15/2019 049 Odbrana

1/84

G o d i n a

B

r o j 4 9

1 . o k t o b a r

2 0 0 7 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 ,

2 0

e v r a

w w w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

GODINA USPE[NE SARADWE

Aleksandar Radi} vojni analiti~ar Aleksandar Radi} vo jni analiti~ar

GODINA USPE[NE SARADWE

I n t e r v j u I n t e r v j u

MI KAO

MERA SVEGA

MI KAO

MERA SVEGAPoseta delegacije

Nacionalne garde Ohaja Poseta delegacije

Nacionalne garde Ohaja

Specijalni prilog Specijalni prilog

VOJNA UTRVR\EWA NA DUNAVUVOJNA UTRVR\EWA NA DUNAVU

8/15/2019 049 Odbrana

2/84

8/15/2019 049 Odbrana

3/84

Dvotomna, bogato ilustrovana enciklopedija pisana uporedo na srpskom i engleskom jeziku,na 1040 strana, sa vi{e od hiqadu fotografija u boji , predstavqa 253 manastira podignutih

u prethodnom milenijumu na tlu Srbije.Delo od izuzetnog zna~aja za kulturnu i duhovnu ba{tinu srpskog naroda.

Kwige moète nabaviti kod izdava~a,Katani}eva 15, Beograd,

i u kwiàrama NC „ODBRANA” u Beogradu

(Vase ârapi}a 22-24).Kwigu moète kupiti i na kredit,

na deset rata - ~ekovima sa odloènimpla}awem ili re{ewem oadministrativnoj zabrani.

Cena: 14.580,00 dinara

Ostavite svojima u nasle|e kapitalno delo o kulturnom i duhovnom blagu srpskog naroda

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,telefaks: 011/3241-363; ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „MANASTIRI SRBIJE”

po ukupnoj ceni od ................................. dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~ne rate (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqajuadministrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA")

overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......... .......... ......... ......... .... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

N O V I N S K I C E N T A R

preporu~uje kapitalno izdawe

Veliku enciklopediju

MANASTIRISRBIJE

mr Slobodana Mileusni}a

{tampanu u suizdava{tvu sa„Pravoslavnom re~i”

iz Novog Sada

B r a } e J u g o v i } a 1 9

8/15/2019 049 Odbrana

4/84

4

I N T E R V J U

Aleksandar Radi}, vojni analiti~arMI KAO MERA SVEGA 8

Per asperaSPOMENIK KULTURE 13

OD B R N

Promovisani oficiri 127. i 128. klase Vojne akademijePOZDRAV SRBIJI 14

Prvi susret na~elnika general{tabova Srbije i TurskeJAÂWE REGIONALNESTABILNOSTI 18

Poseta delegacije Nacionalne garde OhajaGODINA USPE[NE SARADWE 20

[tabna ratna ve`ba Zdruène operativne komande G[ VSPLANIRAWE OPERACIJA 24

Takti~ka ve`ba 230. samohodnog raketnog diviziona PVOPROVERA OPERATIVNESPOSOBNOSTI 26

Aeromiting u BrnuZAPA@EN NASTUPSRPSKIH PILOTA 30

P R I L O G

Vojna utvr|ewa na Dunavu

KAPIJE NA[IH SUDBINA 35D R U[ T V O

Islamizacija Kosova i MetohijeOBRISI ISLAMSKE DR@AVE 51 S A

D R @ A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i}, mr Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), Du{an Marinovi},mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi} (internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. oktobar 2007.

3

"Odbrana" je ~lanEvropskog udruèwa vojnih novinara

14

S n i m i o

D a r i m i r

B A N D A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

8/15/2019 049 Odbrana

5/84

S V E T

[panska protivteroristi~ka jedinica

POSLEDWA BRANA

OD TERORIZMA 54

Liberija

ZEMQA SLOBODNIH ROBOVA 56

T E H NI K

Pet decenija osvajawa kosmosa

PRODOR U TAJNE SVEMIRA 60

War Rock

SAMO NA INTERNETU 64

K U L T U R

Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Vaqevu

TRE]A DIMENZIJA

PRO[LOSTI 66

F EQ T O N

Prvi balkanski rat (2)

ZATVARAWE KOSOVSKE RANE 70

T R DI CI J E

Na listi svetske kulturne ba{tine Uneska

NA DRINI ]UPRIJA 74

S P O R T

Pomo} padobranaca starijemvodniku prve klase Goranu Todorovi}u

SVE ZA DRUGA 78

60

RE^ UREDNIKA

5

DRUGA GODINA

D anas se navr{avaju ta~no dve godine od 1. oktobra 2005,kada je iza{ao prvi broj „Odbrane”. Zatvorili smo, da-kle, i drugi krug „po redu letewa”, koji smo najavili tomprilikom.Jedan od na{ih najva`nijih zadataka u proteklom vremenu

bio je da „Odbrana” postane referentan izvor informacija o sistemu odbrane zemqe i Vojsci Srbije. Dakle, da postane novi-na kojoj se veruje, jer u javnost iznosi proverene, ta~ne i pouzda-ne informacije.

Potvrda da smo na dobrom putu jeste ~iwenica da se na{ list sve ~e{}e citira u medijima, a najdraà priznawa su upra-vo ona od kolega novinara koji prate sistem odbrane zemqe.Wima je „Odbrana” postala nezaobilazno {tivo, a neretko i izvori{te ideja za nove teme, analize i istraìvawa.

Na{ zadatak bio je i da profesionalnim pripadnicima Vojske, ali i svim ostalim ~itaocima koji ̀ ele podrobnije da se obaveste o svemu {to se doga|a u sistemu odbrane na{e zemqe,iskustvima stranih armija i modernim dostignu}ima u razvoju naoruàwa i vojne opreme omogu}imo da sve to na|u na jednommestu – u moderno dizajniranom i kvalitetno opremqen listu.Kako smo ga izvr{ili, oceni}ete sami.

Nije nam bilo lako, moram da priznam. Bilo je i dosta pre-preka na tom putu. Bilo je i nerazumevawa, napada, ~ak i pret-wi qudi kojima nije odgovaralo razotkrivawe brojnih afera iz minulih vremena. Ali to je sastavni deo novinarskog poziva.

Datum obeleàvawa godi{wice rada Redakcije odlò ili smo za dve nedeqe, zbog dva razloga. Najpre zato {to 15. okto-bra izlazi jubilarni – 50. broj na{eg lista, a drugi je {to upra-

vo tada objavqujemo i deseti specijalni prilog „Arsenal”, o sa-vremenom naoruàwu i vojnoj opremi, koji je nai{ao na veliko zanimawe {ire ~itala~ke publike.

Povodom na{e godi{wice javnosti }e biti predstavqeno specijalno izdawe „Odbrane” na ukupno 240 strana, u kom }emo objediniti svih deset „Arsenala”.

Taj svojevrsni almanah doma}eg i stranog naoruàwa i voj-ne opreme i savremenih vojnotehni~kih dostignu}a objavqujemo na zahtev brojnih ~italaca „Odbrane” i posetilaca na{ih stra-nica na Internetu. Bi}e to, sigurni smo, nezaobilazno {tivo svih onih koji sa posebnom pa`wom prate {ta se doga|a u toj oblasti.

Prilika je, tako|e, da vam ponovo zahvalimo na poverewu i podr{ci koju nam pruàte u ostvarewu na{e misije. Ona namje neophodna i na wu ra~unamo i ubudu}e. Posebnu zahvalnost dugujemo na{im brojnim saradnicima i poslovnim partnerima.

Budite na{i gosti 15. oktobra u Centralnom domu Vojske Srbije, da zajedno proslavimo drugu godi{wicu rada.

8/15/2019 049 Odbrana

6/84

1. oktobar 2007.

6

DOGA\AJI

SASTANAK NAÊLNIKA GENERAL[TABAVS I NOVOG KOMANDANTA KFORNa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{ sastao se 27. septembra u Ni{u sa novim koman-dantom KFOR-a gene-ral-potpukovnikom Ksa-vijerom de Marwakom.

To je prvi sastanakna~elnika General{ta-ba Vojske Srbije sa no-vopostavqenim koman-dantom KFOR-a.

Generali Pono{ iMarwak razgovarali suo daqoj saradwi i dogo-vorili da }e nastavitisaradwu u ciqu bezbed-nosti u zonama odgovor-nosti Vojske Srbije iKFOR-a.

DELEGACIJA PENTAGONA U BEOGRADUBrigadni general Mark Remzi, zamenik direktora za poli-

ti~ko-vojne odnose za Evropu, Nato, Rusiju i Afriku J-5 Zdruènoggeneral{taba SAD, boravio je sredinom septembra u zvani~nojposeti Beogradu.

General Remzi odvojeno se sastao sa ministrom odbraneDraganom [utanovcem, pomo}nikom ministra odbrane za politi-ku odbrane Du{anom Spasojevi}em i na~elnikom General{tabaVojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Pono{em.

Susret i razgovori generala Remzija sa visokim zvani~nici-ma Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije jo{ sujedan dokaz da Pentagon èli unapre|ewe saradwe sa na{om ze-mqom u oblasti odbrane, posebno u {kolovawu i prakti~noj obu-ci malih jedinica.

BRIFING ZA INOSTRANEVOJNE PREDSTAVNIKEU Domu garde na Top~ideru, 14. septembra, organizovan je

brifing za inostrane vojne predstavnike u na{oj zemqi, ~iji jedoma}in bila Uprava za me|unarodnu vojnu saradwu Ministar-stva odbrane.

Tom prilikom, na~elnik Uprave Milorad Peri} i wegov za-menik pukovnik Mihajlo Mladenovi}, predstavili su vojnim ata-

{eima i wihovim pomo}nicima organizaciju Ministarstva od-brane, uz poseban osvrt na one delove koji se bave bilateralnimi multilateralnim odnosima sa stranim armijama.

Predstavqen je i plan grupnih poseta i obilazaka kulturnihi prirodnih dobara Srbije koje Uprava svake godine organizujeza vojne diplomatske predstavnike.

Sve~anosti polagawa zakletve mladih vojnika septembarske klaseodràne su 22. septembra u garnizonima Poàrevac, SomborPan~evo, Jakovo, Vaqevo, Zaje~ar, Kru{evac i Leskovac, uz prisustvo roditeqa, rodbine i prijateqa mladih vojnika, predstavnika

lokalne samouprave, policije, Srpske pravoslavne crkve i brojnih gra|ana.

Na sve~anosti u Centru za obuku Kopnene vojske u Poàrevcu mladim vojnicima ~estitao je zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}.

– Va{e opredeqewe da sluìte vojni rok ~astan je i uzvi{en ~in –rekao je na po~etku svog obra}awa general Mileti}.

V O J N I C I S E P T E M B A R S K E

ÊSTITKA MINISTRA [UTANOVCA

Ministar odbrane Dragan [utanovac uputio je ~estitku vojnici-ma septembarske klase, koja je pro~itana u svim garnizonima VojskeSrbije gde su najmla|i u stroju odbrane poloìli zakletvu da }e ~asno

i savesno sluìti svojoj otaxbini.– Mladi vojnici, ~estitam vam poloènu vojni~ku zakletvu i è-

lim vam da vojni~ki rok odsluìte u miru, da se vrhunski osposobite,ali i da nikada ne budete u prilici da ta znawa proveravate u prak-si.

Veoma me raduje ~iwenica da je u ovom roku odziv regruta najvi-{i do sada, skoro 99 posto. Va{a odluka da redovno sluìte vojnirok, najboqi je pokazateq da smo vratili poverewe u Vojsku Srbije.

Vojni~ki rok ne treba da shvatite samo kao obavezu, ve} i kaopriliku da steknete nove prijateqe, kao i znawa i ve{tine koje }e vamkoristiti i van Vojske – poru~io je ministar [utanovac u ~estitkimladim vojnicima povodom polagawa sve~ane zakletve.

ODGOVORNOST

8/15/2019 049 Odbrana

7/84

SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA REZERVISTA – Ministarodbrane Dragan [utanovac razgovarao je 25. septembra u Beo-gradu sa predstavnicima rezervista koji su u~estvovali u ratu1999. godine.

Na sastanku je dogovoreno da pravnici Ministarstva odbra-

ne u Kur{umliji odrè sastanak sa advokatima rezervista, kakobi razjasnili dileme oko iznosa dnevnica koje su ispla}ene.Ministar [utanovac pokazao je rezervistima dokumentaci-

ju kojom se potvr|uje da su im dnevnice ve} ispla}ene. Tako|e, datasu im na uvid i dokumenta na osnovu kojih se jasno vidi iznos dnev-nica koji je trebalo da bude ispla}en. Odlukom ministra odbra-ne skinuta je tajnost sa tih dokumenata i ona su objavqena na In-ternet sajtu Ministarstva odbrane.

Na sastanku je iskazana spremnost Ministarstva odbraneda se delegaciji rezervista omogu}i uvid u svu dokumentaciju sapotpisima rezervista kojima se potvr|uje da su novac primili,kako bi se {to pre utvrdilo da li ima onih koji dnevnice nisu do-bili. Predstavnici rezervista nisu prihvatili taj predlog. Mi-nistar je najavio da }e skinuti tajnost i sa tih spiskova i da }ebiti objavqene na sajtu Ministarstva.

[utanovac je tom prilikom uputio poziv svima koji dnevnice

nisu naplatili da se jave Ministarstvu odbrane, kako bi, nakonprovere u dokumentaciji, dobili novac.

SUSRET SA PORODICAMA POGINULIH RADNIKA RTS – Mi-nistar odbrane Dragan [utanovac sa saradnicima sastao se 24.septembra sa predstavnicima porodica poginulih radnika RTS.Tom prilikom, postignuta je saglasnost oko predloga ministra [u-tanovca da je za razre{ewe slu~aja najboqe pokrenuti obnavqawesudskog postupka.

Ministar je obe}ao da }e Ministarstvo u okviru svojih nad-le`nosti pruìti svu neophodnu pomo}, posebno u skidawu tajno-sti sa dokumenata koji u postupku budu potrebni i osloba|awu ~u-vawa tajne lica koja budu pozvana kao svedoci.

POSETA TEHNI^KOM REMONTNOM ZAVODU U ̂ A^KU – Mini-star odbrane Dragan [utanovac prisustvovao je, 26. septembra u

â~ku, skupu pod nazivom „Razvoj Srbije”, gde je sa ministrom zaNacionalni investicioni plan Draganom \ilasom i ~elnicimaop{tina [umadijskog i Moravi~kog okruga razgovarano o kori-{}ewu sredstava iz Nacionalnog investicionog plana.

Govore}i o finansirawu razvojnih programa u sektoru od-brane, ministar [utanovac je rekao da }e sva sredstva iz Naci-onalnog investicionog plana predvi|ena za odbranu, biti isko-ri{}ena i nabrojao neke od prioriteta. Pomiwu}i vojne aero-drome na Batajnici i La|evcima, ministar [utanovac je naveo da}e sredstva iz Investicionog plana biti iskori{}ena i za iz-gradwu objekata koji }e omogu}iti wihovo kori{}ewe i u civilnesvrhe.

Ministri [utanovac i \ilas obi{li su i Tehni~ki remontnizavod, gde su sa direktorom pukovnikom dr Vojislavom Milinkovi-}em i wegovim saradnicima razgovarali o perspektivama razvojai prioritetima Zavoda.

I Z A K T I V N O S T IM I N I S T R A O D B R A N E

– Sluèwe vojsci i narodu oduvek su predstavqali najvi{u qudskui patriotsku du`nost i obavezu. To je potvrda zrelosti i odgovornostiza sopstvenu, ali i budu}nost novih generacija.

General Mileti} je istakao i podatak da je odziv za sluèwe voj-ske u septembarskom roku skoro 99 posto.

– Stali ste u stroj pripadnika Vojske Srbije koji svoje zadatke, odme|unarodne vojne saradwe do obaveza na jugu Srbije u Kopnenoj zonibezbednosti, izvr{avaju profesionalno i odgovorno – rekao je gene-ral Mileti} i istakao da je organizacijskim promenama Vojske Srbijeuspe{no zavr{ena zna~ajna faza reforme. On je poèleo mladim voj-nicima da {to pre izgrade ~vrste vojni~ke kolektive i obe}ao da }e du-`nost Ministarstva odbrane i General{taba VS da ~uvaju ìvote izdravqe vojnika biti, uz pomo} roditeqa, uspe{no ispuwena.

Na sve~anosti u Poàrevcu mladim vojnicima ~estitali su i ko-mandant Komande za obuku general-major Vladimir Stojiqkovi}, ko-mandant Centra za obuku pukovnik Vinko Markovski i na~elnik Brani-~evskog okruga Goran Petrovi}.

Na polagawu zakletve u Leskovcu mladim vojnicima ~estitali sugeneral-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kopnene vojske, i pu-kovnik Radivoj Vukobradovi}, na~elnik Uprave za telekomunikacije iinformatiku G[; u Kru{evcu general-major Dragan Katani}, komandantViPVO, i Rade \uri}, na~elnik Uprave za obave{tajno-izvi|a~ke po-slove G[; u Jakovu general-major Petar Radoj~i}, na~elnik Uprave zaqudske resurse G[; u Somboru ~estitke je uputio general-major DraganKolunxija, na~elnik Uprave za operativne poslove G[; u Zaje~aru pu-kovnik Qubomir Samarxi}, na~elnik Uprave za logistiku G[; u Pan~e-vu pukovnik Boìdar Forca, na~elnik Uprave za planirawe i razvojG[; u Vaqevu mladim vojnicima ~estitao je pukovnik Branko Deleti},zamenik na~elnika Uprave za obuku i doktrinu G[.

A. ANTI]

L A S E P O L O @ I L I Z A K L E T V U

RED BUDU]NO[]U

S n i m i o G o r a n

S T A N K O V I ]

8/15/2019 049 Odbrana

8/84

1. oktobar 2007.8

Ve} sama ~iwenica da vojnih analiti~ara u na{oj sredini ima malo, korenje pitawa {ta je to potrebno da se dogodi da neko izabere takav poziv.Odgovor na ovo pitawe, ali i na mnoga druga o prirodi i spoznaji takvogposla, o stvarnoj slici i prividu sveta u kome ìvimo, udarnim vestima ionim ubojitim, ispod povr{ine svakog medijskog prostora, o~ekivanim, alii neo~ekivanim sudovima, ponudio nam je Aleksandar Radi}, „~itaju}i” za

nas svet ispod pojavnih oblika.– Kada je general Kaster trebalo da izgubi godinu, jer je bio najlo{iji na

Vest Pointu, rekao je: Vojska je odabrala mene . Ja sam dete vojnog lica. Upravosudbina generacije kojoj pripadam pokazala je zbog ~ega je u mnogim razvijenim

zemqama sveta, sa stabilno popuwenom vojskom, ve}ina stare{ina od karijereiz porodica vojnih lica. Oni ~ine i ve}inu qudi koji se kre}u oko bezbednosnogsektora. U vojnoj porodici se sti~e poseban na~in razmi{qawa, koji od po~etkado kraja na neki na~in vezuje za ideju vojske, oruàne sile. Ne samo ja, nego i ve-}ina mojih prijateqa sa kojima sara|ujem, koji se bave vojnim temama ili ih za-nima vojna istorija, jesu deca oficira. Ta zajedni~ka odlika se ne prepoznaje ujavnom kretawu, ali kada sednemo neformalno da razgovaramo, i kada se posta-vi pitawe ko su nam o~evi, moète ispisati ~itave liste po pukovima i brigada-ma, ili gradovima – garnizonima u kojima smo ̀ iveli.

Ro|en sam u Biha}u. Tamo je MiG 21 za nas bio jedina spoznaja ìvota.Ako u ku}i imate vojnu enciklopediju, ako literaturu koja se donosi ~ine Kri-la armije, Narodna armija, Mornari~ki glasnik , pa ~ak i kada ne razumetemnoge termine, po~iwete da merite vreme po dolasku te literature. Posle

Demarkaciona linija koja

odre|uje prostor nacionalnog

utemeqewa u integrativnim

procesima potpuno je jasna.

Ona je svedena na qude koji

ose}aju da su pripadnici

istog. Ta~ka ide do nivoa

prepoznavawa u prvom licu

mnoìne. Mi jeste definicija

kojom postavqamo razliku.

To Mi je va`no. Onda dolaze

Oni sa kojima uspostavqamo

kontakt, uvek imaju}i u vidu

{ta je to {to Mi èlimo i

moèmo da u~inimo.

A L E K S A N D A R R A D I ] , V O J N I A N A L I T I ^ A R

MI KAO

MERA SVEGA

8/15/2019 049 Odbrana

9/84

9

donosi odluke, ili ~iwenica da ste na televiziji, u emisiji kojugleda stotine hiqada qudi izgovorili to isto. To je te{ko izba-lansirati.

Koji su u ovom trenutku najva`niji politi~ki procesi u sve-tu odre|uju}i i za sudbinu i ulogu vojnog ~inioca? – U {irem krugu to je nesporno bitka za resurse. To je ina~e na-

~in na koji }e biti preoblikovan budu}i svet. Za nas je 1991. godinakraj jedne ere, ali se bojim da smo propustili priliku da primetimoda svet sve to posmatra druga~ije. Da su se dogodile i politi~ka i

tehnolo{ka revolucija, koje na neki na~in, i posle toliko godina,jo{ ignori{emo. Na~in na koji svet posmatra taj problem usmeren jena konstrukciju globalne mo}i. Samo Rusija je u fazi rekonstrukcije.

U ovom trenutku oblikuju se novi odnosi koji }e do kraja na{egveka odrediti prostor na kome ìvimo. Taj proces se naj~e{}e odvi-ja na ta~kama koje nisu glavne vesti u medijima. Upravo tamo gde jesada prizma stvarnog obave{tajnog interesa odvijaju se i glavniprocesi. Govorim o sredwoj Aziji. To je ta~ka gde postoje rezerveenergenata i ta~ka gde se sukobqavaju interesi sila: ameri~ke do-minacije sa ruskim nastojawem da rekonstrui{e svoju mo} unutargranica imperijalne Rusije i nastojawe Kine, koja mora da napredu-

je ka resursima, jer je to pitawe opstankanacije. Naravno, da bi se situacija dodatnoiskomplikovala, na jugu tog regiona su In-dija i Pakistan, sa ogromnom populacijom isa nuklearnim potencijalom. Govorimo oprostoru koji po~iwe na Kavkazu, zavr{avana kinesko-mongolskoj granici, u kome seoslikava sve ono {to }e oblikovati svet bu-du}nosti. Na{ balkanski izraz je malo dru-ga~iji. U{li smo u sebi~nu fazu u kojoj nespoznajemo na{u realnu ta~ku. Mi jo{ ima-mo qude koji misle da moèmo da se poigra-vamo sa vrednostima bipolarnog sveta, dapostoji nekakva {ansa tre}eg puta. Ne uvi-|amo koliko smo, zapravo, u svemu tomemarginalizovani.

Glavni tok zbivawa oti{ao je ka isto-ku. Balkan je bio ve{ta~ki stvoren kao kri-za devedesetih. Zna~aj te krize, koja je bi-la na{a istinska, na globalnom nivou je

bio preuveli~an zbog trenutnih potrebaodre|enog dela ameri~ke administracije.Tu su se prelamali neki drugi interesi, ami smo pomislili da smo zaista va`ni. Sa-da imamo veliki problem kako da se sna|e-mo u sistemu vrednosti, ~ekamo na stav ve-likih sila o nama, a zapravo su zbivawanegde drugde. ̂ iwenica je da su svi ruskivojnici oti{li sa na{ih terena, kao {to

je ~iwenica da ameri~ki vojnici nameravaju isto to u~ine. Sve tonesporno pokazuje {ta se de{ava. Mi }emo na duì rok, kao po-tencijalni bezbednosni problem, biti u nadle`nosti neke noveEvrope, novih ~lanica Natoa. Me|unarodne snage }e biti prisut-ne na Kosovu i Metohiji, kako god da se defini{e status, i to ze-maqa koji }e tom misijom pokazati da su spremne da slede velike.Ali tu vi{e velikih igra~a ne}e biti.

Se}amo se perioda kada smo bili, ili naizgled bili, u fo-kusu velikih sila. Tada su Va{e kolege, vojni analiti~ari,govorili da }e sve biti boqe kada se taj reflektor izme-sti ka nekom drugom podru~ju. Zar mi sada ne bi trebalo da budemo u boqoj poziciji?

– Mi smo u svakom slu~aju u lo{ijoj poziciji, jer nismo uspelida stanemo na svoje noge. To je na{ najve}i problem. Mi ne uspeva-mo da shvatimo kako funkcioni{e svet. Moramo da preuzmemo od-govornost na sebe, ne moèmo da ~ekamo {ta }e se desiti negde na-poqu, ili da nam drugi odrede kako to vaqa ~initi. Na{i problemisu prvenstveno na{i, a onda tek u drugom krugu traìmo na~in kako}emo spoqa da prona|emo saveznike da bismo ih re{avali.

izvesnog vremena potpuno ste s tim sjediweni. Rezultat je prila-go|avawe tom sistemu vrednosti, te vi{e ne razmi{qate da po-stoji i neki drugi.

Ono o ~emu treba dobro razmisliti kada treba izna}i re-{ewe kako ubudu}e stvarati kvalitetan oficirski kor u Srba je-ste fokusirawe ba{ na tu esnafsku komponentu. Ako se pogledakrvna slika bilo koje zapadne vojske, kod qudi koji pre|u tridese-tu godinu, dakle kad do|u do trenutka kada se izdvajaju oficiri odkarijere, najve}e {anse za uspeh imaju upravo deca vojnih lica. Totreba uvaìti kao ~iwenicu. Ako je potrebno prona}i obrazac –gde traìti qude koji }e biti temeq budu}e srpske vojske, onda suto deca vojnih lica.

Svet je danas potpuno optere}en informacijama. One nas okruùju, a mi ih mawe ili vi{e ve{to ~itamo po povr{ini,ili usvajamo kao takve. Ispod te povr{ine svakog medijskog prostora postoji ~itav svet kauzalnosti. [ta je u poslu voj-nog analiti~ara najva`nije sagledati? Kakav je to pogled is-pod povr{ine?

– Problem postoji ve} prilikom definisawa profesije ana-liti~ara. Mi smo taj termin preuzeli sa Zapada. Dugo je skoro sva-ko ko govori o nekoj temi potpisivan kaoanaliti~ar. To je izazvalo kontraefekat.Postavilo se pitawe: A ko su zapravo ti qudi? Sa druge strane termin je dovoqnofleksibilan da bi opisao skup qudi kojise na prostoru izme|u zvani~nih instituci-ja, nevladinih organizacija i medija, bavenekom uòm temom. Uz sve mane izraza, onipak re{ava problem predstavqawa. Po-sao vojnog analiti~ara, kako ga ja shvatam,pre svega jeste konzumirawe ogromne koli-~ine informacija. Kada je re~ o na~inu nakoji treba da funkcioni{e neko ko je u tojoblasti, opis je najbliì neprestanom stu-dirawu. Stalno se hranite informacija,izdvajaju}i ono {to je najva`nije i {to imaneku potencijalnu vrednost.

Snaga analize je na utemeqenostiinformacijama. To je ujedno, naàlost, inajslabija ta~ka na na{em prostoru, jer

ovde mnogi prave analize bez informa-cija. Ako imate informacije, dolazite douzro~no-posledi~nih veza na osnovu ko-jih izvedete zakqu~ak. Koliko god onbio, mo`da, i protivan li~nim emocija-ma. Upravo je u protekli mesec-dva na-stao problem u komunikaciji izme|u delapoliti~kog establi{menta Srbije i Na-toa. To je dobar primer za stawe u komemorate da izvedete zakqu~ke i da ih javno saop{tite, a da pritom znate da }ete kod mnogih izazvati negativne emocije. To je idirektno suo~ewe sa problemom definisawa analize. Ta distan-ca koju morate da stvorite u emocijama u odnosu na na~in kojimstvari sagledavate uzimaju}i u obzir niz wihovih kauzalnosti iizvodite zakqu~ak. To je i su{tinska razlika izme|u korektnoura|ene analize i dnevnopoliti~kog nastupa.

Ta vrsta analize, kome je ona najpotrebnija? Kome se ana-liti~ar, u kojoj god oblasti se kretao – obra}a?

– Pri~a je previ{e {iroka, mada je opisuju dve ekstremnesituacije. Sa jedne strane tekstovi koje pi{em nameweni suuskom krugu referentnih korisnika u dràvnim institucijama {i-rom sveta, sa druge strane, kada se pojavim u medijima, onda tuinformaciju, pri punoj savesti, upu}ujem naj{irem krugu kori-snika, javnom mwewu Srbije, preuzimaju}i odgovornost da im semnoge stvari ne dopadnu. Ista informacija moè da se plasiraekspertu, i samo ne{to druga~ije sro~ena naj{irem krugu qudi.Tu nastaje i ta~ka koja defini{e problem odgovornosti u ovomposlu. Da li je va`niji eventualni uticaj koji imate na nekog ko

Ranije smo se gubili u magli ve-likih brojeva, zvu~nih naziva jedi-nica, monstruozno {irokoj organi-

zacijsko-formacijskoj {emi. Sada se ta~no zna kojim se resursima ras-polaè. Osetqiva ta~ka ~itave te pri~e jeste da sledi ~itav niz pote-za i mnogo posla kako bi se uticalo na promenu svesti qudi, kako bi se prona{la nova intelektualna sna-ga. Vi{e nije dovoqno upotrebiti frazu: Mi èlimo kvalitetniju i efikasniju vojsku. Sada je moramo stvoriti.

Ako se pogleda krvna slika bi-lo koje zapadne vojske, me|u qudima koji pre|u tridesetu godinu, dakle, do|u do trenutka kada se izdvajaju oficiri od karijere, najve}e {anse za uspeh imaju upravo deca vojnih li-ca. To treba uvaìti kao ~iwenicu.

8/15/2019 049 Odbrana

10/84

Nato i protiv wega, oni koji su za – stvari doìvqavaju previ{elinearno, ispuwavaju}i neke zadatosti. Mnogo je lak{e u vojsci na-praviti organizacijske promene, usvojiti nove standarde, nego pro-meniti na~in razmi{qawa. Pitawa su vrlo jasna: Kako da shvati-mo fleksibilnost mogu}nosti koje nam se nude i kako da preuzmemoodgovornost da ih maksimalno koristimo? Nedostaje nam intelektu-alni potencijal za prave odgovore. Nedostaju nam preduslovi za to,i to u bilo kom delu srpskog dru{tva koji se bavi odbranom.

Ministarstvo odbrane i General{tab, koji u tome funkcio-

ni{u ipak linearno i, sa druge strane, postojawe otvorenih pro-tivnika koji ne navode nijedan argument, osim: ne volimo Nato.Oni ne nude alternativu, ne nude viziju druga~ijeg sveta, ne navodedrugu opciju. Neutralnost im je samo re~, a ne shvataju da takva ka-tegorija nije mogu}a u svetu u kome ìvimo. Upravo zemqe na kojese oni pozivaju u Evropi, a koje nisu ~lanice Natoa, jesu zemqe ko-je imaju kvalitetniju i konkretniju saradwu sa Severnoatlantskimsavezom nego neke ~lanice samog saveza. Sve se to na kraju svedena prili~no emotivno odre|ewe pred srpskom javno{}u, sa kojomse onda na ruàn na~in manipuli{e. Ona se stalno podse}a na1999, na situaciju koja jeste sloèna, i jeste bolna, preko koje setek tako ne prelazi... Ali se uvek zaboravi da su skoro sve inte-gracije bazirane na pomirewu zemaqa koje su ratovale tokom isto-rije, sa mnogo ve}im posledicama i gubicima. Taj nedostatak spo-sobnosti da se razume kako treba da funkcioni{e jedna politikai kakav ambijent treba da stvori, zaista je poraàvaju}i.

Zavr{ena je prva faza reorganizacije Vojske. Kakvi su Va-{i utisci o tom delu pre|enog puta, {ta o~ekujete od sle-

de}e faze, i gde, uostalom, vodi taj put?

– Dobra strana je to {to se kona~no podvukla crta ispodnasle|a hladnog rata. Dugo vremena smo ìveli u inerciji mode-la pona{awa nasle|enog iz sveta koji je prevazi|en. Masovnavojska, bazirana na razvoju jedinica na mobilizacijski poziv,bila je na{a najslabija ta~ka. Od javnog mwewa, od kvalitetacelokupnog funkcionisawa dràve, zavisio je i kvalitet vojske.To se u srpskom slu~aju pokazalo kao veliki hendikep. Posebnosada, mi ne moèmo da budemo sigurni da li dràva moè eko-

nomski da podrì ~ak i najmawu vojnu ambiciju. Recimo, u~e-{}e sa niìm takti~kim sastavom u me|unarodnoj misiji stva-ra politi~ke, ekonomske i organizacijske probleme. Da negovorimo o ozbiqnijem scenariju.

Zato je bilo neophodno stvoriti vojsku koja je modernapo na~inu organizovawa, stvarno profesionalnu instituci-ju, koja moè da pruì {to precizniju sliku svojih mogu}-nosti u slu~aju potrebe. To ranije nije bilo mogu}e. Gu-bili smo se u magli velikih brojeva, zvu~nih naziva je-dinica, monstruozno {irokoj organizacijsko-forma-cijskoj {emi. Sada se ta~no zna kojim se resursimaraspolaè.

Osetqiva ta~ka ~itave te pri~e jeste da slediniz poteza i mnogo posla kako bi se uticalo na pro-menu svesti qudi, kako bi se prona{la nova inte-lektualna snaga. Vi{e nije dovoqno upotrebiti

frazu: Mi èlimo kvalitetniju i efikasniju vojsku .

Govorimo o?

– Na{em najve}em problemu: odre|ivawu mesta Srbije u no-vopostavqenom globalnom sistemu vrednosti. Gde smo i za{to smo.Dobar je primer Baza „Orao” u Tuzli. Donedavno nevi|en primerrazvijene i moderne vojne infrastrukture. Oslonac za veliku vojnuoperaciju. Sada vi{e nikog nema u toj bazi. Ona je potpuno iseqe-na, ostali su samo prazni objekti. To }e se desiti i sa „Bondsti-

lom”. Jedno vreme je izgledalo kao da postoji osovina ameri~kogvojnog prisustva, koja se za neke paranoi~ne, ksenofobne srpske te-oreti~are svodila na trajnu mr`wu prema Srbima. Sve je izgleda-lo kao stvarawe kaveza, sa bazom „Ta{ar” na jugu Ma|arske, uz„Orao” i „Bondstil”, zatvarawe osovine koja }e stalno da drìSrbiju pod pritiskom. Sada smo ostali bez ~itave te konstrukcije.

Bez teorije zavere i velikog neprijateqa. A da li u toj kon-stelaciji postoje naznake ponovnog gra|ewa bipolarnog sveta? Raketni {titovi su nalik na moderniju verziju trke u naoruàwu, koja je nekada bila jedna od bitnih oznaka bipolarnosti.

– Rusija nastoji da za{titi svoj interes. Ona ima pravo na to,veoma brzo napreduje, ali mislim da tu ne postoji potencijal koji}e obnoviti onakav svet u kakvom smo nekada ìveli. Istorija se,ipak, ne moè ponoviti u tako kratkim vremenskim razmacima. Bu-

du}i svet }e biti mnogo sloèniji. ̂ ini}e ga nekoliko ozbiqnih si-la, koje }e u skladu sa svojim interesima mewati saveze, a koje }emorati da ponude izuzetno visok nivo me|usobnog razumevawa dabi izbegle konflikt. Takav bi konflikt u ovakvim odnosima bio ubi-stveniji od scenarija bipolarnog sveta.

Koje je, uslovno re~eno, „oru`je” opstanka u takvom svetu?

– U takvoj situaciji obave{tajni rad, informacije i analizepostaju sve dragoceniji resursi. Ako to ne shvatimo, ima}emo veli-ki problem. Duboko sam protiv ideje o integraciji Obave{tajne iBezbednosne agencije. Obave{tajni rad je sada zna~ajniji nego ika-da. Asve to, naro~ito u situaciji malih zemaqa, kao {to je Srbija.Mi nemamo druge resurse, mi moèmo da opstanemo samo uzpomo} dobrih i blagovremenih informacija. Ne postojinijedna forma materijalnog resursa kojom Srbija moèda za{titi svoj bezbednosni interes. Samo informaci-

jom, samo spoznajom o realnim tokovima i poku{ajem da seprona|e pravo re{ewe, prava kombinacija savezni-{tva, usledi}e pravi niz politi~kih i diplomatskihpoteza koji }e nam u datom trenutku omogu}iti daafirmi{emo svoj interes.

Mi smo ve} u toku integracije.

– Da, i ona nam znatno pove}ava resurs.Ali na{ problem je na{ problem. Mi smo tikoji svesno zanemaruju neke va`ne komponentena{eg odbrambenog sistema. Potpunom margi-nalizacijom obave{tajnog rada pona{amo seemocionalno. Razumem da su dràva, vojska i po-litika ènskog roda. Ali to nije odre|ewe za vo-lim ili ne volim Nato. Problem je samo u tome nakoji na~in }emo stvoriti dugoro~ni plan afirma-

cije na{ih nacionalnih interesa unutar toga. Sveostalo je postupawe po inerciji. Ako grubo pode-limo srpski politi~ki ̀ ivot na dva pravca: za

INTERVJU

10 1. oktobar 2007.

8/15/2019 049 Odbrana

11/84

Sada je moramo stvoriti. Naravno, pro-blem je kako stvoriti preko no}i ne{to{to smo zanemarili od 1991. godine. Ima-li smo ~itave generacije oficira i podo-ficira koji su odrastali u nevreme, bezkontakata sa spoqnim svetom, bez mogu}no-sti za pore|ewa. Ti qudi su ̀ iveli u siro-ma{tvu intelektualnog ambijenta, bez lite-rature, informacija. Problem tehni~keopremqenosti tako|e je nesporan. Ukolikobi se sada i na{la sredstva za najsavre-menije ure|aje, problem bi bio kako savla-dati tehnolo{ki jaz. Iskustva zemaqa utranziciji pokazala su da to nije nimalonaivno. Sada je glavna bitka, u stvari, nanivou spoznaje da li organizacija koja jestvorena i realno moè da se pretvori usvrsishodnu i, kada su mogu}nosti u pita-wu, predvidivu vojnu organizaciju.

Koji je najva`niji potez u tom pravcu?

– Obrazovawe, i {to vi{e kurseva.Mora postojati veliki pritisak stalnogusavr{avawa, uobi~ajen u vojskama Zapa-da. Pristup odnosu oficira i podoficiratako|e je va`no pitawe. Podoficir je tunosilac izvr{ne du`nosti, a oficir – me-naxer. To treba dobro prepoznati, posve-titi pa`wu podoficirima i ne libiti seda kopiramo bilo koje re{ewe, ~ak se vra-titi i nekim dobrim starim vrednostimasrpske vojske. Apsurdno, mi smo u ta nekadavna vremena imali mnogo boqe profi-lisanog podoficira nego danas. Vodnik vo-da je u staroj srpskoj vojsci bio autoritet, ~ovek koji je mladog ofi-cira na po~etku karijere pripremao za ono {to ga ~eka. Polaznabaza za to nije najboqa. Oslawamo se na kadar koji je stvoren uvreme krize, tako da }e selekcija biti zaista o{tra.

Zanimqivo je pogledati i kako je Vojska u ovo novije vreme razre{avala svoj odnos prema javnosti. Na ovom na{emprostoru, istorijski gledano, vojska je bila va`na u vreme

ratova, zaboravqana u vreme mira, a ponekad optuìvana zarad ve~ite nesposobnosti politike da iskoristi neke vojni~ke pobede.

– Ta pri~a je veoma bolna. Jedna od najslabijih ta~aka srp-skog dru{tva jeste upravo na~in na koji se oblikuje javno mwewe.Taj prostor je, sa jedne strane, prepu{ten politikantskoj manipu-laciji, sa druge strane je tako|e vidqiv vrlo snaàn pritisak ko-mercijalnog i stihijnog. Neke informacije oblikuje ne vrednosnouverewe medija, ve} potreba da se tog dana proda novina. Vojscije veoma te{ko da sve to amortizuje. Mediji su pre za to da objavestvari koje su najneprijatnije u vosci, kao {to su pogibije vojnika,afere, doga|aji koji su je optere}ivali prethodnih godina. Velikije problem kako se suo~iti sa unapred zadatim negativnim stavomjavnosti. Vojska je stalno koristila prou~avawa javnog mwewa ko-ja su ukazivala na to da narod ima poverewe u tu instituciju. Me-

|utim, Srbi su skloni preuveli~avawu afera, rado konzumirajutakve sadràje i to u kombinaciji sa mitomanijom. Primer gde jesve to eksplodiralo jeste slu~aj „Top~ider”. U situaciji kada jetrebalo prepustiti sve profesionalcima, oblikovawe stava jav-nosti bilo je prepu{teno emocijama, koje su mediji svesno pothra-wivali. Tako je zatvorena spirala koju vojska nije mogla da pre-se~e, niti je to wen posao, ali je ta afera pokazala koliko javnomwewe moè da bude labilno prema vojsci i koliko }e vojska ubudu}nosti morati da promeni odnos prema medijima.

U kom smislu?

– îwewem mnogih inteligentnih poteza u komunikaciji sa jav-no{}u, gde jedan slu~aj nikako ne sme da detonira tu medijsku bombui sru{i sve u~iweno. Strani primeri integracije izme|u civilnog

dru{tva i vojske dobri su za analizu. Kadagledate pres-kliping zapadnih oruànih si-la, prvo {to uo~ite jeste da postoji masali~nih informacija, naizgled marginalnih,kojih kod nas nema. To su pri~e o dva bratakoja su zajedno u jedinici, prestanku vojnekarijere, ~itavom redosledu qudi koji ima-ju ime i prezime. Izbacivawe nekih avionaiz naoruàwa neke armije jeste povod da

se pozovu novinari. To je, u stvari, gomilasitnih doga|aja iz ìvota vojske, kojimasvakog dana treba potvr|ivati vezu vojske idru{tva, preko medija. Tako se korak po ko-rak stvara ambijent u kome vojska postojikao relativno zatvorena ustanova, aliuvek ima i ime i prezime pred javno{}u.Vojska mora da organizuje mnogo vi{e tako-zvanih „otvorenih dana” za posete kasar-nama, aero-mitinge. Treba uputiti javni po-ziv nekim novim klincima, koji }e sutra vo-leti vojsku i da do|u u kasarne, da vide tenkuìvo, helikoptere na aerodromu...

Posle devalvacije mnogih vrednosti,{ta je to u {ta Vi uspevate da verujete?

– Verujem u profesionalizam. Ja samKraji{nik. Kao Srbin koji je ìveo u jed-nom hrvatskom gradu, bolno sam preìveosve {to se de{avalo, zakqu~no sa „Olu-jom”. Proveo sam mnogo vremena u Krajinii Republici Srpskoj tokom rata, i kada samse pojavio u Beogradu posle svega toga,imao sam veliki problem kako da sredim

emocije, bes koji je bio logi~na posledica preìvqenog. Kako da seodredim. Odgovor na ta pitawa prona{ao sam u potpunoj posve}e-nosti profesiji, idejama u koje verujem. Abilo kada i bilo gde spre-man sam da izvr{im svako nare|ewe kao vojni obveznik, {to minajvi{e nedostaje kod drugih qudi ovde, koji samo deklarativnoostaju u tom uverewu.

[ta je to za {ta se danas vredi boriti? Ratovali smo za

kraqa, otaxbinu, veru, uverewa...– Veliko je isku{ewe stvoriti novi sistem vrednosti u kompro-

mitovanoj ideji patriotizma. Mislim da nas je sna{lo prokletstvoVeslija Klarka, koji je rekao da }emo, ako ovako nastavimo, zabora-viti vojnu profesiju. Mi smo devedesetih uspeli da u~inimo ono isto{to i Italijani sa svojim silnim gra|anskim ratovima – otupelismo o{tricu, otupeli smo ideju patriotizma, stvarnu snagu morala.Pitawe je kako qude vratiti ka izvornoj snazi tih vrednosti, kojebar u skorije vreme ne}e biti onakve kakve smo znali. Sa 35 godina,koliko imam, ~ak i ja imam istorijsko pam}ewe u kome vreme delimna pre i posle. To je bitka koju je te{ko dobiti, profesionalizaci-jom bar ne{to moèmo da nadoknadimo. Onda bi vojska kao esnafstvarala sistem vrednosti, sama za sebe. Tako se stvara lojalnostgrupi, a to je lojalnost koja je mo}nija od svakog naivnog patrioti-zma. Istorija vojnog organizovawa svedo~i da ste pre svega lojalni

~oveku pored sebe, sa kojim imate posebnu vezu pripadnosti istoj je-dinici, istom sistemu vrednosti. Zato vojska teì{te i treba daprebaci na stvarawe kulta jedinica, odanosti organizaciji. To jeulagawe koje }e uvek da se vrati u najboqem mogu}em obliku.

Koliki je prostor za nacionalno utemeqewe u integrativ-nim procesima o kojima govorimo?

– Demarkaciona linija je potpuno jasna. Ona je svedena naqude koji ose}aju da su pripadnici istog. Ta~ka ide do nivoa pre-poznavawa u prvom licu mnoìne. Mi je definicija kojom posta-vqamo razliku. To Mi je va`no. Onda dolaze Oni sa kojima uspo-stavqamo fluid, uvek imaju}i u vidu {ta je to {to Mi ̀ elimo i mo-èmo da u~inimo.

Dragana MARKOVI]

11

Potpunom marginalizacijom obave-{tajnog rada pona{amo se emocio-nalno. Razumem da su dràva, vojska i politika ènskog roda. Ali to ni-

je odre|ewe za volim ili ne volimNato. Problem je samo u tome na ko-ji na~in }emo stvoriti dugoro~ni plan afirmacije na{ih nacional-nih interesa unutar toga. Sve osta-lo je postupawe po inerciji.

Na{ balkanski izraz je malo druga-

~iji. U{li smo u sebi~nu fazu u ko-joj ne spoznajemo na{u realnu ta~-ku. Mi jo{ imamo qude koji misle da moèmo da se poigravamo sa vred-nostima bipolarnog sveta, da po-stoji nekakva {ansa tre}eg puta. Ne uvi|amo koliko smo, zapravo, u sve-mu tome marginalizovani.

U ovom trenutku oblikuju se novi od-nosi, koji }e do kraja na{eg veka od-rediti prostor na kome ìvimo. Taj proces se naj~e{}e odvija na ta~ka-ma koje nisu glavne vesti u medijima.

8/15/2019 049 Odbrana

12/8412

ìn Gavrilov informisao o programu ga|a-wa, obezbe|ewu poligona, komandnim me-stom i na~inu komandovawa, radna grupaprisustvovala je izvo|ewu ga|awa raketnimsistemima S-125M neva i S-75M volhov, telakim prenosnim sistemima strela 2M. Ga-|awe je provedeno na padobransku metu SP-100 koja se izbacuje iz aviona, ali i na me-tu JASTREB-2M, bespilotnu letelicu koju je„Aviotehnika” specijalno razvila za ovu na-menu. Ova firma proizvodi i sve ostale vr-ste meta koje se koriste na poligonu, ali ibespilotne letelice razli~itih namena zapotrebe bugarskih oruànih snaga.

– Ova poseta je za nas izuzetno kori-sna, jer smo bili u prilici da sagledamo ce-lokupnu organizaciju i provo|ewe jednog ta-ko sloènog zadatka kao {to je bojno ga|awena poligonu, {to svakako predstavqa vrhu-

nac obuke svih jedinica PVO. Pored toga,uverili smo se da se ovom zadatku u Oruà-nim snagama Bugarske pridaje veliki zna~aj– ocewuje pukovnik Dragani}. – Uverili smose u visoku osposobqenost jedinica PVO bu-garske vojske, o ~emu najboqe svedo~e odli~-ni i vrlo dobri rezultati postignuti tokomvatrenih dejstava. Svakako da }e iskustvakoja smo stekli tokom posete na}i primenu uosposobqavawu posluga i posada i u na{imraketnim jedinicama PVO.

Tokom posete razgovarali su i o zajed-ni~kom kori{}ewu resursa poligona [a-bla, {to bi bila nova potvrda uspe{ne sa-radwe izme|u dve vojske.

Goran MILO[EVI]

M U W E N A [ A B L ID E L E G A C I J A V O J S K E S R B I J E U B U G A R S K O J

Severoisto~no od grada Varne, na samojobali Crnog mora, sme{ten je poligon[abla , veoma zna~ajan za borbenu go-tovost jedinica PVO oruànih snaga

Bugarske. Namewen je pre svega za takti~keve`be sa bojnim ga|awem jedinica PVO, eks-perimentalna i bojna ga|awa lova~ke avija-cije, te bojna ga|awa sa lakim prenosnim ra-ketnim sistemima koja izvode sva tri vidabugarske vojske.

Poligon [abla posetila je, od 11. do14. septembra, radna grupa Vojske Srbije sapukovnikom Jovicom Dragani}em na ~elu, na-~elnikom {taba Komande ViPVO. U delega-ciji su bili i pukovnici Miodrag Gordi} iStanko Vasiqevi} i potpukovnik Rade Ran-|elovi} iz Vazduhoplovstva i protivvazduho-plovne odbrane, te potpukovnik Bo{ko Zo-ri} iz Uprave za obuku i doktrinu (J-7) Gene-ral{taba Vojske Srbije.

Doma}ini na{im oficirima bili suzamenik komandanta bugarskih vazdu{nihsnaga, general-major Mladen Kazakov, po-mo}nik na~elnika {taba komande vazdu{nihsnaga, brigadni general Boìna Gavrilov, tekomandant raketne brigade PVO, brigadnigeneral Bawo Slaven sa saradnicima. Po-red uloge posmatra~a bojnog ga|awa, radnagrupa vodila je i ekspertske razgovore u ve-zi sa nastavkom saradwe na poqu protivva-zduhoplovne odbrane i sagledavawa mogu}-nosti zajedni~kog kori{}ewa poligona za ga-|awa avijacijskih i raketnih jedinica PVO.

Na{a delegacija imala je priliku da,lete}i helikopterom kuguar , obi|e sve va-trene poloàje na poligonu i sagleda wego-ve kapacitete i mogu}nosti. Nakon {to ih jerukovodilac ga|awa, brigadni general Bo-

1. oktobar 2007.

Oficiri Vazduhoplovstva iprotivvazduhoplovne odbrane VojskeSrbije boravili su sredinomseptembra na poligonu [abla , gde suposmatrali bojna ga|awa i sabugarskim kolegama razgovarali orazvoju saradwe u toj oblasti

DOGA\AJI

N O V E M E T O D E R A D A

Na osnovu godi{weg plana bilateral-ne vojne saradwe, delegacija Vojske Srbijeu~estvovala je u {tabnoj ratnoj ve`bi„Trajna sloboda 2007“, koja je izvedana uNacionalnom simulacionom centru „âra-lica“ kod Sofije.

U delegaciji su bili pukovnik DraganStoj~i}, potpukovnici Predrag Prli}, Sti-pan Zlatar i Zoran Petkovi}, majori Da-nilo Milovanovi} i Dejan Ivanti} i po-ru~nik Zoran Jovanovi}.

Tokom ve`be predstavqene su nove me-tode rada oficira i {tabova, odnosno wi-hova obuka kori{}ewem simulacionog si-stema JCATS (Joint conflict and tactical system),koji se koristi u procesu obu~avawa svihnivoa komandovawa.

P O S E T A D E L E G A C I J EB U G A R S K E A R M I J E

êtvoro~lana delegacija General{ta-ba Bugarske armije, koju je predvodio bri-gadni general Jordan Jordanov, boravila

je u dvodnevnoj poseti Upravi za operativ-ne poslove General{taba Vojske Srbije.

Stru~ni razgovori sa kolegama iz Bu-garske vo|eni su u Centru za mirovne ope-racije, a u delegaciji Vojske Srbije, koju jepredvodio general-major Dragan Kolunxi-ja, bili su predstavnici Zdruène opera-tivne komande (ZOK), Uprave za operativ-ne poslove i Uprave za obuku i doktrinu.

Kontrola i ocewivawe osposobqe-nosti, upravqawe obukom, mesto i ulogaZOK u preventivnom planirawu i pripre-mi snaga za mirovne operacije, izradastandardnih operativnih procedura, nekesu od tema o kojima su dve delegacije raz-menile iskustva.

8/15/2019 049 Odbrana

13/84

P R S P R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

[ta nam danaszna~e unakaènezgradeGeneral{taba?Ve} u prvihdvadeset godina

postojawa, wihovamo}na estetikastavila je u senkurealsocijalisti~uideju. I upravotada su gra|evinezapo~ele svojeneograni~enopostojawe. Alionda, oneiznenada bivaju

kqu~no mestosukoba dvekulture: zapadne,koja ‘99. ubija irazara bezrazloga, ibalkanske, srpske,koja se tome opirei uz pomo} temeqasvoga neimarstva.

Na toj ta~kisudara sairacionalnimvarvarizmom,zgrade na ugluNemawine iMilo{eve postajuspomenicikulture.

U

13

SPOMENIK KULTURE

OG

rednik jednog stranog lista zamolio me je ono-mad da napi{em jedan tekst o spomenicima. Ta~-nije, o sru{enim ili zaru{enim simbolima

kreativne tradicije Beograda. Jo{ ta~nije, tekst seodnosio na unakaène zgrade General{taba i SS-NO-a. Aone su bile i jo{ su u Nemawinoj ulici pre-poznatqive po zagasitocrvenom fasadnom mramorui terasama, koje ~ine simboli~ni kawon u prometnombulevaru srpske metropole.

Jo{ nisam saznao kako se ~oveku svideo moj os-vrt na poziciju rawenih gra|evina. Ali tema je zai-sta krupna, i skoro da sam siguran kako joj nisam do-

rastao. Za weno apsolvirawe bio bi potreban ~i-tav jedan obavezno dosadni simpozijum, okrugli stoili seminar, svejedno. Na wemu bi u~eni qudi gwavi-li jedni druge o osnovnoj dilemi: da li su zaista onekrupne zgrade, koje su s vremenom izrasle u simboljednog va`nog dela Beograda, postale neotklowivideo kulturnog nasle|a? Ili su, jednostavno, one ne-govano ~edo realsocijalisti~kog gigantizma.

Postoje ina~e dve „{kole mi{qewa“ o na~inudolaska u Beograd. Po jednoj, koja je ve} postala op-{te tugaqivo mesto, u srpsku prestonicu ulazi se is-kqu~ivo Balkanskom ulicom. Ono jest, mnogi zname-niti qudi uspeli su se do Terazija, te{kih nogu i za-dihani, sve hodaju}i uzbrdo pored hotela „Prag“, le-skova~ke skare i „Male Moskve“. Da bi se kasnijeuspentrali jo{ vi{e, po{to je Singidunum pun bre-ùqaka i brda. Balkanskom ulicom ne hodaju tako ~e-sto, ~ak ni ve} zaboravqenim nostalgi~nim korakom.Suvi{e je naporno za wihove godine, previ{e kora-~aja za daleke uspomene.

ni leèrniji, koji vi{e qube blage padine oddepresivnih uspona, nisu i{li Balkanskom naTerazije, nego Nemawinom prema Slaviji. Ula-

zili su u Beograd na {iroku kapiju, mada ih je tristo-tinak metara od ̀ elezni~ke stanice ~ekao onaj crve-ni tesnac, pomalo im prete}i, pomalo ih vesele}i,~ine}i tako najpoznatiji gradski kawon na po~etku[umadije.

Zgrade „A“ i „B“ ~uvale su u sebi mnoge vojne ili~ne tajne. Svakoga dana oko pola osam vi{e stoti-na oficira dolazilo je na svoja radna mesta. Bio je

to masovni hepening u slavu odbrane dràve. Nekicivili su se ~udili kako u toj {umi qudi uop{te na|usvoja radna mesta! U pola ~etiri isti uniformisanislu`benici dràve vra}ali su se ku}ama.

înilo se da je sve to nepromewivo i nerazru-{ivo. Qudi su dolazili, slu`bovali, napredovaliili propadali, ~ekali boqu platnu grupu ili penziju,slavili 22. decembar... Zgrade su stajale pune snagei trajne poput ve~nosti.

One no}i kad su napadnute bombama, prvo je za-cijukao o{tri, quti ven~a~ki ili vi{ki mermer kojise odvajao od svojih zidova i kosio qude po Milo{e-voj i Nemawinoj.

Bio je to ve} klasi~an odnos izme|u vandalskognasiqa i postojanosti gradwe. Obra~un koji je zavr-{en „zaustavqawem vremena“. Dve mo}ne gra|evine,koje su ~inile prozra~ni tesnac u najpoznatijoj kapi-ji Beograda, ipak su ostale na svojim mestima. Poru-{ena su stepeni{ta, otpali liftovi, nestali do pri-zemqa i podruma ~itavi spratovi, ispali prozorskiokviri, rasprsla se stakla sve do ̂ ubure.

Zaru{eni ulazi, zatrpana dvori{ta, pogo|enapodzemna skloni{ta, pobijeni qudi unutra i na uli-cama... Zgrade su dobile groteskni izgled te{kih ra-wenika, onih tvrdoglavih boraca koji po svaku cenu

èle da ostanu na svojim nogama.Ve} vi{e od osam godina je tako. U jednom ~asu

se u~inilo kako je sve prolazno a samo je ru{ewe po-stojano, jer dolaznike u Beograd {irokom Nemawi-nom do~ekuje klisura oskrnavqena te{kim nasiqemnad gradom i zgradama. I sad je pitawe: ho}emo lisve to lepo zaustaviti tako kako je, konzervirati ru-{ewe, ostaviti zjape}a vrata i prozore i pokaziva-ti gostima Beograda: „Evo, vidite pa sudite!“

Ili }e zagasitocrvene zgrade biti pretvoreneu hotele visoke kategorije, kako se pri~a, bar sa pojednom spomen-sobom koja bi bila svedok burnog qud-skog posrtawa.

ovori se da bi na tom mestu mogle da niknu po-slovne zgrade, ali da se temeqi ne ru{e, jer danisu bili dobri – sve bi tamo jo{ one no}i bi-

lo ravno kao tepsija.Sva{ta bi jo{ u tesnacu Nemawine ulice moglo

da nikne i nastane, ~udni su putevi gospodwi i pred-uzima~ki. Na primer, potpuno obnovqena zgrada kojubi po originalnim gra|evinskim nacrtima vratili ustawe pre napada isti oni koji su je napali.

Ako takvih vi{e nema na radnim mestima, nekato urade qudi sa kojima moèmo sara|ivati. Jedinogore od onoga {to se dogodilo, jeste da odràvamoatmosferu sva|e za vjeki vjekov.

No, {ta je sa zgradama i arhitekturom Beogra-da! [ta nam danas zna~e unakaène zgrade General-{taba, koje su i te kako predmet trgovine i nadmeta-wa raznih komercijalnih ideja? One su sigurno na-stale pod uticajem stila jednog vremena, uz elan gra-diteqa koji je visoko nadma{io {turu funkcional-nost. Mo`da je ve} u prvih dvadeset godina postoja-wa zgrada, wihova mo}na estetika stavila u senkurealsocijalisti~ku ideju. I upravo tada su gra|evinezapo~ele svoje neograni~eno postojawe.

Ali onda, one iznenada bivaju kqu~no mesto su-koba dve kluture: zapadne, koja ‘99. ubija i razarabez razloga, i balkanske, srpske, koja se tome opirei uz pomo} temeqa svoga neimarstva.

Na toj ta~ki sudara sa iracionalnim varvari-zmom, zgrade na uglu Nemawine i Milo{eve postajuspomenici kulture.

Autor je komentator lista „Politika“

8/15/2019 049 Odbrana

14/84

1. oktobar 2007.

Na{a zemqa je opredeqena

za mir, a Vojska treba da bude

garant takve miroqubive politike

kojom stvaramo partnere i

saveznike i koja obezbe|uje razvoj

i stabilnost zemqe, rekao je

predsednik Srbije Boris Tadi}

na sve~anosti ispred Doma

Narodne skup{tine

14

N

P O Z D R A V S RP R O M O C I J A O F I C I R A 1 2 7 . I 1 2 8 . K L A S

ajmla|a generacija oficira Vojske Srbije promovisana je 15. sep-tembra na sve~anosti ispred Doma Narodne skup{tine, kojoj su pri-sustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, predsednik

Skup{tine Oliver Duli}, ministar odbrane Dragan [utanovac, na-~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Po-

no{, najodgovornije li~nosti iz Vojske Srbije i Ministarstva odbrane,inostrani vojni predstavnici i mnogobrojne zvanice.

Ukazom predsednika Republike Srbije 192 potporu~nika primqena suu profesionalnu vojnu slu`bu.

Predsednik Tadi} ~estitao je unapre|ewe mladim stare{inama, is-takav{i da Srbija danas ima demokratske institucije i Vojsku koja je ~ini-lac stabilnosti u regionu.

– Na{a zemqa je opredeqena za mir, a Vojska treba da bude garant ta-kve miroqubive politike kojom stvaramo partnere i saveznike i koja obez-be|uje razvoj i stabilnost zemqe – rekao je predsednik Tadi}, naglasiv{i da

O

D B R A

N A

8/15/2019 049 Odbrana

15/84

Vojska mora da vrati ugled kakav je oduvek imala u na{em narodu.– Gra|ani èle modernu, opremqenu i efikasnu Vojsku ~asnih

oficira i vojnika, koji imaju re{ene egzistencijalne probleme.

Obaveza dràve je da stvori uslove da tako i bude. Strate{ki ciqSrbije jeste da wena vojska bude aktivan u~esnik u evroatlantskimintegracijama i Partnerstvu za mir, da bude cewena i po{tovaname|u prijateqima i saveznicima – rekao je predsednik Srbije i is-takao da Srbija u pregovorima o Kosovu i Metohiji brani svoj teri-torijalni integritet i suverenitet politi~kim, pravnim i diplomat-skim sredstvima. – ^vrsto smo opredeqeni da svoje interese brani-mo mirnim putem, jer je to jedini na~in da ih i odbranimo. Rat naKosovu nikome dobra ne bi doneo, a bio bi katastrofalan i za Al-bance i za Srbe i za Evropu, Rusiju i Ameriku. Zbog svega toga miro-tvorna politika Srbije nema alternativu – rekao je Tadi}.

Na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi},predstavqaju}i 127. i 128. klasu, rekao je da su studenti odslu{a-

15

BIJIV O J N E A K A D E M I J E

VE[TINE RATOVAWA I PREGOVARAWA

– U~ili smo ih i ve{tini ratovawa i ve{tini pregovara-wa. Kada }e i koju ve{tinu upotrebiti zavisi}e od bezbedno-snih izazova i vremena u kome budu ìveli i radili i, narav-no, od odluke nadle`nih dràvnih organa – rekao je na~elnikVojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}.

PRIJATEQI I SAVEZNICI

– Strate{ki ciq Srbije jeste da wena vojska bude akti-van u~esnik u evroatlantskim integracijama i Partnerstvu zamir, da bude cewena i po{tovana me|u prijateqima i save-znicima – rekao je predsednik Srbije Boris Tadi}.

8/15/2019 049 Odbrana

16/84

ODBRANA

16 1. oktobar 2007.

li ~etiri do pet hiqada nastavnih ~a-sova i poloìli od 38 do 50 ispita, uzavisnosti od smera.

– U~ili smo ih i ve{tini ratova-wa i ve{tini pregovarawa. Kada }e ikoju ve{tinu upotrebiti zavisi}e odbezbednosnih izazova i vremena u komebudu ìveli i radili i, naravno, od od-luke nadle`nih dràvnih organa. Obi-

{li su sve jedinice Vojske Srbije da bivideli mesta gde }e slu`bovati, poseti-li su na{e kulturno-istorijske spome-nike i znamenitosti. Nau~ili su gde suim izvori i uzori, ko su im oci i podvi-`nici – rekao je general Kova~evi}. Onje dodao da svi potporu~nici govore naj-mawe jedan svetski jezik, poznaju odred-be me|unarodnog ratnog prava i pri-premqeni su da izvr{avaju sve tri de-finisane misije Vojske.

Prvoj trojici studenata u rangu:Mi{i @ivkovi}u, Milanu Mihajlovi}ui Damiru Na|u, predsednik Tadi} uru-~io je oficirske sabqe. Najuspe{nijemje pripala pozla}ena, drugom u rangu

posrebrena, a tre}em oficirska sa-bqa.

Mladenka i Dragan @ivkovi}, roditeqi najboqeg studenta Mi{e

– Kao roditeqi, trudili smo se da mu usadimo sve najboqe osobine. Sre}an sam ipresre}an {to je najboqi me|u najboqima. Nadam se da ne}e stati, da }e sa istim uspe-hom nastaviti daqe. Ovo je tek po~etak – kaè Mi{in otac Dragan @ivkovi}.

– Ja sam tako|e presre}na – dodaje Mi{ina majka Mladenka. – @elim da zahva-lim wegovim profesorima i stare{inama koje su podjednako doprinele da bude jedanod najboqih. Mi{a nije mogao ~esto da dolazi ku}i vikendom, jer je imao puno obave-za, ali sve vreme {kolovawa imao je na{u punu podr{ku.

Oliver Duli}, predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije– Potrebno je da imamo vi{e ovakvih de{avawa, jer treba izgraditi identitet ovog

naroda i wegovih institucija, ne samo wegove vojske nego i svih ostalih institucija. Kultpo{tovawa vojske, zastave, grba i himne, to je ono {to nama treba u fazi izgradwe tog mo-dernog identiteta na{eg naroda u kojoj se trenutno nalazimo.

General-major Gregori Vejt, komandant Nacionalne garde Ohaja

– Ceremonija promocije najmla|ih oficira bila je prosto fantasti~na i omogu}ilanam je da sagledamo sa koliko ponosa se srpski narod odnosi prema svojoj vojsci.

Episkop hvostanski Atanasije (Rakita), izaslanik patrijarha srpskog Pavla– Impresioniran sam dana{wom sve~ano{}u, orado{}en i ohrabren, jer jedan

od stubova na{e otaxbine jeste upravo vojska, pored crkve i prosvete. Koristimpriliku da ~estitam mladim oficirima koji su upravo zavr{ili svoje {kolovawe iwihovim profesorima. Nadam se da }e svoje ve{tine i znawa koja su stekli iskori-stiti na dobro na{e otaxbine. Dodatno me ~ini radosnim ~iwenica da }e uskoro uVS biti uvedeno vojno sve{tenstvo. U okviru osposobqavawa oficira stoji i wiho-vo duhovno obrazovawe. [to je ~ovek duhovno ja~i, to vi{e ima mogu}nosti da razvi-je sposobnosti i na ostalim poqima. Potrebno je da imamo vojnike kao celosne li~-nosti, s jakim duhom i voqom i odli~nom fizi~kom uve`bano{}u. Uveren sam da }e imi vojni sve{tenici pomo}i da sve to postignu.

Dr Bojan Dimitrijevi}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse– Sve je odli~no proteklo i smatram da su se pitomci i novopromovisani oficiri

tokom defilea prikazali u najlep{em svetlu, da je avijacija uveli~ala sve~anost i da sugra|ani, na licu mesta i posredstvom televizije, mogli da do~araju ne{to {to u budu}no-sti treba da bude slika srpske vojske u smislu imixa koji mladi oficiri sa sobom nose.

Brigadni general Janik Ase, {ef kancelarije Nato u Srbiji– Sve~anosti kakva je dana{wa spadaju u najva`nije u ìvotu jednog oficira. Posle

~etiri godine {kolovawa bio je to veoma zna~ajan trenutak za te mladi}e. Ceremonija jeizuzetno dobro organizovana, uz prisustvo naroda i dràvnih predstavnike, {to je sveodavalo vrlo lepu sliku. @elim tim momcima mnogo sre}e u daqoj karijeri. I sam sam seprisetio svoje promocije, kada sam posle mnogo uloènog napora poneo svoj prvi oficir-ski ~in.

General-major Dragan Kolunxija, na~elnik Uprave za operativne posloveGeneral{taba VS

– Svaki vojni~ki korak pred narodom je korak od deset miqa za vojsku. Narod tako do-bija priliku da neposredno vidi svoju vojsku i shvati {ta od we moè da o~ekuje. To je iprilika da svi spoznaju i {ta je vojsci potrebno da bi ona bila jo{ boqa i sluìla na po-nos dràvi i narodu.

Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar– Srpska vojska mora da prona|e autenti~ni duh po{tovawa svoje tradicije. Dok ne-

{to od toga crpe iz pro{losti, mora da uvede i neke nove elemente, kao {to to rade idruge zemqe. Kada prona|e pravi spoj starog i novog u imixu, mo}i }e kona~no da konsoli-duje svoju sliku u javnosti i postane vojska, sa definicijom koja je nedostajala tokom godi-na krize iza nas, u periodu izme|u nestanka Jugoslavije i prelaznih oblika do kona~nogstvarawa srpske dràve.

UTISCI

8/15/2019 049 Odbrana

17/84

17

DODELA DIPLOMA

U kasarni „Bawica”, 15. septembra uru~ene su di-plome studentima 127. i 128. klase Vojne akademije.Tim ~inom oni su zvani~no postali diplomirani ofici-ri, a studenti bataqona logistike su, pored oficir-skih, stekli i zvawe diplomiranog inèwera ili eko-nomiste.

– Vojska va{om promocijom dobija zna~ajno inte-

lektualno osveèwe. U va{e indekse vi{e se ne}e upi-sivati ocene. Nova evaluacija po~iwe sa va{im stupa-wem pred stroj – rekao je dekan Vojne akademije pukov-nik prof. dr Joè Siva~ek, otvaraju}i sve~anost dode-le diploma.

NAGRADA FONDA „BORKO NIKITOVI]”

Nagrada fonda „Borko Nikitovi}” pripala je potpo-ru~niku Mi{i @ivkovi}u, najboqem studentu bataqonaKopnene vojske, a ujedno i najuspe{nijem u generaciji.

Potporu~nik Borko Nikitovi}, koji je 1991. godinezavr{io Vojnu akademiju prvi u rangu, iste jeseni izgu-bio je ìvot na vukovarskom rati{tu. Wegova majka Zo-ra vi{e od deset godina dodequje nov~anu nagradu prvomu rangu na Odseku Kopnene vojske Vojne akademije.

Na osnovu odluke predsednika Vlade Republike Srbije Voji-slava Ko{tunice, trojici studenata najboqih u vidovima: Mi{i@ivkovi}u u bataqonu Kopnene vojske, Milanu Mihajlovi}u u ba-taqonu Logistike i Predragu Marijanovi}u u bataqonu ViPVO,ministar odbrane Dragan [utanovac uru~io je ru~ne satove.

Najuspe{niji student u generaciji Mi{a @ivkovi}, u tradici-onalnom obra}awu prvog u rangu rekao je:

– Veliku zahvalnost dugujemo stare{inama i nastavnicima.Oni su nas savetovali i usmeravali. Bili su nam uzor, priprema-

ju}i nas da sutra odgovorno izvr{avamo poverene zadatke. Zahva-quju}i wima, uz svesrdnu podr{ku roditeqa i uz na{ rad i naporepostali smo profesionalni oficiri Vojske Srbije. Ponosni smona to i ~inove koje smo danas dobili nosi}emo ~asno i odgovorno.

U 127. i 128. klasi Vojne akademije diplomiralo je sedam stu-denata iz Crne Gore i 13 iz Republike Srpske.

Na platou ispred Doma Narodne skup{tine okupili su se rod-bina i prijateqi mladih oficira, ali i veliki broj gra|ana kojisu posmatrali sve~ani defile jedinica, pra}en preletima leteli-ca na{eg vazduhoplovstva. Avioni MiG 21, galeb G4, i helikopterigazela pozdravili su sve~ani stroj jedinica Vojne akademije. Kadaje potpukovnik Milorad Risti} sa orlom preleteo iznad Terazija ikada se preko razglasa ~uo wegov pozdrav mladim kolegama uz po-kli~ „@ivela Srbija!”, potporu~ni~ke {apke poletele su uvis.

Aleksandar ANTI]Aleksandar PETROVI]

Snimili: Radovan POPOVI], Goran STANKOVI],Zvonko PERGE i Darimir BANDA

8/15/2019 049 Odbrana

18/84

1. oktobar 2007.18

Na~elnik General{taba

Vojske Srbije general

-potpukovnik Zdravko

Pono{ boravio je nedavno u

poseti Oruànim snagama

Turske, na poziv na~elnika

General{taba generala

Ja{ara Bujukanita. Bio je

to prvi zvani~ni

bilateralni susret

na~elnika general{tabova

dve armije.

A

P R V I S U S RE T N A ^ EL N I KA G E N ER A L [TA B O VA S R B I JE I T U R SK E

ko se ima u vidu ustavna pozicija i uticaj koji vojska ima u Turskoj, a posebnona~in na koji je poseta organizovana u protokolarnom i su{tinskom smislu,sti~e se potpun utisak o zna~aju koji su doma}ini dali boravku i razgovori-ma sa na~elnikom General{taba Vojske Srbije i ~lanovima na{e delegacije.Poseta zato nema samo zna~aj za razvijawe vojno-vojne saradwe ve} i za ja-

~awe ukupnih odnosa dve dràve. Dosada{wa ekonomska razmena ne beleì ve}erezultate, ali treba uzeti u obzir da Turska ima velike investicije u zemqama uokruèwu. Pro{irewe vojne saradwe moè dati dodatne impulse unapre|ewuekonomskih odnosa Srbije i Turske.

EFEKTI POSETE

Inicijativa za ja~awe saradwe dve armije potekla je proletos, na sastankuna~elnika general{tabova balkanskih zemaqa u Solunu, i to je istorijski susret,

jer je deset na~elnika general{tabova iz tog regiona prvi put sedelo zajedno irazgovaralo o unapre|ewu saradwe u oblasti odbrane i bezbednosti. Tada{wirazgovori generala Pono{a i Bujukanita ubrzali su spremnost obe strane da do-|e do takvog susreta, jer je evidentno da regionalna saradwa u ovim dràvamaima visok prioritet. Turska je veoma zainteresovana za stawe bezbednosti u re-gionu i zbog toga {to ima oko 700 vojnika u kontigentu Kfora na Kosovu i Metohi-ji. Srbija je sada u Partnerstvu za mir, tako da je i to uticalo na opredeqewe daturska strana uputi poziv za posetu, {to je sa zadovoqstvom prihva}eno. Re~ jezna~ajnoj vojnoj sili koja, posle SAD, ima najbrojniju vojsku u Natou.

General Pono{ isti~e da konkretni efekti posete, prezentovani tako|e uzvani~noj turskoj politici i medijima, pokazuju da ovo nije ostalo samo otvarawevrata za saradwu, ve} su obe strane iskoristile priliku i napravile korak da-qe, dogovaraju}i se {ta sve mogu daqe u~initi u okviru bilateralnih odnosa.

JAÂWE REGIONALNESTABILNOSTI

DOGA\AJI

8/15/2019 049 Odbrana

19/84

19

Predstavqene su oblasti od interesa i za jednu i za drugustranu, a boqem sagledavawu mogu}nosti doprinele su posete jedi-nicama i ustanovama koje imaju visok ugled u turskoj vojsci, kao{to su specijalne snage, centri za mirovne operacije i Partner-stvo za mir. Ekspertski razgovori vo|eni su u Operativnoj upravi(J 3). Dogovoren je nastavak ekspertskih razgovora, gde }e detaqni-je biti precizirane oblasti saradwe i plan realizacije.

General Bujukanit je prihvatio poziv generala Pono{a da po-seti Srbiju idu}e godine, ~ime je potvr|eno da ova poseta nema

jednokratni zna~aj, ve} wome zapo~iwe {iri proces saradwe. Za-kqu~eno je da ve} postoje ugovori o saradwi u vi{e oblasti, kao{to su vojnotehni~ka i nau~na, a to i jeste formalni preduslov zasaradwu.

Ocewuju}i zna~aj posete, general Pono{ napomiwe da su na-{i oficiri i do sada i{li na kurseve u tursku armiju, ali ne i na{kolovawe. A poznato je da Turska ima izvanredne akademije icentre za obuku i svakako da smo zainteresovani za pristup wiho-vim obrazovnim institucijama, nagla{ava general. I za to postojispremnost turske strane i zainteresovanost za na{e resurse kojiimaju ugled, a to su Vojnomedicinska akademija, odnosno vojnozdravstvo, Centar ABHO, vojna industrija, nau~noistraìva~kirad i razvojni kapaciteti. U oblasti vojnotehni~ke saradwe ve}ima konkretnih razgovora i planova.

REGIONALNA SARADWA

Unapre|ewe vojnih odnosa sa Turskom deo je procesa ja~awaregionalne saradwe na Balkanu i jugoisto~noj Evropi. Srbija jeme|u susednim i ostalim zemqama regiona prepoznata kao faktorstabilnosti i op{ta klima je veoma dobra, ocewuje general Po-no{. Ne postoji surevwivost u drugim zemqama ako biletaralniodnosi izme|u pojedinih zemaqa ja~aju, ve} se na to gleda kao nadoprinos ukupnim pozitivnim procesima na ja~awu bezbednosti.^lanstvo tih zemaqa u pojedinim integracionim okvirima, kao {tosu Evropska unija, Nato ili Partnerstvo za mir, dodatni su razlogza ja~awe poverewa i saradwe.

Regionalna saradwa i obave{tenost o kapacitetima drugiharmija zna~ajni su i za na{ proces reforme Vojske i sektora bez-bednosti. Ne{to od onoga {to vidimo, svakako, moèmo primenitikod nas, neke stvari jednostavno nama ne odgovaraju, ali razmenaiskustva dobro do|e da ne pravimo gre{ke koje su ~inile druge ar-mije u reformskom procesu, kaè general Pono{. U pore|ewu sadrugima vidimo da neke stvari radimo mnogo brè i efikasnije,{to zbog izbegavawa uo~enih gre{aka kod wih, {to zbog na{eg na-sle|a koje je druga~ije, slobodoumnije, samostalnije od ve}ine ze-maqa koje su 1994. u{le u Partnerstvo za mir i to nam sada poma-è da se brè prilagodimo standardima. Zanatski tu nema mnogo{ta drasti~no da se mewa. Mi treba da postanemo interopera-bilni da bi se boqe razumeli, ali ohrabruje da nema ne~ega sa~im ne moèmo da uhvatimo korak.

Na{a upravo sprovedena reorganizacija izaziva op{tu pa-`wu i pozitivne reakcije, podse}a general Pono{, jer smo to ura-dili vrlo brzo, znamo kuda idemo i {ta su nam prioriteti. Pritom je to vrlo realisti~no. Nemamo iluzije, ve} znamo na{e pro-bleme, ali znamo i kako da ih re{avamo.

Ostvarivawem reformskih ciqeva mi ho}emo da postignemo

interoperabilnost, a drugi razlog jeste dostizawe visokih profe-sionalnih standarda. Postoje stvari gde idemo veoma brzo, kao{to je usvajawe operativnih procedura i {tabnog rada prema Na-to standardima. General Pono{ je zadovoqan napredovawem ipodse}a da mi nismo imali izrazitu stru~nu podr{ku sa strane,kao {to su imale neke druge zemqe, ve} smo u to krenuli relativnosami. Uspeh je ve}i tamo gde to zavisi od subjektivnog faktora –profesionalne spremnosti qudi, dok se tamo gde to zavisi od ma-terijalnih sredstava, mora ~ekati na boqe mogu}nosti za nabavkenove tehnike, opreme, tehnologija... Dobro napreduje i u~ewe en-gleskog jezika, a novi program Uprave za obuku i doktrinu omogu}i-}e u~ewe engleskog jezika u svim garnizonima na{e vojske.

R. MUTAVXI]

JAVNA RASPRAVA U MEDIJA CENTRUO NACRTIMA ZAKONA O ODBRANI I VOJSCI

U organizaciji Centra za civilno-vojne odnose u beograd-skom Medija centru odràna je javna rasprava o nacrtima Zako-na o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije , kao deo jednogodi{wegprojekta Centra „Pove}awe u~e{}a gra|ana u bezbednosnoj po-litici“.

Na poziv organizatora, ispred Ministarstva odbrane kaopredlaga~a, zakone je predstavio dràvni sekretar Igor Jovi~i},posebno ukazuju}i na re{ewa u oblasti demokratske civilne kon-trole sektora bezbednosti i mesta i uloge civilnih organa i or-ganizacija u sistemu i poslovima odbrane. On je najavio da }ezakoni o odbrani i Vojsci uskoro biti dostavqeni Vladi Srbijei da bi za mesec dana mogli da budu u skup{tinskoj proceduri.

U javnoj raspravi u Medija centru u~estvovali su i predstav-nik Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skup{tine IvicaDa~i}, prof. dr Miroslav Haxi}, profesor Fakulteta politi~kihnauka i mr \or|e Popovi}, istraìva~ Beogradske {kole za stu-dije bezbednosti. S. S.

OBJAVQENI NACRTI ZAKONA O ODBRANII VOJSCI POSLE JAVNE RASPRAVE

Ministarstvo odbrane objavilo je na svom internet sajtudopuwene tekstove Nacrta zakona o odbrani i Nacrta zakona o

Vojsci Srbije, nakon sprovedene javne rasprave o wima, koja jetrajala od 1. do 31. avgusta 2007. U te tekstove integrisane suprihva}ene sugestije, predlozi i mi{qewa za koje je oceweno dadoprinose poboq{awu nacrta navedenih zakona.

Od ukupno pristiglih predloga, sugestija i mi{qewa, oko 75posto je prihva}eno i ugra|eno u tekstove Nacrta zakona o od-brani i Nacrta zakona o Vojsci Srbije.

Ministarstvo odbrane zahvaquje svim posetiocima sajtaMinistarstva odbrane, a posebno podnosiocima predloga, suge-stija i mi{qewa, koji su znatno doprineli poboq{awu tekstapredloènih zakona.

DELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANENA LONDONSKOM SAJMU NAORU@AWA

Delegacija Ministarstva odbrane, Jugoimporta – SDPR i Be-ogradskog sajma, koju je predvodio pomo}nik ministra odbrane zamaterijalne resurse Ilija Pilipovi}, bila je na Sajmu naoruàwaDSEi 2007 u Londonu, koji je odràn od 10. do 15. septembra.

Na sajmu je u~estvovalo oko 1.200 izlaga~a iz celog sveta,me|u kojima i na{a vojna industrija.

Na {tandu Jugoimporta–SDPR predstavqene su mogu}nostisrpske odbrambene industrije i odràno je vi{e sastanaka sapredstavnicima svetskih proizvo|a~a naoruàwa i vojne opreme.

Predstavnici Beogradskog sajma su inostrane izlaga~eobavestili o doma}em sajmu naoruàwa Partner 2009 , koji }ebiti odràn u Beogradu pod pokroviteqstvom Ministarstva od-brane. M. LUKI]

8/15/2019 049 Odbrana

20/84

Najnovija poseta zaokruùje

jednogodi{wu intenzivnu

aktivnost i nastavqa proces

osposobqavawa Vojske Srbije

za zajedni~ki rad, ve`be i

mirovne misije sa drugim

armijama sveta

P

P O S ETA D E L EG A C IJ EN A C I O N A N E G A R D E O H A J A

ripadnici Nacionalne garde Ohaja, 39 oficira, podoficirai civilnih lica, boravili su od 15. do 22. septembra u posetina{im oruànim snagama. Delegaciju, koja je bila podeqena u{est timova: vazduhoplovstvo, Zdruène namenske snage, speci-jalne snage, odnosi sa javno{}u, medicinska ekipa i podofici-

ri, predvodio je komandant general-major Gregori Vejt. Prema planuposete timovi su u na{im jedinicama i ustanovama razvijali kon-kretne oblike obu~avawa, na ~emu }e se sve vi{e insistirati tokombudu}e saradwe.

Poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja realizovana je uokviru Programa dràvnog partnerstva Srbije i SAD, uspostavqe-nog na osnovu sporazuma SOFA , koji su 7. septembra pro{le godinepotpisali predsednik Boris Tadi} i dràvni sekretar KondolizaRajs. Ovom posetom obeleèna je godina dana uspe{ne saradwe uokviru koje je realizovana 21 aktivnost, kako u Srbiji tako i u Oha-ju. Posebna potvrda uvaàvawa Vojske Srbije predstavqalo je u~e-{}e na{ih oficira i podoficira u zajedni~koj ve`bi u junu ove go-dine u Ohaju, kada je na{ tim bio ukqu~en u {tabni proces pripre-me i provere odre|enih jedinica za izvr{ewe namenskih zadataka,odnosno misija.

Najnovija aktivnost, do sada najobimnija i sa najvi{e sadrà-

ja, nastavak je zapo~etog procesa edukacije i treninga, radi utvr|i-vawa i realizacije novih koncepata operativnog planirawa i upo-trebe jedinica. U tome }e pomo} ameri~ke strane i sagledavawe na-~ina i metoda wihovog rada biti od velike koristi u osposobqava-wu na{e vojske za zajedni~ki rad, ve`bovne aktivnosti i mirovnemisije sa drugim armijama sveta.

Tokom protekle posete Nacionalne garde Ohaja na{im oruà-nim snagama, obe strane formirale su timove za zajedni~ku obuku.Vazduhoplovci su radili na aerodromima u Batajnici i La|evcima,tim Zdruènih namenskih snaga (JTF) u Zdruènoj operativnoj ko-mandi General{taba VS, a specijalci u 63. padobranskom bataqo-nu. Predstavnicima Slu`be za odnose sa javno{}u Glavnog {tabaNacionalne garde Ohaja doma}in je bila Uprava za odnose sa jav-

GODINA

USPE[NESARADWE

20

1. oktobar 2007.

SARADWA

8/15/2019 049 Odbrana

21/84

rina. Predo~en je pristup problemu, predstavqen model celo-kupnog proseca dono{ewa odluka i analiziran tok aktivnostiZdruènih namenskih snaga, sa teì{tem na ulozi i zadacima{tabnih oficira. Posebno je ukazano na mesto i ulogu podo-ficira tog sastava Nacionalne garde.

Predavawa su imala ciq da prikaù na~in funkcionisawatih snaga za brzo reagovawe u podr{ci civilnim vlastima u slu-~aju elementarnih nepogoda, katastrofa i raznih akcidenata.

Ameri~ki tim se upoznao sa organizacijom Zdruène ope-

rativne komande G[ VS, wenim funkcijama i zadacima, a pri-sustvovao je i realizaciji sadràja {tabne ratne ve`be, koja jeplanirana i izvedena u duhu novog uputstva za operativno pla-nirawe.

no{}u, medicinski tim posetio je Vojnomedicinsku akademiju ivojne bolnice u Novom Sadu i Ni{u, a tim ameri~kih podofici-ra preneo je svoja iskustva u organizovawu i radu podoficir-skog kora, na ~emu se upravo radi u na{oj vojsci.

Delegacija ameri~kih vazduhoplovaca, koju je predvodiopotpukovnik Greg [nulo, posetila je Komandu Vazduhoplovstva iPVO, 204. i 98. avijacijsku bazu i aerodrome u Batajnici i La-|evcima. Posebne teme u razgovorima bile su odràvawe avio-na, organizacija i obezbe|ewe rada u avio-bazama, planirawe

i izvo|ewa leta~ke obuke, zatim funkcionisawe veze, protivpo-àrne za{tite i drugih bitnih funkcija za bezbedan rad. Gostisu obi{li hangare, stajanke sa avionima, a na aerodromu u La-|evcima i simulator letewa i padobransku sekciju.

U ameri~koj delegaciji bio je i tim Zdruènih namenskihsnaga (JTF 73), koji je predvodio brigadni general Xek Li. Gostisu u Zdruènoj operativnoj komandi General{taba VS pred-stavili predstavnicima na{e vojske i Ministarstva odbranena~ine wihovog rada i konkretne oblike angaòvawu u podr-{ci civilnim vlastima na sanirawu posledica uragana Kata-

PRIJEM KOD MINISTRA ODBRANE

Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 15. sep-tembra delegaciju Nacionalne garde Ohaja koju je predvodio

komandant general-major Gregori Vejt. Sastanku je prisustvo-vao i ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter.[utanovac i Vejt razgovarali su o bilateralnoj vojnoj sa-

radwi Srbije i SAD i saglasili se da prioritetni budu {ko-lovawe i usavr{avawe srpskih oficira u SAD.

Obostrano je konstatovano da dobra saradwa izme|uoruànih snaga Srbije i SAD doprinosi unapre|ewu sveukup-nih odnosa izme|u dve dràve.

8/15/2019 049 Odbrana

22/84

General Li sa svojim saradnicima posetio je Komandu Kop-nenih snaga, Tre}u brigadu i Centar za mirovne operacije.

Tim specijalnih snaga Nacionalne garde predvodio je majorLeri Henri. U 63. padobranskom bataqonu zajedni~ki su reali-zovani sadràji iz padobranske i vatrene obuke, samostalne is-hrane u prirodi, a izvedeno je uve`bavawe tima Slu`be traga-wa i spasavawa. Uo~ene su specifi~nosti u metodama i sadrà-

jima obuke, korisne i primewive i za jednu i za drugu stranu.Prikaz zajedni~ke obuke specijalaca, izveden 20. septem-bra na aerodromu u Ni{u, bio je zavr{ni ~in septembarskeposete delegacije Nacionalne garde Ohaja, kome su prisustvo-vali predsednik Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Dragan[utanovac, na~elnik General{taba VS general-potpukovnikZdravko Pono{ sa saradnicima, ambasador SAD u Srbiji Ka-meron Manter i general-major Gregori Vejt sa svim ~lanovimaameri~ke delegacije.

POSETA GENERAL[TABUVOJSKE SRBIJE

Na~elnik General{taba Vojske Srbije gene-ral-potpukovnik Zdravko Pono{ sastao se 17.septembra sa komandantom Nacionalne gardeOhaja general-majorom Gregori Vejtom.

Generali Pono{ i Vejt razgovarali su o za-jedni~koj obuci specijalnih jedinica, u okviruPrograma dràvnog partnerstva Srbije i Ohaja.

Dvojica generala saglasili su se da je dosa-da{wa jednogodi{wa saradwa Vojske Srbije iNacionalne garde Ohaja bila izuzetno korisnaza obe strane i da je postignut visok nivo pove-rewa.

Generali Pono{ i Vejt izrazili su uvereweda }e budu}a saradwa biti u ve}em obimu usme-rena na prakti~ne oblike.

SARADWADirektor Slu`be za odnose sa javno{}u Glavnog {taba Na-

cionalne garde Ohaja dr Mark Vejda i wegovi saradnici pose-tili su Upravu za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane.Nakon {to su gosti stekli uvid u organizaciju i na~in radaUprave, razmatrane su mogu}nosti unapre|ewa saradwe kon-kretnim projektima ~ija bi realizacija bila u funkciji boqeinformisanosti javnosti o toku, planovima i mogu}nostimaPrograma dràvnog partnerstva.

Istaknuta je potreba intenzivnije razmene informacija i

video i foto materijala o sprovedenim aktivnostima. Bilo jere~i i o me|usobnom ukqu~ivawu u radne timove za realizacijupojedinih aktivnosti iz oblasti odnosa sa javno{}u, korisnihza boqe informisawe i obu~avawe pripadnika dve slu`be.

Doktor Mark Vejda sa saradnicima obi{ao je i Novinskicentar „Odbrana“ i „Zastava film“, gde su tako|e razgovaralio potrebi razmene informacija na web-sajtovima, novinama idrugim sredstvima javnog informisawa.

R. MUTAVXI]

8/15/2019 049 Odbrana

23/84

23

Zajedni~ka ve`ba specijalaca

UÎMO JEDNI OD DRUGIHNa ni{kom aerodromu, 20. septembra, odràn je prikaz

zajedni~kih ve`bovnih aktivnosti pripadnika 63. padobranskogbataqona Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Obuku spe-cijalaca na padobranskom poligonu i u hangaru, sadràje u vezi

sa ishranom u prirodi i postupke slu`be za tragawe i spasava-we, pratili su i predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, mi-nistar odbrane Dragan [utanovac, ambasador SAD u SrbijiKameron Manter, na~elnik General{taba VS general-potpukov-nik Zdravko Pono{, komandant Nacionalne garde Ohaja gene-ral-major Gregori Vejt i drugi gosti.

U obra}awu novinarima nakon zavr{etka ve`be na~elnikG[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ najavio je nastavakaktivnosti i u narednoj godini.

– Program dràvnog partnerstva izme|u Srbije i Ohajazapo~et je pre godinu dana, a do sada su Vojska Srbije i Nacio-nalna garda realizovale 21 zajedni~ku aktivnost u oblastimarazmene malih jedinica, razvoja podoficirskog kora i organi-zaciji rezervnog sastava – rekao je general Pono{. On je pod-setio da je prva ve`ba realizovana u Ohaju, juna ove godine, ida je na woj u~estvovalo 16 pripadnika Vojske Srbije.

General Pono{ je podsetio da izme|u Srbije i SAD posto-ji jo{ jedan sporazum u okviru IMET programa, koji obuhvata obu-ku i obrazovawe, te da smo prethodnih meseci imali dvadesetakpripadnika na{e vojske na obuci i {kolovawu u SAD.

– U okviru programa dràvnog partnerstva sa Ohajom ima-mo ideju da nastavimo sa razmenom malih jedinica idu}e godinei to povezivawem srodnih sastava poput ABHO i sli~nih jedini-ca – istakao je general Pono{. – Ove godine uradili smo mnogovi{e nego neke druge zemqe u okviru sli~nih programa.

Komandant Nacionalne garde Ohaja general-major GregoriVejt zahvalio se na gostoprimstvu tokom boravka pripadnikaNacionalne garde Ohaja u Srbiji i podvukao:

– Kada smo po~eli sa realizacijom programa general Po-no{ i ja postavili smo ciq da ovo partnerstvo bude najboqe odsvih 56 partnerstava koje SAD imaju sa drugim dràvama. Sadamoèmo da kaèmo da nijedna druga dràva nije imala takve ak-

tivnosti kao {to smo to uradili izme|u Srbije i Ohaja. Na ni-{kom aerodromu nalaze se pripadnici specijalnih snaga Naci-onalne garde Ohaja koji su zajedno sa pripadnicima 63. pado-branskog bataqona razmenili iskustva i u~ili jedni od drugih.To je ono {to smo radili ove godine – u~ili jedni od drugih. To-kom ove posete poveo sam 38 saradnika koji su razmenili zna-wa i iskustva u oblastima zdravstva, odnosa sa javno{}u i ra-da zdruène operativne grupe, a planirali smo i program zaslede}u godinu.

Za Nacionalnu gardu Ohaja ovo predstavqa istorijski do-ga|aj i ja se ponosim onim {to je u~iweno ove godine u razmenijedinica i celokupnom programu dràvnog partnerstva. U pro-tekloj godini sklopqeno je dosta prijateqstva koja }e trajati~itav ìvot, ba{ kao {to smo general Pono{ i ja postali bli-ski prijateqi.

Zajedni~ka obuka izvo|ena je u Ni{u od 16. do 19. septem-

bra i na woj je u~estvovalo 34 pripadnika 63. padobranskogbataqona i 17 pripadnika Nacionalne garde Ohaja. Tokom obu-~avawa ni{ki padobranci objasnili su kolegama iz Ohaja me-todologiju osposobqavawa u rukovawu li~nim naoruàwem. Na-kon toga, zajedno su izveli ga|awa iz automatske pu{ke i pi{to-qa. Realizovana je i padobranska obuka tokom koje je izvedenzajedni~ki padobranski skok, a razmewena su iskustva iz obukeu preìvqavawu i slu`be tragawa i spasavawa.

Pripadnici Nacionalne garde Ohajo ocenili su da se radi obuka u 63. padobranskom bataqonu odvija na visokom pro-fesionalnom i vojni~kom nivou.

Z. MILADINOVI]

S n i m i o Z .

P E R G E

Obuka u preìvqavawu u prirodi: na meniju je i meso korwa~e

8/15/2019 049 Odbrana

24/84

1. oktobar 2007.

24

Na ve`bi je prikazano planirawe

na~ina upotrebe na{ih vojnih snaga za

odgovor na razli~ite vrste mogu}ih

dejstava neprijateqa. Kada uskoro budu

doneti dokumenti kojima se faze tog

procesa precizno defini{u, VS }e se

pridruìti grupi armija koje su na

savremen na~in uredile fundamentalnu

oblast u funkcionisawu svake vojske, a

to je planirawe wenih operacija.

P

[ TA BN A R AT NA V E@ BAZ D R U @ E N E O P E R A T I V N EK O M A N D E G [ V S

lava zemqa” nalazi se u procesu demokratizacije politi~kog ìvota, liberalizuje ekonomiju i smawuje oruàne snage uz wihovu modernizaciju. îni se da nezadrìvo napreduje na svim poqima i stvara sve boqe uslove za ìvot i rad svojih gra|ana. Me|utim, sve to biva naglo ugroèno razvojem ne-

stabilnosti u susednoj „crvenoj zemqi”. Posle ekonomske i poli-ti~ke krize, tamo na vlast dolazi ekstremno rukovodstvo koje vodi agresivnu politiku prema susedima. Javqa se realna opasnost da armija „crvene zemqe” napadne deo teritorije „plave zemqe”, pro-vinciju „Bravo”, pod izgovorom da brani prava tamo{we crvene nacionalne mawine. Sukob samo {to nije izbio...

Pro~itali ste po~etak scenarija za izvo|ewe {tabne ratne

ve`be Zdruène operativne komande (ZOK) u pro{irenom sastavu.Tema trodnevne ve`be pod nazivom „Pomak 2007”, odràne od 19.do 21. septembra u prostorijama General{taba VS u Beogradu, bi-lo je planirawe operacija. Oficiri iz ZOK i vi{e organizacio-nih celina G[ tokom ve`be studiozno su radili na izradi plan-skih dokumenata za izvo|ewe operacije odbrane zemqe.

Prema scenariju „Pomaka 2007”, Vojska Srbije upotrebilaje deo svojih snaga za odbranu dràve od agresije. Zami{qeno jeda se snage fiktivnih zemaqa sukobqavaju u provinciji „Bravo”.Zadatak odbrane od napada spoqa izabran je zato {to wime mogubiti prora|ene sve faze operativnog planirawa.

KAKO DOBITI RAT

– Zna~aj {tabne ratna ve`be, kao najzna~ajnijeg oblika prak-

ti~ne obuke u Vojsci Srbije, pre svega je u konkretizovawu razmi-{qawa o na~inu upotrebe snaga. Po scenariju, ZOK odlu~uje oupotrebi vojnih efektiva kako bi VS odgovorila na spoqnu agre-siju. Oficiri koji su za potrebe ve`be u{li u sastav ZOK plani-rali su akcije na zdruènom nivou, jer je tokom operacije odbranezemqe neophodno koordinirati upotrebu vojnih snaga pojedinihvidova – isti~e zamenik komandanta ZOK i rukovodilac ve`be ge-neral-major Qubi{a Dikovi}.

Scenarijom ve`be, kako nagla{ava general Dikovi}, predvi-|eno je planirawe na~ina upotrebe na{ih snaga za razli~ite vr-ste mogu}ih dejstava neprijateqa, {to se po terminologiji dokume-nata VS koja su u procesu izrade, naziva kursevima akcije. Fak-ti~ki, prema savremenim vojnim standardima, planirawe opera-

PLANIRAWEOPERACIJA

OBUKA

8/15/2019 049 Odbrana

25/84

cije treba da pruì odgovor na pitawe kako da se dobije rat, od-nosno vojni sukob. Uloga vojske u operaciji jeste da u~ini sve da bise postiglo tzv. krajwe èqeno stawe, onako kako ga defini{e dr-àvno rukovodstvo.

Sprovo|ewem svojih aktivnosti kroz vi{e faza, vojska posti-è jedan po jedan zacrtani ciq. Oruàne snage uti~u na neprijate-qev centar mo}i i dostiù pomenuto krajwe èqeno stawe. Timese operacija zavr{ava.

Prema re~ima pukovnika Bratislava Martinovi}a, koji je to-kom ve`be obavqao du`nost pomo}nika komandanta ZOK za opera-cije, prevashodni ciq izvo|ewa prakti~nih oblika obuke, kakav je{tabna ve`ba „Pomak 2007”, jeste uve`bavawe pojedinaca, ali iorganizacionih celina G[ da se radom {tabova na planirawuoperacija po savremenim procedurama osposobe za kvalitetan{tabni rad pri ispuwewu misija koje vojska ima.

OBUKA [TABOVA

„Pomak 2007” prva je ve`ba tog tipa koju izvodi ZOK. Do sa-da su se sli~nim aktivnostima bavili pojedini na

049 Odbrana

Documents

Transcript of 049 Odbrana