040 Odbrana

7/23/2019 040 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/040-odbrana 1/84

G o d i n a

B r

o j 4 0

1 5 . m a j

2 0 0 7 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 ,

2 0

e v r a

w w w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

CRNO-BELA

SLIKA

T e m aT e m a

DUBINSKAPRETRAGATERENA

CRNO-BELA

SLIKA

DUBINSKAPRETRAGATERENA

Civilno slu`ewe vojnog roka Civilno slu`ewe vojnog roka

Sanaci ja posledica eksplozi jeu Para}inu Sanaci ja posledica eksplozi je u Para}inu

ARSENAL SAVREMENO NAORU@AWE ARSENAL SAVREMENO NAORU@AWESpecijalni prilog Specijalni prilog

5 5

Poklon ~itaocima! Nalepnice sa oznakama Vojske Srbije

7/23/2019 040 Odbrana


7/23/2019 040 Odbrana


NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................

(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum .......... ......... .......... ......... ... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije.Blagoslov za {tampawe kwige dao jePatrijarh srpski gospodin Pavle.

Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslatina adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJEKAPITALNO

IZDAWE

310116

7/23/2019 040 Odbrana


4

I N T E R V J U

General Karlo @an, profesor strategijskih studija narimskom Univerzitetu LUISSNEMA SLOBODNIH JAHAÂ 8

Per asperaZUBI JEDNE POBEDE 11

T E M A

Civilno sluèwe vojnog rokaCRNO-BELA SLIKA 12

OD B R A N A

Odeqewe za civilno-vojnu saradwu General{taba VSKARIKA KOJA

NEDOSTAJE 16

Zajedni~ka ve`ba Srbije, Rumunije i BugarskeDUNAVSKA STRA@A 18

Sanacija posledica eksplozije u Para}inuDUBINSKA

PRETRAGA TERENA 20

Skup komandanata vojnih obrazovnih institucijaZNAWE I ISKUSTVO 24

Pukovnik Xejms Tabak, komandant Nato {koleu OberamergauuZAJEDNI^KA INTERESOVAWA 25

Iskustva vojnih sve{tenika u Kanadi U POTRAZI ZA SMISLOM 26

S A

D R @ A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), mr Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},

dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e

-m il

[email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”

PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o D a r i m i r B A N D A

15. maj 2007.

5

"Odbrana" je ~lanEvropskog udruèwa vojnih novinara

28

7/23/2019 040 Odbrana


Srpski posmatra~i u Obali Slonova~eDOPRINOS IZGRADWI POVEREWA 28

P R I L O G

ARSENAL - 5 31

D R U[ T V O

Sudska za{tita zaposlenihPARNIÊWE SA DR@AVOM 56

S V E T

Vojska JapanaFAKTOR SVETSKOG MIRA 58

T E H N I K A

Sajber ratovaweZA[TITA VOJNIHSISTEMA I SOFTVERA 62

K U L T U R A

No} muzejaÛDO SE DOGA\A 66

F EQ T O N

Vojni muzej i beogradska tvr|ava (3)VREME IDEOLOGIJE 68

Srpski kraqevski pilot Milan Miti}ZABORAVQENI HEROJ 72

S P O R T

Odbojka{ica Suzana ]ebi}NAJBOQI LIBERO NA SVETU 76

76

RE^ UREDNIKA

5

PROBLEM

P oruka koju sam elektronskom po{tom primio nedavno od sarad-nika Odbrane iz inostranstva, sa obave{tewem da smo „upaliu problem”, nije me ostavila ravnodu{nim. Jedan zanimqiv su-sret sa izraelskim vojnim istori~arom Martinom van Krevel-dom u Jerusalimu „iskomplikovao” se saznawem da je on tada od

na{eg saradnika saznao da mu je kwiga Komandovawe u ratu jo{ prepetnaest godina prevedena i objavqena u Srbiji.

Iako se na{ saradnik odmah ujeo za jezik, mesta za zabunu nijebilo. Ta kwiga Martina van Krevelda je jo{ 1992. godine objavqenau izdawu Vojnoizdava~kog i novinskog centra. [tampana je u hiqaduprimeraka, u ediciji inostrani pisci. Sankcije i ekonomska bloka-da zemqe bile su u to vreme problem da se ostvari kontakt sa auto-rom.

Kreveldu je, naravno, bilo drago da to ~uje, ali nije krio izne-

na|ewe da ga o tome niko do sada nije obavestio. Sagovornika je qu-bazno zamolio da mu, ako je to mogu}e, obezbedi nekoliko autorskihprimeraka (o autorskim pravima, bar do sada nije bilo re~i), a toje ujedno bio i uslov da govori za na{ list.

Dogovor je brzo postignut. Ako ne prona|emo kwigu u magacini-ma Vojnoizdava~kog zavoda i Novinskog centra „Odbrana”, problem}emo re{iti primercima iz na{ih privatnih biblioteka. Poùtelisu, i{arani podvla~ewem i zapisima na marginama, ali {ta da seradi.

Zebwa da }emo morati da se odreknemo svojih kwiga ubrzo jeotklowena. U na{em magacinu prona{li smo tridesetak komadasporne kwige. Na lageru VIZ-a nalazi se jo{ pet primeraka, a istotoliko odavno ~eka kupca i u kwiàri „Vojna kwiga”u Beogradu. Ce-na, kao u doba inflacije – samo 324 dinara. Laknulo mi je, moramda priznam. Ali u potrazi za kwigom sagledali smo jo{ jedan pro-blem i neplanirano sproveli malo istraìvawe.

Poraàvaju}e saznawe da se ta izvanredna studija prodaje ve}punih petnaest godina, potkrepqeno je novim. Jo{ jedna kwiga, sa ni-{ta mawe provokativnim nazivom za profesionalnog vojnika – Kako voditi rat , objavqena u istom tiraù godinu dana kasnije, jo{ uvek,naàlost, skupqa pra{inu u magacinima. A {ta re}i na to da se ukwiàrama i sada, 14 godina posle izlaska iz {tampe, mogu prona-}i i zaostali primerci kwige Andre Gavea, Ve{tina komandovawa ,koja se s pravom svrstava u vrh svetske klasike ratne ve{tine. U Cen-tralnoj biblioteci se tako|e nalazi ta izdawa, ali su do sada samodva do tri puta bila u rukama ~italaca.

Ako takva izdawa, ~ak ni u vreme kada su se na na{im prosto-rima vodili ratovi i kada su nam ratna iskustva mudrih vojskovo|abila dragocena, nisu privukla pa`wu profesionalaca kojima je ko-mandovawe i ratovawe u opisu radnog mesta i ìvotni poziv, i akosu se tim saznawem rukovodili oni koji su doneli odluku o ukidawuvojnih biblioteka, onda se toj odluci nema {ta zameriti.

Poku{avam da zamislim sli~nu situaciju u drugim profesijama.Na primer, da li bi nekoliko desetina hiqada pravnika i advokataostalo ravnodu{no prema studiji koja nosi naziv Kako voditi krivi~-ni postupak . Zatim, da li bi kwiga sa nazivom Ve{tina pregovarawa bila tako ne zapaèna u redovima menaxera, diplomata ili politi-~ara. Sumwam.

Problem autorskih prava, ako i bude postavqen, nekako }emore{iti sa gospodinom Van Kreveldom, a nad problemom koliko ofi-ciri malo ~itaju ili koliko malo para su spremni da izdvoje zastru~nu literaturu, treba se ozbiqno zamisliti.

7/23/2019 040 Odbrana


Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je 11. maja {esto~lan

sanitetski tim (AMET 9) s potpukovnikom Brankom Cimbaqevi}em na ~elukoji }e, u okviru redovne, devete smene, u~estvovati u mirovnoj misijMONUC u Demokratskoj Republici Kongo. Sastanku je prisustvovao i pukovnik Zoran Devi} iz Centra za mirovne operacije.

Tokom razgovora oceweno je da su obavqene sve neophodne pripremesanitetskog tima za odlazak u mirovnu misiju. „U~e{}e predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnim misijama UN za na{u zemqu je jako zna~ajno. Nadamo se da }e na{ doprinos uspostavqawu mira stabilnosti u kriznim podru~jima u svetu biti jo{ ve}i. Siguran sam da }ete na najboqi na~in predstavqati svoju zemqu” poru~io je tom prilikomministar Stankovi}.

Mirovna operacija UN MONUC u DR Kongu uspostavqena je u novembru 1999. godine na osnovu Rezolucije SB UN br. 1279. To je jedna od tri

15. maj 2007.6

AKTUELNO

OBELE@EN DAN POBEDEPovodom 9. maja - Dana pobede, ministar odbrane dr Zo-

ran Stankovi} poloìo je venac Ministarstva odbrane i VojskeSrbije na spomenik Neznanom junaku na Avali.

Pored najvi{ih dràvnih i vojnih zvani~nika Srbije, ven-

ce su poloìli i diplomatski predstavnici zemaqa pobednica uDrugom svetskom ratu.

Tim povodom delegacije Vojske Srbije, grada Beograda,SUBNOR-a, ambasadori Rusije, Ukrajine i Belorusije, polo-ìli su vence i na Spomenik sovjetskim ratnim veteranima naAvali.

Uo~i Dana pobede izvr{ena je po~asna artiqerijska paq-ba u glavnom gradu Republike Srbije, na Kalemegdanu, sa 10 plo-tuna iz 6 artiqerijskih oru|a.

Dan pobede u Drugom svetskom ratu obeleàva se i kao DanEvrope, imaju}i u vidu da je savremena Evropa zasnovana naosnovnim principima i na~elima koji su vodili borce protivnacizma i fa{izma – na principima mira, razumevawa, tole-rancije i saradwe. Tim pre Dan pobede predstavqa priliku dase odavawem po~asti stradalima istakne opredeqewe za o~uva-we tekovina ostvarenih tom veli~anstvenom pobedom. A. P.

REGIONALNA RADIONICAO PROGRAMU DR@AVNOG PARTNERSTVADvodnevna regionalna radionica o Programu dràvnog

partnerstva odràna je 9. i 10. maja u Dubrovniku. Radionicu jeotvorio na~elnik Nacionalne garde SAD general Stiven Blam, a

ispred Vojske Srbije u~estvovali su general-major Dragan Kolun-xija i pukovnici Petar ]ornakov i Vladimir Bekerevi}.

U radu regionalne radionice u~estvovali su i predstavniciministarstava odbrane Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske,Crne Gore, Ma|arske, Makedonije, Rumunije i Slovenije.

Radionica predstavqa svojevrsnu regionalnu podr{ku Pro-gramu dràvnog partnerstva u iznalaèwu najefikasnijih na~inaza izgradwu i uspostavqawe NATO standarda i mogu}nosti u~e-{}a u vojnim operacijama pod NATO liderstvom. Bila je to prili-ka za definisawe na~ina vojne podr{ke civilnim vlastima, ukqu-~uju}i sigurnost granica i luka, ali i procenu uspe{nosti aktiv-nosti koje ukqu~uju poslovnu, obrazovnu, medicinsku i nau~nu sa-radwu.

D E V E T I S A N I T E T S K I T I M Z A K O N G O

ODANI OTA

D A N G A R D E V O J S K E S R B I J E

Na \ur|evdan 1830. srpski kwazMilo{ Obrenovi} izdao je naredbu da senajstasitiji momci iz svih nahija onda{weSrbije okupe radi izvo|ewa posebne vojni~keobuke, kako bi se od wih formirala prvasrpska „Gvardija”

Ukasarni “Dediwe” u Beogradu sve~ano je obeleèn 6. maj – dan GardeVojske Srbije. Posle minuta }utawa u znak po{tovawa prema pripadnicima te elitne jedinice koji su izgubili ivote izvr{avaju}vojni~ke zadatke, komandant Garde, pukovnik mr Goran Radovanovi}pozdravio je sve prisutne, me|u kojima su bili izaslanik na~elnika

G[ VS, general-major Dragan Katani}, komandant ViPVO, viceadmiralJovan Grbavac, na~elnik Inspektorata odbrane, general-major DraganKolunxija, na~elnik Uprave za operativne poslove, general-major Miodrag Jevti}, na~elnik VMA, general-major Vidosav Kova~evi}, na~elniVojne akademije, savetnici predsednika Republike, Du{an Spasojevi} i

7/23/2019 040 Odbrana


mirovne misije UN u kojoj u~estvuju predstavnici Ministarstva odbrane iVojske Srbije i jedina misija u kojoj predstavnici na{e zemqe u~estvuju sajedinicom, odnosno nacionalnim kontigentom. Jedinicu ~ine sanitetskitim, sastavqen od dva lekara i ~etiri medicinska tehni~ara, koji u misijiobrazuju tim za medicinsku evakuaciju vazdu{nim putem (AMET).

7

GENERAL PONO[ U SEDI[TU NATOANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{ boravio je u sedi{tu Natoa u Briselu, 9. i 10.maja, gde je u~estvovao u radu Vojnog komiteta evroatlantskogpartnerstva.

Prvog dana posete general Pono{ je razgovarao sa general-

nim sekretarom Natoa Jap de Hop Sheferom o projektima Part-nerstva za mir, koji bi omogu}ili da srpska vojska stekne visoko-profesionalne standarde u {to skorijem vremenu. „Nato je vojnainstitucija koja poseduje najvi{e profesionalne standarde u sve-tu. I normalno je da svako ko je vojnik, èli da ostvari upravo testandarde”, rekao je general Pono{ posle sastanka.

Saradwa sa Natoom podrazumevala bi ve}i pristup obra-zovnim institucijama te alijanse, kao i rad na pove}awu intero-perabilnosti kroz prisustvo Vojske Srbije Nato ve`bama i ovla-davawe procedurama Partnerstva za mir u proceni jedinica imerewu operativnih sposobnosti.

U Briselu je konstatovano da je saradwa Vojske Srbije i Kfo-ra dobra i da je potrebno da se na isti na~in i nastavi. Na~elnikGeneral{taba Vojske Srbije istakao je da je od vojnih ~elnika Na-to dobio uveravawa da }e Kfor nastaviti da se pona{a odgovor-no u za{titi mawina na Kosmetu, posebno srpskog stanovni{tva.

Drugog dana boravka na~elnik General{taba VS u~estvovao jeu radu Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva. Na sastanku nakome u~estvuju na~elnici general{tabova dràva ~lanica Nato iPartnerstva za mir, razgovaralo se o aktuelnim Nato operacijamai misijama. Tako|e, tema razgovora je bila i budu}a transformaci-ja Nato snaga u ciqu efikasnijeg sprovo|ewa vojnih operacija.

General Pono{ je na sastanku predstavio iskustva u dosada-{wem procesu reformi Vojske Srbije i govorio o mogu}im obli-cima u~e{}a Vojske Srbije u Programu Partnerstvo za mir.

Na~elnik General{taba VS prvi put u~estvuje na sastankuVojnog komiteta evroatlantskog partnerstva, jer je prijemom Sr-bije u Partnerstvo za mir, Vojska Srbije stekla pravo za ravno-pravno u~e{}a u radu ovog najvi{eg vojnog tela Natoa.

ZAKONODAVSTVO SISTEMA ODBRANEZbornik radova „Pregled zakonodavstva sistema odbrane

Republike Srbije” koji je Institut za uporedno pravo pripremio usaradwi sa @enevskim centrom za demokratsku kontrolu oruà-nih snaga (DCAF) predstavqen je u Skup{tini grada Beograda.

U wemu su obra|ena mnoga pitawa, od onih iz oblasti vojnogprava do op{tih tema interesantnih {iroj javnosti o parlamen-tarnoj kontroli sektora odbrane, qudskim pravima pripadnikavojske, prigovoru savesti na vojnu slu`bu. Autori priloga obja-vqenih u kwizi u svojim tekstovima oslonili su se na pozitivnozakonodavstvo ne komentari{u}i predloge novih re{ewa zakonao vojsci.

S. S.

XBINIBojan Dimitrijevi}, te predstavnik Kraqevskog doma Kara|or|evi}a, Du-{an Babac.

– Uvek kada su to interesi dr ave i naroda zahtevali pripadniciGarde su na delu dokazivali spremnost da se odupru najve}im opasnosti-ma i da, ne {tede}i svoje ìvote, potvrde odanost najsvetijim vredno-stima otaxbine. Braniti otaxbinu za wih je zna~ilo braniti pro{lost,sada{wost i budu}nost svoje zemqe – istakao je pukovnik Radovanovi} usvom obra}awu okupqenima na proslavi.

Kako je naglasio pukovnik Radovanovi}, ovih dana, posle gotovo

jednog veka, prvi put u samostalnoj Srbiji, obeleàva se dan jedinicepod imenom garda. Agarda pripada najuzvi{enijim simbolima svake dr-àve, i slu`ba u woj je uvek predstavqala posebno priznawe. Kriteriju-mi za popunu Garde zahtevaju da se u woj na|u stasite i u svakom pogleduprimerne stare{ine i regruti.

Na sve~anosti su pro~itane i brojne ~estitke gardistima za dan je-dinice, pre svih ona koju je uputio na~elnik G[ VS general-potpukovnikZdravko Pono{, kao i naredbe komandanta Garde o stimulativnim mera-ma. Obeleàvawe 6. maja – dana Garde zavr{eno je sve~anim defileomjedinica. A. ANTI]

S n i m i o D . B A N D A

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.8

Zahvaquju}i italijanskoj ambasadi u Beogradu kao kontakt ta~ki Srbije za Nato,nedavno je u na{em glavnom gradu general u penziji Karlo @an odrào pre-davawe pod nazivom „Politi~ka kontrola oruànih snaga” nameweno pred-stavnicima MO i G[ VS. Sa bogatom vojnom karijerom, poloàjem vojnog sa-vetnika predsednika Italije izme|u 1990. i 1992. godine, visokom du`no{}u u

Oebsu vezanom za primenu Dejtonskog sporazuma od 1997. do 2001. godine, kaopredsednik Centra za studije ekonomske geopolitike i imenovani komesar za bez-bednost nuklearnog materijala u Italiji, italijanski general se pokazao kao veo-ma zanimqiv sagovornik, sa kojim smo razgovarali o brojnim pitawima, kao {to subezbednost savremenog dru{tva, odnosi SAD i EU, Rusije i Kine...

Nakon zavr{etka hladnog rata, znatno se promenio koncept bezbednosti, koja se do tada prvenstveno merila snagom oru ja i brojem qudi u ~izmama. Bezbed-nost danas odraàva mnoge aspekte ìvota u nekoj sredini. Kako to tuma~ite?

– Bezbednost se u modernom dru{tvu sagledava vi{edimenzionalno. Ne moèse o woj govoriti bez saznawa o pove}anom zna~aju wene ekonomske, psiholo{ke,

ekolo{ke, politi~ke i drugih dimenzija, ~iji je uticaj vidqiviji i sna`niji. Komplek-snost bezbednosti danas ogledava se i u brojnijim u~esnicima. Nekada su to bile sa-mo dràve i savezi, danas su to i nevladine organizacije i drugi ~inioci. Deregula-cija, primat trì{ta nad politikom, odsustvo uspe{ne globalne vlade i smawewecena telekomunikacija i transporta, stvaraju sna`nu mreù nedràvnih u~esnika ugeopolitici.

Naravno, i danas bezbednost ukqu~uje odbranu. Po{to je sada me|unarodni te-rorizam vaàn ~inilac, na zna~aju dobija spoqna bezbednost. Vojne snage moraju dase tome prilagode. One ne samo da treba da se opremaju i osposobqavaju za opera-cije visokog intenziteta, ve} i za operacije niskog intenziteta, i s te strane da po-drè bezbednost svoje zemqe. Bezbednost unutar sopstvene zemqe moè da se sagle-da i sa stanovi{ta eksternacionalizacije odbrane protiv terorizma, koju pratepreventivne akcije kao {to su one u Avganistanu i Iraku. Naravno, u razmatrawu

O bezbednosti u modernom

dru{tvu ne moè se govoriti

bez saznawa o pove}anom

zna~aju wene ekonomske,

psiholo{ke, politi~ke

dimenzije, ~iji je uticaj

vidqiviji i sna`niji nego

ikad pre. Pa ipak, i tako

multidimenzionalno shva}ena

bezbednost, nije uvek isto

interpretirana. Ovoga puta

predstavqamo razmi{qawe

jjednog profesora iz Italije.

GENERAL KARLO @AN,

PROFESOR STRATEGIJSKIH

STUDIJA NA RIMSKOM

UNIVERZITETU LUISS

NEMASLOBODNIH JAHAÂNEMA

7/23/2019 040 Odbrana


9

Za evropsku, ali i svetsku scenu, zani-mqiva su pomerawa u odnosu Rusije i Kine. Neki veruju da je na vidiku novi savez koji bi na duì rok doveo u pita-we daqu dominaciju SAD.

– Wihova saradwa odvija se na tak-

ti~kom nivou. Strategijsku saradwu me|uwima, smatram, veoma je te{ko posti}i.Na vojnoj akademiji u Pekingu, ili na vi-sokoj general{tabnoj {koli u Moskvi,glavni scenario odnosi se na sukob Ki-ne i Rusije. Naravno, postoje razli~itioblici saradwe, ali potencijalni savezme|u wima te{ko mogu da vidim. Suvi{eje tu razli~itosti. Morate ra~unati i nato da je demografska situacija u Rusijiprava no}na mora za Kremq, jer deo Si-bira ostaje bez stanovni{tva. Rusi sesve vi{e povla~e u evropski deo zemqe.Sli~no se de{ava i na delu Urala.Uz to, ima li podr{ke ideji da Rusija bu-de blià Zapadu, kao {to je to nekad

omogu}io Petar Veliki? Na nesre}u, u EU nismo uspeli da elabori-ramo zajedni~ku politiku prema toj zemqi. Stoga pojedina~ne drà-ve, kao Italija, Nema~ka, sklapaju sporazume o energiji sa Rusijom –re~ je o snabdevawu gasom, kori{}ewu naftnih poqa i sli~no.

Ponegde se ~uje da Rusija moè da uti~e na te zemqe odre|iva-wem posebnih uslova za, na primer, snabdevawe gasom? – Mislim da su uslovi za to veoma slabi. Trgovina gasom koja

povezuje Zapadnu Evropu i Rusiju od regionalne postaje globalna. Todaje fleksibilnost proizvo|a~u i morate ra~unati na to da je Rusijiapsolutno potrebno da prodaje gas i druge proizvode.

Jedna od va{ih teza jeste da „mali ratovi, kao {to su oni u Iraku, Avganistanu, nemaju zna~aj za globalnu situaciju”. Mnogi se nisu sloìli s vama.– Imaju}i u vidu wihov marginalni aspekt, ja i daqe isto mi-

slim. Kao {to na primer na globalnu situaciju u Evropi svojevreme-no nije imao uticaj kolonijalni rat Britanaca, Francuza i drugih.Va`nost ovih ratova jeste u tome {to pobu|uju zanimawe medija kojiproizvode odgovaraju}u reakciju javnosti.

Mediji sve vi{e „proizvode stvarnost”, {to se ne moè prene-bre}i ni u razmatrawu strategijskih pitawa. Kako to doìvqa-vate? – Zna~aj medija raste. Oni ozna~avaju i promovi{u napredak,

ali uti~u i na na~in na koji qude vide stvarnost i kako na wu reagu-ju. iwenica je da u teroristi~kim akcijama, na primer, pogine mawequdi nego u istom periodu u saobra}ajnim nesre}ama u jednoj obla-sti, ali se mediji fokusiraju na terorizam. Mora se ra~unati nauticaj koji mediji imaju u stvarawu javnog mwewa.

Sneàna \OKI]Snimio D. BANDA

bezbednosti i daqe je zanimqiva od-brana granice, ali i pove}ana rawi-vost posebno infrastrukture i kqu~nihresursa. Ali, da ne bude zabune: razli-ke izme|u unutra{we i spoqne bezbed-nosti se smawuju.

Prose~ni stanovnik Evrope ve} je nau~io da treba da se pla{i tero-rizma. Ostali bezbednosni izazo-

vi, rizici i pretwe ostali su du-boko u senci tog fenomena, premda to ne zna~i da ne mogu da se od-raze na kvalitet ivota, mo`da i na sam ivot.– Globalizacija je esencijalna za na-

{e ekonomsko blagostawe i rast, i ono{to je ugroàva, za nas predstavqa opa-snost. Tako je, na primer, konkretna opa-snost proliferacija oru ja za masovnouni{tewe. Velika pretwa je i ilegalnamigracija, posebno iz Centralne Afrike.Ekonomska, zdravstvena situacija, kao isukobi na tom podru~ju, navode qude da seupute ka Evropi u potrazi za boqim ivo-tom. Za moju zemqu veoma je zna~ajna i

borba protiv organizovanog kriminala.Pored tradicionalnih, dakle, po-javile su se i asimetri~ne pretwe, zakoje se treba pripremiti.

Kako svojim studentima, kao pro-fesor na Katedri strategijskih studija, predo~avate dana{wicu? – Za vreme hladnog rata postojala

je ravnoteà straha. Sada mnogi delo-vi sveta u~estvuju u razvoju globalnogblagostawa, ~ine}i svoje zemqe bogati-jim. Time i mi sami postajemo bogatiji.Na delu je logika Adama Smita, ne vi{eMakijavelija ili Hobsa, po kome je „~o-vek ~oveku vuk”.

Gde je mesto oruànim snagama u da-

na{woj modernoj dràvi, koja se vodi, kaète, logikom Adama Smita? – To mesto je unekoliko druga~ije nego pre. Ali dràva i daqe tre-

ba da bude brawena. Uz to, postoji odre|ena ravnoteà snaga. Sjediwe-ne Ameri~ke Dràve, kao centralna sila, odre|uju globalnu stabilnost,mir u svetu, slobodu saobra}aja, kretawa robe i qudi. Zemqe ne mogubiti slobodni jaha~i, ve} u takvim uslovima moraju da u~estvuju u odrà-vawu globalne sigurnosti. U~estvovawe u tome im omogu}ava da za{titesvoje interese. Uloga modernih oruànih snaga jeste odràvawe global-nog ekvilibrijuma. Kada ne bi bilo sofisticirane tehnologije kojomraspolaù dobro opremqene i obu~ene vojske, lako bi vlade koje se na-|u u te{ko}ama poku{ale da pro{ire svoj problem na druge zemqe.

Pomenuli ste SAD kao centralnu silu. Wen odnos sa Evro-pom prolazi kroz niz naizgled sitnih prilago|avawa i po-vremenih razmimoilaèwa?

– Postoje sna`ne veze me|u EU i SAD. Po mom mi{qewu, po-

stoji bazi~ni interes Evrope i SAD da odràvaju dobre odnose i sa-ra|uju u oblasti internacionalne stabilnosti i reda. Za{to? Zato{to SAD imaju brojne investicije u Evropi i obratno. Glavni pro-blem u wihovom odnosu jeste to {to Evropa nije ujediwena u politi~-kom i strategijskom pogledu, {to se pokazalo u ira~koj krizi.

Pored toga, u Evropi postoje brojne dràve sa razli~itim isto-rijama i tradicijama, kao i te{ko}ama da se sloè oko zajedni~kepolitike. Navikli smo na vo|stvo SAD i nastavqamo posao na ujedi-wavawu u politi~ko-strategijskom smislu.

Svedoci smo i povremenih nesporazuma izme|u samih ~lanica EU. [ta ih, po va{em mi{qewu, generi{e? – Razlike koje poti~u iz tipi~ne unutra{we politike. Razlike

su pre svega u interesima.

Mali ratovi, kao {to su oni u Iraku, Avga-nistanu, nemaju zna~aj za globalnu situaciju.

Vojne snage ne samo da treba da se oprema-ju i osposobqavaju za operacije visokog intenzi-teta, ve} i za operacije niskog intenziteta, is te strane da podrè bezbednost svoje zemqe.

Saradwa izme|u Rusije i Kine odvija se na takti~kom nivou. Strategijsku saradwu me|u wi-ma, veoma je te{ko posti}i .

Glavni problem u odnosu SAD sa Evropomjeste to {to Evropa nije ujediwena u politi~komi strategijskom pogledu, {to se pokazalo u ira~-koj krizi .

Kao gostuju}i predava~ general Karlo @anodrào je predavawe na Top~ideru

7/23/2019 040 Odbrana


U novosadskoj kasarni „Dr Rudolf Ar~ibald Rajs”, 9. maja zavr{en je kurs zainstruktore medicinske pomo}i, koji je organizovan u saradwi sa Sanitetstkom slu-`bom Kraqevine Norve{ke i uz wihovu donaciju u opremi. Polaznici su bili podo-

ficiri sanitetske slu`be iz VMA, Vojne bolnice Ni{ i VMC Novi Sad.Osposobqavawe je trajalo ~etiri sedmice, a izvo|eno je po Nato standardi-

ma. Te~aj je zavr{ilo devet polaznika kojima su uru~eni sertifikati da su osposo-bqeni za preno{ewe ste~enih znawa i iskustava i da mogu u~estvovati u mirovnimoperacijama.

Govore}i na sve~anosti pukovnik Mar~eta ]apin, komandant Sanitetskog na-stavnog centra u Novom Sadu, naglasio je da je to prakti~an primer na{e integra-cije sa svetom i to u oblasti koja ima humani karakter i zna~aj.

Sve~anosti uru~ivawa diploma prisustvovala je i delegacija Oruànih snagaKraqevine Norve{ke, na ~elu sa pukovnikom Rune Haverstadom, komandantom Zdruè-nih vojnih medicinskih slu`bi. B. M. P.

U Vojnoj akademiji, 8. maja, odràna je sve~anost na kojoj su pripadnicimaVS i MO uru~eni sertifikati o postignutom uspehu na testirawu za STANAG 6001iz engleskog jezika.

Na testirawe, koje je odràno od 2. do 12. aprila, iza{lo je 156 kandidata, auverewe o poloènom testu dobilo je vi{e od 100 ispitanika. Najboqi rezultatpostigao je vodnik prve klase Goran Orlovi}.

U obra}awu prisutnima na sve~anosti na~elnik Vojne akademije general-majormr Vidosav Kova~evi} istakao je „da je osnovni preduslov komunikacije sa svetom

poznavawe stranih jezika, pre svega engleskog”.

Prema re~ima potpukovnika Milana Tep{i}a, koji je zaduèn za sprovo}ewePELT programa u~ewa engleskog jezika, visoki koeficijent kojim je ocewena vaqa-nost srpskog STANAG testa govori o kvalitetu testirawa u Srbiji.

U R U ^ E N I S E R T I F I K A T I S T A N A G 6 0 0 1

ZAVR[EN KURS ZA INSTRUKTORE MEDICINSKE POMO]I

15. maj 2007.

DOGA\AJI

Saop{tewe Ministarstva odbrane

PROVERA ISPLATE DNEVNICAPovodom zahteva ve}eg broja rezervista

iz Kur{umlije za isplatu dnevnica za vremeprovedeno u jedinicama Vojske Jugoslavije to-kom 1999. godine, Ministarstvo odbrane usvom saop{tewu ukazuje da svaki rezervnipripadnik koji smatra da mu je povre|eno iliuskra}eno pravo na isplatu dnevnica moèda povede upravni spor, odnosno, da od Mi-nistarstva odbrane zahteva isplatu predmet-nih dnevnica.

Prve provere odre|enog broja presudaza isplatu dnevnica pokazuju, me|utim, ozbiq-ne indicije da su pojedincima ve} bili ispla-}eni iznosi pripadaju}ih dnevnica, redovnotokom 1999. i 2000. godine, a da su to pravoponovo ostvarili i sudskim presudama.

Radi spre~avawa sli~nih zloupotreba iu ciqu utvr|ivawa da li su ne~ija prava na

isplatu dnevnica zaista povre|ena, odnosnoda li je neko vi{e puta ostvario ili poku{aoda ostvari isto pravo, stru~ne slu`be Mini-starstva odbrane intenzivno pregledaju ar-hive iz 1999. i 2000. godine.

S obzirom na to da se radi o izuzetnovelikom broju spiskova i blagajni~kih potvr-da, koje moraju pojedina~no da se provere, zataj posao je potrebno odre|eno vreme.

DEBATA O PARTNERSTVU ZA MIR

U okviru obeleàvawa Dana Evrope, 11.maja u Centralnom domu VS odràna je deba-ta pod nazivom „PzM {ta kaè{ na to?”. De-batu su organizovali Evropski pokret u Sr-

biji, Centar za civilno-vojne odnose, Mini-starstvo odbrane i debatni klub „Otvorenakomunikacija”.

^lanovi debatnog kluba su tom prilikomizrazili razli~ita mi{qewa o tome trebali Srbija ili ne da zakora~i u Nato i iznelirazloge u korist svojih stavova.

@iri u sastavu Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra za politikuodbrane, predsednik evropskog pokreta uSrbiji @ivorad Kova~evi}, direktor Cen-tra za civilno-vojne odnose Miroslav Haxi}i Milan Coli} Humqan, predstavnik kampa-we neunato.org, na kraju je dao svoje vi|ewedebate. S. \.

NA VMA OBELE@EN DANMEDICINSKIH SESTARA

U amfiteatru Vojnomedicinske akademi-je 10. maja je obeleèn Me|unarodni dan me-dicinskih sestara, koji se ove godine slavi uokviru velikog jubileja - 800 godina od osni-vawa prve srpske bolnice u manastiru Stu-denica.

Na sve~anosti su tim povodom za naju-spe{nije progla{ene vi{i medicinski tehni-~ari Zorica Bekta{, Zorica Tanasi} i Qu-binka Davidovi}. M. [.

General Vidosav Kova~evi} uru~uje sertifikat poru~niku fregate Aleksandru Anti}u

Diplome je uru~io pukovnik Rune Haverstad iz Norve{ke

10

7/23/2019 040 Odbrana


P R S P R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

U svakom

apsolutizmu mogu se

prepoznati klice

fa{izma. Zato {to

takva ideologija

negira sve {to je

druga~ije, svaku

ideju koja se izmi~e

unisonom, svaku

misao koja zadire

u prazninu.

O

11

ZUBI JEDNE POBEDE

N

A

smog maja uve~e, godine 2007, za~ule su se jake de-tonacije negde iz pravca kalemegdanske tvr|ave.„[ta to bi!?“ – pitali su se {eta~i u Knez-Mi-

hajlovoj ulici. U Beogradu se ina~e ~esto puca, alijo{ ne iz privatnih diviziona. Osmog maja oko 20 tosu bili artiqerijski plotuni, u ~ast ili povodom po-bede nad fa{izmom.

Ako nas prosta ra~unica dobro sluì, u toj pobe-di i slobodi uìvamo 62 godine i neki dan vi{e. Madase u me|uvremenu mnogo toga dogodilo i promenilo.U maju 1945. Rusi su u{li u Berlin i oka~ili svoj crve-ni barjak na Rajhstag. U svom bunkeru „vu~joj jami“ ubio

se Adolf Hitler, u paru sa svojom Evom Braun. Naj~uve-niji „pi ar“ svih vremena, Jozef Gebels, otrovao jesvoje sedmoro dece, a zatim se sa svojom plodnom ari-jevkom pridruìo svome fireru.

Ko god je imao iz ~ega, svuda u Evropi i svetu,pucao je iz ~ega je mogao. A mogao je iz svega. Pucalose iz besa, osvete i straha, iz jake ~e`we za slobo-dom, iz qutwe {to je sve tako dugo trajalo. Na drugojstrani pobednici su zatrli dva japanska grada ne-qudskim nuklearnim eksperimentom. Videlo se kakoeuforija poni{tava svaku etiku. Pokoq za pokoq,to su dobra pravila rata.

Na Sremskom frontu masakr mladih boracaNOR-a, uglavnom Srba, neobu~enih za pozicionu bor-bu protiv (ve}) pobe|ene, ali opasne nema~ke vojne si-le. I to u povla~ewu. Zato je, kaù, kod nas rat trajao

{est dana vi{e, ta~no za toliko je na{ podvig bio va-`niji od svetskog.Ameri~ki sudija je u Nirnbergu osudio i obesio

petnaestak nacisti~kih vo|a. Herman Gering se nije uz-digao do konopca, jer je pre toga popio spasonosnu,smrtonosnu pilulu.

To bi mogao da bude kraj! Fa{izam je pao, sileosovine su skr{ene, wihova razvaqena ko~ija je izvr-nuta pokraj puta. Pobednici slave, a u slavqu se neu-mereno obe}ava: nikad vi{e rata, nikad vi{e naci-zma. Najve}e zlo u istoriji pokopano, rastureno je zmij-sko gnezdo, stiè nama vreme mira i spokoja!

li, ho}e{! Taman smo se ponadali, kad ono Itali-jani okupira{e Trst. Na{ Trst. Zato su Srbi ivikali na ulicama: „Trst je na{, mi ne}emo Trsta

dati, za Trst }emo ratovati!“

Nismo ratovali, mada su na{i trgovci volonterinekoliko godina kasnije opusto{ili tu luku. Prenelisu wene buvqake u Srbiju. To je zna~ilo da mr`wa nemoè biti ve~na, Trst je i daqe mogao da bude na{, ma~iji bio.

Protiv fa{izma na{i su borci nosili JosifaVisarionovi~a na usnama. Staqin je bio udarni junaksvih juri{a. Sve dok nismo saznali da ga vi{e niko nesme voleti. Kasnije je Nikita Sergejevi~ Hru{~ov, nakongresu KPSS, otkrio ko je bio Xuga{vili. I kolikoje miliona svojih pobio. Bilo ih je vi{e nego Nemaca.

To je ta kurva istorija, ve~na borba izme|u mit-ske zablude i stra{nih istina. Fa{izam je bio mr-

tav, bar pribli`no, bar klini~ki, ali zlo je ostalo.I na nivou sveop{teg razarawa vi{e nije bilo va-`no {ta se kako zove, ve} {ta je wegova su{tina.

U svakom apsolutizmu mogu se prepoznati klicefa{izma. Zato {to takva ideologija negira sve {toje druga~ije, svaku ideju koja se izmi~e unisonom, sva-ku misao koja zadire u prazninu.

Pre 62 godine svet je bio ujediwen protiv zlakoje se najavilo i pokazalo svoje isprave. Kuda ide iprotiv koga, {ta eli. A to }e re}i da je i{lo svuda,protiv svakoga i da je poèlelo sve. To {to se moèdefinisati i kao ostvarena ideja apsolutnog raza-

rawa, traìlo je prostor za svoje ostvarewe. U tomtragawu nikada nije bilo dovoqno ìvota koje vaqapose}i. I takva se ideja redovno okon~ava sama u se-bi, ali uvek uz neopisivu nesre}u.

I pored pomnog u~ewa istorije kataklizme 20.veka, klica fa{izma nije uni{tena. Ona je dobro uz-drmana, na~eta u prejakom pobedni~kom pijanstvu iostavqena da se razvija na beskona~no mnogo drugihna~ina. Ne{to od toga nije mogu}e prepoznati ni na-slutiti, a sva{ta }e se ve} najaviti samo.

eki }e sociolozi poku{ati da objasne kako je iz-vesna obnova Hitlerovog kulta samo neizbe`ni„rok fenomen“. Dakle, poku{aj mladog sve-

ta, nesvesnog simbola nesre}e, da Adolfa i wegovratni {tab proglase maskotama novog muzi~kog dina-mizma – i samo to. Ina~e ih nije briga ko su bili ti

qudi. Zar i drugi osvaja~i s protokom vremena nisuizgubili auru surovosti i postali ugledni odeqcistare povesti: Aleksandar Veliki, Timurlenk, Xin-gis-kan, Napoleon Bonaparta. Samo wih ~etvorica,na primer.

Ali, ovde je ipak re~ o novom dobu! Nebrojenazla mogla su za ovih {ezdeset i ne{to godina da baceu senku zlo~ine fa{izma. Mogla su, ali nisu. Ali ikod nas, u Srbiji, renovirana je opasna magija zla.Ima nekoliko naci-grupa, koje se ekstremnim sred-stvima bore protiv svake razli~itosti. @ele da svetbude ure|en po wihovom (uglavnom praznoglavom)ustrojstvu. Oni su deklarisani rasisti, antisemite,„srpski arijevci“ i {ovinisti.

Umeju da budu nasilni i surovi. Uvereni su dabrane Srpstvo i wegovu slavnu pro{lost, o kojoj

uglavnom pojma nemaju.[ezdeset i dve godine posle pada Berlina, ar-

tiqerija srpske vojske je na Kalemegdanu plotunomobeleìla pobedu nad fa{izmom. No, je li ta pobedabila potpuna, jo{ ne moèmo znati. Ali ne smemo se{aliti na ra~un firera iz na{ih sokaka.

Kad se Adolf Hitler odnekud pojavio, pa u min-henskim pivnicama po~eo svoj hod po grobovima, svisu mu se smejali. Tada je bio samo mali, komi~niklovn, demobilisani austrijski kaplar. Moler koji jeostao sam, ismejan, potcewen i bez posla. A onda jeodlu~io da pokori svet.

Autor je komentator lista „Politika“

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.

Uredba o vr{ewu vojne obaveze,kojom je propisano da regrutivojnu obavezu mogu izvr{iti i ucivilnoj slu`bi, predstavqala jezna~ajan pomak, po{to je, poredostalog, garantovala da nikovi{e ne}e sedeti u vojnom zatvoruzbog svojih gra|anskih ili verskihube|ewa. Iza nas je trogodi{wiperiod primene Uredbe, u kome je

vi{e od dvadeset hiqada vojnikave} odsluìlo vojni rok ucivilnoj slu`bi. Sada imamovremensku distancu posle koje secivilno sluèwe vojnog rokamoè vaqano analizirati,iskustva se polako sistematizujui sublimiraju, a na vidiku jei dono{ewe novog zakonao civilnoj slu`bi .

12

Donedavno se za odbijawe stupawa u oruàne snage i{lo u zatvor, {to ni-je zna~ilo i osloba|awe od vojne obaveze, ve} je posle izdràne kaznesledio novi poziv, samim tim novo odbijawe i, po pravilu, nova zatvor-ska kazna, sve dok vojni obveznik, obi~no pripadnik neke verske zajednicekoja ne toleri{e oru je, ne napuni godine kada prestaje regrutna obave-

za. Zato Uredba o vr{ewu vojne obaveze , kojom je propisano da regruti vojnuobavezu mogu izvr{iti i u civilnoj slu`bi, predstavqa zna~ajan pomak.

U Upravi za obaveze odbrane, Vojnom okrugu Ni{, organizacijama i usta-novama gde vojnici sluè vojni rok, potraìli smo odgovore na kqu~na pitawao tom va`nom segmentu poslova vojne obaveze.

TENDENCIJA RASTA

Srbi su generacijama smatrali da wihova zemqa i nacija imaju sna`nu

vojni~ku tradiciju. Pre samo dvadesetak godina te{ko bi bilo zamisliti mladi-}a koji ne èli da vojni rok sluì sa pu{kom, {to su potvr|ivali i svi dostup-ni statisti~ki podaci. Samo je 0,01 posto mladih qudi, pozvanih na sluèwevojnog roka 1995. godine, uloìlo prigovor savesti, a 2002. godine takvih jebilo 0,06 posto. ak i me|u studentima – obi~no najliberalnijem elementu uve}ini dru{tava – pacifisti~ki stavovi nisu nailazili na veliko odobrava-we. Kada je u aprilu 2003. godine, {est meseci pre uvo|ewa civilne slu`be,studentska unija Srbije ispitivala stavove studenata, ne{to vi{e od dve tre}i-ne ispitanika osudilo je one koji izbegavaju sluèwe vojnog roka, oko 37 postoje smatralo da su to slabi}i, 17 posto je mislilo da su kukavice, 12 posto po-smatralo ih je kao homoseksualce, a oko deset posto nazivalo ih je izdajnicima.

Ma koliko stereotipna, ta mi{qewa su se uklopila u tradiciju vi{ednev-nih slavqa prilikom ispra}aja u armiju i tradicionalnog mi{qewa, koje dan

CIVILNO SLU@EWE

V OJ NO G R OK A

CRNO-BELACRNO-BELASLIKA

7/23/2019 040 Odbrana


se o~ekivati da se sa tim boreregruti koji pro|u dva mesecaobuke, po{to je to posao speci-jalnih jedinica”, rekao je Dragi-{i}.

KONTROLAMADO NAPRETKA

U Republici Srbiji ima1.186 organizacija i ustanova, u

koje se regruti mogu uputiti nasluèwe vojnog roka u civilnojslu`bi. Najvi{e ima ustanovasocijalne za{tite (28 posto),zdravstvenih ustanova (20 po-sto), javnih preduze}a (16 posto),obrazovnih ustanova (13 posto),centara za socijalni rad (desetposto), ustanova kulture ({estposto), preduze}a za radno ospo-sobqavawe invalida (pet posto)i spasila~kih organizacija.Uprava za obaveze odbrane ivojnoteritorijalni organi poku-{avaju da pokriju celokupnu te-ritoriju zemqe, u skladu sa zah-

tevima vojnika za civilno sluè-we vojnog roka i interesovawemustanova i organizacija koje e-le da prime te vojnike. U tomprocesu ima problema zbog ve-likog broja zahteva za civilno

13

odlaska u Vojsku posmatra sim-bolom ratni{tva i mu{kostimladog regruta. Najnoviji poda-ci pokazuju da je takvim vremeni-ma do{ao kraj. Mladi regruti susve skloniji opredeqivawu zaalternativu redovnom sluèwuvojnog roka, ali i wihovi rodi-teqi sve ~e{}e napu{taju ideal

Srba kao ponosnih i najboqihratnika.

Od 2003. godine do danasvojni rok u civilnoj slu`bi od-sluìlo je 22.078 mladi}a, uovom trenutku wih 12.117 nalazise na sluèwu vojnog roka, dok suu postupku re{avawa 6.343 zah-teva. Nikoga me|u wima nijeobeshrabrila ~iwenica da vojnirok u civilnoj slu`bi traje trimeseca duè od redovnog sluè-wa vojnog roka. Te`wa pove}awaizvr{avawa vojne obaveze u ci-vilnoj slu`bi vidqiva je golimokom i ona se kre}e od jedan po-sto 2003. godine, pa do 48 postou pro{loj godini. U ovogodi{wemmartovskom roku upu}ena su4.674 regruta pod oru jem i4.019 vojnika na sluèwe vojnogroka u civilnoj slu`bi. Trebaimati u vidu da se generacije voj-nika u civilnoj slu`bi preklapa-ju, tako da ih u svakom trenutkuima vi{e nego vojnika na redov-nom sluèwu vojnog roka.Zanimqivo je da se beleì zane-marqivo mali broj regruta (petvojnika u 2006. godini) koji su seodlu~ili za mogu}nost da sluè

vojni rok bez oru ja, ali u jedi-nicama Vojske Srbije ili vojno-dohodovnim ustanovama. „Nemalogi~nog obja{wewa” – kaè za-stupnik na~elnika Uprave zaobaveze odbrane pukovnik GoranZekovi} – „za{to je to tako. Ra-dimo na tome da se pro{iri krugjedinica i ustanova u kojima sesluì vojni rok bez oru ja i uplanu je da u taj krug u|u i sviCentri za obuku”.

U proteklih nekoliko godi-na ~ula su se i mi{qewa da po-java sve ve}eg odlaska mladi}a

na sluèwe vojnog roka u civil-noj slu`bi oteàva popuwenostoperativnog e{elona Vojske Sr-bije i tako ugroàva bezbednostzemqe. Vojni analiti~ar ZoranDragi{i} ne slaè se sa timocenama i tvrdi da su tradicio-nalni modeli obaveznog sluè-wa vojnog roka zastareli i sveirelevantniji za modernu vojsku,~iji bi posao trebalo da budeborba protiv terorizma i orga-nizovanog kriminala. „Ne moè

PREKID VOJNOG ROKA U CIVILNOJ SLU@BI

Ustanove i organizacije su du`ne da {aqu mese~ne iz-ve{taje vojnoteritorijalnim organima i da u wima naveduneopravdane izostanke s posla vojnika, povrede radne di-scipline, eventualne tu~e, upotrebu hladnog ili vatrenogoru ja i svih pojava koje su suprotne principu prigovora sa-vesti. U takvim situacijama direktor je nadleàn da pokrenepostupak u Vojnom odseku (sa ~ije teritorije je regrut), sa zah-

tevom da se prekine civilno sluèwe vojnog roka u organiza-ciji ili ustanovi. Takvih slu~ajeva ima – do sada su zabele-èna 453. U Vojnom okrugu Ni{ prekinuto je civilno sluè-we vojnog roka za 288 vojnika, a po re~ima samostalnog re-ferenta za pravne poslove Vesne Dulovi}, razlozi su, presvega, u neizvr{avawu obaveza, nedolasku na posao i ka-{wewu. Javnosti je poznat primer vojnika Dejana Aran|elo-vi}a, Miqana Mili}a i Dejana Pavlovi}a iz Kraqeva, kojisu se obratili sredstvima javnom informisawa, kada im jeprekinuto sluèwe vojnog roka u civilnoj slu`bi. Tom prili-kom izneli su vi{e neistina. U su{tini, pri~a je bila veomajednostavna. Oni su u OO Crvenog krsta Kraqevo vi{e putaopomenuti zbog slabog zalagawa, nediscipline, ka{wewa inedolaska na posao, pri ~emu su wih trojica neopravdanoodsustvovala ~ak 43 dana. Odredbama Uredbe o vr{ewu voj-

ne obaveze propisano je da direktor organizacije ili usta-nove ima pravo da zatraì prekid sluèwa vojnog roka voj-niku koji ne izvr{ava radne du`nosti, {to je sekretar OOCK Kraqevo Mirjana Li{anin i u~inila. Shodno toj odluci,doneto je re{ewe da se pomenuti vojnici jave na sluèwe voj-nog roka sa oru jem u VP 5302 Poàrevac.

sluèwe vojnog roka i ograni~enih kapaciteta ustanova u kojima biboravili. Preduzimaju se mere i ulaù stalni napori radi uspo-stavqawa odgovaraju}eg balansa, tako da }e i u narednih nekolikomeseci spisak organizacija i ustanova biti uve}an za stotinak no-

vih naslova. Ustanove i organizacije moraju da ispune dva kqu~nauslova, kako bi stekle pravo da primaju vojnike na civilno sluè-we vojnog roka, a to je da se finansiraju iz buxeta i da obavqajudelatnost od op{teg interesa. Ukoliko se dogodi da organizacijaili ustanova, sa kojom je potpisan ugovor o sluèwu vojnog roka ucivilnoj slu`bi, promeni vlasni~ki odnos, du`na je da obavestivojnoteritorijalne organe i sa wom se ugovor raskida.

Ko, u stvari, ima uvid u funkcionisawe sluèwa vojnog rokau civilnoj slu`bi i kakve su nadle`nosti vojnih organa u tom delu?Do 2005. godine sva odgovornost je bila na direktorima organi-zacija i ustanova, ali su u tom periodu zapaène i odre|ene ne-pravilnosti i devijacije. To je bio jedan od razloga za dono{ewedopune Uredbe o vr{ewu vojne obaveze , koja se odnosi na sluèwe

Zastupnik na~elnika Uprave za obaveze odbrane pukovnik Goran Zekovi}

7/23/2019 040 Odbrana


TEMA

15. maj 2007.14

vojnog roka u civilnoj slu`bi, gde se u ~lanu 55. daje nadle`nostorganima Ministarstva odbrane da kontroli{u civilno sluèwevojnog roka u organizacijama i ustanovama. U pro{loj godini Upra-va za obaveze odbrane i vojnoteritorijalni organi izvr{ili su473 kontrole, {to zna~i da su kontrolisali 45 posto ustanova i

organizacija, i to sa tendencijom da pokriju sve oblasti rada (so-cijalna, zdravstvena, humanitarna, spasila~ka, rehabilitacijainvalida i delatnosti od op{teg dru{tvenog interesa).

„Mi èlimo da utvrdimo u kojim oblastima se doga|aju devi-jacije i anomalije u izvr{avawu civilne slu`be, kao jednog od ob-lika vojne obaveze, i da to predo~imo nadle`nim organima i mi-nistarstvima Vlade Srbije.” – govori pukovnik Goran Zekovi}. „Naosnovu rezultata kontrole uo~eni nedostaci se upu}uju i Inspek-cijama rada na lokalnom nivou, a prema vojnicima koji nisu ispu-nili zakonske obaveze preduzimaju se mere prekida sluèwa voj-nog roka u civilnoj slu`bi i nastavak sluèwa vojnog roka u jedi-nicama Vojske Srbije”. Primetno je da direktnih nadle`nosti or-gana MO prema organizacijama i ustanovama nema, ali je op{tiutisak da kontrole ispuwavaju svoj ciq i da daju veliki doprinos uukupnom popravqawu stawa u oblasti sluèwa vojnog roka u ci-

vilnoj slu`bi. U prilog toj oceni idu i tvrdwe pukovnika Zekovi}ada kontrole do sada nisu utvrdile pojave anarhi~nog pona{awa ipotpunog odstupawa od propisanih normi. Nema sumwe da pozitiv-ne impulse u regulisawu svih nejasnih pitawa u civilnoj slu`bidaju i radni sastanci, koje komande Vojnih okruga i Vojnih odsekaimaju sa organizacijama i ustanovama u radi me|usobnog infor-misawa o aktuelnim problemima, na~inima prevazilaèwa i no-vinama u normativno pravnoj regulativi.

SPECIJALNA BOLNICA SOKOBAWA

Crno-bela slika najboqe karakteri{e sliku vojnika na ci-vilnom sluèwu vojnog roka. Ima veoma pozitivnih primera, izkojih se vidi da vojnici, angaòvawem u pravnoj, ekonomskoj, in-formati~koj ili nekoj drugoj oblasti, unapre|uju delatnosti insti-tucija u kojima sluè vojni rok. Kontrolama su zabeleèni slu~a-jevi izuzetnog zalagawa vojnika u organizacijama i ustanovama,~ije se delatnosti zasnivaju na humanitarnom radu. Tako u beo-gradskom Centru za sme{taj i dnevni boravak dece i omladineometene u razvoju isti~u da se prisustvo vojnika na civilnom slu-èwu vojnog roka pokazalo vi{estruko korisno i za Centar, i zadru{tvenu zajednicu, jer se time {ire saznawa o mogu}nostima ivrednostima osoba sa smetwama u razvoju. Vojnici se nalaze upratwi korisnika pri organizovanom prevozu i ukqu~eni su u ak-tivnosti sa korisnicima, shodno svojim sposobnostima. Qudi uCentru tvrde da }e se sa angaòvawem vojnika nastaviti i u na-

SEMINARI I ANALIZE

Nedavno je u Beogradu odràn seminar „Problemi u re-alizaciji sluèwa vojnog roka u civilnoj slu`bi i predloziza dogradwu sistemskih re{ewa“. Tom stru~nom skupu prisu-stvovali su najodgovorniji qudi iz Uprave za obaveze odbra-ne, Vojnoteritorijalnih organa, Pravne uprave i ~lanovi ko-misija, koje donose re{ewa o upu}ivawu na sluèwe vojnogroka u civilnoj slu`bi. Na tom sastanku detaqno su razmo-

treni problemi o uputu regruta na sluèwe vojnog roka u ci-vilnoj slu`bi, sistematizovani zakqu~ci iz izvr{enih kon-trola, ukazano je na nepravilnosti u primeni zakonskih ipodzakonskih propisa u postupawu sa predmetima upravnogpostupka i izvr{ewa upravnog nadzora, odre|eni su krite-rijumi za izbor organizacija i ustanova za civilno sluèwevojnog roka i predloène mere za kvalitetniji prodor in-formacija u javnost o sistemu vojne obaveze. O tome kolikise zna~aj daje problemima sluèwa vojnog roka u civilnojslu`bi svedo~i i podatak da je Vojni okrug Ni{ toj temi daosredi{we mesto na analizi vojne obaveze, koja je odrànapo~etkom maja u Studenici.

rednom periodu. Suboti~ki

„Dnevnik” je nedavno predo~iojavnosti da su vojnici na civil-nom sluèwu vojnog roka angaò-vani da distribuiraju ru~kovena li~ne adrese starih i nemo}-nih, u okviru projekta brige ostarima „Kuhiwa na to~kovima”.Sigurno je da pomenuti primerigovore o vojnicima koji su nasluèwe vojnog roka u civilnojslu`bi do{li, zaista, zbog pri-govora savesti. Oni su o~igled-no opredeqeni za socijalni, hu-manitarni i dru{tveno korisnirad, ni{ta im nije te{ko, imajustrpqewa i unose sebe u sve ak-

tivnosti, tako da predstavqaju ponos ove kategorije izvr{avawavojne obaveze. Za ponos je i angaòvawe tri i po hiqade vojnikana sanaciji posledica od elementarnih nepogoda i odbrani od po-plava.

Po mi{qewu komandanta Vojnog okruga Ni{ pukovnika Qubi-{e \or|evi}a, na teritoriji nadle`nosti vojnoteritorijalnog or-gana kojim komanduje sluèwe vojnog roka u civilnoj slu`bi najbo-qe funkcioni{e u Specijalnoj bolnici za nespecifi~ne plu}nebolesti „Sokobawa“. Ta ustanova, sa direktorkom mr QiqanomIsakovi} na ~elu, jedina primewuje prirodne faktore u le~ewu ipostiè odli~ne rezultate. U woj je od 2004. godine do danas vojnirok sluìlo vi{e od 60 mladi}a iz Sokobawe i Aleksinca. „Soko-bawa je malo mesto” – kaè rukovodilac odràvawa i lice zadu-èno za rad sa vojnicima Dragan Mili}evi} – „i znamo ko je sklonkome poslu. Vojnici naj~e{}e obavqaju poslove kuvara i konoba-

ra, ali ih angaùjemo i u kwigovodstvu, slu`bi odràvawa i ure-|ewu zelenih povr{ina”. U bolnici su veoma zadovoqni wihovimradom, a po re~ima pomo}nika direktora Miroquba \orovi}a,ove godine su iskazali potrebe za 40 vojnika. Pored plate i put-nih tro{kova, oni vojnicima obezbe|uju i topli obrok, na {ta, pougovoru, nisu obavezni.

Vojnik Slavoqub ]irkovi} obavqa poslove kwièwa i kon-tirawa u ra~unovodstvu i zadovoqan je {to mu taj posao omogu}a-va i izvesnu praksu za studije ekonomije i bankarstva. „Prevagnu-lo je dete, koje sam dobio pre dva meseca, da izaberem civilnosluèwe vojnog roka” – tvrdi Slavoqub – „a nisam ni qubiteqoru ja”. Wegov drug Goran Todorovi} iz Resnika radi kao pomo}-ni radnik u kuhiwi, nau~io je da rukuje ma{inom za prawe, ve{t je

Komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi}

7/23/2019 040 Odbrana


15

ZLOUPOTREBE

Sigurno je da u procesu civilnog sluèwa vojnog rokaima i mnogo zloupotreba, po~ev{i od samog podno{ewa zah-teva regruta, koji na taj na~in èle da za izvesno vreme od-loè sluèwe vojnog roka. Neke nesrazmere ukazuju da ne-{to nije u redu, recimo, poput uputa regruta u Tutinu, gde pore~ima komandanta vojnog odeqka Tutin Mumina \ur|evi}a,tri vojnika odu na sluèwe vojnog roka sa oru jem, dok wih100 ~eka da se uputi na civilno sluèwe vojnog roka. Sve~e{}e se beleì zloupotreba poloàja ovla{}enih lica uustanovama, koje omogu}avaju vojnicima da ostvaruju pravaiz radnog odnosa (plate i ostalo), {to je u suprotnosti saZakonom o radu RS , koji precizira da prava iz radnog odno-sa miruju u vreme izvr{avawa vojne obaveze. Neretko se voj-nici na civilnom sluèwu vojnog roka politi~ki angaùju kaoodbornici na lokalnom nivou.

qavaju da se late oru ja. Sli~na situacija je i drugim gradovima,mada ne postoji zvani~na statistika o nepovoqnom uticaju ovakvogvida sluèwa vojske na zapo{qavawe gra|ana. „Verovatno je na~i-wen pogre{an izbor ustanova u koje se {aqu vojnici, pa zbog togaima i zloupotreba” – rekla je {ef Odseka za posredovawe u zapo-{qavawu Qiqana Marinkovi}-Stankov – „i primera da poslodav-cima dobro do|u prigovara~i savesti. Nije te{ko izra~unati koli-ko oni u{tede zbog toga {to za pojedina radna mesta ne moraju dadaju plate, prijavquju sta`, zdravstveno i socijalno osigurawe.

Odgovorni qudi Narodnog pozori{ta u Beogradu izjavili su svoje-vremeno da su regruti za godinu dana u{tedeli pozori{tu 8,7 mi-liona dinara, {to je vi{e od 10 procenata godi{weg produkcionogbuxeta. Organizacije i ustanove su doskoro imale samo obavezu darefundiraju tro{kove plata i prevoza, ali je i to te{ko i{lo, pasu po tom osnovu du`ne Ministarstvu odbrane 12,5 miliona dina-ra. Zbog toga je januara ove godine done{sena Izmena Uredbe , pokojoj su ustanove i organizacije obavezne da pomenute tro{kove is-pla}uju vojnicima na ruke. Neke ustanove su se i tome dosetile, pasu vojnicima ponudile da potpi{u izjavu o odricawu od plata i put-nih tro{kova. Vojnoteritorijalni organi tim povodom preduzimajumere i o tim pojavama obave{tavaju Inspekciju rada.

u qu{tewu krompira, a pomalo u~i i da kuva. Vojnici uglas tvrdeda nemaju nikakvih problema, a nadaju se i poslu posle zavr{etkavojnog roka. Da to nije nemogu}e govori i primer Dragana Veqko-vi}a, koji je u Specijalnoj bolnici sluìo vojni rok i tako se do-bro pokazao na poslu medicinskog tehni~ara da je ve} sutradanpo zavr{etku vojnikovawa primqen u profesionalni radni od-nos. „Nekog }emo i iz ove generacije vojnika zaposliti” – kaèDragan Mili}evi} – „a da imamo mogu}nosti zaposlili bismo ihmnogo vi{e”.

MATERIJALNA DOBIT

Naàlost, nije ba{ sve svetlo u pri~i o vojnicima koji vojnirok sluè u civilnoj slu`bi. Mnoge organizacije i ustanove gleda-ju da sa vojnicima re{e svoje prakti~ne probleme, a ne da ih ukqu-~e u dru{tveno-koristan rad. Ve} nasumi~an i kratak pregled pre-ko Interneta pokazuje za {ta se sve vojnici angaùju. Na primer,najve}a pred{kolska ustanova na Balkanu – novosadsko „Radosnodetiwstvo“ – namenila sto vojnika za obezbe|ewe objekata, {to jepo re~ima Ruè Pajanti}, najjeftiniji i najsigurniji vid za{tite.Vaqevska biblioteka „Qubomir Nenadovi}” vojnicima je podari-la poslove otpisa kwiga i periodike, po{to biblioteka nema do-voqno kadra da taj posao okon~a. [ta tek re}i za JKP „îsto}a”Novi Sad, koja je vojnike rasporedila na poslove ~i{}ewa dvori-

{ta preduze}a i ure|ewa prostorija, dok JP„Ingas” iz In|ije voj-nike upu}uje da vr{e redovne godi{we preglede gasne instalacije.Za tu delatnost i obavezu distributera gra|ani In|ije, ina~e, pla-}aju svakog meseca po trideset dinara. Te{ko se moè re}i da po-menute vojni~ke aktivnosti spadaju u dru{tveno koristan rad, ajo{ mawe da wihovo radno angaòvawe ne stvara materijalnu do-bit ustanovama, organizacijama i preduze}ima.

Pitawe stvarawa materijalne dobiti ne predstavqa maliproblem, zato {to je usko povezano sa porastom i stagnirawem ne-zaposlenosti. Svojevremeno je u Klini~kom centru Srbije bez po-sla ostalo 17 radnika slu`be obezbe|ewa, a u Neuropsihijatrij-skoj bolnici u Kovinu otpu{teno je oko trideset zaposlenih. Nawihova mesta primqeni su vojnici, kojima savest i moral ne dozvo-

Vojnik Goran Todorovi} sa Stanicom Brankovi} i Nadom Omerovi}u kuhiwi Specijalna bolnice Sokobawa

Te{ko je i taksativno nabrojati sve probleme u vezi sa civil-nim sluèwem vojnog roka. Jedan od najve}ih je, svakako, neobu~a-vawe tih mladi}a za bilo kakvu dru{tveno korisnu obavezu. Samosu prve dve generacije pro{le kakav-takav proces obuke, a kasnijese od toga odustalo zbog nedostatka novca. Najnovije informacijegovore da }e Uprava za odbranu RS i podru~ni organi MO ubrzoponovo zapo~eti sa obukom te kategorije vojnika. „Kapaciteti usta-nova su nedovoqni da se upute svi regruti kojima je doneto re{e-we” – kaè pukovnik Qubi{a \or|evi} – „i veliki broj vojnika jena ~ekawu”. Ima i vojnika koji se izjasne za civilno sluèwe voj-nog roka, a onda se predomisle i ho}e da idu na sluèwe vojnogroka sa oru je. Takvih je u pro{loj godini bilo 1.220.

Civilno sluèwe vojnog roka funkcioni{e, ali sa o~iglednovelikim problemima. Iskustva drugih zemaqa govore da se pitawa

alternativne ili civilne slu`be re{avaju u ministarstvima zarad i socijalno zapo{qavawe, negde u ministarstvima pravde, ne-gde u MUP-u, a u vrlo malom broju zemaqa u Ministarstvu odbra-ne. U proceduri je novi zakon o civilnoj slu`bi, ra|en po evrop-skim standardima i u saradwi sa Beogradskom kancelarijomEvropskog biroa za prigovor savesti, u kome se predvi|a da civil-na slu`ba bude van Ministarstva odbrane i vezana za neko od mi-nistarstava Vlade Republike Srbije. Na taj na~in sistem odbrane}e se rasteretiti mnogih problema, ali }e te probleme u krajwemzbiru neko morati da re{i, i to tako da se model sluèwa vojnogroka u civilnoj slu`bi uredi celovito, pa`qivo i uz izbegavawesvih negativnih implikacija.

Zoran MILADINOVI]

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.16

Kao i uvek kada se ne{to tek za~iwe, postoji veliko intere-sovawe javnosti za rad Odeqewa za civilno-vojnu saradwu.Kako i {ira vojna sredina jo{ nema zaokruènu ideju o to-me {ta su delatnosti odeqewa koje nosi poslove civilno-vojne saradwe, na{ sagovornik na ovu temu bio je potpukov-

nik Igor Avdi}, referent u Odseku za planirawe Odeqewa zacivilno-vojnu saradwu. U okviru pomenute reforme, ali i iz-gradwe novog kvaliteta Vojske uslovqenog unutra{wim potreba-ma i dostizawem standarda interoperabilnosti sa zemqamaPartnerstva za mir i Natoa, u General{tabu VS projektovana

je funkcija civilno-vojne saradwe. Odeqewe koje je nosi je in-tervidovska, organizacijska jedinica, namewena za predlagawe,planirawe, pripremu, koordinaciju i realizovawe aktivnosti,organizacijsko i normativno-pravno ure|ewe i razvoj sposob-nosti civilno-vojne saradwe.

Kakav je delokrug rada ovog odeqewa, a kakvi su mu misija izadaci, pitawe je koje se logi~no name}e, kao {to se i otvarapitawe pojmovnog razgrani~ewa u odnosu na civilnu kontroluvojske, kao i civilno-vojne odnose.

– Pod pojmom civilno-vojna saradwa podrazumevaju se sveone aktivnosti koordinacije i saradwe vojnih komandanta i ci-vilnih aktera, a radi pruàwa podr{ke misiji i zadacima kojeizvr{ava ta jedinica na terenu.

Pod pojmom civilnih aktera podrazumevaju se civilno sta-novni{tvo, lokalni nadle`ni organi vlasti, doma}e i me|una-

rodne vladine i nevladine organizacije i agencije koje se nala-ze u zoni odgovornosti odre|ene jedinice.Zato je smisao civilno-vojne saradwe (CVS) u uspostavqawu

veze izme|u vojnih i civilnih predstavnika na odre|enom nivoui prostoru, kako bi se obostrano podrànim aktivnostima do-prinelo dostizawu zajedni~kih interesa.

Ciq svih tih aktivnosti je postizawe realnih i upotrebnihprednosti za jedinicu, pove}awe bezbednosti sopstvenih snaga iuspostavqawe poverewa sa lokalnim stanovni{tvom – kaè pot-pukovnik Avdi}.

Kako bi se konkretizovala slika o nameni ovakve delatnosti,sa strategijskog nivoa potrebno je pre}i i na odre|ene nivoe voj-ne organizacije, pre svega do sadejstva sa jedinicima na terenu.

O

D B R A

N A

O D E Q E W E Z A C I V I L N O - V O J N US A R A D W U G E N E R A L [ TA B A V S

KARIKA KOJA

NEDOSTAJE

– Na takti~kom nivou, u realnim uslovima, a to zna~i na ni-vou brigade, zadatak qudi zaduènih za civilno-vojnu saradwubio bi: kratkoro~no i dugoro~no savetovawe komandanta o we-govim obavezama u pogledu uticaja vojnih operacija na civilnupopulaciju (ekonomija, za{tita okoline, zdravstvo); savetova-we komandanta o pravilima angaòvawa prema civilima u pod-ru~ju operacija; sagledavawe mogu}nosti podr{ke civilnoj za-{titi i wenim projektima za pruàwe pomo}i u kriznim situa-cijama; formirawe i upravqawe centrom za civilno-vojnu sa-radwu radi odràvawa veze i koordinacije sa civilnim orga-

nizacijama, vlastima i stanovni{tvom u zoni odgovornosti je-dinice; sagledavawe kapaciteta o postrojewima, zalihama idrugim materijalnim resursima iz lokalnog civilnog sektoraradi podr{ke vojnim operacijama; itd. Jednom re~ju, zadatakorgana za CVS je da informi{e komandanta jedinice o svimdru{tvenim, politi~kim, kulturnim, verskim, ekonomskim, huma-nitarnim faktorima ìvotne sredine u kojima se sprovodi ili}e se sprovoditi vojna operacija, a to je angaòvawe Vojske ure{avawu kriza uzrokovanih elementarnim nepogodama do iz-vo|ewa mirovnih operacija.

TERMINOLO[KA I SU[TINSKARAZGRANIÊWA

Uzrok mogu}eg nerazumevawa sadràja rada Odeqewa moèbiti i u terminolo{kom odre|ewu. Saradwa se odnosi na pojamzajedni~kog rada Vojske sa strukturama koje nisu pod wenom nepo-srednom komandom i gde se utvr|uje druga~iji na~in komunikacijeu odnosu na pojam odnos koji je {iri i koji pored ostalog podra-zumeva i delatnost koja se ti~e odnosa sa javno{}u koja je usme-rena na kreirawe imixa odnosno utiska o vojnoj organizaciji,{to nama nije primarni ciq. Pojam civilni poslovi , kako to naj-ve}i broj razvijenih zemaqa sveta terminolo{ki odre|uje, sva-kako da moè da zbuni ~itaoca jer obim poslova koje oni plani-raju i sprovode svodi se na sadràj koji mi tako|e radimo – ka-è potpukovnik Avdi}.

Kako bi se boqe uo~ile razlike ranije i sada{we organiza-cije obavqawa zadataka iz oblasti CVS, va`no je ukratko pod-

Izmeweni karakter savremenih izazova,rizika i pretwi po nacionalnu bezbednostna{e dràve kao i opredeqewe na{egdru{tva da se integri{e u evroatlantskebezbednosne strukture, nametnulo je potrebureforme sistema odbrane. Jedan od takvihreformskih poteza bilo je i nedavnoosnivawe Odeqewa za civilno-vojnusaradwu (J-9) pri General{tabu VojskeSrbije.

Potpukovnik Igor Avdi}: Civilno-vojna saradwa ja~a jedinicu i wene odnose sa lokalnim stanovni{tvom

7/23/2019 040 Odbrana


17

vr{avawu, osposobi}e se najboqi kadar za CVS koji }e sa si-gurno{}u mo}i da odgovori svim zahtevima propisanim Nacrtomuputstva za operativno planirawe i rad komandi u Vojsci Srbi-je , i koji }e ravnopravno mo}i da u~estvuje u izvr{avawu CVSzadataka u misijama u~e{}a u izgradwi i o~uvawu mira u regionui svetu – saznajemo od potpukovnika Avdi}a.

ADEKVATAN ODGOVOR NA KRIZU

Prilikom odre|ivawa plana razvoja civilno-vojne saradwe i

utvr|ivawa obima zadataka koji moraju biti ura|eni, analizira-na su i re{ewa iz ove oblasti oruànih snaga stranih zemaqa.Razli~ite zemqe su razli~ito pristupile utvr|ivawu normativ-no-pravnog ure|ewa ove oblasti, odre|ewa ciqeva i organizaci-je rada. Pri tome su se, naravno, rukovodile sopstvenim mogu}no-stima i potrebama.

– Za razliku od ve}ine postoje}ih re{ewa, mi nastojimo da ci-vilno-vojna saradwa kod nas razvije sposobnost za sve tri misijeVojske Srbije. Dakle, wena funkcija ne}e se odnositi samo na mi-rovne operacije (kako je to re{eno u najve}em broju zemaqa Natoai gde se pod pojmom CIMIC podrazumeva angaòvawe jedinice izvanteritorije sopstvene dràve) ve} i na aktivnosti u slu`bi odbra-ne zemqe i na aktivnosti u pruàwu pomo}i civilnim vlastima uprirodnim, ali i tehnolo{kim katastrofama. Razloga za to svaka-ko ima vi{e, najva`nija je ~iwenica da se u nekim delovima na{e

dràve povremeno de{avaju prirodne nepogode koje zahtevaju plan-sko angaòvawe Vojske i da su u nekim regionima na{e dràve dru-{tveni uslovi za boravak vojnih jedinica sli~ni uslovima kakvipostoje, na primer, u zemqama sveta u kojima se danas sprovodemirovne operacije.

Naravno, iskustva iz obla-sti CVS pripadnika stranih ze-maqa su nam od velike va`no-sti. Zato je jedan broj stare{i-na Vojske {kolovan u stranimcentrima za obuku u obavqawuove delatnosti. Pomenu}u dvazna~ajna centra u okviru Na-toa, to su: CVS grupa jug u Motadi Livenci, Italija, i CVS gru-

pa sever u mestu Budel, Holan-dija. U oba centra smo {kolo-vali na{e qude, {to }e i nada-qe biti praksa. Pored obuke uinostranstvu, obuka stare{inaza zadatke CVS realizuje se ikod nas gde su od skora stvore-

ni svi potrebni uslovi za realizaciju nastave. Obuku izvode in-struktori iz odre|enih stranih zemaqa, naj~e{}e iz skandinav-skih, uz pomo} i asistenciju na{ih stare{ina koji su obu~eni zataj posao. Naredni kurs CVS realizova}e se u junu 2007. godine,obu~ava}e se 32 qudi (16 stranaca), a instruktori }e biti iz Dan-ske. Literatura za samostalno u~ewe i osposobqavawe iz oveoblasti je dostupna i putem Interneta koji nudi mogu}nosti za is-traìvawe i li~no usavr{avawe – kaè potpukovnik Avdi}, doda-ju}i da je tako|e va`no razgrani~iti da demokratska kontrola Voj-ske nije predmet rada CVS, iako je to terminolo{ki sli~no.

– Civilno-vijna saradwa je funkcija komandovawa a civilnovojni odnosi se ti~u odnosa Vojske i Parlamenta, Vlade, predsed-nika Republike i ostalih dràvnih organa. Mi smo objekat kon-trole i ne moèmo da uti~emo na proces kontrole. Ako znamo dase demokratska kontrola vojske odnosi na tri va`na pitawa, a tosu: buxet kojim raspolaè Vojska, odluka o upotrebi i na~inu an-gaòvawa Vojske, i tre}e, na pitawa unapre|ewa u generalske ~i-nove i postavqewa na odgovaraju}e du`nosti, smatram da CVSkao deo komandovawa nije predmet demokratske kontrole.

D. MARKOVI]Snimio Z. PERGE

setiti na na~in organizacije Vojske iz ne tako davne pro{losti.Naime, prema ranijem doktrinarnom dokumentu Strategija oru-àne borbe , u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti, svesnage odbrane i svi resursi su se prepot~iwavali nadle`noj voj-noj jedinici u zoni operacije, i tada je vojska na osnovu kapaci-teta kojima je raspolagala bila sposobna da, ne samo prva pri-tekne u pomo}, ve} i da bude najve}i nosilac re{ewa problema ukriznoj situaciji. Kao prirodni sled doga|aja stvarao se odnos ukome je u re{avawu krizne situacije komandant vojne jedinice

postavqao zahteve a drugi u~esnici u re{avawu krize su postu-pali po wima.

Promene koje su usledile uticale su na to da sada{wi kapa-citeti Vojske ne mogu da odgovore potrebama dru{tva u meri ukojoj je to nekada bilo mogu}e, ve} da se odgovor na krizu traì ukoordinaciji i saradwi Vojske sa civilnim akterima. Upravo suto razlozi zbog kojih, kako bi se {to boqe razumela prirodaovog posla, prilikom odre|ewa {ta jeste civilno-vojna sarad-wa, treba radi upore|ewa navesti i {ta to ona nije. Re{avaweproblema stanovni{tva neposrednim angaòvawem postoje}ihresursa Vojske i tro{ewe sopstvenih qudskih, materijalnih itehni~kih sredstava, nije na~in rada CVS.

– Naravno, normativno-pravno ure|ewe odnosa civilno-voj-ne saradwe treba da bude odre|eno Zakonom o odbrani ili ne-kim drugim pravnim aktom kojim bi se odredio odnos dràve pre-

ma ovom pitawu, kako je to re{eno, recimo u Austriji i nekimdrugim zemqama, da bi se sagledalo i odredilo u~e{}e Vojske ure{avawu zadataka predvi|enih jednom od wenih misija.

Zato je va`no da se u organizaciji rada CVS ve} na samom po-~etku razre{i nekoliko zadataka. Neophodno je uspostaviti orga-nizaciju, normativno odreditisadràj rada, kadrovski se po-puniti i funkcionalno uredi-ti. Puna funkcionalna spo-sobnost uslovqena je kadrov-skom popunom i izborom ade-kvatnog qudstva za rad, {to jenama bio jedan od najva`nijihzadataka. Ovom zahtevu smoposvetili posebnu pa`wu i usaradwi sa Upravom za qudskeresurse General{taba ura|enje Kriterijum za izbor kadraza rad u organima za CVS.Kriterijum je upu}en svim or-ganizacijskim jedinicama Voj-ske zbog anketirawa zaintere-sovanih lica za rad na poslovima CVS. Zavr{etkom anketirawautvrdi}e se ciqna grupa sa kojom }e biti obavqen razgovor i naosnovu podataka bi}e ura|en predlog nadle`nim komandama zapostavqewe odre|enih lica na formacijska mesta. Smatramo dali~ni afiniteti i èqa za usavr{avawem i bavqewem ovim po-slovima predstavqaju potrebnu osnovu za rad na zadacima CVS.

Pri Grupi Srbija–Nato za reformu odbrane, organizovalismo „radni sto” sa temom CVS, na kome smo prikazali presekplaniranih i realizovanih aktivnosti jedinica za CVS VS. Odr-

àn je radni sastanak sa pripadnicima komande Kfora za CVSna kojem su definisani na~ini budu}e saradwe, {to }e posebnobiti od koristi tokom rada Kancelarije za saradwu sa civilnimstrukturama koja }e se nalaziti u sastavu êtvrte brigade KoV.Pripreme za po~etak rada Kancelarije su u toku i planiramo daih privedemo kraju sa formirawem brigade. Kancelarija za sa-radwu sa civilnim strukturama bi}e od vi{estruke koristi. Os-im {tabne funkcije u brigadi, Kancelarija }e biti „poligon” zaobuku svih kadrova koji se nalaze na du`nostima u organima zaCVS. Nau~eno znawe tokom {kolovawa u inostranstvu na}i }esvoju primenu u realnim uslovima na terenu. Na ovaj na~in, i utrostrukom vremenu trajawa u odnosu na vreme provedeno na usa-

Zato je smisao civilno-vojne saradwe (CVS) u uspostavqawu veze izme|u vojnih i civilnih predstavnika na odre|enom ni-vou i prostoru, kako bi se obostrano podrànim aktivnosti-ma doprinelo dostizawu zajedni~kih interesa.Ciq svih tih aktivnosti je postizawe realnih i upotrebnih prednosti za jedinicu, pove}awe bezbednosti sopstvenih sna-ga i uspostavqawe poverewa sa lokalnim stanovni{tvom.

Zadatak organa za CVS je da informi{e komandanta jedini-ce o svim dru{tvenim, politi~kim, kulturnim, verskim, eko-nomskim, humanitarnim faktorima ìvotne sredine u kojima se sprovodi ili }e se sprovoditi vojna operacija.

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.18

Mo}ni Dunav, grani~na linija tri zemqe, Srbije, Rumunije i Bugarske, bi}epozornica ve`be kojom vaqa utrti puteve odgovora na mogu}e rizike ipretwe. Kako isti~e rukovodilac na{eg tima za pripremu ve`be „Dunav-ska straà 07” i zamenik komandanta Zdruène operativne komande(ZOK) general-major Qubi{a Dikovi}, tim sa~iwen od kompetentnih ofi-

cira i civilnih eksperata za oblast odbrane ostvario je ciq koji je pred we-ga postavqen. Dogovoreni su svi va`ni elementi izvo|ewa ve`be i preostajeda se, koordinacijom timova iz sve tri zemqe, usaglase pojedinosti.

Zajedni~ka trilateralna ve`ba, nagla{ava general Dikovi}, planiranaje godi{wim planovima bilateralne vojne saradwe Srbije sa wena dva isto~-na suseda, Bugarskom i Rumunijom. Dogovoreno je da se ve`ba izvede od 25. do

29. juna, uz u~e{}e nacionalnih tela za upravqawe krizama sa resornim mi-nistarstvima vlade sve tri zemqe. Po tipu, ve`ba spada u komandno {tabneve`be, uz u~e{}e jedinica, a odvija}e se na operativnom nivou.

U Srbiji jo{ ne postoji stru~no telo koje bi koordiniralo delatnosti naotklawawu posledica elementarnih nepogoda, hemijskih i ostalih akcidenata.Nedavne poplave, klizi{ta i incidentno zaga|ewe vazduha na ubedqiv na~inuverili su nadle`ne da se ne sme odlagati formirawe takvog tela. Postupawe utako ozbiqnim situacijama, koje ugroàvaju i qudske ivote, ne sme se prepusti-ti snalaèwu pojedinaca na terenu, ve} se krizama mora sistemski upravqati.

Tokom ve`be „Dunavska straà 07” bi}e proigrane uloge institucija si-stema odbrane na teritoriji republike. Vode}u ulogu u takvim situacijamaima Uprava za odbranu Republike Srbije, koja sada funkcioni{e u okviruMinistarstva odbrane. Iskustva sa ve`be doprine}e da ta uprava brè i

Jedan od zajedni~kih

ciqeva u saradwi tri

zemqe jeste utvr|ivawe

interoperabilnosti snaga

i efikasnosti mehanizama

za aktivirawe i reagovawe

oruànih sila nanajrazli~itije bezbednosne

izazove

DUNAVSKA

STRA@A

Z A J E D N I ^ K A V E @ B A S R B I J E , R U M U N I J E I B U G A R S K E

poligon

7/23/2019 040 Odbrana


19

no u VS postoji znatan broj stare{ina kojima je direktiva za ve-`be po proceduri Natoa izuzetno bliska. Wima je dobro poznatna~in planirawa ve`bi u tom vojnom savezu. Isto tako, uspe{noizvedena ve`ba „Plavi put” bila je planirana na sli~an na~inkao i predstoje}a ve`ba.

BORBENA ORGANIZACIJA

Borbena organizacija u~esnika ve`be uspostavqena je takoda su formirane odre|ene takti~ke grupe. Jedna takti~ka grupa sa-drì jedinice i zdruène sastave VS, sa elementima za borbenu ilogisti~ku podr{ku. Druga takti~ka grupa sastavqena je od angaò-vanih snaga MUP, sa elementima policijskih uprava iz rejona iz-vo|ewa ve`be, iz Negotina, Zaje~ara i Kladova, uprave pograni~-ne policije, vatrogasnih brigada i predstavnika ministarstava iVlade. Izuzetak su specijalne jedinice MUP koje }e neposrednou~estvovati u protivteroristi~koj akciji. Uprava za odbranu RS jenosilac koordinacije u toj takti~koj grupi.

Komanda zdruènih takti~kih snaga, koja }e upravqati dejstvi-ma obe takti~ke grupe, formira se od kadrova iz Komande KoV. U woj}e se na}i svi neophodni elementi komandovawa, od sudijskog apa-rata, preko pomo}nika u okviru same komande, do organa komandekoji }e neposredno rukovoditi celim procesom izvo|ewa ve`be. Imazdruèni karakter jer obuhvata komandovawe jedinicama dva vida.

Sudijski aparat ima zadatak i obavezu da prati sve aktivno-

sti na ve`bi. Taj segment u komandi je namewen za imputirawe od-re|enih problema, stvarawe supozicija i sagledavawe stepenaosposobqenosti jedinica i na~ina realizacije zadataka i narav-no na kraju za davawe ocene ve`be.

TRI SEKVENCE

Zona operacije predstavqaoperativni geografski prostorna kom se zbivaju fiktivni inci-denti i situacija se destabilizu-je. Za potrebe ve`be „Dunavskastraà 07” zona operacije jeograni~ena na oblasti tri drà-ve koje gravitiraju reci Dunav.Sama velika reka na ve`bi se ko-

risti kao ve`bovna prostorija.Na woj se, na potezu od Novo Se-la u Bugarskoj do prevodnice na HE„\erdap”, izvodi ve`ba, uz uvaà-vawe geografskih elemenata.

Najva`niji dan na ve`bi bi}e tzv. dan visokih gostiju, kada }ebiti izvedene tri sekvence. Gosti }e ih posmatrati sa broda oru-ànih snaga Rumunije koji isplovqava iz Novog Sela kod Vidina.Sekvence je pripremio Operativni sindikat na ~ijem je ~elu biopukovnik Dragan Stoj~i}.

Prva sekvenca ve`be doga|a}e se na Dunavu, izme|u Bugarskei Rumunije. Re~ je o kombinovanoj protivteroristi~koj intervenci-ji na otetom brodu kojom }e rukovoditi bugarska strana.

Druga sekvenca ima trilateralni karakter i odvija}e se nasamoj trome|i. Wome }e rukovoditi srpska strana, a protivtero-risti~ka akcija na otetom brodu izvodi}e se u uslovima primenehemijskih sredstava. Tre}a sekvenca ve`be, izme|u oruànih snagaRumunije i Srbije, pod vo|stvom Rumuna, odigra}e se na prevodni-ci HE „\erdap”. Sve tri sekvence prikaza}e sadràje protivtero-risti~kih dejstava i borbi. Deo posmatra~a posmatra}e ve`bu sapriobalnog dela Dunava, a visoke zvanice }e ve`bu nastaviti daprate sa broda na kom }e biti pripremqena prezentacija sadrà-ja ve`be u toku plovidbe. Vreme }e biti ispuweno sadràjima pri-kazanim na plazma ekranima, uz neposredno vo|ewe spikera.

Ono {to preostaje da bude dovr{eno ovih dana jeste koordi-nacioni sastanak na kom }e biti precizirano jo{ nekoliko detaqa,i potom se kre}e u neposrednu pripremu za odigravawe ve`be.

Aleksandar ANTI]

lak{e preraste u organizaciju koja }e biti sposobna da koordini-ra napore policije, vojske, civilne za{tite, humanitarnih organi-zacija i svih onih koji su voqni da pomognu kada se pojave ozbiqniproblemi.

SCENARIO

Zamenik rukovodioca tima za pripremu ve`be pukovnik Mi-lan Mojsilovi}, pomo}nik komandanta ZOK za operacije, obja-{wava da se ve`ba

„Dunavska straà 07” zasniva na realizaciji sadràja u okvi-ru tre}e misije Vojske, to jest odbrani od elementarnih nepogoda,akcidentnih situacija, ali i borbi protiv teroristi~kih akcija kojesu u savremenom svetu velika opasnost. Vojska Srbije se na ve`bipojavquje kao u~esnik u pruàwu pomo}i i podr{ke civilnim organi-ma na nivou cele republike.

Da bi se neka ve`ba reali-zovala u duhu zamisli i osnovneideje, obja{wava pukovnik Moj-silovi}, u toku planirawa i or-ganizacije ve`be potrebno jeustrojiti jasan scenario koji de-fini{e logi~ki dobro osmi-{qen put u krizu, i stvara odre-|ene izazove, rizike i pretwe.

Posle toga, moè se nastupiti sodre|enim snagama i sredstvi-ma i i}i ka krajwem ciqu, a to jere{ewe krizne situacije stva-rawem povoqnih bezbednosnihuslova u regionu.

Scenario ve`be je, naravno, fiktivan, {to zna~i da su doga|a-ji i incidenti na kojima se zasniva ~itavo angaòvawe i aktivirawepostoje}eg sistema reagovawa – izmi{qeni. Razradom scenarija ob-uhva}en je period od otprilike pet meseci do momenta angaòvawasnaga, tokom kojeg se na Dunavu de{avaju krijum~arewa i pripremateroristi~kih dejstava, {to zna~ajno destabilizuje sve tri dràve.

U radu }e se koristiti stvarne karte zemaqa u~esnica i pri-mewiva}e se realne grani~ne linije. Radi uvo|ewa u vojni deoproblema kreiran je veliki krizni rejon sa progla{enim vanred-nim stawem.

PLANIRAWE

– Osnovu za planirawe ve`be crpimo iz potpisanih sporazumasa Bugarskom i Rumunijom, i oni nam daju osnove za daqe pro{iriva-we saradwe. Pri tom treba uzeti u obzir ~iwenicu da su te dve ze-mqe stalne ~lanice Natoa. Prema tome, proces planirawa trilate-ralne ve`be odvijao se prema privremenoj direktivi za ve`be u Na-toa BI SC ED 75-3 i prema smernicama za operativno planirawe uNatou (GOP-BI-SC). Pri tom nije bilo uplitawa vi{ih komandi Na-toa u organizaciju ve`be – kaè pukovnik Mojsilovi}.

Proces planirawa je prakti~no zavr{en posle odràvawafinalne konferencije 27. aprila. Planirawe se odvijalo premadokumentima Natoa, ali ve`ba koja se planira i izvodi na nacio-nalnom nivou jeste nacionalna odgovornost i ona se priprema po

dokumentima koji se ti~u upotrebe oruànih snaga odre|ene ze-mqe, u konkretnom slu~aju Srbije.Bitan dokument za planirawe ve`be bio je zakqu~ak Vlade

Srbije, kojim se resorna ministarstva obavezuju da u~estvuju u re-alizaciji sadràja ve`be. To je MO i VS pruìlo legitimitet kadaje re~ o upotrebi onih snaga i sredstava koja su u nadle`nosti dru-gih ministarstava Vlade: unutra{wih poslova, vodoprivrede i {u-marstva, kapitalnih investicija i zdravqa. Na ve`bi }e biti an-gaòvani i Me|unarodni komitet Crvenog krsta i organi lokalnesamouprave.

Planirawa ve`be trajalo je godinu dana, isto kao u armijamakoje pripadaju Natou. Od inicijalne, preko glavne, do finalnekonferencije, pripreme za ve`bu je izvodio tim VS i MO. Trenut-

General-major Qubi{a Dikovi}

Pukovnik Milan Mojsilovi}

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.20

Pro{lo je pola godine od eksplozije u vojnom skladi{tu „Pa-ra}inske utrine”, kada je serija sna`nih detonacija naru{i-la mir pomoravskih gradova Para}ina, ]uprije, Jagodine iokolnih sela. Ponovimo jo{ jednom – tom prilikom nije bilopoginulih i teè povre|enih, dok je materijalna {teta u vidu

poru{enih krovova i polomqenih stakala ubrzo sanirana. Istra-`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u Radomir Mladenovi} sproveo jeistragu i zakqu~io da je eksplozija posledica samozapaqewa ni-troznih gasova na municiji 20 mm.Sa zavr{etkom istrage i nadok-nade {tete gra|anima opalo je i zanimawe javnosti za skladi{tena Kara|or|evom brdu, ali pripadnici sistema odbrane i danasstrpqivo i vredno rade kako bi sanirali sve posledice eksplozije

PIROTEHNI^KE EKIPE

. U detonacijama je uni{teno 1.300 tona ubojnih sredstava,dok je 2.670 tona (95 posto preostalih ubojnih sredstava) raseqe-no iz skladi{ta. Stru~ne ekipe su procenile da je 60 tona ubojnihsredstava (BRK M79) nebezbedno za transport i ona }e biti uni-{tena. Pirotehni~ke ekipe i inìwerci Vojske Srbije su svakogdana na terenu i tragaju za rasutim ubojnim sredstvima. Re~ je ovelikom i sloènom zadatku. Da bismo sagledali {ta je sve u~iwe-no i {ta jo{ treba uraditi u narednom periodu, obi{li smo ekipeu okolini Para}ina.

Specijalizovane snage Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-je formirane su odmah posle eksplozije zbog sanacije terena, od-nosno pretraìvawa, pronalaèwa, obeleàvawa i uni{tavawaneeksplodiranih ubojnih sredstava. U po~etku je teì{te angaò-

Do sada je obavqenapovr{inska pretraga svihobradivih i oko 137 hektara{umskih povr{ina, {to zna~ida je zavr{eno 80 postopovr{inske pretrage.Dubinska pretraga jeizvr{ena na oko 60 hektaraoranica, koje su prethodnopovr{inski pretraène.

Ukupno su prona|ena 17.452komada neeksplodiranihubojnih sredstava, na licumesta uni{ten je 15.721komad,dok je obeleèn i zauni{tewe pripremqen 1.731komad neeksplodiranihubojnih sredstava.

S A NA C IJ A P OS LE D IC A

E KS PL OZ IJ E U PA RA ]I NU

DUBINSKA

PRETRAGA TERENA

DUBINSKA

PRETRAGA TERENA

SA LICA MESTA

7/23/2019 040 Odbrana


21

vr{i dubinska pretraga tere-na. Ekipe MO i VS imaju izu-zetnu podr{ku MUP-a, odeqe-wa MO Para}in, {taba civil-ne za{tite, lokalnih samou-prava Para}ina i ]uprije, anedavno je u~esnike u sanacijiterena posetio i na~elnik G[VS general-potpukovnik Zdrav-ko Pono{.

RA[Î[]AVAWESKLADI[TA

U posledwih desetak danazapo~eto je ra{~i{}avaweskladi{ta. Drugim re~ima, tek

predstoji posao ra{~i{}ava-wa uèg centra magacinskogkompleksa, gde je i najve}a gu-stina neeksplodiranih ubojnihsredstava. Kada }e se zavr{i-ti radovi na sanaciji terena?Te{ko je re}i. Mo`da do leta,a mo`da i kasnije. Poslovipronalaèwa, uklawawa i de-aktivirawa neeksplodiranihubojnih sredstava nisu nimalojednostavni. Tokom rada naila-zi se i na opasna ubojna sred-stva, a jedno od najsloènijihje protivpe{adijska rasprska-

vaju}a odsko~na mina PROM 1.Ona ima upaqa~ u samom telu,tako da kod dela tih sredstavapostoji potencijalna opasnostod aktivirawa upaqa~a. Zato

vawa bilo na sanaciji uè zo-ne oko centra eksplozije u op-{tini Para}in, pri ~emu je po-sebna pa`wa posve}ena pre-gledu trase auto-puta. Oform-qene su i dve ekipe koje su ra-dile po prijavama gra|ana oneeksplodiranim ubojnim sred-stvima na teritorijama op{ti-

na ]uprija i Para}in i tu suvrlo brzo uklowena sva neek-splodirana sredstva. Izvr{e-ni su pregled i ~i{}ewe izbe-gli~kog naseqa „7. jul”, ~ime suop{tinskim organima stvoreniuslovi da pristupe sanacijiobjekata, a iteqima naseqa jeomogu}eno da se bezbedno vra-te u svoje domove. Prioritet uradu bio je i ra{~i{}avaweprilaznih puteva do skladi{ta,svih lokalnih puteva i trasedalekovoda, kako bi se me{ta-ni bezbedno kretali po komuni-kacijama i stru~ni organi oba-

vqali svoje poslove.– Do po~etka ove godine –

govori koordinator aktivnostina sanaciji posledica od eks-plozije potpukovnik MiloradKuzmanovi} – svakodnevno smoangaòvali 120 lica, i to 77na pretraìvawu i uni{tava-wu neeksplodiranih ubojnihsredstava, dok su ostali oba-vqali zadatke fizi~kog, sao-bra}ajnog i sanitetskog obez-be|ewa. Od nove godine do da-nas svakog se dana angaùje 55lica, od toga 35 na pretraì-

vawu i uni{tavawu. Ti quditrenutno rade na povr{inskompretraìvawu i ~i{}ewu {um-skih povr{ina u rejonu vojnogpoligona i unutar tehni~kog de-la skladi{ta, uni{tavaju pro-na|ena neeksplodirana ubojnasredstva na zate~enim lokaci-jama i u fugasama, rade na du-binskom pretraìvawu obra-divih povr{ina u rejonu vi-kend-naseqa i fizi~ki obezbe-|uju {iri rejon oko centra eks-plozije.

U proteklom periodu te-ì{te rada specijalizovanihekipa MO i VS bilo je nara{~i{}avawu obradivih po-vr{ina. Gra|anima Para}inai ]uprije su odavno stvoreniuslovi za normalan ìvot irad, preostalo je jo{ da se uvikend-nasequ „@elivode” za-

BEZ INCIDENATA

Do danas nije se dogodio nijedan incident prilikom izvr-{avawa zadataka sanacije terena, {to navodi na zakqu~ak dapripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sve poslovepretrage, pronalaèwa, obeleàvawa i uni{tavawa neeksplo-diranih ubojnih sredstava obavqaju stru~no, profesionalno iefikasno. Nezgoda se, ipak, dogodila 6. decembra pro{le godi-ne, kada je radnik Elektrodistribucije iz ]uprije aktivirao ne-eksplodirani deo kumulativne mine za ru~ni baca~. Ubojna sred-stva su bila obeleèna trakom i predvi|ena za uni{tavawe,ali je radnik u{ao u obeleènu zonu, uzeo metak 20 mm i baciona mesto za prikupqawe ubojnih sredstava, ~ime je izazvao de-tonaciju. Ovakva neopreznost, sre}om, nije imala tragi~ne po-sledice, i radnik EPS-a je zadobio samo lak{e povrede.

I daqe se preko sredstava javnog informisawa upu}ujuupozorewa i potrebna obave{tewa gra|anima, a nedavno je s

tim ciqem od{tampano 35 hiqada letaka i 25 hiqada plakata.[tampawe je obavqeno u organizaciji Uprave za odbranu RS,Crvenog krsta Srbije i Centra za razminirawe, dok je nov~anudonaciju dala organizacija Ujediwenih nacija SEESAC.

Zona sanacije posledica eksplozije u skladi{tu

„Para}inske utrine”

Strah uvek postoji,ali uzdamo se u znawe,stru~nost i iskustvo– Vod za tehni~koodràvawe ubojnihsredstava 201.logisti~ke baze

7/23/2019 040 Odbrana


je u radu sa tim i drugim sred-stvima koja imaju upaqa~ po-trebna velika opreznost.

Pirotehni~ari znaju do-bro za zamke i opasnosti, jerje iza wih ve} veliko isku-stvo. „Najva`nije je” – kaèvo|a ekipe pirotehni~ara izTRZ Kragujevac major MilanMilo{evi} – „da se pravo-vremeno reagovalo, a mi }e-mo ovaj posao zavr{iti nanajboqi mogu}i na~in”.

ME\UNARODNI

STANDARDI

Radni dan pripadnikaspecijalizovanih ekipa po~i-we sa jutarwom smotrom. Naterenu se radi po grupama, i

to ne vi{e od pet ~asova, za-to {to je me|unarodnim stan-dardima i na{im pravilimai propisima predvi|eno da jetoliki period optimalan zaizvo|ewe pretrage. Radi sepod pancirima i {lemovima,{to od svih u~esnika u sana-ciji terena zahteva i izvan-rednu psihofizi~ku izdr`qi-vost. „Sve {to prona|emo” –isti~e potpukovnik Kuzmano-vi} – „klasifikujemo u tri vr-

ste – bezopasnu furdu koja se~uva, sredstva koja dovozimona privremeno mesto za uni-{tavawe i sredstva koja nesmeju da se pomeraju, tako dase ona uni{tavaju na zate~e-noj lokaciji”.

U povr{inskom pretra-ìvawu terena angaùju sestare{ine i vojnici iz 352.inìwerijskog puka. „Gusta{uma i {ikara traè velikonaprezawe” – tvrdi komandirpionirskog voda za pretraguterena potpukovnik Sini{aMarinkovi} – „i dobru psiho-lo{ku pripremqenost. Namapomaè iskustvo koje smo ste-kli u radu prilikom eksplozi-ja u skladi{tima Dubnica iBogutova~ka Bawa, te u traga-

wu za prikrivenim minama naputevima koji vode ka na{imbazama u Kopnenoj zoni bez-bednosti”.

Ono {to prona|u pro-kupa~ki inìwerci, na licumesta uni{tavaju pripadnicivoda za tehni~ko odràvawe

SA LICA MESTA

15. maj 2007.22

Improvizacije nema – ekipa TRZ Kragujevac

Stavqawe eksplozivau fugasu

7/23/2019 040 Odbrana


ubojnih sredstava iz 524. logisti~ke baze. Na ~elu te ekipe je ka-petan Mihajlo Marinkovi}.

Pretragom prostora skladi{ta bavi se qudstvo iz voda zatehni~ko odràvawe 201. logisti~ke baze. „Strah uvek postoji” –govori stariji vodnik Igor Stojanovi} – „ali uzdamo se u znawe,stru~nost i iskustvo”. Rad usloàva ~iwenica da su ubojna sredst-va raspadnuta, te da se mora dobro prepoznati da li sredstvo imadetonator, inicijalni deo ili eksploziv. „Improvizaciji nema me-sta” – tvrdi vo|a ekipe TRZ Kragujevac stariji vodnik Milan Mar-

kovi} – „i kad god nismo sigurni, sredstvo se uni{tava na licu me-sta”. Gledaju}i popularnog „[ojku” i drugove kako rade, jasno je dase slu~aju ni{ta ne prepu{ta i da je bezbednost qudi uvek na pr-vom mestu. Po mi{qewu civilnog lica Zorana Vu~i}a, rad na uni-{tavawu neeksplodiranih ubojnih sredstava oko para}inskog skla-di{ta, ipak je jednostavniji od pronalaèwa kasetnih bombi, zato{to su one za na{e pirotehni~are bile nepoznate i nije se znalokakva iznena|ewa nose.

Nije dovoqno obaviti povr{insku pretragu da bi se dobilavalidna ~isto}a terena po me|unarodnim standardima. Zato se naterenu nalazi i ekipa pirotehni~ara Vazduhoplovstva i PVO, kojaima veliko iskustvo ste~eno u dubinskom pretraìvawu na Kopao-niku, skladi{tima kod ]uprije i Novog Pazara i aerodromima Po-nikve, Batajnica, La|evci i Ni{. Ekipa koju ~ine zastavnik prveklase Radoje Rogi}, zastavnici Dragutin Pejkovi} i Goran Dimi-

trijevi}, te stariji vodnici Konstantin Miqkovi} i Vladan @upa-wac strpqivo pretraùje teren metal-detektorima, koji otkrivajuneeksplodirana ubojna sredstva na dubini od pola metra. Do sadaje na tim dubinama prona|eno 35 neeksplodiranih sredstava, avo|a vazduhoplovnih pirotehni~ara potpukovnik Danko Stojanovi}tvrdi: „Pridràvamo se svih vojnih, ali i me|unarodnih standar-da u dubinskom pretraìvawu terena”.

ZONA RAZLETAWA

Svakog dana, od 14 do 14,15 ~asova, uni{tavaju se neek-splodirana ubojna sredstva u fugasama i na zate~enim mestima.Neeksplodirana ubojna sredstva koja mogu da se pomere sme{ta-ju se u fugase (do pet kilograma ~istog eksploziva) i aktivirajupreko sporogore}eg {tapina i upaqa~a. Taj zadatak obavqajupripadnici TRZ Kragujevac, koje predvodi civilno lice Zoran

Milovanovi}.Lica koja rade na pretraìvawu i uni{tavawu neeksplodi-

ranih ubojnih sredstava dobijaju dnevnu nadoknadu u visini ~eti-ri slu`bene dnevnice. Mi nismo bogato dru{tvo da taj opasan irizi~an posao platimo onako kako je potrebno, ali mo`da trebana}i i druge na~ine da se zanimawe pirotehni~ara vrednuje. Ve-rujemo da bi uve}ani radni sta`, ne{to ve}i godi{wi odmor,besplatan oporavak u nekom od vojnih odmarali{ta i drugi vido-vi stimulisawa pokazali da dru{tvo ceni sve ono {to piroteh-ni~ari ~ine u stvarawu bezbednih uslova za ìvot i rad na{ihgra|ana.

Zona razletawa, u kojoj je najve}a gustina neeksplodiranihubojnih sredstava, ima polupre~nik 1.600 metara od centra eks-plozije, dok je wena povr{ina osam miliona kvadratnih metara.Pet miliona kvadratnih metara su obradive povr{ine, vo}waci

i vinogradi, a tri miliona kvadratnih metara prostiru se po{umskim terenima i predelima gustog rastiwa. Do sada je oba-vqena povr{inska pretraga svih obradivih i oko 137 hektara{umskih povr{ina, {to zna~i da je zavr{eno 80 posto povr{in-ske pretrage. Dubinska pretraga je izvr{ena na oko 60 hektaraobradivih povr{ina, koje su prethodno povr{inski pretraène.Ukupno su prona|ena 17.452 komada neeksplodiranih ubojnihsredstava, na licu mesta uni{ten je 15.721 komada, dok je obele-èn i za uni{tewe pripremqen 1.731 komad neeksplodiranihubojnih sredstava. Me|u prona|enim neeksplodiranim ubojnimsredstvima najvi{e ima mina 60 mm i delova kumulativnih minaM 57 za ru~ne baca~e.

Zoran MILADINOVI]

23

Uni{tavawe neeksplodiranih ubojnihsredstava kod Petrovaradina

Î[]EWE

KRSTAÎCEEkspertski tim za uni{tavaweneeksplodiranih ubojnih sredstavaUprave za odbranu Republike Srbijeuni{tio je ve}u koli~inu municije raznogkalibra, zaostalu iz Drugog svetskog rata,prona|enu na petrovaradinskoj obali Dunava

K

ada se Dunav, nakonne{to vi{eg vodosta-ja, povu~e u svoje kori-to, ne retko se pojave

zlokobni ostaci minulihratova, predstavqaju}i ta-ko opasnost za kupa~e, ala-se i qubiteqe prirode, aliponajvi{e za one najmla|e.

Po re~ima Bo{ka Pi-lipovi}a, na~elnika Ode-lewa za odbranu Novog Sa-da, samo od novembra pro-{le godine do danas na te-ritoriji grada prona|enoje i uni{teno preko 600 ki-lograma neeksplodiranihubojnih sredstava, od avionskih bombi do municije sitnijeg kali-bra. Ponajvi{e toga je prona|eno, kao i ovog puta, na petrovara-dinskoj obali Dunava, podru~ju zvanom Krsta~ica.

Kako svedo~e u~esnici NOR-a, upravo je na tom mestu bio usi-dren nema~ki brod sa tovarom municije za Isto~ni front, koga su1944. potopili vojvo|anski diverzanti. Da se radi o velikom to-varu govori i ~iwenica da se na tom lokalitetu svake godine ot-kriju pove}e koli~ine zaostale municije.

Nakon izvr{ene identifikacije i procene stawa u kome senalaze neeksplodirana ubojna sredstva, tro~lani ekspertski timUprave za odbranu, koga su ~inili iskusni pirotehni~ari potpu-kovnik Sre}ko Gavrilovi}, stariji vodnik Ivica Simi} i logisti-~ar stariji vodnik Nikola Radosavqevi}, utvrdio je da se radi odvadeset artiqerijskih granata kalibra 76, 88 i 100 milimetara,te ve}oj koli~ini municije za protivavionske topove kalibra 20 i30 milimetara.

– Ovu meru za{tite i spasavawa stanovni{tva od prona|e-nih neeksplodiranih ubojnih sredstava sprovodimo u koordinaciji

i saradwi sa organima lokalne samouprave, posebno MUP-om,Domovima zdravqa i vatrogasnim jedinicama na terenu. Bez wiho-ve saradwe, podr{ke i pomo}i mi ne bismo mogli sami da uradimoovaj posao, a svaka lokacija iziskuje poseban tretman i posebnemere bezbednosti – rekao nam je potpukovnik Gavrilovi}, koji seovim poslom bavi punih dvadeset godina. A samo je u toku pro{legodine, borave}i 170 dana na terenu, uni{tio ta~no 2.126 koma-da municije raznih kalibara.

Uni{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava pratili su iZoran Vu~evi}, predsednik Skup{tine Novog Sada i komandant Ci-vilne za{tite i Milenko Vasili}, na~elnik Odeqewa za odbranuAP Vojvodine.

B. M. POPADI]

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.24

ZNAWE I ISKUSTVOKonferencija

komandanata

ustanovqena je

1972. godine na

predlog Kanadskog

odbrambenog kolexa,

a wen ciq je ja~awesaradwe u oblasti

vi{eg vojnog

obrazovawa izme|u

vojnoobrazovnih

institucija zemaqa

Natoa, kako bi se

omogu}ila razmena

informacija

i poboq{ali

obrazovni metodi

S K U P K O M A N D A N AT A V O J N I H O B R A Z O V N I H I N S T I T U C I J A U P U L I

SARADWA

Konferencija komandanata odbrambenih akademija i kolexa, jedinstven godi{wiskup ~elnih qudi vojnih obrazovnih institucija koja deluje pod okriqem Odbram-benog kolexa Natoa iz Rima, odràna je od 22. do 25. aprila u Puli, u Hrvatskoj.Doma}in ovogodi{weg skupa, 36. po redu, bila je Komanda za zdruèno obra-zovawe i obuku „Petar Zrinski“ iz Zagreba. U radu su u~estvovali predstavnici

vojnih akademija, kolexa i univerziteta odbrane iz Severne Amerike, Evrope, Afri-ke, Azije i Australije, ukupno 55 institucija sa 107 predstavnika, od kojih 33 genera-la i admirala, odnosno 41 komandant, direktor i predsednik.

Delegaciju Vojne akademije Republike Srbije predstavqali su general-major mr

Vidosav Kova~evi}, na~elnik VA, pukovnik dr Joà Siva~ek, dekan i pukovnik dr Mla-den Vuruna, prodekan za poslediplomske studije.Radni deo Konferencije trajao je tri dana, od kojih su prva dva bila posve}ena

sastancima i diskusijama, dok je prepodne tre}eg dana bilo nameweno za neformal-ne sastanke pojedinih podgrupa koje deluju u okviru Konferencije.

Prvog dana odràna su dva predavawa po pozivu, dat je pregled ostvarenih re-zultata rada po akcionim ta~kama predloènim na prethodnoj konferenciji koman-danata (2006) a prezentovane su i teme koje bi po oceni organizatora mogle biti in-teresantne za sve u~esnike.

Predavawa po pozivu odràli su Dijego A. Ruiz Palmer, na~elnik odeqewa zaplanirawe u Odseku za operacije Glavnog {taba Natoa i penzionisani general-ma-jor Roxer Lein, zamenik komandanta ISAF-8. Predavawe generala Leina, „Perspekti-ve sa terena: ve{tine koje oficiri poseduju i znawa koja su im potrebna da bi se su-o~ili sa kompleksno{}u novog teatra operacija“, bilo je naro~ito interesantno jerje re~ o iskustvima oficira koji je u~estvovao u misijama na Kipru, Severnoj Irskoj,Balkanu, Africi i Avganistanu. Iz wegovog izlagawa treba izdvojiti predloèni

pravac razvoja strategijskog obrazovawa koji bi obuhvatio fokusirawe na strategij-ski kontekst, stimulisawe {irih rasprava, razvoj individualnih ve{tina vi{ih ofi-cira u skladu sa savremenim potrebama i negovawe obuke u realnim uslovima.

Jedna od akcionih ta~aka na kojoj se u protekloj godini intezivno radilo je Nacrt referentnog kurikuluma za multinacionalno obrazovawe. Nacrt je predstavio dr XimBaret iz Kanadske odbrambene akademije i predloìo je kurikulum Multinacionalnogkursa za {tabne oficire, namewen oficirima koji su ve} obu~avani za procese plani-rawa operacija u {tabovima i komandama na takti~kom nivou. Osnovni moduli kursa suNacionalna iskustva, Interagencijska sredina, Rekonstrukcija i stabilizacija i Proce-dure rada multinacionalnih {tabova.

Prvi radni dan zavr{en je izlagawima na tri teme: Kulturni izazovi u vojnimoperacijama, Primena platforme virtualnog studirawa u naprednom obrazovawu iVeza izme|u qudske bezbednosti i vojne doktrine.

7/23/2019 040 Odbrana


25

Drugog radnog dana radilo se po grupama apredstavqeni su i regionalni pristupi obrazo-vawu vi{ih oficira i dràvnih slu`benika. Jed-na od rasprava bila je o pronalaèwu produk-tivnog kombinovanog modela u~ewa za potrebeobrazovawa u odbrani koji bi se zasnivao naprethodno ste~enom znawu i aktuelnim iskustvi-ma. Diskusiju je vodio general major Pol Hasi,komandant Kanadske odbrambene akademije. On

je naglasio da treba biti posebno oprezan u pri-meni kombinovanog u~ewa i svih ostalih modelau~ewa na daqinu kada raspravqamo o obrazo-vawu koje mora da pripremi studenta za okolno-sti koje su neizvesne i nesigurne.

Diskusiju o rezultatima Multinacional-nog eksperimenta i posledicama za obrazo-vawe {tabnih oficira vodio je general ma-jor Volf-Diter Luzer, komandant Komandno-{tabne {kole oruànih snaga Nema~ke. Onje istakao da je eksperiment sproveden radiistraìvawa posledica po obrazovawe{tabnih oficira, ali da su u eksperimentu

ispitivane i nove forme saradwe izme|u voj-ske, vladinih i nevladinih organizacija.

Jedna od tema bila je o istraìvawima upodr{ci obrazovawu sa ciqem poboq{awaoperativnosti i transformacije. Rukovodilacdiskusije, general potpukovnik Xon Kizeli, ko-mandant Odbrambene akademije Velike Brita-nije, rekao je da je veoma va`no da znamo ko{ta radi i ko {ta studira, da bi Odbrambenikolex Natoa mogao da bude mesto prikupqawatih informacija.

U delu Konferencije koji se odnosio naregionalne pristupe obrazovawu vi{ih ofi-cira svoje programe i mogu}nosti prezentova-

li su Evropski kolex za bezbednost i odbranu,Balti~ki odbrambeni kolex i Akademski fo-rum Crno more, dok su Ju`noafri~ka Republi-ka i Albanija iznele predloge za formiraweregionalnih centara. Istaknuta je i potrebaorganizovawa kurseva koji bi premostili jazdo kojeg dolazi usled sve ve}e potrebe za uvo-|ewem civila u vojne operacije, naro~ito ufazi stabilizacije i rekonstrukcije.

Naredni skup komandanata bi}e odràn2008. u Toledu, u Pe{adijskoj akademiji {pan-ske vojske.

Dr Mladen VURUNA

SARADWACENTRALNOEVROPSKIH KOLEXA

Sastanku podgrupe „Komandanti cen-tralnoevropskih kolexa” prisustvovali sukomandanti i predstavnici odbrambenih ko-lexa i vojnih akademija iz Slova~ke, Slove-nije, Rumunije, Poqske, Hrvatske, ê{ke Re-publike, Ma|arske, Srbije i Balti~kog od-brambenog kolexa.

Podgrupa je donela zakqu~ak da se uposledwoj nedeqi novembra, u Brnu, odrìzvani~ni sastanak komandanata na kojem bibile predstavqene vojne obrazovne insti-tucije centralnoevropskih zemaqa i dostig-nu}a u organizaciji i akreditaciji visokogobrazovawa prema Bolowskoj deklaraciji.

P U K O V N I KX E J M S T A B A K ,

K O M A N D A N TN A T O [ K O L E

U O B E R A M E R G A U U

[kola Natoa u Oberamergauu u Ne-ma~koj, osnovana 1975. godine, po-~ela je svoj rad skromno, sa ne-znatnim brojem polaznika, da bi

pro{le godine kroz wu pro{lo 10.832studenta iz 57 dràva. Polaznici dola-ze iz zemaqa Natoa, ~lanica ProgramaPartnerstva za mir, Mediteranskog di-jaloga, Istambulske inicijative za sa-radwu i drugih dràva, kao {to su Ju`naKoreja, Australija, Mongolija.

[ta polaznici mogu da nau~e u

va{oj {koli? – U~imo ih svim vojnim predmeti-

ma. Studenti iz zemaqa ~lanica Natoai PzM informi{u se prvenstveno, pri-mera radi, o u~estvovawu u mirovnimmisijama i saradwi izme|u trupa izrazli~itih zemaqa za vreme operacija.Pored vojnih kurseva, kao {to su pla-nirawe operacija, kontrola naoruà-wa, imamo i druge, kao {to su oni o in-formisawu javnosti. Imamo 84 kursakoji se nude u dvogodi{wem ciklusu.Svaki traje od jedne do tri nedeqe.Shvatili smo da ve}ina {efova ne è-li da wihovi qudi odsustvuju duè, tesmo se tome prilagodili. Zato su na{ikursevi kratki, ali intenzivni.

Ko su predava~i?

– Nastojimo da budemo {to boqi.Na{i predava~i su stru~waci iz razli-~itih oblasti. Neki od wih su iz na{e{kole, ali nastojimo da ostvarimo sa-radwu i sa predava~ima van we, sa raz-li~itih vojnih akademija, iz poslovnog isveta nauke, svetskih organizacija kao{to su UN, Crveni krst i sli~no. Poku-{avamo svojim studentima da pruìmo

pogled na predmet izu~avawa koji nijesamo vojni~ki, ve} sveobuhvatniji.

Kada je po~ela saradwa va{e ku-

}e sa Ministarstvom odbrane i Vojske Srbije?

– Nedavno sam postao komandant{kole Natoa u Oberamergauu, pa ne mogusa sigurno{}u da kaèm, ali mislim da jeta saradwa po~ela 2003. godine. Od ta-da je kroz wu pro{lo 109 srpskih stude-nata, koji se po postignutom uspehu mogumeriti sa svim ostalim polaznicima.

Prvi put ste u Beogradu. Koji je ciq va{e posete?

– Istraùjem oblasti u kojima Mi-nistarstvo odbrane i {kola mogu da una-prede saradwu. Nadam se da moèmo po-sti}i dobar dogovor o saradwi sa va{im

vojnim {kolama. Sagledavamo i mogu}-nost da se neki pripadnik MO i VS uputida predaje i bude predstavnik za ona pi-tawa koja Srbija èli da predo~i u na-{oj {koli, pred wenim polaznicima kojidolaze iz internacionalne zajednice.

Na koji na~in se borite sa konku-rencijom? [ta vidite kao pred-nosti va{e {kole?

– Mi imamo 32 godine iskustva ume|unarodnom podu~avawu. Ne znam dali je na{a {kola boqa od va{ih, ali jesvakako druga~ija i bi}emo sre}ni dapodelimo korist od na{eg velikog isku-stva. Ne mislim da postoje bilo kakve

tajne u podu~avawu. Re~ je o posve}eno-sti i druga~ijem pristupu. Radi smo da topodelimo sa Ministarstvom odbrane idrugim zainteresovanima.

Verujemo da svaka zemqa ima po-ne{to razli~ito u sagledavawu istihpitawa. Stoga, kada se na jednom mestuskupi brojna internacionalna zajedni-ca i podeli svoje poglede na neki pro-blem, dobija se razli~ita perspektiva.Posledica toga je da se problemi mogulak{e re{avati.

S. \OKI]

Z JEDNI ^K

IN T ER ESOV W

Komandant {kole Natoa uOberamergauu do{ao jenedavno u Srbiju da istraìoblasti u kojima se moèunaprediti saradwa saMinistarstvom odbrane i

obrazovnim institucijamaVojske Srbije

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.26

Kao verni odraz kanadskogdru{tva u kome se negujesloboda izraàvawa i ìvqewau skladu s verom, oruàne snage

Kanade mogu se pohvaliti vojnimosobqem razli~itih verovawaali i sve{tenicima koji sebrinu za zadovoqewe wihovihreligijskih potreba. Vojnisve{tenici su savetnicikomandanata i prva linijapsiholo{ke, moralne i eti~kepomo}i vojnicima, zbog ~ega jewihov uticaj na moral izrazit.

E

kspertska grupa sve{tenstva oruànih snaga Kanade, u kojoj subili kapelni pukovnici Lorens Mekajzak i Karl Meklin i ma-jor Teri êrvik, nedavno je posetila General{tab Vojske Sr-bije i doma}inima predstavila okvir za regulisawe verskogìvota u Vojsci Kanade, istorijat i organizaciju vojne sve-

{teni~ke slu`be, mesto i ulogu vojnih sve{tenika u vojnim misija-ma, bogoslu`bene objekte u Vojsci Kanade i druge teme.

Vojno sve{tenstvo u oruànim snagama Kanade, prema re~i-ma na{ih gostiju, po~iwe organizovano da deluje od Prvog svet-skog rata, premda je, sporadi~no, i pre bilo sve{tenika u trupa-ma. U to vreme mnogi od wih pratili su vojnike „preko mora”. Nakraju rata ostali su samo u nekim jedinicama i sluìli pola rad-nog vremena. Kada je izbio Drugi svetski rat, sve{teni~ka slu-`ba u vojsci se uve}ala i ponovo su se u Evropi, u okviru kanad-skih jedinica, na{li i sve{tenici koji su brinuli za duhovne po-trebe vojnika. Po zavr{etku tog rata odlu~eno je da sve{teni~kaslu`ba nastavi sa punim radnim vremenom, da se sluì u bazamadu` cele Kanade i svagde gde ima kanadskih jedinica. U to vremebile su dve vrste organizacije: rimokatoli~ka i ekumensko pro-

SARADWA

I S K U S T V A V O J N I H S V E [ T E N I K A U K A N A D I

U POTRAZIZA SMISLOM

7/23/2019 040 Odbrana


27

uvaì, kandidat zavr{ava 14-nedeqni kurs, nakon koga moèpo~eti sa slu`bom u vojsci. Naravno, on i kasnije moè zavr{a-vati razli~ite kurseve koji }e mu pomo}i da {to boqe obavqasvoju slu`bu. Najve}i broj wih opsluùje oko 600 vernika.

Du`nost sve{tenika u oruànim snagama Kanade jeste,kako to obja{wava major êrvik, da obezbe|uje verske obredeza pripadnike kanadskih oruànih snaga i wihove porodice.

– Imamo brojne kapele za svoje potrebe u kojima organizu-jemo mnoge programe. Sve{tenik umnogome pomaè vojnicima ioficirima u slu~aju razli~itih potreba – kada na primer imajubra~ne probleme obezbe|uje im bra~nu podr{ku. Ako se pojavesuicidne ideje, obezbe|uje se savetovawe i upu}uje specijalisti.Sve{tenik ~esto jedinicu prati i na terenu, i tamo, u zemqi ilipreko mora, obezbe|uje spiritualne obrede, pomaè u odràva-wu morala trupe, a primetili smo da vojnici ~esto traè save-te u oblasti etike i morala.

SUKOB ZAPOVESTI

Na pitawe kako re{avaju mogu}i sukob izme|u osnovnereligijske zapovesti „ne ubij” i vojne naredbe „ubij”, poku{ao jeda odgovori pukovnik Mekajzak.

– Kao sve{tenici, mi ne nosimo oru je i ne u~estvujemo ubitkama. Ali ose}amo da je potrebno iza}i u susret verskim po-trebama qudi koji sluè u vojsci. Mi ohrabrujemo mir i pomire-we. Vojnici sluè u izazovnim operacijama, i ~esto pate odozbiqnog stresa, zbog ~ega dolaze kod nas kako bi u razgovorupoku{ali da prona|u smisao i tako prevazi{li te{ke situacije.

– Iako smo i mi deo vojske, i imamo ~inove, vojnici znaju

da ne u~estvujemo u borbi, i da smo tamo kao znak bo je qubavi– dodaje pukovnik Meklin. – Vojno osobqe je svesno na{eg zna~a-ja i posebnog odnosa koje pripadnici jedinica imaju s nama. Mi~esto poznajemo porodicu vojnika i probleme s kojima se susre-}e. U prilici smo da razgovaramo s onim ko je ugroèn, da mupomognemo da razume situaciju u kojoj se nalazi, i poku{a da jere{i. To se posebno odnosi na vojnike koji su u~estvovali u te-{kim operacijama kao {to je ona u Avganistanu. Mi smo neretkoprva linija pomo}i koja je wima neophodna.

– Kada se bore da donesu neku te{ku odluku, mi smo tu daim pomognemo sa moralnim ili eti~kim savetom. Uz to, na tere-nu ~esto obezbe|ujemo humanitarnu pomo}, susret i razgovorverskih vo|a. To moè da pomogne smirivawu situacije – obja-{wava major êrvik.

Vojni sve{tenici se ponekad na|u „zaglavqeni” izme|u

potreba vojnika i obaveze prema komandi. Takve situacije, kakokaè pukovnik Meklin, re{avaju tako {to nastoje da pomognu dase razlike me|u wima premoste. esto sugeri{u komandi otva-rawe nekih pitawa za koje ova pre nije bila spremna i saop-{tavaju komandantima s kakvim se te{ko}ama susre}u vojnici i{ta bi trebalo da se uradi kako bi moral oja~ao. Neretko se toodnosi na neke osnovne qudske potrebe vojnika, kao {to je do-dir sa porodicom. „Mi smo religijski oslonac jedinice i sa-vetnici komandanta, koji ima obavezu da nas saslu{a”, zakqu~u-ju oni, nagla{avaju}i zna~aj koji imaju na smawewe vanrednihdoga|aja i ja~awe morala trupa.

Sneàna \OKI]Snimio Darimir BANDA

testanska, koje su do devedesetih godina pro{log veka funkcio-nisale nezavisno jedna od druge.

– Na{e verske i vojne vo|e razumele su potrebu da radimozajedno i dve sve{teni~ke slu`be sjedinile su se u jednu. Tako da-nas postoji jedna organizacija koja sluì zadovoqewu duhovnih iverskih potreba kanadskih vojnika rimokatolika, anglikanaca,protestanata i ostalih vernika – obja{wava pukovnik LorensMekajzak.

CVETAWE RAZLIÎTOSTIU okviru vojne sve{teni~ke slu`be u Kanadi zastupqene

su brojne religije, po re~ima sagovornika ima 24 ili 25 razli-~itih denominacija, uglavnom hri{}anskih. Me|utim, u okvirukanadske vojske deluje i jedan imam, i to puno radno vreme, alii rabin koji sluì deo vremena u jedinici u sredini gde ìvi.Danas u kanadskim oruànim snagama puno radno vreme ~inodej-stvuje 190 vojnih sve{tenika.

A na koji na~in Kana|ani odre|uju koje }e veroispovestibiti zastupqene u wihovim oruànim snagama?

– Kanada je veoma velika i raznolika zemqa u kojoj se ve-ruje u razli~ite bogove. Na{a vojska odraàva tu razli~itost.Mi smo mlada nacija emigranata, i nacija nam i daqe zavisi odqudi koji èle da do|u i slave razli~itost i verske tradicije –kaè pukovnik Mekajzak. – Mi verujemo u slobode, a jedna od

osnovnih je sloboda izraàvawa i ìvqewa u skladu s verom,bilo da je hri{}anska, hindu, muslimanska, jevrejska ili nekapeta. Vojska je samo odraz na{eg dru{tva, u kome cvetaju razli-~itosti, i stoga imamo vojno osobqe svih religijskih grupa i sve-{teni~ko osobqe koje se brine da su wihove religijske potrebezadovoqene.

Bilo je zato zanimqivo ~uti kako Kana|ani uspevaju da uokviru jedne organizacije pomire razli~ite vere i wihove ne-kad suprotstavqene dogme?

– Jedna od osnovnih stvari koju sve{tenici nau~e jesteda sluè zajedno, ekumenski. Imamo {kolu za qude koji se baveovim poslom, koju svi na{i kapelani moraju da zavr{e, kao ineke druge kurseve koji im omogu}avaju da nau~e da rade ekumen-ski. Da bi mogli da rade zajedno, moraju da razumeju u {ta veru-ju druge religijske grupe i nau~e {ta je zajedni~ko razli~itim

verskim tradicijama. Nastojimo da kao bo`ja deca ìvimo umirnoj koegzistenciji – odgovara pukovnik Mekajzak.

Vojni sve{tenik se, po re~ima pukovnika Meklina, posta-je nakon odgovaraju}e obuke. Budu}i vojni sve{tenik mora daima fakultetsku diplomu, poèqno je i zvawe magistra, uz oba-vezne dve godine sve{teni~kog iskustva. Uz to, mora da zadovo-qava odgovaraju}e standarde svoje religijske grupe, ali i vojnestandarde koji podrazumevaju izme|u ostalog i dobro psihofi-zi~ko stawe. Ukoliko se wegova prijava za vojnog sve{tenika

U MANTIJI SA ÎNOM

Vojna sve{teni~ka slu`ba organizovana je po vojnom isve{teni~kom ustrojstvu, pa je i sam poloàj vojnih sve{te-nika unekoliko dvostruk. Kao deo svojih crkava, odgovorni

su svojim crkvenim velikodostojnicima, ali budu}i da suistovremeno i pripadnici vojne organizacije, odgovorni sui vojsci.

Glavni vojni sve{tenik ima ~in general-majora, wegovisavetnici su trojica sve{tenika pukovni~kog ~ina, a postojijo{ i 14 potpukovnika, 44 majora, koji uglavnom vode slu`buna takti~kom nivou, kao i vi{e od stotinu kapetana.

Rad u vojsci sve{tenici zapo~iwu s kapetanskim ~inom.– Ne zaboravite da mi u oruàne snage ulazimo sa vi-

sokim obrazovawem. Uz to smo i li~ni savetnici komandan-ta, i radimo u visoko profesionalnom timu. To ne moète sniskim ~inom – pojasnio je pukovnik Karl Meklin.

BEZ BORBENIH ZADATAKA

Na pitawe da li imaju i vojne zadatke, gosti iz Kanadeobja{wavaju da su neki od wihovih zadataka zajedni~ki zasve pripadnike oruànih snaga i podvla~e da oni ne oba-vqaju borbene zadatke i ne nose oru je. Ali, kad su na bor-benom poqu, moraju biti i fizi~ki i psihi~ki sposobni dapodnesu lo{e uslove ìvota, kao i ostali vojnici, da bududeo tima i preìve.

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.28

Pre svega desetak dana trojica pripadnika Ministarstva odbrane Sr-bije, major Nenad Zoni}, kapetan prve klase Vladimir Kostur i kape-tan Aleksandar @ivkovi}, vratili su se u zemqu po isteku wihovogjednogodi{weg mandata u Obali Slonova~e, gde su u~estvovali u mi-rovnoj operaciji Ujediwenih nacija. U razgovoru koji smo vodili u

Centru za mirovne operacije, poku{ali smo da sumiramo utiske u glavamai srcima, tokom dvanaest meseci ivota i rada u toj afri~koj zemqi.

POGLED UNAZADBiv{a francuska kolonija Obala Slonova~e potpunu politi~ku neza-

visnost stekla je 1960. godine. Ipak i danas, gotovo pola veka kasnije, mo-è se zakqu~iti da je nezavisnost samo formalna jer je ostao veliki uticajFrancuske na sve sfere ivota. Nakon sticawa nezavisnosti, Obala Slo-nova~e je decenijama bila ekonomski i politi~ki oslonac nestabilnoj Za-padnoj Africi, da bi posle dràvnog udara 1999. u zemqi nastala kriza,a potom, tri godine kasnije, usledio i gra|anski rat. Do primirja sklopqe-nog 2003. godine u ratu je poginulo na hiqade, a proterano vi{e od mili-on qudi.

Zemqa je takozvanom Zonom poverewa podeqena na dva dela: sever-ni, na kome se nalazi pobuweni~ka vojska „Nove snage” na ~elu sa biv{im

Mirovna operacija Ujediwenih nacija

u Obali Slonova~e (UNOCI)

uspostavqena je Rezolucijom Saveta

bezbednosti UN 1528, koja je usvojena

u februaru 2004, a na osnovu

procene da situacija u toj zemqi

predstavqa kontinuiranu pretwusvetskom miru. Pripadnici

Ministarstva odbrane Republike

Srbije u toj mirovnoj operaciji

u~estvuju od 1. maja 2004. sa tri

vojna posmatra~a. Me|u wima su bili

i na{i sagovornici koji su se upravo

vratili iz te daleke

afri~ke zemqe…

SRPSKI POSMATRAÎU OBALI SLONOVAÊ

MISIJE

IZME\USEVERA I JUGA

7/23/2019 040 Odbrana


29

je postojala politi~ka voqada se popis obavi.

Sva trojica na{ih sagovor-nika su tokom boravka u Oba-li Slonova~e radili u wenomi severnom i ju`nom delu gdesu, osim kontrole sprovo|ewaembarga na oru`je, kontroli-sali nelegalnu prodaju dija-manata i plemenitih metala.Kako se dijamantska poqa na-laze u severozapadnom deluzemqe, pod kontrolom pobu-wenika, snage UN nisu imale

pristup poqima {to im jeznatno oteàvalo posao. Po-stoje podaci prema kojima jepro{le godine nelegalno iz-vezeno dijamanata u vredno-sti od oko 40 miliona dolarai to preko Gane koja je dobilasankcije na izvoz te vrste di-jamanata, a izvoz je preba~enna Mali. Drugim re~ima, zarazliku od mnogo ~ega drugog,nelegalna trgovina funkcio-ni{e sasvim normalno.

studentskim liderom Soroom ibroji oko 40.000 pobuwenika iju`ni, gde su legalne vladine sna-ge vojske i policije kojih ima oko18.000. Iako pobuwenika imavi{e, mnogi od wih nisu naoru-àni niti uniformisani. Na ~e-lu zemqe je predsednik Gbagbe ko-ji se nalazi u ju`nom delu. U osno-

vi sukoba severa i juga jeste bor-ba za mo} i svi incidenti su mo-tivisani politi~kim i plemen-skim razlozima.

Mirovna operacija Ujedi-wenih nacija u Obali Slonova~e(UNOCI) uspostavqena je Rezolu-cijom Saveta bezbednosti UN1528, koja je usvojena u februaru2004. godine, a na osnovu proce-ne da situacija u toj zemqi pred-stavqa kontinuiranu pretwusvetskom miru.

Osim pomenutih snaga, ka-rakteristi~no je da se na prosto-

ru te afri~ke zemqe nalazi i oko~etiri hiqade pripadnika fran-cuskih oruànih snaga, Likorn, ana osnovu dugoro~nog vojnog spo-razuma o bilateralnoj vojnoj sa-radwi te dve zemqe. Likorn imaspecijalni status i nije pod ko-mandom UN-a.

MANDAT MISIJE

Najva`niji zadatak pripad-nika mirovnih snaga u ObaliSlonova~e, koji su raspore|eni u17 timova, bila je kontrola Zonepoverewa u kojoj nije bio dozvo-

qen pokret naoruànih snaga se-vera i juga. To je bio i najteì za-datak posmatra~a po{to su se uzoni slobodno kretali pripad-nici Likorna koji su neretkoometali redovne kontrole, a de-{avalo se i da su ograni~avalikretawe posmatra~a Ujediwenihnacija.

Mandat misije UN obuhvatai poslove razoruàwa, povrat-ka raseqenih lica, za{titu oso-bqa UN, institucija i civila, po-dr{ku humanitarnim akcijama,implementaciju mirovnog proce-sa, podr{ku u oblasti qudskihprava, obezbe|ewe sprovo|ewazakona i vladavine prava. Jedanod zadataka bilo je i sprovo|e-we popisa stanovni{tva {to jedo sada najvi{e obavqeno na se-veru zemqe. Koliko je zna~ajnoda se taj zadatak sprovede svedo-~i podatak prema kome gotovo7,6 miliona stanovnika nemaidentifikaciona dokumenta nitise zna wihovo poreklo. Iako suza tu svrhu odvojena sredstva, ni-

STRU^NE PRIPREME

Kurs za mirovne posmatra~e, koji su zavr{ili na{isagovornici, dao im je odli~an osnov za rad u misiji, a ni-vo znawa jezika i poznavawa kompjuterskih ve{tina koji suimali bio je dovoqan za rad bez ikakvih problema. Kao ve-oma koristan oni ocewuju trena` za upravqawe terenskimmotornim vozilima koji su imali pre odlaska u misiju, a ko-ji im je znatno olak{ao obavqawe redovnih du`nosti, po-{to se de{avalo da dnevno voze i po hiqadu kilometara.

Lokalni prevoz u Obali Slonov

7/23/2019 040 Odbrana


Na{e sagovornike u Obali Slonova~e zamenili su majoriSa{a Milutinovi}, Dragan Selimovi} i Dragan Peji}. Wih jedo~ekala sasvim druga~ija situacija u zemqi, od one koju su pre

godinu dana zatekli wihovi prethodnici. Naime, 11. marta ovegodine, posle direktnih pregovora izme|u vo|a sukobqenihstrana, predsednika Gbagboa i Soroa, postignut je sporazum dase u roku od pet nedeqa formira Vlada nacionalnog jedinstva.Vlada je formirana pre isteka utvr|enog roka i formiran jenovi general{tab, a snage severa i juga integrisane su u jedin-stvenu vojsku Obale Slonova~e. Za premijera nove vlade iza-bran je Soro.

Interesantan je podatak da je najve}i problem prilikomformirawa jedinstvene vojske bio taj {to visoke ~inove voj-nih komandanata sa severa, koji su ranije bili podoficiri uvojsci Obale Slonova~e, nisu hteli da priznaju na jugu. Zbogtoga su za vode}e li~nosti u novom general{tabu izabraniqudi koji nisu imali zna~ajnije uloge na severu niti na jugu.Sporazumom je predvi|eno i formirawe Zelene zone ume-sto Zone poverewa koja je ukinuta, sprovo|ewe popisa sta-novni{tva i nakon deset meseci odràvawe izbora na svimnivoima.

I pored optimisti~kih dogovora i postupaka, ali i proce-na da je trenutna bezbednosna situacija u misiji stabilna, is-ti~e se da je daqi razvoj doga|aja nepredvidiv jer iskustva izpro{losti ukazuju da mnogi sporazumi nisu sprovedeni do kra-ja. O daqem razvoju situacije u Obali Slonova~e verujemo da}emo vas informisati tako|e iz prve ruke.

Sawa SAVI]

MISIJE

15. maj 2007.30

SLONOVAÂ – BEZ SLONOVA

Obala Slonova~e naziv je dobila zbog toga {to su we-ne luke nekada bile glavni centri za izvoz slonova~e u Evro-pu. Danas se, kaù, u toj zemqi ne moè videti nijedan slon.

ANANAS I BANANE ZA DOBRODO[LICU

Ivorijanci su veoma druèqubiv narod, doma}inskiraspoloèn. Svako selo, ma koliko veliko odnosno malo bi-lo, ima svog vo|u koji prima posetioce, razgovara sa wima ipregovara. Svaki gost je dobrodo{ao i uvek }e biti po~a-{}en, makar to bili voda ili vo}e. Ipak, primetno je da jedoma}e stanovni{tvo nasledilo negativne navike kolonijali-sta po{to se bogati prema siroma{nima odnose kao {to su

se kolonijalisti odnosili prema lokalnom stanovni{tvu. So-cijalne razlike su sna`no izraène, tako da se na obodimanajsiroma{nijih sela mogu videti vile poput onih u Beogradu.

BEZBEDNOSNI RIZICI

êste oruàne pqa~ke i ubistva na putevima, blokadeputeva, nedovoqna bezbednost objekata u kojima su stanova-li, ~este demonstracije protiv snaga UN, visok rizik u sao-bra}aju, najve}i su bezbednosni rizici sa kojima se susre}uposmatra~i UN u Obali Slonova~e.

U toku misije sva trojica posmatra~a iz Srbije odliko-vana su medaqama koje se dodequju nakon {est meseci i godi-

nu dana boravka u misiji, zavr{ili su obuku u sprovo|ewuinspekcije naoruàwa i opreme, a kapetan Aleksandar @iv-kovi} je zavr{io kurs za za{titu de~ijih prava.

Ipak, uz sve rizike, kada se osvrnu, kaù da im je najte-à bila odvojenost od porodice.

I pored te{kih poslova koje deca u Africi obavqaqu od najranijeg uzrasta, uvek su raspoloèna za

fotografisawe

7/23/2019 040 Odbrana


S p e c i j a l n i p r i l o g

MUWASA ZEMQE

NUKLEARNE PODMORNICE

KLASE AKULA

R U S K I R A K E T N I K O M P L E K S

Z E M Q A – V A Z D U H S - 4 0 0

31

TIHI^ELI^NIXIN

ARSENAL

D A LE K OM E T NA P U [K A

12 , 7 mm M9 3 C R N A S T R E L A

BALKANSKAPEDESETICA

5

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.

Urednik priloga

Mira [VEDI]

Danas postoje mnogobrojne

snajperske pu{ke velikog

kalibra koje su na{le

svoje mesto i ulogu u vojnim

i policijskim jedinicama

{irom sveta. I na{a

fabrika Zastava-oru`je

proizvela je popularnu

pedeseticu . Ostaje samo

da se zavr{e finalniradovi na pu{ci 12,7 mm

M 93 i od we na~ini

kvalitetno dalekometno

snajpersko oru`je.

BALKANSKA PED

P

omiwawe snajperiste ili snajperskepu{ke u vojnim sredinama izaziva sli-

ku nestandardnog oru ja (izgleda, di-menzija, oblika, a ponekad i kalibra),koje strelcu omogu}ava da na ve}im da-

qinama (na granicama ili izvan granicaefikasnog dometa juri{nih pu{aka) efi-kasno poga|a i neutrali{e ciqeve va`neza neprijateqa, poput komandanta, koman-dira, kurira, veziste, itd. U civilnim kru-govima malo je druga~ije, jer je to naj~e-{}a asocijacija za vrhunskog sportistukoji je slavu stekao na streqa~kim mani-festacijama. Ali to su samo prvi utisci.

Pored tehni~kih preduslova koje tre-ba da ima nestandardna snajperska pu{ka(a koji se odnose na kvalitet izrade, iz-

bor kalibra i mehanizma za okidawe, er-gonomiju cele pu{ke, a naro~ito kundaka),bitan element jeste izbor i kvalitet op-ti~kog ni{ana, ili kako se danas kaè op-toelektronskog ure|aja za ni{awewe da-wu i no}u. Me|utim, da bi se snajperskisistem kompletirao, pored sklopa pu{ke,optoelektronskog ure|aja za ni{awewe iizbora municije, neophodan je i qudskifaktor – strelac snajperista. Taj izbor jei najteì. Snajperista ne moè da budesvako. Neke qudske osobine mogu se izo-{triti na kursu za snajperiste, odnosno,

D A L E K O M E T N A P U [ K A 1 2 , 7 M M

Dalekometna pu{ka 12,7 mmM 93 crna strela

BALKANSKAPEDESETICA 32

Budu}nost oklopnih borbenihvozila

UNAPRE\EWE SISTEMAZA[TITE 36

Ruski raketni komplekszemqa–vazduh S-400

MUWA SA ZEMQE 40

Vi{enamenski helikopter NH-90

EVROPSKI FAVORIT 44Nuklearne podmorniceklase akula

TIHI ELI^NI XIN 49

[est decenija u strahu- samohodno oru|e 90 mm M-36

RAZARA^ TENKOVA 53

SADR@AJ

7/23/2019 040 Odbrana


33

podesiti za snajperistu, ali je najteèstvoriti profesionalca koji }e bezose-

}ajno povla~iti obara~.Te`wa dana{wih protivsnajperskih

timova jeste pove}awe dometa i precizno-sti, a to zna~i opremiti snajperski timoru`jem koje }e i na daqinama ve}im odkilometar mo}i uspe{no da elimini{eneprijateqevog snajperistu. Izbor je paona veliki kalibar i ~uvenu pedeseticu, ka-ko se kaè na Zapadu, odnosno na 12,7 mmu prevodu. Taj kalibar je donekle novinaza snajpersku pu{ku, ali ne i za protivo-klopnu (PO) ili protivtenkovsku (PT).

BRITANSKI KORENI

Pu{aka velikog kalibra proizvede-

na je pred sam kraj Prvog svetskog rata,kada se na boji{tu pojavio prvi tenk – en-gleski M-I, Veliki Vili, izuzetne vatrenemo}i. Raspolagao je sa dva topa 57 mm i~etiri mitraqeza. Bilo je to februaradavne 1916. godine. Britanci su uporedosa tenkom proizveli i PT pu{ku u kali-bru 12,7 mm, koja je bila te{ka 15,7 ki-lograma. Kasnije su razvili i automatskuPT pu{ku kalibra 13,97 mm, teìne 18kg, znatno ve}e probojnosti od prve.

Posle zavr{etka Prvog svetskog ra-ta zapadnoevropske zemqe zapostavile

ESETICA

ret M82, koju jo{ nazivaju i „veliki deda”svih srodnih pu{aka.

Danas postoje mnogobrojne snajper-ske pu{ke velikog kalibra, koje su na{lesvoje mesto i ulogu u mnogim vojnim i po-

licijskim jedinicama {irom sveta. To do-kazuje i bilo koja slika specijalnih snaj-perskih timova iz Avganistana ili Ira-ka, na kojima je pored nogu vojnika posta-vqen neki od modela pedesetice , uglavnomproizvod firme „Barret Firearms”.

ULOGASNAJPERISTA

Slede}i svetske trendove i Zastava – Namenska proizvodwa sredinom deve-desetih godina pojavquje se sa dalekomet-nom snajperskom pu{kom 12,7 mm, podradnim nazivom crna strela . Ona je odpo~etka najavqivana kao snajperska pu-

{ka velikog dometa, sa kojom }e mo}i dase ga|a i uspe{no elimini{u ciqevi nadaqinama do 2.000 metara. Me|utim, dabi to zaìvelo u na{oj vojsci trebalo bijo{ mnogo toga da se postavi na pravo me-sto. Ponajpre da se re{e mesto i ulogasnajperiste na velikom kalibru.

Ne moè se zanemariti glavni zada-tak koji se danas postavqa pred svakogsnajperistu, bez obzira na kalibar we-govog oru`ja, a to je borba protiv nepri-jateqevog snajperiste. Kako je re~ o snaj-peru velikog kalibra, apsurdno bi biloda se pu{ka nalazi u nekom streqa~komodeqewu, u nekom vodu, i da se wome dej-

stvuje iz prve linije odbrane ili napada,kao {to to ~ine drugi vojnici naoruàniautomatskim juri{nim pu{kama. Do sadaje pravilima bilo regulisano kolika jeteoretska i borbena brzina ga|awa snaj-periste. Me|utim, borbenu brzinu ga|a-wa trebalo bi da odredi sam snajperi-sta, jer ona iskqu~ivo zavisi od teìnei svojstava zadatka. Mogla bi da iznosimetak na dan ili deset, ali na dan, a nena minut.

Vratimo se crnoj streli . Pu{ka snaj-perska dalekometna (PDS) 12,7 mm M 93namewena je za uni{tavawe va`nijih po-jedina~nih otkrivenih (nepokretnih, tre-

nutnih, pokretnih) i maskirnih ìvih ci-qeva na ve}im daqinama. Pored ìvihciqeva, uspe{no dejstvuje na otvorenomprostoru i na neborbena i lakooklopqe-na borbena vozila, a i na osetqive ci-qeve, kao {to su prizemqeni avioni i he-likopteri, sredstva veze, sredstva zaelektronsko ometawe i pra}ewe, itd.

Oru`je je pogodno za upotrebu u brd-skim predelima i za za{titu pograni~nogpojasa, te za uni{tavawe plutaju}ih minana rekama i jezerima. Pored toga, jedanod najva`nijih zadataka (a on zavisi is-

su razvoj i usavr{avawe PT ili PO pu-{aka i topova, ali ne i Nemci, posebnoposle dolaska nacista na vlast. Rusi surazvili dve protivtenkovske pu{ke, si-monova (PTRS-41), i degtjareva (PTRD-

41), kalibra 14,3 mm, ~ije zrno na usti-ma cevi razvija neverovatnu brzinu od1.000 m/s, i na 300 metara udaqenostiprobija oklop debqine 35 milimetara.Ali je teìna tih pu{aka bila velika –izme|u 20 i 22 kilograma. Prilikomotvarawa vatre jako su trzale, naro~itosimonova, pa se odustalo od we i prihva-}ena je degtjareva pu{ka.

I na na{em balkanskom rati{tupartizanske jedinice koristile su pro-tiv okupatora zaplewene PT i PO pu{kevelikog kalibra, ali i protivtenkovskupu{ku boris 13,97 mm, koju su dobili odsaveznika tokom 1944. i 1945. godine.

Kako se Drugi svetski rat priblià-vao kraju, tenkovi su bili sve brì, aoklop sve ~vr{}i, pa su neke od vode}ihsila odustale od daqeg razvoja i proiz-vodwe PT i PO pu{aka. Me|utim, kali-bri od 10 do 20 mm ne umiru zajedno sapu{kom. Oni prelaze na te{ke mitraqe-ze. A pu{ka velikog kalibra biva zabo-ravqena sve do lokalnih ratova, koje suvodile, uglavnom, zemqe pobednice izDrugog svetskog rata.

Rusi su pred kraj Drugog svetskog ra-ta na svoje PT pu{ke stavqali optiku itako dobijali snajperske pu{ke velikogkalibra, iz kojih su otvarali vatru na ve-

likim daqinama i koristili ih za ga|aweciqeva iza lakog zaklona. Ja~inom kali-bra probijali su zaklon i eliminisaliprotivnika. Sli~no su radili i Englezi uBurmi protiv japanskih snajperista.

Ni u Vijetnamskom ratu nisu izosta-le pu{ke velikog kalibra kao snajperskepu{ke. Ameri~ki vojnici su iskoristilipouzdani mitraqez .50 M2 HB i na wegastavqali opti~ki ni{an, ~ime su dobilioru`je koje je omogu}avalo precizniju va-tru na ve}im daqina od wihovih tada-{wih snajperskih pu{aka. Tako se rodi-la nova vrsta snajperske pu{ke velikogkalibra, danas popularno nazvana pede-

setica .Pedesetica je nastala zahvaquju}i

Roniju Baretu (Ronny Barret), koji je svojugaraù sedamdesetih godina pretvorio uradionicu i osnovao danas nadaleko ~u-venu firmu „Barret Firearms”. U wegovoj ra-dionici po~eo je razvojni put poluauto-matske pu{ke kalibra .50 BMG. Bez ob-zira na to {to je konstruktor raspolagaooskudnim znawem iz konstrukcije oru`ja,ipak je uspeo da konstrui{e i proizvede~uvenu laku pedeseticu , ozna~enu kao Bar-

M 9 3 C R N A S T R E L A

7/23/2019 040 Odbrana


zanemarqi-va i moè ve-oma lako dademaskira snajpe-ristu ako je zauzeo

poloàj na pra{wa-vom putu.U okvir te pu{ke

sme{ta se pet metaka – u dva re-da naizmeni~no. Sa pu{kom sespaja preko leì{ta na dowemdelu sanduka i utvr|uje se utvr-|iva~em koji se nalazi sa levestrane sanduka. Telo okvira ~i-ne dve stranice (leva i desna) idva grani~nika (ve}i i mawi).Pri konstrukciji okvira poseb-na pa`wa se poklawa obliku idimenzijama usana okvira koje

15. maj 2007.34

kqu~ivo od vrste borbene aktivnosti je-dinice) jeste borba protiv neprijateqe-vih snajperskih parova i timova.

Uspe{no dejstvo na otkrivene i dobrovidqive ciqeve dalekometna snajperska

pu{ka postiè na daqinama do 1.800 m,na neborbena vozila do 1.800 m, a naborbena vozila do 800 metara. Za ga|a-we tom pu{kom koristi se metak 12,7 mmsa pancirno-zapaqivim zrnom B-32 (vrhzrna obojen crvenom bojom), pancirno-za-paqivim obeleàvaju}im BZT-44 (vrh zrnaobojen crnom bojom) i, naravno, ve`bovnimetak 12,7 mm. Me|utim, treba imati uvidu da je ta municija do sada bila name-wena za sasvim drugu vrstu oru ja – za M2HB mitraqez. Svoje zadatke izvr{avalaje gustinom vatre i takva municija nije mo-rala da bude izbalansirana, a kamoli dato bude snajperski metak.

Pu{ka se puni okvirom od pet meta-ka. Borbena brzina ga|awa zavisi iskqu-~ivo od vrste zadatka koji snajperista iz-vr{ava, a kre}e se od 8 do 10 metaka.

PRIMEWENA RE[EWA

Dalekometna snajperska pu{ka 12,7mm M 93 sastoji se od cevi, sanduka, me-hanizma za okidawe, zatvara~a, kundaka,gasne ko~nice, okvira, noìca, opti~kogni{ana, rukohvata, rukohvata za no{ewe,obloga i pribora.

Cev je namewena da u woj metak opa-li i da zrnu odredi pravac, obrtnu brzi-nu i stabilnost pri letu. Vodi{te

zrna je i`lebqeno i imaosam `lebova i osampoqa, a korak uvijawaiznosi 381 milimetar.Na cevi su spoqa ura|e-na dva navoja, ito na pred-wem delu zavezu sa ga-snom ko~ni-com i na zad-wem delu za vezusa sandukom, gde jeuvrnuta. Po duìnicevi nalazi se osam `lebova koji olak-{avaju pu{ku, a ujedno sluè za hla|ewecevi. Duìna cevi je 1.007 milimetara.Me|utim, postavqa se pitawe da li sunam potrebni cevi te debqine i kanaliza weno hla|ewe ako znamo borbenu br-zinu ga|awa oru`ja. Timovima koji se sabrodova bore sa minama koje plutaju mo-`da i treba takva cev. A ostalima? Alikada se pogledaju strani modeli snajperavelikog kalibra vidi se da i na wima ce-vi imaju svoja leì{ta za hla|ewe – ima-ju ga najpoznatiji modeli „Berrete Fire-arms”, i to na tipovima M99, M99-1, M95

sluè da pridrè metak i daju mu pravacpri potiskivawu u leì{te.

Noìce koje sluè kao naslon pri-likom ga|awa iz pu{ke obezbe|uju sta-bilnost prilikom ni{awewa. Visina

noìca moè se, po potrebi, pode{ava-ti pomo}u stezne vo|ice kojom se fiksi-ra eqena visina. Noìce imaju dva po-loàja: sklopqen, kada su priqubqeneuz drvenu oblogu, i oboren, kada se upo-trebqavaju.

Na toj pu{ci nisu najboqe re{enenoìce zatvara~a. One se koriste iskqu-~ivo prilikom popravke finog ni{awe-wa. Pitawe je da li to snajperista moèda uradi sa jednom rukom, ako drugom ba-lansira na liniji ni{awewa sa 16 kilo-grama te{kom crnom strelom, a da pritom, kada oslobodi stegu noìce, oru`jejednostavno ne prevagne na tu stranu?Naravno, za to fino ni{awewe snajpe-risti je potrebna fizi~ka pomo} koleges kojim je u paru, ili malo modernije re-{ewe teleskopske noìce koja }e, odvi-jawem ili zavijawem, odmah pomerati vi-sinu gore ili dole. Pored toga, postojezamerke i na samu {apu noìce, gde je sa-mo jedna strana zaobqena nadole. [tato zna~i? Ako se noìce koriste na me-kom zemqi{tu – pesku, one lepo propada-ju i daju koliku-toliku sigurnost, jer neklize napred-na-zad, ali ka-

da sezauzi-

ma leè-

}i stav na ne-kom ravnom zemqi{tu, betonu,

itd. klizawe noìca napred-nazad trebare{iti preprekom koja ne}e dozvoliti to

i M90, zatim ju`noafri~ki modeli NTW14,5 i 20 milimetara, i drugi.

Sanduk objediwuje sve delove pu{keu jednu funkcionalnu celinu. On je sa gor-we strane otvoren i zatvara ga zatvara~,

a sa doqe strane nalazi se otvor za sme-{taj okvira. Unutra{wa trasa sandukasluì za sme{taj i vo|ewe zatvara~a. Napredwem delu sanduka ura|en je navojpreko koga se ostvaruje veza sanduk–cev.

Ali sanduk te pu{ke ima jednu manu.Re~ je o utvr|iva~u okvira. Neretko se de-{avalo da, prilikom dejstva, odnosno po-sle pucwa, okvir jednostavno ispadne izsanduka. To se doga|alo samo kada jeokvir napuwen sa tri ili ~etiri metka.Zato se postavqa pitawe da li je za tu pu-{ku prevelik kapacitet okvira – od petmetaka, ili je potrebno da se utvr|iva~okvira na strani sanduka prepravi ilipodesi teìni okvira.

Mehanizam za okidawe ima funkcijuda zadrì udarnu iglu u zapetom poloàjukada je zatvara~ zabravqen i da ga oslo-bodi pri povla~ewu obara~e. Za zatvara~je uzet stari provereni Mauzerov sistem,koji je prilago|en gabaritima crne strele.

Gasna ko~nica se nalazi na ustimacevi i za wu se pri~vr{}uje navojnim de-lom, a gasovi nastali sagorevawem baru-ta isti~u kroz bo~ne otvore na woj. Ob-lika je strele u odnosu na pravac ga|awa.Sa obe strane ima dva otvora kroz kojaprolaze barutni gasovi. Koli~ina i sna-

ga barutnih gasova koji se vra-}aju nazad nije

Gasna ko~nica

Opti~ki ni{an

7/23/2019 040 Odbrana


35

we od okulara a de se ne pojavquje sen-ka, a prilikom okidawa moè da nanesepovrede u oblasti arkade (koje se u àr-gonu nazivaju „idiotski rez”).

Opti~ki ni{an za crnu strelu imafiksno uve}awa 8 h 56 mm, {to je za da-qine na kojima se èli ga|ati sa dale-kometnom snajperskom pu{kom, ipak, ma-lo. Ostale zemqe koje sa ve}im ili ma-wim uspehom proizvode dalekometnesnajperske pu{ke istog ili ve}eg kalibrakoriste mo}nije opti~ke ni{ane – onekoji imaju fiksno uve}awe od 10 ili ~aki 12 puta. Optika unutar ku}i{ta je so-lidna, a kon~anica je ve} vi|ena, jer jeskoro identi~na kao kod ON M93.

Sa mehanizmima pravca i daqinerukuju se lako, kao i sa diopterskim iz-o{travawem opti~kog ni{ana. Jedinanovina jeste princip montirawa na pu-{ku. Odustalo se od proverenog na~inabo~nog montirawa opti~kog ni{ana iprimewen je novi – montirawe na vrhsanduka, uz pomo} vo|ice oblika lasti-nog repa. Taj na~in je upravo od po~etkadonosio te{ko}e, jer se od siline trza-ja utvr|iva~ znao osloboditi, a opti~kini{an bi jednostavno otpao sa vrhasanduka. Problem je odmah re{en jed-nim utvr|iva~em na po~etku rama, kojionemogu}ava da se ni{an skine ili dapadne sve dok se taj utvr|iva~ ne priti-sne. Pojavile su se i nezgode kada voj-

nici malo nièg rasta koriste oru`je.Ako pravilno drè kundak na zgibu ra-mena ne}e mo}i da koriste opti~ki ni-{an i da ni{ane, jer im je suvi{e dale-ko i visoko.

Ostali proizvo|a~i dalekometnihsnajperskih pu{aka nisu èleli da kom-plikuju stvari u vezi sa nosa~em opti~-kog ni{ana, ve} su primenili proverenei pouzdane metode postavqawa optike naoru`je pomo}u „picatinijeve ” {ine.

I{tvan POQANAC

kretawe. Zbog toga bi na dno noìce tre-balo zavariti dva do tri vrha koji bispre~ili proklizavawe noìca na rav-nim povr{inama.

Prilikom pojave crne strele naslu-}ivalo se da }e najve}i problem zbog di-menzija tog oru`ja biti rukohvat za no{e-we. Uz pomo} rukohvata za no{ewe nijenikakav problem preneti crnu strelu ukasarnskim uslovima sa jednog kraja pi-ste na drugi i vratiti ga u oruànu. Aliprilikom terenskih ili borbenih uslovato predstavqa ozbiqan problem. Vojnik uborbi ponekad treba da se kre}e pognutoili da puzi – {to najvi{e primewuju snaj-peristi. Anije tako prosto i lagano pre-tr~avati pognuto sa oslawawem samo najednu ruku ili puziti na boku sa pu{kom

te{kom 16 kg, koja je duga takore|i istokoliko i vi – 1.670 mm. Ako je za utehu,to nije problem samo sa crnom strelomve} i sa svim snajperskim pu{kama veli-kog kalibra. Ru~ica crne strele ima dr-venu oblogu, koja je koliko-toliko anatom-ski prilago|ena qudskoj {aci, ali nastranim modelima o tome se vodilo malovi{e ra~una, pa se rukohvat potpuno pri-lagodio qudskoj {aci i izra|en je od pla-sti~ne mase.

OPTOELEKTRONIKA

Za ga|awe sa tom pu{kom koristi seopti~ki ni{an M 94. On omogu}ava viso-ku ta~nost ga|awa malih ciqeva u nepo-voqnim svetlosnim uslovima. Zahvaquju-}i kon~anici koja je osvetqena gasom tri-cijumom moè se uspe{no ga|ati u sumra-ku i pri vidqivoj no}i.

Opti~ki ni{an preko svoje kon~a-nice i mehanizma za weno pomeraweomogu}ava merewe daqine na osnovu po-znate visine i {irine ciqa u granica-ma od 400 do 1.400 m, zauzimawe daqi-ne ga|awa od 0 do 1.400 m na mehani-zmu daqine, zauzimawe daqine ga|awa

od 1.500 do 1.800 m na kon~anici op-ti~kog ni{ana, zauzimawe bo~nih po-pravki (levo i desno) u granicama od 0do 20 hiqaditih, i to pomo}u dobo{amehanizma pravca od 0 do 10 hiqaditihi pomo}u kon~anice od 0 do 10 hiqadi-tih.

Taj ni{an se sastoji od mehani~kihi opti~kih sklopova. Mehani~ki obuhva-taju: postoqe, vijak sa utvr|iva~em, me-hanizam daqine, mehanizam pravca, gu-menu {koqku ili gumeni prsten na oku-laru i sistem za osvetqavawe kon~ani-ce. Aopti~ki sklopovi obuhvataju: objek-tiv, kon~anicu, obrtni sistem so~iva iokular.

Postoqe ima vo|icu u obliku lasti-nog repa, koja se spreè sa odgovaraju-}im ispustima u obliku lastinog repa nasanduku. Sa desne strane postoqa nala-ze se, u produètku vo|ice, na dva mestaobujmice, u ~ije se otvore preko dva pr-stena (plasti~na) i dve pokretne poluo-bujmice sme{ta durbin.

Mehanizam daqine namewen je zazauzimawe daqine do ciqa (tabli~nihuglova) i sastoji se od dobo{a daqina-ra, nareckanog to~ki}a, vijka za rekti-fikaciju i poklopca. Poklopac vijka zarektifikaciju nalazi se sa gorwe stranemehanizma i utvr|uje se navojem. Name-wen je da za{titi vijak za rektifokacijuod prqav{tine i ne~isto}e. Na wemu senalaze dva udubqewa dubine 3 mm – jed-no naspram drugog na 180 stepeni. Ski-dawem poklopca dolazi se do vijka zarektifikaciju sa kojim se kon~anica po-mera po visini gore-dole.

Gumena {koqka {titi so~ivo okula-ra od prqav{tine i mehani~kih o{te}e-wa. Umesto gumene {koqke, na nekim op-ti~kim ni{anima postoji samo gumeni pr-sten na okularu. U tom slu~aju je ni{awe-we oteàno, jer neuve`bani snajperistate{ko moè da zauzme pravilno rastoja-

Noìce Mehanizam za okidawe Kundak

7/23/2019 040 Odbrana


36

stvom najmo}nijih kompanija i glavnih pro-izvo|a~a OBV formiraju zdruène mikro-kompanije, konzorcijumi, nekada od firmikoje dele okeanski prostori. Nasuprot to-me, mnoge male zemqe nastoje da u koope-raciji sa velikima i mo}nima, ili samo-stalno, ipak ostanu na sceni, ~ak i da po-

ja~aju svoj zna~aj na me|unarodnom trì-{tu, odnosno da samostalnim razvojem iproizvodwom o~uvaju svoju samostalnost –na primer Finska, [vajcarska, [vedska,Austrija, Turska, Gr~ka i druge zemqeEvrope, potom Bliskog i Dalekog istoka.

Op{te je zapaàwe da se na mnogimizlo`bama NVO sve mawe sre}u tenkovi,osim onih koji se godinama serijski pro-izvode, a glavne pozicije sve vi{e zauzi-maju pe{adijska borbena vozila (BVP),prete`no to~ka{i, i vrlo laka oklopnavozila, tako|e to~ka{i.

LEOPARD 2 PSO

Nema~ka je za svoju armiju proizvela2.115 tenkova leopard 2 MBT u verzijamaA4, A5, A6 ({vedska modifikacija Strv122). Ti tenkovi se nalaze u jo{ devet ze-maqa Evrope, a u samoj Nema~koj ih jeostalo oko 1.000. Neke zemqe modifikujuleoparde prema svojim standardima iliih proizvode licencno, uz odgovaraju}eizmene i daju im svoje nazive. Na pro{lo-godi{woj izlo`bi Eurosatory firma KMWprikazala je najnovije modifikacije togtenka – leopard 2 PSO (Peace Support

Operation) – tenk za podr{ku mirovnih ope-racija. On je boqe za{ti}en i prilago|enuslovima izvr{avawa borbenih zadatakau urbanim sredinama, te za{ti}en od na-pada sa svih strana, od mina, pogodaka ubo~ne i zadwu stranu, u krov, od sredstavaza blisku POB, POVR, zapaqivih boca,

kasetne municije i drugo.Tenk je zadrào najnoviji top 120 mm,glatke cevi L/55 koji ispaquje poboq{anuverziju razorne granate, naravno i osnov-ne PT projektile tipa APFSDS i HEAT. Nakrovu kupole, iza poklopca otvora poslu-ìoca, instalisano je univerzalno posto-qe sa daqinskim upravqawem za mitra-qez 7,62 mm, 12,7 mm ili automatski ba-ca~i granata 40 mm. Postoqe se koristiza svako od tih oru ja.

Oklopna za{tita je poja~ana na pred-woj strani tela i kupole od dejstva APFSDSi HEAT projektila. Me|utim, znaju}i iz is-kustava u Iraku da glavna opasnost tenko-vima ne preti sa ~ela, kao u velikim rato-

vima, niti od tenkova ili namenskih PToru-|a za borbu na ve}im daqinama, ve} od mi-na, improvizovanih minskoeksplozivnihsredstava, naro~ito od vrlo ra{irene pri-mene RRB (tipa RPG-7 i wegovih modifika-cija, ali i drugih sli~nih PT sredstava zablisku borbu) i molotovqevih koktela, a idrugih minsko-zapaqivih naprava, na leo-pardu 2 PSO oja~ani su oklop i ukupna za-{tita u vi{e ugroènih zona tenka – dvo-slojni pod, uklawawe najnièg reda grana-ta sa poda, dodatna ku}i{ta torzionih oso-

B U D U ] N O S T O K L O P N I H B O R B E N I H V O Z I L A

UNAPRE\EWESISTEMA ZA[TITEU dilemi novo ilimodernizovano sve jeizraèniji trend produèwaveka eksploatacije starijihoklopnih borbenih vozilaputem modifikacija,preure|ewa u vozila drugenamene ili ugradwenajnovijih komponenatapojedinih podsistema.Tako|e je izraèn zahtev zawihovom strategijskompokretqivo{}u –proizvodwi lak{ih vozilamase do 18 tona radilak{eg dopremawa naudaqene ta~ke u svetu. Aliiako se traè mawa vozila,niko se ne odri~e teìh, ~akse ~ini da dodatnimoklopqavawem ona postajusve teà.

Nagla{eno nastojawe proizvo|a~a od-brambenih tehnologija, kada je re~ ooklopnim borbenim vozilima (OBV),jeste da arsenal postoje}ih oklopwa-ka prilagode uslovima ratovawa

u urbanim prostorima i tzv. asimetri~-nim dejstvima. Zato, bezmalo svi, ele da

OBV za{tite iz svih pravaca, kru`no, alii od dejstva PT mina i improvizovaniheksplozivnih sredstava, pre svega u boko-ve, krovne i zadwe povr{ine vozila.Preduzimaju se i mere naoruàvawa OBVsa oru`jem koje odgovara tim uslovima:mitraqezi, automatski baca~i granata,baca~i dimnih i eksplozivnih kutija i dr.Pri tome, posade OBV treba da upravqa-ju tim naoruàwem iz za{ti}enog poloà-ja u vozilu, odnosno daqinski.

Tako|e, op{ta tendencija u svetu od-brambene proizvodwe je da se pod vo|-

Za uklawawe prepreka na putuinstalisan je dozerski no`

na leopardu 2

7/23/2019 040 Odbrana


37

vina, sedi{te voza~a ove{eno o krov i oja-~an pod, protivkumulativni {titnici suproduèni do petog potpornog to~ka a i do-datni oklop na bo~nim zidovima kupole. Nakrovu kupole je poja~an oklop dodatnom ~e-li~nom plo~om a istaknuti delovi ni{an-skih sprava su naknadno za{ti}eni, ukqu-~iv{i i ~eli~ne mreè za za{titu od baca-wa kamewa. Sva ta dodatna za{tita pove-}ala je masu tenka za vi{e od dve tone ipribliìla ga teìni ameri~kog M1A2abramsa i engleskog ~elenxera 2 (oko 63tone). To je verovatno limitiraju}a granicapreko koje se, bez ve}ih problema, ne}ei}i. Re{ewa se o~ekuju u primeni aktivneza{tite i novih materijala za oklop. U za-vr{nici je usvajawe aktivne za{tite.

Za uklawawe prepreka i barikada naputevima, {uta i materija od ru{enih tvr-dih objekata i zgrada, instalisan je dozer-ski no kojim upravqa voza~ sa svog mesta

elektrohidrauli~kim ure|ajem. Posebnapa`wa posve}ena je maskirnim premazimai smawewu radarskog odraza vozila.

Nema~ka armija zahtevala je da sesprovede modernizacija 70 tenkova leo-pard 2A5 u leopard 2A6M (slovo M podra-zumeva protivminsku za{titu). To je ura|enoi 15 leoparda (teì za dve tone) modifiko-vano je pro{le godine, a ostali }e ove.[ve|ani }e primeniti sli~no re{ewe aoznaka wihovih verzija bi}e Strv 122 M.Ti modeli su posluìli za daqu dogradwuza{tite i projektovawe modernizovanogle-oparda 2 PSO. U nema~koj armiji ima jo{oko 1.000 tenkova leopard 2A4/A5/A6, alinije pouzdana brojka koliko }e biti preve-

deno na nivo leopard 2 PSO. Verovatno }e300–350 jedinica biti predvi|eno za snageza brze intervencije.

LEKLERK AZUR

Francuski proizvo|a~ GIAT proiz-veo je svoj tenk leklerk AZUR (Action en Zo-ne URbaine – akcije u urbanim zonama).Novu dodatnu za{titu GIAT je razvio u sa-radwi sa Upravom za tehni~ku slu`bu KoVfrancuske armije. Drè}i se principa daosnovni borbeni tenk ne sme da pre|e ma-su od 55 tona, Francuzi su i pri projek-tovawu svog tenka krajem 1980. godine oja-~avawe za{tite tenka u~inili mawe te-

{kim, mada ne i mawe glomaznim od ne-ma~kog re{ewa na leopardu 2 .

Originalni bo~ni {titnici hodnogdela produèni su unazad, a u nastavku jemontirana {ipkasta ograda (gril) koja ob-uhvata, od petog to~ka, zadwu stranu telai kupole. Standardna {irina tenka le-klerk je 3,71 metra (sa {titnicima) i onaprema{uje me|unarodne kriterijume o do-zvoqenoj {irini tereta koji se transpor-tuje eleznicom (3,54 m). Zbog toga je u ta-kvim slu~ajevima predvi|eno preklapawe{titnika uvis i vezivawe obe strane me-

|usobno. Bo~ni {titnici sadrè i pakete

ERO (izuzev re{etkastog dela). Time je ucelini poboq{ana za{tita od kumulativ-nih projektila, pre svega od RBR. Na krovukupole je dodatno oja~ana za{tita od ka-setne municije. Iznad motornog odeqewaposebna oklopna plo~a trebalo bi da {ti-ti od zapaqivih boca. Nazad na telu suprikqu~ena dva nosa~a sa kantama za vodukoji, sem osnovne namene, imaju i funkcijuza{tite od kumulativnih projektila. Kakoje u osnovnoj verziji tenka primewen mo-dularni koncept oklopqavawa, lak{e jeizvesti zamenu modula i prikqu~iti ele-mente sa boqim za{titnim svojstvima ne-go kod drugih tenkova.

Na kupoli je instalisana turela zamitraqez sa daqinskim upravqawem izunutra{wosti kupole. Mitraqez 7,62 mmje za{ti}en i primarno je namewen za sa-moodbranu tenka od bliskih napada, poje-dinaca i grupa, ukqu~uju}i i napade sa gor-wih etaà zgrada. Nije poznato da li }esvih 357 tenkova leklerk, koliko ih se na-lazi u francuskoj armiji (bez specijalnihvozila), biti modifikovano po modelu le-klerk AZUR. Tako|e, otvoreno je pitawe dali }e isto biti modifikovani i ostalih436 tenkova leklerk (i specijalnih verzi-ja) prodatih Ujediwenim Arapskim Emira-tima. Modeli dodatnog „grila” primeni}ese i na to~ka{kim oklopnim transporte-

rima VAB 6h6 i lakim izvi|a~kim oklop-nim automobilima VBL 4h4 Panhard. Ina-~e, re{etkasti {titnici su primeweni uIraku na vi{e tipova OBV.

U toku je zavr{no ispitivawe siste-ma aktivne za{tite tenka za koji se o~eku-je skora{wa operativna primena. Jedansistem razvila je kompanija Thales, AST(Advanced Survivality Technology – naprednatehnologija za preìvqavawe), a drugirazvija GIAT, poznat kao NSA (Nouveau Sys-tèm dÁutoprotection – novi sistem samoza-{tite). Oba sistema sadrè detektore

IC i laserskog zra~ewa, elektronske

omota~e, senzore za reagovawe i aktivi-rawe baca~a dimnih kutija ili druge vrstereceptora za presretawe POVR i raketaispaqenih iz RBR.

CV90120-T

Laki borbeni tenk, ili lovac tenko-va, CV90120-T je posledwa varijanta do-bro poznatog {vedskog BVP tipa CV90/CV-Combat Vehicle ili na {vedskom Stridsfor-don-90 (u naoruàwu armije [vedske imaoko 500 vozila CV9040) u varijanti BVPili SPAA oru|e, samohodni minobaca~90120 AMOS i druge verzije, a ne maweih je izvezeno u neke druge zemqe. Konzor-

cijum BAE Systems Land Systems Hägglunds,zajedno sa kompanijom Bofors, proizveoje najnovije borbeno vozilo za vatrenu po-dr{ku, POB ali i za odbranu od napadanaoruànih helikoptera. Tenk je naoruàntopom kalibra 120 mm glatke cevi, {vaj-carske proizvodwe, tipa CTG 120 mmL/50. Vozilo je borbene mase 32 tone (urazvoju je zahtevana masa od 25 tona) saposadom od ~etiri stalna i tri iskrcna~lana.

Osnovni oklop pruà za{titu od pan-cirnih projektila AP 14,5 mm kru`no, od

APFSDS projektila kalibra 30 mm sa ~eo-ne strane, odakle {titi i od ru~nih PT

sredstava tipa RPG-7 i sli~no. U osnovnojkonfiguraciji poseduje ure|aj za NHB za-{titu, za{titu od elektromagnetne detekci-je i smawewe radarskog odraza. Dodatnombalisti~kom za{titom (moduli od specijal-nog ~elika) pove}ana je kru`na za{tita od

APFSDS projektila 30 milimetar. Prime-wen je novi {vedski sistem aktivne za{ti-te AAC (Advanced Armour Concept), napred-ni oklopni (za{titni) koncept {vedskefirme Akers Krutbruk u saradwi sa nema~-kom firmom IBD. Sistem je sme{ten na kro-vu kupole, pokriva kru`ni sektor od 360

Montirana {ipkasta ograda ( gril )na leklerku

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.38

stepeni. Detektori IC i elektronskog zra-~ewa registruju opasnost od sistema vo|e-nih POVR, govori se i od ru~nih baca~a, a

zatim automatski aktivira dejstvo dimnih ieksplozivnih baca~a tenka za presretawedolaze}ih projektila.

Posebnost tenka CV90120-T jestetempirni projektil topa koji se laserskinavodi u zavr{nom delu putawe, a vremedetonacije se programira u sistemu zaupravqawe vatrom. Projektil moè da seefikasno upotrebi za borbu protiv heli-kotera koji lete mawom brzinom ili su ulebde}em poloàju. Potkalibarni projek-til APFSDS probija 65 mm oklopa pod 90stepeni na daqini 2.050 metara. Tenk po-seduje sve savremene optoelektonske ure-|aje za osmatrawe i ni{awewe dawu i no-

}i, navo|ewe oru|a i mogu}nost komandi-ra tenka da ga|a sa prioritetom. Zbog ve-}e mase od baznog modela ugra|en je mo-tor Scania DS 14 od 445 kW snage i auto-matska transmisija Perkins X300-5. Savre-meni hodni deo i sistem za upravqawe, uzpogonski blok, omogu}avaju brzo kretawetenka (70 km/h), savladavawe te{kog ze-mqi{ta i lako upravqawe.

VBCI 8X8 (AIFV)

Borbeno oklopno vozilo pe{adije VB-CI (Véhicule Blindé de Combat dÍnfanterie)rezultat je zajedni~kog rada GIAT Industriesi Renault Tracks Defense. Iako je najavqeno

kao novo vozilo, wegova pojava duguje svojnastanak {irem francusko-nema~ko-bri-tanskim angaòvawu i naporima na evro-vozilu s po~etka 1990. godine – program

VBM/GTK/MRAV , vi{enamensko oklopnomodularno vozilo. Kako je saradwa na tomprogramu prekinuta, Francuzi su razviliseriju eksperimentalnih vozila VEXTRA 8h8 (Vehicule d´ Experimental de Transport) –eksperimentalno transportno vozilo, ko-je, kada se uporede slike iz 1999. za vre-me dovo|ewa tih vozila na Kosovo i Meto-hiju radi opitovawa sa dana{wim vozilom

maksimalnu brzinu do 120 km/h. Mewa~ jeZF Renk, automatski prenosnik sa 7+1 ste-penom prenosa. [iroke gume sa unutra-{wim protektorom i centralnom regula-cijom pritiska omogu}avaju prilago|ava-

we vozila terenskim uslovima podloge pokojoj se kre}e. Vozilo moè da se tran-sportuje avionom C-130 herkules , ali sepri ukrcavawu skidaju istaknuti delovi sakupole, dodatni oklop, gorivo (osim rezer-ve), oprema posade i drugo, {to moè dalimitira transportabilnost.

Osnovni oklop je na bazi aluminijum-skih legura, zavarene konstrukcije, prekokojega se dodaju moduli od titanijuma ilikompozitnih materijala. Vodilo se ra~unai o primeni za{tite od IC termalnog od-raza, termoizolacije grejnih povr{ina irashla|ivawu izduvnih gasova.

Za VBCI pokazuju interesovawe i dru-ge zemqe, me|u kojima je i Velika Britani-

ja, koja bi mogla da ga ukqu~i u svoj pro-gram FRES (Future Rapid Effect System) – snagaza brzo delovawe. Proizvo|a~ ima predu-govor za oko 65 vozila, od toga 54 u ver-ziji VBCI i 11 u komandnoj verziji ( VPC-Ve-hicule Poste de Commandement). O~ekuje sepo~etak serijske proizvodwe tokom ove go-dine, a isporuke bi trebalo da traju se-dam godina.

Budu}i planovi za VBCI predvi|ajurazvoj familije vozila sa vi{e varijanti:osnovno VBCI sa kupolom Dragar (jednose-da) u koju je ugra|en top M811 kalibra 25mm i spregnuti mitraqez u zasebnom ku}i-{tu van kupole AA 7,62 mm NF1; komand-

no vozilo VPC sa mitraqezom 12,7 mm iKIS-om SIR (Système dÍnformation Régimenta-ire); samohodni minobaca~ 120 mm; vozi-lo sa topom 105 mm, eventualno i topCTWS 40 mm sa teleskopskom municijom,te vozilo za izvla~ewe i inìwerijsku po-dr{ku. No, ostaje da se vidi da li }e se sveto realizovati jer se program VBCI prote-è vi{e od 15 godina.

Milosav C. \OR\EVI]

VBCI 8h8, gotovo da nema razlike u konfi-guraciji.

Francuska armija potraùje 700 vo-zila, od toga 550 u varijanti BVP/ VBCI/ i150 vozila u komandnoj verziji / VPC/.O~ekivawa su da se godi{we proizvodioko 100 jedinica. GIAT je osnovni ugova-ra~, Renault je odgovoran za pogonskiblok, EADS za komandno-informacionisistem pukovskog nivoa, elektropogon ku-pole i stabilizator, Sagem za osmatra~-ko-ni{anske ure|aje, osim komandirovesprave (Galileo Avionics), za kupolu FN Her-stal, a Michelin za gume.

VBCI treba da postupno zameni sta-rija guseni~na vozila AMX - 10P ICV i u|eu sastav jedinica za brze intervencije imirovne operacije snaga UN.

Vozilo je projektovano da bude u tan-demu sa tenkom leklerk, ali i da samostal-no, u sastavu svoje jedinice, izvr{ava raz-li~ite borbene zadatke. Velika unutra-{wa zapremina vozila (13 kubnih metara)omogu}ava udoban sme{taj tri stalna ~la-na posade i osam iskrcnih pe{aka. MotorScanija snage 410 kW omogu}ava ovom te-{kom oklopnom transporteru od 28 tona

Laki {vedski borbeni tenk CV90120-T

Borbeno oklopno vozilo VBCI trebalo bi u potpunosti da zameni stara guseni~na vozila AMX-10PICV

7/23/2019 040 Odbrana


39

Po odluci izraelskog ministra od-brane, pobednik na konkursu pokrenutomradi obezbe|ewa severnih naseqa od ra-ketnih napada Hezbolaha i palestinskih te-rorista je poznata kompanija Rafael . Tafirma razvila je protivraketni sistem IronCap („gvozdena kapa”), koji se u velikoj me-ri oslawa na postoje}u mreù za rano ot-krivawe raketa. Ovaj sistem trenutno sa-mo upozorava stanovni{tvo da sledi na-pad. Rakete se presre}u vo|enim raketamamase oko 90 kg, od kojih se dvadeset nalazina lanseru postavqenom na kamionu. Ugo-vor podrazumeva isporuku 50 kamiona lan-sera, 2.000 raketa, radare za pokrivaweseverne i ju`ne granice i sisteme za koman-dovawe i kontrolu. Kako bi se smawilitro{kovi, proceweno je da ovaj sistem re-aguje samo na rakete koje se kre}u prema na-seqenim podru~jima. S. B.

Po~etkom marta jeobjavqeno da }e ameri~-ke snage u Iraku po~eti

sa uvo|ewem novog oklop-nog vozila pod oznakomM1200 Armored Knight(oklopni vitez). Ovo jeposledwa varijanta do-bro poznatog patrolnogvozila M1117, koji se sve~e{}e koristi zbog, kakose tvrdi, ~etiri do {estputa boqe otpornosti namine od oklopqenih vari-janti hamera . U odnosu naM1117, M1200 je poseb-no prilago|eno vozilo nameweno za ozna~avawe ciqeva i navo|ewe artiqerijskevatre i vatrene podr{ke iz vazduha. Za takve zadatke, M1200 je opremqeno laser-skim obeleìva~em i daqinomerom, GPS sistemom navigacije i sofisticiranom opre-mom za uspostavqawe veze (radio i satelitska). Ove zadatke je ranije izvr{avalaposebna varijanta hamera, ali je osnovni nedostatak bila slabija otpornost na va-trena dejstva pobuwenika.

Oru|e M1200 ima posadu od tri do ~etiri vojnika, a sva vozila imaju standar-dan sistem za ometawe radio upaqa~a improvizovanih mina i locirawe izvora radiosignala za aktivaciju takvih eksplozivnih naprava. Ove godine se o~ekuje isporuka 19vozila, 40 slede}e, dok je u planu za 2009. godinu 107 vozila M1200. Pored ove opre-me, vozila su za samoodbranu naoruàna i mitraqezom u kupoli. S. B.

Ma|arska KoV je po~etkom ove godine rasformirala posledwi oklopni bataqon,11. Hunyadi Mathias, opremqen tenkovima T-72. U operativnoj upotrebi zadrà}e se

samo jedna ~eta sa 15 tenkova T-72, koja }e se pripajati drugim jedinicama u slu~aju po-trebe. Ova vest je utoliko interesantnija, ukoliko se zna da je Ma|arska jo{ pre 20godina imala u sastavu 1.200 tenkova. Ta dràva je deo svojih tenkova, ta~nije 77 vozi-la, krajem 2005. donirala novoformiranim ira~kim oruànim snagama, {to je tako|eprivuklo zna~ajnu pa`wu u svetskim krugovima. Ovakav potez povu~en je zbog orijenta-cije ma|arskih oruànih snaga na mirovne operacije, u kojima je upotreba tenkovazbog previ{e „agresivnog” izgleda ~esto nepoèqna. S. B.

O K L O P N I V I T E Z O V I S T I @ U U I R A K

M A \ A R S K A N A P U [ T A T E N K O V E T - 7 2

GVOZDENA KAPAPROTIV HEZBOLAHA

Bugarska firma „Arsenal“ iza{la jena trì{te sa serijom pi{toqa tipa ma-

karov po uzoru na sli~an ruski proizvod.Bugarski tip ovog pi{toqa ima nekolikoizmena i karakteristika zbog kojih je tra-èn na trì{tu. Wegov rukohvat je prila-go|en za ga|awe sa obe ruke i ima mogu}-nost montirawa laserskog ni{ana. Ruko-hvat moè po poruxbini da se rezbari i dase na wega ugradi zahtevani logo. Na ovajtip pi{toqa moè se ugraditi i prigu{i-va~, teìne oko 300 grama i duìne 45h218milimetara.

Pi{toq je kalibra 9 milimetara, ko-risti tri vrste municije: 9h19 para , 9h18i 9h17 .380 ACP sa magacinom kapacitetaod osam metaka u svim varijantama. Teìnapi{toqa bez municije je 750 grama, ukupnaduìna 161 mm, duìna cevi 93,5 milime-tara. Brzina metka na ustima cevi je od 270do 315 metara u sekundi, daqina ga|awa350 metara a bez promene cevi moè ispa-liti oko 4.000 metaka. B. N.

BUGARSKI PI[TOQMAKAROV

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.40

R U S K I R A K E T N I K O M P L E K S Z E M Q A – V A Z D U H S - 4 0 0

pokretqiv raketni sistem za za{titu odameri~kih takti~kih balisti~kih raketa, ai za dejstvo protiv izvi|a~kih aviona tipa

E-3 AWACS (i kasnije E-8 JSTARS), konstruk-cioni biro Antey razvio raketni sistem S-300V (SA-12 Gladiator/Giant). U{ao je u upo-trebu 1983, a punu sposobnost je stekao1988. godine. Poboq{ana varijanta ima-la je oznaku S-300VM Antey-2500 i mogu}-nost ga|awa bojnih glava sa brzinom 4.500m/s – {to odgovara balisti~kim raketamadometa 2.500 kilometara. To je bio naje-fikasniji protivbalisti~ki raketni sistemtokom devedesetih.

Za PVO je razvijen i krajem sedamde-setih uveden u upotrebu sistem almaz S-300P/PT (SA-10A Grumble-A ), a naglasak jestavqen na za{titu va`nih nepokretnih ci-

qeva, kao {to su komandni bunkeri, vladi-ne zgrade, fabrike, elektrane, i sl., odameri~kih bombardera i wihovih krstare-}ih raketa – AGM-69 SRAM, i kasnije,

AGM-86 ALCM. Iz te verzije izvedena jemornari~ka varijanta S-300F fort (SA-N-6 Grumble) i poboq{ana S-300FMfort-M (SA-N-20). Kao odgovor na specija-lizovane avione za borbu protiv neprija-teqeve PVO, tipa Wild Weasel i aviona zaprotivelektronsku borbu EF-111 i EA-6B,1982. godine je projektovan visokopokret-ni S-300PS/PM (SA-10B Grumble-B), pri-

Amerikancima i wihovim saveznicimadanas preti najve}a opasnost od ze-maqa koje raspolaù balisti~kim ra-

ketama i razvijaju nuklearno naoru-àwe, kao {to su Iran i Severna Ko-reja. Zbog toga su se oni odlu~ili da pre-duzmu sveobuhvatne korake i ostvare e{e-loniranu odbranu, koja }e se, s jedne stra-ne, sastojati od lasera velike energije,postavqenih na preure|enim putni~kimavionima Boeing 747 (pod oznakom ABM), iraketa Standard SM3 (stacioniranih nabrodovima RM), koje bi se koristile zadejstvo po balisti~kim raketama tokom wi-hove faze podizawa buster (kada su onenajsporije i najrawivije), a sa druge stra-ne od raketa zemqa–vazduh, visokih per-formansi, poput Patriot PAC-3 i THAAD, za

odbranu odre|ene teritorije od bojnihglava balisti~kih raketa. Me|utim, tasredstva jo{ nisu operativna, osim rake-ta Patriot PAC-3. A „na du em {tapu” je iprojekat ugradwe raketa Patriot PAC-3 iTHAAD na borbene avione.

Rusija se, me|utim, uprkos znatno ma-woj neposrednoj opasnosti, a delimi~no izbog mawe novca kojim raspolaè, odlu~i-la za razvijawe samo protivbalisti~kihraketnih sistema zemqa–vazduh. Takav jed-nostrani pristup odabran je upravo zbogvelikog iskustva kojim wihovi konstruktori

raspolaù u toj oblasti, a koje je prethod-nih godina omogu}ilo stvarawe izuzetnoefikasnih raketnih sistema, kao {to su S-

300V i, u ne{to mawoj meri, S-300PMU-1i 2. Vrhunac ruskog ume}a projektovawaraketnih sistema zemqa–vazduh jeste dugonajavqivani S-400, ~iji je razvoj trenutnodoveden do samog kraja i o~ekuje se uvo|e-we u operativnu upotrebi ne samo ruskePVO ve} i drugih zemaqa koje su, naravno,za to spremne da plate. Prema objavqenimpodacima, to }e biti, ako ne najboqi, on-da jedan od protivbalisti~kih raketnih si-stema sa najboqim u~inkom na svetu, a si-gurno, najuniverzalniji raketni sistemPVO velikog dometa.

MO]NI PRETHODNICI

Razvoj pomenutih sistema serijeS-300 zapo~eo je sredinom {ezdesetih go-dina pro{log veka. Ve} tada se naziralanemo} ruskih raketnih sistema PVO veli-kog dometa, kao {to su S-75 dvina , 3M8krug i S-200 vega (prema NATO SA-2 Guideli-ne, SA-4 Ganef i SA-5 Gammon) protiv za-padnih borbenih aviona. Odlu~eno je dase projektuje raketni sistem koji bi bioupotrebqiv i u PVO, i u RM i u trupnojPVO. Me|utim, pokazalo se da je nemogu}ezadovoqiti sve postavqene zahteve, takoda je za trupnu PVO, koja je zahtevala vrlo

Kraj hladnog rata ni u komslu~aju nije doneo smawewetenzija u svetu. Naprotiv!Sve vi{e zemaqa raspolaèraketnom tehnologijomdovoqnom za razvoj

balisti~kih raketa koje moguda ugroze susede i politi~keneistomi{qenike. Osim toga,uticaj vazdu{ne premo}i natok vojnih operacija danas jeve}i nego ikad i zato jepostojawe efikasne PVOizuzetno zna~ajno.

MUWASA ZEMQE

7/23/2019 040 Odbrana


41

bli`ni ekvivalent ameri~kom MIM-104Patriot. Prva izvozna varijanta, identi~-na S-300PS, bila je S-300PMU (SA-10CGrumble-C) iz 1989. godine. Moderni-zovana varijanta sa poboq{anim dome-

tom radara i vi{im stepenom automati-zacije pojavila se 1993. i imala jeoznaku S-300PMU-1 (SA-10D Grumble-D,izmewena u SA-20A Gargoyle A ). Brzina ci-qeva koje su mogle ga|ati, tipa bojna glavabalisti~ke rakete, pove}ana je sa 1.200na 2.800 m/s i predstavqa ekvivalent si-stemima Patriot PAC-1 i 2.

Slede}i stepen u razvoju bio je sistemne{to ve}eg dometa S-300PMU-2 favorit (SA-10D Grumble-D, kasnije izmeweno u SA-20B Gargoyle B) koji je trebalo da bude kon-kurent S-300VM i Patriot PAC-3, ali nije po-ru~en, verovatno u i{~ekivawu jo{ sposob-nijeg almaz S-300PMU-3, kasnije ozna~e-nog kao S-400 trijumf (SA-20A Gargoyle A,

kasnije izmeweno u SA-X-21A ). Treba re}ida je serija S-300 biroa Almaz komerci-jalno znatno uspe{niji raketni sistem odserije Antey S-300V. Pored Rusije i zema-qa biv{eg Sovjetskog Saveza i Var{avskogugovora, ostvaren je izvoz u Alìr (S-300PMU-2), Hrvatsku (S-300PMU-1 jo{ ni-su operativni), Indiju (S-300PMU-1 iliPMU-2), Kinu (S-300PMU-1 i 2), Kipar (S-300PMU-1) i Siriju (S-300P), a jo{ nijepotvr|ena prodaja Iranu (S-300PMU-1).

RADARZA PRETRA@IVAWE

Prema osnovnoj konfiguraciji i kom-

ponentama, raketni sistem S-400 je naj-sli~niji prethodnicima, posebno S-300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu na tesisteme, S-400 ima poboq{ane radare isoftver, ali i pro{irenu paletu raketa.Sistem je visokopokretqiv, tako da se svewegove komponente nalaze na terenskimto~ka{kim vozilima.

Ogromni radar za pretraìvawe64N6E2 (prema NATO Big Bird ), prvi put je

kori{}en na verziji S-300PMU1 i pred-stavqa kqu~ uspeha ruskih raketnih siste-ma zemqa–vazduh pri dejstvu po glavamabalisti~kih raketa, ali se, naravno, kori-sti i za ciqeve tipa borbenog aviona i kr-stare}e rakete. Radar za pretraìvawe na

nivou baterije je 96L6E, sa elektronskimskenirawem i mehani~kim pokretawem upunom krugu. Moè se koristiti direktnosa vozila i sa „jarbola”, ta~nije dva tipajarbola – niì 40V6M, visine 23,8 m, ivi{i 40V6MD od 38,8 metara. Domet ra-dara je 300 kilometara, a ima mogu}nostpra}ewa do 100 ciqeva. Iako su mu svoj-stva u osnovi slabija od 64N6E2, podiza-we na „jarbol” mu daje boqe odlike pri za-hvatu niskolete}ih ciqeva.

Za osvetqavawe ciqeva koristi seradar 30N6E2 (prema NATO Flap Lid) kojije poboq{ana verzija onog koji se koristiona prvim S-300P. Taj radar je uneo revo-

luciju u odnosu na ranije ruske, odnosnosovjetske ure|aje. Odlikuje se izuzetno uza-nim snopom koji se vrlo te{ko moè detek-tovati sistemom za upozoravawe aviona,osim ako sam avion nije direktno obasjan.Znatno teè se ometa, a i protivradarskerakete se teè navode na wegove signale uodnosu na ranije ure|aje. Poboq{ana va-rijanta ima mogu}nost dejstva po {est ci-qeva, pri ~emu moè navoditi na svaki ciq

Rakete 9M96E, E2i 48N6E2

[ematski prikaz lansera i tipovaraketa koje se lansiraju iz S-400

po dve rakete. U osnovi je sli~an ameri~-kom radaru MPQ-53 u okviru sistema Patri-ot, mada je osnovna funkcija 30N6E osve-

tqavawe ciqeva, a ne i pretraìvawe iosvetqavawe ciqeva kao kod ameri~kogure|aja. Uz to, za razliku od ameri~kog, tajradar moè da se koristi direktno sa ka-miona, ali ima mogu}nost i podizawa na„jarbol” 40V6M, ~ime se u odre|enoj merismawuju mrtvi uglovi i pove}ava efika-snost pri detekciji niskolete}ih ciqeva.

Celim sistemom upravqa se iz poseb-nog vozila pod oznakom 54K6E2. Zanimqi-vo je da to komandno vozilo ima mogu}nostda kontroli{e ne samo komponente siste-ma S-400 ve} i one ranije – S-300PMU,S-300PMU-1, S-300PMU-2, ali i S-200VE (stariji raketni sistem SA-5 Gam-mon).

BORBENI KOMPLET

Pored starijih raketa tipa 5V55KD,5V55R, 48N6E i 48N6E2, S-400 moèda koristi jo{ tri nove vrste projekti-la: 48N6DM, 9M96E i 9M96E2. Raketa48N6DM ima veoma veliki domet od ~ak400 km, {to je ~ini superiornom ~ak i nadznatno ve}im raketama sa sistema S-

KOMPONENTE

Prema osnovnoj konfiguraciji ikomponentama, raketni sistem S-400 jenajsli~niji prethodnicima, posebno S-

300PMU-1 i S-300PMU-2. U odnosu nate sisteme, S-400 ima poboq{ane ra-dare i softver, ali i pro{irenu pale-tu raketa. Sistem je visokopokretqiv,tako da se sve wegove komponente nala-ze na terenskim to~ka{kim vozilima.Baterija sistema S-400 sastoji se odjednog radara 96L2, jednog 30N6E2 ido 12 lansera 5P85SE, sa po ~etirilansirne cevi. Bataqon PVO ima ~eti-ri baterije, zajedni~ki radar 64N6E2i komandno vozilo 54K6N2.

7/23/2019 040 Odbrana


Nedostatak je, me|utim, to {to se ve-za izme|u rakete i stanice na zemqi moèometati. Radar sa zemqe mora ostati ak-tivan sve vreme leta rakete i na taj na~inje osetqiv na dejstvo protivradarskih ra-keta, mada je u ovom slu~aju opasnost uma-wena kori{}ewem radara sa elektron-skim skenirawem vrlo uskog snopa.

Te{ko}u moè predstavqati i potre-ba da ciq bude neprestano pokriven ra-darskim snopom, tako da navo|ewe raketenije mogu}e ukoliko je ciq zaklowen nekom

preprekom, npr. planinom. Posledwi ne-dostatak je prvi put uspe{no re{en naameri~koj Patriot PAC-3, gde se koristi ter-minalno aktivno radarsko samonavo|ewe,ali je u ovom slu~aju raketa sloènija i

15. maj 2007.42

300V/VM. Namewena je za vatreno dejstvopo najva`nijim i najzahtevnijim ciqevimatipa bojnih glava balisti~kih raketa i iz-vi|a~kih aviona AWACSi JSTARS. Drugi po-daci o toj raketi do sada nisu objavqeni.

Druge dve, 9M96E i 9M96E2, jesu ma-we rakete, razvijene po uzoru na PatriotPAC-3 i namewene za dejstvo po niskolete-}im ciqevima, ciqevima koji manevri{u,tipa borbenih aviona, a i za dejstvo po in-teligentnoj vo|enoj municiji, krstare}imraketama i bespilotnim letelicama. Kaoi kod ameri~ke rakete, zahvaquju}i znatnomawim dimenzijama u odnosu na prethodne,umesto standardnog kontejnera u koji ina~estaje jedna ve}a raketa, mogu}e je postavi-ti ~ak ~etiri mawa, ~ime se znatno pove-}ava borbeni komplet i dijapazon razli-~itih ciqeva koji se uspe{no mogu uni{ta-vati. Teoretski, jedan lanser S-400, sa pr-vobitna ~etiri velika lansera, moè no-

siti ~etiri velike rakete, ili do 16 ma-lih, ili kombinaciju velikih i malih rake-ta (jednu veliku i 12 malih, dve velike i os-am malih i tri velike i ~etiri male), ve} uskladu sa o~ekivanom pretwom. Na taj na-~in preuzeta je uloga raketnog sistema tor M1 (SA-15 Gauntlet), koji se nudio kao do-puna ranijim varijantama sistema S-300M– kao sistem za dejstvo po niskolete}im ci-qevima i „inteligentnom” oru ju.

SISTEM ZA NAVO\EWE

Kada je re~ o navo|ewu raketa koriste se~ak ~etiri sistema. Starije rakete5V55KD imaju komandno vo|ewe i signali

se za kretawe rakete {aqu sa zemqe. Ra-keta 5V55R koristi poluaktivno radarskosamonavo|ewe, gde radar sa zemqe „oba-sjava” ciq, a ona se na ciq navodi naosnovu reflektovanih signala. Rakete48N6, 48N6E2 i 48N6DM upotrebqavajukombinaciju ta dva sistema (za prve dve jeverovatno}a poga|awa jednom raketomaviona 80–93 odsto, krstare}ih raketa40–85 odsto, a glava balisti~kih raketa55–77 odsto). Za razliku od poluaktivnogsistema, kod kombinovanog, raketa detek-tuje povratne signale, ali ne prora~unavaudarnu ta~ku, ve} signal prosle|uje stani-ci na zemqi, koja ga daqe {aqe za navo|e-

we rakete.Iako deluje komplikovanije, raketaopremqena tim sistemom je jednostavnija,elektronika je kompaktnija, tako da moèimati ve}i raketni motor i samim tim idomet, a ve}a je i preciznost zbog kori-{}ewa sloènijih algoritama za navo|e-we. Tako|e su, u odnosu na aktivno radar-sko samonavo|ewe, rakete znatno jefti-nije i teè za ometawe. Dodatnu sigurnostdaje mogu}nost da stanica sa zemqe primai signale sa rakete i odbijene zrake odciqa.

skupqa. Isto re{ewe je primeweno i na„lakim” raketama 9M96E i E2, pri ~emu setvrdi da je verovatno}a poga|awa jednomraketom krstare}e rakete 70, a borbenogaviona 90 odsto. Naravno, sve te brojketreba uzeti sa rezervom.

Cena sistema se jo{ ne zna, ali sezna da je cena jedne baterije ne{to stari-jeg S-300PMU-1 iznosila oko 100 milio-

na ameri~kih dolara, tako da ni S-400 nemoè biti mnogo skupqi. Za taj novac mo-gu}e dobiti dva do tri savremena vi{ena-menska borbena aviona, koji daju mogu}-nost i dejstva po ciqevima na zemqi ali,oni nemaju nikakav efekat u protivbali-sti~koj odbrani. Zato raketne sistemePVO, poput S-400, ne treba posmatratikao zamenu za vi{enamenske borbeneavione, ve} kao dopunu.

NASLEDNIK– SAMODER@EC

Bez obzira na to {to je raketni si-stem S-400 potpuno nov, u Rusiji se pred-

vi|a da se svi prethodni raketni sistemiiz serije S-300 zamene tim sistemom, {toje u vrlo ograni~enom broju ve} i u~iweno.Rusi su pripremili jo{ novina. Naime, izruskih izvora se saznaje da }e najavqenospajawe dva konstrukciona biroa Almaz i

Antey doprineti poboq{awu sistema S-400. Oznaka najavqenog raketnog sistemaje S-400M samoderèc , ali se o wegovimperformansama za sada ni{ta ne zna. Na-javqeno je samo da }e S-400M koristitilansere ve}ih dimenzija, svojstvene za fa-miliju S-300V/VM, {to bi omogu}ilo upo-

Radar za osmatrawe 96L6Erasklopqen na vozilu

VELIKA PTICA

Ogromni radar za pretraìvawe64N6E2 (prema NATO Big Bird, velikaptica) prvi put je kori{}en na verzijiS-300PMU1 i kqu~ je uspeha ruskih ra-ketnih sistema zemqa–vazduh pri dej-stvu po glavama balisti~kih raketa. Na-ravno, koristi se i za ciqeve tipa bor-

benog aviona i krstare}e rakete. Funk-cioni{e u opsegu 2 GHz i ima oko 2.700aktivnih elemenata. U istom trenutku jeorijentisan na dve suprotne strane, sasvake sa uglom pretraìvawa od 90o, aokretawe antene je mehani~ko. Dometradara za ciq lova~kog aviona u ranimvarijantama iznosio je vi{e od 250 km,a kasnije je pove}an na oko 300 km. Ra-dar ima mogu}nost pra}ewa do 200 ci-qeva i ga|awa, tako|e u ranijim verzi-jama, od 6 do 12 ciqeva.

7/23/2019 040 Odbrana


43

trebu jo{ ve}ih raketa i postizawe ve}ihdometa.

Najavqen je i sistem S-500, mada po-stoji visoka verovatno}a da je samo re~ onovoj oznaci za sistem S-400M. Bilo kako

bilo, Rusi tvrde da }e novi raketni sistemznatno nadma{iti ~ak i S-400, naro~ito ukriti~noj ulozi protivbalisti~kog {tita.Me|utim, ve} sistem S-400, odnosno ra-dar 64N6E2, sistem za procesirawe i ko-ri{}ene rakete, obezbe|uju vatreno dej-stvo po ciqevima brzine 5.000 m/s, {toodgovara balisti~kim raketama dometa3.500 kilometara.

Re~ „znatno” u ovom slu~aju zna~i da}e vrlo verovatno biti prekr{en spora-zum izme|u SAD i Rusije iz 1997, prema ko-me se dozvoqava uvo|ewe u operativnuupotrebu samo raketnih sistema namewe-nih za uni{tavawe bojnih glava takti~kihbalisti~kih raketa. Mogu}e je da su ta ~i-

wenica i ograni~ena finansijska sredst-va naveli Ruse da se vode onom narodnom„boqe vrabac u ruci nego golub na grani”i da se radije koncentri{u na uvo|ewe jed-nog od najefikasnijih raketnih sistema S-400 nego da razvijaju druge savr{enije ra-ketne sistem.

Unilateralno kr{ewe sporazuma iz1997. moglo bi da izazove i Amerikanceda ponovo pokrenu trku u naoruàwu, a wuRusija, zbog finansijske situacije, ne bimogla da prati. Naravno, treba imati u vi-du da i Amerikanci razvijaju razli~itaprotivbalisti~ka oru ja. Me|utim, vazdu-hoplovni laseri i rakete lansirane sa

brodova (nameweni za uni{tavawe bali-sti~kih raketa u fazi podizawa) sigurnone ugroàvaju Ruse, s obzirom na veliku du-binu teritorije i nemogu}nost vatrenogdejstva u takvim uslovima.

KONKURENCIJA

Raketni sistem S-400 trenutno u sve-tu nema ekvivalenta. Ameri~ki Patriot u va-rijantama PAC-2 i PAC-3 nema dovoqan do-met i mogu}nost da uni{tava bojne glavebalisti~kih raketa takvih performansikao {to ima S-400. Kao spoqni pojas pro-tivbalisti~ke odbrane SAD spomiwe senajnoviji raketni sistem THAAD (Theatre

High Altitude Area Defense Missile System), ko-ji donosi nemalo poboq{awe u odnosu naPatriot i koristi raketu koja je po dimenzi-jama ista kao Patriot PAC-2, ali ima poboq-{an domet (uni{tava bojne glave balisti~-kih raketa van zemqine atmosfere, na 150km, {to je znatno vi{e i od S-400) i pre-ciznost (koristi se direktan udar u bojnuglavu). Poznato je, tako|e, da radar za pre-traìvawe sistema THAAD ima domet od1.000 km, {to je tri puta vi{e nego kod ru-skog 64N6E2, pa }e bojna glava koju ne uni-{ti sistem THAAD, do}i }e pod udar siste-

ma Patriot PAC-3. Ostali tehni~ki podacinisu poznati, jedino se pretpostavqa da }eproizvodwa prve serije zapo~eti ove godi-ne, a puna operativnost }e se dosti}i do2009. godine.

Pored sistema THAAD, zapadne ze-mqe imaju jo{ dva, koja bi u protivbali-sti~koj ulozi mogla da konkuri{u S-400, ato su izraelski Arrow i Arrow 2 (razvijeniuz obilnu ameri~ku finansijsku i nau~nu

pomo} – kompanija Boeing). Ti protivbali-sti~ki sistemi ne koriste metod direktnogudara u bojnu glavu, ve} klasi~no dejstvopar~adno-razornom bojnom glavom, kao isvi ruski sistemi.

Arrow 2 moè da uni{ti bojne glavebalisti~kih raketa u stratosferi, a mak-simalna brzina ciqa koji mogu uni{tava-ti je „vi{a od” 3.000 m/s. Me|utim, isti-~e se da je sistem razvijen kako bi se pa-riralo, izme|u ostalog, i iranskim bali-sti~kim raketama Shahab-3 (~ija bojnaglava ima brzinu od oko 5.500 m/s i do-met od 3.500 km, {to je vrlo sli~no kao iS-400). Zna se i da je domet radara zapretraìvawe oko 500 km, a ne treba za-

boraviti da su dve baterije operativneve} sedam godina.

S druge strane, ono {to S-400 ima, anavedeni sistemi nemaju, jeste univerzal-nost, odnosno mogu}nost vatrenog dejstvane samo protiv bojnih glava balisti~kihraketa ve} i protiv neprijateqevih avio-na (od borbenih, pa sve do AWACS-a i JS-

TARS-a), pa ~ak i krstare}ih raketa i „in-teligentnog”, vo|enog oru ja, „lakim” ra-ketama.

IZAZOV

I moèmo se zapitati da li je raketni si-stem PVO poput S-400 svemogu}? Narav-no da nije. Iako se isti~e da ima mogu}-nost dejstva po najnovijoj generaciji ste-alth-aviona, kao {to su B-2, F-22 i F-35,

wegova efikasnost je sigurno mawa nego uslu~aju da se dejstvuje po ciqevima tipaklasi~nih aviona. Ipak, i Amerikanci susvesni mogu}nosti dejstva tih raketnih si-stema po najnovijoj generaciji aviona, {tose moè posvedo~iti i nedavnom nabavkomnekoliko sistema S-300, nepoznate vari-jante, radi ispitivawa.

Kao jedna od tehnika borbe protivsistema kao {to je S-400, ne predvi|a seupotreba aviona sa tehnologijom stealth sasredwih i velikih visina (kao u dosada-{woj praksi), jer su tu kvaliteti S-400najboqi, ve} upravo sa malih, uz najkori-sniju upotrebu terena i odabir rute pro-dora, pri ~emu su borbeni avioni {to jevi{e mogu}e „skriveni” iza prirodnihprepreka, npr. planinskih venaca. U ta-kvom scenariju, kao najdelotvorniji poka-zali su se letilice sa radarom za pra}e-we terena, na primer avioni F-15E, opre-mqeni podvesnikom LANTIRN, Tornado (na-ro~ito nema~ka varijanta ECR, koja je pre-ma navodima iz {tampe upravo i razvije-na za borbu protiv ruskih sistema PVOnove generacije), pa ~ak i stariji F-111.

Predvi|a se da }e se u budu}nostiupravo F-22 ili F-35 prilagoditi za pro-dor na maloj visini i dejstvu u ulozi „~i-sta~a” protivni~ke PVO (Wild Weasel, kaoF-4 i F-16). Kako }e se pokazati te tehnike

napada i nesumwivo veoma delotvorniavioni, naro~ito protiv „lakih” raketa9M96 i 9M96E2 sistema S-400, danas ni-ko ne moè ni da pretpostavi. Me|utim,protiv osredwe opremqenog protivnika,raketni sistem S-400 moè imati odlu~u-ju}i uticaj ne samo na sigurnost od napadatakti~kim balisti~kim raketama ve} i naukupni odnos snaga, odnosno na prevlast uvazdu{nom prostoru, a to u svakom slu~ajupruà jedan od va`nih preduslova za uspe-{no izvo|ewe vojnih operacija uop{te.

Sebastian BALO[

RADAR ZA OSVETQAVAWECIQEVA

Za osvetqavawe ciqeva koristise radar 30N6E2 (prema NATO FlapLid), koji je poboq{ana verzija onog na

prvim S-300P. Taj ure|a je uneo revo-luciju u odnosu na ranije ruske (sovjet-ske) radare. Odlikuje se izuzetno uza-nim snopom koji se vrlo te{ko moè de-tektovati sistemom za upozoravaweaviona, osim ako avion nije direktnoobasjan. Znatno teè se ometa, a i pro-tivradarske rakete se teè navode nawegove signale u odnosu na ranije ra-dare. U poboq{anoj varijanti ima mo-gu}nost dejstva na {est ciqeva i moènavoditi na svaki ciq po dve rakete.

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.44

je od 1992. godine, nakon formirawa agen-cije NAHEMA (NATO Helicopter Management

Agency), koja je zastupala i uskla|ivala in-terese u~esnika u projektu, a i nakon for-mirawa NHI (NH Industries), industrijskogkonzorcijuma koji je trebalo da projektuje iserijski proizvedi novi helikopter. Tu suindustriju ~inili delovi italijanske kom-panije Agusta (udeo 28,2 odsto), francuskogEurocoptera (23,7 odsto), nema~kog Eurocop-

tera Deutschland (41,6 odsto) i holandskogFokker Aviationa (6,5 odsto). Sa promenomfizionomije evropske vazduhoplovne indu-strije, mewala se i struktura udela u NHI,tako da je danas vlasni~ka struktura pode-qena izme|u kompanija Eurocopter (62,5 od-sto), Agusta (32 odsto) i STORK Fokker Aero- space B.V (5,5 odsto).

Ozbiqniji radovi na novom helikop-teru zapo~eli su nakon 1. septembra 1992,kada je izme|u NAHEMA i NHIsklopqen ugo-vor o proizvodwi pet prototipova, plus je-dan helikopter namewen samo za zemaqska

V I [ E N A M E N S K I H E L I K O P T E R N H - 9 0

OEVROPSKI FAVORITNajnoviji vi{enamenski

helikopter NH-90 zajedni~ki

su projektovale Francuska,

Italija, Nema~ka i

Holandija. Proizvodi se u

transportnoj i mornari~koj

varijanti i ide u red

tehnolo{ki najsavr{enijih

helikoptera dana{wice.

samdesete godine pro{log veka uevropskoj vojnoj industriji protekle suu intenzivirawu projekata ~iji je ciqbio smawivawe ameri~kog ekonomskogi vojnog uticaja. Zbog toga su jo{ to-

kom sedamdesetih realizovani vazduho-plovni programi u kojima je zajedni~ki u~e-stvovalo vi{e zemaqa. Rezultat su, izme|uostalog, avioni tornado , jaguar i C-160.Pozitivna iskustva podstakla su i saradwu

u stvarawu sredweg vi{enamenskog heli-koptera, koja je aktualizovana 1983. godi-ne. Prvi sporazum potpisali su septembra1985. godine britanski, holandski, itali-janski, zapadnonema~ki i francuski pred-stavnici. Naziv novog helikoptera bio jeNH-90 (NH – NATO Helicopter ), {to je tre-balo da uka`e da je u pitawu novi helikop-ter Natoa za devedesete godine.

Godine 1987. iz programa se povuklaVelika Britanija, koja je te`i{te prebaci-la na projekat drugog, ve}eg helikopteraEH-101. Ubrzaniji rad na NH-90 primetan

7/23/2019 040 Odbrana


testirawa. Ve} na po~etku zami{qeno je dase projektuju dve varijante: klasi~ne tran-sportne varijante TTH (Tactical Transport He-licopter ) i mornari~ke verzije NFH (NATOFrigate Helicopter ).

PET PROTOTIPOVA

Prvi prototip je poleteo u Francu-skoj 18. decembra 1995. godine. Pogonilasu ga dva motora RTM-322. Isti helikopterje kasnije preba~en u Italiju i opremqenmotorima T-700-T6E. Drugi prototip je po-leteo marta 1997. godine. Na wemu je, po-red klasi~nog hidromehani~kog sistema ko-mandi, primewen i sistem elektri~nih ko-mandi leta, tzv. flaj baj vajr (FBW – Fly byWire). Na tre}em prototipu (1998) integri-sana je kompletna avionika predvi|ena zaprve produkcijske serije helikoptera NH-90. Taj prototip je tokom ve}eg dela naleta

koristio samo FBWsistem, bez primene me-hani~kih komandi.êtvrti prototip (1999) bio je prvi

helikopter finalizovan izvan Francuske,ta~nije u Nema~koj. Ta letelica je trebaloda bude osnova za serijsku TTH verziju. Deoispitivawa sa tim helikopterom izveden jena krajwem severu Kanade, u uslovima eks-tremno niskih temperatura. A peti i po-sledwi prototip kompletiran je u Italijikrajem 1999. godine. Profilisan je u mor-nari~ku, NFHverziju, te je sa wim izvedenovi{e opita sa brodskih paluba. Do maja2002. godine ti prototipovi su u vazduhuproveli oko 1.500 sati, od toga je 550 bi-lo uz upotrebu elektri~nih komandi leta.

Premda je samo ispitivawe helikopte-ra pro{lo bez ve}ih pote{ko}a, problemi

su iskrsli sa druge strane. Raspad Var{av-skog pakta i prestanak hladnog rata nemi-novno su uslovili drasti~no smawewe voj-nih buxeta. Zbog toga je znatno redukovan ibroj helikoptera tipa NH -90, koji je inici-

jalno predvi|en za proizvodwu, i to u vi{enavrata. Ugovorom potpisanim 1992. godinepredvi|ena je proizvodwa 726 helikoptera.Dve godine kasnije taj broj je smawen na 647helikoptera, a posledwi ugovor, zakqu~en1999. godine izme|u agencijeNAHEMA iNHI,zaustavio se na brojci od 595 helikoptera.

Pozitivni pomaci odigrali su sedve godine kasnije, kada se industrijskomkonzorcijumu prikqu~ila i Portugalija sau~e{}em od 1,2 odsto u ~itavom programu(portugalska kompanija OGMA ukqu~ena jeu program kao podizvo|a~ kompanija Euro-copter i Agusta). Nekoliko meseci kasnije, useptembru 2001. godine helikopter NH-90

progla{en je za pobednika konkursa NSHP(Nordic Standard Helicopter Project) kojim sunordijske zemqe (Norve{ka, [vedska iFinska) traìle novi vi{enamenski heli-kopter. Godine 2003. usledila je i nova po-

ruxbina i – Gr~ka je potpisala ugovor o na-bavci 20 helikoptera vrednih 657 milio-na ameri~kih dolara.

BAZNE VARIJANTE

Sredwi helikopter NH-90 danas seserijski proizvodi u dve varijante: TTH iNFH. Prvi,TTH, namewen je za takti~ki tran-sport qudstva i raznih sredstava, zatim zamedicinsku evakuaciju, tragawe i spasava-we, a moè biti profilisan i u letelicu zaelektronsko ratovawe ili VIPtransport. Uosnovnoj konfiguraciji helikopter nije nao-ruàn, ali s obzirom da pojedini kupci na-meravaju da NH-90 upotrebe za prevoz spe-cijalnih jedinica i borbeno tragawe i spa-savawe (tzv. CSAR) o~ekuje se da }e na bo~-nim vratima biti instalisani mitraqezi.

Protivbrodska i protivpodmorni~-ka borba osnovni su zadaci koje izvr{ava

varijanta NFH. U pomo}noj nameni taj heli-kopter sluì za snabdevawe brodova i tra-gawe i spasavawe na moru.

I pored su{tinski razli~ite name-ne, nivo tehni~ke kompatibilnosti te dvevarijante je veoma visok {to }e olak{atiodràvawe korisnicima koji u naoruàwuimaju obe varijante.

Helikopter NH-90 je klasi~ne koncep-cije, sa jednim nose}im i repnim rotorom.I jedan i drugi rotor imaju po ~etiri kra-ka. Mornari~ka NFH varijanta ima mogu}-nost preklapawa oba rotora, a i repne ku-pe radi lak{eg sme{taja na palubama i ubrodskim hangarima.

Glav~ina nose}eg rotora je izra|enaod titanijuma, a krakovi od kompozitnihmaterijala. Time je sa jedne strane pove}a-

DESET HIQADASATI NALETA

Helikopter moè da se eksploati-{e u temperaturnom opsegu od – 40 do+50 stepeni Celzijusa. Teoretski pro-cenat raspoloìvosti – ispravnostihelikoptera je 97,5 odsto. Za jedan satleta potrebna su 2,5 radna ~asa naodràvawu. Resurs helikoptera je

10.000 sati naleta ili 30 godina.

Protivbrodska i protivpodmorni~ka borba osnovni su zadacikoje izvr{ava NFH varijanta ovog helikoptera

7/23/2019 040 Odbrana


Stajni trap NH-90 je uvla~e}i, tipatricikla, koji je kon-struisan tako da uslu~aju udara velikomvertikalnom brzinomapsorbuje znatan deoenergije udarca, a vi-{ak energije prenosina trup koji svojim sa-vijawem ublaàvaudarno optere}ewena posadu i putnike.Stajni trap se uvla~iu gondolu unutar koje

su sme{teni i samo-zaptivni gorivni re-zervoari.

Pogonsku grupuhelikoptera sa~iwavaju dva turbovratilnamotora tipa RTM322-01/9, kontinualnesnage 1.662 kW. U slu~aju otkaza jednog mo-tora preostali ispravan moè da se do 30sekundi optereti najvi{e sa 2.064 kW.Italijanski helikopteri su opremqeni mo-torima T700-T6E1 maksimalne trajne snage1.577 kW (2.158 kW do 30 sekundi). Me|u-tim, u oba slu~aja ukupna snaga motora jelimitirana reduktorom ograni~enim naprenos snage od 2.560 kW. U slu~aju o{te-

}ewa reduktor bez podmazivawa moè dafunkcioni{e 30 minuta. Razlog primenedva tipa motora leì u ~iwenici da Itali-ja ve} odavno, za potrebe drugih tipova he-likoptera, ima osvojenu proizvodwu moto-ra tipa T700, tako da wegovom ugradwom uNH-90 dodatno pojeftiwuje proizvodwu ikasniju eksploataciju.

Rad oba tipa motora regulisan je si-stemom FADEC (Full Authority Digital EngineControl), koji je nazaobilazna komponentasvakog savremenog mlaznog motora. Wego-va svrha nije samo u{teda goriva nego i

efikasnije nadgledawe rada motora i we-govog stawa.

Daleko osetqivija primena elektro-nike ostvarena je na sistemu upravqawa he-likopterom. Kao {to je ve} spomenuto, NH-90 je prvi serijski helikopter opremqen sa-mo ure|ajem FBW koji nema hidromehani~kurezervu. Ure|aj kontroli{u dva letna ra~u-nara, od kojih jedan obezbe|uje upravqivosti stabilnost tokom leta, dok drugi omogu}a-va prethodno programirawe leta i automat-

sko letewe po zadanim putawama. Premdainicijalno skup sistem, FBW smawuje teìnuletelice i wenu rawivost na potencijalnepogotke sa zemqe, a ujedno olak{ava i odr-àvawe tokom eksploatacionog veka.

AVIONIKA

Arhitektura avionike zasnovana je nadobro poznatom standardu MIL-STD-1553B.Prikaz letnih i navigacijskih parametarazajedno s podacima dobijenim od senzoraostvaren je na ~etiri (pet u NFHverziji) vi-

na izdr`qivost, a sa druge smawena masasklopa rotora. Dodatni efekti postignutisu primenom krakova rotora sa paraboli~-nim zavr{etkom. Takav oblik krakova pove-}ava efikasnost rotora, jer smawuje ja~i-nu udarnih talasa na krajevima rotora ko-ji se javqaju tokom letewa na ve}im brzi-nama. Osim maweg otpora i ve}eg stepenaiskori{}ewa rotora nije zanemarqivo niosetno smawewe buke koja se postiè sa ta-kvim tipom krakova.

POGONSKA GRUPA

Trup helikoptera NH-90 je ne{to ve}iu odnosu na trup poznatog ameri~kog heli-koptera UH-60 crni soko , koji ide u rediste kategorije letelica. U potpunosti je iz-ra|en od kompozitnih materijala, {to os-im u{tede u teìni, ima veliki zna~aj saaspekta za{tite helikoptera od korozije,posebno onih ma{ina koje baziraju na bro-dovima. Popre~ni presek trupa ima oblikdijamanta, a to doprinosi smawewu radar-skog odraza. Bez obzira na to, teretni pro-stor je izveden sa konstantnim popre~nimpresekom i ima slede}e dimenzije: zapre-mina 15,2 kubna metra, duìna 4,8 m, {i-rina 2,0 m i visina 1,58 m ({vedski pri-merci imaju visinu kabine od 1,82 m i za-preminu od 17,5 kubna metra). Teretnom

prostoru se pristupa kroz klizna bo~navrata sa obe strane, ali i kroz stra`wurampu koja se spu{ta (duìne 1.58 m, a {i-rine 1,78 m). Na taj na~in mogu}e je izvr-{iti veoma brz utovar i istovar qudstva itereta. U teretnom prostoru varijante TTHmogu}e je prevesti 20 putnika ili 14 potpu-no opremqenih vojnika, a po potrebi se in-stalira i 12 nosila. Sedi{ta su projekto-vana tako da znatno kompenzuju udar prili-kom prinudnog sletawa. Maksimalan teretkoji helikopter moè da utovari iznosi ne-{to vi{e od 2.500 kilograma.

46 15. maj 2007.

TERETNI PROSTOR

Teretni prostor ima zapreminu15,2 kubna metra, duìnu 4,8 m, {iri-nu 2,0 m i visinu 1,58 m ({vedski pri-merci imaju visinu kabine od 1,82 m izapreminu od 17,5 kubna metra). Teret-nom prostoru se pristupa kroz kliznabo~na vrata sa obe strane, a i krozstra`wu rampu koja se spu{ta (duìne1.58 m, {irine 1,78 m). Na taj na~in jemogu}e veoma brzo utovariti i istova-riti qudstvo i teret. U teretnom pro-storu TTH varijante mogu}e je prevesti20 putnika, ili 14 potpuno opremqenihvojnika, a po potrebi se instalira i 12nosila. Sedi{ta su projektovana takoda znatno kompenzuju udar prilikomprinudnog sletawa. Maksimalan teretkoji helikopter moè da utovari iznosine{to vi{e od 2.500 kilograma.

7/23/2019 040 Odbrana


{enamenska kolor-displeja dimenzija20,3h20,3 centimetra. Pilotska kabinaprilago|ena je za letewe sa nao~arima zano}no letewe (NVG – Night Vision Goggles),a uz ostalu avioniku, NH–90 bezbedno iz-vr{ava leta~ke zadatke i u sloènim mete-orolo{kim uslovima dawu i no}u. Za te na-mene su integrisani meteorolo{ki radariHoneywell Primus 701A i IC sprava za gle-dawe napred (FLIR – Forward Looking InfraRed). Zanimqiv detaq jeste i mogu}nostusmeravawa senzora FLIR pogledom, jer je

za pilote NH-90 predvi|ena kaciga sa in-tegrisanim displejom. Na tom displeju se,osim slike sa ure|aja FLIR, projektuju i naj-va`niji letni i navigacijski parametri.

Osnovni navigacijski sistem jesteGPS/INS, a kompletan sistem, koji je ukom-ponovan sa autopilotom i ostalim elemen-tima sistema upravqawa, omogu}ava auto-matsko pra}ewe konfiguracije terena namalim visinama. Posadi je ne raspolagawui digitalna mapa terena, na kojoj se projek-tuje i takti~ka situacija. Svaku promenu mo-gu}e je veoma brzo i automatizovano unetiupotrebom podataka koji se dobijaju sa dru-gih letelica ili zemaqskih stanica. Stawe

letelice i svih wenih vitalnih sistemaprati se i testira sistemom za nadgledawei dijagnostifikovawe (MDS – Monitoring andDiagnostic System).

Komunikacijsku opremu ~ine dve V/UHFradio-stanice. Prenos podataka izme|u he-likoptera i drugih letelica ili komandnihmesta obavqa se preko za{ti}enog sistemaza prenos podataka – Link 11.

Tehnolo{ki nivo primewenih sistemakoji smawuju radno optere}ewe pilota do-zvoqava da tim helikopterom, po potrebi,upravqa samo jedan leta~, {to je za ovu ka-

tegoriju letelica donedavno bilo nezami-slivo.

Oprema varijante NFH, imaju}i u viduspecifi~nost zadataka iznad morske povr-{ine, znatno se razlikuje. Osim sonarom,helikopter je opremqen i osmatra~kim ra-darom, sme{tenim u kupoli ispod trupa. Ti-povi sonara i radara se razlikuju od kori-snika do korisnika, {to je posledica razli-~itih odlika akvatorije iznad koje helikop-ter leti. Primera radi, sonari koji leteprete`no u hladnijim severnim morima, koja

imaju druga~iji salinitet od, na primer, Me-diterana, posledi~no moraju da imaju i dru-ga~ija radna svojstva. Na varijanti NFHupo-trebqavaju se dva tipa sonara (Flash Sonic iHELRAS) i dva tipa osmatra~kih radara, kojiosmatraju u sektoru od 360 stepeni – ThalesOcean Master, odnosno AN/APS-143B(V)3Ocean Eye. Zbog eksploatacije iznad vodenepovr{ine helikopteri NFH opremaju se iplovcima koji se naduvavaju u slu~aju pri-nudnog sletawa na vodenu povr{inu.

Zbog ugradwe specifi~ne opreme va-rijanta NFH, u odnosu na TTH, teà je za oko1.000 kg i ne{to sporija. Varijanta NFH jei naoruàna. Trenutni asortiman obuhvata

samonavo|ena torpeda MU-90 i protiv-brodske rakete AM-39 egzose (Exocet), uboj-na sredstva koja se sme{taju na nosa~e napredwem delu trupa. Mornari~ka varijan-ta odlikuje se velikom autonomijom leta zatu vrstu letelica – oko ~etiri sata. To jesasvim dovoqno da helikopter doleti napoziciju, spusti sonar, odre|eno vremepretraùje rejon i nakon detekcije dejstvujepo podvodnom ili povr{inskom objektu. Za-hvaquju}i savremenoj ra~unarskoj i komu-nikacijskoj opremi klasifikacija otkrive-ni ciqevi se klasifikuju veoma brzo, a po-

daci o wima se u realnom vremenu razme-wuju sa ostalim zainteresovanim korisni-cima. Softverske aplikacije omogu}avajuposadi da, u skladu sa razvojem situacije,izabere optimalan profil napada.

Samoza{tita helikoptera zasnovanaje uglavnom na tehnologijama i sistemimaprimewenim na borbenom helikopteru ti-gar . Samoza{titna oprema obuhvata signa-

lizator radarskog i laserskog ozra~ewa,dispenzer IC i radarskih mamaca i sistemupozorewa na pribliàvawe raketnih pro-jektila. Norve{ki i {vedski primerci po-seduju i ure|aje za ometawe radio-komuni-kacija.

Helikopter moè da se eksploati{e utemperaturnom opsegu od – 40 do +50 ste-peni Celzijusa. Teoretski procenat raspo-loìvosti – ispravnosti helikoptera je 97,5odsto. Za jedan sat leta potrebno je 2,5 rad-nih ~asova na odràvawu. Resurs helikopte-ra je 10.000 sati naleta ili 30 godina.

PRIVILEGIJA BOGATIH

Procewuje se da je cena razvoja i is-pitivawa helikoptera iznosila 1,38 mili-jardi evra. Cena serijskih primeraka tako-|e nije zanemarqiva. Prema podacima iz-netim 2001. godine u francuskim politi~-kim raspravama, primerak TTH varijanteko{ta oko 19, a NFH 30 miliona evra.Ipak, i bez obzira na to, ve} sada je, cene-}i po broju naru~enih primeraka, izvesnoda je projekat helikoptera NH-90 veliki us-peh i da opravdava velike nade koje su po-lagali u wega ponajpre veliki industrijskikoncerni. Do sada je za potrebe 14 dràvanaru~eno oko 550 helikoptera NH-90 u obeverzije, a u opciji su poruxbine za jo{ oko

150 helikoptera. Jednostavnom analizomliste kupaca uo~ava se da su to uglavnom fi-nansijski jake zapadnoevropske i arapskedràve, kojima su kvalitet i napredne teh-nologije bitniji od novca. Ima li se, sa dru-ge strane, u vidu da se za jedan TTHmoè ku-piti gotovo ~etiri helikoptera Mi-17, po-staje jasno za{to se ni sredwe razvijene ze-mqe, bez obzira na nesumwivi kvalitet he-likoptera NH-90, ne odlu~uju za wega. Zato}e, po svemu sude}i, NH-90 ostati privile-gija bogatih vazduhoplovstava.

Mr Slavi{a VLAÎ]

47

KUPCI

Do sada je za potrebe 14 dràvanaru~eno oko 550 helikoptera NH-90 uobe verzije, a u opciji su poruxbine zajo{ oko 150 helikoptera. Trenutni kup-ci su Australija, Belgija, Francuska,Finska, Nema~ka, Gr~ka, Italija, Ho-landija, Novi Zeland, Norve{ka,Oman, Portugalija, Saudijska Arabija,[panija i [vedska.

Helikopter moè da preveze 20 putnikaili 14 potpuno opremqenih vojnika

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.48

U Pekingu je zvani~no predstavqen kineski lovac J-10Aza koga Kinezi tvrde da }e biti jak konkurent ruskom avionuMiG-29 na trì{tima nekih zemaqa Afrike i Azije. Proizvod-wa ovog lovca trajala je oko dve godine i do sada je proizvede-

no oko 40 takvih tipova koji su u naoruàwu kineskog ratnogvazduhoplovstva. Zvani~nom prezentacijom tog aviona, koji je utoku proizvodwe predstavqao najstroù vojnu tajnu, Kina seodlu~uje za energi~niji nastup na komercijalnim trì{tima uzemqama Azije i Afrike. Interesovawe za novi kineski avionsu ve} pokazali tradicionalni vojni partneri i korisnici ki-neskog naoruàwa Pakistan, Iran i Tajland, a Sudan, Angola,Nigerija nude svoju naftu kao sredstvo pla}awa. Prema naja-vama, Kina namerava da proizvede ukupno 300 ovakvih tipovaaviona u verzijama jednoseda i dvoseda. . B. N

K I N E S K I L O V A C J - 1 0 ADVA BORBENA HELIKOPTERAZA RUSIJU

Iako se ruska vojska pro{le godine odlu~ila za nabavkuborbenih helikoptera Mi-28N, po~etkom ove godine odlu~eno je

da }e se nabavqati i poznati kamon Ka-50. Ova odluka se obja-{wava kako ~iwenicom da je Ka-50 nakon {to je Mi-28N dobiovisokosofisticiranu opremu za dejstva no}u postao jeftiniji,tako i podr{kom izvoznim naporima ruske vojne industrije. Ce-na Mi-28N }e biti pribli`na AH-64D Longbow Apache i izno-si}e oko 15 miliona ameri~kih dolara, dok se cena Ka-50 pro-cewuje na pribli`no pola te sume. Me|utim, {to je vrlo va`no,Ka-50 ne poseduje radar iznad glavnog rotora, ostala elektron-ska oprema mu nije na nivou Mi-28N, a mnogi korisnici nisuuvereni da jedan ~lan posade moè da obavi sve zadatke kojedva ~lana mogu da obave u no}nim i u lo{im meteorolo{kimuslovima. S. B..

Boing je po~eo sa obu~avawem posada ameri~kog ratnog va-zduhoplovstva za C-130AMP (AMP – Avionics Modernization Program),herkulese (Hercules) razli~itih varijanti sa modernizovanom avi-onikom koji treba da budu uvedeni u operativnu upotrebu 2010.godine. Boingovi instruktori obu~ava}e svoje kolege iz ameri~kogratnog vazduhoplovstva i mornarice koji }e daqe prenositi ste-~ena znawa u operativne jedinice. Trenutno se sprovode probe nazemqi i u letu prvog modernizovanog herkulesa C-130 H2, a o~e-

kuje se poletawe drugog, oznake C-130 H2.5. C-130AMP je programmodifikacija postoje}e flote transportnih i aviona posebne na-mene herkules savremenim navigacionim, informacionim i komu-nikacionim sistemima, ukqu~uju}i i pilotsku kabinu sa digital-nim prikaziva~ima i sistem za upravqawe letom (flight manage-ment system) preuzete sa komercijalnih boinga 737. Herkulesi }eleteti po standardima me|unarodno kontrolisanog vazdu{nogprostora. I. S.

O B U K A Z A C - 1 3 0 A M P

7/23/2019 040 Odbrana


49

Po~etkom {ezdesetih godina 20. vekaintenzivan razvoj satelitske tehno-logije drào je u gr~u vode}e strate-ge avijacija i raketnih snaga obe su-

persile. Jedni drugima su iz vazduha sni-mali poligone, lansirne rampe i velikagradili{ta, tako da se do{lo do svojevr-sne pat-pozicije u poznavawu protivnikai wegovih snaga. Raketni silosi, maski-rana skladi{ta i ostali strate{ki re-sursi bili su kao na dlanu vi|eni. Selek-tivnim publikovawem snimqenih podata-

ka pokazali su celom svetu svoje mogu}no-sti i vi{e se zabrinuli nego {to su tri-jumfovali. To je mornari~kim stratezimaomogu}ilo da poentiraju u prednostimakoje pruà more i wegova dubina i da ta-mo sakriju od pogleda i protivmera drugestrane svoje udarne borbene efektive.

I kako su jedni u mrtvoj trci gradilipodvodne nosa~e raketa dugog dometa, tzv.balisti~ke (SSBN) podmornice, drugi suprojektovali podvodne lovce na takve no-sa~e (SSN podmornice). Pre samo tri de-cenije, SSBN objekti su uspevali da u du-

N U K L E A R N E P O D M O R N I C E K L A S E A K U L A

Ruska podmornica akula

poznata je po niskom nivou

buke i raznovrsnom

naoruàwu koje nosi.

Po morskoj povr{ini

kre}e se brzinom od

10 ~vorova, a pod vodom

dostiè i 35. To je ~ini

najbròm podmornicom

na svetu.

binama okeana u odre|enim kvadrantima,sa precizno unetim elementima ciqeva naprotivni~kom terenu, neometano patroli-raju puni patrolni resurs od 60 dana.

Locirawe takve podmornice u morusmatralo se velikim uspehom, ali je ~e-sto bilo na ivici operativnog ili teh-ni~kog rezona zbog male verovatno}e ot-krivawa. Usavr{avawe sistema koji me-ri poreme}aje magnetnog poqa zemqe urejonu prisustva tih ~eli~nih xinova bit-no je suzilo poqe lagodnih patrolirawaSSBN objekata. A kad je u tragawe za za-rowenim podmornicama ukqu~ena i avi-

jacija, znatno se usloìla bezbednostobjekata pod vodom.Tragati za podmornicama klase Ohio i

otkriti ih u okeanskim dubinama, na ruskojse strani smatralo velikim uspehom, istokao i na}i Typhoon ameri~kim senzorima.Zato se nije àlilo ni napora ni novca dase najboqa tehni~ka re{ewa ugrade u klasepodmornica lovaca Los Angeles, na jednoj,ili siera i akula na drugoj strani.

Kada je re~ o kategoriji SSN podmor-nica, Amerikanci su sredinom sedamde-setih godina pro{log veka bili hendike-

pirani ruskom predno{}u ( Victor I i Victor II), ali su novom klasom Los Angeles polo-vinom osamdesetih stekli prednost u kva-litetu, a ubrzo, intenzivnim tempomgradwe, i u kvantitetu. Sa druge strane,raspad Sovjetskog Saveza negativno seodrazio na ukupno stawe ruskog podmor-ni~kog programa. Poku{ali su Rusi dadeficit u klasama napadnih podmornicanadoknade novom serijom siera, ali imnije uspelo, pa je ubrzo promovisanaklasa akula kao ruski odgovor na kvali-tet Los Angeles.

Presekom stawa tokom sredine de-

vedesetih godina vidi se da su SAD ras-hodovale sve nuklearke izgra|ene preklasa Los Angeles i Ohio. Od ukupno 180sagra|enih nuklearnih podmornica osta-lo im je oko 100. Rusija je sagradila (iSSSR ranije) ukupno 250, a 1995. imalisu, tako|e, oko 100, sa tempom rashodo-vawa 5–10 objekata godi{we.

DVOSTRUKI TRUP

Podmornica akula je projektovana uMalakit birou (GN êrni{ev), a obe se-rije (akula I i akula II) sagra|ene su ubrodogradili{tima Komsomolsk na Amu-ru i Sevma{ u Severodvinsku. Prototipakule bila je podmornica takti~kog bro-ja AK-480 (Bars ), ~ija je kobilica polo-èna 1982, objekat porinut 1983, a pre-data je sovjetskoj floti 1984. godine.

Rusko opredeqewe da gradwom trupaod titanijumskih legura (po~etak 1970.) naklasi siera (prethodnik akule) okrenu no-vu stranicu podmorni~arstva – nai{lo jena velike probleme, pa nisu bili u mogu}-nosti da odrè zahtevani nivo u visoko-serijskoj proizvodwi. Naime, izgleda kaoda nisu dovoqno ra~unali na visoku cenu

TIHI ÊLI^NI XIN

NAJBOQA NAPADNA

PODMORNICARe~i ameri~kog admirala Xeremi-

ja Burde da je podmornicu akula vrlo te-{ko na}i kada vozi takti~kim brzinamaili niìm, verovatno spadaju u domenkurtoazije. Ali jedan drugi ameri~kizvani~nik, Antoni Batista, stariji ~lankomiteta oruànih snaga SAD, izjavioje 2000. da je ta podmornica mo`da naj-boqa napadna podmornica na svetu i daje ti{a od Los An|elesa .

7/23/2019 040 Odbrana


trupu druge i tre}e grupe, a i u dodatnih{est torpednih cevi u spoqnom trupu zasme{taj mina i tzv. baca~a la`ne jeke.

I ova klasa, kao i druge ruske pod-mornice, koristi dvostruki trup, odnosnokonfiguraciju sa dva trupa postavqenaunutar spoqa{we {koqke. ^vrsti trup(negde nazvan unutra{wi) cilindri~ne jeforme, sa uobi~ajenim pram~anim konu-som i postepenom redukcijom pre~nika ci-lindra idu}i od dve tre}ine duìne ka kr-mi. Debqina ~vrstog trupa je 38–40 mmna delu trupa sa najve}im pre~nikom, i sasmawewem na 34–36 mm na mawim pre~-nicima. Unutar ~vrstog trupa sme{teni susvi suvi ure|aji i posada, a u wemu vladatzv. nulti pritisak. Trup je podeqen na se-

dam odseka, a unutra{wost je organizova-na na ~etiri nivoa komunicirawa i rad-nih mesta posade (~etiri palube).

Laki trup (spoqni) gra|en je od li-mova debqine 8–10 mm, a izme|u wega i~vrstog nalaze se balastni tankovi, broj-ne provlake, tankovi dizel-goriva, meha-nizmi i oprema ~vrstog trupa, hidroaku-sti~ki senzori i oprema za vez podmor-nice. Tankovi i prostor izme|u dva trupaimaju stalnu komunikaciju sa okolnim mo-rem, jer bi u suprotnom bili havarisanizbog ~iwenice da nisu gra|eni za podno-{ewe pritiska ve}eg od tri bara. Oblo-ga lakog trupa mora da uvaì sve zahteve

hidrodinamike kako bi se postigla {tove}a brzina i izbegli {umovi.

Rusi su, kako bi se smawila ili is-krivila slika protivni~kih sonara, po-ku{ali da povr{i-ne lakog trupa po-kriju (premazuju)masom koja li~i na

titanijuma. Zato su posle gradwe ~etiripodmornice klase siera i jo{ ~etiri za-po~ete, obustavili daqu gradwu. Potom suse vratili dostignutim standardima i do-brim iskustvima sa poboq{anim ~elici-ma za podmorni~ki trup, pa je klasa akulagra|ena bez ve}ih problema.

Klasa akula (naziv Severnoatlantske

alijanse) gra|ena je pod vi{e oznaka, ali jepo sovjetskoj i ruskoj nomenklaturi u osno-vi kori{ten isti naziv – Projekat 971. Ta-ko postoji sedam podmornica akula (971),od kojih su neke kasnije modifikovane i iz-meweni su im brojevi, akula I (971 U) – triobjekta, i akula II (971 A) – jedan plus petobjekata. Glavna razlika je u ne{to duèm

50

tvr|u gumu sa blago rapavim povr{ina-ma. To im je uspelo u potpunosti na klasiakula , po{to su prethodno primeniliisti postupak i proverili ga na nekolikoobjekata iz serije kilo .

PREDNOSTI I MANE

Ustrojstvo gradwe trupa na takav na~in

ima svoje prednosti i mane. Prednosti suu smislu pove}ane za{tite ~vrstog trupaod direktnih pogodaka eksplozivnih sred-stava, gde me|uprostor ima ulogu dobrogamortizera, kao i smawewe emitovanestrukturne buke u okolni ambijent. Manesu u teèm pristupu nekim pozicijama ~vr-stog trupa radi kvalitetnog odràvawa, anaro~ito u predelu najosteqivijih mesta– oko kobilice i veza ~vrstog trupa sa me-hanizmima i lakim trupom.

Podmornice akula imaju sedmokril-ni propeler, kao {to to ima ve}ina pod-mornica koje drè do niskog nivoa vlasti-te buke. Propeleri sa neparnim brojem

krila su ti{i i imaju vrlo niske amplitu-

„DNK” PROFIL BUKE

Me|u ozbiqnim protivnicima je velika tajna kako do}ido slike {uma protivni~kih brodova i podmornica. Taj svoje-vrsni „DNK” profil buke koju emituje trup i oprema broda(podmornice) ne moè se vi{e snimiti direktnim na~inom jer

vi{e ne postoje takve situacije kada }e jedni drugima do}i uzonu sonarske ~ujnosti. Prvoklasan posluìlac sonara, do-bar sluhista, moè pak na osnovu takvih zapisa ta~no da od-redi koji je to brod iznad zarowene podmornice (u ve`bi svo-jih snaga ili protivni~ki).

I dok je jedan ameri~ki oficir ocenio (dodu{e krajemsedamdesetih) buku ruskih podvodnih objekata kao rad vr{a-lica (threshing machine), wegov kolega Rus, kapetan podmorni-ce K-317 (klasa akula ), krajem pro{le decenije uspeo je da pozvu~nom tragu, sasvim neopaèno, 150 sati prati jednu ame-ri~ku podmornicu SSBN, za {ta je, posle prikazivawa snima-ka svom Admiralitetu, visoko odlikovan.

Podmornica moè da ukrcamaksimalno 73 qudi. Posada se sastojiod 25 oficira i 26 podoficira.

Maksimalna dubina rowewa je 600,a radna 540 metara

DIMENZIJE

Akula I ima podvodni deplasmanod 10.700 tona, a akula II 11.500 to-na. Ukupna duìna je 114,3 m (akula II),

pre~nik ~vrstog trupa 9,7 m a ukupnipre~nik 13,6 metara. Koeficijent vit-kosti ~vrstog trupa je 8,8 {to je na ni-vou ostalih ruskih projekata napadnihpodmornica.

7/23/2019 040 Odbrana


de vibracija, s tim da je boqa varijantasedam nego pet, odnosno pet nego tri. Pro-

peleri sa parnim brojem krila su bu~nijii imaju visoke amplitude vibracija, pa ihkao takvih nema u opremi podmornica.

NAORU@AWE

Sem niskog nivoa buke, najve}i adutte klase jeste naoruàwe. Svi objektiakula imaju po osam torpednih cevi(4h533 mm i 4h650 mm), iz kojih se moèlansirati vi{e vrsta oru`ja (torpeda,rakete i mine). Podmornica ukrcava puniborbeni komplet od 40 razli~itih oru`-ja. Optimalan izbor ~ini: iz torpednihcevi (TC) 533 mm – 20 torpeda SET-53, ~e-tiri protivbrodske rakete SS-N-15 (Star-fish, domet 45 km). Iz torpednih cevi 650mm – 10 torpeda SET-65, i~no vo|enih,~etiri protivbrodske rakete SS-N-16

(Stallion, domet 100 km), nedefinisan brojPVO raketa SA-N-5/8 (ru~na varijanta).Alternativa oru`jima koja se lansirajuiz torpednih cevi 533 mm moè biti i 12krstare}ih raketa SS-N-21 (Sampson) sabojnom glavom od 200 kilotona (koje suekvivalent ameri~kom tomahavku ).

O~i i u{i zarowene akule integri-sane su u sonaru MGK-540, koji u pasiv-nom reìmu rada ima domet od 18 miqai mogu}nost da istovremeno prati 16 ci-qeva. Akula , kao i sve moderne podmor-nice, vu~e za sobom tzv. tegqeni sonar

(pasivni), dometa 54 miqe, sa pra}ewem24 ciqa istovremeno. Pasivni reìmrada sonara podrazumeva se u borbenimdejstvima, kada je nezamislivo da ure|ajradi aktivno, jer bi takvim demaskira-wem podmornica bila dovedena u smrtnuopasnost. Aktivni na~in rada koristi seu obuci, prolazima kroz te{ka naviga-cijska podru~ja i u ve`bama sadejstva.

Akula je predvi|ena za povr{inskuvo`wu brzinom od 10 ~vorova, a pod vo-dom dostiè i 35 ~vorova. To je ~ini naj-bròm na svetu.

Podmornicu te klase energijom snab-deva nuklearni fisioni reaktor tipa OK-650 B, trajne snage 190 MW. Pogon pro-pelera obezbe|uje parna turbina tipaOK-7 snage 35 MW, a postoje i dva turbo-generatora OK-2, koji daju 2 MW snage zaostale potro{a~e. Za rezervni pogonugra|ena su dva dizel-motora snage po550kW, koja pogone generatore (DC) od po400 kW, obezbe|uju}i pogon podmornicibrzinom od tri do ~etiri ~vora.

AUTONOMIJA

Popuwena svim energentima, ta podmor-nica ima autonomiju od 180 dana, a uzmaksimalan broj ukrcanih lica (73) i pu-ne biolo{ke zalihe, ivotna autonomijaiznosi 80 dana. To je sasvim dovoqno akose zna da su misije podmornica nosa~araketa do 60 dana. Ostala oprema na tojklasi podmornica svojim {iframa ne go-vori mnogo ni boqim poznavaocima pri-lika, pa neka bude izostavqena, uz za-kqu~ak da su ruska nauka i tehnika ugra-dili u wu sve najboqe {to su imali.

Milan KOMAR

51

REAKTOR

Reaktor 650 B koristi oboga}eni uranijum U-235 (20-45 odsto) koji je znatnokvalitetniji nego {to ga koriste Amerikanci za svoje reaktore za pogon ratnihbrodova i podmornica. Reaktor istog tipa je ugra|en u podmornice klase siera (je-dan), Typhoon i Oscar (po dva), a razvijen je na bazi starije generacije OK-550,snage 155 MW. To su reaktori tipa PWR u kojima je rashladna voda u oba kruga podpritiskom (Pressurized Water Reactor ). U primarnom krugu voda ima radne parametreod 315 stepeni Celzijusa i 150 bara, dok u sekundarnom krugu ima 275 stepeniCelzijusa i 60 bara. Pored reaktora ovog tipa u upotrebi je jo{ pet tipova ali suPWR najzastupqeniji.

Ako se uporede objekti akula i virxinija vidi se da ameri~ka podmornica imareaktor snage 30 MW, {to je prili~no ispod snage reaktora akule ~ija samo turbi-na ima snagu 35 MW. Ostaju za dilemu pitawa o kvalitetu goriva i ostalim per-formansama reaktora kao i mogu}e rusko „rasipawe energije”, znaju}i da je u ran-girawu takti~ko-tehni~kih zahteva kod zapadnih mornarica energetski bilans viso-ko kotiran zahtev.

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.

R A K E T N A K O R V E T A

Korvete tipa sigma jesu brodovi duì-ne 90,71 metara, {irine 13,02 metara, dokim gaz iznosi 3,6 metara, uz deplasman od

1.692 tone. Sam naziv sigma je akronim odShip Integrated Geometrical Modularity Appro-ach, {to zna~i da je pri konstruisawu tihbrodova primewen postupak integrisawageometrijskih modula brodskog trupa i nad-gra|a, a to ih ~ini vrlo prilagodqivim zamontaù raznog naoruàwa i elektronskihsenzora, zavisno od primarnog zadatka kojiim je namenila mornarica naru~ilac. U slu-~aju RM Indonezije dobijeni su brodovi na-meweni prvenstveno za patrolirawe okea-nom i za{titu ogromnog prostranstva is-kqu~ive ekonomske zone te ostrvske dràve,koji su, s obzirom na wihove relativnoskromne dimenzije, vrlo dobro naoruàni.

Najve}om brzinom od 28 ~vorova in-doneànske sigme pogone dva dizel-motoraukupne snage 24.235 KS, koji pokre}u dvapropelera sa promenqivim korakom kri-la. Pri ekonomskoj brzini od 18 ~vorova

B

rodogradili{te holandske kompanije„Schelde Naval Shipbuilding“, u graduVlisingen, po~elo je sa probnim vo-

`wama novoizgra|ene raketne korvete Di-ponegoro, koju je ta firma izgradila zapotrebe Ratne mornarice Indonezije. Re~je o prvoj od ~etiri moderne korvete tipasigma, koje je 2005. godine, u aran`manuvrednom 1,9 milijardi dolara, od holand-skog brodogradili{ta naru~ila indone-ànska RM. Diponegoro, koji je dobio iflotni broj 365, u more je, sa natkrive-nog navoza u Vlisingenu, porinut u septem-bru 2006. godine.

Ulazak tog broda u operativnu upo-trebu o~ekuje se do kraja juna, a do krajaove godine }e u operativnu upotrebu bitiuvedena i druga korveta, koja je dobila

ime Hasanuddin i oznaku 366, dok }e po-sledwa dva broda – Sultan Iskandar 367i Frans Kaisiepo 368 – biti predata in-doneànskoj RM u septembru 2008, odno-sno martu 2009. godine.

akcioni radijus korveta iznosi tri hiqademiqa, a na brodu je mogu}e smestiti do 80~lanova posade. Na krmi je i platforma za

helikopter mase do pet tona, ali brod ne-ma hangar za sme{taj letelice.

Naoruàwe novih indoneànskih ra-ketnih korveta sastoji se od glavnog pram-~anog topa Oto Melara, kalibra 76 mm,dva topa 20 mm Vector G12, protivavion-skih projektila MBDA Mistral TETRAL, pro-tivbrodskih projektilima MBDA ExocetMM40 block 2, te protivpodmorni~kih tor-peda 3A 244S Mode II/MU 90, sme{tenih udva B515 lansera.

Sistem upravqawa vatrom na sigmi jeThales TACTICOS, osmatra~ki radar je tro-dimenzionalni vi{efrekventni, tipaMW08, dok se za pra}ewe ciqeva i kon-trolu vatre koristi radar LIROD Mk2.Brodovi su opremqeni i sonarom ThalesKingklip, a radio-komunikacionu opremuproizveli su francuski Thales i holandskiSignaal.

N. BO[KOVI]

INDONE@ANSKA SIGMA

PORINUT JURI DOLGORUKI P

osle vi{e odlagawa porinuta je prva podmornica projekt 955, pod nazivom Juri Dolgoruki . Odlagawa su bila teh-ni~ke prirode. Plovila te klase dugo su o~ekivana, pre

svega zbog plana da zamene podmornice klase delta 4, koji-ma se vek bliì kraju. Radovi na slede}oj, pod imenom Alek-

sandar Nevski, ubrzano se privode kraju i uskoro se o~ekujeda i ona bude porinuta, dok su radovi na tre}oj, Vladimir Monomah, tek zapo~eli. Cena te podmornice bi}e oko dve mi-lijarde dolara.

Ta klasa nuklearnih podmornica namewena je za nano{e-we nuklearnih udara interkontinentalnim balisti~kim raketa-ma tipa bulava, i osnovno naoruàwe bi}e 12 raketa tog tipa,ali je nakon nedavnog neuspe{nog testa usporen rad na raketi.

Za sada postoje dve velike enigme o toj podmornici – da likoristi klasi~ni propeler ili znatno efikasniji i ti{i vodo-mlazni propulzor (taj deo je na objavqenim slikama pokrivenciradom), te {ta se nalazi unutar ogromnog nosnog dela, kojisvojom konturom zalazi iznad gorweg dela trupa.

S. B.

7/23/2019 040 Odbrana


Usu zbog Korejskog rata i procene da su u slu-~aju novog svetskog konflikta potrebne sna-`ne konvencionalne snage, vra}ene u upo-trebu. Prethodno su remontovane i modif-kovane ugradwom novih oru|a 90 mm M3A1.Stotine M-36 po~etkom pedesetih godinapodeqeno je savezni~kim dràvama. Fran-cuzi su svoja vozila koristili u ratu za In-dokinu. Na listi korisnika M-36 bili su Ju-goslavija, Pakistan, Ju`na Koreja i Turska.

DOLAZAK NA BALKANAmeri~ke oruàne snage su, po~etkom

pedesetih godina, dale Jugoslovenskoj na-rodnoj armiji veliku pomo} u naoruàwu, sateì{tem na sredstvima za odbranu od glav-nog aduta isto~nog saveza – tenkova. Iz ame-ri~kih rezervi izdvojena su samohodna oru-|a M-36, modifikovana u vreme Korejskograta. Prvih deset M-36 predato je JNA1953. godine. Godinu za godinom stizale sudodatne koli~ine i 1957, kada su zavr{enenabavke kroz MDAP, u naoruàwu se nala-zilo 399 samohotki u dve varijante M-36A1i M-36A2, na {asijama proizvedenim izme-|u 1942. i 1945. godine.

Najpre su samohotke M-36 uvr{tene usastav jedinica na pravcima koji su, premaratnim planovima, bili teì{ni u odbraniJugoslavije od potencijalne agresije isto~-nog bloka. U pe{adijskim pukovima prenao-ruànim na ameri~ku tehniku razvijene subaterije od {est oru|a. Komandama pe{a-dijskih divizija direktno su pot~iweni divi-zioni sa 18 oru|a. Baterije od ~etiri oru-|a razvijene su u tenkovskim brigadama. Zaglavne pravce odbrane razvijeno je 14 pro-tivoklopnih pukova, u kojima su glavnu snagupredstavqale baterije M-36.

53

U zavr{nim mesecima Drugog svetskograta jedina borbena vozila iz inven-tara ameri~kih oruànih snaga, koja sumogla da uni{te najmo}nije nema~ke ten-

kove tigar i panter, bile su samohotkeM-36, ili kako su ih zvali razara~i tenko-va (bukvalni prevod ameri~kog termina TankDestroyers). Dodu{e, posade M-36 nisu uì-vale za{titu debelih plo~a nema~kog pan-cirnog ~elika i zato su primewivale takti-ku verno predstavqanu u frazi „pucaj i be-

ì “. U nastojawu da se preìvi na boji{tu,za prikrivawe samohotke koristili su svakumogu}nost koja se pokaè na terenu – ru{e-vine, ìvice i ograde, svojstvene za fran-cuske pejsaè. Na nema~ke tenkove Ameri-kanci su ostvarili vatru sa velike udaqe-nosti, naj~e{}e sa vi{e od 1.000 metara ibrzo su mewali vatreni poloàj pre uzvrat-ne vatre.

AMERI^KI ODGOVOR

Ideja o razara~ima tenkova u ameri~-koj vojnoj istoriji smatra se posledicomanaliza velikih manevara odrànih 1940.i 1941. godine u Luizijani i Teksasu, na ko-

jima se pokazalo da pokretqive protivten-kovske jedinice, ako se ofanzivno koriste,mogu da poraze tenkove.

U masovnoj ratnoj proizvodwi Ameri-kanci su nastojali da {to vi{e unificira-ju tehniku i zato su na razara~ima kori{}e-ni elementi sredweg tenka {erman . U prvojgeneraciji razara~a, sa oznakom M10 (to-kom 1942. i 1943. godine), integrisani sumotor i transmisija M4A2 {erman sa izme-wenim telom (sa ve}om kosinom i debqinombo~nih stranica u pore|ewu sa originalom)i namenski projektovanom odozgo otkrive-

nom kupolom, sa topom kalibra 76 milime-tara. Vozila sa oznakom M10A1 odgovaralasu tenku M4A3. Izra|ano je 6.706 primera-ka M10. Britanci su modifikovali deo vo-zila u ahil naoruàn sedamnaestfunta{em,slavnim po probojnoj mo}i, preciznosti idometu.

Ameri~ki odgovor na nema~ke tenkovebila su vozila M-36, koja su nastala inte-gracijom protivavionskih topova M3 ka-libra 90 mm na M10. U borbena dejstva

M-36 uvedeni su avgusta 1944. godine. U pr-vim borbama pokazalo se da mogu uni{titiprotivnika na daqinama na kojima su save-zni~ki tenkovi bili nemo}ni u sukobu sa ne-ma~kim tenkovima. Zbog potrebe da se jedi-nice {to brè prenaoruàju sa M10 upore-do su izra|ivani novi modeli M-36 i modi-fikovani stari M10. Tokom 1944. godine iz-ra|eno je 885 primerka prve varijante M-36, zasnovane na {asiji M10A1.

Krajem 1944. godine 187 M-36B1 na-stalo je integracijom kupole, sa topom 90mmna {asiju tenka M4A3. Takva vozila bila suboqe za{ti}ena i vi{a u odnosu na stan-dardni M-36, a imala su i dodatni mitraqezu predwem delu tela. Posledwih meseci rata

modifkovano je 237 M10 u M-36B2 sa nizomunapre|ewa, od kojih se najlak{e uo~avaooklopni poklopac na gorwoj strani kupole.Do tada su posade ~esto stradale od artiqe-rijske vatre ili od ru~nih bombi i vatrestreqa~kog naoruàwa na maloj udaqenosti.Identi~ni poklopci naknadno su ugra|eni nasva ranije izra|ena vozila.

Samohotke M-36 organizovane su u ba-taqone koji su bili direktno pot~iweni ko-mandama armija i korpusa. Posle Drugogsvetskog rata M-36 uglavnom su konzervisa-ne u skladi{tima strate{kih rezervi, ali

S A M O H O D N O O R U \ E 9 0 M - 3 6

RAZAR ^ T NKOV

Od sredstava ratnetehnike, proizvedenih uvreme Drugog svetskograta, najduè se unaoruàwu na{e vojskezadràlo samohodno oru|e90 mm M-36. Karijera tesamohotke protegla se od

1953. do 2005. godine,kada su rashodovaniposledwi primerci.

J A

A

A

A

7/23/2019 040 Odbrana


tenkova, naoruànog topom 125 mm 2A46,koji se u Jugoslaviji izra|ivao po licenciza tenk M-84, ali se od razvoja odustalo fe-bruara 1982. godine.

Bez dostojne savremene zamene, vozilaM-36 zadràna su u naoruàwu i do~ekalasu gra|anski rat 1991. godine. Stara oru|asu ponovo krenula u rat.

POSLEDWI RAT

Potpunu afirmaciju samohotke M-36doìvele su kao oru|a za vatrenu podr{kutakti~kih sastava na svim zara}enim stra-nama. Zbog nepostojawa rizika od masovnei koncentrisane upotrebe tenkova, M-36 suse retko koristile organizovane u baterije.Naj~e{}e su baterije fragmentizovane do-deqivawem pojedina~nih primeraka ili pa-rova M-36 pe{adijskim bataqonima, pa ~aki ~etama. Tako su niè takti~ke jedinice do-bile mo}na oru|a pogodna za neposredno ga-

|awe po protivni~kim snagama. U brdsko-planinskom terenu M-36 su bile korisne,jer su zahvaquju}i elevaciji cevi mogle da sekoriste za neposredno ga|awe ciqeva na do-minantnim ta~kama na terenu. Zbog za{titeod projektila sa kumulativnom ubojnom gla-vom, na vozila su postavqane dodatne za-{titne povr{ine od gume, naj~e{}e na boko-vima vozila. Na nekim primercima gumom suprekrivane sve bo~ne povr{ine samohotke.

Posle rata, zbog starosti, problema uodràvawu i zastarelosti, oru|a M-36 ras-hodovana su iz oruànih snaga Slovenije, Hr-vatske i Bosne i Hercegovine. Deo vozila izVojske Republike Srpske prodat je privatnimkolekcionarima i sada se ~esto prikazuju na

susretima qubiteqa stare ratne tehnike u Ve-likoj Britaniji i SAD kao kurioziteti oki}e-ni sa crveno-plavo-belim zastava i za{tit-nim gumama kakve su nosili u vreme rata.

U posledwim godinama upotrebe u Voj-sci Jugoslavije baterije od {est M-36 bilesu u sastavu me{ovitih diviziona u motori-zovanim, pe{adijskim i mehanizovanim bri-gadama. Samohotke iz brigada baziranih naKosovu i Metohiji kori{}ene su u suzbijawualbanske pobune 1998/1999. godine. M-36su posledwi put krenule u akciju na jug Srbi-je u borbu protiv albanskih ekstremista2001. godine. Time su postale svetski kurio-zum – posledwi u borbi kori{}eni primer-ci ratne tehnike izra|ene u vreme Drugogsvetskog rata.

Tokom reorganizacije Vojske na takti~-kom nivou, 2004. i 2005. godine, uga{ena jeve}ina brigada u ~ijem su naoruàwu bile sa-mohotke M-36. Do odluke o kona~noj sudbini uskladi{tima na{ih oruànih snaga bila su203 primerka. Naàlost, samohotke su izre-zane i prodate kao staro gvo`|e, iako su svet-ski muzeji mogli da plate desetine hiqada do-lara da bi u svojim zbirkama imali prime-rak veterana koji je 60 godina slu`bovao uameri~kim i na{im oruànim snagama.

Aleksandar RADI]

15. maj 2007.

Za jugoslovenske prilike to je bila ve-lika koli~ina samohodnih oru|a, koja je,prema zamisli Amerikanaca, trebalo da po-sluè za stvarawe sna`ne prepreke za pro-dor tenkova. Granatom kalibra 90 mm moglase probiti ~ak i ~eona plo~a tenka T-34/85,u to vreme jo{ najbrojnijeg sredstva u naoru-àwu snaga u okruèwu Jugoslavije. ProceneJNA izra|ivane su u skladu sa pretpostav-kom da bi protivnik u slu~aju rata uveo uborbu nove dobro za{ti}ene tenkove. Zatosamohotke M-36, prema analizama JNA iz1957. godine, nisu bile predvi|ene za di-rektan sudar sa protivni~kim tenkovima, ve}je trebalo da se koriste u dejstvima na boko-ve protivni~kih jedinica u prodoru.

Posebnu pogodnost za JNApredstavqa-le su logisti~ke olak{ice u snabdevawu mu-nicijom tenkova M47 paton i samohotkiM-36, jer su oba sredstva koristila identi~-ne granate 90 mmi mitraqesku municiju. Jo{

tokom prenaoruàwa iz ameri~ke pomo}i uVojnotehni~kom institutu i vojnoj industrijizapo~ete su pripreme za osvajawe serijskeproizvodwe municije kalibra 90 milimeta-ra. Izme|u 1955. i 1959. godine razvijen jemetak sa trenutno-fugasnom granatom M67.U VTI je razvijen malorotiraju}i kumulativ-ni projektil M74. Nulta serija izra|ena je1974. godine. Na ispitivawima se pokazaloda tim projektilom M-36 moè probiti okloptada{wih tenkova na udaqenosti do dva ki-lometra. Vreme leta od 1,5 sekunde i vero-vatno odstupawe po pravcu i visini od polametra pruàli su {ansu da M-36 dejstvuje poprotivni~kom tenku u pokretu, pre nego {tose sam na|e pod vatrom. Projektili M74, iz

serijske proizvodwe, iz fabrike „Pretis“ izVogo{}e dostavqeni su baterijama M-36 itenkovskim jedinicama koje su koristile M47.

BEZ DOSTOJNE ZAMENE

U nastavku karijere samohotke M-36 vi-{e puta su preìvqavale reorganizacijeJNA i promene procena potreba. Od sredi-ne {ezdesetih nalazile su se u sastavu me-{ovitih jedinica naoruànih i raketnim na-oruàwem – u prvo vreme lanserima 2P26

za rakete prve generacije {meq sovjetskogporekla. Sedamdesetih godina 20. veka saM-36 kombinovane su rakete maqutka .

Kada se JNA okrenula nabavkama izbiv{eg SSSR-a ~inilo se da }e dolazak novetehnike okon~ati karijeru M-36. U jednom do-kumentu JNA, iz 1967. godine, navodi se da suM-36 potpuno zastarela vozila i da je tre-balo da se zamene sa protivoklopnim topo-vima 100 mm M12. Prenaoruàwe je prove-deno u divizijama klasifikacije A, a staratehnika je preme{tena u divizije klasifika-cije B. Ipak, vreme{na oru|a M-36 preìve-la su veliki talas modernizacije sedamdese-tih i osamdesetih godina, jer za wih nisu pro-na|eni odgovaraju}i naslednici. U JNAsu secenile mogu}nosti oru|a 90 mm u primarnojnameni i na zadacima vatrene podr{ke. Vu~-na oru|a 100 mm T-12 bila su mo}nija, alikada je re~ o pokretqivosti inferiornija.Zato se ulagalo u usavr{avawe M-36. Zbog

produètka ìvotnog veka, umesto benzinskihmotora, ugra|eni su dizel-motori V2, snage373 kW (500 KS). To su bili vrlo pouzdanimotori kori{}eni na tenkovima T-34/85.

Za zamenu M-36 i drugih borbenih vo-zila identi~ne namene – M-18 i SU-100razmatrane su mogu}nosti razvoja lovca

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKE

Vozilo M-36 je dugo 7,46 m (sa ce-vi), visoko (sa protivavionskim mitra-qezom) 3,28 m, {iroko 3,05 m, a kli-rens mu je 0,43 metra. Debqina oklopaje od 12 do 50 mm. Ima borbenu masuod 29,1 tonu. Pogonsku grupu ~ini ben-zinski motor Ford GAA V8, snage 336kW (450 KS), koji razvija maksimalnubrzinu od 42 km/h, savladava rov {i-rine 230 cm, vertikalne prepreke vi-sine 61 cmi gaz 91 cm. Samohotka je na-oruàna projektilom M3A1, kalibra90mm,maskimalnog dometa 17.886 m iprobojnosti ekvivalentne 300 mm pan-cirnog ~elika. Borbeni komplet ~ini 47metaka. E

N C I K L

O P E D I J A

N A O R U @ A

W A

7/23/2019 040 Odbrana


regati u~estvovala sa dve mu{ke i jednomènskom ekipom.

U konkurenciji pomorskih fakultetaprvo mesto zauzela je ekipa Pomorskogfakulteta iz Rijeke. Studenti iz Portoro-à stigli su samo ~etiri sekunde kasnijeod hrvatskih kolega. Ekipa studenata Vojneakademije iz Beograda osvojila je tre}emesto, tako {to je uspela da na ciq stigneza veslo ispred ekipe Pomorskog fakulte-ta iz Splita.

Posebnu atrakciju predstavqala jetrka ènskih ekipa pomorskih fakultetaiz Portoroà i Rijeke i Brodarske {koleiz Beograda. Veslaju}i za pobedu, u~eniceBrodarske {kole iz Beograda pokazale suda i devoja~ki zaveslaj moè biti itekakosnaàn i ve{to izveden.

A. A.

PLAVCIMA IZ SOMBORANakon 54 godine uspe{nog rada, to-

kom kojih je za potrebe vazduhoplovstvaobu~eno 180 klasa sa preko 300 hiqadavojnika, Vazduhoplovno-nastavni centarVS u Somboru, 30. aprila, prestao je dapostoji.

Tim povodom, na inicijativu novosad-skog vajara Nikole Simjanovi}a i @ivora-da Smiqani}a, predsednika op{tine Apa-tin i direktora Bawe „Junakovi}”, a uz sve-stranu podr{ku komande Vazduhoplovstva iprotivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbi-je, u bawi je postavqena skulptura, kao us-pomena na postojawe i delovawe Vazduho-plovno-nastavnog centra. B. M. P.

PRVA KLASA VOJNE AKADEMIJEPROSLAVILA JUBILEJPitomci prve klase jugoslovenske Voj-

ne akademije nakon Drugog svetskog rata, sasmera artiqerije, okupili su se 9. maja, uDomu Vojske u Beogradu, da na prigodan na-~in obeleè 60 godina od zavr{etka svog{kolovawa.

Biv{i pitomci Prve klase VADFJ ivojnog u~ili{ta zemaqske artiqerije (VU-ZA), kakav je bio zvani~ni naziv wihove voj-ne {kole, do{li su iz svih biv{ih republi-ka SFRJ, sem Slovenije.

Prva klasa VADFJ, okupqena na Top-~ideru 1944. godine, dok je rat jo{ trajao,brojala je 2.500 pitomaca. S prelaskom nasistem rodovskih vojnih u~ili{ta, u Zagre-bu je formirano VUZA. Ukupno 376 u~enika

te vojne {kole promovisano je u podofi-cirske i oficirske ~inove, nakon ~ega sunastavili vojnu karijeru kao artiqerci,postavqaju}i temeqe JNA.

Udruèwe pitomaca VUZAodràlo jetradiciju druèwa i grupnih sastanakasvake pete godine, tako da su i na skupu po-vodom 60 godina od zavr{etka {kolovawaevocirane mnoge uspomene. A. A.

POMEN PILOTU PUKOVNIKUMILENKU PAVLOVI]UKomemorativni skupovi povodom

obeleàvawa osmogodi{wice herojskepogibije pukovnika-pilota Milenka Pa-

vlovi}a, komandanta 204. lova~kog avi-jacijskog puka zvanog „Vitezovi”, odrà-ni su u wegovom rodnom mestu GorwemCrniqevu, zatim pored spomenika u va-qevskom selu Buja~i} (mestu pada avio-na), i u Vaqevu.

Pukovnik Pavlovi} je tog 4. maja1999, za komandama miga 29 , uzleteo sabatajni~kog aerodroma sa namerom da sesuprotstavi eskadrili Nato aviona. U ne-ravnopravnom vazdu{nom boju nije imao{anse da iza|e kao pobednik. D. S.

Sajam naoruàwa i vojne opreme„Partner 2007”, koji se organizuje svakedruge godine, bi}e odràn od 26. do 29. junana Beogradskom sajmu. Pripreme za organi-

zovawe te manifestacije uveliko su u toku.Pored redovnih nedeqnih koordina-

cionih sastanaka na kojima u~estvuju pred-stavnici Ministarstva odbrane, pokrovi-teqa te manifestacije, organizatora Beo-gradskog sajma i suorganizatora Jugoimport – SDPR , odràno je jo{ nekoliko zna~ajnihsastanaka. Najpre je u Jugoimportu – SDPR usagla{en nastup grupe {est preduze}a od-brambene industrije koja izlaè u sastavuJugoimporta – SDPR . Potom je u Upravi zaodbrambene tehnologije, koja je zaduèna, uime Ministastva odbrane, za pripremu i

organizaciju sajma, odràn sastanak sapredstavnicima vojnih ustanova koje su za-interesovane da nastupe na sajmu. Atre}isastanak uprili~en je sa institucijama koje

nastupaju na sajmu pod okriqem Ministar-stva odbrane.

Predstavnici Uprave za odbrambenetehnologije i Beogradskog sajma razgovara-li su i o nastupu na Partneru predstavni-ka grupacije malih proizvo|a~a. To su ma-hom kooperanti velikih proizvo|a~a sred-stava NVO koji do sada nisu izlagali jersu skromnijih materijalnih mogu}nosti imaweg proizvodnog programa. Ideju da ioni nastupe pokrenulo je Ministarstvo od-brane i ovo je prvi poku{aj da se napravi{tand malih proizvo|a~a. M. [.

PRIPREME SAJMA NAORU@AWA „PARTNER 2007”

D R U GA M E \ UN A RO D N A V E SL A ^K A R E GATA P O M OR S KI H [ K O LA

Usvakom od kutera, ~amaca duga~kih 6,2metra, veslalo je po osam vesla~a,u~enika i studenata pomorskih {kolaiz Srbije, Italije, Hrvatske i Slove-

nije. U takmi~ewu je u~estvovalo deset mu-{kih i tri ènske ekipe. Dve mu{ke ekipedo{le su iz sredwe {kole \or|o Cini iz

Venecije, a po jedna ekipa iz sredwe Po-morske {kole iz Portoroà, Pomorskogfakulteta iz Portoroà, Pomorskog fa-kulteta iz Rijeke, Pomorskog fakulteta izSplita, sredwe Pomorske {kole iz Koto-ra i sa odseka Mornarice Vojne akade-mije Vojske Srbije. Brodarska {kola je na

DOGA\AJI

ZA VESLO ISPRED[kola za brodarstvo, brodogradwu

i hidrogradwu iz Beograda, uz pomo}katedre za pomorstvo Vojne akademije,

organizovala je, od 4. do 6. maja,

drugu Me|unarodnu vesla~ku regatu

mira i prijateqstva

55

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.56

Sodnosno gde obavqa ili je obavqao rad za potrebe MO RS. O iz-boru nadle`nog suda na taj na~in odlu~uje zaposleni, koji pokre}e

spor, i to je povoqno za wega, pre svega zbog mawih tro{kova akosa ve}e udaqenosti ne mora da dolazi u mesto su|ewa.Pokrenuti parni~ni postupak pred nadle`nim op{tinskim su-

dom je prvostepeni postupak i on se u principu zavr{ava presudom.Me|utim, stranka koja je izgubila radni spor na toj instanci uvekmoè àlbom u propisanom roku blokirati pravnosna`nost, a ti-me i izvr{nost donete presude i time produìti postupak i preba-citi ovla{}ewe za odlu~ivawe na neposredno vi{i okru`ni sud.

Preneto odlu~ivawe o predmetu radnog spora povodom al-be na nadle`ni okru`ni sud jeste drugostepeni parni~ni postu-pak i on se, tako|e, u principu zavr{ava presudom kao naj~e-{}im ishodom. Stranka koja je na toj instanci izgubila spor vi-{e ne moè da blokira pravnosna`nost i izvr{nost presude.Woj stoje na raspolagawu vanredni pravni lekovi, koje ovde ne-}emo pomiwati, ali wihova upotreba ne moè spre~iti zaposle-

nog koji je dobio spor da, na primer, naplati dosu|eni mu nov~a-ni iznos sa zakonskom zateznom kamatom i tro{kovima parni~-nog postupka, ukoliko ih je traìo.

Naj~e{}i vanredni pravni lek u ovakvim slu~ajevima bila birevizija i o tome odlu~uje Vrhovni sud Srbije. Iako Zakon o par-ni~nom postupku propisuje da je revizija zabrawena u radnom sporukada su u pitawu potraìvawa iz radnog odnosa radnika prema po-slodavcu, bez obzira na vrednost, a van radnog spora uvek kada jenov~ana vrednost {tete mawa od 500.000,00 dinara, Zakon o par-ni~nom postupku daje ovla{}ewe sudu koji o reviziji odlu~uje da naosnovu ~lana 395. postupi i druga~ije, ako proceni da je to bitnoza razmatrawe pravnih pitawa od op{teg interesa, za ujedna~ava-we sudske prakse, ili kada je potrebno novo tuma~ewe prava.

ukidawem vojnih sudova i prebacivawem nadle`nosti zare{avawe krivi~nih, ali i upravnih stvari na redovne su-

dove op{te nadle`nosti, zaposleni u sistemu odbrane pri-nu|eni su da za problematiku radnih odnosa, koja je uglav-nom u sistemu odbrane regulisana u upravnoj proceduri,

eventualnu sudsku za{titu obezbede u klasi~nom parni~nom po-stupku, odnosno u wegovoj posebnoj celini – radnom sporu. Zatoje dobro poznavati pravila radnog spora, ali i sve wegove pozakonu mogu}e ishode.

POKRETAWE RADNOG SPORA

Kada se u radnom sporu kao tuèni poslodavac pojavqujeMinistarstvo odbrane Republike Srbije (MO RS), primewuju seodredbe jo{ vaè}eg Zakona o Vojsci Jugoslavije , koji se moraprimewivati do dono{ewa novog. Na osnovu ~lana 194. Zakona o VJ, svako ko smatra da mu je MO RS nanelo neku {tetu, bilo tofizi~ko ili pravno lice, pa i zaposleni u sistemu odbrane, du-

àn je da se pre pokretawa sudskog postupka obrati nadle`nomzakonskom zastupniku MO RS, sa zahtevom za obe{te}ewe vanspora. To zna~i da stranka pre pokretawa radnog spora mora dauputi, na primer, Direkciji za imovinskopravne poslove Mini-starstva odbrane – Odeqewu u Beogradu, ulica Svetozara Mar-kovi}a 21, pismeni predlog za vansudsko poravnawe. Ukolikopredlog ne bude usvojen u celini ili ako navedeni zakonski za-stupnik ni{ta ne odgovori u roku od tri meseca od dana podno-{ewa predloga, stranka moè pokrenuti radni spor tu`bom prednadle`nim op{tinskim sudom. To moè biti ili Drugi op{tinskisud u Beogradu, koji je nadleàn za sporove sa MO RS, ali i nekidrugi op{tinski sud na ~ijoj teritoriji zaposleni u sistemu od-brane koji pokre}e spor ima prebivali{te ili gde je zaposlen,

SUDSKA ZA[TITA ZAPOSLENIH [ta zaposleni usistemu odbrane moguda o~ekuju ako tuèdràvu za neispla}enezarade ili u nekomdrugom radnom sporusa dràvom kaoposlodavcem

PARNIÊWESA DR@AVOM

D R U [ T V O

7/23/2019 040 Odbrana


57

Sredwi po ro|ewu, Goran, zavr{io je ekonomsku {kolu.Trudio se da vojni rok u podgori~kom grani~nom bataqonu okon~a sa najboqim ocenama kako bi se kao i stariji brat za-poslio u elitnoj Gardijskoj brigadi. Uspeo je to 2001. godine.Najpre vojnik po ugovoru, kasnije podoficir. Sada je sve po-svetio usavr{avawu. Kaè, poziv vojnog stare{ine je naj~a-sniji.

Ivan je bio vojni policajac. I on je arko eleo u Gardu.@eqa mu se ispunila 2005. godine. Postao je vojnik po ugovo-ru. Namerava da se daqe {koluje i pridruì dvojici starije bra}e koji su podoficiri. Posebno nagla{ava da su sva tro-jica ponosni {to poti~u iz ustani~ke Toplice, iz vojni~ke po-

rodice.Pradeda Vasilije je {est godina proveo u borbama tokom

Prvog svetskog rata, deda Radojica, cele ~etiri u narodnoo-slobodila~kom ratu. Na wihovim uniformama sijala su broj-na odlikovawa koja unuci s ponosom ~uvaju.

[eji}i su sposobni qudi. Veruju da bi sa lako}om oba-vqali i svaki drugi posao. Ali ovaj vojni~ki, nekako im je naj-bliì srcu i nadaju se da }e jo{ dugo nositi novu uniformu sa srpskim obele`jima. Kao {to su, uostalom, uniforme ~asno nosile prethodne generacije [eji}a.

Milivoje PAJOVI]

Kada se neko upusti u ovakav spor treba da ima na umu i onunarodnu da se najsla|e smeje onaj ko se zadwi smeje. Na àlostili na radost, kako koje strane u parni~nom postupku, tuìocaili tuènog, pravnosna`na presuda ne mora da bude i kona~napresuda. Ako sud koji odlu~uje o reviziji kao vanrednom pravnomleku, a to je uvek najvi{i sud, usvoji reviziju i u posledwoj in-stanci kona~no re{i spor tako {to }e oboriti postoje}u prav-nosna`nu presudu i odbiti, na primer, tu`beni zahtev kao neo-snovan, eto velikih problema za stranku koja je na osnovu prav-nosna`ne presude naplatila neki ve}i nov~ani iznos od protiv-nika u sporu. Mora}e sve da vrati i to jo{ sa zakonskom zate-

znom kamatom, a mora}e na kraju da plati protivniku i sve tro-{kove postupka od samog po~etka pa do ovakvog kraja, jer sud kojiodlu~uje o reviziji odlu~uje i o tro{kovima celog postupka.

Ako onaj ko na ovakav na~in kona~no izgubi spor ima samoplatu, mora}e da vra}a dosu|eni iznos mese~no sa kamatom u iz-nosu do jedne tre}ine plate. Ako poseduje makar neku nekretninuna teritoriji dràve, moè do}i u situaciju da mu bude prinudnoprodata u izvr{nom postupku radi naplate duga, pa je onda u ta-kvoj situaciji uvek boqe izlaz potraìti u kreditu neke banke.

POSLEDWA [ANSA

Da li stranka koja ovako kona~no izgubi spor moè ne{toda uradi. Iako ne moè nikako da spre~i naplatu duga, jer je spormeritorno i kona~no re{en na najvi{em nivou u wenoj dràvi,stranka moè da se obrati Evropskom sudu za qudska prava u

Strazburu u Francuskoj, ali samo ako je stranka koja traì za-{titu pojedinac, odnosno fizi~ko lice. Na{a dràva je najnovi-jim izmenama zakonodavstva prihvatila nadle`nost tog suda iizvr{nost wegovih presuda, bez posebnog postupka priznawa, ikada je dràva strana koja je izgubila spor pred wim. Budu}i daje Sud u Strazburu posledwa mogu}a i kona~na instanca za odre-|ene vrste sporova, stranka koja zaista èli da se „posledwasmeje’’ ne bi trebalo da smatra da je postupak kona~no zavr{endok i taj sud ne kaè posledwu re~, naravno ukoliko konkretnastranka eli i ho}e da mu se obrati. Ali uslovi obra}awa i po-stupak pred Evropskim sudom za qudska prava u Strazburu ve} sudruga, mnogo obimnija pri~a.

Aleksandar GAVRILOVI]

TRO[KOVI PARNI^NOG POSTUPKA

Treba imati u vidu da prilikom pokretawa parni~nog po-stupka pred sudom, onaj ko postupak pokre}e mora platiti odre-|enu sudsku taksu, zavisno od vrednosti predmeta spora, bezobzira na to da li je re~ o nov~anom potraìvawu ili o ne~emudrugom. Me|utim, ta taksa ne pokriva i ukupne tro{kove postup-ka koji su uvek ve}i, a koje na kraju mora da snosi ona stranakoja je izgubila spor, pa makar to bilo i na kraju u postupku po-

vodom vanrednog pravnog leka.O kolikim je iznosima re~ moè se videti u Zakonu o sud-

skim taksama, pa tako, na primer, prilikom podno{ewa tu`beza potraìvawe iz radnog odnosa, ako je traèni iznos od500.000 do 1.000.000 dinara, treba odmah platiti sudu i tak-su od 15.000 dinara, uve}anu za jedan posto od ta~ne vrednostipotraìvawa, {to je najmawe 20.000 dinara.

Ako tuìlac postupak vodi preko advokata, mora da ima uvidu da, bez obzira na ishod spora, pozitivan ili negativan powega, advokat po zakonu ima pravo na svoju zaradu i takav na-~in vo|ewa postupka uvek vi{e ko{ta. Prostije re~eno, ako tu-ìlac koji je na osnovu pravnosna`ne drugostepene presude na-platio odre|en iznos i isplatio svog advokata tek posle dobi-jawa te sume, do|e u situaciju da u postupku pred Vrhovnim su-dom Srbije, a povodom uloènog vanrednog pravnog leka pro-

tivnika, kona~no izgubi spor, mora}e da vrati protivnoj stranicelokupnu sumu, bez advokatove zarade, koja se tada pojavqujekao dodatna {teta tuìoca koji nije uspeo.

Z

IZ SRPSKE GARDE

[EJI]IIvan, Goran i Zoran su ro|ena bra}a. Tristasita momka rodom iz Kur{umlije.Tri [eji}a u srpskoj Gardi.

oran je najstariji. Po zavr{etku matemati~ke gimnazije oti{ao je na odsluèwe vojnog roka. Vojna policija. Pri-{tina 1995. godine. Uniforma po meri, poziv prema sve

izraènijoj èqi. [kola za podoficire, prva du`nost u onda{woj Gardijskoj brigadi 1997. godine. Kakva sre}a...

Vi{e puta nagra|ivan, odlikovan i vanredno unapre|en.Kaè da mu je jedna od ivotnih obaveza da svoja dva sina vas-pitava na svetlim i juna~kim tradicijama na{e istorije. @eli

da se i oni ugledaju na oca i dva strica. Vojni poziv kao porodi~na tradicija.

7/23/2019 040 Odbrana


58

Mirovnim ugovorom iz 1951,

potpisanim u San Francisku,

okon~ana je savezni~ka

okupacija Japana, ali su na

wegovoj teritoriji zadràna

ameri~ke snage, koje se i danas

tamo nalaze. Ne{to kasnije

(1954) izme|u SAD i Japana

potpisan je poseban ugovor o

me|usobnoj odbrani, koji i

daqe predstavqa okosnicu

vojne (i druge) saradwe dve

zemqe. U proteklih pedeset

godina, Japan je postao

ekonomska sila u svetu i

zna~ajna vojna sila u regionu.

15. maj 2007.

Japan, kao jedna od pobe|enih sila u Drugom svetskom ratu,prihvatio je bezuslovnu kapitulacije prema uslovima posta-vqenim na Postdamskoj konferenciji saveznika, 2. septem-bra 1945. godine. Odmah zatim u Japanu je uspostavqena oku-

paciona vlast pod rukovodstvom ameri~kog generala Makartura,vrhovnog komandanta snaga SAD na Dalekom istoku.

Relativno brzo u Japanu je uspostavqen sistem vlastite upra-ve i ve} decembra 1946. donet je Ustav Japana.

SAMOODBRAMBENE SNAGE

^lanom ~etiri japanskog ustava, koji je, u osnovi, i daqe nasnazi, a u formulisawu nekih wegovih odredaba neposredno suu~estvovali general Makartur i wegov {tab, izri~ito su zabra-weni remilitarizacija Japana i obnova wegove vojske. Me|utim,

posle izbijawa rata u Koreji (jun 1950), formiran je „rezervnipolicijski korpus” od oko 100.000 qudi, koji je kasnije (1954) po-sluìo kao osnova za formirawe tzv. japanskih samoodbrambenihsnaga (Japanese Selfdefense Forces). Prate}im zakonskim aktima kojisu sledili odre|ena je wihova ukupna ja~ina (oko 245.000 qudi),ali su im time i Ustavom nametnuta i izvesna ograni~ewa: brutotonaà velikih ratnih brodova; izlaska brodova „samoodbrambe-nih pomorskih snaga” izvan teritorijalnih voda Japana; izdaci zasamoodbrambene snage (SOS) ne mogu pre}i jedan odsto bruto dru-{tvenog proizvoda (BDP), i druga.

Ve}ina nametnutih ograni~ewa se po{tuje. To se prvenstvenoodnosi na ja~inu (brojnost) japanskih SOS i na u~e{}e vojnog bu-xeta u ukupnom BDP.

FAKTOR SVETSKOG

V O J S K A J A P A N A

7/23/2019 040 Odbrana


Vi{e od pedeset godinajapanske SOS odràvaju sena istom nivou – oko 250.000qudi. Iako nose atribut „sa-moodbrambene”, one predsta-vqaju jednu savremeno orga-nizovanu i opremqenu regu-larnu armiju. Sa~iwavaju ihtri vida oruànih snaga: Kop-

nene samoodbrambene snage(148.200), Samoodbrambenepomorske snage (44.300) iSamoodbrambene vazduho-plovne snage (45.500 qudi).One se popuwavaju iskqu~ivodobrovoqcima. Dakle, to jeprava profesionalna vojska.Nivo wihove tehni~ke opre-mqenosti najboqe ilustrujevisina vojnog buxeta.

Mada u~e{}e vojnog buxe-ta Japana u BDP ne prelazijedan odsto, on je ipak visok,jer se zasniva na sna`noj eko-nomskoj osnovi. Bruto nacio-

nalnu proizvod Japana, nai-me, prelazi iznos od 4.500milijardi dolara godi{we,pa tako i sa malim u~e{}em uwegovoj raspodeli, vojni bu-xet dostiè, na primer, 45,6milijardi ameri~kih dolarau pro{loj godini. Japan je,zvani~no, druga zemqa u svetupo visini vojnog buxeta, madaneki vojni analiti~ari pro-cewuju da Kina i Ruska Fede-racija realno imaju ve}e voj-ne izdatke nego Japan.

Vidovi SOS Japana savremeno su organizovani i tehni~kiopremqeni. Japan nije veliki vojni proizvo|a~, mada to s obziromna svoju ekonomsku mo} i tehni~ko-tehnolo{ku razvijenost relativ-no brzo moè da postane. Opremawe svoje vojske obavqa sred-stvima iz uvoza (uglavnom iz SAD) i iz vlastite proizvodwe (pre-te`no na bazi ameri~kih licenci).

Japanski vojni analiti~ari i stratezi procewuju da danas

postoje ve}e i raznovrsnije pretwe za bezbednost Japana nago {toje to bilo u vreme hladnog rata. Tada bi se, kaù oni, teì{te rat-nih okr{aja izme|u Istoka i Zapada odigralo na evropskom rati-{tu, dok bi se Daleki istok i Japan na{li na sporednom rati{tu.Danas i u neposrednoj budu}nosti, oni smatraju da glavne potenci-jalne pretwe za bezbednost Japana dolaze od: raketno-nuklearnognaoruàvawa Severne Koreje (posle najnovijih doga|aja i posti-zawa dogovora da Severna Koreja odustane od nuklearnog naoru-àvawa i, za uzvrat, dobije ekonomsku i drugu pomo}, takva proce-na }e se verovatno mewati); ja~awa ekonomskog i vojnog potencija-la Kine; terorizma i nuklearne proliferacija; nesporazuma saRusijom zbog Sahalinskih ostrva.

Zbog tih i drugih bezbednosnih izazova, Japan ja~a vojnu sa-radwu sa SAD, traì ve}i oslonac na UN i daqe transformi{e ija~a svoju vojsku. Tako je u „Beloj kwizi za odbranu” Japana za 2003.

godinu zapisano da japanske SOS treba da budu efikasnije ispremnije za reagovane na terorizam i sposobne za u~e{}e u me-|unarodnim i drugim operacijama, te za odbranu vlastite terito-rije, ukoliko to bude neophodno.

Radi ublaàvawa nametnutih ograni~ewa, juna 2003. donetje Zakon o posebnim merama za humanitarnu pomo} i pomo} u ob-novi Iraka. Na osnovu odredaba tog zakona u Irak je upu}enooko 1.000 japanskih vojnika, sa zadatkom da „pruè pomo} naro-du Iraka i logisti~ku podr{ku koalicionim snagama”. Iste godi-ne doneta su jo{ tri „vojna” zakona: Zakon o merama kojima se obezbe|uje nacionalna nezavisnost i bezbednost u slu~aju oru-ànog napada; Zakon na Amandman Zakona o japanskim SOS i Zakon o osnivawu Saveta za nacionalnu bezbednost. Tim zakon-skim propisima postignuto je „probijawe” ograni~ewa koja seodnose na ja~awe SOS i na wihovo u~e{}e u operacijama me|u-narodnih snaga.

MINISTARSTVO ODBRANE,UMESTO VOJNE AGENCIJE

Donedavno strukturu vrhovnog rukovo|ewa i komandovawaSOS Japana sa~iwavali su predsednik Vlade i vrhovni komandantSOS, Vojna agencija i Zdruèni general{tab. Po~etkom ove godinedonet je poseban zakon kojim se Vojna agencija zamewuje Ministar-stvom odbrane Japana, a generalni direktor Agencije preimenuje uministara odbrane. Tim promenama u~iwen je veliki korak u refor-mi i transformacijei japanskih SOS u savremenu regularnu armiju.

Zna~ajan deo vojnih poslova koji su bili u nadle nosti pre-mijera i wegovog {taba prenet je na novo Ministarstvo odbrane. U

59

JAÂWE ARMIJE

Zakonskim propisima, koji se odnose na japanske samo-odbrambene snage, ukqu~uju}i i transformisawe Vojne di-rekcije u Ministarstvo odbrane Japana, u~iwene su najmawedve velike promene u ja~ini i nameni japanskih SOS. Prvo,otvorena je mogu}nost izlaska iz ograni~ewa ja~awa SOSJapana i, drugo, otvorena je mogu}nost u~e{}a SOS i u oru-ànim sukobima na tu|im teritorijama. Prva mogu}nost jeostvariva kada se pojavi krizna situacija u regionu, pre sve-ga kada zapreti neposredna opasnost za suverenitet i teri-torijalni integritet Japana, a druga – kada se pojavi potre-ba angaòvawa snaga Japana u sastavu me|unarodnih snagaizvan wegovih teritorija.

MIRA

7/23/2019 040 Odbrana


prethodnom periodu, naime,generalni direktor Vojneagencije bio je samo „spoqni”~lan Vlade i nije imao onaprava i ovla{}ewa koja suimali drugi ministri ili ~la-

novi kabineta. Sva glavna pi-tawa o vojnoj politici i stra-tegiji formulisana su u [ta-bu predsednika Vlade, koji je uParlamentu zastupao intere-se SOS. Vojna agencija sluì-la je uglavnom kao administra-tivno telo, u okviru koga jefunkcionisao Zdruèni gene-ral{tab kao plansko-opera-tivni organ.

Posle navedenih promenaministar odbrane postajeravnopravan sa ministrimadrugih resora, a to zna~i i sa

ve}im pravima i obavezamanego {to je imao generalni direktor Vojne agencije. Punopravnije ~lan Kabineta/Vlade i samostalno priprema i parlamentu pod-nosi na odobrewe vojne zakone, ukqu~uju}i i predlog vojnog buxe-ta. U svom obra}awu Parlamentu novi ministar odbrane je na-glasio da je nastankom Ministarstva odbrane potvr|eno da Japan„sazreva kao jedna demokratska zemqa koja èli da ima ve}u ulo-gu u o~uvawu mira i stabilnosti u svetu i ve}u sposobnost odbra-ne vlastitog suvereniteta i teritorijalnog integriteta”.

Japanske pomorske SOS su jo{ 1991. godine bile angaòva-ne u Persijskom zalivu, u radu na uklawawu podvodnih i drugih mi-na, a zatim je usledilo wihovo u~e{}e i u sastavu snaga UN u Kam-boxi i nekim drugim misijama, a u novije vreme i u Iraku. Me|u-

tim, u svim tim situacijamaone su imale humanitarnui pomo}nu ulogu. Sada imse dozvoqava da u~estvuju iu borbenim operacijama,tj. u tzv. su{tinski vojnim

misijama (Core Missions).Amandmanskim iz-

menama Ustava i dono{e-wem prate}ih zakonskihpropisa, redovno poveza-nih sa promenama vojno-politi~ke situacije u regi-onu, i wihovom implemen-tacijom, odredbe ^lana 4.Ustava, kojima je bilo za-braweno ~ak i vidovskostrukturisawe SOS, uve-liko su prevazi|ene. Zatose o~ekuje brè ja~aweSOS, prvenstveno kvali-

tativno. Takav razvoj imomogu}avaju sistematsko ja~awe ekonomske baze i osvajawa no-vih tehnologija, ukqu~uju}i i vojne.

Samoodbrambene snage Japana }e u narednom periodu, ve-rovatno, pove}ati u~e{}e u me|unarodnim vojnim operacijamaza o~uvawe, nametawe i odràvawe mira u raznim delovima sve-ta. Japan, wegovo rukovodstvo i narod, veoma mnogo cene svojuvojsku i teè da svoju zemqu i wenim kvalitetom, i wenim anga-òvawem u poslovima obezbe|ewa mira i stabilnosti u svetu,jo{ vi{e me|unarodno afirmi{u i pribliè UN i punopravnom~lanstvu u Savetu bezbednosti, ukoliko do|e do wegovog pro{i-rewa.

Dr Todor MIRKOVI]

STRANE ARMIJE

15. maj 2007.60

7/23/2019 040 Odbrana


S P O R A Z U M O V O J N O J S A R A D W IC R N E G O R E I S A D

R U S K I M OR AT O R I J UM N A S P O R A ZU MO K O N V E N C I O N A L N I M S N A G A M A

M O D E R N IZ A C I J A H R VAT S K O GR A T N O G V A Z D U H O P L O V S T V A

61

MERIDIJANI

Crnogorski predsednik Filip

Vujanovi} i ameri~ki dràvni se-kretar Kondoliza Rajs potpisali susporazum SOFA kojim se otvara mo-gu}nost za delovawe ameri~kog voj-nog osobqa u Crnoj Gori. Ovaj spo-razum je kqu~ni dokument koji odre-|uje budu}e bilateralne vojne odno-se zemaqa saveznica sa SAD.

Sporazumom se detaqno regu-li{e poloàj ameri~kih vojnika kojibudu prolazili kroz Crnu Goru ili,iz nekog drugog razloga, budu bora-vili na wenoj teritoriji. Wime seprevi|aju carinske i poreske obaveze ameri~kog personala, prihvatawe wihovih voza~kihdozvola, ali i pred kojim }e sudom odgovarati u slu~aju eventualnih zakonskih prekr{aja.

Potpisivawe sporazuma stvorilo je uslove za program vojnog partnerstva izme|u Cr-

ne Gore i ameri~ke dràve Mejn, koja }e prihvatiti i obavezu da obu~ava crnogorske voj-nike za u~e{}e u mirovnim misijama saveznika u svetu. Sam sporazum izazvao je razli~itereakcije u Crnoj Gori, od pune podr{ke do potpunog odbacivawa, te ukazivawa na pove}a-we vojnih tro{kova i {tetnosti da se SAD stavi na raspolagawe kori{}ewe vojne infra-strukture.

Priprema Blagoje NIÎ]

Posle deset godina ~ekawa, Ratno vazduhoplovstvo Hrvatske u septembru ove godinedobija prva dva od deset naru~enih, novih transportnih helikoptera. Radi se o helikopte-rima tipa Mi-171 Sh koji }e se koristiti ne samo za potrebe Hrvatske vojske nego i za va-`ne akcije tragawa na kopnu i moru, ga{ewe poàra, transport bolesnih i spasavaweozle|enih u prirodnim i drugim katastrofama.

Svi helikopteri poseduju opremu Night Vision Goggle koja omogu}ava sletawe no}u nabilo koji odgovaraju}i prostor, bez ure|enih helidroma. Osim nabavke novih helikopte-ra hrvatsko RV oprema se sa pet {kolskih aviona za po~etnu i selekcijsku obuku pilota izavr{ava modernizaciju prvog od dva predvi|ena transportna aviona An-32. Ugradwomnovih sistema prema ICAO i JAR standardima Natoa, ovi avioni bi}e u mogu}nosti daprenose teret i drugu pomo} jedinicama Hrvatske vojske koje u~estvuju u operacijama UN uAvganistanu.

Ruski predsednik Putin objavio je uvo|ewe moratorijuma naSporazum o ograni~avawu konveniconalnih snaga u Evropi, kaoodgovor na otvorene namere SAD da instaliraju raketne sistemei radarske stanice na teritorijama Poqske i e{ke.

Sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi bio je dogo-vor izme|u Natoa i tada{weg Var{avskog pakta o uspostavqawu

balansa snaga na Starom kontinentu. Potpisale su ga 1990. go-dine u Parizu 22 zemqe ({est zemaqa biv{eg Var{avskog ugovo-ra i 16 ~lanica Natoa), a na snagu je stupio novembra 1992. Do-puwen je u Istanbulu 1999. aneksom kojim je precizirano povla-~ewe ruske armije iz Ukrajine, Gruzije i Pridwestrovqa.

Me|utim, Sporazum su do sada ratifikovale samo ~etiri dràve: Rusija, Belorusi-ja, Ukrajina i Kazahstan. Iako je Rusija, u skladu s dogovorenim, premestila svoje te{konaoruàwe iz Evrope i s teritorija bliskih zapadnim granicama, nijedna ~lanica Natoanije ratifikovala ovaj sporazum. Uvo|ewem moratorijuma Rusija }e prestati da ispuwavaobaveze o najavi pokreta i preme{tawu svojih jedinica sve dok ~lanice Natoa ne ratifi-kuju Sporazum i po~nu sa realizacijom wegovih odredbi.

K O N F E R E N C I J AK O A L I C I O N I H S N AG A U IR AK U

Po~etkom maja u Tampi na Floridi uCentralnoj komandi armije SAD, odrànaje konferencija predstavnika zemaqa u~e-snica u koalicionim snagama u Iraku. Ciqkonferencije je razmatrawe Zdruènogplana za operacije koalicionih snaga uIraku i wegova primena na terenu.

Na konferenciji su razmatrani rea-firmisawe i potreba ja~awa me|unarod-nog u~e{}a u sastavu koalicionih snaga, tepodr{ka ira~kim oruànim snagama u pre-uzimawu odgovornosti za stabilizaciju si-tuacije u zemqi. U fokusu u~esnika Konfe-rencije je i redefinisawe misije koalici-onih snaga u skladu sa procenama o stawu

u zemqi i novim izazovima sa kojima su sa-vezni~ke snage suo~ene u Iraku.

V E @B E S NA G A N AT OZ A B R ZO R E A G O VA WE

U drugoj polovini maja, u regionu Se-vernog mora, danskog zaliva Kategat i ju-`nog dela Baltika, zajedni~ku ve`bu izve-{}e udarna grupa Snaga za brzo reagova-we Natoa, koju ~ine jedinice iz Nema~ke,Poqske, Danske i [vedske. Tom prilikom,bi}e angaòvane kopnene, pomorske i va-zdu{ne komponente novoformirane udar-ne grupe snaga Natoa za brzo reagovawe(NRF) i wihovo reagovawe u razli~itim si-tuacijama.

Prema planu ve`be, ove snage }e seangaòvati u spre~avawu eskalacije kon-flikta izme|u „zara}enih strana“, borbiprotiv ekstremnih grupa u odbrani ener-getskih resursa, {verca naoruàwa i za-brawenih tehnologija, te spre~avawu et-ni~kog i ~i{}ewa na religioznoj osnovi.Nakon zavr{etka ve`be, ova i druge udar-ne grupe u sastavu Snaga za brzo reagova-we koje su stalnoj borbenoj gotovosti, bi-}e upu}ene u oblast Kapo Verde (Zelenort-ska ostrva) gde }e se, polovinom juna, izve-sti zajedni~ka ve`ba svih tih jedinica.

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.62

T E H N I

K A

Svakoj savremenoj vojsciu svetu potrebna je{to boqa informaciona

i telekomunikaciona mreà,a militarizacija ra~unarskihi elektronskih mreà je sveizraènija u dana{weminformati~kom dru{tvu.Informacioni sistemi ira~unarske mreè su u mnogimzemqama ve} ukqu~ene u vojnestrategije i planirane kao deostrategijske vojneinfrastrukture koju trebaza{tititi od raznih vrstanapada, bilo fizi~kogili putem kompjuterskihmreà ili softvera.

Vojne strukture, posebno razvijenih zemaqa uo~ile su potencijalne opasno-sti koje prete od tzv. ratovawa bez sile, preko ra~unarskih mreà, ~iji suciqevi napada intenzivni sistemi kao {to su mreà za distribuciju elek-

tri~ne energije, kontrola vazdu{nog saobra}aja, telekomunikacione mreèi drugo. Svi ti sistemi su dostupni kroz kompjuterske mreè i neizbe`no je

da }e u nekom vidu napadi do}i preko Interneta koji kao sistem tako|e treba dabude za{ti}en.

Terminologija, doktrina i razvoj sistema vezanih za sajber ratovawe odno-sno vojne operacije putem ra~unarskih sistema i mreè nije nimalo jednostavna,jer je kao disciplina jo{ nova. Informacioni i komunikacioni sistemi koji suciq sajber napada su u oblastima koje se danas najvi{e i najbrè razvijaju i me-waju. Zato je va`no da se izna|u principi takvog ratovawa, razmotre aktivnostii pripreme u sprovo|ewu za{tite vojnih sistema.

VIRTUELNO ORU@JE

Jednom naprednom kompjuterskom napadu pomo}u tzv. virtuelnog oru ja pret-hodi faza skenirawa pra}ena fazom instalacije. Trajawe jedne faze instala-cije je obi~no veoma kratko, od milisekunde do nekoliko sekundi.

Sajber ili virtuelno oru je moè ukqu~iti razne vrste napada, kao {to sukompjuterski virusi, crvi, trojanci, backdoors (zadwa vrata – na~in onesposo-bqavawa bezbednosti sistema koji je namerno ostavio dizajner sistema, ~estoda bi se omogu}io pristup servisnim tehni~arima ili programerima za odrà-vawe) i dr.

Sistemi detekcije imaju ciq da detektuju mogu}e napada~e i identifikujuwihove namere i po mogu}nosti da istraè odakle dolazi napad.

Sredstva sistema detekcije su: sistemi za detekciju upada, bezbednosnakontrola i log analiza.

Osnovna sredstva za prevenciju napada na ra~unarske sisteme su: firewalls,sistemi za autenti~nost, odnosno potvr|ivawe i sistemi za autorizaciju.

Postavqawem novog softvera ili upgrade-om (nadogradwom nove verzijehardvera ili softvera), {to se ina~e de{ava vrlo ~esto, pojavquju se i novi

ZA[TITA VOJNIHSISTEMA I SOFTVERA

SAJBER RATOVAWE

7/23/2019 040 Odbrana


bezbednosni nedostaci u sistemu koji kasnije mogu biti iskori{}e-ni za napad. Naravno, IT infrastruktura se ne moè dràti strikt-no stati~na i bez promene raznih pode{avawa koje zahteva sistemi priroda posla samih korisnika ra~unara, a da bi se odrào ko-rak sa razvitkom novih IT oblasti i unapredila funkcionalnostsistema. Zbog veoma brzog razvitka IT tehnologija nije mogu}e sveunapred planirati, pogotovo {to se ti~e bezbednosti vojnih struk-tura i sistema, a isto tako pokriti i sve ostale sisteme koji nisudirektno vojni.

Sajber bezbednost se moè veoma dobro planirati ali plan nemoè pokriti ba{ sve scenarije. Zato je potrebno zaposliti sposob-no, stru~no i iskusno osobqe koje moè brzo odgovoriti na napade iuspostaviti odbrambene sigurnosne mere i obezbediti sistem.

Bezbednost se bazira na triosnovna aspekta, a to su qudi, siste-mi i procedure. Visoko kvalifiko-vano i obu~eno osobqe je veoma va-àn aspekt bezbednosti u koji su nekedràve ve} uveliko investirale.

SOFTVER KAOKQU^NA KOMPONENTA

Sada{we doktrine ne navodesoftver kao kqu~nu i bitnu kompo-nentu vojnih borbenih sistema {to

moè predstavqati veliku opasnostjer su u pro{losti svi vojni sistemiimali mehani~ke kontrole, a danasje softver zamenio skoro sve kqu~-ne kontrole ve}ine najsavremenijihvojnih sistema.

Ve}inom vojnih sistema upravqa se i kontroli{e preko ra~u-narske mreè, a napadi se svakim danom sve vi{e umnoàvaju. Re-cimo u pro{losti se vojnim i civilnim avionima upravqalo i kon-trolisalo 100 posto mehani~ki hardverom, a danas kod ve}ineaviona 75 posto ili vi{e wihovog rada kontroli{e softver. Naprimer boing 777 i airbus 330 imaju softverske sisteme za kon-trolu leta bez ijedne manuelne podr{ke, izvr{ewe komandi ovihaviona zavisi od wihovog digitalnog sistema za kontrolu leta. Toisto vaì i za najsavremenije vojne avione, na primer F-16, koji

ima tako|e softverski kontrolisane sisteme kao {to su sistemiza kontrolu leta, navigacioni sistemi, komunikacioni i izvi|a~kisistemi.

Mnogi globalni sistemi kao {to je GPS – (Global PositioningSystem) automatski obezbe|uju podatke avionima, a preko tih siste-ma oni mogu postati meta infiltracije u softverski sistem avio-na. Svi ti vojni sistemi koje kontroli{e softver mogu biti metasajber napada, posebno vojni sistemi C4 I (command, control, com-munications, computers and intelligence) za komandovawe, kontrolu,komunikacije, izvi|awe i ra~unari koji predstavqaju veoma slo-ènu strukturu. Vojni C4 I sistemi zbog svoje interkonekcije su po-sebno rawivi jer koriste vezu preko Interneta, osnovnih i orga-nizacionih lokalnih mreà (LAN – local area network), modema, ci-vilnih i vojnih komunikacionih sistema, navigacionih sistema iradija svih frekventnih opsega.

Softverski kontrolisani sistemi koji su indirektno vezani

za vojne sisteme, kao npr. elektri~na postrojewa, telekomunikaci-oni sistemi i dr. koji preko svojih veza sa Internetom, modemimaili LAN mreàma tako|e mogu biti meta napada.

IDENTIFIKOVAWE SLABOSTI

Plan napada je obi~no veoma jednostavan, a to je iskoristitidetektovane slabosti sistema, dobiti zahtevani nivo autorizaci-je, posti}i ciqeve i ukloniti sve tragove (ako je ciq ne{to drugo,a ne uni{tewe).

Identifikovawe nedostataka i slabosti sajber sistema jeveoma bitno u borbi protiv raznih vrsta sajber napada. Naro~itoje va`no da se uo~e na~ini upada u ra~unarske mreè i sisteme ko-

63

ji se mogu izvesti fizi~ki i preko ulaznih komponenti ra~unara,odnosno putem komunikacionih signala.

Fizi~ki upadi mogu se izvr{iti preko hardvera, komponentisistema kao {to su ulazni/izlazni prekida~i, tastatura, mi{, kon-trole u pilotskoj kabini, kontrole leta i preko prenosivih medijakoji obezbe|uju prikqu~ewe za sistem. Za{tita od fizi~ke infil-tracije se sprovodi postavqawem ograda, zidova, restriktivnihpovr{ina, identifikacija, straà itd.

Upadi signalnom infiltracijom dolaze preko postoje}e indi-

rektne ili direktne konekcije sistema. Takve konekcije su obi~noLAN mreè, infracrveni ure|aji, radio frekvencijske konekcije imodemi odnosno telefonske linije, tako|e sistem koji poseduje In-ternet server moè biti meta napada i svi ra~unari koji imaju ve-

zu sa Internetom preko tog ser-vera. Odbrana od takve vrstenapada ukqu~ena je u sam soft-ver ili hardver npr. pasvordi,kodirani signali, vatreni zid(firewalls), identifikacija naterminalu, izolacija itd. Iz do-sada{wih iskustava navedenesu dve osnovne metode odbraneod sajber napada – neaktivne iaktivne metode.

U neaktivne odbrambene me-

tode svrstana je fizi~ka za{ti-ta sistema kao primarni oblikza{tite, a ~ini je izolacija svihkriti~nih sistema, stavqawekriti~nih operacija pod manuel-nu kontrolu, reducirawe inte-

gracija {to je vi{e mogu}e gde svi ulazi i izlazi u sistem treba dabudu strogo definisani i fizi~ki izolovani, zatim zadràti qudskifaktor kao element koji }e kontrolisati kriti~ne sisteme, odnosnosmawiti automatizaciju preko softvera, u~initi nerazdvojivim odcelokupnog sistema za{tite bitne vezne komunikacione ta~ke i ~vo-ri{ta u sistemu gde se vr{i fizi~ka konekcija u sistem spoqa.

Aktivne odbrambene metode ~ine softverski programi kojisluè za za{titu ra~unarskih sistema od neovla{}enog upada, a tosu pasvordi i lozinke odnosno verifikacija identiteta kao neop-

hodan deo bezbednosti sistema. Duge lozinke od 32 karaktera susigurnije i teoretski ih je te{ko otkriti. Kra}e lozinke od osam ka-raktera treba da budu me{avina slova, brojeva i ostalih karakte-ra. Tu su i antropomorfisti~ke mere kao {to su otisci prstiju, ske-nirawe mre`wa~e ili lica, koje obezbe|uju veoma dobru bezbed-nost kada se koriste zajedno sa ostalim metodama za{tite. Magnet-ne kartice i ostali kodirani moduli koji mogu biti ~itani mehani~-ki ili elektronski i sadrè ekstremno duge kodove koje je gotovo ne-mogu}e de{ifrovati, ali jedini nedostatak je {to se kartica moradobro ~uvati da se ne izgubi ili da ne bude ukradena. Jedan od na-~ina je i vi{estruko potvr|ivawe i ostarivawe konekcije vi{e-strukim prijavqivawem. Sigurnost pove}ava ve}i broj adresa gdese zahtevaju dve odvojene telefonske linije ili dve odvojene adre-se, a signal prema sistemu prolazi jedino ako pro|u oba signala iu tom slu~aju ako neko pro|e prvi signal a drugi ne, moè biti od-mah identifikovan. Va na je i kontrola softvera, odnosno progra-

mi koji kontroli{u neovla{}ene pristupe i operacije, a tako|emogu detektovati vi{estruke poku{aje ulaza u sistem.

U ciqu efikasne borbe protiv sajber napada potrebno je raz-motriti pitawa koja name}e dana{we tehnolo{ko okruèwe i iden-tifikovati prioritete razvoja i za{tite vojnih i ostalih informa-cionih sistema i softvera. Glavna komponenta informacione i in-frastrukturne bezbednosti jeste sposobnost dràve da spre~i i ot-krije aktivnosti vezane za sajber napade. Pitawa i prioriteti seodnose na potrebu za maksimalnim ulagawima u toj oblasti kakosposobnosti sajber napada~a i napredak tehnologije ne bi u budu}-nosti nadma{ili potencijal odbrane, bilo u qudstvu ili sredstvi-ma za izvr{ewe sajber napada i digitalnom ratovawu.

Dijana MARINKOVI]

STRU^NOST KADRA

Poznavawe sistema i ve{tina programirawa je neop-hodna za razvoj IT tehnologija i sajber bezbednosti. U tom po-gledu veoma su va`ni stru~waci kao {to su administratori,programeri, pa ~ak i biv{i hakeri, koji mogu biti kori{}e-ni kao konsultanti za identifikaciju rupa u sistemu, dok eks-perti za bezbednost treba da ih pokriju. Me|utim, gra|ewetzv. sajber armije od volontera ne moè biti dobro re{eweza nacionalnu bezbednost.

Premda to mogu biti priznati stru~waci iz oblasti bez-

bednosti ra~unara, ne moè se o~ekivati od wih poznavawelogistike i taktike, pa je potrebno kreirati strukturu koja}e efikasno koristiti wihovo znawe i procedure, koje }epomo}i u re{avawu raznih situacija u oblasti sajber rato-vawa a zasnovane na vojnim naukama.

7/23/2019 040 Odbrana


O

15. maj 2007.

Ova simulacija je prvobitno bila

zami{qena kao kompjuterska verzija

stone igre Advanced Squad Leader i

Mikrosoft kao izdava~ ponudio je

nekoliko nastavaka. Igra je posle

vi{e godina dora|ena, a novi izdava~

je shvatio da je potrebno da se vrate

na najboqi od svih do sada izdatih

delova – onaj u kome je tema

Isto~ni front.

voga puta predstavqamo vam jednu novu staru simulaciju –Close Combat 3 – Cross of Iron. Novu, jer se pojavila kajem

februara ove godine, a staru zato {to je prva verzijaiza{la pre mnogo godina. Re~ je o takti~koj strategiji

u realnom vremenu, sa pogledom odozgo. Prvobitno je bila za-mi{qena kao kompjuterska verzija stone igre Advanced SquadLeader , i Mikrosoft kao izdava~ ponudio je nekoliko nastava-ka. U to vreme je postigla zna~ajan uspeh, jer je Mikrosoft imao tek nekoliko izdatih igara. Ali je, posle tri nastavka,nepoznato za{to, ~etvrti i peti deo izdala druga firma. Iakoje autor ostao isti ( Atomic Games), posle 2005. nije se ni{tanovo pojavqivalo na tr`i{tu.

Iznena|ewe je utoliko ve}e {to je sada ponovo iza{aotre}i deo. Novi izdava~ je o~igledno shvatio da treba da se

SIMULACIJE

B O R B E N AB O R B E N AI S T O ^ N O MI S T O ^ N O M

F R O N T UF R O N T U

C l o s e C o m b a t 3 – C r o s s o f I r o n

64

7/23/2019 040 Odbrana


vrate na najboqi od svih do sadaizdatih delova. Dora|ena je grafi-ka, poboq{ana ve{ta~ka in-teligencija, pro{iren scenario ipove}an broj misija. Dodat je i ed-itor u kome je mogu}e praviti sop-stvene misije. I pored za-starelosti u osnovi, igra i daqemoè da vas drì satima ispred

ra~unara. Tema u ovoj simulaciji jeIsto~ni front i, naravno, imatemogu}nost da igrate u ulozinema~kog ili ruskog zapovednika. Aod va{eg uspeha zavisi {ta }e vambiti na raspolagawu u narednimmisijama.

Lepotu igre ~ini i faktor iz-nena|ewa. Nije neobi~no da, akoponovo odigrate neke od misija,ustanovite da je neprijateq dru-ga~ije postavio svoje trupe i daposeduje razli~itu vojnu tehniku.Stoga morate biti spremni na svamogu}a iznena|ewa. Avijacije u tojsimulaciji nema, verovatno zato

{to upravqate malim jedinicamaveli~ine voda ili odeqewa. Igrase odvija u realnom vremenu, alipostoji mogu}nost da napravitepauzu. Jedinicama pod va{om ko-mandom izdajete vrlo jednostavnekomande, poput one da brzo zauzmuodre|enu lokaciju ili da otvorevatru na odre|eno mesto.

Ukoliko vidite neprijateqevujedinicu i naredite va{oj daotvori vatru na wu, ona }e bezprestanka izvr{avati to nare-|ewe, naravno, dok god je vidqivameta i dok imate municije. Ali vo-

jnici pod dejstvom vatre mogu da sedemorali{u i moè se desiti davrlo lako ostanete bez va{e je-dinice ukoliko je neprijateq iz-loì teòj vatri. Tako|e, normalnoje da va{e jedinice ne juri{aju bez

razmi{qawa, ve} da traè zaklon. Unedostatku municije borci se ~estosnabdevaju uzimawem od poginulihratnika, a ako jedinica bude napad-nuta dok nema municije, vrlo lako }ese vojnici predati neprijatequ. Osimrazli~itih psihi~kih stawa jedinice,

imaju i pokazateq zamora, pa moratevoditi ra~una da ne preforsirateneku od wih.

Da biste uspe{no igrali moratevoditi ra~una o pravilnoj upotrebijedinica – va{eg oficira drìte ublizini jedinica pod te{kom vatrom,a nove i neiskusne borce koristitesamo za podr{ku. Po potrebi, sakri-jte kretawe dimnim zavesama.

Ako slu~ajno negde nabaviteprethodne verzije ove simulacije,podse}amo ukratko {ta je obra|eno unekima od wih. Close Combat Iobra|uje dan D i imate mogu}nost dakomandujete ameri~kim i nema~kimtrupama. Mesto de{avawa CloseCombat II je Holandija, a uz nema~ketrupe imate Britance, Amerikance iPoqake. Close Combat III je, kao {tosmo rekli, okrenuta Isto~nom fron-tu i akteri su Nemci i Rusi. CloseCombat IV pokriva podru~je Ardena ikomandujete Nemcima iliAmerikancima. Close Combat V jeopet iskrcavawe u Normandiji i,naravno, akteri su Amerikanci iNemci. Tako|e, iza{le su Close Com-bat: Road to Baghdad, koja obra|ujetematiku rata u Iraku, ali i igraClose Combat: Marines, napravqena

specijalno za ameri~ko ministarstvoodbrane kao pomo} pri obuci, i CloseCombat: RAF Regiment, za obuku bri-tanskog vazduhoplovstva (za ve`baweodbrane aerodroma). O~ekuje se iizlazak Close Combat: Red Phoenix,koja bi trebalo da obra|uje temueventualnog modernog Korejskog rata.

Ova igra ne zahteva mnogo dova{eg ra~unara. Minimum je da imateprocesor na 133 MHz, 32 MB memo-rije i grafi~ku kartu od 1 MB.

Igor VASIQEVI]

65

7/23/2019 040 Odbrana


KNO] MUZEJA

ÛDO SEDO G \

Mora se priznati da su mnogi

bili skepti~ni kada je aprila

2005. godine organizovana prva

„No} muzeja” kod nas. Posete

muzejima i tokom dana nisu ba{o~aravaju}e, pa su se u javnosti

~ula krajwe logi~na pitawa o

tome ko }e to no}u da

pohodi beogradske muzeje. udo

se ipak dogodilo.

15. maj 2007.

roz samo pet muzejskih i galerijskih prostora te aprilskeno}i 2005. godine pro{lo je vi{e od 20.000 posetilaca.Druga „No} muzeja” potvrdila je da to nije bila pri~a o izu-

zetku koji potvr|uje pravilo. Novo pravilo je ve} uspostavqeno, abroj qudi koji su izabrali da ba{ tu no} provedu u gradskim insti-

tucijama kulture popeo se na 70.000. Tre}a besana no} iz 2007. go-dine ve} beleì neverovatnih 160.000 posetilaca.êtvrta je pred nama.

Sa vi{e od 50 muzejskih i galerijskih punktova otvorenih zaposetioce od 18 ~asova uve~e do 2 ~asa ujutru 19. maja organiza-tori „No}i muzeja” veruju da }e postaviti nove rekorde. Datumnije slu~ajno odabran jer }e se upravo 19. maja „No} muzeja”spustiti i na gradove u vi{e od 40 zemaqa Evrope. Ove godine„muzejska groznica” zahvati}e i Novi Sad, Ni{, Vaqevo, [abac,delove Zrewanina, Sombora, Kikinde i Sirogojna.

Ve} tre}u godinu Vojni muzej na Kalemegdanu tokom oveno}i ima veoma zapaènu ulogu i prili~no nezaobilaznu pozi-ciju. Tokom pro{logodi{we „No}i muzeja” ne{to vi{e od10.000 qudi pohodilo je stalnu postavku, izlo`bu posve}enuistoriji ~okolade u Galeriji ali i stilizovanu pri~u o srp-

skim i evropskim krvopijama, sme{tenu u kazamatima.Stalna postavka je i ove godine spremna za mnogobrojne

posetioce. Wena hodna linija je prili~no propulzivna takoda moè da primi veliki broj qudi koji jedni drugima ne}esmetati u razgledawu, u ovom trenutku jedine stalne postavkesa istorijskom tematikom u gradu. A na{a istorija je u Vojnommuzeju prili~no zaokruèna, sve od dolaska Starih Slovenana Balkansko poluostrvo pa do na{ih dana.

U razgovoru sa pukovnikom Miroslavom Kneèvi}em, di-rektorom Vojnog muzeja, izdvajamo i neke sadràje stalnepostavke koje posetioci nikako ne bi smeli da zaobi|u, poputperioda sredwovekovne srpske dràve, gde su posebno istori-jski zna~ajni i vredni predmeti napadnog i odbrambenognaoruàwa, ali i za{titne opreme (oklopi, panciri), trebaobavezno videti i izuzetno lepe primerke zanatskog oru`ja,

koji imaju istorijsku vrednost, ali svaki za sebe predstavqa ipravo umetni~ko delo. êkaju vas i Vojvodska soba, sa li~nimpredmetima na{ih vojvoda iz perioda balkanskih ratova i Pr-vog svetskog rata, zastave iz perioda Prvog ustanka pa sve donovijih dana. Pukovnik Kneèvi} je umetnosti i kulturi nas-trojenim no}obdijama poru~io i da je veoma va`no da svakonapravi neki svoj izbor i plan za tu no}, jer je nemogu}e obi}isve punktove, pa se ranijih godina de{avalo da posetiocistignu isuvi{e kasno na mesta koja ih zavedu i o~araju, a ondazaàle {to tu nisu najpre krenuli.

Jedno od takvih mesta ove godine }e verovatno biti i Ga-lerija Vojnog muzeja gde }e biti postavqena izlo`ba Kroz is-toriju srpskog vina . Va`na napomena je i prate}a degustacijaa sve u saradwi sa Vinom @upa, Muzejom vinarstva ivinogradarstva iz Aleksandrovca i mnogobrojnim malim

proizvo|a~ima vina iz @upe.Kazamati Vojnog muzeja nalaze se u okviru kompleksa un-utra{we Stambol kapije koja je podignuta izme|u 1717. i1736. godine, za vreme austrijske vladavine Beogradom. Osig-urani su jakim zidovima, a bili su nameweni za sme{tajposade, topova i municije. U kazamate }e se u no}i 19. majaponovo vratiti srpske i evropske krvopije koje su tu boravilei pro{le godine, jer, sloì}ete se, mesto je odgovaraju}e zapri~u o verovawima, predawima i mitovima, koja }e bitiza~iwena vampirima, vukodlacima i drakulama, dodu{e nestvarnim, ve} celuloidnim... Bar se nadamo!

D. MARKOVI]

K

U L T U

R A

7/23/2019 040 Odbrana


pravoslavnoj veri svojih pradedova ikoji su to u svakoj prilici isticali.Ima me|utim i onih, a tu ~iwenicu au-tor ne izbegava da napomene, koji suse, pod pritiskom be~kih mo}nika, iliiz li~nih interesa, opredeqivali zaunija}ewe i katoli~ku veru. Ve}ina

wih je, i u tom slu~aju, sa simpatijamagledala na uzdizawe moderne Srbije,koja je od Kara|or|evog vremenavaskrsla i postala bastion i vodiqasvekolikog srpstva.

Odgovorno i znala~ki traga-ju}i za imenima i ivotnim sudbina-ma junaka svoje publikacije, autor jeuspeo da od gotovo potpunog zabora-

va otrgne imena vojskovo|a koje su znatno uticale na istorijuna{eg regiona. Takav je, na primer, bio feldmar{al Svetozarfon Borojevi}, koji je pobedio Brusilova i zbog toga nazvan „Lavod Karpata”, zatim s promenqivom sre}om ratovao s Italijomna So~i i Pijavi i postao inspiracija Hemingveju za roman „Zbo-gom oru je”. Tu su i general Petar Preradovi}, feldmar{al Mi-hajlo Mika{inovi}, general \or|e Gruji}, vojvoda Stevan [up-

qikac i mnogi drugi. Re~ je o plejadi vrsnih oficira sa najra-zli~itijim sudbinama nad kojima se moè ozbiqno zamisliti.Svoj li~ni komentar upravo objavqene kwige autor je sveo na

obja{wewe tri, po wemu, kqu~ne re~i u ukupnom {tivu, a to su kwige,generali i istorija. Prvu re~, kwige, Milosavqevi} smatra najbit-nijom. Sam se, jo{ po~etkom osamdesetih godina, opredelio da sasvetom komunicira i pisanom re~i.

Neposredan povod da krene putem kojim }e na kraju sti}i i do„Pre}utanih generala”, bio je autorov susret sa jednim profesoromistorije u Koprivnici koji mu je ukazao da je u ku}i u tom hrvatskomgradu ìveo feldmar{al Mihajlo Mika{inovi}, prvi srpski gener-al u austrijskoj carevini. Tom podatku se za~udio, ali se tako|e po-malo i upla{io. Takve pri~e, ~ak i nesporno utemeqene na ~iweni-cama, bile su u to vreme prava tabu tema. O tim qudima se jednos-tavno }utalo, u neizre~enoj nameri da zub vremena nagrize i posled-wa pisana svedo~anstva i uspomene koje su preostale iza wih.

Zakqu~uju}i svoje obja{wewe motiva koji su ga naveli da pi{eo generalima srpskog porekla koji su do sada ostali bez zasluènogistorijskog pomena i priznawa, Milosavqevi} je istakao da se is-torija nikako ne sme pretvoriti u predmet dogovarawa i poqe zame{etarewe. Istina treba da se i javno izgovori, i pri tom niko,bez obzira na poreklo i okolnosti u kojima je delovao, ne bi smeoda ostane pre}utan.

A. ANTI]

67

S R B I U A U S T R O U G A R S K O J V O J S C I

U Domu Vojske u Beogradu, 10. maja, odràna je promocija na-jnovije kwige Radeta Milosavqevi}a, svestranog autora koji jedosad objavio dvadesetak raznovrsnih radova, prete`noposve}enih {ahovskoj igri ili istoriografiji, {to su i dve au-

torove glavne ivotne preokupacije. O kwizi „Pre}utani gener-ali”, pred okupqenom publikom koju je veoma zainteresovalatema o kojoj je pisano, govorio je recenzent, doajen vojne pisane

re~i, Ivan Matovi}. Promociju je vodio urednik u magazinu„Odbrana” Branko Kopunovi}.U publikaciji se prvi put na jednom mestu moè pro~itati veli-

ki broj podataka o oko dvesta oficira srpskog porekla sa najvi{im~inovima, koji su svoja zvawa stekli u vojsci Habzbur{ke monarhije.

Prema re~ima recenzenta Ivana Matovi}a, me|u austrijskimoficirima srpskog porekla ima onih koji su bili odani

Srpska istoriografija dobila jeargumentovano i pregledno,

uverqivo i popularnim jezikomnapisano {tivo o malo poznatim

istaknutim li~nostima iz istorijeonog dela srpskog naroda koji jeìveo pod vla{}u Austrougarske

PR ]UT NI

G N R LI

IS TO RI J A I [AHPredstavqaju}i li~nost autora kwige, Branko Kopunovi} je

napomenuo da }e Radeta Milosavqevi}a ~itaoci „Odbrane”lako prepoznati kao autora {ahovske rubrike koju godinamaure|uje. Milosavqevi} ve} dugo pomaè poklonicima ratovawana 64 poqa da proniknu u tajne te drevne igre, bliske vojniku ivojevawu, taktici i strategiji, filozofiji i istoriji.

Kao zaqubqenik poznavawa pro{losti Milosavqevi} jevredno radio i na sakupqawu podataka koje je objavio u nizuradova o istoriji Vojne Krajine i u monografiji o svom rodnomselu Glavincima kod Jagodine.

Taktikom, ali i strategijom, bavio se ~asno vr{e}ivojni~ku du`nost u garnizonima biv{e JNA u Puli, Koprivnici,Vara`dinu i Krièvcima.

NOVE KWIGE

U

KONCERTI

15. maj – Velika sala u 20 sati

KONCERT REPREZENTATIVNOGORKESTRAGARDE

SVEÂNOSTI

17. maj – Univerzalna sala u 20 sati

SVEÂNAAKADEMIJAZAPISI SAKOSOVAOrganizator: Savez potomaka ratnikaSrbije od 1912. do 1920.

OKRUGLI STO

24. maj – Univerzalna sala u 10 sati

UZROCI, KARAKTER I POSLEDICEKRIZE NAKOSOVU I METOHIJI

Organizator: Klub generala i admirala

VELIKA GALERIJA

17. maj – u 19 sati otvarawesamostalne izlo`be slikaZORANA @UGI]Aakademskog slikar iz ZemunaIzlo`ba traje do 3. juna

K U L T U R O S K O P

P R O G R A M C E N T R A L N O G D O M A V O J S K E S R B I J E

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.68

Pi{e Predrag LA@ETI]

Stalnu postavku i

izlo`be koje je Vojnimuzej organizovao

od 1946. do 1954.

godine posetilo je

~ak 1.732.549

posetilaca, odnosno

godi{we prose~no

vi{e od 215.000.

Uz to, pedesetih i

{ezdesetih godinapro{log veka spisak

stranih krunisanih

glava i predsednika

dràva i vlada

koji su posetili

Muzej bio je, zaista,

impozantan.

Osobqe Muzeja Nemci su zarobili i zadràli u logoru sve do 23. aprila 1941.godine. Neki od wih tada su pu{teni i vra}eni u Beograd, gde su ponovo stupi-

li na slu`bu u Vojni muzej, koji su nema~ke okupacione vlasti 8. jula 1941.vratile upravi Vojnog muzeja. Me|utim, veliki broj dragocenih muzejskih pred-meta nepovratno je nestao tada iz Vojnog muzeja. Od 6. aprila do 20. juna

1941. iz Vojnog muzeja nestalo je 1.287 predmeta. Nestale su skoro kompletne zbir-ke dinastija Kara|or|evi}, Obrenovi}, Petrovi}, ruske regalije i mnogi drugidragoceni predmeti.

Pored Vojnog muzeja, opqa~kani su i stradali Gradski, @elezni~ki, Tehni~ki,Crkveni, Prirodwa~ki, Muzej srpske zemqe i [umsko-lova~ki muzej, koji su Nemcipretvorili u kowu{nicu, ali i drugi mawi muzeji. Uni{tene su i opqa~kane brojnebiblioteke. Najvi{e je stradala Narodna biblioteka u Beogradu, koja je do bom-bardovawa 6. aprila 1941. bila jedna od najbogatijih biblioteka u jugoisto~nojEvropi, a u kojoj su nema~ke bombe uni{tile riznicu srpske nacionalne i kulturneistorije.

NEMA^KA

OKUPACIJA

Nema~ka okupaciona uprava unela je krajwu nesigurnost opstanka porobqe-

nog stanovni{tva u Srbiji i Beogradu. U takvim uslovima qudski ìvot ~esto nijevredeo ni{ta. Zabraweni su svi {trajkovi, sastajawa, zborovi i demonstracije,razno{ewe i deqewe letaka, zatvarawe radwi i obustave rada; kretawe je biloograni~eno progla{ewem policijskog ~asa, zabrawena je prodaja radio-prijemni-ka i slu{awe stranih radio-stanica. Neprekidno se insistiralo na nemilosrd-nom i zastra{uju}em sprovo|ewu kaznenih mera i odmazde. Sigurnost gra|ana uokupiranoj Srbiji bila je „na putu da bude izjedna~ena sa sigurno{}u divqa~i uslobodnom lovi{tu”. Sve to stvorilo je atmosferu neprekidnog straha za ìvot,koju su jo{ vi{e uve}avali formirawe koncentracionih logora i zatvora u gradu,transporti gra|ana u logore u Nema~koj i Norve{koj, strati{te u Jajincima i lo-gor na Sajmi{tu. Nema~ke okupacione vlasti nastojale su ve} od juna 1941, kao iu drugim okupiranim zemqama, da po{to-poto obnove kulturni i zabavni ìvot,naro~ito u Beogradu, kako bi se stekao utisak da grad ìvi u sasvim normalnim

F E Q T

O N

VREME IDEOLOGIJE

V O J N I M U Z E J I B E O G R A D S K A T V R \ A V A ( 3

7/23/2019 040 Odbrana


ispra`wena i zgrada broj 2, u kojoj je bila sme{tena bolnica za ne-ma~ke vojnike – rekonvalescente.

Vojni muzej i wegove zbirke nisu po{te|eni ni prilikom save-zni~kog bombardovawa Beograda, 16. i 17. aprila 1944, kada suo{te}ene zgrade i magacini koji su se nalazili u neposrednoj blizinibombardovanih objekata. Tada su o{te}eni i pojedini izloèni muzej-ski predmeti. Da bi se spre~ilo potpuno uni{tewe predmeta od isto-rijske va`nosti koji su se ~uvali u Muzeju, preduzete su mere za wiho-vu za{titu. Izloèni predmeti skinuti su iz izlo`benog prostora,spakovani i skloweni u bezbednije prostorije. Upravnik muzeja oba-vestio je nema~ke vojne vlasti, preko Ministarstva prosvete i vera,da se zbog o{te}ewa zgrada muzeja vi{e ne}e otvarati za posetioce.

U avgustu 1944. zavr{eno jepakovawe predmeta od istorijskeva`nosti iz Vojnog muzeja i oni suskloweni u lagum, koji se nalaziou krugu Muzeja, kako bi se sa~uva-li od uni{tewa i mogu}eg bom-bardovawa. Preduzeti su radovida se i lagumi osiguraju podiza-wem potpornih zidova.

BEOGRAD

U RANAMA

Posle artiqerijske pripremeu kojoj su u~estvovali i juri{ni

brodovi Dunavske ratne flotileCrvene armije, 20. oktobra 1944,zajedni~kim juri{ima jugosloven-skih i sovjetskih jedinica oslo-bo|eni su Beograd, Beogradskatvr|ava i Kalemegdan.

Neposredno pored zgrada Vojnog muzeja nalazila se osmatra~-nica sa koje je komandant sovjetske 17. vazduhoplovne armije gene-ral-pukovnik Vladimir A. Sudec pratio forsirawe reke Save i ko-mandovao naletima svojih juri{nika na nema~ke poloàje u Zemunui na Beànijskoj kosi.

Sedmodnevne borbe za oslobo|ewe Beograda, uz velike qudskegubitke, donele su i velika materijalna razarawa, pa je grad svojeoslobo|ewe 20. oktobra 1944. do~ekao u ranama i ru{evinama.Vojni muzej je, kao i Beograd, posle nema~kih napada aprila 1941,savezni~kih bombardovawa aprila 1944. i tre}i put oktobra 1944,

doìveo velika o{te}ewa. Rastreseni zidovi i krovovi, izre{eta-ne fasade, opali malter sa plafona i zidova, izvaqena vrata iprozori, polomqeni crepovi i stakla na svim zgradama muzeja, kra-teri od granata i rovovi u parku sa gomilama {uta, isprevrtanim io{te}enim muzejskim predmetima – stawe je u kakvom je osobqe za-teklo Muzej posle oslobo|ewa grada. Prostor oko Muzeja vi{e jeli~io na front nego na park.

Odlukom Predsedni{tva ASNOS-a od 14. decembra 1944. svidràvni slu`benici uprave Vojnog muzeja koji su bili na slu`bi uMuzeju pre rata, kao i u toku okupacije, kada su penzionisani, vra}e-ni su u slu`bu. Odmah je zatraèn kredit za opravku muzejskih zgrada,kako bi se predmeti, koji su bili spakovani i skloweni u jedan lagum,vratili u zgrade. Iako je u toku 1944. primqeno 825.349 dinara, tonije bilo dovoqno za ve}e gra|evinske radove u Muzeju. Uz to, a s ob-zirom na predstoje}u zimu, u Beogradu se nametao problem zastakqi-vawa javnih i stambenih zgrada. Gradu je nedostajalo oko 300 vagona

stakla, pa su ga zato prvenstveno dobile bolnice i vojne ustanove.Naravno, nedostajalo je i drugog gra|evinskog materijala.U takvim uslovima Vojni muzej uspeo je da, do polovine 1945,

samo pretrese i prepokrije krovove na dve muzejske zgrade u kojimasu se do oktobra 1944. nalazile izlo`bene prostorije i da ih takoza{titi od nevremena i daqeg propadawa. Da bi se one osposobileza izlagawe predmeta, trebalo je omalterisati zidove i okre~itiih, opraviti vrata i zastakliti prozore, popraviti vodovodnu ielektri~nu instalaciju. Ostale tri zgrade (barake) bile su tako|eo{te}ene i bez ve}ih popravki nisu se mogle koristiti.

Kako se zbog neure|enog prostora za izlo`benu postavku pred-meti nisu mogli izneti iz kazamata, Uprava i osobqe Muzeja radilisu na ~i{}ewu i ure|ewu zgrada, parka, Rimskog bunara, magacina,

69

uslovima. Zato su nastojali da {to pre obnove institucije kulture– muzeje, pozori{ta i drugo. U Beogradu je tada {tampano tridese-tak raznih listova i ~asopisa, organizovane su vajarske i likovneizlo`be, naro~ito antikomunisti~ke i antimasonske. Obnovqenaje pozori{na delatnost, na ~emu su Nemci posebno insistirali.Sa radom su po~ela i mnoga nova pozori{ta. Jedno od wih bilo jei na Kalemegdanu. U wemu su svoju umetni~ku slavu po~eli da gradeSeverin Bjeli} i Mira Todorovi}, kojima se u {tampi pridavao ve-liki prostor i publicitet. Uprava grada, po ovla{tewu Nemaca,{tedro je izdavala odobrewa za otvarawe barova i varijetea, zakafane u kojima se pevalo i sviralo, jer je Beograd trebalo da bu-de veseo grad, makar i prividno bezbedan. [tampa je bila prepunaoglasa o pozori{nim i filmskimpredstavama, fudbalskim utak-micama, takmi~ewima kafanskihorkestara…

Prema izve{taju Upravnog{taba Vojnoupravnog komandan-ta Jugoistoka, ve}ina od 14 beo-gradskih muzeja bila je o{te}e-na u aprilskom ratu. Nema~kauprava bila je najvi{e zainte-resovana za Muzej kneza Pavla,Muzej grada Beograda, Etnograf-ski muzej, Lova~ki muzej i Prai-

storijsku zbirku u Vin~i. Zbogtoga su oni i najranije otvore-ni, pa su ve} u drugoj polovini1941. bili dostupni publici.Posebno zanimawe nema~ka oku-paciona uprava ispoqila je zaGorwi i Dowi grad Beogradske tvr|ave, gde su se sprovodila „hit-na istraìvawa” i svi weni objekti popisani i fotografisani.Zbog toga su na tom prostoru, me|u prvima, po~ele rekonstrukcijeo{te}enih objekata.

BOLNICA

U MUZE JU

U skladu sa nema~kom politikom, vlada Milana Nedi}eva od-lu~ila je da sa radom po~ne i Vojni muzej u Gorwem gradu. Odlukomnema~kih okupacionih vlasti Vojni muzej vra}en je 8. jula 1941. srp-skim vlastima „na daqu upotrebu”. Tada su kqu~evi Muzeja predati

generalu Vojislavu Vukovi}u, koji je trebalo da ga preuredi i pono-vo otvori.I tokom okupacije ponovo se postavilo pitawe izgradwe zgra-

de Vojnog muzeja. Naime, na zahtev Ministarstva prosvete upu}enVojnom muzeju da se izjasni o potrebi izgradwe novih objekata, odgo-voreno je da je to planirano jo{ pre rata, da su ura|eni projekti,ali da za to sada nema mogu}nosti, jer su stradali projekti i nemanovca, te da za to treba sa~ekati boqa vremena.

Vrlo brzo pokazalo se da je opravdana bojazan da Vojni muzejizgubi sve objekte u Gorwem gradu, jer je 13. 9. 1943. nema~ka ko-manda izvestila wegovu upravu da }e „radi sme{taja nekih vojnihstvari nema~ke vojne sile” biti potrebno da se isprazni muzejskazgrada broj 3 i da se preda na upotrebu nema~kim vojnim vlastima.Iako je to odloèno na izvesno vreme, pretila je opasnost da Nem-ci vrlo brzo uzmu ne samo tu zgradu ve} i ostale muzejske objekte, teda Vojni muzej bude potpuno evakuisan sa Kalemegdana. Upravu Voj-

nog muzeja o tome je izvestio i major Johan fon Rajsvic, referent zasve muzeje pri vojnom zapovedniku za Srbiju, koji je upravu Muzejaposetio dan kasnije i „stavio joj na znawe da se uprava ve} sada po-stara kako za nove prostorije za sme{taj muzejskih stvari tako istoi za potreban materijal za pakovawe (sanduke) za preseqewe muzej-skih predmeta”, jer }e se, ako se donese odluka o oduzimawu svihzgrada za potrebe nema~ke vojske, one morati biti ispra`wewe unajkra}em roku.

Septembra 1943. u muzejskoj zgradi broj 3 ustupqene su dvekancelarijske prostorije profesoru Fon V. Unfercagtu, koji je uokolini Kalemegdana preduzeo arheolo{ka iskopavawa. Cela zgra-da predata je nema~kim vojnim vlastima januara 1944, kada su muzej-ski predmeti iz we preseqeni u zgradu broj 1. Ubrzo je morala biti

Kraq [panije Huan Karlos u poseti Vojnom muzeju

7/23/2019 040 Odbrana


FEQTON

70

ali i na sre|ivawu arhive, materijalnih kwiga i biblioteke. Zapo-~eti su poslovi utvr|ivawa ratne {tete i ~iweni zna~ajni koraci uprikupqawu muzejskih predmeta i popuwavawu, u ratnim danima, po-kradenih zbirki Muzeja.

OBNAVQAWE

MUZE JA

Pred osobqe Vojnog muzeja 1945. postavqen je zadatak da seobnovi postavka, ali na nov na~in, sa novim temama i predmetimakoji }e raskinuti sa „starim kulturnim nasle|em koje su za sobomostavile svrgnute klase”. Postavka je trebalo da sluì revoluciji,da bude razumqiva i pristupa~na„{irokim krugovima naroda”.

Posle opravke zgrade, maja1946. otvoreno je OdeqeweNOB-a sa izloènim, do tadaprikupqenim, materijalom. Iz-lo`bene prostorije bile su pre-zasi}ene fotografijama i cita-tima, tako da predmeti nisu mo-gli da do|u do izraàja. Nedo-voqna stru~nost osobqa u~inila

je da prikupqawe predmeta, pri-prema za izlagawe i samo wiho-vo izlagawe budu nestru~no ura-|eni, a osnovni muzeolo{kiprincipi potpuno su zanemareni.Prikupqeni predmeti nisu regi-strovani sa svim potrebnim podacima, niti su uneti u inventarskekwige, pa su se, u ~estim personalnim promenama, gubile legende idrugi va`ni podaci. Zato su u postavci posve}enoj NOB-u stajalipredmeti i fotografije sa pogre{nim, oskudnim i povr{nim legen-dama, ili uop{te bez wih.

U drugoj zgradi Vojnog muzeja, krajem 1946, bio je izloèn ma-terijal koji je trebalo da obra|uje istoriju naroda Jugoslavije. Onje bio tipolo{ki sre|en, bez odre|ene tematike. Izba~eni su dina-sti~ki predmeti, a postavqeni drugi, iz kojih je trebalo da se vidi„vekovna borba na{ih naroda za slobodu i nezavisnost”.

U parku oko Vojnog muzeja bilo je raspore|eno 45 artiqerij-skih oru|a, koja su u Muzeju bila i pre Drugog svetskog rata, i 60tenkova, transportera, motora i artiqerijskih oru|a, koji su u Mu-zej stigli posle rata. Na ve}ini tih predmeta bile su oskudne ilisasvim pogre{ne legende.

Partijske i dràvne vlasti nastojale su da se, kao i u uxbeni-cima, u muzejima sadràji usklade sa zvani~nom ideologijom i sa iz-raènom vaspitnom porukom opredeqenosti za wu. Morali su dabudu prikazani bliskost i jedinstvo jugoslovenskih naroda, u~vr-{}eno istom ili sli~nom istorijskom sudbinom, i wihova slobodar-ska ose}awa. Simboli sloge i patriotizma, `rtve za ideale i bor-ba protiv eksploatacije bili su ~esti motivi u uxbenicima i u izlo-`benim postavkama. Tada{we kataloge, izlo`bene postavke i vodi-~e odlikovali su simetrija, analogija, nekriti~ko prikazivawe kon-tinuiteta, modernizacija pro{losti, ali i romanti~ni sadràji ko-ji su odstupali od racionalnog istorijskog mi{qewa.

Po~etkom 1952. adaptirane su muzejske zgrade, u kojima su, po-sle ura|enih tematskih planova, za kratko vreme ure|ena i otvore-na dva odeqewa. Odeqewe „Stvarawe Jugoslovenske narodne armi-je” otvoreno je 1. maja 1952, a odeqewe „Ratne istorije naroda Ju-goslavije” 8. juna iste godine.

Posebnu izlo`benu celinu ~inio je prostor u parku pored Voj-nog muzeja u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave. Pored zgrade, u muzej-skom parku bilo je izloèno artiqerijsko naoruàwe, koje je bilogrupisano prema stepenu usavr{enosti i snazi oru ja, a prema sta-rosti modela. Pored tvr|avskih topova iz 17. veka stajali su sporo-metni poqski topovi, brzometni poqski i brdski topovi, rovovska ite{ka artiqerija, me|u kojom je posebno mesto zauzimao te{ki op-sadni merzer kalibra 305 mm, izra|en u fabrici „[koda”.

U parku su bila izloèna i te{ka artiqerijska oru|a, tenkovii avioni, ve}inom zapleweni u ratu. Posle izlo`be organizovane1951, u parku Vojnog muzeja ostale su izra|ene gra|evine i karte. Umaketi pe}ine u Drvaru, to jest u baraci, u vitrini su bili izloè-ni predmeti koji su za vreme rata pripadali Josipu Brozu: xepnabaterijska lampa, sekcije, kurvimetar, dvogled, oficirska torbicasa sekcijama i nao~ari. Pored toga, u tom prostoru bile su izloè-ne fotografije Broza i jedan snimak zaplewen od Nemaca prilikomdesanta na Drvar 25. maja 1944. godine. U rekonstruisanoj brvna-

ri, u kojoj je boravio Vrhovni {tab u selu Dra~u kod Kalinovika, uvreme nema~ke ofanzive u Isto~noj Bosni, nalazila se engleska ra-dio-stanica, a iznad we slike Josipa Broza i ~lanova Vrhovnog {ta-ba u pe}ini na Visu. Na stolu su se nalazili telefon i pisa}a ma-{ina, a na zidovima oru je koje je upotrebqavao Vrhovni {tab. U

vitrini su bili izloèni li~nipredmeti Josipa Broza.

Prva izlo`ba koju je organi-zovao Vojni muzej bila je Izlo-`ba NOB-a, prire|ena u ~ast de-setogodi{wice „narodne revolu-cije” i JNAu jesen 1951. godine.Radi postavqawa izlo`be pred-uzeti su veliki zanatski i gra|e-vinski radovi na platou u Gor-wem gradu Beogradske tvr|ave.

Pored majstora koji su radili uMuzeju, u pripremi izlo`be bilisu angaòvani brojni vojnici izBeogradskog garnizona, ~lanovii saradnici zadruge Udruèwalikovnih umetnika Srbije.

Izlo`ba je izazvala veliku pa`wu. Brojni listovi i ~asopisiobjavqivali su reportaè o woj. Na izlo`bi je bilo prikazano 60predstava sa dokumentarnim filmovima iz Drugog svetskog rata. Zadva meseca, koliko je izlo`ba trajala, wu je videlo 632.000 pose-tilaca, ne ra~unaju}i grupne posete |aka i vojnika koji su je bes-platno razgledali. Dve naredne godine Vojni muzej nije priredionijednu izlo`bu, jer je wegova glavna aktivnost bilo ure|ewe stalnepostavke, ali su zato narednih godina prire|ene izlo`be: „Desantna Drvar”, „Fragmenti iz ratne pro{losti Beograda”, „Partizan-ske radionice oru ja”, „Izlo`ba jatagana”, „Razvoj vatrenog oru`-

ja”, „Egzoti~no oru je”, „Hladno oru je”, „Pedeset godina Vojnog mu-zeja”, „Ofanziva na Kozaru” i „Oru je pete ofanzive”.Prema podacima koji su objavqeni u ~asopisu Muzeji , Vojni mu-

zej bio je najpose}eniji muzej u Beogradu i Srbiji. Stalnu postavkuVojnog muzeja i izlo`be koje je on organizovao od 1946. do 1954. go-dine, posetilo je 1.732.549 posetilaca. Do 1951. stalnu postavkuMuzeja godi{we je pose}ivalo vi{e od 150.000 posetilaca. Od ta-da se taj broj naglo smawio; stalnu muzejsku postavku posetila su58.934 posetioca, skoro tri puta mawe nego do tada. Razlog tomsmawewu broja posetilaca nije bio u politici, niti u smawenom za-nimawu za Vojni muzej, ve} u dotrajalosti zgrada muzeja i opasnostida se one sru{e pod teretom posetilaca, pa je zato ograni~en i wi-hov broj. Iako su posete varirale, do otvarawa nove postavke Mu-zeja one nisu prelazile 94.000 posetilaca godi{we.

Koliko su optere}ewe za postoje}e objekte bili posetioci, naj-boqe govori podatak da je Muzej, od 1946. do 1954. godine, posetilo

1.732.549 posetilaca, odnosno godi{we prose~no vi{e od 215.000.Pedesetih godina pro{log veka Vojni muzej nije zaobi{la ni-jedna strana delegacija. Pose}ivale su ga krunisane glave (car Eti-opije Haile Selasije, gr~ki kraq Pavle, kamboxanski princ Noro-dom Sihanuk), predsednici dràva i vlada (predsednik Turske XelalBajar, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser, predsednik IndonezijeSukarno, premijer Burme U Nu), biv{i predsednik Francuske Ven-san Oriol, generalni sekretar KP Italije Palmiro Toqati, engle-ski mar{al Montgomeri, sovjetski mar{al @ukov, revolucionar eGevara, ministri, ambasadori, vojni ata{ei, parlamentarne i voj-ne delegacije, delegacije sindikata i udruèwa boraca i mnoge dru-ge delegacije i pojedinci.

(Nastavak u slede}em broju)

15. maj 2007.

Feldmar{al Aleksandar Montgomeri

7/23/2019 040 Odbrana


25. maj 1993.Usvojena Rezolucija 827 Saveta bezbednosti UN o osnivawu Me|u-narodnog suda za biv{u Jugoslaviju.27. maj 1952.U Parizu potpisan Ugovor o osnivawu Evropske zajednice za od-

branu.28. maja 1812.Potpisan Bukure{ki mirovni ugovor izme|u Rusije i Otomanske im-perije. Na osnovu ~lana osam mirovnog ugovora, na kome je insisti-rala Rusija, Porta je Srbima obe}ala amnestiju, upravqawe unu-tra{wim poslovima zemqe, prikupqawe poreza, ali i povratak Tu-raka u srpske gradove, {to je za Srbe, naro~ito posledwe, delova-lo potpuno beznade`no.28. maj 1879.Ro|en je matemati~ar, astronom i geofizi-~ar Milutin Milankovi}, osniva~ katedrenebeske mehanike na Beogradskom univerzi-tetu.28/29. maj 1903.Majskim prevratom, odnosno ubistvom kraqaAleksandra Obrenovi}a i kraqice Drage,

koje je izvela grupa srpskih oficira, ozna-~en je kraj dinastije Obrenovi}. Skup{tinaje 2. juna za novog kraqa izabrala Petra Ka-ra|or|evi}a.28. maj 1940.Belgijski kraq Leopold sa predstavnicimaVermahta potpisao je kapitulaciju. Vlada Bel-gije nije priznala kapitulaciju i povukla se uFrancusku.30. maj 1913.U Londonu je zakqu~en mirovni ugovor izme-|u ~lanica Balkanskog saveza (Bugarska, Sr-bija, Crna Gora i Gr~ka) i Turske, kojim je okon~an Prvi balkan-ski rat. Turska je tim ugovorom izgubila gotovo sve balkanske po-sede na evropskom tlu, pa joj je ostao samo Carigrad sa okoli-nom.

30. maj 1992.Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 757, kojom su SRJ uvede-ne sankcije. One su podrazumevale potpunu ekonomsku blokadu i pre-kid svih na{ih nau~nih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.30. maj 1995.Rusija je formalizovala odnose sa Severnoatlantskim savezom, alije ponovila upozorewe da bi {irewe zapadnog vojnog saveza na is-tok Evrope moglo da podeli kontinent.30. maj 1968.Studentski nemiri i radni~ki {trajkovidoveli su do raspu{tawa Narodne skup-{tine u Francuskoj.31. maja 1809.Jake turske snage izvr{ile su napad naêgar koji je branio Stevan Sin|eli} sa3.000 qudi. Neravnopravna borba trajala je

ceo dan. Kada su Turci upali u {anac, Sin|e-li} je, videv{i da je poloàj izgubqen, pi{to-qem opalio u barutanu, tako da su izginuli iSrbi i Turci. U spomen na tu borbu Turci sukod Ni{a sagradili ]ele-kulu u koju su uzida-li 952 srpske glave.31. maj 1939.Danska i Nema~ka potpisale pakt o nenapa-dawu. U aprilu naredne godine nema~ke trupeokupirale su Dansku.31. maj 1997.Ukrajina i Rusija potpisale Sporazum o strate{kom partnerstvu.

Pripremio Miqan MILKI]

16. maj 1917.U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisacVladislav Petkovi} Dis, kada je nema~ka podmor-nica torpedovala brod na kome se nalazio.16. maj 1972.

Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz i Niko-lae au{esku pustili su u rad hidroenergetski si-stem „\erdap“ na Dunavu.16. maj 1974.Skup{tina SFRJ proglasila je Josipa Broza Titaza doìvotnog predsednika dràve.17. maj 1900.Ro|en je iranski verski vo|a ajatolah Ruho-lah Homeini. U Iran se vratio iz izbegli{tva1979. godine, nakon {to je u islamskoj revo-luciji zba~en {ah Reza Pahlavi. Uspostavioje teokratsku diktaturu i vladao Iranom dosmrti 1989. godine.17. maj 1917.U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Put-nik, proslavqeni vojskovo|a u balkanskim ra-

tovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio jepovla~ewem Srpske vojske 1915. i uspeo daosujeti namere nema~ke Vrhovne komande daje opkoli i uni{ti.18. maj 1992.Visoki komesarijat UN za izbeglice saop{tioje da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo1,300.000 qudi, {to je stvorilo najve}u izbe-gli~ku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.18. maj 1974.Indija je izvr{ila prvu podzemnu nuklearnueksploziju.20. maj 1989.Skup{tina Srbije donela je odluku o raspi-sivawu zajma za privredni preporod Srbije.20. maj 1882.

Potpisan Trojni savez izme|u Nema~ke, Au-strougarske i Italije.21. maj 1942.Piloti Frawo Kluz i Rudi ajavec i mehani~ar Milutin Jazbec pre-leteli su sa dva aviona Nezavisne Dràve Hrvatske iz Bawaluke naoslobo|enu teritoriju kod Prijedora. Time je stvoreno Vazduhoplov-stvo NOVJ.21. maj 1942.U selu Lomovi, kod Prijedora, formirana je Prva kraji{ka udarnabrigada.22. maj 1939.U Berlinu predstavnici vlada fa{isti~ke Italije i nacisti~ke Ne-ma~ke potpisali ugovor „êli~ni pakt“, kojim su se obavezale na za-jedni~ko vo|ewe rata.21. do 22. maja 1992.Utvr|en koncept o formirawu zajedni~kog nema~ko-francuskog ar-

mijskog korpusa.23. maj 1941.Glavni ured bezbednosti Tre}eg rajha izdao naredbu svojim pot~iweni-ma da se svi uhap{eni Srbi odmah sprovedu u koncentracione logore.24. maj 1860.U Vojsci Kneèvine Srbije ustanovqene prve inìwerijske ~ete.25. maj 1944.U rano jutro izvr{ena neuspe{na va-zdu{na operacija nema~ke vojske, po-znata kao „Desant na Drvar”. NameraNemaca je bila da uni{te Vrhovni{tab NOV i POJ i likvidiraju JosipaBroza.

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

71

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.72

selo ]elije, udaqeno dvadesetak kilometara od Ni{a, sme-{teno je na lepoj zaravni, skoro skriveno ispod najvi{ihvrhova Suve planine. Da je na tom mestu postojala naseobi-na jo{ u vreme Rimskog carstva, svedo~e ostaci malog

kastela (tvr|ave). Kroz selo je prolazio i jedan krak rimskog pu-ta Via militaris, koji je spajao Evropu i Aziju, i preko prevoja naSuvoj planini, nastavqao daqe za Sofiju i Carigrad.

Tu je i crkva Svete Trojice, koju su, 1924. godine, sagradilime{tani ]elija i okolnih sela ^agrovca, Miqkovca i Duge Poqa-ne. Crkva je sagra|ena pored malog, dotrajalog i mnogo starijeghrama posve}enog svetom Arhangelu Mihailu, za koji postoje podacida je nekada bio manastir. Hram je, naime, sagra|en u 16. veku, i tona starim temeqima, {to ukazuje da je na tom mestu i ranije posto-jala pravoslavna crkva.

U porti ovih lepih, ali dosta o{te}enih crkava, nalazi se ijedan spomenik, postavqen pored samog zvonika. Na wemu }irili-com pi{e: „Milan Miti}, kraqev pilot, poginuo u vazdu{nim bor-bama iznad Al`ira”. I – ni{ta vi{e.

Donedavno, obe manastirske crkve, konak i pomo}ne zgradebile su u veoma lo{em stawu. Sada se ceo kompleks polako obna-vqa; o~i{}en je i plato u porti oko spomenika kraqevskom heroju –pilotu Milanu Miti}u.

No, ko je bio pilot Milan Miti}?

U kratkom Aprilskom ratu 1941.

godine, Milan Miti} poku{ao je da

odbrani otaxbinu tako {to se u

vazduhu suprotstavio brojno

nadmo}nijem i tehni~ki

superiornijem neprijatequ. Oboren

je iznad Sarajeva, zarobqen i

odveden u logor u Nema~koj. Ni

tamo, me|utim, nije mirovao.

Sposoban i pametan, uspeo je da

pobegne. Sa jo{ dvojicom logora{a

prokopao je duga~ak tunel, koji ih je

odveo u slobodu, potom Ameriku,

Rodeziju, na Bliski istok…

ISTORIJA

SRPSKI KRAQEVSKI PILOT MILAN MITI]

Z O R VQ ENI

H E R O J

7/23/2019 040 Odbrana


73

la, na primer, ta~an datum pogibije, model ameri~kog aviona nakome je leteo i formacijski raspored, {to je prili~no bitno zadaqe istraìvawe.

Prema ]irovi}u, Miti} je zavr{io pilotsku {kolu u jugo-slovenskom vazduhoplovnom centru u Rodeziji, ju`na Afrika. Ka-snije je upu}en u SAD na dodatnu obuku za pilota te{kih bombar-dera, posle ~ega je vra}en na Bliski istok. Izvr{avao je ratnezadatke kao pilot na bombarderu B24, u sastavu 15. ameri~kevazdu{ne armije u Sredozemqu. Poginuo je 26. avgusta 1944, pri-likom preleta aviona iz Kaira za Alìr.

Porodi~no predawe se slaè sa tim podacima, jer kazujeda je vest o pogibiji potporu~nika Milana Miti}a stigla u selo]elije avgusta 1944. godine. U }elijskoj crkvi odràn je para-stos za pokoj du{e Milana Miti}a. Kao heroju, koji do krajaìvota nije napu{tao misao o slobodnoj otaxbini, crkvene vla-sti dozvolile su da mu se podigne spomenik u porti manastirskecrkve Svetog Arhangela Mihaila.

POGIBI JA IZNAD AL@IRA

Krajem 1944, kao potvrdu vesti o wegovoj smrti, rodbina je uselu ]elije dobila pismo od jedne ène (nije poznato ime), u kome

je stajalo da su wen sin i Milan Miti} oti{li na zadatak nad Al-ìrom, ali da se nisu vratili. Dve godine kasnije, ameri~ka ad-ministracija poslala je i zvani~no pismo o tome da je srpski kra-

qevski pilot Milan Miti} poginuo uvazdu{nim borbama sa nema~kom avi-jacijom, brane}i slobodni svet od na-cista. U pismu je bio i wegov testament,kojim je on, po{to nije bio oèwen, svuimovinu ostavio svojoj rodbini.

Na kraju, postavqa se pitawe za-{to mi Srbi zaboravqamo na na{e ju-nake koji su za otaxbinu nesebi~no `r-tvovali i sopstveni ìvot? Da li zbogtoga {to ne umemo da cenimo ìvot i{to patriotizam merimo brojem glavakoje smo uzidali u temeqe otaxbine?Ili {to smo, vi{e od pola veka, okre-tali glavu od Boga i crkve, pa smo do-zvolili da i spomenici takvih junaka za-rastu u korov? Uostalom, stara je isti-na da „narod koji ne po{tuje svoje ofi-cire, po{tova}e tu|e”.

Ali, ako smo mi zaboravili, Bog ni-je. S obnovom manastirskog kompleksa u]elijama po~eo se nazirati i lik herojaMilana Miti}a, ~iji ivot i delo treba,svakako, jo{ istraìti.

Mr Vladimir VU^KOVI]

Istraùju}i istoriju }elijskog mana-stira, pa`wu nam je pobudila i li~nost Mi-lana Miti}a, ro|enog u ovom selu. O wemu,u dostupnoj literaturi, postoje prili~noskromni podaci.

Od ~lanova wegove familije, koji ì-ve u Ni{u, saznali smo tek pone{to, u sva-kom slu~aju nedovoqno za potpuno rasve-tqavawe li~nosti tog zaboravqenog srp-

skog oficira. Zato je i ovaj tekst samo pod-se}awe na Milana Miti}a, a mo`da i nekavrsta putokaza za istraìva~e istorijesrpskog vazduhoplovstva da na pravo mestoupi{u ime tog mladi}a koji je nesebi~no po-loìo ìvot na oltar otaxbine.

IZ

LOGORA

U AMERIKU

Kao najbliè izvornom, izabrali smokazivawe Dragoquba Miti}a, Milanovogro|aka po ocu. Po wegovim se}awima, Milan je ro|en u selu ]e-lije (ne zna kada), u porodici \ur|e i Aksentija Miti}a. Tu je za-vr{io osnovnu {kolu, sme{tenu u crkvenoj zgradi. Rano je ostaobez majke, {to je uticalo da se odseli za Beograd, gde je wegovotac radio kao glavni kuvar na tada{woj Vojnoj akademiji. Mi-lan je gimnaziju zavr{io u Beogradu, mada je jo{ tih godina ~vr-

sto re{io da postane srpski kraqevski oficir, i to – pilot.Upisao je Vojnu akademiju, Vazduhoplovni smer. Svestan svog

seqa~kog porekla, a prerano sazreo kao li~nost, ìvot je shva-tao vrlo ozbiqno, {to je i pokazivao na delu – bio je jedan odnajboqih studenata. Potrebnu nacionalnu svest i duhovnost po-~eo je da sti~e jo{ u detiwstvu.

Voleo je selo i kad god je mogao odlazio je tamo. Posledwi we-gov dolazak bio je za krsnu slavu Svetog Jovana Krstiteqa, 20. janu-ara 1941. godine. Tada je, kao mlad potporu~nik, govorio da }e si-gurno biti rata sa Nemcima i da }e on u~estvovati u wemu. Takveprocene obistinile su se u potpunosti: u kratkom Aprilskom ratu1941. godine. Milan Miti} iskreno je poku{ao da odbrani otaxbi-nu tako {to se u vazduhu suprotstavio brojno nadmo}nijem i tehni~kisuperiornijem neprijatequ. Oboren je iznad Sarajeva, zarobqen iodveden u logor u Nema~koj. Ni tamo, me|utim, nije mirovao. Sposo-ban i pametan, uspeo je da pobegne. Sa jo{ dvojicom logora{a pro-kopao je duga~ak tunel koji ih je odveo u slobodu.

Wegovo krajwe ishodi{te bila je Amerika, zemqa o kojoj jetoliko slu{ao i koju je voleo. U îkagu se odmah prijavio ame-ri~koj savezni~koj vojsci, ~iji su oficiriposebno cenili srpske kraqevske pilote.

Miti} je prihva}en i upu}en na dodatnuobuku, gde su vrlo brzo uo~ene wegove vojni~kesposobnosti. S obzirom na ve} ste~eno ratnoiskustvo na nebu, upu}en je na Bliski istok, gdesu ga ~ekali borbeni zadaci. Tamo je ostao doavgusta 1944, kada se wegov ivotni put okon-~ao u severnoj Africi. Drugo obarawe u bor-bi sa pripadnicima nema~kog ratnog vazduho-plovstva bilo je kobno za na{eg pilota. U ame-ri~kom avionu i uniformi ameri~kog ratnog

vazduhoplovstva, ali sa srpskim juna~kim sr-cem i pravoslavnom du{om, poginuo je dalekood otaxbine koju je neizmerno voleo.

Ideolo{ki obojena istoriografija, na-stala posle Drugog svetskog rata, nije bilaba{ blagonaklona prema ovakvim srpskimoficirima, tako da u literaturi iz tog perio-da nema dovoqno podataka o potporu~nikuMilanu Miti}u. Zabeleèn je, na primer, ukwizi Du{ana ]irovi}a „Vazduhoplovne r-tve 1913–1945”, ali prili~no skromno. Po-daci se slaù sa predawem i razja{wavajuneke va`ne detaqe koje porodica nije zna-

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.74

DUHOVNOST

O

tpisao sam joj ovako: „Tako ste mi ru`no rekli jednom prili-kom: On me ne voli, jer nisam lepa! ”, da sam oti{ao ku}irawenog srca. Vi niste u pravu, gospo|ice Lota! Otkud zna-

te da su voqene samo lepotice? Zar je biti lepom lako i veselo?Zar se lepota i sre}a slaù kao kec na deset?

Ako se uskoro vidimo, pro~ita}u vam odlomak iz pisma kojemi je, nekada, napisala jedna odista lepa dama. To je bilo pismo-àlba o neskromnosti, o sujeti, o zavisti drugih qudi, o usamqe-nosti lepe ene... Iskreno i duboko preìvqene re~i; one su pro-zai~ne iz du{e koja, svesna spoqa{ne lepote svoga tela, sledi, uusamqenosti, unutra{wu, duhovnu lepotu. [ta ima odvratnije odobogaqene, zle, glupave du{e, zakqu~ane u predivnom telu?

Uop{te ne mora{ biti lep da bi zasluìo qubav i imaopravo da se nasla|uje{ sre}om. Da, mu{karci se lako zaqubqujuu lepe ène. Me|utim, wihova zaqubqenost ni izbliza nije qu-bav i nije sre}a; ona je – pre opijenost i drhtavica, ~esto bo-lest, katkad i katastrofa. A sre}a se dobija samo tada, kada od

samog po~etka u sebi nosi osve{tano zrnce duhovne qubavi i sa-mim tim sposobno{}u da se udubi i sazre do qubavi.[ta je lepoda, gde ona po~iwe? Smem da tvrdim da svaka

èna moè da bude lepa; ako ona to moè, onda u woj spava lepo-ta, kao skriveno predodre|ewe, ili vlast, ili privla~nost.Predrasuda je da nam se lepota uvek prikazuje otvorenom, sprem-nom i savr{enom. Naprotiv – ona dolazi i i{~ezava, sazreva igubi se; ima trenutaka kada i najlep{a ena izgleda jadno. Pred-rasuda je, tako|e, i to da definiciju lepote moè{ svesti na pra-vilnost crta, oblika i boja; naprotiv – sve oìvquje upravo du-{a; sve odlu~uje upravo ìvi izraz; upravo unutra{wa lepota~ini spoqa{wu harmoniju istinskom lepotom! I ta unutra{walepota ima tajnu vlast koja pretvara nepravilne crte lica u o~a-ravaju}e, da, upravo o~arqivo lice, mewa ih i osve{tava.

Svaki ~ovek dobija svoje lice i svoje telo ne kao ne{to do-vr{eno, jedanput za svagda dokon~ano, ve} pre kao ishodnu ta~ku,

prethodno pripremqen materijal, kojem prethodi plasti~na ob-rada i formirawe, koja se poverava i poru~uje od wegove du{e.Ona mora da ìvi u svom telu i da ga stvara; a to preìvqava udu{i, neposredno i neizbe`no se pe~ati u wegovom telu, i u cr-tama wegovog lica. Jer, kako je govorio Gete: „[to je unutra, to jei spoqa”. Unutra{wa obogaqenost unakazi i najlep{e lice; unu-tra{wa lepota osve{tava i oblagoro|uje i najnesre}nije crtetako {to one postaju neprimetne. Unutra{wa harmonija, srce ko-je voli i vedra priroda – ako sve to zra~i iz o~iju, ako odu{e-vqava lice, ako upravqa pokretima – ko }e tad videti matema-ti~ki nepravilne crte, nesavr{ene boje, nedostatak spoqne le-pote? Taj duh ovladava nad telom; tada predivna du{a govori izspoqa nelepog tela – i telo to izraàva – ~ine}i wega, nelepo-ga, lepim.

Svaka nelepa èna mora postati lepom. Ali, iznutra, samoiznutra, ne putem onih spoqa{wih „popravki” kojima se tako bez-

nade`no trude da nadoknade ono propu{teno iznutra...I upravotako, sve propu{teno i sve „popravqeno” bez muke se pro~ita nalicu.

Svaka nelepa èna moè i mora da postane lepa. Pritom,ona mora oti}i u sebe, u dubinu gde ~uje pojawe an|ela. Ona mo-ra da oslu{ne to pojawe, da se u wemu zaboravi, da se u wemupro~isti, i da wim ìvi. Tada }e taj poj da zazvu~i i u wenoj du-{i, i ona }e procveati i zasvetliti drugim qudima.

I ko ne zavoli takvu „nelepu” ènu, taj je istinski nije do-stojan.

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA

OBI^NIM

NELEPA @ENA

SVETI ]IRILO I METODIJE

Ova dva brata ro|e-na su u Solunu, u ku}iznamenitih i bogatihroditelja. Stariji bratMetodije proveo je, kaooficir, deset godiname|u Slovenima (make-donskim) i tako nau~io

slovenski jezik. Po po-vratku u Gr~ku zamona-{io se, a malo iza togapridruìo mu se mla|ibrat Kirilo (Konstan-tin). Kada je hazarskicar Kagan traìo od ca-ra Mihaila propoved-nike hri{}anstva, car

mu je poslao bra}u ]irila i Metodija.Oni su prvo ubedili Kagana i njegove doglavnike, a za-

tim i mnogo naroda preveli u hri{}anstvo. Po povratku uCarigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova, a po~e-li da prevode crkvene knjige sa gr~kog na slovenski. Na po-ziv kneza Rastislava oti{li su u Moraviju da {ire veru Hri-stovu, a umnoène crkvene knjige podelili su sve{tenicima

da u~e omladinu. Na papin poziv stigli su u Rim, gde se ]iri-lo razboleo i umro 14. februara 869. godine.

Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio {i-renje vere me|u Slovenima sve do smrti 6. aprila 885. godi-ne. Njegovo delo nastavili su njegovi u~enici sa svetim Kli-mentom kao episkopom na ~elu. Pre{li su Dunav i spustilise na jug, u Makedoniju (Ohrid) i tu produìli zapo~eti po-sao bra}e ]irila i Metodija. [irili su veru i pismenostme|u Slovenima.

VERSKI PR ZNI I

15-31. maj

Pravoslavni17. maj – Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan

21. maj – Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov22. maj – Prenos mo{tiju Svetog oca Nikolaja24. maj – Sveti ]irilo i Metodije,

Sveti Nikodim Srpski27. maj – Silazak Svetog Duha na apostole

– Duhovi – Trojice28. maj – Duhovski ponedeljak29. maj – Duhovski utorak

Rimokatoli~ki17. maj – Uza{a{}e Gospodinovo27. maj – Duhovi – Pedesetnica

Jevrejski22. maj – [avuot

7/23/2019 040 Odbrana


USTANI^KITOPOVI

Jula 1809. godine iz ruskogLuganskog artiqerijskog zavo-da u Beograd su stigla dva liv-

ca: Kozma Kaliwin i Grigori-je Poqakov koji su tu ostali do

avgusta 1812. godine. Uz ove vr-sne livce bili su i Srbi, kao {toje Jovan Petrovi} „Kova~” iz Zemu-

na, rodom iz Srbije.Posle odlaska Rusa, u To-

polivnici je posao vodio TomaMilinovi} Moriwanin, usta-ni~ki top~iba{a i artiqerijski

vojvoda. Rodom je iz Moriwa (Boka), ìveo u Trstu, a u ustani~ku voj-sku do{ao je kao artiqerac. Zanat je u~io u radionicama pomorskogarsenala. Postao je upravnik Topolivnice i sa uspehom lio topove.âk je uveo novine izliv{i dva topa iz pet delova, veoma pouzdanihi lakih za transport. Turci su ih nakon propasti ustanka zaplenili.Jedan su izloìli u Beogradu, a drugi u Carigradu. U literaturi se

pomiwe i Nikola Kumbarxija koji je, kao {to mu ime asocira, liokumbare, topovske granate.U Beogradu je 1811. godine bila osnovana neka vrsta artiqe-

rijske {kole, a 1812. ustanovqene su uniforme za artiqerce i do-bo{are. Posle 1810. uvedeno je zvawe top~iba{a, te je prvi bioPavle Popovi} iz Novog Sada, a drugi i posledwi Toma Milinovi}.U nedostatku sirovina, sve vreme rada Topolivnica je koristila sta-re turske topove. Zanimqivo je da ni ono malo sa~uvanih topova una{im muzejima iz perioda Prvog srpskog ustanka nisu, kao {to se~esto govori, liveni u Topolivnici u Dowem gradu. Naime, na pro-krijum~arenim topovima u Beogradu su, na vencu zadweg dela cevi,urezani natpisi staroslovenskom recenzijom o tome da su izliveni uBeogradu 1811. i 1812. godine za vreme vladavine Vo`da srpskog Ge-orgija Petrovi}a. Time su se nastojali izbe}i me|udràvni sporovi,naro~ito izme|u Austrije i Turske.

U Vojnom muzeju se pored dva takva topa ~uva fragment predweg

dela bronzane cevi, originalnog topa livenog u Kara|or|evoj Topoliv-nici u Beogradu 1808. godine. Ova cev se razlikuje od ostalih sa~uva-nih topova i po na~inu livewa, ali i natpisu i simbolima na woj iz togvremena. Iznad krsta, uokvirenog stilizovanim granama, {to sre}emoi na ustani~kim zastavama, stoji „18- SERBIA- 08” (godina proizvod-we i dràva). Kalibar cevi i navedena godina upu}uje na prve radoveMilisava Petrovi}a. Do Prvog svetskog rata bila su sa~uvana dvaovakva topa. Onaj koji je bio izloèn izme|u stare zgrade Vojnog muzejai zgrade Glavnog |eneral{taba u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave,uni{ten je u bombardovawu 1915. godine. Drugi je bio u Narodnom mu-zeju, ~iji je sa~uvani fragment kasnije ustupqen Vojnom muzeju.

An|elija RADOVI]Snimio Voja TRANDAFIL

75

K

RIZNICA

Fragment cevi topa iz 1808. god.

ad su ustanici u vreme Prvog srpskog ustanka krenuli sa opsa-dom utvr|ewa i gradova, pitawe artiqerije postalo je veomaaktuelno. Na drvene tre{weve topove, okovane metalnim pr-stenovima, te{ko se moglo ra~unati. Ba~ki vladika Jovan Jova-

novi} poslao je Jakovu Nenadovi}u, marta 1804. godine, posred-

stvom Dimitrija Puqevi}a, preko Srema, prvi liveni top. Vladika jeuskoro, na isti na~in, poklonio ustanicima jo{ jedan gvozdeni, tri-funtovni top. Ustanici su ih nazivali „crkvenim”, {to je potkrepqi-valo sumwu da su u Arsenalu u Petrovaradinu zameweni „crkvenimprangijama”.

Ovim topovima Srbi su opsedali [abac, Beograd, Poàre-vac... Wihov zna~aj je bio jo{ ve}i jer su zaplewena turska oru|a izSmedereva i drugih utvr|ewa bila neupotrebqiva. Najverovatnije jeda su Srbi 1806. godine, i pored stroge austrijske zabrane uvozaoru ja, imali Arsenal od 20 topova (dva poklowena od crkve iz No-vog Sada, ~etiri kupqena preko zemunskih trgovaca a ostalo zaple-weno od Turaka i opravqeno).

U nabavci oru ja nov~ano su pomagali Srbi iz Trsta i Rusi.Po~etkom ustanka, Rusi su dali u te svrhe 3.000 dukata (1806. Kara-|or|u su poslali 13.000 dukata a 1807. Milenku Stojkovi}u 5.000dukata). Od juna 1807. pa do 1813. godine Rusi su pomogli sa 34.000

kilograma baruta, 28.000 kilograma olova, 12.380 komada |uladiraznog kalibra i sa preko milion komada pu{~anih fi{eka, nekoli-ko hiqada pu{aka i 26 topova raznog kalibra.

Sovjet je poku{ao da i u Srbiji pokrene sopstvenu proizvodwu,te je ve} 1807. godine u Stragarima radila dràvna barutana. U Do-wem gradu Beogradske tvr|ave ure|eni su Arsenal za opravku i izra-du oru ja i Topolivnica, kod Neboj{a kule gde su nekad bile i turskei austrijske radionice. Tu su livena |ulad, izra|ivani su topovskilafeti, pu{~ani fi{eci, popravqani mjedni, odnosno tu~ani topo-vi. U prole}e 1808. godine po~elo je sa livewem sopstvenih topova,za {to je bio angaòvan ~asovni~ar iz Banata Milisav Petrovi}„gauzenkinstler “. Naàlost, to nije bilo naro~ito uspe{no. Ali je za-to nepoznati zvonolivac iz Karlovaca te godine izlio ~etiri topa.

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.

ODBOJKA[ICA SUZANA ]EBI]

Poznato je da profesionalno

bavqewe sportom iziskuje

velika odricawa u ìvotu.

Ja sam, mo`da, propustila

provode koje su imali moji

vr{waci. Sa druge strane,

proputovala sam dosta zemaqa,

{to ne bih mogla sebi

da priu{tim da se ne bavim

sportom, kaè na{a

sagovornica, ~lanica dràvne

reprezentacije u odbojci i

najboqi libero na svetu.

Ona dodaje i da su, na sre}u,

u odbojci uveli mesto libera,

jer da ga nema, zbog visine,te{ko da bi u tom sportu

postigla zna~ajniji rezultat.

S P O

R T

NAJBOQI

LIBERONA SVETU

ZZa mladu odbojka{icu uì~kog „Jedinstva” Suzanu ]ebi},~lanicu srpske odbojka{ke reprezentacije, mnogi qubiteqisporta u na{oj zemqi, ali i celom svetu, ~uli su tek u vremeodràvawa pro{logodi{weg svetskog prvenstva za odbojka-{ice. Na tom takmi~ewu, Suzana je zvani~no debitovala za

reprezentaciju i odmah progla{ena za najboqeg libera na svetu.Kako kaè, to laskavo priznawe iznenadilo ju je isto koliko iosvajawe bronze, {to ne ~udi, po{to je pro{lo 45 godina otkakosu na{e odbojka{ice donele medaqu sa svetskih prvenstava.

Kada se sa ove distance osvrnete na Svetsko prvenstvo u Japanu, {ta je to {to je po Va{em mi{qewu bilo presudno u igri na{e reprezentacije za osvajawe bronzane meda-qe?

– Na prvenstvo smo krenuli sa ciqem da u|emo me|u prvihdvanaest, tako da bi se moglo re}i da smo nadma{ile same sebe.Ako govorimo o igri, mislim da je za uspeh presudan bio timski

duh. Po{to u ekipi nemamo pojedi-naca koji bi re{avali utakmicu,timska igra je bila neophodna. Izaista, svaka devojka je davala sveod sebe, {to je i uticalo na dobarplasman. Iako smo se svega dva-trimeseca pripremale za to takmi~e-we i izgubile ve}inu prijateqskih

me~eva koje smo igrale u priprem-nom periodu, ve} u kvalifikacija-ma za Gran pri pokazale smo da mo-èmo boqe, i to dokazale kada jebilo najva`nije.

[ta mislite da je u Va{oj igri uticalo na to da vas ìri izabere za najboqeg libera na takmi~ewu?

– Odluka o tome ko }e bitiizabran za najboqeg igra~a zavisiod statistike i od glasova irija.Tokom prvenstva redovno smo pra-

7/23/2019 040 Odbrana


U

77

U organizaciji Planinarsko-smu~arskog dru{tva „@ele-zni~ar” iz Novog Sada, krajem aprila na Fru{koj goriodràn je jubilarni, trideseti po redu Planinarski ma-raton. Okupio je vi{e od 11.250 u~esnika – sportista, re-

kreativaca i zaqubqenika u prirodu iz na{e zemqe, Ma|ar-

ske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srp-ske, Makedonije, Slova~ke i [vajcarske. Me|u u~esnicima sena{ao i ve}i broj pripadnika novosadskog i drugih garnizona uSrbiji i ~lanova wihovih porodica.

Koriste}i jedinstvenu priliku da sami sebi dokaù da semogu izboriti sa psihi~kim i fizi~kim izazovima maratona,u~esnici su tr~ali ili pe{a~ili, ve} prema eqama i mogu}no-stima, na dvanaest planinarskih staza. Od one najkra}e Stazeradosti i zadovoqstva, duìne tri kilometra i 520 metara, savisinskom razlikom 154 metra, do najduè, ultramaratonskestaze duìne 102 kilometra i 750 metara, uz visinsku razlikuod 3.944 metra.

Staze maratona vode kroz celu Fru{ku goru, pored najpo-znatijih fru{kogorskih manastira Grgetega, Jazka, Beo~ina, Ra-vanice, sa usponima na Crveni ot i Straìlovo.

Uz pu{tawe stotinak golubova mira, ovogodi{we okupqa-we planinara maratonaca na Fru{koj gori otvorio je ZoranVu~evi}, predsednik Skup{tine grada Novog Sada, koji je tomprilikom rekao da je maraton postao brend po kome se prepo-znaju Fru{ka gora, Novi Sad i Srbija.

Da je tako govori i podatak da je od Prvog planinarskogmaratona, odrànog 1978. godine, na kome je u~estvovalo oko400 rekreativaca, do tridesetog, planinarske staze na Fru-{koj gori pre{lo vi{e od 118.000 u~esnika, te da se odrà-vawe maratona nije prekidalo ni za vreme bombardovawaNatoa.

Budimir M. POPADI]

tili statistiku i, kako smo ulazili u drugi krug takmi~ewa, takosam se ja pewala na listi. Pred me~ za bronzu bila sam na tre}emmestu, dok je Ruskiwa bila prva. [alila sam se da bi bilo dobrokada bi uz bronzanu medaqu i{ao i bronzani libero. Zaista ni-sam o~ekivala da budem najboqa. Verovatno sam ja odigrala maloboqe protiv Italije nego {to je Ruskiwa protiv Brazila, pa je topresudilo u glasovima ìrija.

Da li se zbog te titule sada od Vas o~ekuje samo odli~na igra?

– U po~etku sam i sama pretpostavqala da }e, pre svega pu-blika kod nas u Uìcu tako da se postavi, da }e na moju igru gleda-ti druga~ije, o~ekivati vi{e. Me|utim, nisam imala takvih pro-blema, mada nisam imala ni lo{ih partija.

Posle pomenutog Svetskog prvenstva izjavili ste da ste sre}ni zbog titule, ali da mislite da moète mnogo boqe i vi{e. [ta je to vi{e i boqe od titule najboqeg libera na svetu?

– Mislim da mogu jo{ mnogo da popravim svoju igru, a s obzi-rom na to da imam dvadeset i dve godine verujem da }u tek da na-predujem. Velika je ~ast kada se u tim godinama dobije tako zna~aj-no priznawe, koje }e meni biti samo dodatni podstrek za daqi rad.

Pred nama je Evropsko prvenstvo u odbojci, koje }e biti

odràno u septembru. [ta publika moè da o~ekuje od igre na{e reprezentacije u Luksemburgu i Belgiji?

– Sigurno }e nam biti mnogo teè nego na Svetskom prven-stvu, kada je malo ko o~ekivao od nas igru kakvu smo pruìli. Sadanas svi gledaju mnogo druga~ije i ozbiqnije }e se pripremati zautakmice. Kada govorimo o planovima reprezentacije, oni su i od-ranije usmereni ka Evropskom prvenstvu i osvajawu medaqe na tomtakmi~ewu. Iako vi{e ne moèmo da igramo na kartu iznena|ewa,potrudi}emo se da ponovo, zahvaquju}i dobroj igri, osvojimo me-daqu.

Iako ove godine nije ispunilo zacrtani ciq – da vrati ti-tulu i kup u Uìce, „Jedinstvo” se nalazi u samom vrhu do-ma}e ènske odbojke. [ta je to {to tu ~uvenu odbojka{ku {kolu izdvaja od ostalih?

– „Jedinstvo” je klub sa dugom tradicijom, o ~emu svedo~i ipodatak da smo nedavno sa „Po{tarom” igrali na{e petnaesto fi-nale. Mnogo velikih igra~a je poniklo u tom klubu, a razlozi za tosu dobra organizacija i rad sa ekipom. Dok u klubovima po ve}imgradovima ima mnogo igra~ica, u drugi tim „Jedinstva” selektuje sewih dvanaest do petnaest, tako da se svakoj od wih moè posvetitipotrebna pa`wa.

Kako vidite trenutnu konkurenciju na na{oj odbojka{koj sceni?

– U posledwe dve do tri godine devojke vrlo brzo napu{tajudoma}e klubove i odlaze da igraju u inostranstvu, {to uti~e na lo-{iji kvalitet doma}e lige.

Da li ste Vi imali sli~nih kontakata sa inostranimklubovima i kakvi su Vam planovi i eqe?

– Naravno da i sama razmi{qam o nastavku karijere u ino-stranstvu, iako jo{ ne i o konkretnoj zemqi ili klubu. Volela bihda odem u dobar klub, gde se igra dobra odbojka. Imam ugovor sa„Jedinstvom” na jo{ godinu dana, i sve zavisi od wih. Ukoliko oniodlu~e da me puste ranije, mo`da odem i pre isteka ugovora, a akone, onda na kraju slede}e sezone. Ipak, trenutno sam koncentrisa-na na igru u zemqi i na predstoje}e Evropsko prvenstvo. Okupqa-we reprezentacije zakazano je za 21. maj, posle ~ega nas o~ekujeturnir u [vajcarskoj, kvalifikacije za Gran pri i posle Evropskoprvenstvo. Kasnije nam dolazi svetski kup u Japanu, kada }emo na-stojati da se kvalifikujemo za Olimpijadu.

Sawa SAVI]Snimio Zvonko PERGE

30. PLANINARSKI MARATONNA FRU[KOJ GORI

ISPIT VOQEI IZDR@QIVOSTI

Na startu Planinarskog maratona na Fru{koj gori

7/23/2019 040 Odbrana


15. maj 2007.78

PUTOVAWE NA KRF

POMEN JUNA^KIM

PRECIMAU organizacijiCentralnog domaVojske Srbije, od27. aprila do 2. maja,275 zaposlenihu Ministarstvuodbrane i Vojsci,sa porodicama,posetili suznamenitosti srpskeistorije u Gr~koj

ovo turisti~ko putovawe imalo je i kulturni i obrazovni zna~aj, jer je ve}ina putnika prvi put imalapriliku da uìva u lepoti drevne helenske kulture i da oda po~ast hrabrim precima koji su poslestradawa u povla~ewu kroz albanske vrleti spas na{li u okriqu prijateqske zemqe.êtiri „dabldeker” autobusa koja su u petak uve~e krenuli put Soluna, 28. aprila ujutru stigli

su na egejsku obalu. Posle prepodnevnog obilaska grada, Be-le kule, crkve svetog Dimitrija i Galerijusovog slavoluka,turisti su se smestili u poznatom letovali{tu Paralijagde su proveli no}.

Sutradan ujutru kolona se uputila ka trajektu ko-ji prevozi do ostrva Krf. Organizatori su iskoristilipriliku da putnicima omogu}e posetu manastiru Preo-braèwe i Meteorima.

Ponedeqak je bio predvi|en za obilazak „Srp-skog Krfa” koji obuhvata lokalitete vezane za bora-vak na{e vojske 1916. i 1917. godine. Posetioci iz

Beograda posetili su Srpsku ku}u, poloìli venacispred spomen-kosturnice na ostrvu Vido i u

dubine „Plave grobnice”, gde leè posmrt-ni ostaci nekoliko hiqada srpskih

vojnika iz Prvog svetskog rata.Povratak u Paraliju usle-

dio je sutradan. Putnici su po-setili i manastir svete Pet-

ke u klancu Tempi, nadaleko~uvenom po izvoru ~ija vo-

da, kako legenda kaè,iscequje i podmla|uje.

Odmor i okrepqewe do-bro su do{li turistimapred povratak u Srbiju,koji je usledio 2. maja.

Posetioci iz Beogra-da zaustavili su se naZejtinliku gde ih je do-~ekao osamdesetogodi-

{wi ~ika \or|e, ~u-var srpskog vojni~kog

grobqa. Tamo su u ~asti pomen poginulih juna-

ka poloìli vence.A. P.

TRADICIJE

7/23/2019 040 Odbrana


OBAVE[TAVAJU se u~enici i profesori 9. klase Vojnegimnazije da }e se 19. maja 2007. godine organizovati sve~a-ni skup povodom 25. godina zavr{etka {kolovawa klase. Sve-~anost }e se odràti u zgradi Vojne gimnazije, u ul. Petraâjkovskog br. 2, u Beogradu, sa po~etkom u 12 ~asova. Licaza kontakt: Mladen Vuruna: 064/180-15-15; @eqko Ranko-vi}: 064/157-64-72; Milan Vasovi}: 063/882-65-98; Bo{koZeqkovi}: 064/267-10-34; Novica Coni}: 064/428-25-69;Zoran Radenkovi}: 011/320-18-94.

DRUGA klasa VVSS, smer pe{adija, obeleì}e godi{wi-cu zavr{etka {kolovawa 19. maja 2007. Prijavqivawe natelefone: Stevo Ostoji}, vojni 18-040, 014 296-040, 0641312303; Sa{a Markovi}, vojni 19-462, 064 4151330; Go-ran Stojkov, vojni 20-657, 063 8016208.

ÊTRNAESTA klasa Vojne gimnazije u Beogradu obeleì-}e dvadesetu godi{wicu zavr{etka {kolovawa 26. maja2007. Okupqawe u 10,30 ~asova u krugu internata Vojne gim-

nazije (Humska 22). Prijavqivawe na telefone: 0641297598 Branislav Komarica, 064 1632850 Du{ko Miji},011 123764 Stale Staletovi}, 011 3612657 AleksandarBukvi}, 011 3600365 Sa{a Almaàn, 011 2358222 JovicaStankovi}, 011 3201611 Sa{a Strahini}.

SUSRET 45. klase VA KoV, smer artiqerija, povodom 15godina zavr{etka, bi}e odràn 9. juna 2007. u 15.00 satiispred VA KoV. Kontakt telefoni: Mileta Luki} 065-432-0155, 022-432-015, Predrag Puha~a 064-577-3094, 022-474-269 i Zoran \uri} 064-132-0101

ÊTVRTA klasa Vojne gimnazije obeleì}e trideset go-dina od zavr{etka {kolovawa 16. juna 2007. godine. Oku-pqawe je u 10.30 ~asova u zgradi Gimnazije, ul. Petra âj-kovskog br. 2, u Beogradu, Lica za kontakt: Branislav \or-|evi} 064/825-49-36, Neboj{a Lazarevi} 064/832-09-09i Du{an Buban 064/832-94-05.

PEDESETA (118) KoV obeleì}e deset godina od zavr-{etka {kolovawa 23. juna 2007. Skup klase je na Vojnoj aka-demiji u 10 ~asova. Prijavqivawe Milanu Kon~aru na te-lefone: 013 320946, 064 2715876, 011 3600654 i vojni19-414.

INICIJATIVNI odbor za obeleàvawe jubileja – 30. go-dine od zavr{etka {kolovawa polaznika iz 1973. godine Vojneakademije Kopnene vojske u Beogradu, obave{tava pripadnikete generacije da }e se obeleàvawe jubileja obaviti izme|u 26.i 30. juna 2007. godine u krugu Vojne akademije, a potom nasta-vak druèwa u Centralnom domu Vojske Srbije. Prijavqivawe

na telefone 064/179-52-57 ili 064/623-28-57 do 1. juna2007. godine.

P

79

AUTO-RELI STARTUJE 16. JUNA

KARAVANPRIJATEQSTVATradicionalni auto-reli odràva se podpokroviteqstvom op{tina Aran|elovac iTopola, a startuje iz istorijskog Ora{ca

OBAVE[TEWE IZ

VOJNE TURISTI^KE AGENCIJE Telefon za rezervacije u Vojnoj turisti~koj agenciji

– Beograd promewen je i sada glasi: 011/2636-535.

Ostali brojevi telefona su nepromeweni.

P R I J A V A_________________________________________________________

Ime i prezime voza~a_________________________________________________________

Jedinstven mati~ni broj (JMB) voza~a_________________________________________________________

Ime i prezime suvoza~a_________________________________________________________

Adresa sa po{tanskim brojem mesta stanovawa

TELEFONI – fiksni:____________________________Mobilni:_______________________

Marka vozila:______________________________Zapremina motora:_______________ cca

Potpisivawem ove prijave izjavqujem da vozim na sopstvenu odgo-vornost i da }u se pridràvati Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima.

___________________________Potpis voza~a

NAPOMENA: Prijavu popuniti ~itko i poslati je najkasnije do 1.juna 2007. na slede}u adresu: Redakcija magazina „ODBRANA” (Uzobaveznu naznaku „ZARELI”) 11002 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19.(Vi{e prijava se moè poslati u jednoj koverti)

ripreme za ovogodi{wi, 31. po redu, auto-reli „Karavan pri-jateqstva” odvijaju se prema planu sa~iwenom na nedavnoj sed-nici Organizacionog odbora. Ovogodi{we takmi~ewe zajed-ni~ki organizuju Oficirski auto-moto sportski klub i AMK

„Zastava Racing Team”, kako bi nadmetawe dobilo u kvalitetu i mo-glo da se boduje za Kup amaterskih auto-relija Srbije.

Ciq auto-relija je podizawe saobra}ajne i tehni~ke kulture,pove}awe bezbednosti saobra}aja na putevima i druèwe qudi, po-sebno mladih, a sastoji se u vo`wi itinererom dugim oko 60 kilo-metara, dva ispita spretnosti i re{avawa testa iz poznavawa Za-kona o bezbednosti saobra}aja.

Auto-reli startuje u subotu, 16. juna, u Ora{cu, a sa prijavqi-vawem vaqa poùriti jer je broj posada ograni~en.

V. R.

OGLASI

MALI OGLASI

7/23/2019 040 Odbrana


Profesionalni oficiri Vojske Srbije i Ministarstva od-brane Republike Srbije mogu konkurisati za redovno Komand-no-{tabno, odnosno General{tabno usavr{avawe u Vojnoj aka-demiji u {kolskoj 2007/2008. godini, ako ispuwavaju slede}e

uslove:

OP[TI USLOVI:

- da su dràvqani Republike Srbije,- da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu (utvr|uje nadle-`na vojna zdravstvena ustanova) i- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog kri-vi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno, da ni-su osu|ivani za takva dela kaznom zatvora duòm od {est meseci.

POSEBNI USLOVI:

a) Za Komandno-{tabno usavr{avawe:

- da su zavr{ili Vojnu akademiju ili odgovaraju}i fakultet saprose~nom ocenom najmawe 8,00 (kandidati koji su zavr{iliVojnu akademiju sa prose~nom ocenom mawom od 8,00 polaùposeban ispit).- da imaju najmawe ~in majora,- da su u toku slu`be imali sve povoqne slu`bene ocene, odno-sno najmawu ocenu vrlo dobar u posledwem periodu ocewiva-wa, pre upu}ivawa na usavr{avawe,- da su du`nost za koju je odre|en ~in majora ili vi{i ~inuspe{no obavqali najmawe dve godine,- da su zdravi i sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa,- da su ro|eni 1967. godine ili kasnije,- da poznaju najmawe jedan svetski jezik (engleski, ruski, fran-cuski ili nema~ki) u obimu prvog stepena, {to dokumentuju uve-rewem Katedre stranih jezika Vojne akademije, koje ne moèbiti starije od 6 meseci – ako se potvr|uje nivo znawa po pro-pisima Vojne akademije, odnosno 3 godine – ako se potvr|uje

nivo znawa po STANAG-u,- kandidati koji su ve} zavr{ili odre|eni oblik poslediplom-skih studija (za sticawe zvawa specijaliste ili magistra) ikandidati koji do sada nisu uspe{no realizovali planiraneoblike usavr{avawa - poslediplomskih studija (upu}eni nausavr{avawe naredbom na~elnika Uprave za kadrove - Perso-nalne uprave), nemaju pravo konkurisawa.

b) Za General{tabno usavr{avawe:

- da su Komandno-{tabno usavr{avawe oficira ili posledi-plomske studije oblika magisterijuma, zavr{ili sa prose~nomocenom najmawe 8,00,

- da imaju najmawe ~in potpukovnika,- da su komandne, {tabno-operativne, nau~no-nastavne ilidruge du`nosti za koje je odre|en ~in potpukovnika ili vi{i~in, uspe{no obavqali najmawe dve godine,- da su za posledwi period ocewivawa oceweni slu`benomocenom odli~an,- da poznaju najmawe jedan svetski jezik (engleski, ruski, fran-cuski ili nema~ki) u obimu drugog stepena, {to dokumentuju uve-rewem Katedre stranih jezika Vojne akademije, koje ne moèbiti starije od 6 meseci – ako se potvr|uje nivo znawa po pro-pisima Vojne akademije, odnosno 3 godine – ako se potvr|ujenivo znawa po STANAG-u,- da su ro|eni 1960. godine ili kasnije i- kandidati koji su ve} zavr{ili poslediplomske studije obli-ka doktorata i kandidati koji do sada nisu uspe{no realizo-vali planirane oblike usavr{avawa - poslediplomskih studi-ja (upu}eni na usavr{avawe naredbom na~elnika Uprave za ka-drove - Personalne uprave), nemaju pravo konkurisawa.

Prednost za prijem na Komandno-{tabno, odnosno General-

{tabno usavr{avawe ima profesionalni oficir, koji ima bo-qu posledwu slu`benu ocenu, a ako imaju istu posledwu slu-`benu ocenu – prednost ima kandidat koji je kontinuirano uduèm vremenu ocewivan boqom slu`benom ocenom, koji imaboqi uspeh iz prethodnog {kolovawa, koji ima vi{i ~in, kojije postavqen na formacijsko mesto vi{eg ~ina i koji je uspe-{nije obavqao vi{e razli~itih du`nosti.Na osnovu odluke o izboru kandidata Uprava za kadrove Sek-tora za qudske resurse Ministarstva odbrane done}e nared-bu o upu}ivawu izabranih kandidata na Komandno-{tabno iGeneral{tabno usavr{avawe.

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa popuwavaju upitnik

za {kolovawe („Slu`beni vojni list”, broj 41/93, obrazac br.2).Uz upitnik treba priloìti slede}a dokumenta: overene kopijeposledwe dve slu`bene ocene, ocenu zdravstvene sposobnostikoju donosi nadle`na vojnolekarska komisija, overenu fotokopi-ju diplome prethodnog {kolovawa (ako u diplomi nema prose~neocene uspeha, prilaè se izvod iz predmetnih ocena) i uverewekatedre stranih jezika Vojne akademije o stepenu poznavawa stra-nog jezika.Kandidati koji su Vojnu akademiju zavr{ili sa prose~nom ocenommawom od 8 (osam), a ispuwavaju sve druge uslove konkursa, pod-nose prijavu za polagawe posebnog ispita propisanu Uputstvom oposebnom ispitu za prijem na Komandno-{tabno usavr{avawe za

OGLASI

M I N I S TAR S T V O O D B R A N E

S E K T O R Z A Q U D S K E R E S U R S E

UPRAVA Z A KADROVE

raspisuje

K O N K U R SZa prijem oficira na redovno

Komandno-{tabno i General{tabno usavr{avaweu Vojnoj akademiji

15. maj 2007.80

7/23/2019 040 Odbrana


kandidate koji su vojne akademije zavr{ili sa prose~nom ocenommawom od osam („Slu`beni vojni list”, broj 11/00, u daqem tek-stu - Uputstvo).Upitnike (prijave) sa dokumentima kandidata, koji su pozitivnooceweni na bezbednosnoj proveri i mi{qewem stare{ine rangakomandanta puka – brigade ili vi{eg, nadle`na komanda odno-sno ustanova dostavqa Upravi za kadrove Sektora za qudske re-surse, odvojeno za K[U i G[U, najkasnije posledweg dana zakqu-~ewa Konkursa.

Pri prosle|ivawu prijave obavezno navesti du`nost na koju }ekandidat biti postavqen po zavr{etku {kolovawa (naziv du`no-sti i jedinicu).Za kandidate koji nemaju uverewe ili im je istekla va`nost uve-rewa, katedre stranih jezika Vojne akademije, o stepenu poznava-wa stranog jezika, testirawe }e biti izvr{eno dana 23. maja2007. u 09,00 ~asova u Centru za izu~avawe stranih jezika MOu Vojnoj akademiji.Nepotpuni i nekompletni dokumenti ne}e se uzimati u razmatrawe.

MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVE

raspisuje

K O N K U R SZa prijem profesionalnih

vojnih lica i civilnih lica na slu`biu Ministarstvu odbrane Srbije

na poslediplomske studije oblikauè specijalizacije u

Vojnomedicinskoj akademijiU {kolskoj 2007/2008. godini prima}e se kandidati na PDSoblika uè specijalizacije iz slede}ih oblasti:

- Endokrinologija - 2- Hematologija - 5- Ishrana zdravih i bolesnih - 1- Klini~ka neurofiziologija - 2- Nefrologija - 1- Reumatologija - 3

OP[TI USLOVI KONKURSA :

- da su dràvqani Republike Srbije;- da su zdravstveno sposobni za {kolovawe;- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbogkrivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosnoda nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawuduèm od {est meseci.

POSEBNI USLOVI KONKURSA :

- da su poloìli odgovaraju}i specijalisti~ki ispit sa ocenom naj-mawe vrlo dobar;- da su u toku slu`be imali povoqne sve slu`bene ocene, a da zadva posledwa ocewivawa imaju ocenu najmawe „vrlo dobar“;

- da su postavqeni (raspore|eni) na formacijsko (radno) mesto zakoje je predvi|ena uà specijalizacija i da su na tom mestu prov-eli najmawe pet godina;- da su izabrani u nastavno zvawe koje je potvrdio ministarodbrane.

Na osnovu odluke o izboru kandidata za {kolovawe Upravaza kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbraneRepublike Srbije done}e naredbu o prijemu izabranih kandi-data na poslediplomske studije oblika uè specijalizacije.

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa popuwavaju upit-nik za {kolovawe („Slu`beni vojni list”, broj 41/93,obrazac 2) u kome obavezno navode oblast uè specijalizaci-je za koju konkuri{u.

Uz upitnik prilaù:- molbu za odobrewe PDS oblika uè specijalizacije,- overenu fotokopiju diplome o zavr{enoj specijalizaciji (ako u

diplomi nema prose~ne ocene uspeha, prilaè se izvod iz mati~nekwige slu{alaca specijalizacije u VMA),- overene fotokopije posledwe dve slu`bene ocene,- kratku biografiju,- odluku ministra odbrane kojom je potvr|en izbor u nastavnozvawe.

Upitnike (prijave) sa dokumentima kandidata i mi{qewemstare{ine ranga komandanta puka – brigade, ili vi{eg, na-dle`na komanda odnosno ustanova dostavqa Upravi zakadrove Sektora za qudske resurse, najkasnije posledwegdana Konkursa.

Konkurs je otovoren 15 dana od dana objavqivawa u magazinu„Odbrana“.

Ne}e se uzimati u razmatrawe: nepotpuna i nekompletna doku-menta, molbe onih lica koja su ranije oblike {kolovawaneuspe{no realizovala i lica koja ne ispuwavaju uslovekonkursa. Licima kojima nisu odobrene PDS dokumentacijane}e biti vra}ena.

Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Republike Srbijei lica primqenih na {kolovawe reguli{u se ugovorom.

Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Sek-toru za {kolovawe i NIR Vojnomedicinske akademije na tel:31-511, odnosno 011/2668-624.

Usavr{avawe po~iwe 1. septembra 2007. godine i traje jednu{kolsku godinu.Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane Srbije i lica pri-mqenih na usavr{avawe reguli{u se ugovorom.Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u Upra-vi za kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane(tel. 23-513).Uprava za kadrove ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji nisuizabrani.

Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa u magazinu „Od-brana”.Uprava za kadrove }e, nakon analize broja podnetih molbi, oba-vestiti kandidate koji podleù polagawu posebnog ispita, iz ro-dova-slu`bi za koje se nije prijavio potreban broj kandidata ko-ji ispuwavaju uslove, na na~in propisan ta~kom 10. Uputstva(„Slu`beni vojni list” broj 11/00).Poseban ispit realizova}e Vojna akademija u skladu sa Uput-stvom.

81

7/23/2019 040 Odbrana


82 15. maj 2007.

U K R [ T E

N E R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Neumrlost, ve~nost, 2. Osoba sa smislom za lepo, 3. Zaparan, vru}, to-

pao, 4. Grad u Rusiji (ranije Tver), 5. Luka u Alìru, 6. Ma|arski fudbalskiklub, 7. Auto-oznaka za Poàrevac, 8. Okolni prostor, 9. Jadransko, Sre-dozemno, …., 10. Reka u Indiji i Pakistanu, 11. Holandski fudbaler, Jap,12. Ponovo, iznova, 13. Krupnooko, 14. Susedna slova azbuke, 15. îstitiperu}i, 16. Verski zakoni, 17. Planina na granici Srbije i Bugarske, 19.Mesto u Italiji, 21. Holivudski star, Ri~ard, 22. Re~ kojom se zahvaquje,24. Padawe, 25. Izdràvawe, alimentacija (arap.), 27. Prestonica Avga-nistana, 28. Ameri~ki zlatnik sa likom orla, 30. Patuqak, 31. Agroindu-strijski kombinat (skr.), 32. Francuski filmski reìser, Alber, 33. Grad uEngleskoj (drugo slovo: k), 34. Manastir u Crnoj Gori, 35. Slabo, nemo}no,36. Ime glumice Gardner, 37. Savezna dràva u Meksiku, 39. Koji su maledebqine, 40. Ime tenisera Safina, 41. Rtovi, 42. Dovo|ewe, 44. Me|una-rodna organizacija za hranu, 45. Pronalazak, otkri}e, 46. Deo skeleta, 47.Engleski pisac, ârls (prvo slovo: L), 49. Suvo re~no korito u Sahari, 50.Velika grupa naroda u Aziji, 52. Auto-oznaka za Rumu, 53. K, prema.

VODORAVNO:

18. Nepopustqivost, nepomirqivost, 19. Privredna komora Srije (skr.),

20. Vrsta trave, afri~ko koviqe (~etvrto slovo: a), 21. Dodir, veza, 22.Najbliì rod, 23. Stativ, 24. @ensko ime, 25. Namirnice za ishranu, je-lo, 26. Pseudonim istori~ara umetnosti Ota Bihaqa, 27. Mladun~e koko-{ke, 28. Motivacioni faktor, 29. Planina blizu Soko Bawe, 30. Vrstaza~ina pri spremawu mesa, 32. Te~nost {to je prave vodonik i kiseonik,33. Druga, ostala, 34. Nikada, 35. Iznenada, 36. A`daje, nemani, 37. De-seto i 19. slovo azbuke, 38. Simbol nobelijuma, 39. Oznaka ameri~ke dr-àve Nebraska, 40. Nailova imewakiwa, 41. Reka u Jermeniji, 43. Ostr-vo u Jadranskom moru, 44. Zveri iz porodice ma~aka, 46. Mrvica, trunka,47. Soda-voda, 48. Slikarska postoqa, 49. Visinska ta~ka, 50. Biv{i~lan Bitlsa, Xon, 51. @marac, srh, 52. Rascepi, razmimoilaèwa, 53.Letewa, 54. Vo, vo~i} (odmila), 55. Uglovi filmskog snimawa, 56. Imeglumice Dijaz, 57. Psi} iz crtranih filmova, 58. Obrada podataka nara~unarskim ma{inama.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

KOMBINACIJADoro{kevi~ – V. Fedorov

SSSR, 1981.

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A - V O D O R A V N O : S v e t i N a u m , d o p i s , S S S R ,

l i n o r e z , r a n ~ e r , K r o p a , o t o m a n , o k t a n t , K o n r a d , b a l o n , b r a k , a e r o m e t r i ,

o k o v , d e o , a n , r o l o , A t o , d , G i l a n , p r e k o m e r e

, a s , A D , } i f t i n s k i , A n a n a , t , N U C ,

k i l t , k a , e n o , D r d a , s a r d o n i k s , k r t o , r o d a

n , T r n a v a , i k a v a c , s a t e n i , I t a l i ,

K n o s o s , k a m e n a c , l e c i , k v a r t , k r c k a l i c a .

Beli: Kg1, Db2, Ta1, Te1, Lf1, Se5,a2, b4, d3, f2, g2 Crni: Kg8, Df6, Ta8, Tf8, Lh3, Sd4,a7, b7, d5, f4, h7

Crni na potezu.

1…Sf3! 2.gf3 Na 2.Kh1 Dg7 (2…Lg4? 3.gf3 Lf3

4.Kh2 +-) 2.Sf3 (gf3 Lf1 4.Tf1Tf5+-) Lg2 4.Lg2 Db2 -+

2…Dg7 3.Kh2 Lf1 4.Tf1 Tf5 5.Sg4 Th5

0:1

Beli: Kb3, Da7, Td2, Lf1Crni: Kc6, d6

Mat u 2 poteza.1. Te2! Na 1…Kb5 2. Tc2 mat.Na 1…Kd5 2. Lg2 mat.Na 1…d5 2. Te6 mat.

ZANIMQIVOSTIRATNA STRADAWA

MAJSTORAZa vreme Drugog svetskog rata

nastradao je velik broj istaknu-tih sovjetskih {ahista, a najvi{eu vreme opsade Lewingrada. Odpoznatijih tada su ivot izgubi-

li teoreti~ar Vsevold Rauzer(1908-1941), teoreti~ar Alek-sandar Iqin-@enevski (1894-1941), komponista Aleksej Tro-icki (1866-1942), komponistaLeonid Kubeq (1891-1942), Bo-tvinikov trener Samuel Vajn-{tajn (1894-1942), zatim IqaRabinovi~ (1894-1942) i mnogidrugi kod nas mawe poznati maj-stori kao {to su Henrik Volf,Vladimir Petrov, A. Fridman,Belovenec, H. Fridman, Junge,Prèpjorka, Trejbal, [tajner,Votruba, Apel, Loveka, [apiro,Kremer, Kolski, Regeìnski itd.Najve}i broj wih stradao je od iz-gladnelosti prouzrokovane dugo-

godi{wom nacisti~kom blokadom.U vreme nema~kog bombardo-vawa Londona 1944. godine stra-dale su sestre Vera (svetska{ampionka) i Olga Men~ik.

NIKAD NIJE KASNOIzvesni Oskar [apiro je po-stao majstor u 84. godini.

PROBLEMO. Vircburg

1932.

KOMBINACIJASep - [irovSSSR, 1989.

Beli: Kg1, De5, Td2, La6, a4, b3, f2,g2, h3 Crni: Kg8, Dc7, Te8, Ld5, b6, e6, f7,g7, h7

Beli na potezu.

1.Tc2! Dd7 2.Tc8 Te8 3.Dc7!

1:0

7/23/2019 040 Odbrana


7/23/2019 040 Odbrana


PRODAVNICA "VOJNA KW IGA"u c e n t r u B e o g r a d a , u l i c a V a s e ^ a r a p i } a b r o j 2 2

n u d i :

magazin "Odbrana"

vojnostru~ne ~asopise

"Novi glasnik", "Vojno delo" i

"Vojnotehni~ki glasnik"

kwige u izdawu Novinskog centra

"Odbrana", "Vojnoizdava~kog

zavoda", ostalih vojnih i drugih

izdava~a sa temama iz vojne

nauke i tehnike, istoriografije,

geopolitike, medicine, ishranei druga stru~na i popularna

izdawa

kurseve stranih jezika na audio

-kasetama i kompakt-diskovima

kompjutersku literaturu

izdawa na kompakt-diskovima

geografske mape i planove

postere i kalendare

sklapaju}e makete aviona,brodova, vozila, vojnika i

pribor za wih

autorizovane replike naoru`awa

sabqe i bode`e

poslovnu galanteriju i

promotivne artikle sa oznakama

Vojske Srbije - priveske, zna~ke,

futrole za olovke i vizitkarte,

040 Odbrana

Documents

Transcript of 040 Odbrana