041 Odbrana

7/23/2019 041 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/041-odbrana 1/84

G o d i n a

B r

o j 4 1

1 .

j u n

2 0 0 7 .

c e n a 1

0 0

d i n a r a

1 ,

2 0

e v r a

w w w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

VOJSKA NE SME

DA BUDE PROBLEM

VOJSKA NE SME

DA BUDE PROBLEM

I n t e r v j u I n t e r v j u

Ministar odbrane Dragan [utanovac Ministar odbrane Dragan [utanovac

LAMARTINOVISPISI O SRBIMALAMARTINOVISPISI O SRBIMA

Specijalni prilog Specijalni prilog

5

7/23/2019 041 Odbrana


7/23/2019 041 Odbrana


NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................

(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......... .......... ......... ......... .... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije.Blagoslov za {tampawe kwige dao jePatrijarh srpski gospodin Pavle.

Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslatina adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJEKAPITALNO

IZDAWE

310116

7/23/2019 041 Odbrana


4

I N T E R V J U

Ministar odbrane Dragan [utanovacVOJSKA NE SME

DA BUDE PROBLEM 8

Per aspera

TRUMANOV OMLET 11

U F OK US U

General Pono{ u poseti SAD UZLAZNI TREND VOJNE SARADWE 12

Zajedni~ka ve`ba sa Nacionalnom gardom OhajaZNAK POVEREWA 13

T E M A

Perspektiva vojnog zdravstva

IZME\U POTREBA I MOGU]NOSTI 16

OD B R A N A

Jedinice Prve brigade Vojske Srbije na Pasuqanskimlivadama GRMQAVINA GVOZDIKA 22

Upis u Vojnu akademiju i Vojnu gimnazijuSTVARNOST I SNOVI 24

Pukovnik Jozef Helcl, izaslanik odbrane Republike AustrijeDR@AVA NIJE OSTRVO 26

O Protokolu Ministarstva odbrane URE\IVAWE SCENE 29

Posledice upotrebe kasetne municije u Srbiji i Crnoj Gori@UTE UBICE 30

Put oko sveta za 73 danaAVANTURA NA DVA TO^KA 34

S A

D R @ A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), mr Sne`ana \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},

dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m il

[email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”

PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o @ e q k o [ A F A R

1. jun 2007.

"Odbrana" je ~lanEvropskog udru`ewa vojnih novinara

22

7/23/2019 041 Odbrana


P R I L O G

Alfons de LamartinSRBIJA IZME\U EVROPE

I ORIJENTA 35D R U[ T V O

Veqko \urovi}, ratni snimateq i izve{ta~RAT U OTKUCAJU SRCA 51

S V E T

Oruàne snage RumunijeKRUNISANIINTEGRACIJSKI NAPORI 56

Zajedni~ka obuka gr~kih i srpskih padobranacaSKOK SA DUGOM ZADR[KOM 59

Ira~ke bakterije otporne na antibiotikeNEVIDQIVI NEPRIJATEQ 60

K U L T U R A

Jirì Dinstbir, novinar i diplomataOPTIMIZAM JESTRATEGIJA USPEHA 66

F EQ T O N

Vojni muzej i beogradska tvr|ava (4)TRAJNO RE[EWE 70

L I ^ N O S T I

Desanka Maksimovi}

[APUTAWE MOLITVE 74S E ] AW E

GENERAL MILORAD - MI[APRELEVI] 77

Akcija VU Tara povodom trideset godina radaSEDAM DANANA SEDAM RATA 79

56

RE^ UREDNIKA

5

30

SARADWA

M inistarstvo odbrane i Vojska Srbije ostvaruju veoma dinami~nu i plodotvornu me|unarodnu vojnu saradwusa oruànim snagama vi{e od 40 zemaqa sveta. Tako sena delu potvr|uje ~iwenica da su to va`ni instrumenti spoqne politike jedne zemqe. Glavni oslonci te saradwe,

prema re~ima ministra odbrane Dragana [utanovca, bi}e Brisel, Va{ington i Moskva.

Brojne susrete i zajedni~ke aktivnosti mala ekipa novinara na{eg lista ponekada jedva uspe da zabeleì i o tome obavesti javnost. Neke od wih svakako zasluùju posebnu pa`wu.

Nedavno, posle vi{e od pola veka, ponovo su se susreli najvi{i vojni predstavnici SAD i Srbije. Na~elnici

general{tabova dve zemqe, generali Piter Pejs i Zdravko Pono{, dogovorili su tom prilikom konkretne oblike vojne saradwe u okviru Programa dràvnog partnerstva sa Ohajomkoji, da podsetimo, obi~no po~iwe kao vojni, a kasnije se sve vi{e razvija i u sferama ekonomije, nauke, zdravstva,obrazovawa i drugim oblastima.

Zna~ajan podsticaj vojnoj saradwi i izgra|ivawu partnerskih odnosa sa oruànim snagama SAD bi}e i otvarawe Kancelarije za saradwu u oblasti odbrane u Beogradu i uspostavqawe redovnih bilateralnih konsultacija dva ministarstva odbrane.

Po Programu dràvnog partnerstva sa Ohajom, u proteklih devet meseci od wegovog potpisivawa, realizovan je ~itav niz zajedni~kih aktivnosti. Najzna~ajnija tek predstoji.Pripreme su u punom jeku za u~e{}e na{ih oficira i

podoficira na ve`bi Nacionalne garde Ohaja sredinommeseca u Fort Grejlingu u Mi~igenu.

Bi}e to prilika za sticawe novih iskustava i ovladavawe operativnim procedurama u procesu mobilizacije jedinica,pripremi i izvr{avawu namenskih zadataka, a sve radi postizawa interoperabilnosti Vojske Srbije, koja se izraàva u wenoj sposobnosti da u~estvuje sada u obuci i ve`bama, a ve} sutra i u zajedni~kim zadacima i misijama.

Na sli~nom ispitu ve} krajem juna, kako je najavqeno, na}i }e se i jedinice rumunske, bugarske i srpske vojske na trilateralnoj ve`bi „Dunavska straà” koja }e pokazati kakve su mogu}nosti za zajedni~ki odgovor na regionalne bezbednosne rizike i pretwe uz u~e{}e nacionalnih tela za upravqawe krizama. U ovom broju predstavqamo oruàne

snage Rumunije, a u narednom smo rezervisali prostor za bugarsku armiju.Gr~ki i srpski padobranci nedavno su razmenili iskustva

na zajedni~koj obuci u Specijalnoj brigadi. Za takav oblik saradwe zainteresovane su i wihove italijanske kolege, a ve}na jesen, kako je najavqeno, pridruì}e im se i ruski specijalci na tradicionalnom me|unarodnom padobranskomvi{eboju u Ni{u.

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

6

AKTUELNO

PRIMOPREDAJADU@NOSTI

U Ministarstvu odbrane Republike Srbije 16. maja izvr{e-na je primopredaja du`nosti izme|u dosada{weg ministra Zora-

na Stankovi}a i novog ministra odbrane Dragana [utanovca.Tom prilikom Zoran Stankovi} je zahvalio ~lanovima Kolegi-juma na dobroj saradwi, a novom ministru poèleo uspe{an rad.

Ministar odbrane Dragan [utanovac najavio je da }e prio-ritet u wegovom radu biti nastavak reformi sistema odbrane iVojske Srbije i obezbe|ewe materijalnih i drugih uslova za uspe-{no sprovo|ewe tog procesa.

NOVA POSTAVQEWAU MINISTARSTVU ODBRANENa du`nost dràvnog sekretara Ministarstva odbrane ime-

novan je dr Zoran Jefti}. Ro|en je 1959. godine. Diplomiraoje i magistrirao na Fakultetu narodne odbrane u Beogradu. Dok-torirao na Fakultetu bezbednosti. Od 1993. godine obavqao jevi{e rukovode}ih funkcija u Vojsci i Ministarstvu odbrane. Od

2003. do 2005. na~elnik je Odeqewa za saradwu sa Natoom uMinistarstvu odbrane SCG, od 2005. do 2006. bio je pomo}nikministra odbrane za qudske resurse, a 2007. postavqen je za na-~elnika Odeqewa za civilno-vojnu saradwu General{taba VS.

Sekretar Ministarstva odbrane je Dragan Radulovi}. Ro-|en je 1952. godine. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu1976, a pravosudni ispit poloìo 1986. U vi{e organizacija ra-dio je kao sekretar ili pomo}nik direktora za pravne i op{te po-slove. Na funkciji sekretara Saveznog ministarstva unutra{wihposlova bio je od 2001. godine do prestanka rada Ministarstva.

Dr Bojan Dimitrijevi} postavqen je za pomo}nika mini-stra odbrane za qudske resurse. Ro|en je 1968. godine. Doktor jeistorijskih nauka. Od marta 2003. do sredine aprila 2004. bioje savetnik ministra odbrane. U to vreme rukovodio je timom kojije izradio Strategiju odbrane SCG i Belu kwigu odbrane SCG . U

periodu 2004–2005. bio je savetnik ministra spoqnih poslova,a od aprila 2005. je savetnik predsednika Srbije za odbranu ivojna pitawa.

Mr Du{an Spasojevi} je novi pomo}nik ministra odbra-ne za politiku odbrane. Ro|en je 1974. godine. Diplomirao naPravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao na Londonskoj {ko-li ekonomije i politi~kih nauka. Tokom 2000. radio u Saveznomministarstvu unutra{wih poslova, a 2004. imenovan za savetni-ka predsednika Republike Srbije.

Ilija Pilipovi} je postavqen za pomo}nika ministra od-brane za materijalne resurse. Ro|en je 1968. godine. Diplomi-rao na Ma{inskom fakultetu. Radio u predstavni{tvima vi{ekompanija, a od januara 2003. je u „Jugoimportu – SDPR”.

N A S T A V A K

M I N IS TA R O D B R A NE D R A G A N [ U TA

F O R M I R A N 1 2 6

M

S

inistar odbrane Dragan [utanovac prisustvovao je 29. maja sednici pro{irenog Kolegijuma na~elnika General{taba Vojske Srbije.Na sastanku u General{tabu, general-potpukovnik Zdravko Pono{

predstavio je proces transformacije Vojske Srbije. Ministar [utanovac izrazio je zadovoqstvo dosada{wim tokom transformacije i nagla

N A S T A V A K

ve~anost formirawa 126. Centra vazdu-hoplovnog osmatrawa, javqawa i navo-|ewa, odràna je 28. maja u kasarni Ba-wica.Sve~anosti su prisustvovali i na~elnik

General{taba Vojske Srbije general-potpu-kovnik Zdravka Pono{, zamenika na~elnikaG[ VS general-potpukovnik Miloje Mileti}i komandant Vazduhoplovstva i protivvazdu-hoplovne odbrane general-major Dragan Ka-tani}.

Obra}aju}i se stare{inama i gostima

general Pono{ je podsetio na tradicije ro-da VOJIN i izrazio visoka o~ekivawa od ko-mande novoformiranog Centra. Na~elnik Ge-neral{taba je ukazao na potrebu ve}ih ula-gawa u radarske i osmatra~ke sisteme u na-{oj vojsci.

Komandant Centra potpukovnik Slavo-qub Tadi} rekao je da se pred wima nalaziodgovoran zadatak da nastave tradicije slav-ne 126. brigade VOJIN. On je dodao da }epripadnici Centra dati puni doprinos stva-rawu uslova za ulazak Vojske Srbije u evro-atlanske integracije. A. P.

7/23/2019 041 Odbrana


IZ AKTIVNOSTIMINISTRA ODBRANE>>> PRIJEM ZAAMBASADORE ITALIJE I RUSIJE – Mi-

nistar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je, 28. maja, uodvojenim susretima, sa ambasadorima Italije i Rusije, Alesan-drom Merolom i Aleksandrom Aleksejevim.

U razgovoru sa ambasadorom Italije ministar [utanovac jeistakao da je ta zemqa jedan od najva`nijih partnera Srbije i na-glasio da izuzetno ceni wenu sna`nu podr{ku punopravnom ~lan-stvu Srbije u Partnerstvu za mir i EU.

Sastanku ministra [utanovca sa ruskim ambasadorom pri-sustvovao je vojni izaslanik general Vladimir Lugovoj, kome je mi-nistar povodom odlaska sa du`nosti uru~io pozla}enu sabqu.

Ambasador Rusije i ministar [utanovac iskazali su zajed-ni~ko opredeqewe ka nastavku saradwe ministarstava odbranei vojski Srbije i Rusije. Ministar je izrazio posebno zadovoq-stvo {to }e pripadnici padobranskih jedinica Ruske Federacijeu~estvovati na internacionalnom takmi~ewu koje }e se odràti uNi{u. Sastancima sa ambasadorima Italije i Rusije prisustvo-vao je i pomo}nik ministra za politiku odbrane mr Du{an Spa-sojevi}.

>>>SUSRET SA AMBASADOROM JAPANA – Ministarodbrane Srbije Dragan [utanovac razgovarao je 29. maja sa am-basadorom Japana Tada{ijem Nagaijem o unapre|ewu sveukupnihbilateralnih odnosa Srbije i Japana, kao i o unapre|ewu sarad-we ministarstava odbrane dve zemqe.

>>> PODR[KA„ZASTAVA ORU@JU” – Ministar odbraneRepublike Srbije Dragan [utanovac sastao se 25. maja sa pred-stavnicima preduze}a Zastava–oru ja a. d. Kragujevac.

Predstavnici Zastava-oru`ja informisali su ministra oproblemima preduze}a.

Ministar [utanovac je naglasio spremnost Ministarstvaodbrane da pomogne u re{avawu problema Zastava–oru ja i naja-vio da }e obaviti konsultacije sa drugim ministarstvima radi

pronalaèwa najboqeg modela za pojednostavqewe procedure zadobijawe dozvola za izvoz oru ja.

>>>POMEN POGINULIM PRIPADNICIMA GARDIJSKEBRIGADE – Ministar odbrane Dragan [utanovac poloìo je 20.maja venac na spomen-obele je pripadnicima Gardijske brigade itrojici pacijenata bolnice „Dr Dragi{a Mi{ovi}”, koji su pogi-nuli u bombardovawu 20. maja 1999. godine.

Cve}e su poloìli i ~lanovi porodica poginulih vojnika ipredstavnici Skup{tine grada Beograda, Gardijske brigade i Kli-ni~ko-bolni~kog centra „Dr Dragi{a Mi{ovi}”.

Posle polagawa venca, ministar [utanovac je razgovarao sapredstavnicima porodica poginulih i obe}ao podr{ku Ministar-stva odbrane u izgradwi spomen-obele ja na mestu stradawa.

>>> PRIJEM ZA PREDSTAVNIKE NEVLADINE ORGANI-

ZACIJE PORODICANASTRADALIH I UNESRE]ENIH IZ BEO-GRADA – Ministar odbrane Republike Srbije Dragan [utanovacsastao se 23. maja sa predstavnicima nevladine organizacije po-rodica nastradalih i unesre}enih iz Beograda.

Predstavnici organizacije zatraìli su pomo} ministra od-brane u pronalaèwu odgovora na pitawa koja se odnose na bom-bardovawe zgrade RTS i pogibiju 16 radnika televizije, ali istradawa drugih vojnika i civila u bombardovawu 1999. godine.

Ministar je izrazio spremnost da Ministarstvo odbrane uokviru svojih nadle`nosti pruì svu neophodnu pomo} u rasvetqava-wu ovih slu~ajeva, najavio da }e u okviru Ministarstva biti formi-rano radno telo koje }e se time baviti, te da }e inicirati postavkumemorijalne sobe stradalim u bombardovawu 1999. godine.

R E F O R M I

VAC U G ENERAL[ TABU VO JS KE S RBI JE

C E N T A R V O J I N

sio da je za nastavak uspe{nog sprovo|ewa reformi neophodno hitno do-no{ewe novih zakona o vojsci i odbrani.

Sastanku su prisustvovali dràvni sekretar dr Zoran Jefti} i po-mo}nici ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, zapolitiku odbrane mr Du{an Spasojevi} i za materijalne resurse IlijaPilipovi}.

R E F O R M I

7/23/2019 041 Odbrana


Nepune dve nedeqe posle preuzimawa du`nosti, u prvom intervjuuotkako je na toj funkciji, najmla|i ministar odbrane Srbije Dra-gan [utanovac govori o prioritetima u radu i nagla{ava jasnoopredeqewe da se zapo~eti reformski procesi u sistemu odbraneprivedu kraju.

Gospodine ministre, {ta su prioriteti u radu Ministarstva od-brane?

– Osnovni prioriteti u ovom trenutku se mogu podeliti u vi{e segme-nata: na nastavak zapo~ete reforme sistema odbrane, br`e i aktivnijeukqu~ivawe u bezbednosne integracije i poboq{awe socijalnog i materi-jalnog statusa pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske.

Da bismo uspe{no nastavili sa sprovo|ewem reforme, neophodno jehitno dono{ewe novih zakona o odbrani i Vojsci, zatim zakona o slu`bamabezbednosti, ali i usvajawe niza podzakonskih akata, uspostavqawe opti-malne funkcionalne organizacije i u Vojsci, i u Ministarstvu, dostizaweprojektovane broj~ane veli~ine sistema odbrane i potpuna profesionali-zacija, tehni~ka modernizacija i reforma vojno{kolskog sistema i obuke.

Moram da napomenem da }e jedan od velikih poslova zaposlenih u Mi-nistarstvu odbrane biti i vra}awe ugleda Vojsci, Ministarstvu i wihovimpripadnicima. Svaki od ovih segmenata je podjednako va`an i apsolutno }uinsistirati na wihovoj potpunoj realizaciji.

Imaju}i u vidu da je Vlada formirana na osnovu pet strate{ki bitnihpitawa za Srbiju, od kojih je jedan odnos sa Ha{kim tribunalom, smatramto jednim od svojih prioritetnih zadataka i usmeri}u sve potencijale kare{avawu tog pitawa.

Podseti}u vas da je Ministarstvo odbrane tek odnedavno u okviruVlade Republike Srbije. Ube|en sam da }e zbog same te ~iwenice imati bo-

Imam poverewe u na{uVojsku i wene pripadnike

i u svoje saradnike u

Ministarstvu i

General{tabu.

Ne}u {tedeti ni sebe

ni wih, kako bismo

zajedni~kim snagama

popravili trenutno

stawe. Vojska ne smeda bude problem, ali

ni vojska ne sme da ima

probleme, rekao je

ministar odbrane Srbije

Dragan [utanovac

u svom prvom intervjuu

magazinu „Odbrana”.

MINISTAR ODBRANEDRAGAN [U TANOVAC

VOJSKANE SMEDA BUDEPROBLEM

1. jun 2007.

7/23/2019 041 Odbrana


i Va{e vi|ewe wihovog materijalnog poloàja i statu-snih pitawa, jer je Nacrtom strategijskog pregleda od-brane, do kraja godine predvi|eno znatno smawewe bro-ja zaposlenih u sistemu odbrane, me|u kojima bi, kako je najavqeno, bez posla ostalo najvi{e civilnih lica?

– Nije tajna da u okviru MO ima vi{e zaposlenih civilnihlica nego {to je na{oj vojsci potrebno. Neophodno je smawewebroja zaposlenih, jer je ovakvo stawe neodrìvo. Insistira}u dase diskreciona prava nadre|enih svedu na najmawu meru, te da se

broj zaposlenih smawi uz pa`qivo vrednovawe kvaliteta, stru~-nosti i neophodnosti kadrova (zaposlenih).

U nadle`nosti ministra odbrane je i re{avawe nagomi-lanih problema u odbrambenoj industriji Srbije. Kakva je perspektiva preduze}a u toj privrednoj grupaciji?

– Naivno bi bilo pomisliti da Ministarstvo odbrane iliVojska Srbije mogu samostalno da re{avaju taj problem. Problemje mnogo ve}i i ozbiqniji i mora}e da ga re{ava sama Vlada. Ono{to mogu da kaèm jeste da Ministarstvo odbrane ne}e raditi u

korist {tete Vojske tako {to }e samotransferisati (usmeravati) novac izbuxeta ka odbrambenoj industriji. Po-dràva}emo svaku inicijativu od-brambene industrije koja poboq{avaodbrambenu mo} na{e zemqe, a sa

druge strane odbrambena industrijamora da se prilagodi veli~ini trì-{ta na koje èli da plasira svoju ro-bu i da ima realne zahteve prema MO.

Ulaskom u Partnerstvo za mirotvaraju se perspektive za odbrambenuindustriju i smatram da je to jedan odprioriteta kojima se resorno mini-starstvo u budu}em periodu mora bavi-ti. Ako smo nekada govorili da je od-brambena industrija u problemu zbognemogu}nosti izvoza, ja }u u~initi sveza ubrzavawe izdavawa dozvola. To pi-tawe sam ve} pokrenuo na sednici Vla-de, ali i inicijativu za izmene i dopu-

ne Zakona o spoqnotrgovinskom pro-metu naoruàwa i vojne opreme .

Strategijskim pregledom od-brane najavqena je i reorga-nizacija vojnog obave{tajno -bezbednosnog sistema. Kako }e se ona odvijati i {ta je su-{tina tog procesa?

– Uspostavqawe racionalnog iefikasnog obave{tajno-bezbednosnogsistema odbrane jeste jedan od prio-riteta za ukupnu reformu sistema od-brane, ali i bitan segment usposta-vqawa ukupnog obave{tajnog sistemaRepublike Srbije. Siguran sam da }e

Ministarstvo odbrane u okviru Sa-veta za nacionalnu bezbednost imativa`nu ulogu, stoga je neophodno da seza najkra}e vreme donese zakon o slu-`bama bezbednosti.

U ovom trenutku obave{tajno-bez-bednosni sistem Ministarstva od-brane ~ine Vojnoobave{tajna agen-cija, Vojnobezbednosna agencija,obave{tajno-izvi|a~ki organi i jedi-nice Vojske. Novim zakonom }e se fo-rmirati jedinstvena agencija od VOAi VBA.

qi, dakle, ravnopravan tretman u odnosu na druga ministarstva,{to do sada nije bilo tako.

Kako vidite nastavak reformskih procesa u sistemu od-brane Srbije?

– Reforma koja se odnosi na uspostavqawe optimalne iefikasne Vojske dobrim je delom privedena kraju, u skladu sapredvi|enim i planiranim aktivnostima u Nacrtu strategijskog pregleda odbrane , i ona se mora zavr{iti u toku ovog polugodi-{ta. Istovremeno, zna~ajan i obiman posao predstoji i u okvi-

ru reforme Ministarstva odbrane i to }e, tako|e, biti na{prioritet.

Normativni okvir je osnova za nastavak reformskog procesa. Kakva }e biti dinamika usvajawa neophodnih zakona i strategijsko-doktrinarnih dokumenata?

– Drago mi je {to je i sam premijer u svom ekspozeu izneostav da je jedan od najpre~ih zadataka nove Vlade Srbije usvajawePredloga zakona o Vojsci i odbrani i siguran sam da }e to bitiprioritet u mom radu kao ministra odbrane i mojih saradnika.

Svestan sam da ubrzani nastavakreformi zavisi i od tih zakona, u~i-ni}u sve da se Predlog zakona za naj-kra}e vreme na|e na dnevnom reduSkup{tine Srbije i da se taj vi{ego-di{wi problem prevazi|e. Smatram

da je usvajawe zakona neophodan pred-uslov i za boqe finansirawe sistemaodbrane, {to je jedna od kqu~nih po-treba. Moramo biti svesni da u Vojskunije ulagano nedopustivo dugo i da seti problemi, naàlost, ne mogu re{i-ti preko no}i. @elim da kaèm – dra-go mi je {to }u to re}i ba{ za „Odbra-nu“ – da imam poverewe i u na{u Voj-sku i wene pripadnike, i u svoje sarad-nike u Ministarstvu i General{tabu.Ne}u {tedeti ni sebe ni wih kako bi-smo zajedni~kim snagama popravilitrenutno stawe. Vojska ne sme da budeproblem, ali ni vojska ne sme da imaprobleme.

Dugogodi{wa te{ka materijal-na situacija u sistemu odbra-ne jeste stawe koje ste nasle-

dili. [ta }ete preduzeti na prevazilaèwu tih problema i kakve su, po Va{oj oceni, per-spektive za wihovo re{avawe?

– Bez poboq{awa li~nog i rad-nog standarda i bez savremenih sred-stava ratne tehnike nema respekta-bilne i efikasne vojske. O~ekujem da}emo u oba pravca ve} slede}e godineostvariti zna~ajan napredak.

Pored buxeta, jedan od bitnih

segmenata za finansirawe sistemaodbrane jeste i Master plan , odnosnoprodaja vojne imovine i plansko ula-gawe tih sredstava. @elim da nagla-sim da je Master plan jedinstven i ne-ponovqiv i da ne}u dozvoliti da se tasredstva tro{e neplanski. Tako|e,o~ekujem i sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, koja }e nam omo-gu}iti neke kapitalne investicije, kao{to je remont aviona MiG 29.

Pripadnike Ministarstva od-brane i Vojske svakako zanima

Imaju}i u vidu da je Vlada formirana na osnovu pet strate{ki bitnih pitawa za Srbi-ju, od kojih je jedan odnos sa Ha{kim tribuna-lom, smatram to jednim od svojih prioritet-

nih zadataka i usmeri}u sve potencijale ka re{avawu tog problema. Problem ha{kih op-tuènika je, u stvari, problem civilnih bez-bednosnih struktura, i ne}u dozvoliti da se taj problem prebacuje na teret Vojsci.

Moramo biti svesni da u Vojsku nije ulagano nedopustivo dugo i da se nagomilani proble-mi, naàlost, ne mogu re{iti preko no}i.

Ministarstvo odbrane i Vojska jesu instru-ment spoqne politike. Na tom planu zalaga}u se za razvijawe saradwe sa tri glavna oslon-ca, Briselom, Va{ingtonom i Moskvom.

Neophodno je smawewe broja zaposlenih u si-stemu odbrane, posebno civilnih lica, jer je ovakvo stawe neodrìvo. Insistira}u da se

diskreciona prava nadre|enih svedu na naj-mawu meru i da se broj zaposlenih smawi uz pa`qivo vrednovawe kvaliteta, stru~nosti i neophodnosti kadrova.

Uspostavqawe racionalnog i efikasnog oba-ve{tajno-bezbednosnog sistema jeste jedan od prioriteta za ukupnu reformu sistema odbra-ne, ali i bitan segment uspostavqawa ukupnog obave{tajnog sistema Republike Srbije. Sigu-ran sam da }e Ministarstvo odbrane u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost imati va`nu ulogu, stoga je neophodno da se za najkra}e vre-me donese zakona o slu`bama bezbednosti.

Odbrambena industrija Srbije mora da se prilagodi veli~ini trì{ta na koje èli da plasira svoju robu i da ima realne zahteve prema Ministarstvu odbrane.

S n i m i o G . S T A N K O V I ]

7/23/2019 041 Odbrana


– Moj li~ni vrednosni sud je vrlo jasan, a to je da svi ha{kioptuènici moraju sesti na optuèni~ku klupu. S druge strane, naosnovu zakonskih ovla{}ewa, a u okviru Ministarstva odbrane iVojske Srbije u~ini}u sve da se moj vrednosni sud realizuje i dase taj odnos demistifikuje.

Posebno èlim da naglasim da sam ja, kao i vojni vrh, sve-stan svojih zakonskih obaveza, ali da je problem ha{kih optuè-nika, u stvari, problem civilnih bezbednosnih struktura, te dane}u dozvoliti da se taj problem prebacuje na teret Vojsci. U naj-kra}em roku pokrenu}u aktivnosti kojima }e biti pokazana jasnaopredeqenost Ministarstva odbrane i Vojske da efikasno u~e-stvuje u re{avawu tog problema.

Slavoqub M. MARKOVI]

Zbog politi~kih prilika u zemqi do{lo je do zastoja u rea-lizaciji planiranih aktivnosti u okviru programa Partner-stvo za mir. Koji su prvi koraci za ubrzawe tog procesa?

– Proces izbora nove Vlade Srbije je usporio aktivnosti uokviru Programa Partnerstvo za mir. Na{ prvi korak jeste pod-no{ewe Prezentacionog dokumenta na kome se u Ministarstvuuveliko radi. Potom sledi pojedina~no potpisivawe Programa

Partnerstva za mir, u kome }e biti precizirane aktivnosti iobaveze u kojima }e na{a zemqa u~estvovati. To }e svakako do-prineti daqoj reformi oruànih snaga i dostizawu savremenihstandarda u toj oblasti.

Do zastoja u me|unarodnoj vojnoj saradwi nije do{lo.Naprotiv! Ona je i proteklih meseci bila vrlo dina-mi~na. U kojim oblastima }e se ubudu}e odvijati?

– Ministarstvo odbrane Srbije odràva veoma dinami~nume|unarodnu saradwu sa vi{e od 40 zemaqa, koja se sprovodiprema bilateralnim sporazumima.

Razmena iskustava u bilateralnim susretima predstavqa do-bar na~in da se stekne predstava o iskustvima drugih zemaqa iprenesu ste~ena znawa u aktivnostima koje se sprovode na refor-mi sistema odbrane. Prijemom u Partnerstvo za mir na{a zemqaje dobila vi{e mogu}nosti za usavr{avawe na{ih oficira i raz-

menu iskustava u oblasti edukacije i obuke, {to znatno doprinosinastavku reformi i integracionih procesa u na{oj zemqi.Pokazateq dobre regionalne saradwe jeste trilateralna

ve`ba, koju }e krajem juna izvesti vojske Srbije, Rumunije i Bugar-ske, ali i u~e{}e pripadnika padobranskih jedinica Ruske Fede-racije na internacionalnom takmi~ewu, koje }e se tokom godineodràti u Ni{u.

Istovremeno se povoqno razvijaju partnerski odnosi saoruànim snagama Sjediwenih Ameri~kih Dràva i konkretno –sa Nacionalnom gardom Ohaja. Na~elnik General{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{ vratio se nedavno iz SAD, i prveinformacije koje sam dobio ukazuju na uspe{nost posete, a ve} zadesetak dana u Ohajo }e otputovati i grupa profesionalnih vojni-ka u okviru obu~avawa na nivou razmene malih jedinica. Sve toukazuje da se brzo otvaraju brojne nove i korisne mogu}nosti zame|unarodnu vojnu saradwu.

Ministarstvo odbrane i Vojska jesu instrument spoqne poli-tike. Na tom planu zalaga}u se za razvijawe saradwe sa tri glav-na oslonca, Briselom, Va{ingtonom i Moskvom.

Ve} dugo se bavite pitawima odbrane i bezbednosti, iz-me|u ostalog i kao predsednik i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skup{tine Srbije. Kako ocewujete civilno-vojne odnose u Srbiji, a posebno demokratsku civilnu kontrolu Vojske?

– Naàlost, to nije problem koji je karakteristi~an samo zana{e doba. Olga Popovi}-Obradovi} u jednoj svojoj studiji, ras-pravqaju}i o vojnoj eliti i civilnoj vlasti u Srbiji, kaè da ve}letimi~an pogled na istoriju odnosa civilnih i vojnih vlasti uSrbiji i Jugoslaviji pruà onespokojavaju}u sliku.

U~ini}u sve da se ta slika promeni, odnosno da parlamentima potpuni uvid u rad ovog ministarstva. Naravno, kao i u sva-kom demokratskom dru{tvu, uvaì}u sve konstruktivne ideje kojedolaze od nevladinog sektora, jer smatram da je ta saradwa kori-sna za vojsku, a samim tim i za na{e dru{tvo.

Jedan od bitnih segmenata bi}e i otvarawe ka javnosti iru{ewe raznih predrasuda koje su stvorene pod pla{tom „vojnetajne“.

@elim na kraju da kaèm da i pored te{kog perioda kroz ko-ji je na{a vojska pro{la, gra|ani imaju visok stepen poverewa uwu. U~ini}u sve {to je u mojoj mo}i da na kraju mog mandata gra|a-ni Srbije budu jo{ ponosniji na svoju vojsku.

U javnosti se ~esto pomiwe ime generala Mladi}a veza-no za Vojsku Srbije. Kakav je Va{ stav o tome?

10

1. jun 2007.

BIOGRAFIJA

Dragan [utanovac, prvi ministar odbrane Republike Sr-bije, ro|en je 24. jula 1968. godine u Beogradu, gde je zavr{io

osnovnu {kolu i [estu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je naMa{inskom fakultetu u Beogradu, Odsek hidroenergetike.

Posebno se specijalizovao u oblasti bezbednosti. Sauspehom je zavr{io specijalne kurseve u Sjediwenim Ameri~-kim Dràvama, gde je dobio diplomu za oblast sprovo|ewa za-kona (Law Enforcement), diplomu za oblast sigurnosnih pitawa inadzora (Security Issues and Oversight) i diplomu presti`nog ame-ri~ko-nema~kog Centra „Mar{al“ za bezbednosne studije u Gar-mi{-Partenkirhenu.

U periodu april–maj 2000. bio je staìsta Evropskog par-lamenta u Strazburu i Briselu.

Novembra 2000. godine imenovan je za specijalnog savet-nika Saveznog ministarstva unutra{wih poslova, a 2001. zapomo}nika saveznog ministra unutra{wih poslova.

Na parlamentarnim izborima 2000, 2003. i 2007. godi-

ne biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skup{tini Repu-blike Srbije.Od 2002. do 2003. godine je na funkciji predsednika Od-

bora za odbranu i bezbednost Narodne skup{tine RepublikeSrbije. Od 2004. do 2007. je zamenik predsednika Odbora zaodbranu i bezbednost Narodne skup{tine Republike Srbije.

Na lokalnim izborima 2000. i 2004. godine izabran jeza odbornika u Skup{tini grada Beograda.

Na sednici Narodne skup{tine, odrànoj 15. maja 2007,izabran je za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije.

Vojni rok sluìo je 1987/1988. godine u Samoboru – rodveza.

Govori engleski jezik.Oèwen, otac sinova Predraga i Strahiwe.

INTERVJU

7/23/2019 041 Odbrana


P R S P R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Za{to je

prokletstvomitske oficirske

nepouzdanosti

okrenuto samo

Zapadu? Za{to se

jo{ misli da je

svako okretawe

Rusiji qubav,

a prema Americi

izdaja? Ko bi ga

znao! Kao da nas

jo{ drì ono

jogunasto,

inaxijsko, drsko,

tvrdoglavo,

istorijsko NE

velikog majstora

Josipa Broza,

koje je izvrnuto

u svoju apsurdnu

suprotnost, kao

vojni~ka ~arapa.

Ili je ve}

na boqe mesto

oti{la ona

generacija koja

jo{ pamti zna~aj

Trumanovih jaja.

G

11

TRUMANOV OMLET

Z

A

eneral Pono{ se vratio iz Amerike. I rani-je su na{i vojnici leteli preko velike vode,ali odavno na{eg NG[ nije primio wegov

ameri~ki kolega. Ima tome vi{e od pola veka, on-da kad Zdravko Pono{ nije bio ni u petogodi{wemplanu.

Tim povodom li~no sam dao nekoliko izjavaradoznalim srpskim novinarima, tuma~e}i posetukako sam znao i umeo. Ta su obja{wewa, naravno,bitno nesavr{ena zbog nedostatka va`nih infor-macija.

Ali rekao sam da u tome ne vidim ni{ta lo-

{e, i pored pitawa koja su bila intonirana nijan-som rodoqubive tragike. Na primer, „Ho}e li Ame-rikanci sada graditi svoje baze kod nas?“ Ili,„Za{to Pono{ nije i{ao u Rusiju?“ Ili, „Jesmo limi to zaboravili devedeset devetu“? Ili, „Posta-jemo li mi obi~an privezak najve}e vojne sile?“Ili: „Da li nas to Pono{ prodaje za {aku dola-ra?“

Mislim da Amerikanci ne}e graditi svoje ba-ze kod nas, jer su ti muzeji hladnog rata ve} odsvi-rali svoje. Ne znam za{to Pono{ nije i{ao u Ru-siju, mislim da }e i}i ako ga pozov, jer ~ovek izgle-da u~tivo, a tako se i pona{a. Devedeset i devetase zaboraviti ne moè, a i ne sme!

Na slede}a dva pitawa nisam odgovarao, ma-da se u principu na svako moè odgovarati. Aliskromnom novinskom piscu nije dato da le~i bilo~iju ideolo{ku paranoju. Makar se ona predsta-vqala kao majka svih patriotizama. Niti je mojeda obnavqam zlehudu basnu sa nau~enom poukom: o pokvarenom Zapadu i rajskom Istoku, sa matu{komRusijom na ~elu.

A {ta to prvi general prodaje, nije moje dagatam. Verovatno nema ~ime da trguje. Kolikoznam ~ovek je izuzetno skromnog imovnog sta-

tusa. Insinuacija o prodaji dràvne vojske tolikoje glupa i zar|ala da o tome nije higijenski voditiraspravu.

No, zbiqa, {ta zna~i taj Pono{ev put?Jesmo li mi na taj na~in kona~no iza{li iz

vojne izolacije i krenuli da se druìmo po svetu

sa svima koji to ele. To je prednost vojski slobod-nih dràva – da traì saveznike i da bude traè-na kao partner.

Za{to ba{ Amerika?A za{to ba{ da ne?Li~no, na srcu mi je samo moja, srpska vojska,

ali o tome ne govorim ~esto, jer je pateti~no i ne-potrebno. Onaj ko se stalno busa u modra prsa, ipoziva na qubav prema svome, mora da izazove ja-ku sumwu. Ali, evo, zar pre petnaest-{esnaest go-dina nismo ostali sasvim bez saveznika? Ispaloje onda da je ~itav svet poludeo, a samo vladaju}afamilija u nas zna {ta radi.

Tada smo imali nemogu} zadatak: da pobedimo~itav svet, ili da propadnemo. Na{e vo|e su pro-bale jedno, {to im nije i{lo, ali drugo su mnogoboqe znale. Pokazali su svima da im sunovrat ideod ruke, na uàs svih nas. Ali ostao je àl za ne-mogu}om misijom, koja je onda nemu{to definisanakao jedini izlaz: da svi izginemo, pa tek onda daìvimo kao qudi!

a{to je onda Pono{ toliko sumwiv mental-nim naslednicima te klike? Bio je i ranije,zato {to je u~io neke vojne {kole u Londonu.

Ako je ve} bio tamo, mora da je vrbovan. Na{i

oficiri i ne idu preko Laman{a, niti Atlantika,ako ne dozvole da budu prodati stranim silama.[ta to zna~i, aman, bra}o Srbi?

To je za sve srpske ^vorovi}e poslastica izna~i da na{ general u Pentagonu radi neke mutneposlove. Apre svega odvaja srpsku vojnu silu od Jo-sifa Visarionovi~a i predaje je Hariju Trumanu.Za ~uvare utvara ni{ta se nije promenilo, i te-{ko }e se bilo {ta mewati!

Za wih i daqe postoje dva nepomirqiva blo-ka: isto~ni i zapadni. Oni su stalno u sukobu, ami smo na granici toga sukoba, ako ve} nismo nasvojoj, to jest isto~noj strani.

A tu nas redovno ~eka „istorijsko NE“, koje jedrug Tito u onakav brk skresao Staqinu. U~ili smoda je to bila borba za samostalni put u socijali-zam. A ispade da to be{e sudar izme|u dva kulta.Mali je onda pobedio velikoga, ali je imao podr-{ku kod jo{ ve}eg. No, {ta se onda slu~ilo sa na-{im oficirima koji su se {kolovali {irom matu-{ke? Bilo ih je vi{e od 2.000. Zamislite, vi{e od400 (po podacima kojima raspolaèm) ostalo je dazauvek drì stranu velikom bratu.

Da li su oni bili izdajnici otaxbine ili za-robqenici ideologije? Ta se dilema ne da lakorastabiriti. Neko je mo`da samo malo vi{e vo-leo Staqina od Pomoravqa. I mnogi od wih su po-mrli, ili su samo nemo}ni starci, zaboravqeni urodnom kraju i novih gospodara. Utopqeni u no-stalgiju i umrli od we kad je zanos pro{ao, a Ha-zjajin nevoqno oti{ao da se pridruì svojim `r-

tvama.Za{to je onda prokletstvo mitske oficirskenepouzdanosti okrenuto samo Zapadu? Za{to sejo{ misli da je svako okretawe Rusiji qubav, aprema Americi izdaja?

Ko bi ga znao! Kao da nas jo{ drì ono jogu-nasto, inaxijsko, drsko, tvrdoglavo, istorijsko NEvelikog majstora Josipa Broza, koje je izvrnuto usvoju apsurdnu suprotnost, kao vojni~ka ~arapa.

Ili je ve} na boqe mesto oti{la ona genera-cija koja jo{ pamti zna~aj Trumanovih jaja.

Autor je komentator lista „Politika“

7/23/2019 041 Odbrana


Na~elnik General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{boravio je od 21. do 25. maja u posetiSjediwenim Ameri~kim Dràvama.Prvog dana posete general Pono{ je u

Pentagonu imao susret sa na~elnikom Ge-neral-{taba ameri~ke vojske generalomPiterom Pejsom. Bio je to prvi susret naj-vi{ih vojnih predstavnika SAD i Srbijeposle pedeset {est godina.

– Taj sastanak je indikator dostignutognivoa odnosa, nakon wihovog obnavqawaposle nekoliko godina, ocewuje generalPono{. – Izraèna je spremnost obe stra-ne da se maksimalno koristi raspoloìvi

politi~ki prostor za vojnu saradwu. Dogo-voren je nastavak saradwe u konkretnimoblastima za koje smo mi najvi{e zainte-resovani, a to je obrazovawe, obuka i eks-pertska saradwa. Mi i sada imamo ofici-ra na {kolovawu u SAD, ali }e ih ve} to-kom ove godine biti vi{e.

Tokom razgovora u Americi, sa gene-ralom Pejsom i drugim sagovornicima,razmotrena je saradwa Vojske Srbije iKFOR-a. Dobijena su uveravawa da }e uslu~aju nasiqa na Kosovu i Metohiji ame-ri~ka vojska reagovati profesionalno i

radwe u okviru Programa dràvnog part-nerstva.

U nastavku posete, u Ohaju, generalPono{ je o konkretnim oblicima te sarad-we razgovarao sa generalom Gregori Vej-

tom, komandantom Nacionalne garde Ohaja.Konstatovano je da je za devet meseci – odkada postoji taj program, odnosno od kadasu predsednik Boris Tadi} i dràvni sekre-tar Kondoliza Rajs potpisali sporazum SO-FA koji je omogu}io otvarawe Programa dr-àvnog partnerstva sa Ohajom – bilo devetaktivnosti. Neke su realizovane u Srbiji,a neke u SAD, me|u kojima su i posete na{edelegacije Vazduhoplovstva i PVO i delega-cije Sektora za qudske resurse Ministar-stva odbrane. Slede}a bitna aktivnost je

Susret sa na~elnikomGeneral{taba ameri~ke

vojske generalom PiteromPejsom prvi je susret

najvi{ih vojnihpredstavnika SAD i Srbije

posle vi{e od pedesetgodina. Tokom posete

dogovoreni su daqi oblicivojne saradwe, posebno u

okviru Programa dràvnogpartnerstva sa Ohajom.

Na{i prvenstveni interesisu u oblasti obrazovawa,

obuke i ekspertske saradwe.

VISOKA OCENA REFORMI

General Pono{ je prilikom poseteNacionalnom univerzitetu odbraneSAD, sa grupom uglednih stru~waka zareformu sistema odbrane razgovaraoo dosada{wim rezultatima i planovi-ma reforme Vojske Srbije. S obziromda su oni pratili kako su reformesprovo|ene u drugim dràvama central-ne i isto~ne Evrope, dobro je bilo ~utiwihovo mi{qewe i ukazivawe na mogu-}e rizike u tom procesu.

Na{ pristup reformi visoko jeocewen, posebno organizacijski deotransformacije vojske, ura|en za 13meseci, u ~emu druge zemqe nisu bile ta-ko efikasne.

U FOKUSU

GENERAL PONO[ U POSETI SAD

UZLAZNITREND VOJNESARADWE

za{tititi stanovni{tvo, a prvenstvenosrpsko. Takve garancije su jako va`ne, ima-ju}i u vidu zna~aj ameri~kog kontigenta uokviru KFOR-a.

Od ostalih pitawa koja su pokrenuta,

general Pono{ izdvaja otvarawe Kancela-rije za saradwu u oblasti odbrane u Beo-gradu, i to vrlo brzo, ve} po~etkom juna.Otvarawe takve kancelarije tako|e je indi-kator namere da se unapre|uje vojna sarad-wa, jer upravo ta kancelarija treba da ko-ordinira konkretne oblike vojne saradwe.

Za unapre|ewe odnosa zna~ajno je iotvarawe redovnih bilateralnih konsul-tacija dva ministarstva odbrane, o ~emu jeposebno bilo re~i prilikom susreta sa De-nijelom Fejtom, zamenikom pomo}nika mi-nistra odbrane SAD.

U razgovorima u Stejt departmentu sapomo}nikom dràvnog sekretara DenijelomFridom tako|e je bilo re~i o podr{ci voj-

noj saradwi dve zemqe, jer Stejt depart-ment kontroli{e fondove za me|unarodnuvojnu saradwu. Tom prilikom podràni sudogovori i planovi koje su postigli gene-rali Pejs i Pono{.

U Va{ingtonu se general Pono{ sa-stao i sa generalom Stivenom Blamom, ko-mandantom Nacionalne garde SAD i tomprilikom potvr|eni su osnovni pravci sa-

7/23/2019 041 Odbrana


P R I P R E M E Z A Z AJ E D N I ^ K U V E @ B US A N A C I O N A L N O M G A R D O M O H A J A

u~estvovawe 15 na{ih oficira i podofi-cira na zajedni~koj ve`bi sa jedinicamaNacionalne garde Ohaja u drugoj polovinijuna. U septembru, planiran je dolazak oko40 pripadnika Nacionalne garde u Srbiju.

U razgovoru sa generalom Vejtom do-govoreno je i daqe unapre|ewe saradwe uoblasti obuke i obrazovawa. Dostizawevisokih profesionalnih standarda u obu-

ci i obrazovawu predstavqa, prema re~i-ma generala Pono{a, ulagawe u budu}nosti zna~ajnu investiciju u neophodnu intero-perabilnost Vojske Srbije.

U Ohaju je general Pono{ razgovaraoi sa guvernerom te ameri~ke dràve Tedom[triklendom, predsedavaju}im Senata Bi-lom Harisom i spikerom ohajskog KongresaXonom Hustedom. U tim i vi{e susreta sapredstavnicima pojedinih departmana raz-mewene su informacije o ekonomskim i dru-gim temama interesantnim za nastavak Pro-grama dràvnog partnerstva, koji obi~nopo~iwe kao vojni, a kasnije se sve vi{e raz-vija u civilnim sferama, kao {to su ekonom-ska saradwa, nauka i obrazovawe. Za sada

vojna saradwa ima zapaèn uzlazni trend,a kao tranzicioni oblik prema civilnimprogramima pomenuto je vojno zdravstvo, jertu imamo zna~ajne kapacitete.

General Pono{ i ~lanovi na{e dele-gacije posetili su u Ohaju i vi{e centaraza obuku. Zajedni~ka je ocena da postoji {i-rok prostor za razmenu iskustva, gde miimamo prvenstveni interes za upoznavawesa {tabnim procedurama, sistemom obukei pripremama jedinica.

R. MUTAVXI]

F o t o P e n t a g o n

F o t o N a c i o n a l n a g a r d a O h a j a

ZNAK POVEREWANa{ osnovni ciqjeste postizaweinteroperabilnostiVojske Srbije, koja seizraàva u wenojsposobnosti da u~estvujeu zajedni~koj komunikaciji,obuci i ve`bama.To zna~i kompatibilnostsa drugim armijamai mogu}nost izvo|ewazajedni~kih zadataka

i misija.

tivnosti dogovorena je tokom nedavne po-

sete na~elnika General{taba general-potpukovnika Zdravka Pono{a Sjediwe-nim Dràvama i Ohaju. U na{oj delegaci-ji bio je i koordinator te aktivnosti pu-kovnik Milan Mojsilovi}, pomo}nik zaoperacije u Zdruènoj operativnoj koman-di General{taba Vojske Srbije.

Na sastancima sa brigadnim genera-lom Metjuom Kembi~em, zamenikom koman-danta Nacionalne garde Ohaja, zatim sakomandantima brigada koje u~estvuju nave`bi i komandantima bataqona, preci-zirani su angaòvawe i zadaci na{eg ti-ma u predstoje}oj aktivnosti.

U na{em timu su 13 oficira i dva

podoficira, a predvodi ih pukovnik Pe-tar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku idoktrinu. Wih }e 13. juna u Kolumbusu,glavnom gradu Ohaja, i avio-bazi Riken-baker, do~ekati rukovodilac i koordina-tor ve`be, a sutradan avionom odlaze urejon izvo|ewa ve`be – Fort Grejling uMi~igenu, na obali jezera prema Kanadi.U Fort Glejlingu ostaju do kraja ve`be,21. juna.

– Sadràj na{ih aktivnosti je pri-prema i uve`bavawe {tabnih procedurabrigadnog tima – obja{wava pukovnik Mo-jsilovi} – a na listi je oko 115 zadatakakoje treba razraditi za jedinice u proce-su wihovog pripremawa i provere za na-menske misije i zadatke. Pro}i }e se krozstandardne procedure koje defini{u ope-rativno postupawe u okviru zadate misi-je, sa brojnim specifi~nostima u reali-zaciji pojedinih zadataka.

Mi se zapravo ukqu~ujemo u redovnuve`bu Nacionalne garde Ohaja, koja pri-prema svoje jedinice za namenske misije izadatke. Program planiranih aktivnostive`be pro}i }e oko 4.000 pripadnika Na-cionalne garde.

Pukovnik Mojsilovi} isti~e da su,posle obavqenih priprema, ~lanovimana{eg tima poznate sve planirane aktiv-nosti i oni odlazi u Ohajo detaqno oba-

ve{teni o svojim obavezama. Deo ofici-ra bi}e direktno ukqu~en u {tabne aktiv-nosti brigadnog tima, deo }e biti u ko-mandnim strukturama bataqona i ~eta, apodoficiri }e biti u niìm sastavima je-dinica koje u~estvuju u ve`bi.

Tokom svog rada oni }e mo}i da sa-gledaju proces mobilizacije Nacionalnegarde, zatim na~ine, postupke i aktivno-sti u za{titi snaga u zoni izvo|ewa ope-racije, prou~i}e i rukovati novom opre-mom koja je specifi~na za izvr{ewe na-menskih zadataka i odre|enih misija, sa-

Udrugoj polovini juna 15 oficira ipodoficira Vojske Srbije u~estvo-va}e u redovnim ve`bovnim aktivno-stima Nacionalne garde Ohaja, kojapriprema svoje jedinice za misije i

namenske zadatke. Zajedni~ko uve`bava-we planirano je godi{wim programom dr-àvnog partnerstva Srbije i Ohaja, akompletna koordinacija predstoje}e ak-

13

7/23/2019 041 Odbrana


U FOKUSU

do sada imali takvih pojedina~nih angaò-vawa i iskustava na{ih oficira, ali }esada prvi put jedan na{ tim, po strukturisli~an brigadnom timu s kojim }e raditi uNacionalnoj gardi Ohaja, biti ukqu~en u{tabni proces ~iji je zadatak priprema i

provera odre|enih jedinica za izvr{ewenamenskih zadataka, odnosno misija. Mi}emo imati mogu}nost da neposredno, to-kom ve`bovnih aktivnosti, sagledamo na~ini metode wihovog rada.

Razmena malih jedinica, kako se ova-kav vid saradwe naziva, predstavqa pri-meweni deo obuke i osposobqavawa na-{ih oficira i podoficira razli~itih ro-dovskih specijalnosti, na du`nostima odkomandira ~eta do onih na takti~kim ioperativnim nivoima. Ovoga puta na{ timodlazi u SAD na edukaciju, trening i za-jedni~ki rad, a onda }e ve} u septembruuslediti dolazak grupe ameri~kih ofici-ra i podoficira u Srbiju. Raspored ova-

kvih oblika saradwe utvr|uje se jednogo-di{wim dràvnim partnerskim progra-mom. U programu za ovu godinu mi smo te-ì{te svojih o~ekivawa ispoqili u obla-sti obuke, obrazovawa i zajedni~kih ve-`bi, a to }e biti na{i prioriteti i u bu-du}oj saradwi.

I upravo u ~iwenici da na{ tim prviodlazi u SAD, u okviru Programa dràv-nog partnerstva sa Ohajom, treba uo~itibitnu razliku u odnosu na druge sli~neprograme saradwe koje ameri~ke dràveimaju sa partnerskim zemqama, èli danaglasi pukovnik Mojsilovi}. Obi~no su uovakve posete najpre odlazili Amerikan-

ci, pa tek kasnije timovi partnerskih ze-maqa, ali ovde mi prvi odlazimo na jednuovakvu aktivnost u Ohajo, {to je siguran idobar znak poverewa, dobrih odnosa iuvaàvawa na{e èqe da u toj saradwinau~imo {to vi{e.

Na{ osnovni ciq je postizawe inter-operabilnosti Vojske Srbije, koja se iz-raàva u wenoj sposobnosti da u~estvuje uzajedni~koj komunikaciji, obuci i ve`ba-ma. To zna~i kompatibilnost sa drugim ar-mijama i mogu}nost izvo|ewa zajedni~kihzadataka i misija.

R. MUTAVXI]

Delegacija Vojske Srbije ucentru za obuku Nacionalne garde Ohajau Raveni

Pukovnik Milan Mojsilovi} sa generalom Metju Kembi~em,zamenikom komandanta Nacionalne garde Ohaja

SRDA^NOST I OTVORENOST

– Ono {to je sigurno i u {ta se na{a delegacija uverila tokomnedavnih pripremnih aktivnosti u Nacionalnoj gardi Ohaja je krajwekorektan odnos, otvoren pristup i èqa da nam se {to vi{e prikaè,obezbedi, omogu}i, kako bismo stekli {to ve}e iskustvo, odnosno zna-we, isti~e pukovnik Milan Mojsilovi}, na{ koordinator u predstoje-

}oj zajedni~koj ve`bovnoj aktivnosti u Ohaju.Na{oj delegaciji omogu}eno je da poseti vi{e centara za obukuNacionalne garde i stekne uvid u proces obu~avawa wenih pripadnika.

– Zanimqivo je ista}i i veoma srda~an odnos stanovni{tva Oha-ja prema qudima u uniformi, kako prema pripadnicima Nacionalnegarde, tako i prema onima koji nose druga~ije vojne oznake. Veoma ~e-sto qudi u uniformi doìvqaju da im prolaznici prilaze i kaù „hva-la {to sluìte svojoj zemqi” – kaè pukovnik Mojsilovi}.

gurno ne moèmo odmah uspostaviti. Ono{to je funkcionalno je da vidimo wihoveprocedure, izradu teì{nih zadataka,prioritete, kako dolazi do pojedinih re-{ewa... Na{i oficiri bi}e aktivno ukqu-~eni u taj rad, mo}i }e u otvorenoj komuni-

kaciji da saznaju sve {to ih zanima i po-sle tog iskustva sigurno }e znati vi{e.[ta se zapravo dobija ovakvom raz-

menom?– Ono sa ~im smo mi vrlo uspe{no

krenuli u tom pravcu jeste izrada ve}egbroja normativnih dokumenata, jedinice seprilago|avaju novim konceptima operativ-nog planirawa i upotrebe – kaè pukovnikMojsilovi}. – Ono {to dobijamo u~estvo-vawem u ve`bi u Ohaju jeste primewenioblik realizacije tih sadràja. Mi smo i

gleda}e pripremu i ocewivawe sposobno-sti, odnosno borbene gotovosti vojni~kogsastava uz realizaciju sadràja vatrenogosposobqavawa i takti~ke upotrebe poje-dinih jedinica. U tom delu na{i pripad-nici ima}e i sami priliku da ga|aju iz ra-

znih vrsta naoruàwa. U~estvova}e i urealizaciji zadataka logisti~ke podr{ke.U na{em timu su oficiri i podofici-

ri na odgovornim du`nostima u Vojsci. Do-laze iz struke, dobri su poznavaoci svogposla i ve`bu }e mo}i da prate na engle-skom jeziku. Ima}e priliku da vide kako svete zadatke izvr{avaju drugi, i to pripadni-ci one armije od koje svi u~e. Pukovnik Moj-silovi} isti~e da mi ne idemo tamo da pre-pi{emo kako oni to rade, nama prepisiva-we nije potrebno jer takvu organizaciju si-

1. jun 2007.

7/23/2019 041 Odbrana


`ba znatno pove}avaju svoje kapacitete imogu}nosti za u~estvovawe u aktivnostimaPartnerstva za mir.

Potpukovnik Haverstad je izrazio uve-rewe da }e se saradwa dve zemqe i armijeuspe{no nastaviti i u budu}nosti. Primo-predaja donacije planirana je za 29. jun ovegodine. M. [.

15

G E NE R AL ] I R KO V I]U RUMUNIJI

Komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi} sa sarad-nicima boravio je sredinom ove sedmice utrodnevnoj poseti oruànim snagama Rumu-

nije, na poziv na~elnika General{tabaKopnenih snaga rumunske armije, general-potpukovnika Teodora Frunzetija.

Ciq susreta, koji je deo Plana bila-teralne vojne saradwe Srbije i Rumunije,jeste pro{irewe i unapre|ewe odnosa iz-me|u kopnenih snaga dveju zemaqa i razme-na iskustava o procesu reformi i moder-nizaciji ovog vida armija.

NOVI POSMATRAÎU MIROVNOJ MISIJI

U LIBERIJI

Kapetan prve klase Dejan Vujaklija ikapetan Damir Jeina otputovali su 18. ma-ja u mirovnu misiju Ujediwenih nacija UN-MILu Liberiji, gde su zamenili majore @iv-ka Boì}a i Slobodana [krbi}a, koji suzavr{ili jednogodi{wi mandat.

Oficiri Vojske Srbije u~estvuju u mi-siji UN u Liberiji od decembra 2003. go-dine u svojstvu vojnih posmatra~a. Tada suupu}ena dva pripadnika VSCG, a sada jestalno prisutno {est pripadnika Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije. Do sadaje u misiji UNMIL u Liberiji ukupno anga-òvano 18 pripadnika MO i VS.

S KI NU TA TA JN OS T S ADOKUMENATA OBJAVQENIH U

„VOJNOJ TAJNI“Odlukom na~elnika General{taba

Vojske Srbije general-potpukovnika Zdrav-ka Pono{a, donetom 18. maja, skinuta je taj-nost sa delova stenograma sednica Kolegi-juma na~elnika General{taba objavqenih ukwizi „Vojna tajna“ Vladana Vlajkovi}a, uizdawu Helsin{kog odbora za qudska pra-va u Srbiji, 2004. godine, u Beogradu.

Odlukom je ukinut stepen tajnosti „voj-na tajna – strogo poverqivo“ sa delova ste-nograma sednica Kolegijuma na~elnika Ge-neral{taba Vojske Jugoslavije tokom 1999,2000. i 2001. godine.

Stepen tajnosti je ukinut na osnovuprocene da podaci objavqeni u toj kwizi nesadrè informacije ~ije bi otkrivawe mo-glo imati {tetne posledice za Vojsku Srbi-je i odbranu zemqe. Na dono{ewe odlukeuticala je i ~iwenica da je kwiga „Vojna taj-na“ ve} dostupna javnosti, kao i odluka van-raspravnog ve}a Okru`nog suda u Beograduiz 2006. godine kojom je naloèno da se za-pleweni primerci kwige vrate autoru.

„Iz navedenih razloga, do{ao sam douverewa da su nastali uslovi za ukidawestepena tajnosti“, navodi se u odluci gene-rala Pono{a.

Tokom komandantskog izvi|awa na de-lu teritorije Vojvodine polaznici 50. kla-se General{tabnog usavr{avawa stekli suuvid u rad Prve brigade Vojske Srbije, Voj-nog okruga Novi Sad i Re~ne flotile.

– Uobi~ajeno je da se tokom zavr{nogdela obu~avawa i osposobqavawa na naj-vi{im nivoima vojnog {kolovawa u VojsciSrbije obilaze i jedinice u garnizonima i

Delegacije Sektora za obuku gr~koggeneral{taba i Vojne akademije Vest Po-int iz SAD posetile su 25. maja Vojnu aka-demiju. Tom prilikom razmenili su isku-stva iz rada i {kolovawa vojnog kadra.

Delegaciju Sektora za obuku gr~koggeneral{taba (Hellenic National DefenseGeneral Staff Training Directorate), predvo-dio je potpukovnik Karacidis Dimitrios.U razgovoru sa na~elnikom Vojne akade-mije general-majorom Vidosavom Kova~e-vi}em posebno je bilo re~i o projektu u~e-wa gr~kog jezika na toj visoko{kolskoj

D V E D E L E G A C I J E U P O S E T I V O J N O J A K A D E M I J I

N O RV E [K A D O NA C I JA V O JN O M ED I C IN S KO J A K A DE M I JI

proverava objektivnost i realnost ve`bov-nih zamisli, sagledavaju geografske, eko-nomske, bezbednosne i druge karakteristi-ke teritorije na kojima su razra|ivani ope-rativni zadaci – rekao je pukovnik Qubi{aLojanica, na~elnik [kole nacionalne od-brane, prilikom obilaska novosadskog gar-nizona sa polaznicima 50. klase General-{tabnog usavr{avawa. N. O

Na Vojnomedicinskojakademiji, 29. maja, iza-slanik odbrane Kraqevi-ne Norve{ke u Srbijipotpukovnik Terje Haver-stad i na~elnik VMAgene-ral-major prof. dr Mio-

drag Jevti} potpisali suprotokol o donaciji lakepoqske bolnice i trena-`nog seta za obuku, kojimje Srbija dobila kapaci-tete za me|unarodne mi-rovne operacije.

General Jevti} je u ime ministra od-brane zahvalio na toj visokoj donaciji, ~ijaukupna vrednost iznosi oko milion dolara,i rekao da }e vojnozdravstvena slu`ba Re-publike Srbije umeti da ceni taj ~in i da }eu narednim aktivnostima zajedni~ki dopri-nositi uspostavqawu mira {irom sveta. Naovaj na~in Vojska Srbije i sanitetska slu-

50. KLASA GENERAL[TABNOG USAVR[AVAWA U NOVOSADSKOM GARNIZONU

DOGA\AJI

ustanovi, koji se sprovodi u savremenomkabinetu ~ije je opremawe donirala vla-da Gr~ke. Delegacija je posetila i Upravuza {kolstvo, [kolu nacionalne odbranei Vojnu gimnaziju. Teì{te planirane sa-radwe je razmena studenata vojnih akade-mija koji bi se {kolovali u Gr~koj, odno-sno Srbiji.

Vojnu akademiju posetili su i pred-stavnici Vojne akademije Vest Point izSjediwenih Ameri~kih Dràva. U delega-ciju su bili profesor geografije potpu-kovnik dr Stiven Oluji} i ~etiri studen-

ta. Ciq ove posetebio je da se sagledakakav je sistem{kolovawa ofi-cirskog kadra u na-{oj zemqi i da serazmene iskustavana tom planu. Stu-denti sa Vest Poin-ta ostvarili su ineposredan kontaktsa studentima na{evojne akademije to-kom druèwa i za-jedni~kog ru~ka.

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

Kada je pre dve godine sprovedena

prva faza reforme u Vojsci,

linearno smawewe nanelo je

nenadoknadive {tete sistemu vojnog

zdravstva. Pou~eni tim iskustvima,

u Sektoru za materijalne resurse

Ministarstva odbrane,

blagovremeno planiraju daqe

aktivnosti kako bi {to lak{e

prebrodili ukidawa garnizonskih

ambulanti u mestima gde se gase

jedinice i o~ekivani drugi talas

reforme. Obe nepogode sru~ile su

se na krajwe korisnike medicinskih

usluga – vojne osiguranike.

16

Velike teme uvek iniciraju sitni incidenti. Tako je tekst objavqen u ni{kimnovinama u kome se jedan gra|anin àli da vojni osiguranici moraju izsvog xepa da pla}aju sve lekove, otvorio pri~u o poloàju vojnog zdrav-stva. Iako je kritika bila prili~no subjektivna, jer je àlilac posma-trao nesta{icu iz li~ne vizure – nedostatka dva leka, morali smo se za-

pitati {ta se to u sanitetu danas de{ava i na kakvim se sve mukama nalaze voj-ni osiguranici – korisnici medicinskih usluga.

Taj put nas je odveo u Upravu za zdravstvo MO koja je mnogima poznatijakao Sanitetska uprava. I ona je od pre dve godine reformisana – pa osim no-vih qudi ima i novo ime. Nastala je objediwavawem sanitetske i veterinarskeuprave i predstavqa jednu od organizacionih jedinica Sektora za materijalneresurse. Nadle`na je za organizaciju i sprovo|ewe zdravstvene podr{ke u si-stemu odbrane, ta~nije, bavi se organizacijom le~ewa na svim nivoima – odpreventive, osnovne medicinske za{tite do najvi{eg tercijalnog nivoa le~e-

wa, te obukom kadra, nau~noistraìva~kim radom, a odnedavno ima jo{ jednuaktivnost – uspostavqawe me|unarodne vojnosanitetske saradwe radi u~e{}au mirovnim misijama.

TRI NIVOA LEÊWA

Po novoj reformskoj {emi vojnozdravstvene ustanove raspore|ene su natri nivoa. Na nivou General{taba, primarnu zdravstvenu za{titu obavqajusanitetska odeqewa. Drugi nivo ~ine vojnozdravstvene ustanove koje su nepo-sredno pot~iwene Ministarstvu odbrane, ta~nije Upravi za zdravstvo – Vojno-medicinski centar Novi Sad, Vojna bolnica Ni{, Centar vojnomedicinskihustanova Beograd (CVMU) i Centralna apoteka „Skladi{te” u Lisi~jem potoku.Centar vojnomedicinskih ustanova Beograd (u ~ijem sastavu su vojnomedicinski

PERSPEKTIVA

VOJNOG ZDRAVSTVA

IZME\U POTREBA IMOGU]NOSTI

IZME\U POTREBA IMOGU]NOSTI

7/23/2019 041 Odbrana


nitetskog kadra. Taj broj samo iz-gleda veliki, ali ako znate da sebavimo preventivom, {kolovawemi obukom, svim vidovima le~ewa,nau~noistraìva~kim radom, pri-premama za u~e{}e u mirovnimoperacijama, te da su vojni osigu-ranici raspore|eni {irom ze-mqe, i da svi imaju ista, zakonompropisana prava, onda i na{aslu`ba mora biti tako organizo-vana – isti~e dr Maksi}.

VOJNOMEDICINSKI

CENTRI

Po broju zaposlenih i obimu

posla odmah iza VMA je Centarvojnomedicinskih ustanova (CVMU). U wemu radi 610 zaposlenih.U toj ustanovi nije bilo otpu{tawa od 2005, pa su ~ak i neka kri-ti~na mesta, upra`wena prethodnim sistematizacijama, popuni-li kadrom, prvenstveno profesionalnim oficirima, lekarima itehni~arima koje su preuzeli iz uga{enih vojnih ambulanti. Na-~elnik Centra pukovnik dr Du{ko Ristivojevi} kaè da su oni go-tovo 90 posto popuweni. Naravno, nije sve tako idealno jer sepojedini specijalisti~ki pregledi moraju zakazivati, ali je tou~iweno kako bi se spre~ile gu`ve. Hroni~ni mawak kadra je uapotekama i u Vojnoj hitnoj pomo}i.

– Ne treba zaboraviti da se u vojnomedicinskim centrimauradi oko 320.000 op{tih medicinskih pregleda i vi{e od215.000 specijalisti~kih pregleda i da je za taj broj rastere}enaVMA, na{a vrhunska ustanova. U procentima, mi od 100 odsto pa-cijenata koji se jave na specijalisti~ke preglede, 90 odsto zbrine-

mo, a samo desetak odsto odlazi na supspecijalisti~ke preglede naVMA. Ako je ve} tako i ako su centri maksimalno optere}eni dabismo bili prvi bedem u zdravstvenoj za{titi, onda ne treba daobja{wavam kakva je uloga i zna~aj VMC-a, i {ta bi zna~ilo uki-dawe ove ustanove – isti~e dr Ristivojevi}.

Uz velike napore uspeli su da laboratorijske kapacitete do-vedu na solidan nivo, posebno u VMC Karaburma, ustanovi koja jenajmerodavnija za davawe ocene sposobnosti i sistematske pre-glede.

Najvi{e problema ima u radu Vojne hitne pomo}i. Ona po-kriva sve vojne osiguranike u Beogradu, a ima jako mali broj is-pravnih vozila. Uspeli su samo da dobiju vozilo za prevoèwe pa-cijenata na dijalizu. Sa onim {to imaju mogu da pokriju potrebe

17

centri Karaburma, Novi Beograd, Slavija, sa punktovima na Ce-raku, Zemunu, Beàniji, Bawici) obavqa primarni i sekundarninivo zdravstvene za{tite (poliklini~ko zbriwavawe), a u NovomSadu i Ni{u su ustanove tipa op{te bolnice. Na vrhu tog sistemaje VMA, najve}a i najzna~ajnija vojnozdravstvena ustanova.

– To je, dakle, ure|en sistem kroz koji se pacijent lako kre}e imoè da do|e do najvi{eg nivoa zdravstvene za{tite – do VMA.Sem toga, sve te ustanove funkcioni{u veoma skladno, me|usobnosara|uju i sve vi{e su oslowene jedna na drugu jer imaju zajedni~ki

problem – da sa malo para obezbede {to boqu zdravstvenu za{ti-tu vojnim osiguranicima. I kada gledate kompletno zdravstvenozbriwavawe u sistemu odbrane, moèmo re}i da je najve}i brojvojnih osiguranika potpuno zbrinut (oko 80 odsto), osim ginekolo-{kih pacijenata, porodiqa i pedijatrijske slu`be – kaè pukovnikdr Jovan Maksi}, zastupnik na~elnika Uprave za zdravstvo.

A ko su sve vojni osiguranici? Pod pojmom vojni osiguranicipodrazumeva se prvenstveno profesionalni sastav, ukqu~uju}i ivojnike na redovnom i na civil-nom sluèwu vojnog roka, potomstudenti VA, u~enici vojnih {ko-la, vojni penzioneri i lica kojato ostvare po Zakonu o Vojsci . Asvako osigurano lice, kao u ci-vilstvu, ima pravo da osigura~lana svoje porodice – decu do 26

godina starosti (ako se {koluju),supruge koje su na birou, a nisu uradnom odnosu, a moè da osigu-ra, pod odre|enim zakonskimuslovima, i pojedine ~lanove bli-è porodice – oca, majku, usvoje-nu decu itd. Re~ju, vojni osigura-nici su sva lica za koja se iz pla-ta i penzija izdvaja doprinos zazdravstveno osigurawe.

U Upravi za zdravstvo kaùda su pro{le godine, posle odva-jawa od Crne Gore odmah zapo~e-li sa formirawem baze podata-ka o korisnicima prava na vojno

zdravstveno osigurawe. Ta bazase iz meseca u mesec aùrira i dosada je na teritoriji Srbije evi-dentiran 171.721 vojni osigura-nik (u taj broj ne ulaze studenti,u~enici i vojnici na redovnom icivilnom sluèwu vojnog roka), apo evidenciji Fonda SOVO oko52.400 korisnika ima prava nali~nu i porodi~nu penziju.

Prvi talas reforme i linearnog smawewe kadra iz 2005.godine najteè je pogodio Centar vojnomedicinskih ustanova u Beo-gradu, u kojem je evidentirano ne{to vi{e od 70.000 aktivnih kar-tona. Stvoreni su veliki redovi, gu`ve, ~ak je bilo i smrtnih slu-~ajeva. Takvo haoti~no stawe primoralo je nadle`ne da hitno ura-de unutra{wu reorganizaciju na nivou Centra, a uveden je i si-

stem zakazivawa pregleda telefonom.U toku pro{le i ove godine su, u okviru reorganizicije Vojske,

uga{ene garnizonske ambulante u Rumi, Zrewaninu, Subotici, Vr-{cu, Kovinu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, â~ku, Uìcu, auskoro i u Pirotu. A to su bili sastavi od osam do 12 qudi koji suobavqali osnovnu zdravstvenu za{titu na nivou garnizona. Tre-nutno se reorganizuju garnizonske ambulante u Ni{u, Kraqevu iKragujevcu i one }e postati sanitetska odeqewa. Planirano je dase ta reorganizacija zavr{i do kraja godine.

– Nas, me|utim, brine najavqeno novo smawewe kadra, pred-vi|eno projektom o reorganizaciji. Mi sada u sistemu zdravstva,ukqu~uju}i i VMA, imamo oko 4.800 zaposlenih, sanitetskog i nesa-

UGOVORI SA DOMOVIMA ZDRAVQA

Do sada je sa civilnim domovima zdravqa potpisano88 ugovora. U postupku je zakqu~ewe 35 ugovora, a pregovarase i sa 12 novih zdravstvenih ustanova. Ukupno bi trebaloda se potpi{e oko 300 ugovora jer to traè zdravstveneustanove, ali se u Upravi nadaju da }e se i ti problemi re-{iti ako se usvoji Platforma o integraciji dva zdravstva.

PRIHODI

Sve vojnozdravstvene ustanove prvenstveno pruàjuzdravstvenu za{titu vojnim osiguranicima, a slobodnim ka-pacitetima izlaze na trì{te. To radi VMA, ali rade i dru-ge ustanove – u Novom Sadu i u Ni{u, a po~e}e i CVMU u Be-ogradu. Sve vojnozdravstvene ustanove, naravno tu predwa~iVMA, pro{le godine ostvarile su prihod od oko 1,4 mili-jarde dinara na osnovu pruàwa zdravstvene pomo}i civil-

nim osiguranicima, putem ugovora sa fondovima i pla}awemcivilnih osiguranika.

Pukovnik dr Jovan Maksi}

Pukovnik mr Dragan Simonovi}

Pukovnik dr Du{koRistivojevi}

7/23/2019 041 Odbrana


TEMA

18

grada samo u neodlo`noj pomo-}i, ali ne i u domenu hitne pomo-}i. Trenutno rade sa dve ekipe uhitnoj. Sre}om, dobro sara|uju

sa gradskim centrom za hitnu po-mo} koji se odaziva i na wihovepozive. Nekada je ta saradwabila obostrana.

Problemi postoje i u radu50. zavoda preventivne medicin-ske za{tite koji pripadaju Cen-tru. On pokriva tri ~etvrtineSrbije, a za preostalu terito-riju zaduèn je ni{ki zavod ma-weg obima. Ne ulaè se u opre-mu, tehnologiju, pa ~ak ni u po-tro{na sanitetska sredstva. Aupravo se od tog zavoda i VMCKaraburma o~ekuje da po~nu daostvaruju prihode.

– Na{a je èqa da ostva-ren prihod ulaìmo u zanavqa-we medicinske opreme. Upravoje od prihoda kupqen najnoviji skener za VMA, a o~ekujemo i na-bavku magnetne rezonance za tu ustanovu. Od prihoda je nabavqe-na i oprema za vojne bolnice i bez tih sredstava tehnolo{ki bi-smo zastareli – isti~e na~elnik Uprave za zdravstvo.

OSLONAC NA CIVILNO ZDRAVSTVO

Ga{ewem garnizonskih ambulanti po Srbiji nastali su noviproblemi – oko 20.000 vojnih osiguranika, prvenstveno vojnih pen-zionera i ~lanova wihovih porodica, ostalo je bez primarnog ni-voa vojnomedicinske za{tite.

Suo~eni sa tom ~iwenicu, a svesni da se tim qudima moraobezbediti zdravstvena za{tita, u Upravi za zdravstvo bili su

prinu|eni da pro{le godine, u saradwi sa Upravom za snabdeva-we i Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe, naprave mo-dele ugovora koje bi ponudili zdravstvenim ustanovama u tim me-stima kako bi se nastavilo zbriwavawe vojnih osiguranika u gar-nizonu.

Ubrzo su se pokazali problemi, pre svega zbog neuskla|enihzakonskih propisa. Kada je trebalo napraviti ugovore o saradwisa civilnim domovima zdravqavrlo brzo je otkriveno da je Za-kon o zdravstvenom osigurawu u Srbiji restriktivniji u odno-su na jo{ aktuelan Zakon o Voj-sci i Uredbu i Pravilnik o zdravstvenoj za{titi vojnih osiguranika i ~lanova wihovih

porodica.– Mi smo insistirali dase u {to ve}oj meri za{titeprava vojnih osiguranika i ima-li smo, moram da kaèm, jakodobru podr{ku i razumevaweRepubli~kog zavoda za zdrav-stveno osigurawe. Oni su nampomogli u pravqewu modelatipskog ugovora. I napravilismo dva modela – jedan za pru-àwe zdravstvene za{tite, adrugi za izdavawe lekova – ka-

è prvi ~ovek Uprave za zdrav-stvo i dodaje:

– Kada smo dobili saglasnostpravobranioca za modele tip-skih ugovora, krenuli smo sukce-sivno, ispred reorganizacije iga{ewa, da sa lokalnim zdrav-stvom potpisujemo te ugovore ka-ko ne bi do{lo do prekida u

zdravstvenom obezbe|ewu na{ihosiguranika. Ideja nam je bilada ugovorimo samo primarnuzdravstvenu za{titu, zna~i daono {to su radile garnizonskeambulante nastave da rade do-movi zdravqa i to smo precizi-rali ugovorima, a lekari tihustanova su se obavezali da, uzavisnosti od medicinskih indi-kacija, na{e vojne osiguranikeupute u najbliè vojnozdravstve-ne ustanove sekundarnog nivoa ina VMA. Dom zdravqa obezbe|u-je na primer i prevoz do VMA ito napla}uje. Naravno, u ugovo-

rima je regulisano da se izdajuodgovaraju}i civilni uputi i put-ni nalozi. Sve ono {to je vojni

osiguranik imao prethodno, mo}i }e i sada da ostvari.U tim ugovorima nadle`ni u Ministarstvu odbrane uspeli su

da se izbore da se cene fakturi{u prema cenovniku Republi~kogzavoda za zdravstveno osigurawe, a u po~etku je bilo pritisaka dase formiraju cene na osnovu cenovnika upravnih odbora domovazdravqa koji su bili daleko ve}i i razlikovali su se od medicin-skih ustanova.

U Upravi za zdravstvo saznajemo da je najvi{e problema bilooko stomatolo{ke za{tite. Ona se u civilstvu pla}a, dok je za voj-ne osiguranike besplatna i trebalo je pomiriti te propise.

Ni sa izdavawem lekova nije lako. Apotekarske ustanove suprakti~no trgovine i ugovorima je moralo da se reguli{e da paci-

jent plati deo lekova sa negativne liste, a ostali da se fakturi{uFondu SOVO. I ne samo to, vojni osiguranici imaju pravo i narefundaciju putnih tro{kova, pravo na posmrtnu pomo} i pogrebnetro{kove. To su prava socijalnog osigurawa koje se ostvaruju pre-ko najbliè komande garnizona, i na tom nivou bi trebalo i da sere{avaju. Problem je {to se zbog neredovnog finansirawa vojnogzdravstva na refundaciju ~eka dva do tri meseca.

Pojedini vojni osiguranici~esto stavqaju primedbe da nemogu da do|u do vojnozdravstvenihustanova na svojoj teritoriji, akamoli do VMA.

– U civilstvu, u ve}ini slu~a-jeva, le~ewe se zavr{ava na ni-vou medicinskog centra. Iako smo

mi èleli da ne ukinemo pravana{im osiguranicima da odu i doVMA, mogu da se dese pojedina~nislu~ajevi da lekar doma zdravqaproceni da nije neophodno odla-zak u VMAve} da se pacijentu mo-è pomo}i u medicinskom centru.Principijelno, na{ pacijent nijeonemogu}en da ostvari svoja pra-va. U krajwem slu~aju, moè dasedne u autobus i da ode sa zdrav-stvenom kwiìcom u Novi Sad,Ni{ ili do|e u VMA i tamo bude

IZ FONDA SOVO

Kako smo saznali u Fondu SOVO, Zakonom o buxetu Re-publike Srbije u periodu 2004. do 2006, te Uredbom o pri-vremenom finansirawu za januar-jun 2007. godine, za fi-nansirawe prava vojnih osiguranika odobrena sredstva su umawem iznosu u odnosu na planirana. Za period januar-

april ove godine planirano je oko 726 miliona dinara (375miliona od bruto plata i 420 miliona dinara na neto pen-zije). U istom periodu realizovana su duplo mawa sredstva –449.400.000 dinara (375 miliona od bruto plata, a samo74,4 miliona od neto penzija). U takvoj situaciji FondSOVO nije u mogu}nosti da vr{i svoju zakonsku obavezu,uplatu doprinosa na zdravstveno osigurawe na neto penzijekorisnika vojnih penzija. Akako se u toj ustanovi ~ulo, ukoli-ko se u narednom periodu ne obezbedi ve}i iznos sredstavaiz buxeta, zbog planiranog pove}awa korisnika vojnih pen-zija, Fond SOVO ne}e biti u mogu}nosti ni da ispla}uje ne-to penzije.

Otkada se pregledi zakazuju

u vojnomedicinskim centrima nema gu`ve

1. jun 2007.

7/23/2019 041 Odbrana


pregledan. Jedini je problem {to ne moè da refundira putnetro{kove – isti~e dr Maksi}.

Iz navedenog se vidi da je vrlo kompleksno pitawe le~ewavojnih osiguranika u civilnim zdravstvenim ustanovama, ali, ipored svih problema sistem za sada funkcioni{e dobro, dok seusluge pla}aju.

FINANSIRAWE

Najva`nije je pitawe kako funkcioni{e finansijska podr-{ka celog ovog sistema? Poznato je da se buxetskim sredstvima

finansiraju plate, ishrana i odràvawe. Deo nov~anih sredstvadirektno opredeqenih u buxetu odvaja se za zdravstveno zbriwa-vawe vojnika i ona su pro{le godine iznosila oko 480 milionadinara. I tu nema problema. Me|utim, mnogo ve}i deo nov~anihsredstava trebalo bi da obezbedi Fond SOVO, i to preko osnov-nih doprinosa na plate i penzije. Zakonom propisan doprinos jeod 11,9 odsto na bruto plate oficira i 7,2 odsto na neto penzije.

– Krajem ili po~etkom svake godine mi dobijamo o~ekivani pro-jektovani iznos doprinosa za zdravstveno osigurawe kojim su, evo,za 2007. godinu bile predvi|ene 2,4 milijarde dinara. Ali, ve} 16meseci Fond za socijalno osigurawe ne moè da obezbedi na{ojupravi ta projektovana i planirana nov~ana sredstva. Razlog je ja-san. Buxetski nisu planirana dovoqna sredstva da se isplati mese~-na redovna penzija i doprinosi na te penzije (7,2 odsto na 52.000neto penzija) zbog ~ega ve} sada Fond duguje vojnom zdravstvu oko 1,6

milijardi dinara. Fond redovno odvaja samo doprinos na plateoficira i profesionalnih vojnika - obja{wava dr Maksi}.Sve nabavke u Vojsci i MO vr{e se prema Zakonu o javnim

nabavkama Republike Srbije , pa i nabavke lekova i sanitetskogmaterijala. Planovi nabavke prave se tokom novembra-decembraza narednu godinu, u okviru o~ekivanih nov~anih sredstava. Taj planna nivou saniteta objediwuje Centralna apoteka „Skladi{te” kojaje pod neposrednom kontrolom Uprave za zdravstvo, a paralelnose pravi i plan u okviru VMAza wene potrebe. Oba plana stiù uUpravu za zdravstvo i objediwuju se. Te liste se daju Upravi za snab-devawe i ona organizuje javne nabavke. Po zavr{enom tenderu is-poru~ena sredstva dopremaju se u centralno skladi{te, a odatlese distribuiraju po vojnozdravstvenim ustanovama.

Ove godine je nabavka bila usporena zbog privremenog fi-nansirawa. Da nije bilo tog problema plan bi se mogao pokrenu-ti u januaru-februaru za celu godinu, ovako su bili prisiqeni daprave liste prioriteta, ta~nije izvode iz godi{weg plana nabav-ke za funkcionisawe dva do tri meseca. Zbog takve situacije na-bavke se pokre}u dva-tri puta godi{we a tada se gube bonitetikod proizvo|a~a jer se nabavqa mawa koli~ina u jednoj tran{i.Sre}om, do prekida u snabdevawu nije do{lo jer vojnozdravstveneustanove (VMA, vojne bolnice, CVMU) imaju pravo na „male na-bavke” – do dva miliona dinara, a mogu i da angaùju sredstva izostvarenog prihoda.

Upravo se u apotekama prelamaju svi problemi vojnog zdrav-stva. O wihovom radu razgovarali smo sa na~elnikom Centralneapoteke pukovnikom mr farmacije Draganom Simonovi}em. Cen-tralna apoteka „Skladi{te” je izvr{ni sanitetsko snabdeva~ki or-

NEGATIVNA LISTA

Vojno zdravstvo prihvatilo je negativnu listu lekova,ali ne i procentualnu, s tim {to se i neki lekovi sa negativ-ne liste prepisuju na osnovu konzilijarne preporuke. êstose de{ava da tih lekova nema u vojnim apotekama pa se naosnovu overenog recepta lek mora potraìti u privatnimapotekama sa kojima je Vojska potpisala ugovore. Zbog nere-dovnog pla}awa pojedine civilne apoteke su zapale u te{ku

situaciju i odustale od ugovora, tako da danas na teritorijiBeograda radi samo wih pet-{est.

PREOPTERE]ENOST APOTEKARA

Vojne apoteke samo u Beogradu izdaju preko milion rece-pata godi{we. Najve}i procenat izdavawa ima apoteka u VMCNovi Beograd kojoj gravitira najve}i broj vojnih osiguranika.U woj radi {est-sedam farmaceuta i oni izdaju oko 3.000 re-cepata dnevno, a to je 500–600 recepata po farmaceutu. Akose zna da je norma do 300 recepata dnevno, onda su ti medi-cinski poslenici dvostruko vi{e optere}en.

Centralna apoteka„Skladi{te“

7/23/2019 041 Odbrana


gan neposredno pot~iwen Upravi za zdravstvo i ona lekovima i dru-gim materijalom obezbe|uje 35 jedinica u Srbiji i vojnozdravstveneustanove neposredno pot~iwene Upravi za zdravstvo, izuzev VMA.

– Mi imamo kadrovske i materijalne probleme, a i jedni idrugi su uzrokovani nedostatkom finansijskih sredstava. Realnepotrebe za lekovima su otprilike tri puta ve}e od sredstava kojase odobravaju na godi{wem nivou, samo za lekove, plus za potro-{ni materijal. A~iwenica je da se sve mawe finansijskih sredsta-va odobrava, a da zadaci ostaju isti – broj osiguranika za kojetreba obezbediti zdravstvenu za{titu se ne smawuje. I taj neskladnam umnogome oteàva rad – kaè pukovnik mr farmacije DraganSimonovi}.

Kada je re~ o snabdevawu vojnih osiguranika u garnizonu Beo-grad, ono se odvija preko apoteka u VMC Novi Beograd, Slavija iCerak, koje rade svakog radnog dana, a organizovano je i deùr-stvo vikendom u vojnoj apoteci Slavija. U unutra{wosti, postojeapoteke samo u Ni{u, Novom Sa-du i u Kragujevcu, jer tamo imajufarmaceute. Ina~e, taj kadar jenajtraèniji u sanitetu i u sva-

koj apoteci nedostaje oko 40 od-sto stru~nog farmaceutskog ka-dra. Pukovnik Simonovi} kaèda stalno urgira kako bi se po-punila ta mesta i obezbedio bo-qi rad.

SNABDEVAWE

LEKOVIMA

– Trenutno se u vojnim apo-tekama realizuje 85–90 odstorecepata, a ako traènog lekanema, na osnovu overenog recep-ta vojni osiguranici mogu da po-dignu lek u privatnim apotekama

sa kojima imamo zakqu~ene ugo-vore o snabdevawu. To je zadovoqavaju}i procenat jer se naj~e{}erecepti overavaju za lekove sa negativne liste (sa konzilijarnimmi{qewem). Te lekove, tako|e, nabavqamo, ali u mawim koli~ina-ma, prvenstveno za stacionarno le~ewe bolesnika u zdravstvenimustanovama i za vojnike za koje je lek besplatan – obja{wava pu-kovnik Simonovi}.

Pro{la godina je bila te{ka za sanitet jer je postojao zastoju isporuci lekova. Ugovori o nabavci lekova po~eli su da se rea-lizuju po planu za 2006. godinu tek u decembru 2006. godine, a dru-gi deo je isporu~en tek pre neki dan. Zna~i, trebalo je pokriti ce-lu pro{lu godinu i gotovo pola ove onim {to se imalo. Akad nemakontinuiteta isporuke, doga|a se da u kra}em periodu nema ni po-jedinih lekova pa se pribegava nepopularnim merama – izdavawemparalelnih lekova. To opet ima lo{e strane – pacijenti se bune,

ne ele zamene, ve} propisane lekove.Da bi ta svoja prava vojni osiguranici ostvarili potrebno jeda se izmeni i Zakon o javnim nabavkama , smatraju u Upravi zazdravstvo. Ao ~emu se radi, obja{wava pukovnik Maksi}:

– Mi smo dugo godina praktikovali, na osnovu iskustva iz po-tro{we, da planiramo i nabavqamo lekove po fabrikama, po wi-hovim fabri~kim imenima. U novom Zakonu o javnim nabavkama in-sistira se na generi~kom nazivu leka, a ne na fabri~kom. Epilogte pri~e je da se kupuju jeftiniji paralelni lekovi, a onda oni sto-je u magacinu jer ih pacijenti ne ele. Na kraju postaje skupqe ono{to se ~inilo jeftinijim prilikom nabavke. A kako pacijent insi-stira na overi recepta mi na kraju ponovo pla}amo taj lek. To jewegovo pravo, a tako rade i civili.

Uprava za zdravstvo je uspela da bar donekle olak{a posaofarmaceutima. U tri apoteke je te{kom mukom uvedena informa-ti~ka podr{ka koja omogu}ava evidentirawe potro{we i aùrnostpodataka utro{ka lekova. Na taj na~in se dnevno aùrira utro-{ak lekova, a povoqnosti tog sistema se o~ekuju prvenstveno u fa-zi planirawa, koje je najbolnija ta~ka u snabdevawu.

INTEGRACIJA SISTEMA

Sa svim tim problemima te{ko da }e mo}i da se izbori samovojno zdravstvo, zato se ve} uveliko pri~a o integraciji sa civil-nim strukturama.

– Kada je po~ela pri~a o ga{ewu garnizona mi smo ve} shva-tili da imamo problem da obezbedimo adekvatnu zdravstvenu za-{titu na celoj teritoriji za sve vojne osiguranike, jer nemamo na-{e zdravstvene ustanove tamo. U septembru 2006. ministar je for-mirao radni tim na nivou na{e uprave, vojnozdravstvenih ustano-va, i sektora, ukqu~uju}i i General{tab, kako bi se sa~inila In-formacija o mogu}im pravcima reforme zdravstvenog sistema voj-nih osiguranika. Tim je razmatrao mogu}nosti integracije u sistemcivilnog zdravstvenog osigurawa. Usvojena je i Platforma, kao

centralna osnova, za razgovoresa predstavnicima dràvnih in-stitucija, odnosno Ministar-stvom zdravqa, Republi~kim

fondom za zdravstveno osigura-we i nadle`nim civilnim usta-novama.

Do o~ekivanih razgovora sapredstavnicima nadle`nih ci-vilnih ustanova, me|utim jo{ ni-je do{lo, ali je spremna osnovaza pregovore. Ideja qudi uzdravstvu je da se prilikom inte-gracije sanitet prosto ne utopiu civilno zdravstvo, nego da seintegri{e kako bi zajedni~kifunkcionisali, a da se zadrèspecifi~nosti.

Osnov za bilo kakvu integra-ciju i paralelne veze jeste pri-hvatawe republi~kog Zakona o

zdravstvenom osigurawu . U Vojsci su svesni da }e prihvatawem togdokumenta morati da smawe neka prava iz oblasti zdravstvenogosigurawa. Ipak, u Platformi je predvi|eno da se novim Zakonomo Vojsci profesionalnim pripadnicima Vojske omogu}i da dok su uslu`bi, imaju potpunu zdravstvenu za{titu, prohodnost i prioritetu le~ewu.

Platformom je predvi|eno da sanitet svoje slobodne bole-sni~ke kapacitete stavi na raspolaè civilnom zdravstvu. Alo-gika je jasna – ako rade po istim zakonskim propisima ne posto-je razlozi za{to se civili u Ni{u ne bi mogli le~iti i u Vojnojbolnici. Uostalom, oko 50 odsto civila se i danas le~i u VMA.Za po~etak bi u vojnim zdravstvenim ustanovama mogli da sezbrinu pripadnici @andarmerije, policije, carine, diplomat-skog kora.

Kako }e se to finansijski pokriti? Pukovnik dr Maksi} sma-tra da ne bi trebalo da bude problema jer }e se iz istog buxetafinansirati oba zdravstvena sistema. A pogotovo kada se usagla-se propisi o cenama usluga.

– Mislim da ima realnih osnova da vojno zdravstvo opstane. Umnogim zemqama qudi se opredequju za vojnu slu`bu upravo zato {toimaju kvalitetnu i besplatnu medicinsku za{titu, a mi smatramo dabi bilo dobro da to i na{im vojnim osiguranicima omogu}imo. Uo-stalom, iz kontakata sa kolegama iz regiona saznajemo da se svi onikoji su ugasili sanitet, sada kaju. A da }emo morati da se reformi-{emo, to je svima jasno – nagla{ava pukovnik dr Jovan Maksi}.

Mira [VEDI]Snimio Z. PERGE

TEMA

1. jun 2007.

20

MIROVNE MISIJE

Priprema za u~e{}e u mirovnim misijama UN jedna je odobaveza kojom se sanitet ve} dve godine intenzivno bavi, a Zdru-èna vojnozdravstvena slu`ba Kraqevine Norve{ke pruà imza to potrebnu pomo}. Do sada je sa~iwena lista od 170 poten-cijalnih kandidata, qudi koji su se opredelili da dobrovoqnou~estvuju u tim operacijama. Kako je odluka saniteta da u tim ope-racijama u~estvuje sa tipom lake poqske bolnice, a u okviru wesa hirur{kim timom, izabrani su lekari raznih profila, prete-`no hirur{kih grana – hirurzi, anesteziolozi, ali i infektolo-zi. Wih 78 pro{le godine zavr{ilo je kurs engleskog jezika, apojedini su u~estvovali na treninzima u Norve{koj. Norveànisu finansirali i kurs za instruktore sanitetske slu`be, koji jenedavno u Novom Sadu zavr{ilo devet na{ih podoficira sani-tetske slu`be, a pripremaju jo{ jednu donaciju – dve lake poqskebolnice koje }e biti uskoro predate na{em sanitetu.

7/23/2019 041 Odbrana


U

O K R U G L I S T O O K O S O V U I M E T O H I J I

– Takvo pona{awe Ahtisarija,

koji je bio zaduèn da vo|ewem prego-vora u Be~u pribliì stavove srpskei albanske strane, govori da se on ni-je pona{ao u skladu sa svojim manda-tom, ve} je delovao u pravcu ostvari-vawa kosovske dràvnosti, bez obzi-ra na realne preduslove za to. Timese gaze i tri principa Kontakt grupe,jer se upravo planom status Kosmetavra}a na polazi{te od pre 1999. go-dine. Neprihvatawe srpskih sredinada priznaju progla{ewe nezavisnosti

dràve Kosovo vodi}e fakti~koj podeli, ~ime se ru{i drugi principkoji je postavila Kontakt grupa, a osamostaqeno Kosovo bilo bi te-{ko ograni~iti da se kad tad ne ujedini sa drugom dràvom, {to upraksi moè da zna~i ostvarewe velikoalbanskog projekta – rekao jeministar Samarxi}.

Pored toga on je istakao da je srpska strana, posle objavqiva-wa plana Martija Ahtisarija, reagovala svojevrsnim „planom plus”,podnose}i amandmane na tekst i anekse, pokazuju}i time da je wegovsu{tinski koncept, a to je da bude nacrt budu}eg ustavnog akta, ne sa-mo neprihvatqiv, nego i pravno neutemeqen.

Ministar Samarxi} je naglasio i va`nost principijelnog sta-va Rusije koja eli da se re{avawe kosmetske krize vrati u kolosekpo{tovawa me|unarodnog prava. Prema wegovim re~ima takav odlu-~an stav Moskve je od presudnog zna~aja za o~uvawe Kosmeta kao delaSrbije, ali i za o~uvawe stabilnosti u svetu u kome ima puno regio-na sa nagomilanim me|uetni~kim napetostima.

U nastavku skupa prof. dr Milan Mijalkovski govorio je o te-roristi~koj organizaciji OVK, general Spasoje Smiqani} o agresijiNatoa na SRJ, prof. dr Ratko Markovi} analizirao je pregovore u

Rambujeu i Parizu, a general Momir Stojanovi} povezanost OVK saAlijansom u izvo|ewu borbenih dejstava protiv snaga bezbednostiSRJ. O preme{tawu snaga VJ govorio je general Qubi{a Stojimiro-vi}, a general Slobodan Petkovi} se osvrnuo na upotrebu zabrawe-nog oru ja u ratnim dejstvima 1999. godine.

Vojno-tehni~ki sporazum u Kumanovu i put do dono{ewa Rezolu-cije 1244 UN, bili su tema kojom se bavio general Svetozar Marja-novi}, potpisnik tog sporazuma u ime SRJ, a o martovskom pogromuSrba na Kosmetu 2004. govorio je general Ninoslav Krsti}.

Izlagawa na okruglom stolu podneli su jo{ prof dr SmiqaAvramov i generali Qubomir Domazetovi}, Milo{ \o{an i Rado-mir Gojovi}.

A. ANTI]

U organizaciji Kluba generala i admirala Vojske Srbije, u Do-mu Vojske u Beogradu, 24. maja odràn je okrugli sto sa temom„Uzroci, karakter i posledice krize na Kosovu i Metohiji”.

Profesor dr Slavenko Terzi}, srpski istori~ar koji se dugobavio pro{lo{}u Balkana, otvorio je skup govore}i o iden-tifikaciji najva`nijih istorijskih uzroka i posledica koji su dovelido krize na Kosmetu.

– Tursko osvajawe, za kojim su usledile islamizacija, iseqava-wa srpskog i doseqavawa arbana{kog stanovni{tva, uz poarnau}i-vawe jednog dela islamizovanog srpskog ìvqa, stvorili su predu-slove da zame{ateqstvo velikih sila, koje su koristile Albance kaoprotivteù slovenskoj prevlasti u jugoisto~noj Evropi, urodi plodom.S druge strane, nedovoqno poznavawe problema prostora StareSrbije u beogradskoj politi~koj javnosti vodilo je ispu{tawu iz rukute teritorije koja, prema svim nau~nim autoritetima, predstavqastrategijski kqu~ Balkana – istakao je profesor Terzi}.

Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, prof dr Slobo-dan Samarxi} usredsredio se na tok pregovora u Be~u i Ahtisarijev

plan koji je usledio nakon prekida pregovora koji nisu rezultiralizna~ajnijim napretkom u dogovorima o popravqawu stawa qudskihprava, a jo{ mawe pribliàvawem mi{qewa o trajnom dràvnopravnom statusu Kosova i Metohije.

Prema re~ima ministra Samarxi}a, Ahtisarijev plan je na naj-grubqi na~in vratio sve aktere kosmetske krize u situaciju naru{a-vawa svetskog pravnog sistema, jer se wime ne po{tuju stavovi Rezo-lucije 1244 Ujediwenih nacija, kao ni principi Kontakt grupe.

Naime, planom finskog diplomate predvi|eno je da se doneseodluka o budu}em dràvnopravnom statusu Kosmeta, a da prethodnonisu ispuwene brojne odredbe Rezolucije 1244, koje nedvosmislenozahtevaju da se pre toga ispune standardi qudskih prava bez kojih nesme biti govora o odlu~ivawu o statusu.

DOPRINOSDOPRINOS TRA@EWUTRA@EWURE[EWRE[EWAAPrema re~ima ministra Slobodana Samarxi}a,

Ahtisarijev plan je na najgrubqi na~in

vratio sve aktere kosmetske krize u situaciju

naru{avawa svetskog pravnog sistema,

jer se wime ne po{tuju stavovi

Rezolucije 1244 Ujediwenih nacija,

kao ni principi Kontakt grupe

S n i m i o G . S T A N K O V I ]

7/23/2019 041 Odbrana


J E D I N I C E P R V E B R I G A D E V O J S K E S R B I J E N A

Ta~no u osam ~asova ujutru sa

poloàja „Mihajlova rupa” izosnovnog oru|a samohodneartiqerijske baterije ispaqen jeprvi projektil prema ciqu.Posle ~etrnaest sekundi za~ula sedetonacija. Ciq u rejonu„Velikog Antraveqa” pogo|en jegeometrijski precizno.

– Dvanaest vojnika martovske partije danas }e imati „va-treno kr{tewe”. Oni }e u okviru posluga biti u ulogama punio-

ca, dodava~a i voza~a, dok }e komandiri i ni{anxije biti pro-fesionalci – obja{wava potpukovnik Rangelov.

Na komandu poru~nika Jovanovi}a ~etiri posluge muwevi-to zauzimaju svoja mesta, pale motore i formiraju mar{evskukolonu. U pravilnom razmaku, po{tuju}i takti~ka na~ela „samo-hotke” kre}u prema vatrenom poloàjukoji se nalazi u rejonu „Mihajlova ru-pa”. Po pristizawu na odredi{te, za-menik komandira baterije svakom oru|uodre|uje mesto odakle }e dejstvovati.Sledi popuna municijom i odre|ivaweosnovnog pravca. êka se komanda.

Za to vreme na osmatra~nici, neko-liko kilometara udaqenoj od vatrenogpoloàja pukovnik @eqko Kuzmanovi},zamenik komandanta brigade, pukovnikDragan Ne{i}, na~elnik odeqewa zaobuku u Komandi Kopnenih snaga i potpu-kovnik Rangelov prate rad komandirabaterije kapetana Bunijevca koji ta~nopet minuta pre osam ~asova radio vezom{aqe podatke o ciqu.

Na scenu stupa ra~una~ko odeqewe~iji je zadatak da na osnovu podataka saosmatra~nice odredi elemente za ga|a-we. Od wihove uve`banosti u borbenimdejstvima neposredno zavisi uspe{nost

I

GRMQAVINA GV

ntervidovski poligon Pasuqanske livade oìveo je posled-wih dana maja. Nekoliko jedinica na{e vojske, gotovo svihrodova, ga|awima i takti~kim ve`bama proverilo je obu~e-nost i osposobqenost u izvr{avawu vatrenih zadataka.

Trodnevna magla primorala je komandante da raspoloìvovreme koriste racionalno, pa su i pripadnici 12. samohodnoghaubi~kog artiqerijskog diviziona iz sastava Prve brigade KoVsvitawe 25. maja do~ekali budni.

MATEMATIKA VATRE

Oko pola {est ujutru komandant diviziona potpukovnik Si-ni{a Rangelov dao je posledwa uputstva stare{inama pred iz-vr{ewe zadatka. Vojnici maskiraju vozila, pregledaju naoruà-we i proveravaju vezu. Rad vojnika nadgledaju komandir Drugebaterije kapetan prve klase Veroqub Bunijevac i poru~nik IvanJovanovi}, wegov zamenik.

7/23/2019 041 Odbrana


menzija sto puta sto metara. Usledio je baterijski rafal, azatim i tri plotuna. Pasuqanskim livadama razlegala se gr-

mqavina „gvozdika”.

OÊKIVANI REZULTATI

Nakon posrednog ga|awa, za koje su samohodne haubice pre-vashodno i namewene, jedno oru|e trebalo je da ga|a neposrednou ciq. Izbor je pao na odeqewe pod komandom potporu~nika Dra-gana Todosijevi}a. Tenkovska olupina na udaqenosti od oko 1.000metara na{la se na ni{anu haubice 122 milimetra. Dva pogotkau sredi{te ciqa pokazala su da je „gvozdika” i te kako upotre-bqiva za protivoklopnu borbu, a da wena posluga ume da izvr-{ava i takve vatrene zadatke.

Komandant diviziona potpukovnik Rangelov sa uzdrànimzadovoqstvom govori o ga|awu, obuci i budu}im izazovima.

– Prema onome {to sam u toku obuke imao priliku da vidim,

rezultati ga|awa su o~ekivani. Ipak, treba pohvaliti sve mladestare{ine koje svakodnevno nose teret rada sa vojnicima. Isto-vremeno je i problem i sre}a kada nikoga od wih ne moète po-sebno da izdvojite. Jednostavno svi rade i ulaù sebe na veomavisokom nivou – kaè komandant.

On o~ekuje da }e budu}a profesionalizacija doneti mnogopoboq{awa, no da bi se postigao taj ciq treba puno ulagati.Prema wegovim re~ima, osnovni problem je motivacija vojnikapo ugovoru koji bi trebalo da budu okosnica budu}e vojske.

– Ve}e plate i izvesnost u karijeri u~inili bi taj poziv pri-mamqivijim za mlade qude – smatra potpukovnik Rangelov.

Aleksandar PETROVI]Snimio Zvonko PERGE

A S U Q A N S K I M L I V A D A M A

vatre. Iskusni artiqerci znaju koliko je te{ko precizno izra~u-nati azimut i elevaciju kada i pola milimetra debeo trag olovke

ucrtan na karti, na udaqenosti od nekoliko kilometara donosivelike gre{ke.

Ta~no u osam ~asova iz usta cevi osnovnog oru|a poleteoje prvi projektil. Posle ~etrnaest sekundi, na brdu „VelikiAntraveq” za~ula se detonacija. Pogo|en je centar mete di-

OZDIKASAMOHODNI DIVIZION

Samohodni haubi~ki artiqerijski divizion iz Ba~keTopole u svom sastavu pored komandne ima tri vatrenebaterije sa po {est oru|a. Te jedinice prvenstveno su na-mewene pruàwu vatrene podr{ke oklopnim i mehanizo-vanim sastavima.

Samohodna haubica 122 milimetra 2S1, popularna„gvozdika”, ruske proizvodwe, u naoruàwe na{e vojske

uvedena je osamdesetih godina. Koristi trenutno-fugasne,kumulativne i projektile specijalne namene ~iji je dometoko 15 kilometara. U sastav baterije ulazi {est haubicai dva vozila – KOT 1V13 koje sluì za usmeravawe oru|ai KOT 1V14 za izvi|awe i osmatrawe pogodaka.

Osnovna prednost u odnosu na vu~nu artiqeriju ogledase u velikoj pokretqivosti i brzini dejstva, dok joj je osnov-na mana relativno mali domet i zastareli sistemi veze.

Zamenik komandanta brigade pukovnik @eqko Kuzmanovi}

Komandant diviziona potpukovnik Sini{a Rangelov

7/23/2019 041 Odbrana


I V O J N U G I M N A Z I J I

U P I SU V O J N U A K A D E M I J U

1. jun 2007.

24

Posle raspisivawa konkursa za prijem kandidata iz gra|anstva za u~enikeprvog razreda Vojne gimnazije i studente Vojne akademije u {kolskoj2007/2008. godini i wegovog objavqivawa u magazinu „Odbrana” 15.marta, na konkurs Vojne gimnazije prijavilo se vi{e od ~etiristo, a Vojneakademije 139 kandidata. Za one koji su ispunili op{te i posebne uslove

konkursa, testirawa i pregledi po~eli su 7. maja. U Vojnoj akademiji polaganisu kvalifikacioni ispiti iz matematike i op{te informisanosti, vr{eno

je psiholo{ko ispitivawe i provera fizi~ke sposobnosti, {to je vaìloza sve smerove osim avijacije, gde svi koji pro|u prvi krug provere, idu napadobransku obuku i preìvqavawe u prirodi, a zatim i na selektivnoletewe.

Od oktobra ove godine u Vojnoj akademiji po~e}e da se {koluje i prvageneracija studentkiwa. Priliku da obuku uniformu oficira Vojske Srbijedobi}e 25 devojaka, od kojih }e pet imati {ansu da postanu prve ène pilo-ti na borbenim avionima kod nas. Osim na pomenuti smer avijacije, devojkesu mogle da konkuri{u na smerove pe{adije, veze, atomsko-biolo{ko-hemij-ske odbrane i tehni~ke slu`be, a mu{karci jo{ i na smerove oklopno-meha-nizovanih jedinica i inìwerije.

Pored 25 devojaka, predvi|eno je da se u narednoj {kolskoj godini u Vojnuakademiju (132. klasa) upi{e i 135 mu{karaca. Svi }e oni po zavr{etku {ko-lovawa ste}i visoko obrazovawe i stru~no zvawe diplomiranog oficira Voj-ske Srbije i diplomu odgovaraju}eg fakulteta sa kojim Akademija ima zajedni~-

ki studijski program.

NOVINE

Kako saznajemo od prodekana za planirawe i usavr{avawe nastave naVojnoj akademiji potpukovnika doc. dr Bobana \orovi}a, od ove godine, kada jere~ o polagawu kvalifikacionih testova, uvedene su neke novine. One se ti~umogu}nosti kandidata da biraju da li }e da polaù test samo iz matematike ilikombinovani test matematike i op{te informisanosti.

– Model smo uzeli sa fakulteta sa kojima radimo zajedni~ke studijskeprograme. Su{tina je da i jedni i drugi rade potpuno jednake zadatke iz mate-matike s tim {to }e kod onih koji polaù kombinovani test koeficijent biti0,5 dok je kod onih koji rade samo matematiku koeficijent jedan. Interesantno

Pored 135 mu{karaca,

predvi|eno je da se u

narednoj {kolskoj godini u

Vojnu akademiju upi{e i 25

devojaka. Svi }e oni po

zavr{etku {kolovawa ste}i

visoko obrazovawe i stru~no

zvawe diplomiranog oficira

Vojske Srbije i diplomu

odgovaraju}eg fakulteta sa

kojim Akademija ima

zajedni~ki studijski program.

Vojna gimnazija }e u {kolskoj

2007/2008. godini u prvi

razred upisati 90 u~enika.

[KOLSTVO

S T V A R N O S TI S N O V IS T V A R N O S TI S N O V I

7/23/2019 041 Odbrana


Neposredno pred polagawe kvalifikacionih testova i prove-ra sposobnosti razgovarali smo sa nekima od kandidata o motivi-ma za konkurisawe u Vojnu akademiju. Evo {ta su nam rekli...

MOTIVI

Milina Mileti} iz Gorweg Milanovca vojni poziv smatraperspektivnim jer pruà mogu}nost za napredovawe u slu`bi.Ona kaè da voli oru`je i disciplinu, koja se u vojsci podrazu-meva. Roditeqi, a naro~ito otac koji je i sam oficir, nisu biliza to da Milina konkuri{e na Vojnu akademiju, ali su ispo{to-vali wenu odluku.

I majka Mirjane Borovine iz Zrewanina radi u Vojsci kao ci-vilno lice ali je ona Mirjanu odmah podràla u odabiru eventual-nog ìvotnog poziva.

– Samim tim {to se ove godine upisuje prva generacija devoja-ka, mislim da su pred wima prave prilike. Ako govorimo o perspek-tivi poziva, o~ekujem da se posle ~lanstva na{e zemqe u Partner-stvu za mir otvore nova mesta i pro{ire mogu}nosti za napredova-we. Na kraju krajeve, za{to ne upisati ne{to {to nije uobi~ajenoza ovo podnebqe. Dosta mojih prijateqica kaù da posao oficiranije za ène a ja im na to odgovaram: ~emu se boriti za jednakostako se boji{ nekog poziva.

Jelica Jovanovi} iz Jevremovca kod [apca ne pla{i se fi-zi~kih napora koji su sastavni deo ìvota oficira. Ba{ suprotno,

ona se prijavila na Vojnu akademiju privu~ena saznawem da u siste-mu {kolovawa za poziv vojnika ima mnogo fizi~ke aktivnosti. Iakozavr{ava medicinsku {kolu, izrazila je equ da se {koluje na Sme-ru pe{adije i da jednog dana radi sa vojskom.

Na{i sagovornici Slobodan Radovanovi} iz Novog Sada iNikola Rajkovi} iz Ni{a izrazili su equ da se upi{u na Smer ve-ze, po{to zavr{avaju sredwu elektrotehni~ku {kolu. Odvajawe odporodice i sasvim druga~iji na~in ìvota i rada na koji }e da nai-|u, ukoliko budu primqeni u Vojnu akademiju, ne vide kao ve}i pro-blem. I dok su wih dvojica vrlo brzo posle polagawa kvalifikaci-onih ispita i zdravstvenih i fizi~kih provera, saznali da li suprimqeni, Petar Mi}i} iz Beograda i Nemawa Novkovi} iz NovogSada, koji su jo{ kao mali èleli da postanu piloti, sazna}e da li}e im se èqe ostvariti najranije krajem avgusta. Jer, ukoliko po-loè testove i pro|u rigorozne preglede na VMA, ~eka ih jo{ mnogonapora u vidu preìvqavawa u prirodi, padobranskih skokova iselektivnih letova. To samo pokazuje da nije lako snove pretvoritiu stvarnost, ali je izvodqivo.

Sawa SAVI]Snimili Darimir BANDA i Zvonko PERGE

je da su svi kandidati radilikombinovani test osim jednogu~enika iz Vojne gimnazije ko-ji je polagao test samo iz ma-tematike. Zbog toga ve} raz-mi{qamo da od slede}e godi-ne za prijemni ispit odvojimoprirodne od dru{tvenih nau-ka – kaè na{ sagovornik.

Druga novina koja jeuvedena na Vojnoj akademijijeste da je testirawe odnosnovrednovawe ra|eno pod {i-frama, {to zna~i dok god sene pregledaju zadaci i neutvrdi broj bodova ne zna seko je kandidat. Te novine, ka-è potpukovnik \orovi},uvedene su prvenstveno radipribliàvawa standardimai procedurama koji se pri-mewuju na civilnim fakulte-tima u zemqi.

Od ove godine prviput su i vojni gimnazijalci te-

stove polagali u Vojnoj akade-miji, posle ~ega su rangiranina jedinstvenoj listi sa kan-didatima iz gra|anstva. Iakome|u gimnazijalcima takvaodluka nije nai{la na pozi-tivnu reakciju, u Vojnoj gimna-ziji kaù da se ve} vi{e godi-

na unazad ne moè govoriti o automatizmu po kome se wihovi matu-ranti upisuju u Vojnu akademiju, izme|u ostalog, i zbog toga {to susmawene potrebe Vojne akademije. Zbog toga su u Gimnaziji, istimmetodama kao {to su proveravani kandidati iz gra|anstva, i rani-jih godina proveravali znawe sa kojim wihovi u~enici izlaze iz{kole. Jedina razlika bila je u tome {to nisu stavqani na rang-li-stu. Tako|e, u Gimnaziji smatraju da je za mawi broj u~enika koji

imaju sredwu ocenu dobar, polagawe kvalifikacionog ispita pri-lika da provere svoje znawe i, ukoliko ne ispune neophodne uslove,i sami }e shvatiti da u toj {koli verovatno ne bi bili uspe{ni. e-tvrti razred Vojne gimnazije zavr{ava 134 maturanta.

VOJNA GIMNAZIJA

Ove godine u Vojnoj gimnaziji odziv kandidata bio je ve}inego prethodnih. Tako je na jedno mesto konkurisalo wih ~etvoroodnosno vi{e od troje zdravstveno sposobnih kandidata. Oni supolagali kvalifikacioni ispit koji se sastojao od testa iz ma-tematike i testa op{te kulture. Uslov za prijem bila je i pozi-tivna ocena na fizi~koj proveri, a sa svakim od kandidata oba-vqen je i intervju kako bi se, izme|u ostalog, utvrdilo na ~emupo~iva wegova motivacija za {kolovawe u Vojnoj gimnaziji kao iadaptacione sposobnosti. Poeni koje su kandidati doneli iz

osnovne {kole nosili su vi{e od polovine ukupnog broja bodo-va, dok su ostatak dobili na testirawu u Gimnaziji. Na osnovuukupnog broja bodova pravqena je i rang-lista, a prvih devede-set koji to budu èleli zvani~no }e biti upisani u Vojnu gimna-ziju po~etkom septembra kada }e biti napisana naredba o {ko-lovawu 35. klase u~enika.

Kako saznajemo od psihologa u Vojnoj gimnaziji ValerijaQubi~i}a, razlog za pove}ani odziv kandidata nalazi se u sa-mom konkursu jer ove godine kao uslov za upis nije traèna naj-mawe vrlo dobra ocena iz matematike u svim razredima osnov-ne {kole. Usputna analiza pokazala je da je taj uslov ostao, od-ziv bi bio kao i pro{le godine kada je konkurisalo prose~no1,8 kandidata na jedno mesto.

Interesantno je da se u Vojnoj gimnaziji, od svih kandidatakoji su primqeni, traì i da iza|u na polagawe kvalifikacionihispita za upis u sredwe {kole koje organizuje Ministarstvo pro-svete.

– Vi{estruka je korist od toga. S jedne strane, dobijamo si-gurnost da su kandidati ostali u sistemu {kolovawa u sredwim{kolama, odnosno, ukoliko se ovde predomisle, da mogu da pre|uu drugu {kolu, a nije bezna~ajna ni sama priprema za ispit, iakokao uslov ne postavqamo prolaznost ve} samo izlazak – kaèQubi~i} i zakqu~uje da svi koji dolaze u Vojnu gimnaziju time sene opredequju samo za vrstu {kole ve} i za profesiju.

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

26

tano osigurawe vojne za{tite stanovni{tva Austrije i wihoveegzistencijalne osnove.

Strategijskim konceptom 2006. odre|ena su tri glavna ci-qa vojne strategije: nacionalna stabilnost, internacionalnanezavisnost i odràvawe vojnog „znati kako”. Na operativnomnivou, u okviru Austrije, obezbe|ujemo odbranu zemqe, osma-trawe vazdu{nog prostora i operacije pomo}i stanovni{tvu,kao {to su one u slu~aju katastrofa. U me|unarodnim okviri-ma, obezbe|ujemo odgovore na me|unarodne krize, humanitar-ne operacije i me|unarodne operacije evakuacije u stranim

zemqama.Ozbiqan proces promena kroz koji posledwih godina prolaze Austrijske oruàne snage, zahvatile su struktu-re Ministarstva odbrane i komandovawa, kao i smawe-we broja zaposlenih. Koje biste promene izdvojili kao najzna~ajnije?

– Mislim da je kqu~na stvar promena smawewe snaga savi{e od 110.000 qudi u 2005. na 55.000, koliko je planiranou 2010. godini. Promene se odnose i na strukturu qudstva, ko-ja }e biti oboga}ena dodatnom vrstom – takozvanim kratko-ro~nim dobrovoqcima, koji su obavezni da u~estvuju u misija-ma u stranim zemqama.

Austrija je tokom hladnog rata bila ste{wena izme|u dvabloka i razvijala je ogromnu vojsku koja je osamdesetih go-dina trebalo da dostigne brojku od 300.000 qudi. U izme-wenim uslovima postalo je jasno da je prethodna strategi-ja, koja je polazila od potrebe potpunog „pokrivawa” pro-

stora, po~ela da gubi smisao. Postoje}e oruàne snage, naime,nisu odgovarale novim bezbednosnim izazovima. O wihovomprilago|avawu novim uslovima, saradwi sa drugim zemqama, aposebno Srbijom, razgovarali smo sa izaslanikom odbrane Au-strije u Beogradu, pukovnikom Jozefom Helclom.

Promene u bezbednosnom okruèwu navele su Austriju da 2003. godine formira komisiju za reformu koja je bila politi~ko-vojne prirode. Listu preporuka, kao prethodni uslov za daqe planirawe u toj oblasti, koju je ona donela,prihvatile su sve politi~ke partije. Koje su se preporuke odnosile na vojnostrategijska pitawa?

– Te preporuke su se odnosile na aktivni doprinos vojnimsredstvima. Prvo, stabilizaciji strategijske sredine Evrope ka-ko bi se predupredile povratne posledice kriza i sukoba, i dru-go, primeni i sprovo|ewu evropskih interesa onako kako su de-finisani Evropskom bezbednosnom strategijom. Evropski inte-resi se ne zavr{avaju u granicama Evrope. Uz to, ciq je i simul-

âk i neutralne dràve kao {to je

Austrija reorganizuju svoje oruàne

snage u nastojawu da ih prilagode

novim bezbednosnim izazovima.

Dok je u pro{losti najgori scenario

bio vezan za konvencionalni i mogu}i

nuklearni napad, danas se opasnost

prepoznaje u razvijawu krize, a od

vojne organizacije zahteva se da seu tome {to boqe sna|e.

DR@AVANIJE

OSTRVO

PUKOVNIK JOZEF HELCL,IZASLANIK ODBRANE REPUBLIKEAUSTRIJE

SARADWA

7/23/2019 041 Odbrana


racija pomo}i u katastrofama, dooperacija nametawa mira. Najve}ibroj na{ih pripadnika, wih 800,angaòvano je na Balkanu.

U misije odlaze samo dobro-voqci, a naj~e{}i razlozi zbog ko-jih se vojnici odlu~uju na odlazakjesu novac i budu}a karijera. Au-strija ulaè mnogo sredstava u

obuku tih qudi, u wihovu psiholo-{ku, socijalnu pripremu i sli~no.Iskustva su pokazala da je potreb-no da se pripreme za boravak vanzemqe u vremenu od {est meseci, teda se {est meseci po povratku – so-cijalizuju. Ukoliko se u inostran-stvu provede vi{e od {est meseci,javi}e se problemi u porodici i{irem okruèwu. U misijama u ko-jima imamo ve}i broj na{ih vojni-ka, kao {to je ona na Kosovu, pri-sutni su i na{i psiholog i sve{te-nik. Primetili smo da se vojnici~esto pre obrate sve{teniku, jer

im je on bliì.Koji su zadaci austrijskih oruànih snaga nacionalnog karaktera?

– Kao nacionalni zadaci, po-stavqeni su vojna odbrana zemqe,osmatrawe vazdu{nog prostora,podr{ka policiji, te pomagawe uvreme katastrofa, kao {to su po-plave, antraks i sli~no. Pro{legodine austrijski vojnici su vi{eod 30.000 dana sluìli za vremeoperacije podr{ke policiji.

Posebno bih se osvrnuo na nad-zor granice u vremenu od 1990, ka-

da je ta operacija po~ela du` na{egranice sa Ma|arskom i 1999. go-dine prerasla u misiju na granicisa Slova~kom. Od tada do danas natom zadatku u~estvovalo je vi{e od320.000 vojnika. U tom periodu

27

Uz to, odnos borbenog delavojne organizacije i podr{ke u Au-strijskim oruànim snagama pro-{le godine bio je 1:2. Do 2012.godine planiramo da ga dovedemodo 1:1. Sada imamo gotovo 8.500qudi unutar borbenih snaga i17.000 u administraciji i osta-lim vidovima podr{ke.

Zapo~ete promene ve} su uti-cale i na strukturu oruànih snaga. Poznato je da umesto pet brigada kopnene vojske,sada imate ~etiri. [ta pla-nirate u budu}nosti?

– U okviru kopnenih snaga je-dinice veli~ine bataqona smawi-}emo sa postoje}ih 36 na 27, odkojih }e 12 biti borbeni. I vazdu-hoplovne jedinice }e se smawiti,sa 20 koliko ih je sada, na 12.Ipak, ne}e se sve snage smawiti –neke }e se i pove}ati, i to znatno.Ciq nam je da Snage za specijalne

operacije do 2010. godine umestodosada{wih 250 imaju 400 qudi.One }e se upotrebqavati posebnoza misije van granica Austrije.

Promewena je i strukturalanca komandovawa, ~iji su oslon-ci na operativnom nivou Zdruè-na operativna komanda i Zdruè-na logisti~ka podr{ka.

Izgleda da se u Austrijskimoruànim snagama pridaje veliki zna~aj operacijama u stranim zemqama?

– One za nas imaju gotovoisti zna~aj kao one u samoj Austri-

ji. Ne moèmo odvojeno razmi-{qati o unutra{woj i spoqnojbezbednosti zato {to spoqne kri-ze uti~u na nacionalnu stabil-nost. Nijedna dràva nije usamqe-no ostrvo koje moè samo da odr-àva svoju bezbednost. Nije to niSrbija. Za wenu stabilnost je va-`no da se pridruì me|unarodnimmisijama i pomogne drugima. Akopomogne, i woj }e drugi pomo}i, akobude trebalo.

Austrija ima gotovo poluve-kovno iskustvo u mirovnim mi-sijama UN. Danas, 1.259 pri-

padnika wenih oruànih sna-ga, me|u kojima je i 15 èna,u~estvuje u razli~itim opera-cijama van zemqe. Zanimqivo je da je ve}ina wih angaòvano upravo na – Balkanu...

– Deo Austrijskih oruànihsnaga angaòvan je u celom spektrumisija u inostranstvu, po~ev odtradicionalnih operacija odrà-vawa mira i vojnih posmatra~kihmisija, preko humanitarnih i ope-

NOVA ORGANIZACIJA

Prema o~ekivawima, 2009. godine u Austri-jskim oruànim snagama postoja}e nova organi-zacija {kolovawa i obuke. Plan je i da se pove}ajusposobnosti ispuwavawa pomo}nih zadataka, kao{to su vazduhoplovno nadgledawe i transport.

Za potrebe EU, austrijska vojska osposobi}eFramework brigadu za zadatke u vezi sa potragom ispasavawem, te prevencijom sukoba. Weni mawidelovi bi}e u stawu da u~estvuju u operacijamaniskog intenziteta.

MIROVNE MISIJE

Austrijske oruàne snage trenutno u mirovnimmisijama {irom sveta imaju 1.259 pripadnika. Na-jvi{e ih je na Kosovu u misiji Kfor – 579, na Golan-skoj visoravni (misija UNDOF) – 373, te u Bosni iHercegovini ( ALTHEA ) – 275. Na Golanskoj visoravniduè od 30 godina u~estvuju u misiji podr{ke miru.

Austrijski vojnici su i u misiji EUMM (Balkan),

UNOMIG (Gruzija), UNTSO, ISAF (Avganistan), AMIS II(Etiopija), UNFICYP (Kipar), UNMEE (Eritreja), EU-FOR RD KONGO, UNOWA (Ju`na Afrika), MINURSO(Zapadna Sahara), RACVIAC (Hrvatska).

Austrijski vojnici u~estvuju u operacijama podkapom UN, a pod izvesnim uslovima i Evropske unije.

BORBENE GRUPE

Od 2007. godine EU èli da bude sposobna dareaguje i u slu~aju nastanka dve krize, i to u vojnimoperacijama do 6.000 km udaqenim od Brisela, awene ~lanice treba za to da obezbede borbenegrupe (BG).

Borbena grupa je zami{qena kao pe{adijskibataqon koji moè biti upotrebqen 10 dana od

dana dono{ewa odluke o tome u EU. îne je 1.500vojnika. Vazduhoplovne snage, mornarica i vrhovni{tab mogu naknadno podràti BG. Sa timpoja~awem, ja~ina evropske jedinice za brzo reago-vawe moè lako dosti}i broj od 2.500 vojnika.

7/23/2019 041 Odbrana


SARADWA

1. jun 2007.

uhvatili smo gotovo 90.000 qudi koji su poku{ali ilegalno dapre|u na{u granicu, obezbedili im medicinsku pomo} i hranui prosledili ih odgovornima u na{em ministarstvu unutra-{wih poslova.

Kada ste, novembra 2004. godine, stupili na du`nosti u Beogradu, bilateralne vojne aktivnosti na{e dve zemqe

nisu postojale. Odnosi su u me|uvremenu napredovali, pa je pro{le godine bilo 27, a za ovu je planirano 54 aktiv-nosti. Daqe }e se, prema va{im re~ima, „razvijati u pravcu kvaliteta”. Moète li to pojasniti?

– Istina je da smo u proteklom periodu sa Ministarstvomodbrane Srbije i General{tabom VS razvili saradwu, koja }esa novim aktivnostima – pre svega u~estvovawem VS na me|una-rodnoj ve`bi u Austriji krajem 2007. – dobiti ve}i kvalitet.

Na{a saradwa razvijala se u nekoliko oblasti. Prekorazli~itih oblika bilateralnih aktivnosti, u okviru obuke ikurseva, ekspertskih razgovora i sli~no, nastojali smo da do-prinesemo transformaciji va{e vojske. Za pripadnike VS po-stoje kursevi nema~kog u Austriji, razmewujemo saznawa stru~-waka za na{ i va{ jezik, o tome kako {to boqe organizovatidaqa usavr{avawa i sli~no. Deo ovog je i projekat srpsko-ne-

ma~kog vojnog re~nika. Uz to, razmewujemo iskustva o Partner-stvu za mir i ESDP (evropska bezbednosna iskustva). Po~elismo s tim kursom pro{le godine, a nastavi}emo i ove. Odrà-}e se i razgovori sa predstavnicima MO vezanim za PzM uBe~u i Beogradu.

Saradwa se odvija i u okviru obuke za mirovne misije,vojnu policiju i podoficire, kao i veoma va`ne obuke pripad-nika ABHO, budu}i da je jedan od zadataka reforme sistemaodbrane u Srbiji i obnova ABHO, ~emu }e pripomo}i i stru~-waci iz Austrije.

Uz ove, postoje i brojne pojedina~ne aktivnosti. Moj jeciq bio da se izgrade partnerski odnosi, zarad ~ega sam ubliskim kontaktima sa odgovornim licima u MO i G[ VS. Po-ku{avam da saslu{am koje su potrebe VS i da pomognem da seostvare bilateralni programi koji bi pomogli reformu siste-

ma odbrane u Srbiji.Budu}i da se i sam austrijski sistem odbrane mewa, si-gurno Vam je poznata i teìna tog procesa?

– Znam da nije lako po~eti od sasvim novog scenarija istvoriti vojsku sposobnu da odgovori na ~itav niz zahteva nanacionalnom i me|unarodnom nivou. Te{ko je suo~iti se samnogim promenama u kratkom roku, posebno starijim oficiri-ma, podoficirima i civilnim licima, ali ne vidim alternati-vu tom procesu i integracijama.

Sneàna \OKI]Prevod Sowa MILOJEVI]

Snimio D. BANDA

PODMLA\IVAWE VOJNOG KADRA

Novi strate{ki koncept usmeren ka odlasku pripad-nika austrijske vojske u mirovne misije, zahteva mladi vo-

jni kadar. Stoga se Austrijske oruàne snage suo~avaju sapotrebom da penzioni{u starije vojnike. Wihov zakon,me|utim, odlazak u penziju omogu}ava tek sa 65 godina. Za-to pukovnik Helcl kaè: „Nadamo se da }e nas budu}i za-kon podràti, jer bi tada lak{e poslali vojnike u penziju,ali to je ve} politi~ka odluka”.

28

DONACIJA AMBASADE VELIKE BRITANIJEMINISTARSTVU ODBRANE

Protokol o do-naciji Ambasade Ve-like Britanije u Be-ogradu, Ministar-stvu odbrane Repu-

blike Srbije potpi-sali su 17. maja iza-slanik odbrane tezemqe pukovnik Saj-mon Vandelur i za-stupnik na~elnikaUprave za odnose sajavno{}u pukovnikZoran Puha~.

Predmet dona-cije je oprema koja}e biti kori{}ena za izvo|ewe medija treninga koji }e in-struktori iz Srbije dràti pripadnicima Ministarstva od-brane i Vojske Srbije. Donacijom ove opreme zakqu~en je pro-jekat koji je, uz podr{ku Ambasade Velike Britanije u Beogradu,

po~eo da se realizuje pre pola godine, a za koji je ta zemqe iz-dvojila 45.000 evra. Potpisivawem protokola u~iwen je i pr-vi korak ka formirawu medija centra Ministarstva odbrane.

S E M I N A R O M E D I J S K I MO P ER A CI J AM A V O JS K E S A D

Ministarstvo odbrane Srbije i Evropska komanda VojskeSAD – Kancelarija za bilateralne odnose u Beogradu organizo-vali su 23. i 24. maja seminar pod nazivom „Medijske operacijevojske SAD”, koji je odràn u Top~ideru.

Prema re~ima pukovnika Zorana Puha~a, zastupnika na~el-nika Uprave za odnose sa javno{}u, re~ je o jednom u nizu semi-nara u oblasti odnosa sa javno{}u.

– Dragocena je svaka nova ideja i iskustvo koje prenosi ne-

ko drugi, posebno ako ona dolaze iz zemqe koja u civilnom i voj-nom ìvotu predwa~i u toj oblasti – rekao je, otvaraju}i semi-nar, pukovnik Puha~.

Predava~i na seminaru bili su kapetani Xenifer Lovet iXejms Hemfris i Vens Xejms iz Evropske komande Vojske SAD.

P R E D AVA W E G E N E R A L A VA L O TAU Centru za mirovne operacije, 17. maja, odràno je pre-

davawe o preoblikovawu italijanskih oruànih snaga. Preda-va~, italijanski general \uzepe Valoto, predsednik italijanskogCentra za visoke studije odbrane i biv{i komandant Kfora,predo~io je slu{aocima [kole nacionalne odbrane aktuelnusituaciju u Oruànim snagama Italije.

Tokom boravka u Beogradu general Valoto je posetio i In-stitut za strategijska istraìvawa Ministarstva odbrane. O ra-du instituta gosta je upoznao direktor pukovnik dr Jan Mar~ek.

R A Z M E N A I S K U S TAVAU O B U C I P O D O F I C I R A

Tro~lana delegacija General{taba oruànih snaga Gr~ke,koju je predvodio potpukovnik Eugenios Konstantinos, boravilaje od 22. do 24. maja u radnoj poseti Upravi za obuku i doktrinuGeneral{taba Vojske Srbije.

Glavna tema razgovora sa gr~kom delegacijom bila su pita-wa u vezi sa obukom podoficira. Gr~ka delegacija je u okviru po-sete boravila i u Centru za obuku podoficira u Poàrevcu.

7/23/2019 041 Odbrana


P

O PROTOKOLUMINISTARSTVAODBRANE

datak Protokola jeste i podr{ka uorganizovawu i odràvawu me|una-rodnih sastanaka, konferencija,seminara, ali i drugih skupova imanifestacija koje se odràvaju uorganizaciji MO i VS.

– Dok protokol predstavqavidqivi, „scenski“ deo jednog doga-|awa, protokolarna podr{ka je {i-

ri pojam i vremenski i sadràjnoobuhvata pripremne radwe i onekoje slede po sprovedenom doga|aju– kaè kapetan fregate Petrovi}. –Protokolarna podr{ka podrazume-va i re{avawe mogu}ih nesuglasi-ca, tako da se niko ne uvredi. Ta~nose zna sva~ije mesto i uloga u odre-|enom doga|aju, bez obzira na to dali je re~ o slu`benoj ve~eri, potpi-sivawu dokumenata, izletu ili ne-kom drugom doga|aju. Ukoliko nekozauzme mesto koje mu po pravilimane pripada, na pripadnicima pro-tokola je da mu diskretno na to uka-

ù i pomere ga gde treba.Posebnost uslova rada u

Protokolu odre|uje i poèqne oso-bine qudi koji se time bave. Oni bitrebalo da budu organizacionosposobni, sa smislom za timskirad, nagla{enom odmereno{}u uopho|ewu, izraènom op{tom kul-turom, poznavawem stranih jezika irada na ra~unaru, te znatnim op-{tim obrazovawem.

S. \OKI]Snimio R. POPOVI]

rotokol Ministarstva odbra-ne Republike Srbije reorgani-zovan je 1. maja ove godine po-delom Centra za odnose sastranim vojnim predstavnici-

ma na deo koji se bavi stranim iza-slanicima odbrane i deo zaduènza protokol. îne ga Odsek za pro-tokol i Referat za op{te poslove,i neposredno je podre|en Kabinetuministra odbrane. Wegov je zada-tak da poveè sve elemente doga|a-ja u jedan logi~an, efikasan i funk-cionalan program aktivnosti.

Po re~ima na~elnika Protoko-la Ministarstva odbrane kapetanafregate Gorana Petrovi}a, ciq jeda svi u~esnici u odre|enom doga-|aju budu na mestu koje odgovara za-datku, te da svakom garantuje mestokoje mu pripada. Red se sprovodipreko protokolarnih pravila i nana~in koji je nenametqiv, a delotvo-ran. Iz ovakvih, delom opre~nihzahteva, proisti~e delikatnost pro-tokolarne slu`be.

Poslovi Protokola su brojni.Izme|u ostalog, to su protokolarnapodr{ka prilikom poseta vojnih idrugih delegacija, radnih grupa i po-jedinaca iz inostranstva Ministar-stvu odbrane i Vojsci Srbije, zatimprilikom slu benih putovawa u ino-stranstvo i poseta pripadnika MOi VS, te aktivnosti ministra odbra-ne i wegovih pomo}nika u zemqi; za-

URE\IVURE\IVAAWEWESCENESCENE

KARLOVA^KI MIR

Samo su dobri majstori protokola zaslu-`ni {to nije odgo|eno potpisivawe Karlova~-

kog mira 1699. godine. Oni su se dosetili kakoda ne uvrede nijednu od dràva potpisnica time{to }e se nekoj drugoj dati prednost: Dali su dase sagradi okrugli paviqon sa pet vrata, na ko-ji su istovremeno u{li predstavnici pet zema-qa potpisnica ugovora. Oni su istovremeno do-{li do okruglog stola, seli i potpisali zajed-ni~ki tekst ugovora.

To je tek jedan u nizu primera iz istorijekoji oslikava zna~aj protokola, pod kojim sepodrazumeva ure|enost radwi javnog doga|ajapo u~esnicima, mestu, vremenu i na~inu.

OD VRPCE

DO BE^KIH KONVENCIJA

Pojam protokol nastao je od re~i gr~kogporekla koja je ozna~avala vrpcu ili pe~at za-lepqen na dokumentu, kojim se potvr|ivala we-gova izvornost. Docnije se ponegde iz wega iz-veo glagol protokolisati (uru~iti), {to je zna-

~ilo uvo|ewe dokumenta u kwigu kasnije nazva-nu protokol.Danas on ozna~ava svojevrsni me|unarod-

ni sporazum, zbirku pisanih i obi~ajnih pravi-la me|usobnog opho|ewa dràva i wihovihpredstavnika, te posebnu ustanovu koja se baviprimenom tih pravila. Na~ela savremenog pro-tokola izvode se iz Be~ke konvencije o diplo-matskim odnosima iz 1961. godine i Be~ke kon-vencije o konzularnim odnosima (1963).

Protokol je sli~an

rediteqskom poslu

– ure|uje „scenu”

pojedinog doga|aja,

odre|uju}i u~esnicima

mesto koje im pripada

POVODI

7/23/2019 041 Odbrana


U

1. jun 2007.

P O S L E D I C E U P O T R E B E K A S E T N EM U N I C I J E U S R B I J I I C R N O J G O R I

ZA[TITA

U Medija centru u Beogradu nedavno je predstavqena studija „@ute ubice – po-sledice upotrebe kasetne municije u Srbiji i Crnoj Gori” ~iju izradu je omogu-}ila Norve{ka narodna pomo}, a istraìvawe je vodila Jelena Vi}enti}.Povod za wenu izradu je ~iwenica da je tokom 78 dana bombardovawa na{ezemqe Nato u velikoj meri koristio kasetnu municiju ~iji neeksplodirani pro-

jektili i danas predstavqaju veliku opasnost za civilno stanovni{tvo, a da tajproblem nikada nije izazvao ve}u pa`wu me|unarodne zajednice niti nacionalnihvlasti u Srbiji i u Crnoj Gori.

„Kada se ima na umu intenzitet vazdu{nih napada, iznena|uju}a je ~iwenica dasada, vi{e od sedam godina kasnije, uz samo deli} ra{~i{}ene teritorije, gotovoda nema svesti niti bilo kakve informacije o ovom problemu. Jasnu ilustracijuovoga dobijamo svaki put kada grupa turista ili vikend-bera~a borovnica pe{a~e-}i planinskim stazama ispusti krik, shvativ{i da su nai{li na de facto minsko po-qe”, pi{e u uvodnom delu studije iz koje izdvajamo pojedine delove.

JO[ UVEK BEZ PODATAKA

Kasetnu municiju ~ini kontejner (bomba, raketa ili projektil) koji sadrì donekoliko stotina potprojektila ili bombica. Kontejner se izbacuje iz vazduha iliispaquje sa zemqe, otvara u vazduhu i rasipa potprojektile. Samim tim, potprojek-tili se rasipaju preko velikih povr{ina i neprecizni su u poga|awu ciqa tako daje wihova upotreba u blizini teritorija naseqenih civilima naro~ito problema-ti~na. Potprojektili imaju visok procenat neuspeha, obi~no izme|u 5 i 20 proce-nata, {to ima za posledicu veliki broj zaostalih neeksplodiranih mina koji nasta-vqaju da ubijaju i rawavaju civile decenijama posle napada.

U toku bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije potvr|eno je da su kaset-ne bombe koristile Holandija, Velika Britanija i Sjediwene Ameri~ke Dràve.

U Srbiji je od kasetne municije poginulo tri puta vi{e civila

nego vojnog osobqa. Od zaostalih neeksplodiranih kasetnih

bombi stradalo je {est lica, od kojih troje dece, a raweno je

12, me|u kojima {estoro dece. Time je i potvr|ena globalna

statistika prema kojoj od zaostale kasetne municije stradaju

najvi{e deca.

@UTE UBICE

7/23/2019 041 Odbrana


Prema raspoloìvim podacima, na celokupnu teritoriju SRJ iz-ba~eno je najmawe 347.000 kasetnih potprojektila, ali i daqe nepostoji kompletan pregled ga|anih lokacija kao {to nije poznat ta-~an broj potprojektila koji su ba~eni na teritoriju centralne Sr-bije i Crne Gore. Sa druge strane, upotreba kasetne municije naKosovu i Metohiji i wene neposredne posledice bri`qivo su do-kumentovali pripadnici Ujediwenih nacija, Me|unarodnog komite-ta Crvenog krsta i me|unarodnih nevladinih organizacija koji suimali neometan pristup Pokrajini. Wima je Nato obezbedio

obimne podatke o broju i vrsti kasetne municije kori{}ene na Ko-sovu, kao i o lokacijama koje su nameravali da napadnu. Ubrzo na-kon sklapawa mirovnog sporazuma izme|u Natoa i Vlade SavezneRepublike Jugoslavije u junu 1999. godine, donacije i organizacijekoje se bave deminirawem u velikom broju su pristigle na Kosmeti pomogle da se opasnost od velike koli~ine mina i neeksplodira-nih ubojnih sredstava ukloni u roku od tri godine.

Na osnovu raspoloìvih dokaza, u studiji „@ute ubice – po-sledice upotrebe kasetne municije u Srbiji i Crnoj Gori” iznosise da su u vazdu{nim napadima kori{}ena ~etiri tipa potprojek-tila:BLU-97, proizveden u SAD i naj~e{}e kori{}en u borbi, (R)BL755, proizveden u Velikoj Britaniji, Mk-118 („Rokaj” proizve-den u SAD i BLG 66, proizveden u Francuskoj. Ne zna se koja je~lanica Natoa koristila ovaj posledwi tip po{to wihovu upotre-bu zvani~no nije priznala nijedna zemqa.

GLOBALNA STATISTIKAPrema podacima koje je obezbedio Centar za razminirawe

Republike Srbije u 2006. godini, sumwa se da su oko 23 kvadratnakilometra u {est oblasti na teritoriji centralne Srbije zaga|e-na potprojektilima. Sveobuhvatno izvi|awe jo{ nije sprovedenodok se op{te izvi|awe iz 2001. godine pokazalo kao nepouzdano.Na osnovu sopstvenih istraìvawa, Norve{ka narodna pomo} za-kqu~uje da osim {est podru~ja za koje je poznato da su kontamini-rana, Kopaonik, Kraqevo, Kur{umlija, Ni{, Sjenica i Vladimir-ci, postoji jo{ nekoliko lokacija koje su ugroène neeksplodi-ranim kasetnim potprojektilima u op{tinama Brus, Kni}, â-~ak, Lazarevac, Gaxin Han i Stara Pazova. Pored toga, zbognemira u jugoisto~noj Srbiji na granici sa Kosovom, gde je1999. godine uspostavqena Kopnena zona bezbednosti, terito-rije u op{tinama Bujanovac i Pre{evo, za koje se sumwa da su

zaga|ene kasetnim potprojektilima, nisu bile obuhva}ene ni-

jednim formalnim izvi|awem.Srbija je tragi~an primer onoga {to se de{ava kada se ka-setna municija upotrebqava u blizini mesta na kojima je velikakoncentracija civila. Napadi na Ni{ i Kopaonik, te na aerodrom„Golubovci” u Crnoj Gori, potvr|uju da je kasetna municija oru`jekoje ~esto ima nediskrimini{u}e posledice – zbog nemogu}nostipreciznog ga|awa i rasipawa po velikoj povr{ini. Osim toga,ubojito svojstvo zaostalih neeksplodiranih kasetnih potprojekti-la nastavqa da ubija civile i ugroàva ìvote qudi mesecima igodinama nakon zavr{etka ratnih dejstava, {to zna~i da za mnogerat nikada nije stvarno zavr{en.

Istraìvawe koje je vodila Norve{ka narodna pomo} potvr-dilo je da je najmawe 95 civila ubijeno ili povre|eno u toku ili

posle napadaNatoa na te-ritoriju cen-tralne Srbi-je i Crne Go-re. Od togbroja 28 jeubijeno, a 67povre|eno,

me|u kojimaje znatan brojsa amputaci-jama. Ukupnogledano, 22civila su po-ginula od ka-setne muni-cije u napa-dima na cen-tralnu Srbi-ju, ukqu~uju}itroje dece ijednu trudni-cu dok je, ka-ko pi{e u stu-

diji, zabele-èn jedanslu~aj pogi-bije vojnihlica i to utoku napadana TV relejkada je stra-dalo sedam vojnika. Drugim re~ima, raspoloìva evidencija ukazu-je na to da je od kasetne municije u Srbiji poginulo tri puta vi{ecivila nego vojnog osobqa.

Posle napada od zaostalih neeksplodiranih kasetnih bombipoginulo je {est lica od kojih troje dece, a raweno je 12 od kojih{estoro dece. Time je i potvr|ena globalna statistika prema kojojod zaostale kasetne municije stradaju najvi{e deca.

VI[ESTRUKE POSLEDICE

Prisustvo neeksplodiranih potprojektila nije samo direktnapretwa po ivot i zdravqe qudi jer izaziva i posledice socijalnei ekonomske prirode. Za razliku od urbanih sredina, kao {to jeNi{, ve}ina ugroènih podru~ja su ruralna, a wihovi stanovniciu velikoj meri zavisni od obradivog zemqi{ta i stoke. Zbog togaih zaga|ene ba{te, pa{waci, vo}waci, {ume i poqoprivredno ze-mqi{te li{avaju osnovnih sredstava za ìvot.

U pore|ewu sa Kosovom, za ~ije je ra{~i{}avawe obezbe|e-no vi{e od 90 miliona ameri~kih dolara, operacije ~i{}ewa ucentralnoj Srbiji i Crnoj Gori bile su spore i neadekvatne, oce-wuje se u studiji. Samo oko sedam procenata pomenute sume me|u-narodni donatori obezbedili su za operacije ~i{}ewa izvanKosova, a tek u 2006. godini Vlada Srbije je prvi put izdvojila

posebna sredstva za ~i{}ewe neeksplodiranih kasetnih bombi.Do sada su na teritoriji uè Srbije o~i{}ena oko 2,5 kvadratnakilometra zaga|ene teritorije, a 3,5 kvadratna kilometra ukup-ne sumwive povr{ine redukovano su tehni~kim izvi|awem. Koli-ko je to mnogo, odnosno malo svedo~i podatak prema kome je naKosovu do 2006. godine o~i{}eno ukupno 45 kvadratnih kilome-tara ukupne povr{ine.

Na promociji u Medija centru prikazan je i dokumentarnifilm „@ute ubice” autorki Svetlane Vukovi} i Svetlane Luki},koji predstavqa potresno svedo~anstvo o dejstvu kasetnih bombi –najnehumanijeg vida ugroàvawa ìvota i zdravqa civilnog sta-novni{tva.

Sawa SAVI]

31

ÎWENICE O KASETNOJ

MUNICIJI

Dok je broj sukoba u kojima je kori{}enakasetna municija i daqe relativno mali, efek-ti wene upotrebe po civilno stanovni{tvo sugotovo uvek tragi~ni;

– poznato je da 34 zemqe proizvode vi{eod 210 razli~itih tipova kasetne municije;

– najmawe 73 zemqe imaju ukupno nekoli-ko milijardi kasetnih potprojektila u zaliha-ma. ak i uz veoma konzervativne procene wi-

hovog u~inka, upotreba tih zaliha stvori}e de-setine miliona zaostalih neeksplodiranihbombi;

– me|unarodna zabrana upotrebe kasetnemunicije bila bi najefikasniji na~in da se ci-vili za{tite od neprihvatqivog rizika.

IME

Za vreme bombardovawaNatoa srpski mediji su redov-no upozoravali javnost na po-sebnu pretwu od kasetnih bom-bi. Kako su napadi bili sveu~estaliji, qudi u Srbiji dalisu najzastupqenijem tipu pot-projektila – BLU-97 specijal-no ime – „ùte ubice”.

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

U N I [ T A VA W E P R O T I V P E [ A D I J S K I H M I N A

32

Protivpe{adijske mine su tokom isto-rije vi{e ugroàvale civilno stanov-ni{tvo, posebno decu, nego {to su po-ve}avale bezbednost dràve. Samo nateritoriji biv{e SFRJ, u toku oruà-

nih sukoba krajem pro{log veka, postavqe-no je nekoliko miliona takvih mina. Iakone ubijaju trenutno, one kod `rtava izazi-vaju trajne fizi~ke i psihi~ke traume, a za

dru{tvo predstavqaju veliki socioekonom-ski problem.Projekat uni{tavawa protivpe{adij-

skih mina , koji je zavr{en 7. maja 2007. ka-da je uni{tena posledwa mina od ukupno1.404.819 komada, realizovan je na osno-vu Konvencije o zabrani upotrebe, skladi-{tewa, proizvodwe i preno{ewa protiv-pe{adijskih mina i o wihovom uni{tava-wu, Sporazuma Ministarstva odbraneSCG sa agencijom Natoa za odràvawe isnabdevaweNAMSA i Odluke ministra od-brane od 25. maja 2005. Na taj na~in Re-

publika Srbija je ispunila obaveze izOtavske konvencije i pridruìla se grupiod oko 35 zemaqa sveta koje su uni{tilesvoje zalihe protivpe{adijskih mina.

Vode}i donatori Projekta bili su Ka-nada i Austrija sa po 500.000 evra, a ne-posredni izvr{ioci Tehni~ko-remontni za-vod Kragujevac, u ~ijim pogonima su mineuni{tavane delaboracijom, i kompanija“Prva iskra – namenska” Bari~ u kojoj jevojni eksploziv prera|ivan u privredni.Delaboracijom pomenute koli~ine mina

dobijeno je vi{e od 1.800 tona sekundar-nih sirovina, ukqu~uju}i i oko 160 tonavojnog eksploziva, koje su prera|ene u pro-izvode za civilnu namenu.

Pored vode}ih donatora, Kanade iAustrije, realizaciju Projekta finansi-rali su i Bugarska, e{ka, Ma|arska, Ir-ska, Norve{ka, Holandija, [vedska, [vaj-carska i [panija.

Na osnovu ugovora Ministarstva od-brane sa agencijom NAMSA , za potrebe si-stema odbrane Republike Srbije zadrà-no je 5.565 komada mina, od ~ega 5.104 uVojsci i 416 u MUP-u. One su zadràne ra-di obuke sastava angaòvanih u mirovnim

misijama i testirawa za{titne opreme iminoistraìva~a.

Na sve~anom skupu u Top~ideru istak-nuto je i da zavr{etkom Projekta ne pre-staje potreba za saradwom Republike Sr-bije sa me|unarodnim subjektima na planuuni{tavawa ubojnih sredstava. îwenicada trenutno u na{oj zemqi ima jo{ oko10.000 tona ubojnih sredstava, ~ije je da-qe skladi{tewe veoma rizi~no, otvaramogu}nost novih sli~nih projekata.

S. SAVI]

ISPUWENA OBAVEZAPovodom zavr{etka

Projekta uni{tavawa

protivpe{adijskih mina,

u Domu garde u Top~ideru

odràn je skup kome su,

osim zvani~nika

Ministarstva odbrane

Republike Srbije,

prisustvovali predstavnici

jedanaest zemaqa donatora

koje su omogu}ile da on

bude i realizovan

>>> NOVI DIREKTOR ZASTA-VA–ORU@JA – Za vr{ioca du`nosti di-rektora Zastava–oru`ja , Upravni odbortog preduze}a izabrao je Zorana Aleksi}a,dosada{weg rukovodioca za proizvodwu irazvoj u fabrici.

Upravni odbor je zakqu~io da }e po-dràti novog vr{ioca du`nosti direktorai menaxment fabrike, te da o~ekuju dugo-ro~nu podr{ku dràve u zapo~etom proce-su restrukturisawa odbrambene industri-je Srbije.

Dosada{wi direktor Dragoqub Grujo-vi} razre{en je du`nosti odlukom Uprav-nog odbora, a razlozi za smenu su slabirezultati poslovawa i nagomilani dugovipreduze}a u prethodnom periodu.

>>> NOVA METODA TESTIRAWADAVALACA KRVI – Institut za transfu-

ziologiju VMA promovisao je novu tehno-logiju rutinskog testirawa davalaca kr-vi. Ta tehnologija je novina na na{im pro-storima, a i na Balkanu i predstavqa naj-osetqiviju i najspecifi~niju metodu testi-rawa do sada, kada su u pitawu krvno-prenosive bolesti. Namewena je detekci-ji genetskog materijala virusa uzro~nikahepatitisa tipa “B” i “C” i HIV-a.

Uvo|ewe novog na~ina testirawaobezbe|uje maksimalnu sigurnost bole-snika koji moraju da primaju krv i hemo-produkte. M. [.

>>> IZ RADA AMBULANTE „CE-

RAK”– Povodom „Nedeqe zdravqa usta izuba”, Stomatolo{ka slu`ba VMC „Slavi-ja” organizovala je sredinom maja u ambu-lanti na „Ceraku” niz aktivnosti kojima sepromovi{e oralno zdravqe.

Organizator te lepe manifestacijezdravqa bila je dr Milica Mili}-Golubo-vi}, specijalista de~je i preventivne sto-matologije. M. [.

>>> ZAHTEV SAVEZA RATNIH VOJ-NIH ZAROBQENIKADRUGOG SVETSKOGRATA – U Centralnom domu Vojske Srbije,24. maja, Savez ratnih vojnih zarobqenikaDrugog svetskog rata odrào je sednicu na

kojoj je bilo re~i i o zahtevima za isplatunaknada za rad u zarobqeni{tvu.Prema re~ima generalnog sekretara

Saveza Milosava \or|evi}a, oko120.000 biv{ih zarobqenika koji su to-kom Drugog svetskog rata odvo|eni i pri-moravani da rade u nacisti~kim fabrika-ma na osnovu @enevske konvencije imajupravo na od{tetu. Na skup{tini Savezadoneta je odluka da se uputi zahtev najvi-{im organima vlasti za {to skorije re{a-vawe ovog pitawa.

A. P.

UKRATKO

7/23/2019 041 Odbrana


N

P U T O K O S V E T A Z A 7 3 D A N A

AVANTURA

NA DVATO^KADok ve}ina gra|ana u na{oj zemqi ovih danarazmi{qa o destinaciji na kojoj }e provestiletwi godi{wi odmor, stariji vodnik DraganStojadinovi} odavno je razre{io svoje dilemepo tom pitawu. Budimpe{ta, Kijev, Moskva,Peking, [angaj, Vankuver, Wujork, Lisabon,Madrid, Pariz, London, Brisel, Amsterdam,

Berlin, Prag i Be~, samo su neke od ta~akana karti sveta koje }e se na}i i na wegovojmapi putovawa ovoga leta.

a{ sagovornik stariji vodnik Dragan Stojadinovi} Edi iz Spe-cijalne brigade padobranstvom se bavi duè od deset godina.Do sada je imao 120 skokova, me|u kojima je i onaj sa 300 meta-ra visine. Od 2002. godine bavi se paraglajdin-

gom, vozi snoubord a jedno vreme aktivno je vozio mauntin bajk. Kadaje uzbu|ewe koje donosi bavqewe svakim od ovih sportova splasnu-lo, odlu~io je da krene na put oko sveta – motorom.

Kada govorimo o putu koji je pred Vama, koliko on broji u kilo-metrima? Kopnom oko 25.000 i avionom oko 9.000 kilometara, {to }e

biti na relacijama od Japana do Aqaske i od Wujorka do Lisabona.

Koliko ~lanova u~estvuje u ekspediciji? - Osim mene, u timu se nalaze jo{ dvojica motorista

koji }e voziti Yamahe drag star 1.100 ccm classic – ZoranLivaja i Milivoje Melentijevi}. Logisti~ku podr{ku pru-à}e nam mehani~ar za motore Goran Vasiqevi} i pro-fesionalni kamerman Vladimir Ne{ovi}, a sve vre-me sa nama }e putovatranovo dvoje dece – Tea kojaima dvanaest godina i Borko koji ima {esnaest. i-tava ekspedicija je u organizaciji Kluba eks-tremnih sportova „Hrabrosrce – Soko“

Za kada je planiran polazak i koliko predvi|ate da }e put da traje? - Kre}emo 23. juna, sa najve}eg okupqawa „bajkera“ u Srbiji

koje }e biti u In|iji. Potom }emo putovati trasom Budimpe{ta, Ki-

jev, Moskva, zatim preko Sibira do Bajkalskog jezera, potom UlanBator, Peking, [angaj. Odatle }emo brodom putovati dva dana doNagasakija, potom kroz Japan do Tokija. Zatim je predvi|eno da avi-onom stignemo do Aqaske, pro|emo kroz Vankuver, San Francisko,Los An|eles, Las Vegas, Va{ington, îkago, Wujork. Iz „Velike jabu-ke“ bi trebalo da letimo za Lisabon i daqe motorima kroz Ma-drid, Pariz, London, Brisel, Amsterdam, Berlin, Prag, Be~, Qu-bqanu, Zagreb da bi krug zatvorili u Beogradu. „Evropski“ deo putamo`da }e biti ne{to druga~iji, u zavisnosti od toga da li }emo dadobijemo sve potrebne vize.

Ukupno, putovawe bi trebalo da traje 73 dana {to zna~i da }ese, bez obzira na vremenske (ne)prilike, morati voziti svaki dan.Planiramo da se u ve}ini gradova zadrìmo jedan dan, osim u LasVegasu i Parizu.

Da bi se pre{lo 25.000 kilometara na motoru pretpostavqam da je potrebna dobra kondicija kada je vo`wa na dvoto~ka{u u pitawu? – Ja se jo{ ne mogu pohvaliti velikim iskustvom u vo`wi moto-

ra. Do marta ove godine pre{ao sam tek nekoliko stotina kilometa-ra na mawim motorima da bi po dobijawu dozvole za Akategoriju ku-pioYamahu i za nepun mesec pre{ao 2.500 kilometara. Tek imamo uplanu ozbiqnije vo`we, kao deo priprema za put, kada }emo dnevnoprelaziti oko osamsto do hiqadu kilometara.

Planirani su susreti sa na{im ambasadorima u pojedinim ze-mqama i sa predstavnicima dijaspore? – itava ekspedicija odvija}e se pod motom „Srbija moja ze-

mqa“. Namera nam je da o {to ve}em broj gradova kroz koje budemoprolazili uradimo reportaè, ali i da u nekima od wih predstavi-mo na{u zemqu, wene firme. @eqa nam je da uradimo i tematskepri~e kao na primer o ruskim piscima, mongolskim ratnicima, Ki-

neskom zidu, Bu{ido kodeksu i samurajima, Nijagarinim vodopadima,zamkovima Francuske... Kako bi na licu mesta gubili {to mawe vre-mena, ovih dana uveliko se informi{emo o svim tim mestima i pri-kupqamo materijale za reportaè.

Ho}e li vi{e od dva meseca odvojenosti od doma biti najteì deo puta?

– Verovatno. Zbog toga je i planiranoda se u Parizu, gde }emo da osta-

nemo duè od jednog dana, su-sretnemo sa porodicama.

S. SAVI]

33

DOGA\AJI

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

DOGA\AJI

U streqani Vojne aka-demije na Bawici 29.

maja odràno je {estosportsko takmi~ewe u stre-qa{tvu pripadnika vojnepolicije Vojske Srbije.U~estvovalo je {est ekipasa po tri takmi~ara koji suse nadmetali u preciznomga|awu i brzoj paqbi iz pi-{toqa CZ 99.

U pojedina~nom pla-smanu titulu najuspe{nijegponeo je zastavnik RadosavNedi}, pripadnik „Kobri”,drugo mesto osvojio je zastavnik Jovica Bu-balo iz bataqona vojne policije Specijal-ne brigade, a tre}i je bio stariji vodnikprve klase Vladimir \ukanovi}. U plasma-nu ekipa prvo mesto osvojili su pripadnicibataqona za obezbe|ewe „Kobre”, drugomesto pripalo je bataqonu vojne policijeza protivteroristi~ka dejstva iz Pan~eva,a tre}i je bio tim Tre}eg bataqona vojnepolicije iz Ni{a.

Sudije i organizacioni odbor kojim jepredsedavao pukovnik \urica Jeli~i} bri-

NAJBOQI STRELCIU VOJNOJ POLICIJI

34

POKLONI^KAPUTOVAWANASVETU GORUI MANASTIRHILANDARPokloni~ka putovawa na Svetu goru imanastir Hilandar, za profesionalne pri-

padnike Vojske Srbije, ~lanove wihovih po-rodica i vojne penzionere, bi}e organizo-vano i ove godine, sa blagoslovom bratstvamanastira Hilandara, a posredstvom poklo-ni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve„Dobro~instvo” iz Beograda.

Pokloni~ka putovawa planirana su, ugrupama po 30 osoba, u terminima od 3. do8. jula, od 8. do 14. jula i od 14. do 19. jula2007. godine.

Cena aran`mana je: 110 evra plus7.000 dinara (u pet mese~nih rata).

Cena aran`mana obuhvata: autobuskiprevoz, ulaznu grupnu vizu, sme{taj u hotelu u

trokrevetnim i ~etvorokrevetnim sobama,taksu za ulazak na Svetu goru, prevoz brodo-vima, usluge obilazaka po programu, stru~nogvodi~a i tro{kove organizacije putovawa.

U cenu aran`mana ne ulaze li~ni tro-{kovi, koji nisu nazna~eni u programu.

Lica koja èle da putuju u Hilandartreba da se prijave Pokloni~koj agencijiSPC „Dobro~instvo” (telefon: 011/26-86-445, 26-59-269, 26-57-790) i dostave doku-mentaciju, potrebnu za dobijawe ulaznegrupne vize u Gr~ku i to:

– za profesionalne pripadnike MO iVS: fotokopija radne kwiìce i originalpotvrda o zaposlewu (obavezno nazna~itivojnu po{tu, mesto i ~in);

– za ~lanove porodica pripadnika MOi VS: fotokopija indeksta i potvrda od fa-kulteta (za studente); fotokopija |a~ke kwi-ìce i potvrda od {kole (za |ake); fotoko-pija re{ewa upisa firme u sudski registar(svih sedam stranica) i potvrda o pla}enomporezu (za ~lanove porodica koji su privat-nici); potvrda nadle`ne slu`be za zapo-{qavawe (za ~lanove porodice koji su pri-javqeni na berzi rada) ili izjava lica zaizdràvawe (za ~lanove porodice koji nisuprijavqeni na berzi rada);

– za penzionere: fotokopija re{ewa openziji i fotokopija posledweg ~eka od pen-zije).

Prijavqena lica uz navedenu dokumen-taciju dostavqaju jednu fotografiju (formatza paso{)

nuli su da takmi~ewe protekne regularno iu sportskoj atmosferi. Najboqima su dode-qene medaqe i diplome, a najuspe{nije eki-pe nagra|ene su peharima.

Pravila takmi~ewa nalaù da se voj-ni~kim pi{toqem ga|aju mete na udaqeno-sti od 25 metara iz stoje}eg stava. U preci-znoj paqbi takmi~ari su ga|ali tri tromi-nutne serije po deset metaka. Brza paqba jepredvi|ala {est serija po pet metaka, astrelac je za jednu seriju imao na raspola-gawu deset sekundi. A. P.

Udruèwe gra|ana „P~iwski heruvimi”, u saradwi sa Vrawskom eparhijom i Koman-

dom 78. motorizovane brigade iz Vrawa, organizovalo je 22. maja op{tenarodni Sabor uporti crkve svetog Nikole u Klinovcu kod Bujanovca.Posle bogatog kulturno-umetni~kog programa u kom su nastupili ~lanovi KUD „Kolo”

iz Bujanovca, ~uvena interpretatorka tradicionalnih pesama Svetlana Stevi}-Vukosa-vqevi} i vi{e narodnih peva~a i svira~a, na saboru su prikazane srpske ve{tine borewa– Svebor , koje neguju nenasiqe uz razvijawe plemenitosti, kreativnosti i originalnosti.

U hajdu~kom vi{eboju pobedio je kapetan prve klase Miroqub Deqanin, koji je bionajuspe{niji u disciplinama bacawa balvana i kamena s ramena, dok je vojnik Ivica Da-vidovi} bio prvi u nadvla~ewu klipka. Zastavnik Srboqub Miti}, ina~e trener u karateklubu u Surdulici, najavio je tom prilikom osnivawe sekciju Svebora u tom mestu i odrà-vawe seminara o srpskim ve{tinama borewa na Vlasinskom jezeru.

A. A.

U

HAJDU^KI VI[EBOJ U KLINOVCU

U SAOBRA]AJNOM UDESU POGINUO VOJNIK

Na putu Kru{evac–Pojate, kod sela Makre{ane, 21. maja oko 5,50 ~asova, dogo-dila se saobra}ajna nesre}a do koje je do{lo kada se vojno putni~ko motorno vozilo„vento”, kojim je upravqao vojnik Darko Petrovi}, sudarilo sa kamionom.

U nesre}i je smrtno stradao voza~, vojnik Darko (Radovan) Petrovi}. Te{ke tele-sne povrede zadobili su pukovnik Zdravko Samarxi}, komandant Centra za usavr{a-vawe kadrova ABHO i pukovnik u penziji Rade Petrovi}.

Pukovnik Zdravko Samarxi} zadobio je povrede grudnog ko{a, a pukovnik u penzi-ji Rade Petrovi} povrede glave. Obojica su zbrinuti u bolnici u Kru{evcu i nalaze sevan ivotne opasnosti.

Vojnik Darko Petrovi} ro|en je 17. februara 1986. u Uìcu, a ìveo je u seluGostinica kod Uìca. U Vojsci Srbije bio je od 1. marta 2007. godine.

7/23/2019 041 Odbrana


ALFONS DE LAMARTIN

U

okviru biblioteke „Ba{tina ratnika” ~iji je inicija-tor i pokroviteq Sektor za bora~ko-invalidsku za-{titu Ministarstva rada i socijalne politike, Izda-va~ko preduze}e „Utopija” iz Beograda nedavno je obja-

vilo u prevodu na srpski jezik, ali i u francuskom iz-vorniku, delo „Spisi o Srbima” najzna~ajnijeg francuskogpesnika epohe romantizma Alfonsa de Lamartina.

Prevod i obiman predgovor Lamartinovom tekstu na-pisala je prof. dr Jelene Novakovi}, {efa Katedre za ro-manistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu, dok je autorpogovora istori~ar Dejan Risti}, savetnik u Ministarstvurada i socijalne politike. Promocija ovog vrednog kwièv-no-istorijskog dela odràna je 24. maja u amfiteatru Na-rodne biblioteke Srbije.

Lamartin je, poput brojnih svojim prethodnika, diplo-mata i putopisaca, bio op~iwen jednom arhai~nom formom

idealizma okrenutog slobodi koju je uo~io pre svih kod Sr-ba, ali i kod drugih balkanskih naroda. Wegova privla~nai emotivna proza, stavovi u odnosu na Isto~no pitawe, anaro~ito velika popularnost koju je uìvao kao pesnik,

sna`no su okrenuli javno mwewe u Francuskoj protiv zva-ni~ne spoqne politike Pariza koja se zasnivala na o~uva-wu integriteta Otomanskog carstva.

Lamartinovi tekstovi o Srbima, koji se sada nalazepred novom generacijom ~italaca, mogu biti od koristi urazumevawu savremenog Balkana, a ujedno nas podse}aju najednog od najve}ih evropskih pesnika romantizma, iskrenogzagovornika prava na ìvot u slobodu i zaqubqenika u te-matski, stilski, jezi~ki i simboli~ki beskrajno raznoliku ibogatu srpsku epsku poeziju.

Tekstovi u ovom prilogu uzeti su iz upravo objavqenekwige, uz redakcijsku obradu.

SPECIJALNI PRILOG 21

SRBIJA IZME\UEVROPE I ORIJENTA

7/23/2019 041 Odbrana


marili za norme pona{awa koje je kao standarde osmislio ipropisao civilizovani svet . I ova generalizacija bila je, uo-stalom ba{ kao i svaka druga, zasnovana na redukciji u posma-trawu i brojnim stereotipima.

Civilizovani svet prvi put se ozbiqnije zainteresovao zaBalkan po~etkom 19. veka kada su se tamo{wi narodi, najpreSrbi pa onda i Grci, upustili u dugotrajnu, neizvesnu, a po raz-merama stradawa i surovosti zastra{uju}u borbu za oslobo|e-we od vi{evekovne otomanske vlasti. Nakon toga Evropa je svojpogled nanovo usmerila ka svojim regijama na jugoistoku, ka Ori-jentu , u vreme kulminacije Isto~nog pitawa u razdobqu izme|u1875. i 1878. godine, odnosno tokom Aneksione krize , Balkan-skih i Prvog svetskog rata.

Orijentalizam je, dakle, bio svojevrsni stil mi{qewa ute-meqen na su{tinskoj razlici izme|u Orijenta (Istoka) i Okci-

denta (Zapada). Stoga je i veliki broj pisaca, me|u kojima su po-sebno prisutni pesnici i romansijeri 19. veka prihvatio osnov-nu razliku izme|u Istoka i Zapada kao polaznu ta~ku za svojeepove, romane, dru{tvene opise i putopise.

Balkan, kao deo onovremenog Orijenta, postao je predmetlirike, ma{tawa pa ~ak i romana, ali nikada nije bio aktue-lan na na~in na koji su Egipat ili Sirija bili zna~ajni za[atobrijana, Nervala, Flobera, Viwija ili Gotjea. Ovi, kaoi drugi zna~ajni francuski stvaraoci toga vremena najve}im sudelom crpli osnovne informacije o Orijentu iz Volnijevog de-la Putovawe u Egipat i Siriju koje se u dva toma pojavilo 1787.godine. Pored ovog putopisa, Volni je ostavio i traktat naslo-

36

1. jun 2007.

L A M A R T I N O V I S

Duga tradicija onoga {to se razumevalo i nazivalo Orijen-tom zasnovana na wegovom posebnom mestu u zapadnoevrop-skom iskustvu postojala je u ve}oj meri kod Francuza i Bri-tanaca, mawe kod Nemaca, [panaca, Portugalaca ili Ita-lijana. Orijent nije bio samo sused onovremene Evrope. To

je bio i predeo gde su se nalazile najve}e, najbogatije i najstari-je isto~wa~ke dràve i novovekovne evropske kolonije, izvor ci-vilizacija i jezika, wen suparnik u kulturi i jedna od wenih najdu-bqih i naj~e{}ih slika o Drugome . Edvard V. Said, jedan od naju-glednijih orijentalista 20. veka, u svojevrsnom definisawu pojmaOrijent naglasio je kako je upravo taj region pomogao da se Evro-pa, pre svega podrazumevaju}i pod tim Zapad, defini{e kao wego-va konstrasna slika, ideja, li~nost, iskustvo.

BALKAN I EVROPAS druge strane, nasuprot pojmova kao {to su Evropa i Ori-

jent , nalazi se Balkan . Koliko istine ima u stavovima pojedinihsavremenih evropskih i ameri~kih nau~nika koji u kulturi Zapa-da prepoznaju i bauk Balkana? Da li je ovaj region postao sino-nim ne samo za usitwavawe velikih i sna`nih politi~kih jedini-ca, ve} i za povratak plemenskom, zaostalom, primitivnom ivarvarskom? Za{to se u repertoaru Schimpfwörter , pogrdnih re-~i, koje je stvorila Evropa s po~etka pro{log veka na{ao i ter-min balkanizacija ?

îwenicu da je Balkan opisivan kao drugo u odnosu na Evro-pu nije potrebno posebno dokazivati. Naj~e{}e je za wenu ute-meqenost kori{}ena tvrdwa po kojoj wegovi stanovnici nisu

Putnik kao ja mora da pozdravi taj

san (o oslobo|ewu) èqom i nadom...

Voleo bih da se borim za ovaj narod

koji nastaje za plodonosnu slobodu.

Alfons de Lamartin

QUBAVZA SRBIJU

7/23/2019 041 Odbrana


vqen Razmi{qawa o aktuelnom ratu sa Turcima, koje je uprkoswihovim o~itim mawkavostima Napoleon smatrao va`nim upripremama svoga pohoda iz 1798-1799. godine. Oruàna eks-pedicija prvog francuskog cara i ~iwenica da je u rat protiv

Britanskog carstva u Egiptu poveo ~itav niz uglednih stru~wakarazli~itih specijalnosti, kao i savremenih pisaca i avanturi-sta, proizveli su nastanak mno{tva dela, od [atobrijanovogItinéraire, Lamartinovog Voyage en Orient, Floberove Salammbô,preko Nervalovog Voyage en Orient do Igoovih Les Orientales.

Kulturolo{ke, materijalne i intelektualne veze izme|uEvrope i Orijenta prolazile su u pro{losti kroz mnogobrojnemene, mada je granica izme|u Istoka i Zapada vr{ila izvestankonstantan uticaj na Stari kontinent. No, u principu, Zapad jebio onaj koji se kretao prema Istoku a ne obrnuto.

VRATNICE ORIJENTAPreplavqena azijskom plimom jo{ krajem 14. veka ona je u na-rednim stole}ima postala deo tog uzbudqivog, nedovoqno po-znatog, beskrajnog, no stalno pulsiraju}eg sveta koji je duboko i

trajno zakora~io u Evropu. U{av{i u prostor Orijenta, Srbijase na{la pod uplivima isto~wa~kih mudrosti, islamske religij-ske misli koja je nadogra|ivala svoje judeo-hri{}anske korene,arapske nauke a pre svega filozofije ukorewene u evropskojanti~koj i hri{}anskoj qubavi prema mudrosti i istan~anog ori-jentalnog ose}aja za lepo. Neraskidivo i nerazmrsivo protkanakulturom, religijom i tradicijom Istoka i Zapada ona je isto-vremeno predstavqala isto~ne vratnice Evrope i zapadnu kapi-ju Orijenta. Posmatraju}i i doìvqavaju}i je kao takvu wome suhodili i o woj pisali mnogi u~eni qudi evropskog Zapada jo{ oddoba renesanse. Naj~e{}e su to bili Italijani, Francuzi, Au-strijanci, Ugri, ali i Holan|ani, [panci, Rusi i Nemci.

Uputiv{i se 1833. godine ka sredi{tu Orijenta koji ga jeprivla~io, Lamartin je kroz wegov evropski deo i{ao utabanimi Evropqanima dobro znanim Cari-

gradskim drumom koji je prolazio Sr-bijom. Lamartin je, kako je i sam is-takao, preduzeo ovo putovawe u ciquostvarewa ne~ega o ~emu je oduvek sa-wao. I dok se Nervalovo putovawena Orijent odigralo na Lamartinovna~in, Lamartin se dobrim delomoslawa na [atobrijana. Orijentsvedo~i o privla~noj veli~ini Azije israzmerno malim dimenzijama wego-vog evropskog predvorja. No, ubrzo popo~etku svog putovawa on postaje ne-popravqivi tvorac imaginarnogOrijenta. Ono ubrzo nadrasta obi~-no putovawe i pretvara se u molitvu

koja vi{e okupira i angaùje wegovose}awe, du{u i srce, nego o~i, duh ium. Hri{}anstvo je religija izraèneimaginacije, a kako Lamartin sebesmatra tipi~nim vernikom on u skla-du sa svojim ose}ajem posmatra, do-ìvqava i zapisuje. Op~iwen je onim{to zati~e, beskrajnim prepletomhri{}anskog i islamskog, evropskog iorijentalnog.

Ostaviv{i za sobom Istanbuli kre}u}i se put Panonske nizije on

predele kojima putuje opisuje kao „zemqu proro{tva” u kojoj„sve ni~e i svaki ~ovek, vernik ili fanatik, moè sa svoje stra-ne tamo postati prorok”.

HRAST U GORILamartin je, poput brojnih svojim prethodnika, diplomatai putopisaca, bio op~iwen i jednom arhai~nom formom ideali-zma okrenutog slobodi koju je uo~io pre svih kod Srba, ali ikod drugih balkanskih naroda. Wegov dolazak u Beograd, prvuveliku orijentalnu varo{ ~iji vitki minareti, vreva i uskome-{anost na ulicama ispuwenim mno{tvom qudi odevenih u naj-razli~itije odore me|u kojima istovremeno odzvawa vi{e jezi-ka predstavqao je doìvqaj posebne vrste. Takav neposredansusret sa gradom koji je na Zapadu smatran vratnicama Orijen-ta, mo}nim utvr|ewem oko koga i za koga su se vekovima ranijevodili krvavi ratovi i podizale bune ostavio je snaàn utisakna Lamartina.

Slu{aju}i o tom patrijalhalnom slobodoqubivom hri{}an-skom narodu koji je ìve}i u bedi i nema{tini ustao protiv Oto-

manskog carstva Lamartin kao da se u mislima prisetio re~i izpisma Luja @eduena, napisanih upravo u Beogradu daleke 1624.godine: „Neka nam Bog pomogne da se sve ovo ostvari i da ovajprvi poku{aj uspe da probudi hri{}ane koji sada spavaju”.

Oslawaju}i se na odavno uvreènu francusku mission civili- satrice i sebi datog poloàja kulturno superiornih Evropqana,Lamartin je, poput [atobrijana, u savremenicima na Balkanuvideo wihove slavne sredwovekovne ili anti~ke pretke. La-martinova privla~na i emotivna proza, wegovi stavovi u odno-su na Isto~no pitawe, a naro~ito velika popularnost koju jeuìvao kao pesnik sna`no su okrenuli javno mwewe u Francu-skoj protiv zvani~ne spoqne politike Pariza koja se zasnivalana o~uvawu integriteta Otomanskog carstva. Upotrebiv{i svepopularne krilatice svoga vremena, poput slobode, razuma, ci-

vilizacije i napretka, on je postao

najistaknutiji zagovornik nacional-ne nezavisnosti balkanskih naroda.I dok je Bugarima zamerao lako mi-rewe sa sudbinom {to je, po wego-vom mi{qewu, bila posledica wi-hovog ropskog poloàja pod Turcima,dotle je bio impresioniran Srbimai wihovom posve}eno{}u slobodi.Beleè}i svoje utiske sa proputova-wa Srbijom Lamartin se u vi{e ma-hova dirqivim re~ima, tipi~nim zajednog romanti~ara, osvrnuo na slo-bodarstvo Srba, a posebno na ]ele-kulu u Ni{u koja ga nije ostavilaravnodu{nim.

„Srpski narod imao je ponosi-to srce koje se moglo rascepti, aline i saviti, kao {to se ne moè savi-ti ni srce hrasta u gori”, zapisao jeu svom delu Istorija Turske . Pod uti-skom pri~a o slavnoj pro{losti kojeje je slu{ao tokom svog boravka u Sr-biji, poseta sredwovekovnim bogomo-qama, utvr|enim gradovima i boji-{tima Lamartin je bio dodatno op-~iwen jedinstveno{}u srpske epskepoezije koja ga je podsetila na „isto~-

P I S I O S R B I M A

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.


wa~ke sabqe iskovane u Damasku ~ija o{trica odrubquje glavu, ano` blista kao ogledalo. To je vite{ka poezija koja opeva s pi-{toqem u ruci i nogom u uzengiji qubav i rat, krv i lepotu, crno-oke devojke i pobijene Turke”.

Svoje vizionarstvo, pak, Lamartin je iskazao re~ima:„Evropa }e videti kako se na ru{evinama Turske diè nova dr-àva i prekriva prostrane i lepe krajeve {to se {ire izme|uDunava, Jadranskog mora i balkanskih planina”.

Moè biti da Lamartinovi tekstovi o Srbima koji se sadanalaze pred novom generacijom ~italaca mogu biti od koristi urazumevawu savremenog Balkana i ovda{wih dràva za koji ve-

rujemo da su od vremena ovog velikog francuskog romanti~arau~inile krupan civilizacijski iskorak u pravcu stvarawa slo-bodnog, demokratskog i gra|anskog dru{tva. Zbirno objavqiva-we najzna~ajnijih Lamartinovih osvrta o Srbima, koji mahompoti~u iz wegovog Putovawa po Orijentu , predstavqa dragocen iplemenit napor da se po~etkom tre}eg milenijuma pripadnicidva stara evropska naroda, srpskog i francuskog, iz ugla wego-vih putopisnih beleàka, podsete Lamartina, jednog od najve}ihevropskih pesnika romantizma, iskrenog zagovornika prava naìvot u slobodu i zaqubqenika u tematski, stilski, jezi~ki isimboli~ki beskrajno raznoliku i bogatu srpsku epsku poeziju.

Dejan RISTI]

O s r p s k o j e p s k o j p o e z i j i

PESMEPONOSAI TRAJAWA

Istorija ovoga naroda zapisana je samo

u narodnim stihovima, kao i sve prve istorije

herojskih naroda. Te pesme nacionalnog zanosa,

nastale na bojnom poqu, ponavqane u borbenim

redovima vojnika, a posle bitke donesene u sela,

sa~uvalo je predawe... Slovensko dete u~i da ~ita

na tim dirqivim pri~ama o podvizima wegovih otaca,

a u wegova prva se}awa utisnuto je ime

oslobodioca Srbije. Narod koji se tim mlekom

hrani vi{e nikada ne moè postati rob.

Tek {to iza|e iz ovih {uma u kojima klija jedan mlad islobodan narod, ~ovek zaàli {to ga dubqe ne poznaje;voleo bi da ìvi i da se bori sa wim za wegovu nezavi-snost koja se ra|a; istraùje sa qubavqu odakle poti~e

i kakvu mu sudbinu spremaju wegove vrline i Provi|ewe. Uvekse se}am prizora iz Jagodine: divili smo se u jednoj srpskojkolibi mladoj majci koja je dojila dva blizanca, dok se wenotre}e dete igralo o~evim jataganom na podu kraj wenih nogu.Seoski pop i nekolikoliko uglednih qudi stajali su u kruguoko nas i govorili nam jednostavno i odu{evqeno o sve ve-}em narodnom blagostawu pod slobodarskom vla{}u, o {uma-

ma koje su se kr~ile, o brvnarama koje su se mnoìle po doli-nama, o mnogobrojnim {kolama punim dece, koje su se otvara-le po svim selima: svi ti qudi, koji su se propiwali iza onihispred wih, izgledali su ponosni i sre}ni zbog divqewa kojesmo mi pokazivali; pogled im je bio ìv, lice se rumenelo odrodoqubivog zanosa, kao da se svako od wih di~io slavom islobodom sviju.

U tom se trenutku vrati iz poqa mu` lepe Srpkiwe u ~i-joj smo ku}i odseli, pri|e nam, pozdravi nas sa po{tovawema u isto vreme i otmeno{}u manira svojstvenom primitivnimnarodima; zatim se izgubi u krugu seqaka, i slu{a{e, sa osta-lima, pri~u o borbi za nezavisnost koju je kazivao pop. Kada

Spomenik Lamartinu u Zemunu

7/23/2019 041 Odbrana


êsto sam sretao usred tih netaknutih {uma, u du-bokim klancima u kojima se nije ose}alo prisustvodrugih stanovnika osim divqih zveri, grupe mladi}a idevojaka, koji su kora~ali pevaju}i zajedno narodnemelodije od kojih su nam tuma~i prevodili po neku re~.Oni bi za trenutak prekinuli pesmu da bi nas pozdra-vili i posmatrali kako prolazimo; zatim, kada bismonestali sa vidika, nastavqali bi svoj put i svoj poj, atamni svodovi tih stoletnih hrastova, stene koje su oi-vi~avale potok, dugo bi podrhtavali i orili se od tihpesama bogatog tonaliteta sa jednoli~nim pripevima,koje obe}avaju dugu sre}u na ovoj zemqi. „[ta kaù?upitah jednoga dana tuma~a koji je razumevao wihov je-zik. – Gospodaru, odgovori mi on, oni kaù stvari kojesu tako glupe da ih ne vredi ponavqati Francima.– Ipak, da vidimo, prevedite mi re~i koje sada pevaju.– Pa dobro! oni kaù: „Neka Bog blagoslavi vode Mo-ravine, jer su one potopile neprijateqe srpske! NekaBog umnoì ìrove {umadijskih hrastova, jer je svakodrvo po jedan Srbin!” – I {ta time ho}e da kaù?– Gospodaru, oni ho}e da kaù da su za vreme rata Sr-bi nalazili zaklon iza stabala tih hrastova; wihove{ume za wih su bile i jo{ uvek su tvr|ave; svako to dr-vo za wih je ratni drug; oni ih vole kao bra}u; stoga,kada je knez Milo{, koji je sada wihov vladar, naredioda se poseku tolika stabla da bi, kroz te {ume, probiodug put kojim mi kora~amo, stari Srbi su ga ~esto pro-kliwali. Se}i stabla , govorili su oni, to zna~i ubija-ti qude . U Srbiji su drve}e i qudi prijateqi.”

Prolaze}i kroz te veli~anstvene osame, na koji-ma tokom vi{ednevnog hoda pogled zapaà, ma gde da

se dene, samo jednoli~no i sumorno talasawe li{}ana hrastovima koji prekrivaju brda i doline, pravilisnati okean koji ne probija ~ak ni o{tar vrh nekog


pop stiè do bitke kod Ni{a i trideset zastava koje je tri hiqa-de gor{taka otelo od ~etrdeset hiqada Turaka, otac isko~i izkruga i, uzev{i iz èninih ruku svoja dva divna deteta koje podi-è uvis, uzviknu: „Evo Milo{evih vojnika! Sve dok ene budu ra-|ale, bi}e slobodnih Srba u {umadijskim gorama!”.

Istorija ovoga naroda zapisana je samo u narodnim stiho-vima, kao i sve prve istorije herojskih naroda. Te pesme nacio-nalnog zanosa, nastale na bojnom poqu, ponavqane u borbenimredovima vojnika, a posle bitke donesene u sela, sa~uvalo jepredawe. Beleè ih sve{tenik ili {kolski u~iteq; prate ih na-pevi jednostavni, ali ustreptali kao srce boraca ili kao glasoca porodice koji iz daqine pozdravqa dim sa krova svoje dece;one postaju narodna istorija nacije; knez Milo{ je naredio dase {tampaju dve zbirke koje su raznesene po selima. Slovenskodete u~i da ~ita na tim dirqivim pri~ama o podvizima wegovihotaca, a u wegova prva se}awa utisnuto je ime oslobodioca Sr-bije. Narod koji se tim mlekom hrani vi{e nikada ne moè po-stati rob.

Kula Nenadovi}a u Vaqevu

7/23/2019 041 Odbrana


minareta ili zvonika; silaze}is vremena na vreme u dubokeklance u kojima je hu~ala reka,gde se {uma malo razmicala da

bi ostavila mesta za po neko ob-ra|eno poqe, po neku lepu i novudrvenu ku}u, za strugare, za vo-denice koje su qudi gradili naobali reke; gledaju}i ogromnastada, koja su vodile lepe devoj-ke gospodski odevene, a koja su sepomaqala iz redova velikih sta-bala i uve~e vra}ala ku}i; decukoja su izlazila iz {kole, popakoji je sedeo na drvenoj klupipred vratima svoje lepe ku}e,starce koji su ulazili u op{tin-sku zgradu ili crkvu da bi ve}a-li, ~inilo mi se da sam usred {u-ma Severne Amerike, u trenutkukada se ra|a jedan narod ilistvara neka nova kolonija. Licaqudi svedo~ila su o pitomostinaravi, o ugla|enosti jedne sta-re civilizacije, o zdravqu iblagostawu jednog naroda; slo-boda je ispisana na wihovim licima i u wihovim pogledima.

Bugarin je dobar i prostodu{an, ali se ose}a da on, iakospreman da se oslobodi, jo{ nosi ostatak jarma; u dràwu we-gove glave, i u na~inu govora, i u skru{enoj pomirenosti we-govog pogleda, ima izvesnog se}awa na Tur~ina i vidqivestrepwe od wega; on podse}a na Savojce, taj dobri i izvan-redni alpski narod, kome nedostaje samo dostojanstvenost li-ka i re~i koja oplemewuje sve druge vrline. Srbin, naprotiv,podse}a na Švajcarca iz malih kantona, gde su ~iste i patri-

jarhalne naravi u savr{enom skladu, na licu pastira, sa slo-bodom koja ~ini ~oveka i mirnom smelo{}u koja ~ini junaka.

Devojke li~e na lepe ène iz lucernskog i bernskog kan-tona; wihova no{wa skoro je ista: sasvim kratke sukwe upa-dqive boje, dok se kosa upletena u duge kike spu{ta do peta.

Naravi su ~iste kao kod pastirskih i pobo`nih naroda.Wihov je jezik, kao i svi jezici slovenskog porekla, skladan,muzikalan i ritmi~an; me|u wima ima malo imovinske nejedna-

kosti, postoji samo op{te blagostawe, a jedina rasko{ je uoru`ju.

Srpsko stanovni{tvo sada broji oko milion qudi i brzose uve}ava: blaga klima, sli~na onoj u Francuskoj izme|u Li-ona i Aviwona; plodnost neobra|ene i duboke zemqe na kojojsvuda raste biqe kao u {vajcarskim ravnicama; obiqe reka ipotoka koji se spu{taju niz planine, proti~u dolinama i gradetu i tamo jezera usred {uma; kr~ewe {uma koje }e, kao u Ame-rici, stvoriti prostor za obradu zemqe i omogu}iti neogra-

ni~eno snabdevawe gra|evinskim materijalom; pitome i ~istenaravi naroda; za{titni zakoni, ve} obasjani sna`nim odsja-jima na{ih najboqih evropskih zakona; gra|anska prava kojegarantuju lokalni predstavnici i skup{tine; najzad vrhovnavlast, koja je, u dovoqnoj meri, u rukama jednog ~oveka dostoj-nog svoje misije, kneza Milo{a, i koja se prenosi na wegovepotomke: svi ti elementi mira, civilizacije i prosperitetaobe}avaju da }e za mawe od pola veka srpsko stanovni{tvo

brojati vi{e miliona qudi.Ako taj narod, kao {to eli i na-

da se, postane jezgro jednog novog slo-venskog carstva ujediwewem sa Bo-snom, delom Bugarske i ratni~kim cr-nogorskim plemenima, Evropa }e vide-ti kako na ru{evinama Turske ni~e no-

va dràva i zahvata te prostrane iprekrasne predele koji se prostiruizme|u Dunava, Jadranskog mora i br-dovitog Balkana. Ako se zbog razlika unaravima i narodnostima javi suvi{eveliki otpor tom spajawu, Srbija }ebarem biti jedan od ~inilaca onog sa-veza slobodnih dràva ili evropskih{ti}enika, kojima je namewena ulogada popune prazninu {to }e je ostavitiu Evropi i u Aziji nestanak otomanskogcarstva. Evropska politika nema ni-{ta boqe da poèli.


1. jun 2007.

Seobe kao sudbina

7/23/2019 041 Odbrana


moje telo zaklawati od osmanlijskih metaka, ìve}ete, do~e-ka}ete boqe dane na tlu prijateqskog naroda.” Ali nepokole-bqivi starac, koga je sin uzalud poku{avao da odvu~e, opiraose iz sve snage svim wegovim naporima i hteo je da umre naotaxbinskoj zemqi. Kara|or|e, u o~ajawu i ne èle}i da telowegovog oca padne u ruke Turcima, kleknu, zatraì blagoslovod starca, ubi ga jednim metkom iz pi{toqa, baci u Savu i,sko~iv{i u reku, sam prepliva na austrijsku teritoriju.

Ubrzo zatim vratio se u Srbiju kao narednik u jednomfrancuskom odredu. Nezadovoqan {to mu nije dodeqeno po-~asno odlikovawe, napustio je taj odred i odmetnuo se, kaohajduk, u goru; po{to se pomirio sa svojim stare{inom, pra-tio ga je na putu u Austriju po zakqu~ewu mira, i dobio je me-sto {umara u manastiru Kru{edol. Po{to mu je taj na~in ì-vota ubrzo dosadio, vratio se u Srbiju u vreme Haxi-Musta-fine vladavine. Ponovo je postao ~obanin; ali bi se opetprihvatao oru`ja kad god bi u nekom delu zemqe izbili novinemiri.

Kara|or|e je bio visoka stasa, sna`ne gra|e, plemeni-tog i otvorenog izgleda. ]utqiv i zami{qen kada nije biopodstican ni vinom, ni pucwavom iz pu{ke, ni neslagawima usavetima, ~esto po ~itav dan ni re~ ne bi progovorio.

Gotovo svi qudi koji su u~inili ili im je su|eno da u~inevelike stvari {krti su na re~ima. Oni vi{e razgovoraju sasamim sobom nego sa drugima; hrane se sopstvenim mislima,i samo u prisnim razgovorima crpu onu snagu uma i delawakoja ~ini jake qude.


\or|e Petrovi}, koji je dobio nadimak Kara ili Crni, tojest Crni \or|e, ro|en je oko 1765. godine, u jednom se-lu u kragujeva~koj nahiji; wegov otac bio je obi~an se-qak, zemqoradnik i ~obanin, po imenu Petronije. Po

jednom drugom predawu, Kara|or|e je ro|en u Francuskoj,ali ono „nikako nije verovatno”. Petronije je odveo svogasina jo{ dok je bio dete u planine oko Topole.

Po{to je ishod pobune iz 1787, koju je trebalo da podrìAustrija, bio nesre}an, pobuwenici, koje su progawali Turcii Bosanci, behu naterani u bekstvo. Petronije i wegov sin\or|e, koji se ve} hrabro borio, prikupi{e svoje stado, svojejedino bogatstvo, i zaputi{e se ka Savi; ve} su bili blizu re-ke i hteli su da potraè spas na austrijskoj teritoriji, kadase Kara|or|ev otac, ve} iznemogao od starosti i ukorewenijiod svoga sina u otaxbinsko tle, okrenu, pogleda prema plani-nama na kojima je ostavqao sve tragove svoga ìvota, oseti damu se srce cepa na pomisao da }e ih zauvek napustiti da bioti{ao me|u nepoznati narod i, sedaju}i na zemqu, zakle svo-ga sina da se radije preda nego da ode u Nema~ku.

@ao mi je {to ne mogu da do~aram po se}awu dirqive iìvopisne star~eve molbe, onako kako su opevane u srpskimnarodnim pesmama. To je jedan od onih prizora u kojima pri-rodna ose}awa, koja je tako sna`no doìveo i tako prostodu-{no izrazio duh jednog sasvim mladog naroda, prevazilazesve {to ma{ta obrazovanih naroda moè da na|e u umetno-sti. Takve stranice imaju samo Biblija i Homer.

Me|utim Kara|or|e je, dirnut pre svega o~evim tugovan-kama i molbama, naredio da se sluge i stada vrate; veranonom strogom zakonu sinovqe poslu{nosti koji je druga veraisto~nih naroda, on je pognuo glavu na o~ev glas i s tugom sespremao da se vrati na put ropstva, kako Petronijevim kosti-ma ne bi bila uskra}ena srpska zemqa, kada mu glasovi i puc-wi iz bosanskih pu{aka najavi{e pribliàvawe wihovih ne-prijateqa i neizbe`ne muke kojima }e se oni u svojoj osvetinasla|ivati. „O~e – re~e on – odlu~ite se, ostao nam je samotrenutak: ustanite, sko~ite u reku; moja ruka }e vas dràti,

K a r a | o r | e

RANAPOBUNAGotovo svi qudi koji su u~inili

ili im je su|eno da u~inevelike stvari {krti su na re~ima.

Oni vi{e razgovoraju sa samim sobomnego sa drugima; hrane se sopstvenim

mislima, i samo u prisnim razgovorima

crpu onu snagu uma i delawakoja ~ini jake qude.

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.


1806. godine; poginuli su Kulin i stari Mehmed. Ostaci wi-

hove vojske pobegli su u [abac. Bosanci koji su hteli da sevrate preko Drine bili su zarobqeni.

Kara|or|e, koji je sa sobom imao samo sedam hiqada pe-{adinaca i dve hiqade kowanika, ubrzo napada Ibrahim pa-{u koji je opsedao Deligrad, srpski grad koji je branio jedandrugi vojskovo|a po imenu Petar Dobrwac. Kada mu se pri-bliìo, Ibrahim zatraì pregovore. Sastanak je bio u Sme-derevu; usledilo je odmah primirje u Srbiji, pod uslovima ko-ji su za wu bili povoqni. Bio je to samo jedan od onih me|u~i-nova koji omogu}avaju pobuwenicima da predahnu, i neosetnonavikavaju narode na onu polovi~nu nezavisnost koja se ubrzopretvara u èqu za slobodom.

Ne{to kasnije, Kara|or|e, koji nije raspustio trupe, po-{to muftijine odluke nisu potvrdile uslove iz Smedereva,krenuo je na Beograd, prestonicu Srbije, utvr|eni grad na Du-

navu, sa citadelom i jednim turskim garnizonom; osvojio ga je.Alija Gu{anac, koji je upravqao gradom, dobio je od Kara|or-|a dopu{tewe da ode u Vidin, spu{taju}i se niz Dunav. Sulej-man-pa{a je ostao u citadeli; ali, po~etkom 1807. godine, ka-da je sa dve stotine preostalih jawi~ara po{ao da se pridru-ì Turcima, ubila ga je zajedno sa wima sama pratwa koju muje Kara|or|e dodelio da ga {titi prilikom povla~ewa. Kara-|or|e nije optuèn za to varvarstvo. Ono je bilo posledicaosvete Srba jawi~arima, pod ~ijom su surovom vladavinomnavikli na takva pogubqewa.

Ovi uspesi u borbi za nezavisnost doneli su Srbiji na-hijsko ustrojstvo. Vojskovo|e, koje su nazivali vojvodama, svudasu zamenili civilnu vlast. Te vojvode podràvala je kowica

B

P r v i s r p s k i u s t a n a k

RA\AWENOVESRBIJE

Jedinstvo je ìvotni uslov

naoruànog naroda u prisustvu

wegovih neprijateqa; nezavisnost

iziskuje despota da bi se

uspostavila; gra|anskoj slobodi

potrebna su upravna tela.

Da su Srbi tada bili mudriji,

uzdigli bi Kara|or|a iznad svih

wegovih suparnika i dali bi

svu vlast jednom ~oveku.

ilo je to oko 1804, posle dugotrajnih nemira, koje je iza-

zvao Pazvanoglu, pa{a vidinski, a koji su se zavr{ili pre-vla{}u jawi~ara. Ve} oko 1804. Srbi su se pobunili pro-tiv svojih ugweta~a: u onom sredi{wem delu Srbije koji se

zove [umadija, nepreglednom predelu obraslom {umama, udru-ìla su se tri poglavara. Prvi je bio Kara|or|e, drugi JankoKati}, a tre}i Vasa ârapi}. Kara|or|e je bio hajduk. Hajduci subili za Srbe ono {to su klefte bile u Gr~koj, soj nezavisnih ipustolovnih qudi, koji su ìveli na nepristupa~nim planinamai silazili na najmawi nagove{taj rata da bi se ume{ali u bor-bu i da bi ubijali i pqa~kali. Cela zemqa se pobunila po ugle-du na [umadiju; svaki srez izabrao je sebi za poglavara najhra-brijeg i najpo{tovanijeg me|u vojvodama; oni su odràli ratnisavet i dodelili Kara|or|u titulu vo`da. Ta titula mu je davalamalo ovla{}ewa; ali, u vreme nemira, hrabrom ~oveku o{tro-umnost vrlo brzo pribavi istinsku vlast. Opasnost se nikada ne

cewka sa hrabro{}u. Poslu{nost je prirodni poriv narodapred hrabro{}u i sposobno{}u.

U januaru 1806. u Srbiju je u isto vreme prodrlo vi{evojnih formacija. Bosanski pa{a Be}ir i skadarski pa{aIbrahim dobili su od Porte nare|ewe da uloè sve svoje sna-ge. Be}ir je poslao dva odreda od oko ~etrdeset hiqada qudi.Ibrahim je napredovao prema Ni{u na ~elu ogromne vojske.Kara|or|e, sa svojim trupama, broj~ano mnogo slabijim, aliponesenim neuni{tivim rodoqubqem, punim poverewa u svojevo|e i za{ti}enim {umama koje su skrivale wihove pokrete,odbio je sve Be}irove i Ibrahimove napade. Po{to je poti-snuo Haxi-bega, kod Be{ke, krenuo je na glavnu vojsku, koja sepovla~ila ka [apcu, sustigao je i sasvim porazio 8. avgusta

7/23/2019 041 Odbrana



sastavqena od mladih qudi iz najboga-

tijih porodica, koji nisu primali pla-tu, ali su ìveli o tro{ku vojvoda i sawima delili plen. Neke vojvode imalesu oko sebe i do pedeset mladih vitezo-va. Najistaknutije stare{ine tada subili Jakov Nenadovi}, Milenko, Dobr-wac, Resava i, iznad svih, Kara|or|e.

Sovjet, sastavqen od dvanaest~lanova izabranih u svakoj od dvana-est nahija, trebalo je da predstavqaop{te interese tog vojnog saveza i dasluì kao protivteà uzurpiranoj vla-sti. Sovjet se pokazao dostojnim svojihfunkcija. Sredio je finansije, utvrdiodanak, odvojio desetak za izdràvawe

vojnika, i starao se o obrazovawu na-roda revnosno i mudro, {to je ve} ta-da ukazivalo na duboku prosvetiteq-sku te`wu. Uobi~ajeno obrazovawe pomanastirima i kod popova zamenile sunarodne {kole po svim nahijskim me-stima. Na nesre}u, sovjetnici, umestoda predstavqaju sve, predstavqali susamo vojvode, pa su stoga samo oni mo-gli na wih da uti~u.

Nadle`nosti Sovjeta su izmewene. Totelo, umesto da ujedini sve svoje nadle-`nosti, podeqeno je na dva ve}a, od kojihje jedno, sastavqeno od najmawe uticajnih~lanova, postalo neka vrsta sudskog magi-

strata, a drugo je imalo administrativnefunkcije i postalo je neka vrsta Kara|or-|evog ministarstva.

Ne moèmo a da se ne divimo poli-ti~kom instinktu tog velikog ~oveka, kojije bio isto toliko ve{t koliko je wegovratni~ki pogled bio pouzdan i obuhvatan.Privla~e}i i zadràvaju}i tako kraj se-be, unosnim i po~asnim funkcijama, svojeprijateqe, pa ~ak i svoje neprijateqe, onih je odvajao od narodnih masa koje su bi-le suvi{e naviknute da im sluè i ru{ioje wihovu buntovnu oligarhiju.

Jedan zakon propisao je da }e bitiproteran svaki Srbin koji se odupre ta-

kvom ustrojstvu vlasti. Dobrwac i Milen-ko osetili su na svojoj koì wegove posle-dice i izbegli su u Rusiju. Nenadovi} sepriklonio Kara|or|evoj strani, udav{ik}erku za jednog od najmo}nijih diktatoro-vih pristalica, Mladena.

43

Vekovi u ratovima za slobodu

7/23/2019 041 Odbrana



Jedno drugo upravno telo, sastavqeno od vojvoda i gospo-dara, bavilo se najva nijim stvarima, a vlast oko koje su senadmetali bila je podeqena izme|u toga tela i Kara|or|a.Svake godine, oko Boì}a, vojvode koje su ga sa~iwavale sa-stajale su se u Beogradu, i tu raspravqale pred o~ima vo`da,okrène spletkama, o miru, ratu, obliku vladavine, visini po-reza. Oni su podnosili izve{taje i donosili uredbe koje su seticale administracije i sudstva. Postojawe i te`we tog ari-stokratskog tela bili su prepreka potpunom osloba|awu i br-

èm razvoju Srbije. Jedinstvo je ìvotni uslov naoruànog na-roda u prisustvu wegovih neprijateqa; nezavisnost iziskujedespota da bi se uspostavila; gra|anskoj slobodi potrebna suupravna tela. Da su Srbi tada bili mudriji, uzdigli bi Kara-|or|a iznad svih wegovih suparnika i dali bi svu vlast jednom~oveku. Gospodari su jasno ose}ali da je potreban samo jedanvo|a; ali svi su èleli da taj vo|a bude slab, kako bi mogliwime da upravqaju. Izbor sovjetnika odavao je tu potajnu mi-sao. Nadali su se da }e im to telo posluìti protiv Kara|or-|a; Kara|or|e se nadao da }e mu ono sluìti protiv gospoda-ra. Zapo~eo je podmukli rat izme|u oslobodilaca Srbije.

Najre~itiji sovjetnik, Mladen Milovanovi}, izdejstvo-vao je, svojom re~ito{}u, glavnu odluku u Sovjetu. Obogativ{ise pqa~kawem Beograda i upravqaju}i spoqnom trgovinompreko carine na Dunavu, ~ije je gazdinstvo zauzeo, on je iza-zvao nepoverewe Kara|or|a i wegovih pristalica. Sovjet je,na wihov podsticaj, ustao protiv Milovanovi}a, koji se povu-kao, pun osvetni~kih misli, u Deligrad. Otkrio je potajno Ka-ra|or|u podmuklo spletkarewe Rusije i Grka protiv wega. Ka-ra|or|e mu je poverovao, pozvao ga u Beograd, odlu~io da uda-ri na Bosance, i zapo~eo pohod 1809. godine u{av{i u Bosnu.

Ista slovenska narodna pesma koja slavi po~etak ustankapredskazuje nesre}u za dan kada bude poku{ao da pre|e Drinui napadne Bosnu. Pesnikovo predskazawe bilo je proro~anst-

Spomenik Milenku Stojkovi}u na Ivankovcu

Jakov Nenadovi} Prota Mateja Nenadovi} Petar Dobrwac

7/23/2019 041 Odbrana



vo Provi|ewa. Taj pohod je predstavqao niz gre{aka, poraza islomova. Kara|or|e se, uz pomo} jednog ruskog odreda, uzaludborio sa uobi~ajenom neustra{ivo{}u. Wegovi su vojnici,obeshrabreni, poklekli. Potu~en od Turaka kod Kamenice, do-{ao je da brani Jagodinu i levu obalu Morave, ali je taj deoteritorije sa~uvao samo zahvaquju}i velikoj diverziji Rusa.

Neuspesi su uve}ali surevwivo neprijateqstvo vojvodaprema wemu. Usudili su se da udare na wegovu vlast ~im tuvlast vi{e nije branio sjaj pobede. Jakov Nenadovi} je prvi

uzdrmao wegovu mo}. Pojavio se u Sovjetu 1. januara 1810, na~elu {est stotina kowanika pod wegovim zapovedni{tvom, iizabran je za predsednika Sovjeta. Izvesno vreme, samo jeuticaj Rusije odràvao Kara|or|evu uzdrmanu vlast. On je na-pao ni{kog Hur{id-pa{u koji je imao najmawe trideset hiqa-da qudi. Varvarinsko poqe bilo je pozornica krvave bitke ukojoj je tri hiqade Srba, podsticanih glasom i primerom svo-ga zapovednika, potisnulo tu masu Turaka, nateralo je da sepovu~e i ubrzo vrati u Ni{. Kara|or|e je zatim krenuo na Lo-znicu, koju je opsedalo ~etrdeset hiqada Turaka. Grad, koji sedvanaest dana odupirao ogromnoj artiqeriji, samo {to nijepao u ruke napada~ima, kada Kara|or|eva pojava i juna{tvowegovih Srba natera{e tursku vojsku da se vrati preko Dri-ne. Bio je to vrhunac Kara|or|eve slave. Zahvaquju}i wemu,granice Srbije, koja je sasvim oslobo|ena, prostirale su se

od ostrva Pore~a, na Dunavu, do u{}a Timoka u tu reku.Ali mir, koji je za oslobodioce otaxbine uvek pogubniji odrata, doneo je nove spletke i nove nesuglasice me|u poglavari-ma koje je ujediwavala zajedni~ka opasnost. Gospodari su htelida ograni~e Kara|or|evu vlast, da bi mu je kasnije sasvim odu-zeli. Na vreme je otkrio zaveru. Iskoristio je taj poku{aj, kojije odlu~no suzbijen, da kona~no privu~e skup{tinu na svoju stra-nu 1811. godine. Naneo je smrtni udarac uticaju gospodara ivojvoda, podeliv{i nahije i pove}av{i broj poglavara, koji su,odve} slabi da bi sami delali, postali instrumenti pogodni zarukovawe i, surevwivi prema nekada{woj prevlasti vojvoda,oslawali se u borbi protiv wih na autoritet vrhovnog pogla-vara i svoju sudbinu vezali za wegovu.

Sultan predloì Kara|or|u da ga prizna za gospodaraSrbije, uz jemstvo Rusije. Turci bi zadràli srpske gradove ioru`je. Komplikovani razgovori povla~ili su se bez rezul-tata do 1813, kada Kara|or|e, ne mogav{i da se sporazumesa Portom, pozva svoje sunarodnike na ustanak. „Devet godi-na – re~e im on – sa mnom ste pobe|ivali neprijateqe; bori-li ste se bez oru`ja i bez borbenog poloàja; sada su grado-vi, zidine, reke izme|u Turaka i vas; imate sto pedeset topo-va, sedam gradova, ~etrdeset {an~eva, i {ume, neosvojivo

pribeì{te va{e slobode; Rusi }e vam prite}i u pomo}: zaroklevate?”Turci su, me|utim, pod zapovedni{tvom kapudan-pa{e vi-

dinskog, pokrenuli svoje trupe. Veliki vezir, koriste}i pobe-du Francuza kod Licena, traìo je od pa{a da jednim pote-zom zavr{e tu dugotrajnu i za Portu tako poniàvaju}u bor-bu. Osamnaest hiqada Turaka krenulo je na Veqka, koga suopkolili u Negotinu. Veqko, pogo|en topovskim |uletom, le-ào je mrtav. Njegova razbijena vojska beàla je kroz mo~va-re ka ostrvu Pore~u. Na jugu, Hur{id-pa{a, na ~elu ogromnevojske, gonio je Mladena i Simu, dva srpska vojna zapovedni-ka, i ulogorio se pod zidinama [apca.

Nikada Srbija nije bila u tako te{koj situaciji. Odu{e-vqewe nezavisno{}u kao da je splasnulo zbog tolikih pora-za, a mo`da i zbog trogodi{weg mira i unutra{wih razmiri-ca. Wen nacionalni zanos i slava istovremeno su i{~ezli,a i sam Kara|or|e, izgubiv{i imawe i otaxbinu, bilo da jepredvideo neizbe`nu katastrofu i hteo da se sa~uva za boqedane, bilo da je bio sit juna{tva i da je èleo da spase svojìvot i svoje blago, pre{ao je na austrijsku teritoriju sasvojim sekretarom Jani}ijem i trojicom poverenika.

Tako je zauvek i{~ezao taj srpski junak, da bi umro u jed-noj austrijskoj tvr|avi, umesto da me|u svojima, i na tlu otax-bine koju je prvi probudio, prona|e smrt koja bi ga u~inilabesmrtnim! Saznav{i za wegovo bekstvo, vojska se rasturi, aSmederevo i Beograd ponovo pado{e pod tursku vlast. Srbi-ja je postala pa{aluk, a Sulejman, wen pobednik, postao jewen gospodar i pa{a.

Od kako je nestao, \or|ev ìvot jesamo tajanstvena trka po Austriji, Rusijii Srbiji. âs ga vide, ~as ga izgube iz vi-da, pa opet prona|u. Ponovo ivi progna-ni~kim i pustolovnim ìvotom, ali bezslave i juna{tva. Traì samo po~asti ibogatstva. Junaka vi{e nema.

Iz Austrije Crni \or|e prelazi uRusiju i od cara Aleksandra dobija ~in ge-nerala i orden Svete Ane. Povukao se uPetrograd, vratio u Hlo~in i zaustavio uZemunu, gde je svoje blago ostavio na si-gurnom mestu. Godine 1816. putovao je uPetrograd, gde je predstavqen caru. Na-redne godine pre{ao je Galiciju i Ugarskui krenuo u Srbiju da potraì blago od pe-deset hiqada dukata, koje je bio zakopao ublizini Smedereva. Prepoznat od svogadoma}ina, srpskog plemi}a, potkazan je,

uhap{en u Rumliji i pogubqen, po nare|e-wu Milo{a Obrenovi}a, koji je popustiopred navaqivawem Porte (juli 1817).

Milenko Stojkovi} Hajduk Veqko Petrovi}

7/23/2019 041 Odbrana



P o d s l a v o l u k o m ] e l e - k u l e

CENASLOBODE

Te lobawe i ta qudska lica, ogoleli

i pobeleli od ki{e i sunca, oblepqeni

s malo peska i kre~a, gradili su slavoluk

koji me je zaklawao; moglo ih je biti od

petnaest do dvadesethiqada; na nekima su se

jo{ dràle vlasi, koje su lepr{ale na vetrukao li{aj i mahovina; duvao je lak i sve`

planinski povetarac i, uvla~e}i se u

bezbrojne {upqine glava, lica i lobawa,

izazivao tu`no i bolno cviqewe.

46

ZZa ~etiri dana hoda, ~as preko pristupa~nih planina, ~aspreko neobi~no plodnih, ali opustelih dolina i poqa, stigohu ravnicu oko Ni{a, posledwe turske varo{i gotovo na samojgranici sa Srbijom; i{ao sam, na kowu, pola sata ispred ka-

ravana; sunce je peklo; na oko miqu od grada, ugledah {iroku belukulu kako se uzdiè usred ravnice blistaju}i kao da je od parskogmermera; ka woj me je vodila staza; pribliìh joj se i, po{to samturskom de~aku koji me je pratio dao da mi pri~uva kowa, sedoh u

senku kule da malo odspavam; tek {to sam seo, kada, podigav{i po-gled ka spomeniku u ~ijem sam hladu bio, zapazih da su wegovi zido-vi, za koje mi se u~inilo da su od mermera ili belog kamena, sa-gra|eni od qudskih lobawa, raspore|enih u jednakim slojevima.

Nije bilo nikoga da mi objasni kakav je to varvarski spome-nik; de~ak koji je dràlo za uzde dva kowa igrao se komadi}imalobawa u raspadawu u podno`ju kule; bio sam toliko skrhan odumora, vru}ine i sna, da zaspah glave prislowene uz te zidine odpose~enih glava; kada sam se probudio, oko mene je bio karavan imno{tvo turskih kowanika, koji su do{li iz Ni{a da nas pratepri ulasku u varo{; reko{e mi da su to glave petnaest hiqada Sr-ba, koje je pa{a pogubio u posledwoj srpskoj buni. Ta ravnica bi-la je poqe smrti tih plemenitih ustanika, a spomenik wihova grob-nica; pozdravih pogledom i srcem zemne ostatke tih junaka ~ije suodrubqene glave postale me|a nezavisnosti wihove otaxbine.

Srbija, u koju smo ulazili, sada je slobodna, a iz kule Sr-ba izginulih za svoju zemqu planinski vetar je izmamqivao pe-smu slobode i slave! I Ni{ }e uskoro biti u wihovim rukama:neka ~uvaju ovaj spomenik! On }e u~iti wihovu decu koliko vredinezavisnost jednog naroda, pokazuju}i im koju su cenu wihovio~evi za wu platili.

Ni{ podse}a na Sofiju i nema ni~eg posebnog. U wemu pro-vodimo jedan dan.

Posle Ni{a ulazi se u divne gore i u okean srpskih {uma.Te netaknute {ume pruàju se na sve strane u nedogled, ostavqa-ju}i mesta samo za krivudawe {irokog druma, koji je nedavno sa-gradio knez Milo{, nezavisni poglavar Srbije. [est dana ura-wamo u tu veli~anstvenu i vekovnu hladovinu, ne vide}i drugogprizora osim beskrajnih redova neizmernih i visokih bukovihstabala, ustalasanog li{}a koje se leluja na vetru, brdskih iplaninskih prolaza jednoliko zaodenutih stoletnim hrastovima.

Samo se tu i tamo, otprilike na svakih pet ili {est miqa,spu{taju}i se u malo prostraniju dolinu kojom krivuda reka, ve-lika sela sa brvnarama i nekoliko lepih belih i novih ku}a ko-je se pomaqaju iz {uma, sa crkvicom i parohijskim domom, pru-àju du` jedne divne reke, usred livada i wiva sa diwama.

Stanovnici, koji sede na drvenim divanima ispred svojihradwi, bave se raznim poslovima; wihovo lice, iako blago i

predusretqivo, ima ne~eg severwa~kog, krepkog, ponositog, {toodmah ukazuje da je ovaj narod ve} slobodan, dostojan da to upotpunosti bude; svuda nas do~ekaju sa gostoqubivo{}u i po{to-vawem; pripremaju nam najvi|eniju ku}u u selu; sve{tenik dola-zi da porazgovara sa nama; po ku}ama se moè na}i po neki ko-mad evropskog name{taja; ene vi{e ne nose veo preko lica; popoqima i {umama mogu se videti grupe mladi}a i devojaka, kojizajedno odlaze na rad u poqu, pevaju}i narodne napeve koji pod-se}aju na {vajcarske pastirske pesme. Te devojke nose ko{uqesa bezbroj nabora koje prekrivaju ramena i grudi i kratke vune-ne sukwe od sme|e ili crvene vune; po sveìni, po veselosti, pobistrini lica i oka, one podse}aju na lepotice iz Berna ili naplanine u Lucernu...

1. jun 2007.

7/23/2019 041 Odbrana



Ali-pa{a izlazi iz Beograda sa preostalim trupama i presre}eMilo{a; biva poraèn i povla~i se na Kipar pod za{titom prat-we koju mu je pobednik dodelio. I Adem-pa{a sramno kapitulira,zatvara se u Novi Pazar i prima poklone od Milo{a.

Bosanski pa{a silazi sa planina sa sveòm i brojnom voj-skom; on {aqe Ali-pa{u, jednog od svojih poru~nika, da se boriprotiv Milo{a u Ma~vi; Ali-pa{a biva zarobqen i poslat sa

mnogobrojnim poklonima velikom veziru. Srbi su ve} pokazivali,svojom plemenito{}u, da su dostojni one civilizacije u ~ije su seime borili, a Milo{ je unapred postupao sa neprijateqima kaosa budu}im prijateqima; ose}ao je da potpuna nezavisnost wegovezemqe jo{ nije mogu}na i sklapao je sporazume, umesto da je sramo-ti pokoqima.

Na granici koju je predstavqala Morava, Mara{li Ali-pa-{a je sa svoje strane napredovao; na sre}u, taj vojni zapovednik senije slagao sa Hur{id-pa{om, biv{im velikim vezirom i bosan-skim pa{om. Oni se nisu dogovarali i svaki od wih je potajno pri-èqkivao poraz onog drugog, kako bi samo wemu pripala ~ast po-bede; obojica su hteli da pregovaraju i poku{avali su spletkamasebi da pribave ~ast zavr{etka rata. Milo{, obave{ten o timspletkama, umeo je da ih iskoristi; usudio se da li~no ode kod ve-likog vezira, usred turskog logora; susreo se sa Hur{idom; nisu

mogli da se sporazumeju: Milo{ je hteo da Srbija zadrì oru`je;pa{a je prihvatao sve uslove, osim tog, koji je ~inio sve druge ne-izvesnim. Milo{, qut, ustaje da bi uzjahao kowa; Hur{id nare|ujeda ga uhapse, jawi~ari se bacaju na wega; ali Ali-pa{a, onaj po-ru~nik koga je Milo{ pobedio i poslao sa poklonima veziru, hra-bro staje izme|u spahija i Milo{a; obja{wava Hur{idu da je Mi-lo{ do{ao u logor na wegovu re~, da se on zakleo da }e ga izvestiìvot i zdravog, da }e radije umreti nego dozvoliti da neko nasr-ne na slobodu ~oveka kome duguje ìvot. Ali-pa{ina odlu~nostostavqa snaàn utisak na vezira i wegove vojnike; on odvodi Mi-lo{a iz logora. „Milo{e – re~e mu odlaze}i – od sada se nemojteuzdati ni u koga, ~ak ni u sebe samog! Bili smo prijateqi, sada serastajemo, i to zauvek.” Milo{ se udaqi.

Savetnici su se razbeàli; samo je jedan ~ovek, skoro de~ak,vojvoda Milo{ Obrenovi}, ostao veran beznade`noj borbiza nezavisnost. On podbuni ju`ne nahije i htede da zauzmeUìce; ali, napu{ten od svojih trupa, bi primoran da prihva-

ti predloge Turaka. Sulejman, kome je predstavqen, primi ga dosto-janstveno. Razoruàni Srbi morali su sopstvenim rukama da po-dignu utvr|ewa sa kojih }e se nadzirati zemqa.

Razvla{}ene spahije tiranski su se osvetile, ~ine}i jo{ ve}izulum, za devetogodi{we progonstvo u koje ih je srpsko juna{tvooteralo. Me|utim, nacionalni duh kalio se u tom te{kom i sram-nom ropstvu. Tiwala je vatra pobune. Milo{, koji je pa`qivo vre-bao povoqan trenutak, i koji nije verovao da je on do{ao, sam jeodlu~no suzbijao preurawene poku{aje svojih prijateqa. Varvar-ska nevera Sulejman-pa{inog }aje na kraju je odnela prevagu nadoprezno{}u. Milo{ je izdejstvovao amnestiju za jagodinske ustani-ke; umesto da odrè re~, Turci su pozvali vo|e ustanka u Beograd,streqali wih sto peseset a odveli trideset {est. Milo{, koji je isam bio u Beogradu, sa bolom je gledao stradawe svojih sunarodni-ka. Wihova krv se uzburkala u wemu i zavapila u wegovom srcu.Turci primete wegov bes, upla{e se wegove osvete, i zarobe ga;ali on odmah pobegne, presko~i zidine, na|e uto~i{te na Rudniku,tu prikupi svoje pristalice, i pobuna se ra{iri kao ogaw po svim{umama Srbije.

U nedequ, na Cveti 1815, Milo{, koji je pobegao iz Beogra-da, ulazi u crkvu u Takovu, gde se sakupio ogroman narod. Sve~anopozdravqa taj narod sa onom prirodnom re~ito{}u koju posedujuSloveni i sa onim svemo}nim ose}awem o~ajawa koje unapred deleoni {to ga slu{aju.

Po~ela su neprijateqstva; Milo{, na ~elu nekoliko mladihvitezova iz wegove nahije i hiqadu gor{taka, provaquje kod spahi-ja i uzima im dva topa. Na vest o tom uspehu, izbeglice se vra}aju,begunci izlaze iz {uma, hajduci silaze sa planina; napadaju pa{i-nog }aju koji se, na ~elu deset hiqada Turaka, neoprezno ulogorio udolini Morave. ]aja gine u borbi; wegova smrt unosi strah u lo-gor, Turci beè ka Sjenici. Tamo zapo~iwe nova bitka; Milo{ od-nosi pobedu; plen, ene, }ajina artiqerija padaju u ruke Srbima.

K n e z M i l o { O b r e n o v i }

BORBA ZANEZAVISNOST

Srbi su ve} pokazivali, svojom plemenito{}u,

da su dostojni one civilizacije u ~ije su se ime borili,

a Milo{ je unapred postupao sa neprijateqima kao sa

budu}im prijateqima; ose}ao je da potpuna nezavisnost

wegove zemqe jo{ nije mogu}na i sklapao je sporazume,

umesto da je sramoti pokoqima.

7/23/2019 041 Odbrana



Zapo~eti pregovori sa Mara{liAli-pa{om bili su uspe{niji; oko oru`-ja su se sloìli; srpski poslanici oti-{li su u Carigrad, i vratili se posle

mesec dana nose}i ferman mira, u komeje pisalo: „Kao {to je Bog poverio svojepodanike sultanu, tako ih i sultan pove-rava pa{i.” Pa{a se vratio u Beograd,a srpski poglavari do{li su na poklo-wewe Milo{evim posredovawem. Gra-dovi su ostali u rukama Turaka; Srbi suse sami nametali; administracija je po-deqena izme|u dveju strana: dràvni sa-vet odlazilo je u Beograd kod pa{e; Ali-pa{a, koga su Srbi voleli, zamenio je uBeogradu Sulejman-pa{u, wihovog ne-prijateqa, koga je opozvao veliki vezir.Takvo stawe stvari nije moglo trajati;sukobi su bili neizbe`ni. Milo{, kojije jo{ uvek bio narodni vo|a, ostao je u

Beogradu kod Ali-pa{e, kao budni stra-àr, uvek spreman da svome narodu daznak za otpor ili napad.

Ali-pa{a je poku{ao ve{tinom dapostigne razoruàvawe koje nije mogaoda postigne silom: obratio se Milo{u,prekliwu}i ga da narodu oduzme oru`je.Ovaj mu odgovori da su on i wegovi pri-jateqi spremni da poloè oru`je, alida mu je nemogu}e da ga oduzme od seqa-ka. Pa{a, qut, nahu{ka na wega predsednika srpske kancelarije,Molera, i mitropolita Nik~evi}a; ali Milo{eva garda uhvatiova dva zaverenika usred wihovog dogovora, i natera pa{u, kaonosioca izvr{ne vlasti, da ih osudi na smrt; Milo{ iza|e izBeograda i, da bi izbegao svakojake zamke koje su mu Turci i we-

govi suparnici me|u Srbima postavqali, zatvori se u utvr|enoselo Top~ider, na pola miqe od Beograda.Godine 1821. do{lo je do novog

udara na Milo{ev ìvot i vlast. Dvoji-ca vojvoda koji su wime rukovodili po-gubqeni su. Sumwalo se da je pa{a biopodstreka~, pa su se neprijateqstva iz-me|u dva naroda poja~ala. Me|utim, po-bune u Albaniji i borba za nezavisnostGr~ke zaokupqale su i iscrpqivale Tur-ke. Okolnosti su bile povoqne za kon-centraciju narodne vlasti u Srbiji. Na-rodi sti~u slobodu samo kada se otelo-tvore u nekom vojnom stare{ini; inte-res i zahvalnost navode ih po prirodistvari da predaju vlast onome ko je umeoda je stekne i brani.

Monarhija je nagon nacija koje sera|aju: to je starateq koga one dodequjusvojoj jo{ ugroènoj nezavisnosti. Taj na-gon bio je ja~i u Srbiji, gde su republikanski oblici bili nepozna-ti. Milo{ ga je imao i koristio. Pro{irio je svoju vlast i uglav-nom vratio Kara|or|ev ustav. Izme|u sebe i naroda postavio jearistokratiju knezova, zaduènih za dràvnu administraciju. Sva-ki knez ima svoga kmeta ili svoju nahiju, a ve}ina nahija ima svogobor-kneza. Milo{ ih imenuje, odre|uje po svojoj voqi wihovu te-ritoriju i wihove nadle`nosti. Da bi se izbegle malverzacije odstrane tih knezova, oni primaju platu iz javnog buxeta.

Prvostepeni sudovi postavqeni supo gradovima i selima. Vi{i sud zase-da u Kragujevcu. Imenuje ih Milo{.Obi~aj je zakon sve dok se ne napi{ekodeks koji je u pripremi. Pravo da iz-rekne smrtnu kaznu pripada vrhovnompoglavaru. Mali porez koji Srbija pla-}a Porti, ostatak otkupa koji je sadasamo uspomena na nekada{wu zavi-snost, prolazi kroz ruke vrhovnog po-glavara, koji ga predaje pa{i. Pa{a,bleda senka vlasti koja vi{e ne posto-ji, samo je mrtva straà Porte radinadgledawa Dunava i izdavawa nare-|ewa Turcima koji su ostali po grado-vima. U slu~aju da Turska zarati protivAustrije, Srbi moraju da snabdevajukontingent od ~etdeset hiqada qudi.Sve{tenstvo, ~iji se uticaj mogao me-riti sa Milo{evim, izgubilo je prven-

stvo sa gubitkom sudske vlasti, koja jepripala civilnim sudovima. Popovi ikalu|eri podleù, kao i narod, tele-snim kaznama; pla}aju zajedni~ke takse.Imovinu episkopa zamenila je fiksnadràvna plata. Tako je sva vlast sabra-na u rukama vrhovnog poglavara.

Civilizacija Srba li~i na redov-nu disciplinu u nekom velikom logoru,u kome je jedna jedina voqa du{a mno-

{tva qudi, ma kakve bile wihove funkcije i wihovi ~inovi. Uprisustvu Turaka, takav stav je neophodan. Narod je uvek spremani naoruàn. Poglavar mora da bude savr{eni vojnik. To stawepolovi~ne nezavisnosti Srbije Turci jo{ uvek osporavaju. Aker-manska konvencija ni{ta nije re{ila 1827. U Kragujevcu je odr-àna skup{tina: na woj je obznawena Akermanska konvencija.Milo{ je ustao i rekao: „Znam da ima qudi nezadovoqnih {to supo mojoj zapovesti ka`weni neki izaziva~i nereda. Optuìli su

Milo{ je ro|en 1780; wegova majka, Vi-{wa, dva puta se udavala. Wen prvi mu` zvaose Obren. Sa wim je imala sina po imenuMilan. Wen drugi mu` zvao se Te~o. Sa wimje imala vi{e dece. Jedno od te dece bio je

Milo{. Po{to wegovi roditeqi nisu imalinikakvu imovinu, on je morao u po~etku da te-ra stada volova koje su bogati trgovci iz kra-ja slali na pijace u Dalmaciji. Zatim je stu-pio u slu`bu kod Milana, svoga brata po maj-ci, koji je trgovao stokom.

Dva brata su se volela tako ne`no da jei Milo{ uzeo prezime Milanovog oca,Obrenovi}. Dva brata su uspe{no vodila tr-govinu. Bogati i uticajni jo{ u vreme prvogustanka, oni su u wemu u~estvovali, svakiprema svojim prirodnim sklonostima. Mi-lan, miran i blag, ostao je kod ku}e i brinuose o oblasnoj administraciji; Milo{, nemi-ran i neustra{iv, borio se pod Kara|or|em.

Kada je Kara|or|e promenio ustav, Mi-

lan, koji se u Sovjetu izjasnio protiv wega,pogubqen je po wegovoj zapovesti. Za dana-{wu slavu i bogatstvo Milo{ donekle dugujei bratovqevoj smrti. Osveta ga je bacila uredove nezadovoqnika. Nije po{ao za vo|a-ma koji su pobegli 1813. Pogledi su tada poprirodi stvari uprti ka jedinom koji je ostaou zemqi.

Deset hiqada Turaka jo{ uvek drì gra-dove. Knez bi ih odatle lako isterao; na we-gov glas digla bi se cela zemqa. Ali, po{toprisustvo Turaka u tim gradovima i wihovanominalna vlast vi{e nemaju nikakvih neu-godnih posledica po Srbiju, nego naprotivmogu da je za{tite od unutra{wih nemira ispoqa{wih intriga, do kojih bi neminovnodo{lo kada bi ona bila sasvim odvojena odotomanskog carstva, knez, ve{tom politikom,radije odràva takvo stawe stvari nego davodi nov i preurawen rat. Narod mu je zahva-lan zbog tog mira, koji mu omogu}ava sve vi-dove unutra{weg prosve}ivawa. On ne stra-huje za svoju stvarnu nezavisnost.

Takovski ustanak

7/23/2019 041 Odbrana



me da sam suvi{e strog i vlastoqubiv, aja nemam drugog ciqa osim da odrìmmir i poslu{nost, kao {to zahtevaju presvega dva carska dvora. Pripisuju mi seu zlo~in i porezi koje narod pla}a, a nevodi se ra~una o tome koliko ko{ta slo-boda koju smo stekli i koliko je ropstvoskupqe! Slab ~ovek bi popustio u ovojte{koj situaciji. Samo ako se radi va-{eg spasewa naoruàm nepogre{ivompravdom, mogu da izvr{im du`nosti kojesam preuzeo prema narodu, carevima,svojoj savesti i samome Bogu.”

Posle ove besede, skup{tina sasta-vi dopis koji je predat Milo{u i poslatPorti, a kojim su se Srbi, preko organasvojih poglavara, zakleli na ve~nu po-slu{nost Wegovom Viso~anstvu knezuMilo{u Obrenovi}u i wegovim potom-cima. Srbija se oduìla Milo{u: on se

sada oduùje Srbiji. Daruje svojoj otax-bini zakone jednostavne kao i weni obi-~aji, ali zakone proète evropskim pro-svetiteqstvom. On {aqe, kao nekada za-konodavci mladih naroda, mlade Srbeda putuju po velikim evropskim presto-nicama i da prikupqaju obave{tewa ozakonodavstvu i administraciji, da bi ihprilagodili Srbiji. Nekoliki stranciborave na wegovom dvoru i sluè mu kaoposrednici sa jezicima i umetnostimasusednih naroda. Stanovni{tvo, umire-no i vra}eno zemqoradwi i trgovini,shvata cenu slobode koju je steklo, i ra-ste po broju, aktivnostima, javnim vrlinama. Religija, jedina kul-tura naroda koji je u svojim {umama nemaju, izgubila je svoj prete-rani, ali ne i svoj blagotvorni uticaj; obrazovawe naroda glavnije ciq vlasti. Narod prihvata, sa fanati~nim porivom, to Milo-

{evo nastojawe da ga u~ini dostojnimjednog naprednijeg oblika vlasti: re-klo bi se da shvata da samo prosve}eninarodi mogu da postanu slobodni na-rodi i da èli da {to pre ostvari tajciq. Lokalne vlasti, ba~ene u nahijekao klica slobode, pripremaju ga za to.

Daqa sudbina otomanskog carstva od-lu~i}e o budu}nosti te porodice i toganaroda; ali izgleda da mu je priroda na-menila da uzme sna`nog u~e{}a u veli-kim doga|ajima koji se pripremaju, uevropskoj kao i u azijskoj Turskoj. Narod-ne pesme, koje se po kneèvom nalogu raz-nose po narodu, nagove{tavaju mu, u bli-skoj budu}nosti, slavu i snagu Srbije iwenog juna~kog kraqa Stefana Du{ana.Smeli podvizi hajduka prenose se od us-ta do usta, a Srbi sawaju o ustanku slo-venske nacije, ~iji su zametak, jezik, obi-

~aje i prvobitne vrline sa~uvali u {u-madijskim gorama.

Putnik kao ja ne moè a da ne po-zdravi taj san sa èqom i nadom; nemoè da napusti bez tuge i bez blago-slova te neizmerne pra{ume, te plani-ne, te reke, koje kao da izlaze iz rukuTvor~evih i me{aju rasko{nu mladostzemqe sa mlado{}u jednog naroda, ka-da ugleda kako se te nove srpske ku}epomaqaju iz {uma, uzdiù na obali re-ka, prostiru u dugim, ùtim linijama udnu dolina; kada iz daqine za~uje lupustrugara i vodenica, bruj zvona nedav-

no osve}enih krvqu braniteqa otaxbine, i mirni ili ratobornipoj mladi}a i devojaka koji se vra}aju s poqskih radova; kada vi-di te duge povorke dece koja izlaze iz {kola ili crkava drvewa-ra, ~iji krovovi jo{ nisu dovr{eni, izraz slobode, radosti, nadena svim usnama, mladost i polet na svim licima; kada pomisli naogromne fizi~ke prednosti koje ta zemqa pruà svojim iteqima;na blago sunce koje je obasjava, na te planine koje je zaklawaju i{tite kao prirodne tvr|ave; na divnu reku Dunav koja se izvija dabi je opasala, da bi odnela wene proizvode na sever i na istok;najzad, na ono Jadransko more koje }e joj uskoro dati luke i bro-dovqe i tako je pribliìti Italiji; kada se putnik uz to seti daje, prolaze}i kroz taj narod, nailazio samo na znake blagonaklo-nosti i prijateqske pozdrave, da mu ni u jednoj kolibi nisu zatra-ìli naknadu za svoje gostonapstvo; da je svuda do~ekivan kaobrat, pitan za savet kao mudrac, ispitivan kao prorok, i da }ewegove re~i, koje su popovi i knezovi slu{ali sa poùdnim qubo-pitstvom, ostati kao klica civilizacije, u selima kroz koja je pro-

{ao, on ne moè da se uzdrì i da ne pogleda posledwi put s qu-bavqu po{umqene litice i razru{ene xamije sa probu{enim ku-betima, od kojih ga odvaja {iroki Dunav, i da ne pomisli gube}iih iz vida: „Voleo bih da se borim sa ovim narodom koji se ra|aza plodonosnu slobodu!” i da u sebi ne ponavqa strofe iz jedneod narodnih pesama koje mu je tuma~ preveo: Kada sunce srpskozasija u o~ima Dunava, reka kao da vaqa o{trice jatagana i bli-stave pu{ke crnogorske; to je ~eli~na reka koja brani Srbiju.

Kada se albanski vetar spusti niz planine i utone u {uma-dijske gore, iz wih dopiru jauci, kao iz razbijene turske vojskena Moravi. Ugodan je taj {um za uho oslobo|enih Srba! @ivomili mrtvom, ugodan je odmor, posle boja, u podno`ju toga hrastakoji poput nas o svojoj slobodi peva!

Civilizacija Srba li~i na redovnu di-sciplinu u nekom velikom logoru, u kome jejedna jedina voqa du{a mno{tva qudi, ma ka-kve bile wihove funkcije i wihovi ~inovi. Uprisustvu Turaka, takav stav je neophodan.

Narod je uvek spreman i naoruàn. Poglavarmora da bude savr{eni vojnik. To stawe po-lovi~ne nezavisnosti Srbije Turci jo{ uvekosporavaju.

Akermanska konvencija ni{ta nije re-{ila 1827. U Kragujevcu je odràna skup{ti-na: na woj je obznawena Akermanska konven-cija. Milo{ je ustao i rekao: „Znam da imaqudi nezadovoqnih {to su po mojoj zapovestika`weni neki izaziva~i nereda. Optuìli sume da sam suvi{e strog i vlastoqubiv, a janemam drugog ciqa osim da odrìm mir i po-slu{nost, kao {to zahtevaju pre svega dvacarska dvora. Pripisuju mi se u zlo~in i po-rezi koje narod pla}a, a ne vodi se ra~una otome koliko ko{ta sloboda koju smo stekli ikoliko je ropstvo skupqe! Slab ~ovek bi po-pustio u ovoj te{koj situaciji. Samo ako seradi va{eg spasewa naoruàm nepogre{i-vom pravdom, mogu da izvr{im du`nosti kojesam preuzeo prema narodu, carevima, svojojsavesti i samome Bogu.”

Posle ove besede, skup{tina sastavidopis koji je predat Milo{u i poslat Porti,a kojim su se Srbi, preko organa svojih po-glavara, zakleli na ve~nu poslu{nost Wego-vom Viso~anstvu knezu Milo{u Obrenovi}ui wegovim potomcima.

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

Po dolasku u Beograd, dok se odmaramo u jednoj maloj kr~mi, pr-voj na koju smo nai{li u Turskoj, knez Milo{ mi {aqe nekolikodoglavnika da me pozovu da provedem nekoliko dana u utvr|ewuu kome obitava, na miqu od Beograda; opirem se wihovom nava-qivawu i poru~ujem ~amce za prelaz preko Dunava. U ~etiri sa-ta spu{tamo se ka reci. Ba{ kad smo hteli da se ukrcamo, ugle-dam grupu kowanika, odevenih gotovo evropski, kako hitaju pre-

ma plaì: to je brat kneza Milo{a, srpskog poglavaraa, kojidolazi u ime svoga brata da mi ponovi wegov poziv da ostanemnekoliko dana kod wega. Veoma alim {to ne mogu da prihvatimgostonapstvo koje mi je tako qubazno ponu|eno; ali moj saputnik,gospodin de Kapmas, ve} je nekoliko dana te{ko bolestan; jedvaga drè na kowu; treba mu {to pre omogu}iti odmor i sve ono{to moè da pruì jedan evropski grad i lekarska pomo} u la-zaretu. Pola sata razgovaram sa knezom, koji mi izgleda kao ~o-vek koliko qubazan i dobar toliko i obrazovan; pozdravqam uwemu i wegovom plemenitom narodu blisku nadu u nezavisnu ci-vilizaciju i najzad ulazim u ~amac koji nas prevozi u Zemun.

Prelaz traje jedan sat; reka, {iroka i duboka, ima talasekao more; zatim idemo du` livada i vo}waka koji okruùju Zemun.

Tre}eg septembra uve~e, ulazimo u lazaret, gde }emo ostatideset dana. Svako od nas ima svoju }eliju i malo dvori{te zasa-

|eno drve}em. Otpu{tam svoje Tatare, svoje nosa~e, svoje prevo-dioce, koji se vra}aju uCarigrad: svi nam tu-`no qube ruke, a ni jasâm ne mogu bez tuge izahvalnosti da se ra-stanem sa tim jednostav-nim i ~estitim qudima,sa tim vernim i pleme-nitim slu`benicima ko-ji su me vodili, sluìli,~uvali, negovali, kao{to bi bra}a ~inila zabrata, i koji su mi doka-zali, u mnogim neda}a-

ma tokom osamnaesto-mese~nog putovawa potu|oj zemqi, da sve re-ligije imaju svoj boàn-ski moral, sve civili-zacije svoju vrlinu, asvi qudi ose}awe zapravdu, dobrotu i lepo-tu, koje je razli~itimslovima u wihovo srceutisnula boìja ruka.

J

P r e d B e o g r a d o m

TRAGOVIRAZARAWA

Beograd, toliko puta razaran bombama,leì na uzvi{enoj obali Dunava.Krovovi wegovih xamija su izbu{eni,

bedemi provaqeni; napu{tena predgra|aprekrivena ~atrqama i gomilama razvalina;varo{, kao i sve turske varo{i, spu{ta seuskim i krivudavim ulicama ka reci.

utros smo iza{li iz stoletnih srpskih {uma koje se spu{ta-ju do obala Dunava. Mesto sa koga po~iwe da se opaà ovakraqica me|u rekama jedan je }uvik obrastao veli~anstve-nim hrastovima; kada ga pre|e, ~ovek otkriva u wegovom pod-

no`ju ne{to poput prostranog jezera plave i prozirne vode, opko-qenog {umarcima i trskama, i na~i~kanog zelenim ostrvima; kada

se pri|e bliè, vidi se reka koja te~e s leve i desne strane, prvoprolaze}i du` visokih po{umqenih srpskih obala, a zatim i{~e-zavaju}i, sa desne strane, u ugarskim ravnicama. Posledwe {um-ske padine koje klize du` reke me|u najlep{im su predelima nasvetu. Spavali smo na obali Dunava, u jednom malom srpskom selu.

Sutradan ponovo napu{tamo reku tokom ~etvro~asovnoghoda. Taj kraj, kao i sve grani~ne oblasti, postaje su{an, neo-bra|en i pust; oko podneva prelazimo neplodne pladine sa ko-jih se otkriva Beograd, koji je pod na{im nogama. Beograd, to-liko puta razaran bombama, leì na uzvi{enoj obali Dunava.Krovovi wegovih xamija su izbu{eni, bedemi provaqeni; napu-{tena predgra|a prekrivena ~atrqama i gomilama razvalina;varo{, kao i sve turske varo{i, spu{ta se uskim i krivudavimulicama ka reci.

Zemun, prvi ugarski grad, blista na drugoj obali Dunava u

punom sjaju evropskog grada; spram minareta uzdiù se zvonici.

50

L A M A R T I N O V I S P I S I O S R B I M A

2. septembar 1833.

7/23/2019 041 Odbrana


Veqko \urovi} je diplomirao na Fakultetu dramskih umetno-

sti u Beogradu, na Katedri za filmsku i TV kameru. Pratio jeratna zbivawa na svim kontinentima, na popri{tima Nika-

ragve, Salvadora, Kamboxe, Libana, Izraela, Etiopije, So-malije, Sudana, Severne Irske, Ruande, Zaliva, biv{e SFRJ,Iraka. Radio je za mnoge medijske ku}e, a od 1999. godine radi zabritanski Sky News, koji ga je nominovao tri puta za nagrade: RTS(Kraqevska televizijska asocijacija), BAFTA (Britanska akademijaza film i televiziju) i nagradu Rori Pek za ratno izve{tavawe. Napi-sao je kwige „Press, dont shoot“ i „Bagdad live“.

Diplomirali ste na FDU sa temom „Ratna reporta`a“. Ve}tada ste se opredelili za ratno novinarstvo?

- U vreme kada sam se opredeqivao za profesiju, po~etkomsedamdesetih, u toku je bio Vijetnamski rat. Prvi put se na TV vi-deo autenti~ni rat sa desantima, napalmom, helikopterima i pu-

Ratni dopisnici nisu posebna

vrsta qudi, bez mane i straha,

koji uprkos opasnostima

nastavqaju da {aqu svojeizve{taje, dok oko wih padaju

bombe. To su qudi iz medija

koji su svesni okolnosti u

kojima se nalaze i koji mogu da

se nose sa stresom. Imaju

razvijenu samokontrolu i dozu

straha koji ih ~uva, a ne

hrabrost, kako se ~esto

pogre{no misli. U stvarnojborbi, ma koliko bila bu~na,

ve}ina aktera ~uje lupawe

sopstvenog srca. U ratu nema

heroja, postoje samo

pre`iveli. Heroji nastaju

kasnije u medijima, romanima,

istoriji, na filmu.

RAT UOTKUCAJUSRCA

V E Q K O \ U R O V I ] , R A T N I S N I M A T E Q I I Z V E [ T A ^

Ruanda, 1994.

7/23/2019 041 Odbrana


Iraku neposredno pre rata.Izve{ta~i iz Jugoslavije su idaqe bili dobrodo{li, {tozbog Tita, a {to zbog mnogihgra|evinskih firmi koje su ta-mo radile. Pred o~ima mi jestalno bio snimateq Nil Dej-vis, Australijanac, koji je1975. jedini sa~ekao Severno-

vijetnamce u pustom Sajgonu re-~ima „Dobrodo{li u Sajgon“ aoni ga pri tom nisu ubili. E,ako oni nisu ubili wega ondaverovatno ne}e ni Ira~animene. Naravno, postojala jemogu}nost stradawa od „prija-teqske vatre”, ali to je ondavi{a sila.

Bili ste u bagdadskomhotelu „Palestina” kada je pogo|en. Tada je pogi-nulo nekoliko izve{ta-~a, me|u kojima i Va{ prijateq Taras iz Ukra-

jine, a Vi ste morali da zgrabite kameru, snima-te i po{aqete izve{taj.Koliko u takvim situaci-jama opstaje pravilo „Ne dozvoli da te pone-su emocije“?

- Upravo je „prijateq-ska vatra” ubila ve}inu no-vinara u Iraku. Znao samtrojicu od wih koji su pogi-nuli, a sa Tarasom iz Rojter-sa bio sam prijateq desetakgodina. Govorio je srpskibez akcenta jer je puno vre-

mena proveo kod nas tokomratova u SFRJ. ôvek se ra-de}i ovaj posao nagleda po-tresnih scena, jer su one sa-stavni deo rata.

Ne mogu da kaèm da nato moè{ da se navikne{,ali vremenom sti~e{ od-brambeni mehanizam koji tipomaè da opstane{. Ja, re-cimo, nikad ne gledam licapoginulih, ~ak ih i ne sni-mam. De{avalo se da mi sekasnije ta lica vrate u san.

Kad treba da pokaèm `rtvu onda snimim samo deo tela, kao{to su to ruka ili noga. Ako je vi{e stradalih, onda to re{a-

vam {irokom planom, tako da se ne vide detaqi. Otvorene ra-ne nikad ne snimam anatomski, ni zbog gledalaca (to je praviloku}e za koju radim) a ni zbog sebe. Slika je u viziru profesio-nalnih kamera crno-bela tako da ima{ la`ni utisak da to {tovidi{ kroz kameru nije realni svet oko tebe ve} neki fiktivni,pa je utoliko lak{e.

Znao sam nekoliko izve{ta~a koji su poginuli na raznimfrontovima. Toga dana, Taras i ja bili smo na istom spratu (14)i snimali sa balkona uli~ne borbe oko hotela. Ameri~ki tenkje, naravno prijateqskom vatrom, pogodio ba{ wegov balkon iubio dvoje a ranio ~etvoro.

Siguran sam da je „prijateqska vatra” pogodila moj bal-kon da bi i Taras uzeo kameru da snimi svog poginulog kolegu,

1. jun 2007.

cawem, a sve to u jednom egzo-ti~nom okruèwu. To je tadana mene ostavilo dubok i ve-

rovatno presudan utisak. Po-{to sam pre toga ve} odlu~ioda budem snimateq ostalo mije da zavr{im FDU, a onda dana|em neki rat da se opro-bam. Moj tinejxerski sanostvario se 1982. Oti{aosam u Nikaragvu gde sam pro-veo skoro pet meseci. To prvoratno iskustvo potvrdilo jemoje opredeqewe. Posle suusledila i druga krizna pod-ru~ja na Bliskom Istoku, In-dokini, Africi, a devedese-tih ratovi su do{li i kod nas.

Proces u kome se qudi

kao jedina ìva bi}a obdare-na razumom me|usobno svako-dnevno ubijaju fascinirasvakoga, pa i mene.

Putuju}i za ratovima ponekim, obi~no zaba~enimkrajevima, imam mogu}nostda upoznam svet koji kao tu-rista nikada ne bih video, ito iz potpuno druga~ije per-spektive. To je aran`man ko-ji nijedna turisti~ka agenci-ja nema u svojoj ponudi, jerniko ne zna koliko se ostaje,{ta se jede, gde se spava, kad

je povratak koji je ~esto ne-izvestan. Sve je prepu{tenosopstvenom snalaèwu a uzto se i daqe ose}a{ privi-legovanim. Prisustvuje{trenutku stvarawa istorijenekog naroda, a istovreme-no ima{ odgovoran zadatakda informi{e{ svet o tome{ta se to tamo doga|a.

Kada se pres centar prepolovio i stotinak novinara napustilo Bag- dad pred po~etak rata u Iraku, Vi ste ostali. Kako ste se odlu~ili za to? Da li ste

se, uop{te, dvoumili?- Kada se tih dana u Bagdadu odlu~ivalo „oti}i ili osta-

ti”, mislim da su meni bili ve}i problem qudi u Sky News-u uLondonu koji su donosili odluku o na{oj daqoj operaciji u Ira-ku. Naime, wihov problem je bila odgovornost koju preuzimajuukoliko odlu~e da nas tamo zadrè. Niko od wih nije razmi-{qao o mojoj èqi da ne propustim doga|aj koji se de{ava jed-nom u ìvotu (retko dva puta). Na sre}u, u posledwem momentuodluku su prepustili nama, tako da je svako preuzeo odgovor-nost za sebe.

Odluku da ostanem potkrepila je ~iwenica da u Prvom za-livskom ratu 1991. u Iraku niko iz medija nije stradao. Nije bi-lo ciqanih napada na novinare ni tokom mojih ~estih boravaka u

NEBORBENI RIZICI

U ratu se ~esto strada i zbog neborbenih razloga, poput bo-lesti, zaraze iscrpqenosti...

Ja sam 1994. u Ruandi i pored medicinske za{tite fasovaomalariju. [to samo po sebi nije stra{no, ukoliko se po~ne sa te-rapijom. Me|utim, kako da po~nem sa terapijom kad sam u tom mo-mentu bio sa borcima RPF (pleme Tutsi) u xungli na granici sa Bu-rundijem. [est dana je trajala evakuacija (preko Ugande i Kenije),

a ja sam bio u groznici sa visokom temperaturom.U pet sati ujutru, 14. maja 1992. muslimanske snage su mino-baca~ima zasule Ilixu, koju su u to vreme dràle srpske snage.Rat je tek po~iwao. Ja sam bio u ekipi WTN, britanske agencijekoja je bila deo TV pula a koji su sa~iwavali i BBC, Reuters i ITN.Ve} kod prve granate koja je pogodila krov na{eg trospratnog ho-tela istr~ao sam sa kamerom i ispred ulaza ~u~nuo iza jednog odnose}ih stubova. Ve} u 5,15 video sam se na svim televizijamapreko Evrovizijske razmene, kako me previjaju dok mi krv curi pobeloj majici. Sitan {rapnel me pogodio u lice ispod levog oka,blizu nosa. Vi{e nisam izlazio iz hotela dok se slede}eg dananismo evakuisali.

U POSETI

7/23/2019 041 Odbrana


[ta Vam je bilo najteè, najpotresnije u karijeri?

- Postoji ne{to {to je za mene stra{nije i od poginulih irawenih i od pucawa i ubijawa. Metafizi~ka kategorija kojukamera ne moè da registruje, a koja moè samo da se oseti kadse ~ovek na|e u takvoj situaciji. U pitawu je du{evna bol kojupreìvqavaju qudi oko tebe. Kad god se setim svog boravka uKamboxi, posle mnogih godina, prvo {to mi padne na pamet sudva zarobqenika, Vijetnamca, koji su znali da }e ih Kmeri ubi-

ti odmah po{to se udaqimo sa kame-

rom. Znalo se da Kmeri ne drè zaro-bqenike. Bili su vezani za drvo sede-}i jedan pored drugog, dok je oko wihstajalo nekoliko naoruànih kmerskihboraca. Obojica mla|i od dvadesetgodina, nisu ni re~ progovorili, samosu bespomo}no uprli pogled u nas dvo-jicu {irom otvorenih o~iju. To je biloi posledwe {to im je preostalo. Jer,dok smo mi tu i oni }e ìveti. Imaosam ose}aj da tim pogledima èle danas zadrè. Gde to nas dvojica sadamoramo da idemo? [ta je u tom tre-nutku bilo va`nije nego biti tu? Pa mito, {ta god bilo, moèmo obaviti ikasnije a za wih kasnije nije postoja-lo.

Ovakvih situacija je bilo mnogo. UBagdadu sam u jednoj bolnici video ocadve devoj~ice koje su bile te{ko po-vre|ene tokom bombardovawa. On je

sedeo izme|u wihova dva kreveta i obe drào za nepomi~ne ru-~ice. Nije se ni u jednom trenutku obazirao na nas koji smo sni-mali rawenike, obilaze}i bolnicu sa doktorima. Gledao je uni{ta ispred sebe i nijednom nije trepnuo dok su mu o~i bile pu-ne suza. Bio je jedino svestan svoje muke. To su trenuci koje kame-ra ne moè da zabeleì, strah, patwu, o~aj. Trenuci koji nam naj-boqe defini{u „sad i ovde”, jer u wima pro{lost i budu}nost nepostoje.

kao {to je radio i do tada. Izve{ta~i, a posebno ratni, neprestaju da obavqaju svoj profesionalni zadatak dokle god su umogu}nosti da to rade ili dok i oni sami ne postanu vest.

Da li ratni reporteri sa iskustvom sti~u i imunitet?

- Su{tina rata je u ubijawu i uni{tavawu. Ubijawem sebeì od sopstvene smrti, ubiti zna~i ìveti. Ko to ne shvati,ne}e mu biti jasno ni{ta {to je vezano za rat. Bez obzira nato u kom si svojstvu prisutan na fron-

tu, ma~em ili perom, podleè{ ovompravilu.Vremenom se stvara iluzija kako

te ne}e metak, jer za tebe gotovo danema tajni u zoni borbe. Me|utim, ni-je tako.

Da li postoji neki na~in odbrane od trauma koje se doìvqavaju na ratnim terenima? Kako se Vi branite?

- Koliko je va`no preìveti i vra-titi se ku}i toliko je va`no i mentalnoostati zdrav. Bez obzira na to da li siaktivan u~esnik ili samo posmatra~, kao{to su izve{ta~i, rat svojom stra{nom

logikom mewa sve ~ega se dotakne i nasvemu ostavqa trag. âk i oni koji iza|u~iste glave kasnije mogu da osete posle-dice. îwenica je da svi ostavimo je-dan mali deo sebe na frontu. Neki, bo-gami, ostave i malo vi{e. Poznajem ne-koliko kolega koji kad su se vratili iz na{ih ratova ku}i, tokomdevedesetih, nisu mogli da prevazi|u iskustvo sa fronta, nisumogli da ga se oslobode. Stalno preturaju po uspomenama, bilolepim bilo ru`nim. Neki su se predali alkoholu, a neki drogi, asve u ime „starih dobrih dana”.

Kada se pripremamo za odlazak u ratnu zonu, mnoge stvari mo-èmo da predvidimo ali ne i kako }emo sve to {to se bude de{ava-lo doìveti i osetiti.

FASCINACIJA RATOVIMA

Rat bi sa svom svojom surovo{}u, kr-voproli}em i bolom koji nosi, svakako tre-balo da bude odba~en kao na~in za re{a-vawe problema, me|utim nije tako. Kod qu-di od pamtiveka postoji fascinacija rato-vima i ratnicima koja zaokupqa na{u svest.Ratovi se prou~avaju, analiziraju, snimajuse ratni filmovi i pi{u ratni romani,prave se vojne parade i sve se to ~uva u voj-nim muzejima. Svi smo mi, hteli to ili ne,deo te ratne pri~e, jer je rat deo na{e sva-kodnevnice. Statisti~ari su izra~unali daje ~ove~anstvo od Drugog svetskog rata do

1990. bilo samo 26 dana bez rata. U tom„posleratnom” periodu vo|eno je vi{e od165 ratova u kojima je poginulo 25–30 mi-liona qudi.

53

Nikaragva, 1982.

7/23/2019 041 Odbrana


U POSETI

1. jun 2007.

54

[ta je kod ratnih izve-{ta~a dominantnije,profesionalnost ili hrabrost?

-

Profesionalnost sepodrazumeva, to je preduslov.Francuski snimateq EdmondDeskomb snimio je atentat nakraqa Aleksandra u Marseju’34. Te snimke svi dobro zna-mo, ali malo ko zna da je De-skomb, kome ruka nije zadrh-tala dok je snimao, ubrzo po-sle atentata doìveo sr~aniudar. Nije mogao da se nosisa stresom koji je doìveo.

Primer neprofesional-nog pona{awa je koleginica,strani dopisnik, tokom rata

u Bosni, koja dolazi u pri-hvatni kamp za izbeglice ipita na sav glas prisutne:„Ima li neko da je silovan,a govori engleski“?

O profesionalnom ko-deksu ratnih izve{ta~a, od-nosno o wihovim moralnimdilemama, snimqeno je neko-liko filmova: Godine opa-snog ìvqewa, Poqa smrti,Pod vatrom (Kroz plamen Ni-karagve), Zona smrti, Salva- dor, Salvador ...

Kakve su ène ratni iz-

ve{ta~i koje upoznajete u zemqama zahva}enimratom? Da li one imaju neku privilegiju me|u svojim kolegama mu-{karcima? Da li ste upoznali Kristijanu Amanpur?

-Novinarska polnastruktura je me{ovita u ratukao i u miru. Pribli`no,jednu tre}inu izve{ta~a ~i-ne ène i taj odnos vaì zasve vidove profesije, novi-nare, fotografe, producen-

te, snimateqe. Nisam prime-tio da su zbog toga {to su ne-`niji pol privilegovane, nime|u kolegama ni me|u rat-nicima. Verovatno da u pojedinim situacijama tako izgleda jerje nekom straàru bezopasnije da propusti ènsko, ako ni{tadrugo makar da ispadne xentlmen, nego nekog grmaqa koji sepredstavqa kao novinar a vi{e li~i na sumo rva~a. @enama jezato verovatno teè u nekim drugim okolnostima koje podrazu-mevaju ve}i fizi~ki napor, kao {to su kretawe sa vojskom, mar{i no{ewe profesionalne opreme. Odràvawe higijene je ~estoveliki problem za sve qude iz medija, ali to je deo posla. Tadase primewuje filozofija tvora: „Smrdim, dakle postojim”.

Suzan Mejnsfild, Amerikanka, fotograf,napravila je tokom Sandinisti~ke revolucije1979. najboqe fotografije od svih kolega kojisu se tu na{li, a bilo ih je stotinak. Wena kwi-ga fotografija iz tog rata je i kod nas objavqe-na sredinom osamdesetih. @ena, snimateqCNN-a je bila rawena {rapnelom u glavu to-kom opsade Sarajeva. Posle operacije na kojojjoj je ugra|en plasti~ni deo lica vratila se inastavila da radi.

Kristijanu Amanpur sam upoznao. Sretaosam je vi{e puta na razli~itim terenima. I nabliskom Istoku i po Evropi, ukqu~uju}i i Jugo-slaviju. Ona je zvezda CNN-a koja je stvorenakada je Piter Arnet, wihova biv{a zvezda, do-bio otkaz pre deset godina. Ova televizija,ina~e vrlo bliska Va{ingtonu, zamerila im sekada je Arnet izjavio da su Amerikanci tokomVijetnamskog rata koristili bojni otrov „Agensoran`”. On je tokom tog rata kao izve{ta~ agen-cije AP dobio Pulicerovu nagradu za izve{ta-vawe. Zarad boqih odnosa CNN-a sa dràvnomadministracijom dobio je otkaz, a po{to veliketelevizije moraju da imaju zvezde, sa klupe zarezerve odabrana je Kristijana Amanpur, kojaje ina~e dobar novinar. Se}am se, pred po~etakrata u Iraku na pregovorima u Be~u, gde je se-di{te UN za nuklearnu energiju, o~ekivali smodolazak Mohameda el Baradeja da saop{ti svo-

ju kona~nu odluku o tome ima li Irak oru`je zamasovno uni{tewe ili ne. Striktno nam je re-~eno iz protokola UN da niko od novinara nesme da mu pri|e kad bude dolazio a da }e on po-

sle odràti pres konferenciju. I niko mu nije pri{ao, svismo po{tovali zahtev protokola, sem Kristijane. Na pola pu-ta od kola do zgrade ona ga je startovala sa mikrofonom a on-da i svi ostali, nastao je lom.

Napisali ste kwigu „Press – don t shut“ o svom iskustvu i is-kustvu svojih kolega, koju ste namenili onima koji èle da krenu put ratnog izve{tavawa. Da li postoje instant re-{ewa da bi se izbegla stradawa novinara?

UZROCI STRADAWA

Vojni statisti~ari su izra~unali da na16.000 ispaqenih metaka samo jedan poga-|a ciq. Od metka se najvi{e gine na filmukada borci sa ranom na grudima teatralnoizgovaraju svoje posledwe re~i. U stvarnojborbi 80 posto `rtava strada od eksplo-zivnih sredstava koja dolete odnekud i ras-komadaju sve ivo uz zaglu{uju}u buku, a on-da ide druga, pa tre}a eksplozija.

U stvarnoj borbi, ma koliko bila bu~-na, ve}ina aktera ~uje lupawe sopstvenog

srca. U zemqama u ratu se ~esto strada izbog neborbenih razloga kao {to su bole-sti (zaraze), iscrpqenost, nasiqe, stres.

HRABROST I STRAH

Hrabrost je ne{to drugo. Ona je po-trebna koliko i strah. Strah nas ~uva i tonam je jedini saveznik koji brine o nama, ahrabrost nam pomaè da taj strah kontro-li{emo da ne postane predimenzioniran,da se ne uspani~imo.

U ratu nema heroja, postoje samo pre-ìveli. Heroji nastaju kasnije u medijima,romanima, istoriji, na filmu.

Rumunija, 1989.

7/23/2019 041 Odbrana


- Ne. Tako ne{to nije mogu}e, jer kako kaè stara poslovicasa Tibeta: „S kim si, s wim si”. Rat u svojoj su{tini, kao {to re-koh, zna~i ubijawe i uni{tavawe i ti si prihvatio tu ~iwenicusamim tim {to si pristao da ode{ u rat. Mora{ da po{tuje{ we-gova pravila pona{awa, jer nema{ izbora. Kad mu se primak-ne{ dovoqno blizu, a taj se trenutak prepozna (kad shvati{ danazad vi{e ne moè{), postaje{ i ti deo wega.

Mo`da bi najboqi savet mla|im kolegama na frontu bio dapoku{aju da {to vi{e zadrè prisustvo duha i odsustvo tela.

U drugoj kwizi, „Bagdad uìvo“, iskreno govorite o svomboravku u Iraku. Da li postoji ne{to {to niste snimili i objavili do sada, a {to je mo`da, ipak, trebalo da bude zabeleèno? Da li biste jednog dana pisali o tome?

- Iz Ira~kog rata nemam puno „praznina” za kojima à-lim. Sve {to se moglo, uradio sam. âk mislim da je to moj naj-boqi profesionalni rad. Sky-News me je zbog toga nominovaotri puta za nagrade: RTS (Kraqevska televizijska asocijacija) iBAFTA (Britanska akademija za film i televiziju) i nagradu RoriPek za ratno izve{tavawe.

Me|utim ima nekih doga|aja iz na{ih ratova koje jo{ „pre-ska~em” i o kojima za sada ne bih pri~ao.

Kako se borite sa strahovima? Da li se uop{te, bojite?

- Indijanci plemena Irokezi, sa severa SAD, nemaju

strah od visine. Wima je svejedno da li idu po gredi na prvomili sto prvom spratu. Zato su ceweni i ~esto angaòvani nagra|evinama {irom Amerike. E, takav status Irokeza otprili-ke imamo i mi u novinarskom svetu, mi iz biv{e SFRJ. Ne zato{to smo posebnog kova, kao ovo ameri~ko pleme, nego zato {tosmo od retkih u civilizovanom svetu imali kod ku}e vi{egodi-{we ratne igre i tako stekli iskustvo. Zato nas i prepoznajukao pripadnike „balkanskog plemena” koje se ne boji ratova.

Da li nosite amajliju sa sobom?

- Razni avanturisti, kockari, voza~i formula, fudbale-ri, pa i ratni izve{ta~i ~esto nose amajlije. Kad god sre}a imava`nu ulogu, amajlija je dobrodo{la. Ne nosim ze~ju {apicu dokoko mene padaju bombe ve}, od 1989, jednu igra~kicu svoje }er-ke koja se slu~ajno zatekla kod mene kada sam jednom prilikomipak preìveo, a mislio sam da ne}u.

Pratili ste kamerom ratna zbivawa iz Nikaragve, Salva- dora, Kamboxe, Libana, Etiopije... Da li sa tih putovawa ima i nekih mawe stra{nih scena, vi{e ìvotnih, mo`da ~ak komi~nih?

- Sa svih tih putovawa ima mnogo prate}ih doga|aja i pri-~a koji su sastavni deo ovog posla. Mo`da se jednom odlu~im pato stavim na papir. A do tada, evo jedne od takvih pri~a.

Dragan Havzijevi} i ja smo 1983. boravili u Libanu tokomrata kao gosti PLO, odnosno kod Arafata. Smestili su nas u

jednu prostoriju u {tabu koja je preko dana sluìla kao prescentar. Hranili smo se u istoj zgradi u trpezariji na prvomspratu, ~esto i sa samim Arafatom. Obojica smo znali po neko-liko re~i arapskog jezika za minimalnu komunikaciju. Poredostalog Dragan je nau~io i kako se zove jedno jelo od plavog pa-tlixana – babaganux, koje ja nisam mogao da vidim o~ima, alisam ga jeo svakog dana, jer su nam ga svakog dana servirali samozato {to je on tu re~ ~esto izgovarao, bila mu je simpati~na.Kad sam posle nekoliko dana shvatio na{ problem na|em u re~-niku (arapsko-engleskom) kako se na arapskom kaè pile i tu re~podvu~em vi{e puta i dam Draganu da hitno ovlada wome. Tadase i na{ jelovnik promenio.

Da li se sre}ete sa istim kolegama ponovo na novim ratnimterenima?

- Nama se putevi vrlo ~esto ukr{taju. Onda slede pitawa: Je

l’ ide{ ili se vra}a{ od nekud? Da li jo{ radi{ za ...? Da ne zna{ mo`da {ta je sa ... tim i tim? Jesi li bio od onda u ... Izraelu, Li-banu, Iraku...? Najve}a pomo} koja moè da se dobije na terenu jeod kolega. Od tehni~ke pomo}i, preko informacija koje su uvek kqu~-ne, pa do transporta ili novca.

Kada Vam je dosta pancira i ostale ratne opreme koju mo-rate da nosite, buba{vaba, hrane, hladne vode za kupawe,i naravno strahota koje vidite i proìvqavate, da li se pokajete {to ste ratni snimateq? Da li planirate da ode-te u mirnije vode?

- Ta~no je da je bilo puno neprijatnih situacija, da sam ~estomrzeo sve ovo {to radim, ali na sre}u, bilo je mnogo vi{e onihzbog kojih i daqe volim svoj posao.

Ranka JAK[I]

55

Liban, 1983.

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

56

Multietni~ka, balkanskai zemqa crnomorskogregiona, suo~ena sanestabilnimbezbednosnimokruèwem, Rumunija je uroku od samo desetakgodina uspela da od

postkomunisti~ke zemqepostane dràva ~lanicaEvropske unije

R

O R U @ A N E S N A G E R U M U N I J E

umunija je prva postkomunisti~ka dràva koja je 26. januara 1994.potpisala Okvirni dokument Partnerstva za mir (PzM) i druga drà-va koja je predala Nacionalni prezentacijski dokument u sedi{te Na-toa. U aprilu 1999, u okviru Akcijskog plana za ~lanstvo u Natou(MAP), Rumunija je uradila nacionalni godi{wi plan priprema za

~lanstvo kojim su odre|eni ciqevi, mere i rokovi za wihovo ispuwewe, steì{tem na usagla{avawu zakonodavstva i potrebnih reformi za pri-premu ulaska u Savez.

Na samitu Natoa u Pragu, u novembru 2002, Rumunija je pozvana da po~-ne pregovore o pristupawu Severnoatlantskom savezu, ~ija je punopravna~lanica postala 1. aprila 2004. Integracijske napore krunisala je 1. janu-ara 2007. punopravnim ~lanstvom u Evropskoj uniji.

PRILAGO\AVAWE NOVIM USLOVIMA

Rumunija se nalazi na raskr{}u ~etiri strategijske oblasti sa speci-fi~nim karakteristikama: centralne Evrope kao budu}eg centra regionalnogprosperiteta; jugoisto~ne Evrope kao regiona koji izaziva i prenosi nesta-bilnost; Zajednice nezavisnih dràva kao regiona podvrgnutog krizi identi-teta i Crnog mora kao regiona od strategijskog zna~aja za ju`no krilo Na-toa, ali i mar{ruta za tranzit energetskih resursa iz centralne Azije.

Kako bi se odgovorilo zahtevima novog bezbednosnog okruèwa, kaopolazne ta~ke reforme sistema odbrane, definisani su zadaci i misije oru-ànih snaga u novim uslovima i uspostavqene nove organizacijske strukture.Krajwi ciq ovog procesa je formirawe mawih ali moderno opremqenih i

KRUNISANI

INTEGRACIJSKI

NAPORI

S V E T

7/23/2019 041 Odbrana


obu~enih oruànih snaga, fleksibilnih, mobilnih, sposobnih za raz-me{taj, interoperabilnih snagama Natoa, sposobnih za u~e{}e u pu-nom obimu razli~itih misija. U 2007. nastavi}e se sa procesom sma-wivawa jedinica niskog stepena borbene gotovosti i formirawesnaga spremnih za u~e{}e u misijama Natoa, EU i UN.

Novi model upravqawa qudskim resursima doprine}e zavr-{etku procesa profesionalizacije oruànih snaga do kraja ove go-dine, ~ime se ukida regrutni sistem i uvodi profesionalna armija.Rumunske oruàne snage funkcionalno ukqu~uju operativne, terito-

rijalne i rezervne snage. U sastav operativnih snaga ulaze mehani-zovane, tenkovske, artiqerijske i planinske jedinice, jedinice RV iPVO i RM, punog sastava i dobro opremqene i obu~ene.

U slu~aju izbijawa kriza ili rata ove jedinice pot~iwavaju seoperativnim komandama i mogu da izvode akcije na svojoj ali i tu|ojteritoriji. Teritorijalne snage, tako|e, u svom sastavu imaju jedini-ce svih vidova i namewene su za odbranu teritorije, stvarawe vre-mena za mobilizaciju i obuku snaga rezerve, te pruàwe pomo}i lo-kalnim vlastima u slu~aju prirodnih katastrofa. U slu~aju izbijawakriza one postaju deo operativnih snaga i pot~iwavaju se zajedni~-kom General{tabu. U slu~aju rata, nakon intenzivne obuke teritori-jalne snage, u zavisnosti od okolnosti pot~iwavaju se zajedni~komGeneral{tabu ili jednoj od teritorijalnih komandi. Rezervne snageukqu~uju jedinice koje se formiraju nakon izvr{ene mobilizacije i uwihov sastav ulaze komande, centri za obuku i druge strukture name-wene za razvoj i pripremu borbenih i logisti~kih jedinica.

ORGANIZACIJA

U organizacijskoj strukturi KoV-a je glavni {tab (general{tabKoV), zdruèna operativna komanda (ZOK), dve operativne komandedivizijskog nivoa i komanda dva teritorijalna korpusa (Prvi korpusu Bukure{tu i etvrti korpus u Kluù) sa ukupno 10 aktivnih brigada(tenkovska, tri mehanizovane, planinska, vazdu{nodesantna, briga-da PVO, artiqerijska, inìwerije i logistike) i 14 teritorijalnihbrigada (tenkovska, {est mehanizovanih, dve planinske, dve artiqe-rijske, dve brigade PVO, inìwerijske). Popuwenost aktivnih bri-gada je od 80 do 90 posto, a teritorijalnih od 20 do 40 posto.

U sastavu Ratne mornarice su glavni {tab, pomorska operativ-na komanda (komanda flote) i komanda re~ne ratne flotile na Du-navu, dve pomorske baze (Mangalija i Konstanca) i baze re~ne ratneflotile u Braili i Tul~ei.

Ratno vazduhoplovstvo ima glavni {tab sa vazduhoplovnom ope-rativnom komandom, vazduhoplovnom divizijom, {est vazduhoplovnihbaza i centrom za obuku. Od jedinica PVO ima brigadu PVO sa dvapuka PVO.

Rumunija planira da u 2007. formira dve nove brigade – pla-ninsku i pe{adijsku, koje bi u{le u sastav snaga za brzo reagovaweNatoa ili EU. Rumunske oruàne snage u~estvuju u mirovnim misijamau Avganistanu kao deo kontingenta SAD sa 400 i misije ISAF sa 550

57

SASTAV ORU@ANIH SNAGA

Sa organizacijskog aspekta, u sastav OS ulaze: Kopnenavojska, Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdu{na odbrana, Rat-na mornarica i Specijalne snage. Ukupno brojno strawe rumun-

skih OS je 97.200 pripadnika organizovanih u vidove: KoV66.000, RM 7.200 i RV i PVO 14.000 i 10.000 pripadnika uokviru zajedni~kih komandi. Ukupan broj rezervnog sastava je104.000. Vojni rok za sve vidove je 12 meseci sa tendencijomsmawivawa na osam u toku ove godine. Kopnena vojska je osnov-na komponenta OS, osposobqena za izvo|ewe defanzivnih iofanzivnih operacija, samostalno ili u sadejstvu sa ostalimvidovima, protiv neprijateqa koji je okupirao deo wene teri-torije ili u sastavu multinacionalnih snaga u operacijama po-dr{ke miru.

7/23/2019 041 Odbrana


vojnika. U misiji u Iraku Rumu-nija ima stalni kontingent od860 vojnika, u BiH 120, na Ko-sovu 308 i odre|eni broj po-smatra~a u misijama u Etiopi-ji, Obali Slonova~e i Kongu.

NACIONALNABEZBEDNOST

Rumunija u strategijskimdokumentima nacionalnu bez-bednost defini{e kao „stawezakonitosti, socijalne, eko-nomske i politi~ke stabilno-sti, razvoj nacionalne dràvekao suverene, jedinstvene, ne-zavisne i nedeqive sa jasnimnacionalnim interesima, vla-davinom prava i demokratskihstandarda”.

Odredbama Ustava defi-

nisane su prava i obavezegra|ana, institucija i organi-zacija u odbrani dràve u mi-ru, uslovima vanrednog stawai ratu; izgradwi sistema od-brane i izvr{avawu me|una-rodnih obaveza u~e{}em u operacijama nametawa i odràvawamira. Strategija nacionalne bezbednosti (usvojena na sednici Vr-hovnog saveta za odbranu, 18. una 1999) osnovni je dokument kojimsu definisani nacionalni interesi i ciqevi, rizici i izazovi,izvr{ena procena bezbednosnog okruèwa, odre|eni pravci i in-strumenti za usmeravawe delatnosti u okviru sistema nacionalnebezbednosti. Strategijom je obezbe|en kontinuitet s prethodnimdokumentima iz ove oblasti, ~ime je uzeto u obzir iskustvo ste~enoprethodnih godina i osigurana neophodna povezanost sa prethodnousvojenim programom rumunske integracije u Severnoatlantski sa-vez i Evropsku uniju.

Interesi nacionalne bezbednosti strukturisani su u dve kate-gorije: kao fundamentalni i posebni. Fundamentalni su izgradwademokratske dràve, politi~ki stabilne, ekonomski i socijalno-prosperitetne, sposobne da efikasno u~estvuje u aktivnostima me|u-narodne zajednice. Ovi interesi se ostvaruju o~uvawem integriteta,jedinstva, suvereniteta i nezavisnosti; garantovawem osnovnih idemokratskih sloboda, socijalne za{tite, bezbednosti i sigurnostigra|ana; ekonomskim i socijalnim razvojem zemqe radi smawewarazlika u razvoju sa evropskim zemqama. Strategija kao posebne de-fini{e interese u oblasti spoqne politike, nacionalne odbrane ibezbednosti i ekonomsko-finansijske politike.

Kqu~ni ciqeve nacionalne bezbednosti su: o~uvawe nezavi-snosti, suvereniteta, jedinstva i teritorijalnog integriteta; garan-tovawe ustavnog poretka, izgradwe pravne dràve i demokratskih

funkcija; stabilnost i autoritet dràvnih institucija i razvoja me-hanizama slu`bi bezbednosti; oporavak nacionalne ekonomije; raz-voj gra|anskog i dru{tva socijalne ravnoteè; optimizacija kapaci-teta nacionalne odbrane u skladu sa standardima Natoa; izgradwai ja~awe kapaciteta i u~e{}e u operacijama protiv terorizma i or-ganizovanog kriminala; kreativna, dinami~na i pragmati~na spoq-na politika; razvoj dobrosusedskih odnosa i konstruktivno pona{a-we na regionalnom nivou.

Kada je re~ o me|unarodnom bezbednosnom okruèwu, Rumunijaprihvata ~iwenicu da je opasnost od ve}eg vojnog sukoba u Evropiznatno smawena, ali da i daqe postoje odre|eni rizici i pretwekoji mogu da destabilizuju pojedine regione. Uzroci rizika i pretwiza JIE i crnomorski region su, naj~e{}e, u nere{enim grani~nim

pitawima izme|u zemaqa u regionu, etni~kim tenzijama i sukobima,blizini ratnih i konfliktnih podru~ja (posebno Bliski istok i crno-morski region), borbi za kontrolu nad putevima nafte, gasa, droge,qudi i oru ja za masovno uni{tavawe. Najve}a opasnost je naravnome|unarodni terorizam. Sa ovog aspekta, Rumunija kao multietni~-ka, balkanska i zemqa crnomorskog regiona suo~ena je sa „nestabil-nim bezbednosnim okruèwem” u kome egzistiraju stalne pretwe mi-ru i stabilnosti (Kosovo i Metohija, BiH, Makedonija, zemqe crno-morskog regiona iz biv{eg Sovjetskog Saveza).

VOJNASTRATEGIJA

Vojna strategija Rumunije je osnovni dokument oruànih snagakojom se defini{e mesto i uloga rumunskih oruànih snaga u po-stizawu ciqeva nacionalne bezbednosti i odbrane. Prema wenimodredbama osnovni zadatak oruànih snaga je odbrana suvereni-teta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta dràve, aktivnoukqu~ivawe u procese evropske i evroatlantske integracije, uz pu-nu civilnu kontrolu nad wima.

Oruàne snage su osposobqene da spre~e, odvrate i u slu~a-ju potrebe poraze bilo kog agresora koji ugroàva bezbednost ru-munske dràve, istovremeno obezbe|uju}i kapacitete za u~e{}e uprevenciji konflikata, kriznom menaxmentu i kolektivnoj odbranina regionalnom nivou. U ovom dokumentu su definisani postulatina kojima se zasniva odnos Rumunije prema va`nim pitawima bez-bednosti: nema unapred odre|ene neprijateqe niti pretenzije pre-

ma tu|im teritorijama; uspostavqeni su dobrosusedski odnosi sasvim zemqama u okruèwu i verovatno}a izbijawa ve}e vojne pret-we u kratkoro~nom i sredworo~nom periodu je minimalna.

Vojna strategija defini{e i nacionalne vojne ciqeve, podra-zumevaju}i pod wima prevenciju konflikata i krizni menaxmentkoji bi mogli da uti~u na vojnu bezbednost Rumunije; podr{ku ci-vilnim vlastima u vanrednim situacijama i pomo} u humanitarnimakcijama; spre~avawe, odvra}awe i nano{ewe poraza bilo kojojoruànoj agresiji; pove}awe doprinosa regionalnoj stabilnostiu~e{}em u prevenciji konflikata, kriznom menaxmentu, kolektiv-noj odbrani i humanitarnim akcijama; punu integraciju u sve vojnestrukture Natoa.

Blagoje NIÎ]

STRANE ARMIJE

1. jun 2007.

58

NAORU@AWE

U naoruàwu KoV Rumunije je 1.258 tenkova (717 T-55, 314 TR-85M1, 227 TR-580), 1.583 oklopnihtransportera razli~itih tipova, me|u kojima preovla|uju doma}i TAB-71 i TABC-79, 1.238 artiqerijskihoru|a (haubica 122 i 152 mm, MB 120 mm, raketnih baca~a, protivtenkovskih i protivavionskih topovarazli~itih kalibara, raketa zemqa-zemqa i zemqa-vazduh).

Ratna mornarica u svom sastavu ima tri fregate, ~etiri korvete, {est raketnih, 12 torpednih, 20patrolnih i 20 ~amaca re~ne ratne flotile, dva minopolaga~a, 12 mino~ista~a i 10 pomo}nih brodova.

U Ratnom vazduhoplovstvu preovla|uju borbeni avioni MiG-21 lanser (68 MiG–21Ai 25 MiG-–1C) itransportni iz serije An (ukupno ih ima 11). Od helikoptera u operativnoj upotrebi je 114 transportnihi osam borbenih. Za obuku pilota vazduhoplovstvo raspolaè sa 83 aviona iz serije L-29 i 39. Protiv-vazdu{na odbrana raspolaè sa protivavionskim raketama razli~itih tipova zemqa-vazdu.

7/23/2019 041 Odbrana


D

Z A J E D N I ^ K A O B U K A G R ^ K I HI S R P S K I H P A D O B R A N A C A

izvode se sa upotrebom kiseoni~ke opreme, {to dodatno opte-re}uje padobranca na skoku. Me|utim, prema na{im standar-dima padobranci ska~u bez kiseoni~ke opreme sa visine do5.500 metara. Skok iz aviona AN-26 pri brzini od 300 kilo-metara na sat sa maksimalne visine od 5.500 metara i bezupotrebe kiseoni~ke opreme bi}e svakako najuzbudqivije isku-stvo koje }e gr~ki padobranci poneti iz Ni{a.

– Ovo nije prvi put da izvodimo padobranske skokove sagr~kim kolegama. U vi{e navrata mawe grupe na{ih stare{inabile su wihovi gosti, a i oni su dolazili kod nas. Ali, ovo jeprvi put da su boravili u Srbiji sa kompletnim formacijskimtimovima za izvr{avawe borbenih zadataka, {to nam je omo-gu}ilo da radimo i izvi|a~ku i diverzantsku obuku. Nije tajnada je na{a padobranska {kola veoma priznata u svetu i daimamo {ta da ponudimo u me|uarmijskoj razmeni znawa. Poredtoga, na ni{kom aerodromu imamo odli~nu infrastrukturu zaizvo|ewe padobranske obuke, pa su pripadnici specijalnih je-dinica stranih armija veoma zainteresovani da se usavr{a-vaju kod nas.

Ulaskom na{e zemqe u Partnerstvo za mir stvoreni susvi preduslovi da u narednom periodu Ni{ postane regional-ni me|unarodni centar za obuku specijalnih padobranskih je-

dinica – kaè potpukovnik Miroqub ûpi}, komandant 63. pa-dobranskog bataqona.Naime, u Ni{u je pre tri godine izgra|en savremeni Cen-

tar za obuku padobranaca i on zajedno sa padobranskim poli-gonom koji je postojao od ranije pruà najboqe uslove u ovomdelu Evrope za kompletnu obuku i pripremu padobranaca za iz-vr{ewe namenskih zadataka.

Osim pripadnika oruànih snaga Gr~ke, za konkretniju me-|uarmijsku saradwu sa novoformiranom Specijalnom briga-dom Vojske Srbije zainteresovani su i padobranci iz Italije,~iji se dolazak o~ekuje u narednom periodu.

Vladica KRSTI]

Ulaskom na{e zemqe u Partnerstvo

za mir stvoreni su svi preduslovi

da u narednom periodu Ni{

postane regionalni me|unarodni

centar za obuku specijalnih

padobranskih jedinica

SKOK SA DUGOMZADR[KOM

vadesetak padobranaca, pripadnika elitne specijalne je-dinice oruànih snaga Gr~ke, bilo je nedavno u Ni{u nasedmodnevnoj zajedni~koj obuci sa pripadnicima 63. pa-dobranskog bataqona Specijalne brigade Vojske Srbije.To je nastavak vi{egodi{we saradwe

specijalnih jedinica dveju armija koje imaju sli~an programborbene obuke i sli~nu namenu. Ciq takvih susreta je razme-na iskustava u radu specijalnih jedinica, pre svega iz oblastipadobranstva i takti~ke obuke.

Zajedno sa svojim kolegama iz 63. padobranskog bataqonagr~ki padobranci izveli su program vojnih padobranskih sko-kova i ga|ali iz streqa~kog naoruàwa, a imali su i zajedni~-ku takti~ku ve`bu iz oblasti izvi|a~kih i diverzantskih dejsta-va prema programu rada u specijalnim jedinicama Vojske Sr-bije. Iako su u tim aktivnostima koristili naoruàwe i opre-mu doma}ina, gr~ki padobranci su sa sobom poneli svoje pado-brane za specijalni desant tipa krilo „MC-4“, dodatnu pado-bransku i za{titnu opremu za desante sa velikih visina i spe-cijalnu navigacijsku opremu, kako bi srpskim kolegama prika-zali metode i procedure wihovog rada.

Kuriozitet ovogodi{weg zajedni~kog rada bio je skok sadugom zadr{kom, odnosno specijalni desant sa velikih visinai sa niskim otvarawem padobrana. Naime, prema zapadnimstandardima padobranski skokovi preko 3.000 metara visine

7/23/2019 041 Odbrana


SSa razvojem moderne medicine i ratne hirurgije, sredstava za evakuaciju povre|enihi obolelih i li~ne za{titne opreme kao {to su {lem i pancir, nastao je zna~ajan padu broju smrtnih ishoda nakon rawavawa na bojnom poqu. Na to ukazuju i statisti~kipodaci vezani za Operaciju ira~ka sloboda . Dok je u Vijetnamskom ratu umirao sva-ki ~etvrti raweni ameri~ki vojnik, u Iraku je taj odnos umawen na svakog desetog ra-wenika.

Vreme za transport do bolnica u SAD, gde se moè ukazati sveobuhvatna medicinska po-mo} i nega, u vreme Vijetnamskog rata iznosilo je ~ak {est sedmica, dok se za vojnike izIraka to meri danima.

Sa druge strane, uo~en je porast broja rawenika i komplikacija u vezi sa ranama,koje u odre|enim situacijama dovode i do smrtnog ishoda. Posebno zabriwava porastbroja bakterija otpornih na antibiotike. Jo{ od pronalaska prvog antibiotskog sredstva,penicilina, farmaceutske ku}e i zdravstvene slu`be {irom sveta vode neprekidnu bitku

sa bakterijama koje se stalno mewaju (mutiraju) i postaju otporne na dotada{we antibio-tike. Zato je potrebno da se uloè velika sredstava u istraìvawe i pronalaèwe novihantimikrobnih lekova. Me|utim, nijedna od bakterija nije do sada ispoqila takvu rezi-stentnost kao Acinetobacter baumannii.

To je gram-negativna bakterija iz roda proteobakterija, porodice Moraxellaceae, kojaje poznata jo{ od 1954. godine, kada su je identifikovali francuski mikrobiolozi Brisui Prevo. Kako rado boravi u vodenoj sredini, tokom Vijetnamskog rata, gde su se operaci-je u velikom procentu odvijale i u delti reke Mekong, vi{e od 50 odsto rawenih ameri~kihvojnika imalo je infekcije rana koje je pospe{ivala i ta bakterija. Me|utim, to nije bioizuzetno otporan soj, koji je danas prisutan u Iraku.

Prvi nagove{taj nepredvi|enih doga|aja bila je pojava neobi~nih infekcija na bol-ni~kom brodu mornarice SAD USNS Comfort, usidrenom u blizini obale Kuvajta tokom pr-vih meseci 2003. godine. Helikopterima je svakodnevno pristizalo pedesetak pacijenata,

60

Tokom rata u Irakuuo~en je porast broja

bakterija otpornih naantibiotike. Jo{ od

pronalaska prvogantibiotskog sredstva,

penicilina, farmaceutskeku}e i zdravstvene slu`be

{irom sveta vode

neprekidnu bitku sabakterijama koje se

stalno mewaju (mutiraju)i postaju otporne na

dotada{we antibiotike.Me|utim, nijedna nije do

sada ispoqila takvurezistentnost kao

Acinetobacter baumannii.

1. jun 2007.

ISKUSTVA

IRA^KEBAKTERIJE OTPORNE

NA ANTIBIOTIKE N VI QIVI

NEPRIJATEQ

7/23/2019 041 Odbrana


me|u kojima su bili i ira~ki ratni zarobqenici i civili, ra-weni {rapnelima od eksplozija, a ~esto i sa opekotinama iprelomima ekstremiteta. Problemi su se ispoqili oko tran-splantata koè koji se nisu primali i propadali su usled na-stale infekcije. Operisane su vrebale i druge neo~ekivanekomplikacije poput upale plu}a, septi~nih stawa i te{kih in-fekcija bubre`nog sistema, koje nisu reagovale na antibiot-sku terapiju. Dvojica Ira~ana su umrla. U brisevima sa ranai operativnih poqa, kao i kultura krvi i pquva~ke, izolovan

je Acinetobacter baumannii.Podaci iz literature ukazali su na to da je u pitawu re-

lativno ~esta bakterija u zaga|enim ranama, koja je izolovanau Turskoj nakon velikog zemqotresa 1999. godine. Me|utim,ono {to je ira~ki Acinetobakter izdvajalo od drugih bila je we-gova izuzetna otpornost na antibiotike. Jedini lek na koji jebio osetqiv je imipenem iz grupe karbapenema, koji se ~uva urezervi samo za slu~ajeve kod kojih ostali antimikrobni leko-vi ne deluju. S obzirom na veliku opasnost od preno{ewa bak-terije na ostale povre|ene i obolele, morale su biti uvedenenajstroè mere izolacije. Svi nosioci Acinetobaktera sme{te-ni su u jedan deo broda u koji je pristup bio ograni~en, a imi-penem je masovno upotrebqen. Infekcija je na kraju podvedenapod kontrolu i brod je napustio Kuvajt posle tri meseca.

LANAC EVAKUACIJEPrema usvojenoj doktrini, povre|eni i oboleli se iz va-zduhoplovne baze Balad u Iraku evakui{u ka Land{tulu u Ne-ma~koj, gde je sme{tena najve}a ameri~ka vojna bolnica u Evro-pi. Odatle se prevoze u Medicinski centar mornarice SAD uBetesdi, dràva Merilend, ili u Medicinski centar armijeSAD Volter Rid u Va{ingtonu.

Odjednom je Acinetobakter po~eo da se pojavquje u sve ve-}em broju du` lanca evakuacije. Po~etkom 2005. godine, skorotre}ina rawenika primqenih u bolnicu u Betesdi imala je ko-lonije A. baumannii, a kod vi{e od 70 pacijenata u Volter Ridu pojavio se u krvi. Samo se nekoliko ranih slu~ajeva moglo di-rektno povezati sa bolni~kimbrodom, ali su zato svi infi-cirani pacijenti i prenosio-

ci bili prethodno le~eni u voj-nim bolnicama u Iraku. Raz-log za veliku zabrinutost po-sebno je predstavqao porastbroja A. baumannii rezistent-nih na imipenem.

Mikrob se prati ve} dugogodina, ali, prema re~ima di-rektora Instituta za istraì-vawe infektivnih bolesti izîkaga, odjednom je po~eo daraste broj ovih bakterija ot-pornih na dotada{wi „antibi-otik zadweg izbora”. Prvo jeuo~eno da je 10 odsto otporno,

potom 40 odsto, a zatim 90 od-sto. Ovo je zastra{uju}a per-spektiva. Osim imipenema , utom slu~aju za le~ewe preosta-je samo polimiksin E (koli-stin ). Taj lek je izuzetno toksi-~an za bubrege, do te mere da25 odsto bolesnika koji gaprimaju zadobija te{ka i traj-na bubre`na o{te}ewa. Tabakterija pokazuje veliku ot-pornost i u spoqa{woj sredi-

ni, jer moè da opstane tokom vi{e sedmica na du{ecima sabolesni~kih kreveta, stetoskopu, manètni aparata za merewepritiska ili kompjuterskoj tastaturi.

FATALNI ISHODI

Vrlo brzo je uo~eno da A. baumannii ne napada zdrave qu-de, ve} da su oni prenosioci bakterije. Ona vreba „najbole-snije od bolesnih i najslabije od slabih”, i ulazi u telo krozotvorene rane, katetere i tubuse (cevi za disawe) bolesnika

koji leè u jedinicama intenzivne nege, a naj~e{}e je prenosibolni~ko osobqe, rodbina bolesnika i posetioci. Tre}ina in-fekcija je nastala preko rana na ekstremitetima, a 25 odstoje preneto vazdu{nim putem.

Tipi~an primer za vazdu{ni prenos infekcije je smrt ma-rinca te{ko rawenog krajem avgusta 2004. godine od eksplozi-je mine, koja je tom prilikom usmrtila dvojicu wegovih sabora-ca. Osim preloma lobawe i rebara, marinac je zadobio pre-lom vratnog dela ki~menog stuba, opekotine le|a i rane u pre-delu trbuha. Helikopterom je prenet do 31. poqske bolnice uIbn Sini (Bagdad), gde mu je izva|ena slezina i obra|ene ra-ne. Posle tri dana je prevezen u bolnicu u Land{tulu gde jepodvrgnut le~ewu opekotina, a ki~meni stub mu je dodatno sta-bilizovan za slede}i let do bolnice u Betesdi, gde je primqensedam dana nakon rawavawa. Po~etkom septembra po~eo je sa-

mostalno da di{e, te je iskqu~en sa respiratora. U invalid-skim kolicima je odguran na utakmicu ameri~kog fudbala, apo~eo je i da hoda uz pridràvawe. Zatim je preme{ten u bol-nicu za ratne veterane na Floridi, gde je ponekad mogao i dapomogne oslepelim marincima koji su tako|e bili na le~ewu.Mada je tok oporavka bio zadovoqavaju}i, povremeno je dobi-jao ~udne tegobe kao {to su neobja{wive glavoboqe, osipi pokoì i napadi groznice koji su perzistirali i pored svih is-pitivawa i primqenih lekova.

Krajem oktobra naglo mu se pogor{alo op{te stawe, sko-~ila je temperature, krvni pritisak i pove}ao se broj belihkrvnih zrnaca. Ubrzo je postao dezorijentisan u vremenu, pro-

storu i prema osobama, a nakraju je do{lo do otoka veli-kog i malog mozga, te su neuro-

lozi dijagnostikovali mo`da-nu smrt. Obdukcija je pokazalada je A. baumannii dospeo u te-lo marinca pri rawavawu i svremenom slabio odbrambenesposobnosti wegovog organi-zma, ve} na~ete te{kim rana-ma, do te mere da je omogu}iodrugoj bakteriji, Nocardii, daizazove meningitis (upalu mo-`danih ovojnica), {to je rezul-tovalo fatalnim ishodom. Jo{pet bolesnika je ubrzo podle-glo Acinetobakteru: jedna {e-zdesettrogodi{wa èna, teàk

hroni~ni plu}ni bolesnik, ko-ja je le~ena u Land{tulu na is-tom odeqewu intenzivne negekao i raweni marinac, te ~e-tiri civila u bolnici Volter Rid koji su tako|e bili u lo-{em op{tem stawu.

Ovi doga|aji su predstavqa-li jasan znak za uzbunu i potre-bu oformqewa EPIKON-a (epi-demiolo{ki tim), sastavqenogod vojnih epidemiologa, mikro-biologa i infektologa, ~iji je

IZAZOV NA DVOBOJ – KOBASICOM

Nevidqivi neprijateq je oduvek zadavao strah. ûve-ni nema~ki dràvnik, Oto fon Bizmark, jednom je prili-kom u{ao u o{tru polemiku sa poznatim profesorom me-dicine. Verbalni sukob se rasplamsao do te mere da je Bi-zmark izazvao profesora na dvoboj. Izazvani je imao pra-vo na izbor oru`ja. Profesor je izabrao kobasice , i Bi-zmarku poslao jedan par. U propratnom pismu objasnio jeda je jedna od kobasica zatrovana trihinelom, i onog ko jepojede o~ekuje dugo i mu~no umirawe, a u najboqem slu~ajudoìvotni invaliditet. Prepustio je izbor Bizmarku iobe}ao da }e on pojesti preostalu kobasicu. Nema~ki kan-celar je odbio izazov, naredio da se kobasice uni{te, aprofesora pozvao na ve~eru u znak pomirewa.

POSAO ZA GENETIÂRE

Tim geneti~ara sa ameri~kog univerziteta Jejl uspeo jeda identifikuje 16 „tu|ih ostrva” na genomu A. baumannii, od-nosno segmenata DNK koje ova bakterija preuzima od drugihmikroorganizama kako bi uve}ala svoju otpornost. Prime-nom procesa mutageneze , kojim se deaktiviraju patogeni genikoji napadaju organizam doma}ina, smawuje se virulencijamikroba. ^lanovi tima veruju da }e uspeti da otkriju i oki-da~e koji aktiviraju virulenciju bakterije, kao i toksine kojeosloba|a nakon {to u|e u doma}ina.

7/23/2019 041 Odbrana


zadatak bio da ustanove na~in{irewa infekcije. Nakon borav-ka u Iraku, tim je do{ao do slede-}ih zakqu~aka: poqske bolnice(combat support hospitals) u Irakusme{tene su pod {atorima, {to je

veliki problem sa aspekta o~uva-wa sterilnih uslova koje zahtevajuoperacione sale. Sveprisutni pe-sak, vetar i visoka ambijentalnatemperatura negativno se odraà-vaju na pouzdanost aparature, a inapajawe strujom i vodom. Iz tihrazloga je Ministarstvo odbraneSAD usvojilo modifikovane kon-tejnere za brodski prevoz teretakao prenosive operacione sale.Me|utim, u svakom od wih se u is-toj vremenskoj jedinici izvodiooperacioni zahvat na dvojici ra-wenika, {to uz hirurge, anestezi-ologe, instrumentare i ostaloosobqe ~ini kontejner pretrpanimi znatno uve}ava rizik od {irewainfekcije. Uz to je u pojedinim bol-nicama, kao {to je 28. CSH, pro-blem prawa rubqa re{en na ne-zadovoqavaju}i na~in, jer je samojedan servis za prawe i su{ewemorao da podmiri ne samo potre-be te bolnice, ve} uz to jo{ 4.000 ameri~kih i britanskih vojnika.

U izve{tajima Ministarstvu odbrane navodi se da i ~ar{afii komprese, kojima su pokrivani rawenici za transport u Nema~ku,nisu zamewivani novim, te su bolnice ostajale bez potrebnog ru-bqa. Infrastruktura u bolnici Ibn Sina bila je u jadnom stawu.Krovovi operacionih sala i skladi{ta opreme i zavojnog materija-la su proki{wavali, a u ventilacioni sistem uselili se se golubo-

vi, ~iji je izmet tako dospevao i u operacione sale. Me|utim, izne-na|uju}a ~iwenica je bila da se A. baumannii, sada ve} nazvana„ira~ka bakterija” (Iraqibacter ), nalazi samo u operacionim salamai jedinicama intenzivne nege. Rawenici jesu donosili razne vrste

Acinetobaktera iz pustiwe u bolnice, ali su sam A. baumannii dobija-li u bolnicama. Lanac evakuacije rawenika je tako postao primar-ni na~in {irewa infekcije.

MERE ZA[TITE

Tim EPIKON-a je predloìo sveobuhvatne mere: poqske bolni-ce moraju mnogo stroè i u potpunosti primeniti postupke dezin-fekcije i sterilizacije, po~ev od filtera za pro~i{}avawe va-zduha, preko rigoroznog prawa ruku za svo medicinsko osobqe, doredovne zamene rubqa. Debridman (obrada) rana morao se izve-sti mnogo agresivnije, jer je nekrotizovano, izumrlo tkivo idealno

mesto za razvoj mikroorganizama. Zavoje na ranama trebalo bimewati re|e kako bi bakterije imale mawe prilike da dospeju urane. Antibiotike {irokog spektra ne davati nasumice, ve} nakondobijenog antibiograma, odnosno identifikovawa mikroorgani-zma i antibiotika na koji je osetqiv.

Trebalo bi napomenuti da, za razliku od civilnih bolnica,koje pri prirodnim katastrofama i velikim saobra}ajnim udesi-ma primaju povre|ene i obolele samo do popune svojih kapaciteta,a svi slede}i zaobilaze tu bolnicu i upu}uju se u druge stacionar-ne zdravstvene ustanove, vojne poqske bolnice moraju zbrinutisve povre|ene i obolele, odnosno dovesti ih u stawe koje omogu}u-je wihov transport u ustanovu vi{eg ranga. U zavisnosti od inten-

ziteta ratnih operacija, odnosnobroja povre|enih i obolelih, mo-è se dogoditi da doktori i oso-bqe budu zagu{eni brojem novo-pristiglih pacijenata, kada se nu-`ne mere dezinfekcije i sterili-zacije moraju svesti na neophodniminimum, kako bi se na vreme svi-ma ukazala pomo}.

SUPERMIKROB

Prva prepreka na putu re-formi ukazala se u lancu evakua-cije. Svaka karika je bila podkontrolom razli~ite slu`be Mi-nistarstva odbrane, izme|u kojihnije bilo koordinacije u vezi sakontrolom infekcija, kao ni je-dinstvenog stava o vrsti antibio-tika koji treba koristiti u odre-|enim prilikama. Stoga se namet-nula potreba za formirawemcentralizovane baze podataka uMinistarstvu, {to je i ura|eno,

te osnivawe timova za nadzorkretawa infekcije i wenu pravo-vremenu kontrolu, umesto ~ekawana izve{taje o izbijawu i naknad-nom reagovawu.

Acinetobacter baumannii izne-na|uje svojom otporno{}u, a timgeneti~ara je ustanovio da on sa-drì najbrojniji skup genetskih

izmena koji je do sada otkriven u nekom ìvom organizmu. Naime,od svoja 52 gena ~ija je namena za{tita bakterije od antibioti-ka, zra~ewa i drugih sredstava za masovno uni{tewe mikroorga-nizama, A. baumannii je skoro sve wih preuzeo od ostalih vrlootpornih bakterija kao {to su Salmonella, Pseudomonas i Escheric-hia coli. Stoga je dobio jo{ jedan nadimak – supermikrob ( super-bug). Ovo nije jedini primerak ìlavih bakterija, jer rame uz

rame sa wim stupa i Clostridium difficile, koji napada bolesnike ko-ji su dugo le~eni antibioticima oralnim putem, gde je uni{tenanormalna crevna flora, tj. bakterije koje se pod normalnimuslovima nalaze u crevima. Tre}i je MRSA, odnosno Staphylococ-cus aureus rezistentan na metcilin , koji je, prema ameri~kim sta-tistikama, odgovoran za veliki broj fatalnih ishoda intraho-spitalnih infekcija u SAD – lako se {iri, a za razliku od A. ba-umannii, napada i zdravu populaciju. On je od bakterije Enterococ-cus preuzeo gene koji su ga u~inili otpornim na vankomicin , kojije uz imipenem tako|e bio „antibiotik zadweg izbora”.

A. baumannii je sada deo svakodnevnice u mnogim vojnim bolni-cama kao i odeqewima za le~ewe opekotina i jedinicama intenziv-ne nege civilnih bolnica. U skladu sa protokolom, preduzima se ak-tivni nadzor u smislu uzimawa brisa sa rane, ispod pazuha i sapreponskog predela povre|enih, uvedene su mere izolacije za infi-

cirane bolesnike i prenosioce, te redovno brisawe ruku ubrusimanatopqenim alkoholom. Direktor odeqewa za javnost Ameri~kogudruèwa za infektivne bolesti je izjavio: „Utvr|eni su planoviza postupak u slu~aju teroristi~kog napada biolo{kim oru`jem ipandemiju gripa, ali su ovde u pitawu stotine hiqada qudi koji mo-gu umreti usled realne, a ne teoretske pretwe. Bakterije su za ko-rak ispred nas... mora se razmi{qati na duge staze”. Epidemiologiz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC, Center for DiseaseControl and Prevention) nagla{ava: „Bakterije se vrlo, vrlo brzo raz-vijaju. Ono {to je lo{e jeste da smo mi jo{ daleko od novih lekovakoji deluju na wih. To bi trebalo da bude znak za uzbunu”.

A to je velika istina.Dr Aleksandar MUTAVXI]

ISKUSTVA

1. jun 2007.

62

INFEKCIJE SE LAKO [IRE

Acinetobacter baumannii je u Francuskoj tokom 2003–2004.godine zahvatio vi{e od pedeset stacionarnih zdravstvenihustanova i prouzrokovao 34 smrtna slu~aja. U londonskojbolnici St. Mary’ s umrlo je 39 qudi. U Americi, u dr aviArizona, tokom dva meseca utvr|eno je 236 slu~aja infekci-je A. baumannii. Pre nekoliko godina u îkagu je inficiran81 bolesnik bakterijom otpornom na antibiotike, {to je zaposledicu imalo 14 smrtnih ishoda.

Prema podacima ameri~kog Centra za kontrolu i pre-venciju bolesti, novi sojevi visoko otpornih bakterija suskoro ~etiri puta smrtonosniji od starih.

7/23/2019 041 Odbrana


UKRAJINSKI BRODOVI NA VE@BI NATOA

BORBENA GRUPA EVROPSKE UNIJE

PRIPREME NATO VE@BE U HRVATSKOJ

63

MERIDIJANI

Radi pripreme ukrajinskih je-

dinica za pridruìvawe Natou,ukrajinski borbeni brodovi pri-premaju se za u~e{}e u antitero-risti~koj operaciji Alijanse „ Acti-ve Endeavour “ koja }e se odràti uakvatoriju Sredozemnog mora to-kom juna.

Pripreme ukrajinskih brodo-va }e se odvijati u tri faze. Prvafaza priprema obavi}e se za vre-me plovidbe od Sevastopqa do Ta-ranta (Italija), uz pratwu jednogbroda Natoa koji }e koordiniratii kontrolisati izvo|ewe zadatih ve`bi. Druga faza priprema }e se izvesti u zalivu Suda(Gr~ka), gde }e se uspostaviti kompletne komunikacije sa brodovima Natoa, uz pomo} bri-tanske fregate. Tre}a i posledwa faza }e se odràti u akvatorijumu Sredozemnog mora

kada }e se ukrajinski brodovi pridruìti brodovima Natoa i izvr{avawem razli~itih su-pozicija na moru pokazati da su ispunili standarde koje zahtevaju operacije sa pomorskimsnagama Natoa i spremnost za u~e{}e u ve`bi. Ova operacija je doprinos borbi Natoaprotiv terorizma na moru.

Priprema Blagoje NIÎ]

Split je bio doma}in Glavnoj plan-skoj konferenciji za ve`bu Natoa “No-

ble midas 07”, na kojoj je bilo prisutnovi{e od 200 u~esnika. Konferencija jejedna u nizu aktivnosti u procesu plani-rawa i izvo|ewa ve`be, za koju je odgo-vorna Komanda mornari~kih snaga Na-toa u Napuqu.

Ciq ve`be je uve`bavawe save-zni~kih, kako mornari~kih tako i zdru-ènih snaga i wihovo dovo|ewe u visokistepen gotovosti za upotrebu u okvirumisija i zadataka snaga Natoa za brzo delovawe (NRF). Ve`ba }e se od 1. do 12. septem-bra izvesti na teritoriji Hrvatske.

Novoformirana multinacionalnaborbena grupa EU „Helbrok“, sastavqenaod jedinica iz Bugarske, Gr~ke i Kipra, iz-vela je svoju prvu zajedni~ku ve`bu, podnazivom „Evropa I-07”. Ve`ba je trajalapet dana i izvedena je u rejonu Askos-Pro-

fitis u Gr~koj.Prema scenariju, na ve`bi je iz-

vo|ena operacija upravqawa krizom najednom od ostrva u Egejskom moru, bez ko-ri{}ewa resursa Natoa. Razra|eni su

zadaci o evakuaciji i doturawe humanitarne pomo}i u skladu sa direktivama Vojnog komi-teta EU. Op{ti ciqevi ve`be su aktivirawe, obuka, razme{tawe {taba borbene grupe,planirawe i izvo|ewe operacije za upravqawe krizama pod rukovodstvom EU i testira-we i ocena rada komunikacionih i informata~kih sistema na ve`bi.

AMERIKANCI OBUÂVAJUMAKEDONSKE GRANIÂRE

Pripadnici ameri~kog Biroa zaimigraciju iz Ministarstva za unutra{wubezbednost na specijalisti~kom kursu utrajawu od mesec dana, obu~ava}e pri-padnike makedonske grani~ne policije una~inima i metodama koje se koriste utragawu za licima osumwi~enih za pre-bacivawe qudi i drugih aktivnosti u gra-ni~nom pojasu.

Obuka makedonskih grani~ara je uskladu sa naporima SAD na spre~avawunelegalnih migracija qudi iz arapskihzemaqa u Evropu preko balkanskih ze-maqa.

VE@BA U ATLANTIKU

Uz centralni deo obale Argentine uprvoj polovini maja izvedena je ve`ba podnazivom „UNITAS 48-07”. Re~ je o me|una-rodnim manevrima kojima se uve`bavajumornari~ke jedinice SAD, Argentine, Bra-zila, îlea i [panije.

Na ve`bi je bilo angaòvano 13 bor-benih brodova i dve podmornice. Ve`ba jetradicionalana i ove godine se odràvapo 48 put. Osnovni ciq ovih ve`bi je ja~a-we odnosa partnerskih nacija u izvo|ewupomorskih operacija po razli~itim scena-rijima.

7/23/2019 041 Odbrana


U

1. jun 2007.

Stvarawe istorije je nova

strategijska simulacija koja

obra|uje tematiku iz bliske

istorije (Drugi svetski rat).

Ipak, za razliku od ostalih

naslova koji nemaju ta~no

odre|enu ciqnu grupu svojih

kupaca, ovaj je jedan od retkih

poku{aja da se sredwo{ko

lcima i studentima privu~e pa`wa.

U {kolskoj verziji ove igre (koja je besplatna, ali skra}ena)obra|eno je nekoliko kqu~nih de{avawa poput iskrcavawau Normandiji ili bitke za Veliku Britaniju. Ovde vam pri-kazujemo punu verziju ove simulacije koja je mnogo obimnija

i zahteva mnogo vi{e va{eg vremena.Kvalitet simulacije je u detaqnom pra}ewu stvarnih de{a-

vawa ali imate i mogu}nost da promenite tok istorije. Naravno

va{ uticaj se odraàva na kasnija de{avawa, pa dobro morateda pazite kako reagujete na odgovaraju}e pretwe za dràvu kojuvodite. Lako se desi da ako igrate sa SSSR-om budete napadnutiod Rumunije, ako ste zaboravili da ~uvate taj deo va{e teritori-je. Naravno, Rumunija vas ne}e napasti tek tako, ali ako ima sa-vez i ako ste vi u ratu sa nekom ve}om zemqom, postoji velika ve-rovatno}a da dobijete jo{ jednog neprijateqa.

Naravno te{ko }e vam biti da u samom startu mnogo prome-nite tok istorije, a i da pobedite. Vi kao igra~ moète igrati sajednom od osam velikih sila tog vremena – a to su Velika Brita-nija, Francuska, Nema~ka, Italija, Japan, SSSR, SAD i Kina.Svaka od wih ima svoje prednosti i nedostatke. Ostatak sveta su

SIMULACIJE

STVARAWEISTORIJE

IG RA ZA S R ED W O[K OLC E I STUD EN TE

64

7/23/2019 041 Odbrana


preko osamdeset nacija i preko os-am stotina regiona, gde su svakojnaciji detaqno ura|eni ekonomija,diplomatija, ideologija, infra-struktura svih regiona, wihovih te-rena i resursa.

Sa va{im jedinicama moèteda uradite sve {to je i bilo pozna-to u to vreme. Od blickriga sa va-

{im tenkovima (ako igrate sa Ne-ma~kom), uni{tavawa fabrika sava{im bombarderima, do borbi naPacifiku sa flotama i nosa~imaaviona. Uz pomo} istraìvawa do-bijate nove jedinice. preko kojihvam se otvaraju nove mogu}nosti zadaqa istraìvawa. Ona idu doatomske bombe i treba da voditera~una {ta kojim redom istraùje-te. Ka{wewe zna~i zastarelu ar-miju. Ako preterate sa istraìva-wem verovatno ne}ete mo}i da iz-gradite odbranu.

Mapa na kojoj se odvija ova si-mulacija je ura|ena u tri dimenzije

sa detaqnim gradovima i vojnim je-dinicama. Ekonomija i ekonomskapomo}, trgovina, proizvodwa i raz-voj proizvodwe, savezi koje moètestvoriti ili im se pridruìti, sko-ro su obavezni jer bez saveza vrloverovatno }ete biti napadnuti i ~akod slabijih protivnika ako su oni unekom savezu. Ako poku{ate da pri-stupite nekom savezu, svi postoje}i~lanovi }e glasati za ili protiv va-{eg prijema.

Borba na pojedinim teritori-jama moè trajati i nekoliko krugo-va ukoliko vam naknadno stiè poja-

~awe. Obavezno vodite ra~una o vr-stama va{ih jedinica, jer te{kibombarderi nisu dobri za podr{kuva{im trupama a i ko{taju mnogo vi-{e od lakih bombardera. Borbatraje dok jedna od strana ne izgubisvoje trupe ili se ne povu~e sa te te-

ritorije. Zemqa koja je bila posledwau posedu neke teritorije, dobija i we-ne resurse sve dok je trupe neke drugezemqe ne zauzmu. Za pokretawe va{earmije tro{ite resurse pa pazite daprevelika armija ne uni{ti va{u eko-nomiju.

Igrawe se odvija na poteze od kojih

svaki predstavqa sedam dana. Da nebiste preterano dugo ~ekali na ostaleigra~e (ako igrate istovremeno sa vi-{e wih) vreme u igri vam prolazi, pase tako va{ potez posle nekoliko mi-nuta automatski zavr{ava. Maksimal-no moè igrati osam u~esnika istovre-meno. Ciq je da pobedite na nekom odslede}ih poqa: kao dràva, kao savez,ili kao ideologija. Tako|e je mogu}e ipraviti sopstvene scenarije kao i ve}odigrane poslati na Internet da bi-ste mogli da se pohvalite ili da pro-verite va{e strate{ke kvalitete. Si-mulacija je kompleksna i pruà vam

mnoge mogu}nosti za eksperimentisa-we, ali i mnogo sati dobre zabave.Detaqe oko ove simulacije moète

pogledati na straniciwww.making-history.com

Igor VASIQEVI]

65

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

J I R @ I D I N S T B I R ,

N O V I N A R I D I P L O M ATA

Globalizacija nije ideja,

ve} stvarnost. Da bi se ona

kontrolisala i koristila za

qudski razvoj, po{tovawe

nekih osnovnih vrednosti,

mora se istovetno odnositi

na sve narode i pojedince.

Svuda postoje i dobri i lo{i

qudi. Razli~iti mogu biti

uslovi, istorija i dru{tvene

klase. Mogu dodu{e postojati

dobre ili lo{e vlade, ali ne

i dobri ili lo{i narodi.

OPTIMIZAM JESTRATEGIJA

USPEHA

Jedan je od eminentnih ~e{kih intelektualaca koji su 1977. godineformirali nezavisnu asocijaciju za qudska prava poznatu kao„Poveqa 77“. Od 1989. do 1992. godine bio je ministar spoqnihposlova i zamenik premijera ehoslova~ke. Od 1998. do 2001.godine bio je specijalni izvestilac komiteta za qudska prava UN na

prostoru biv{e Jugoslavije. Ostao je upam}en po svojoj objektivnosti inepristrasnosti. Osniva~ je, idejni tvorac i predsedavaju}i ~e{kogSaveta za me|unarodnu saradwu, nevladine organizacije koja promovi{eme|unarodnu razmenu mi{qewa. Dobitnik je velikog broja doma}ih istranih nagrada, me|u kojima su i Legija ~asti, Malte{ki krst, Heroj

slobode {tampe... Gospodin Jir`i Dinstbir govori nam o tome kako vidibudu}nost Kosova i Srbije, o Srbima kao narodu, ali i o srpskojpolitici, globalizaciji, dijalogu me|u narodima, veruju}i da je i danasborba za slobodu i demokratiju duboko smislena, jer je qudskodostojanstvo neprekidni proces.

Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama oblikovani, na{i `ivoti odvijaju se na sasvim razli~ite na~ine. [ta je to {to je odredilo Va{ ivot, {to ga je u~inilo ba{ ovakvim kakav je? To mogu biti ideje, doga|aji, qudi, procesi....

– Mi se zapravo ve} formiramo u detiwstvu. Moji roditeqi su bilidoktori, a tako|e i veoma dru{tveno aktivni. Otac je imao dvesta hiqadakwiga u ku}i i bio je predsedavaju}i odbora gradske biblioteke. Moja

66

7/23/2019 041 Odbrana


majka je organizovala zdravstvenu za{titu za socijalno ugroènudecu. Wen otac je bio pijanista Emil Hajek, koji je sagradioMuzi~ku akademiju u Beogradu. Me|u svojim prijateqima su imalidoktore, vrhunske muzi~are, pisce, slikare i radnike. Tako sam ija odrastao u jednom kulturnom i tolerantnom okruèwu. Taj uticajje od mene napravio ~oveka koji ne ceni qude po wihovom polu,nacionalnosti, religiji, profesiji ili politi~kimopredeqewima, ve} na osnovu wihovog qudskog i stru~nogkvaliteta.

*Tokom 1977. godine zajedno sa grupom ~e{kih intelektualaca formirali ste nezavisnu asocijaciju za qudska prava poznatu kao „Poveqa 77”. îni se da su qudska prava u godinama koje su usledile jo{ vi{e kr{ena.Kakav je to put kojim ide civilizacija, potiru}i samu sebe?

– Ako èlite da propagirate qudska prava, ne smete serukovoditi duplim standardima. Ako zbog politi~kih interesa unekoj situaciji osudite kr{ewe qudskih prava, a isto to ne uraditei u nekom drugom slu~aju wihovog kr{ewa, onda takvim pona{awemi odlukama pobijate samu ideju qudskih prava – wenu su{tinu.

Gde je po Va{em mi{qewu ideja globalizacije na tom putu?

– Globalizacija nije ideja, ve} stvarnost. Da bi se onakontrolisala i koristila za qudski razvoj, po{tovawe nekihosnovnih vrednosti, mora se istovetno odnositi na sve narode i

pojedince. Svuda postoje i dobri i lo{i qudi. Razli~iti mogubiti uslovi, istorija i dru{tvene klase. Mogu dodu{e postojatidobre ili lo{e vlade, ali ne dobri ili lo{i narodi.

Idejni ste tvorac, osniva~ i predsedavaju}i ~e{kog Saveta za me|unarodnu saradwu, nevladine organizacije koja radom svojih klubova istinski {iri prijateqstvo me|u narodima Evrope i sveta. Koji je to zajedni~ki imeniteq u komunikaciji koji takvu saradwu ~ini mogu}om, s obzirom na to {to se nikada ne}e sasvim izra~unati {ta je prirodno stawe ~ove~anstva – mir ili rat?

– Dijalog me|u qudima, narodima, kontinentima u globalnomdru{tvu mora stalno da bude u toku. Agresivni konflikti i ratni{ta ne re{avaju, ve} samo produbquju tenziju, ~ak i mr`wu, ispre~avaju qude u nalaèwu re{ewa.

Tokom 1998. godine Vi ste bili specijalni izvestilac Komiteta za qudska prava UN za Jugoslaviju, BiH i Hrvatsku.Pisali ste o odnosima Srbije i Crne Gore, ukazivali na svu pogre{nost bombardovawa Srbije 1999. godine. Istinski i vi{eslo`no bave}i se Srbima, {ta ste o nama spoznali?

– Niste ni boqi niti lo{iji od nas, niti od bilo kog drugognaroda. Moji prijateqi u va{oj zemqi su isti kao i ja; misle uistim kategorijama, imaju sli~ne snove o budu}nosti va{egnaroda, poku{avaju}i da razumeju druge. Svako dru{tvo imaotima~e, qude edne novca i mo}i koji sve pretpostavqaju sebi.Samo su istorija i unutra{wi problemi va{e zemqe malokomplikovaniji, i kao posledicu imaju to da je stav Srba premaproblemima ponekad ne{to militantniji nego {to je to kod nasêha. To je delimi~no i posledica pona{awa svetske zajednice.Drago mi je da je to po~elo da se mewa, iako hipokriti~no

antisrpsko raspoloèwe jo{ postoji u nekim zapadnim krugovima.U na{oj zemqi to nije slu~aj, jer ve}ina eha to nikada nijeprihvatila.

Kako gledate na rad sada{weg specijalnog izvestioca UN za Kosovo i Metohiju, Martija Ahtisarija?

– Gospodin Ahtisari je poku{ao da na|e neki kompromis i nakraju odustao. Najverovatnije je uvideo da je nemogu}e zadovoqitilegitimnu poziciju Srba, a u isto vreme i poziciju kosovskihAlbanaca koji zahtevaju nezavisnost koja se kosi sa principimame|unarodnog prava, i ~iji su radikali iz U^K do{li na vlast naosnovu teroristi~kih napada. Posle bombardovawa Jugoslavije iposle osam godina potpune bezuspe{nosti me|unarodnih

organizacija da spre~e etni~ko ~i{}ewe, on je smatrao nemogu}imda garantuje bezbednost i normalan ìvot za kosovsko dru{tvo.Tako je to sada u rukama Saveta bezbednosti.

Kakvom Vam se ~ini budu}nost Srbije i Kosova?

– Sude}i po sada{woj situaciji, te{ko da postojijednostavno re{ewe za Kosovo. Poku{aji da se problem skine sadnevnog reda tako {to }e se Kosovu dati nezavisnost su opasni,jer takva odluka moè da stvori nove potencijalne probleme ikonflikte. Mo emo samo da se nadamo da to ne}e pro}i u Savetubezbednosti, i da u tom smislu ne}e biti unilateralne akcije.Srbija je sada na dobrom putu, pregovori o asocijaciji saEvropskom unijom se ne mogu vi{e odlagati. Ube|en sam da seproblemi celokupne teritorije biv{e Jugoslavije mogu napokonsmiriti ulaskom u Evropsku uniju. To je jo{ daleko, ali samaperspektiva ~lanstva i sve neophodne promene za vremepregovora }e pomo}i da se postepeno prevazi|u poslediceistorijskih sukoba. Verujem da }e Srbija imati odlu~uju}u ulogukao zemqa centralnog Balkana.

Koliko je Kosovo danas pitawe istorije, a koliko politike?

– I jedno i drugo. Za Srbe i Albance je uglavnom pitaweistorije. Za mnoge politi~are u Evropi i Americi to predstavqapolitiku punu nerazumevawa, ~esto hipokriti~nosti, uz tendencijuda se {to pre oslobode kosovskog problema.

Polaze}i od pretpostavke da niko nije bezgre{an, koje su najve}e gre{ke i propusti srpske politike danas?

– [ta podrazumeva srpsku politiku? Vi tako|e imateraznorazne politi~are. Mislim da je za Srbiju najva`nije da seprevazi|u podele u okviru demokratskih snaga i da se usaglasiteoko osnovnog nacionalnog interesa. Dodu{e, ista je situacija iu mnogim drugim zemqama, ukqu~uju}i i ê{ku Republiku. Udemokratskim zemqama mnogi politi~ari i wihove partije dajuprednost svojim sebi~nim interesima u odnosu na interesedràve. Kao {to je @an-Pol Junker rekao: „Svi znamo {tatreba da se uradi, ali ne znamo kako da budemo ponovoizabrani ako to uspemo da uradimo.”

Zbog svojih uverewa u mladosti ste bili i u zatvoru. Sada,na po~etku novog veka i novog milenijuma, {ta je to za {ta mislite da se jo{ uvek vredi boriti?

– Smislena je borba za slobodu i demokratiju, jer je qudskodostojanstvo neprekidni proces. Detaqi i okolnosti se mewaju,ali nove opasnosti uvek izrawaju.

Srbija je kqu~na zemqa za re{avawe problema na Balkanu,ali i za integraciju u evropski projekat – rekli ste na dodeli nagrade u Beogradu. Ho}e li Srbija kona~no dobiti zasluènu podr{ku Evrope?

– Kao {to rekoh, raspoloèwe se mewa. Podr{ka Srbiji uEvropskoj uniji je jedna od ta~aka koju podràva celokupni politi~kikrug e{ke. Pripreme za ukqu~ewe jugoisto~ne Evrope u Evropskuuniju jedan je od prioriteta ~e{kog predsedavawa u 2009. godini.

Ukoliko optimizam nije posledica nedostatka informacija,niti nekog defekta u mozgu, ve} jednostavno – strategija uspeha, mislite li da }e Srbi umeti da budu optimisti?

– Ako prihvatite da je optimizam strategija uspeha, ondanemate drugu mogu}nost nego da budete optimisti. Moè se ~ak ire}i da optimizam proizilazi iz voqe, ali i iz te{kog rada.

Mislim i da nas to u {ta verujemo, prili~no odre|uje kao qude. [ta je to u {ta Vi, posle devalvacije mnogih vrednosti, uspevate da verujete?

– Verujem u li~nu slobodu kao preduslov za li~nuodgovornost. Takav odnos se naj~e{}e zasniva na obrazovawu,solidarnosti sa drugima, interesovawu za ono ~ime se bavite, ina poku{aju da ìvite u istini, znaju}i dobro koliko vam jeograni~ena mogu}nost da razumete sve wene aspekte.

Dragana MARKOVI]

67

7/23/2019 041 Odbrana


uxbenike francuskog jezika, jedan odlomak je krupnim slovimabio ispisan na panou u Muzeju srpskog ustanka u Beogradu, a drugina spomen-plo~i u unutra{wosti ]ele-kule u Ni{u. Odlomciiz „Novog puta na Istok“ i „Istorije Turske“ mawe su poznati{iroj publici.

Putovawe po Srbiji podstaklo je Lamartina da izrazii neke misli koje imaju op{tequdski zna~aj. Takva je misaoo multikulturalnosti koju izraàva kada u „Putu na Istok“, kaè:„Ti jednostavni i ~estiti qudi, koji su me vodili, sluìli, ~uvali,negovali, kao {to bi bra}a ~inila za brata, dokazali su,u mnogim neda}ama tokom osamnaestomese~nog putovawapo tu|oj zemqi, da sve religije imaju svoj boànski moral,sve civilizacije svoju vrlinu, a svi qudi ose}awe za pravdu,

dobrotu i lepotu, koje je razli~itim slovima u wihovo srceutisnula boìja ruka“.

Tim Lamartinovim re~ima, za koje smatra da bi ~ak mogleda stoje kao moto nekoj kwizi iz na{eg vremena, zakqu~ila jeJelena Novakovi} svoje izlagawe i zahvalila Sektoru zabora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva rada i socijalnepolitike Republike Srbije za pokretawe biblioteke „Ba{tinaratnika“ kod Izdava~ke ku}e „Utopija“. Posebnu zahvalnostuputila je @eromu Ko{aru, prvom sekretaru Ambasade RepublikeFrancuske u Beogradu, za podr{ku u objavqivawu Lamartinovihtekstova.

Prisutne na predstavqawu Lamartinovih „Spisa o Srbima“pozdravila je i Vesna Stevanovi}, zamenica upravnika Narodnebiblioteke Srbije, a prigodnim re~ima obratila se i KorinaKoman, direktorka Francuskog kulturnog centra u Beogradu.

Voditeq programa bila je kwièvnica Marija Bi{of,a na promociji je nastupio i beogradski kamerni hor „Cantanates“,izvode}i odabrane „Rukoveti“ Stevana Stojanovi}a Mokrawca.

U predvorju biblioteke prire|ena je prigodna izlo`bageografskih karti iz tog doba i originalnih dela Alfonsa deLamartina.

Posle kwiga Arijusa van Tinhovena „Strahote rata u Srbiji– dnevnik ratnog hirurga“ i Alfonsa de Lamartina „Spisio Srbima“, u biblioteci „Ba{tina ratnika“ i daqe }e bitiobjavqivane dragocene kwige i svedo~anstva o Srbima i wihovojistoriji, ali i podse}awe na prijateqstvo i saradwusa znamenitim li~nostima drugih naroda.

D. STEFANOVI]

1. jun 2007.

68

L A M A R T I N O

S R B I J I I S R B I M AAmfiteatar Narodne bibliotekeSrbije bio je, 24. maja, prepunzvanica i publike na predstavqawukwige Alfonsa de Lamartina „Spisio Srbima“, prvi put objavqene ucelosti na srpskom jeziku i u istimkoricama sa francuskim izvornikom

P R O M O C I J A U N A R O D N O J B I B L I O T E C I S R B I J E

Kwiga „Spisi o Srbima“, obima 288 stranica, sadrìodlomke iz dela velikog romanti~arskog pesnika Alfonsa de

Lamartina (1790–1869), u kojima je re~ o Srbiji i Srbima.To su „Put na Istok“, ~iji je puni naslov „Uspomene, utisci,misli i predeli za vreme puta po Istoku ili Bele{ke jednog

Putnika“ (1835), „Novi put na Istok“ (1851–1853) i „IstorijaTurske“ (1854–1855).

O kwizi je govorila prevodilac i pisac obimnogpredgovora o Lamartinovom proznom delu, sa naglaskomna tekstovima koji se ti~u na{e zemqe i na{eg naroda,prof. dr Jelena Novakovi}, {ef Katedre za romanistikuFilolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Autor op{irnog pogovora Lamartinovoj kwizi jesteistori~ar Dejan Risti}, savetnik u Ministarstva rada isocijalne politike Srbije.

Lamartinova dela svedo~e o francusko-srpskim kulturnimvezama koje datiraju odavno i idu u dva smera: uticaj francuske

kulture u srpskoj kulturnoj sredini i zanimawe Francuza zaSrbiju, wenu istoriju i wenu kulturu. To zanimawe poja~ava se u19. veku, u doba romantizma, kada se pojavquju prevodi srpskihnarodnih pesama, prvo na nema~ki, a onda i na francuski jezik.Tako Eliza Vojar objavquje „Les Chants populaires des Serviens“(1834), koje je Lamartin ~itao, dok je istorijske ~iwenice crpioiz kwige nema~kog istori~ara Leopoldea Rankea „Srpskarevolucija“.

Odlomci iz Lamartinovog „Puta na Istok“ izazvali su,s razlogom, veliku pa`wu u srpskoj kulturnoj sredini, kako na{iheminentnih romanista i komparatista, poput Radoja Kneèvi}a,N. Bana{evi}a, M. Pavlovi}a, i drugih koji su se bavili timvezama. esto su oni prevo|eni i citirani, u{li su u neke

NOVE KWIGE

7/23/2019 041 Odbrana


NOVE KWIGE

BEZBEDNOSTZAPADNOG BALKANAêtvrti broj ~asopisa „Bezbednost Zapadnog Balkana”, koji izdaje Centar za

civilno-vojne odnose i Beogradska {kola za studije bezbednosti, obimniji je (80strana) od prethodna tri i dobio je novi dopadqiviji vizuelni identitet. Napove}awe broja strana uticala je odluka Uredni{tva da~asopis izlazi ~etiri puta godi{we, umesto {est puta

kako je ranije bilo planirano.Novi broj otvara tekst Patrika Hondusa: „Mogu li

Srbi i Albanci iveti zajedno?”. Slede dva teksta ukojima se analiziraju uzroci i pravna regulativanaraslog privatnog sektora bezbednosti u Srbiji, sakqu~nim pitawem: da li je ovaj fenomen deo re{ewa ilipak deo problema bezbednosti.

Tu su i dva teksta o energetskoj bezbednosti, u kojimase posebno sagledava energetska bezbednost Srbije.

Sve prisutnije u akademskim i politi~kim debatamajeste uvo|ewe biometrijske tehnologije u bezbednosnimenaxment. U tekstu koji se bavi tom temom pro~ita}ete po~emu je srpska debata o biometrijskim li~nim kartama karakteristi~na.

Na kraju je rubrika namewena recenzijama veb-sajtova i stru~nih publikacijai prikaz jednog od najzna~ajnijih veb-portala iz oblasti bezbednosti.

ÂSOPISI

VOJNO DELOOp{tevojni teorijski ~asopis „Vojno delo”, u broju koji pokriva prvo

tromese~je teku}e godine, objavquje radove poznavalaca aktuelnih problemavezanih za oblast svetske i doma}e bezbednosti. U domenu me|unarodnihodnosa, „Vojno delo” donosi osvrte prof. dr Radoslava Ga}inovi}a o zna~ajume|unarodnog prava u suprotstavqawu terorizmu, mr Save Savi}a koji se bavisavremenim teorijama me|unarodnih odnosa, mr Milo{a Petrovi}a o za{titicivila u neme|unarodnim oruànim sukobima, i Sr|ana Star~evi}a o vezi

Partnerstva za mir i globalizacije.Miloje Zdravkovi} u najnovijem broju „Vojnog dela”

pi{e o funkcijama vojne diplomatije, dok su se urubrici o vojnoj nauci i ratnoj ve{tini oglasili doc.dr Ilija Kajtez, tekstom o snazi i mo}i oru ja Rimskeimperije, i mr Sa{a Milutinovi}, koji je pojasniopojam i klasifikovawe mirovnih operacija UN.

Prikaz publikacije o ravnoteì vojnih snaga usvetu 2004–2005. godine dao je dr Todor Mirkovi}, a

temu o razlozima za i protiv {kolovawa èna zaoficirske du`nosti u Vojsci Srbije obradili su drJovanka [aranovi} i prof dr Zoran Kilibarda.

A. A.

Z B I R K A P E S A M A„ S U N C E I K A M E N ”M I L O V A N A K R U N I ] A

OD ISHODI[TA

KA KON AÎ[TUU poku{aju da se ne povinujezavodqivim ~arima klasi~nihjapanskih poetskih formi,determinisan pre svegasopstvenim unutra{wimramovima, pesnik je oti{aojo{ daqe, dodiruju}i novesvetove, gde se stihovipretapaju u brojeve i obrnutoi gde forma nagla{ava smisao

Najnovija, dvadesetprva, zbirka poezijeMilovana Kruni}aobjavqena je u ediciji„Savremena poezija“izdava~ke ku}e „Svetkwige“ iz Beograda.Ve} sam naslov, „Suncei kamen”, ukazuje navi{eslojnost ovepoezije: od bukvalnogshvatawa pojmova sunce i kamen , kao lajt-motivaKruni}evog pesni~kog kazivawa, do metaforaza ìvot i smrt wegove poetske filozofije,

~ija je potka misao da su ìvot i smrtneraskidivo povezani i deo istog procesa –bivstvovawa, postojawa.

Rukopis je podeqen u ~etiri celine:„Sunce i kamen”, „Pramen dima”, „Glasovi sagrobqa” i „Svevi{we oko”.

Neujedna~enu poetsku formu prati uosnovi dosledan poetski izraz, oplemeweniznena|uju}im metaforama, gotovobeskona~nim varijacijama teme i pa`qivoodabranim simbolima.

U ciklusu „Pramen dima” autor ponire udubine uma, dok traga za odgovorima na ve~na~ovekova pitawa o smislu postojawa itragovima u vremenu.

Stara japanska poetska forma tanka ,ukupno 48 pesama, sa~iwava tre}i poetskiciklus: „Glasovi sa grobqa”. Kao da samnaslov ciklusa nagove{tava osnovnu temu ovezbirke kojom je pesnik okupiran: neminovnikraj qudskog obitavawa.

êtvrta poetska celina, „Svevi{we oko”,opisuju sam ìvot, ono {to imamo ili mislimoda imamo, ono {to razumemo i to {to ostajeneshva}eno, nerasvetqeno, sile koje su tu iuti~u na na{e neminovno kretawe u dimenzijizvanoj vreme – sve do neumitnog utoka uizvori{te iz koga smo ponikli.

S. RAN\ELOVI]

Institut za nau~ne informacije VMAobjavqujemese~ni ~asopis „Vojnosanitetski pregled”, sa ciqem daomogu}i medicinskim nau~nim radnicima da dodatno un-aprede svoja znawa.

U sadràju majskog broja izdvajaju se prilozigrupe autora o le~ewu jedne vrste zatvorenih prelomai o le~ewu karcinoma prostate, i ~lanak MileneKrsti} i Novice Stajkovi}a o riziku od infekcije la-jmskom bole{}u, koju ujedom prenose krpeqi. A. A.

VOJNOSANITETSKI PREGLED

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

70

Pi{e Predrag LA@ETI]

Problem

neodgovaraju}ih

prostorija i izgradwe

nove zgrade Vojnog

muzeja, aktuelan toliko

godina, re{en je 1956.

tako {to je zgrada

Vojnogeografskog

instituta u Gorwem

gradu Beogradske

tvr|ave, ustupqena

muzeju. Bilo je to

najprikladnije re{ewe.

Sredinom 1948. godine postavilo se pitawe izgradwe novog vojnog muzeja, pla-na zgrade i mesta gde bi se ona gradila. Urbanisti~ki institut, zaduèn zaraspodelu raspoloìvih povr{ina na teritoriji Beograda, nije imao jasan i

~vrst stav po pitawu mesta za izgradwu nove zgrade. Uprava muzeja smatralaje da Urbanisti~ki institut ne vodi dovoqno ra~una o specifi~nim osobina-

ma, ulozi i zna~aju jedne takve ustanove i da taj problem Institut re{ava prili~-no mehani~ki, ne uvaàvaju}i ~iwenicu da je Vojni muzej „ìv organizam, ìva sa-vremena {kola koja }e svim raspoloìvim sredstvima raditi na u~vr{}ivawu na-{ih borbenih i slobodarskih tradicija, na podizawu i u~vr{}ivawu svesti naj{i-rih masa na{eg naroda”.

Uprava Muzeja smatrala je da je za ispuwewe tako delikatne i odgovorne mi-sije osnovni preduslov da se Muzeju obezbedi velika pose}enost, koju je on imao ido tada, iako se nalazio u malim i neuglednim zgradama. Osnovnim razlogom do-bre dotada{we pose}enosti smatrao se sme{taj Muzeja na Kalemegdanu, na pri-vla~nom mestu koje veliki broj qudi, u slobodno vreme, rado pose}uje. Uprava jesmatrala da ni u Beogradu ni u Novom Beogradu ne postoji pogodnije mesto na komebi Muzej mogao odgovoriti postavqenim zadacima.

KONKURS ZA IDEJNI PROJEKATOd na~elnika Vojnonau~nog instituta traèno je zato da zaloì sav svoj auto-

ritet da se za novu zgradu Muzeja obezbedi mesto u okviru zidina Gorweg grada Be-ogradske tvr|ave. Insistirawe upravnika pukovnika Branka [otre da se za iz-gradwu odredi mesto na tom prostoru, preuzeo je i naredni upravnik, potpukovnikBoro Leonti}, aprila 1949. i koji je, tako|e, smatrao da bi izme{tawe Muzeja izGorweg grada naru{ilo ve} ste~enu harmoniju i da bi trebalo razmi{qati samokako da se ta harmonija pove}a. Kao jedinu mogu}nost on je video da se za Muzejodabere najpogodnije mesto u samom Gorwem gradu i da treba samo razmotritirazmere prostorija, wihovih proporcija i stila, te unutra{we ure|ewe.

Me|utim, zahtevi da se Vojni muzej zadrì u Gorwem gradu Beogradske tvr|avenisu usvojeni, pa je 1949. raspisan op{tejugoslovenski konkurs za izradu idejnogprojekta zgrade Vojnog muzeja na Novom Beogradu.

F E Q T

O N

TRAJNO RE[EWE

V O J N I M U Z E J I B E O G R A D S K A T V R \ A V A ( 4

7/23/2019 041 Odbrana


svojom konstrukcijom nisu mogle da izdrè teret posetilaca. Postoja-la je stalna opasnost da se pod nogama posetilaca pod sru{i.

Prema mi{qewu komisije, sastavqene oktobra 1953. od pred-stavnika Zavoda za za{titu spomenika, Istorijske katedre Univer-ziteta u Beogradu, Inìwerijske uprave i Vojnog muzeja, zgrade suse morale u najskorije vreme proglasiti opasnim po ìvot i iskqu-~iti iz upotrebe, a do tada je savetovano da se broj posetilacaznatno ograni~i.

Ni dve godine kasnije, 1955, posle rada nekoliko stru~nih ko-

misija i izve{taja o veoma te{kim uslovima u kojima je radio Vojnimuzej, stawe se nije popravqalo nego se pogor{avalo. Jedna zgradamorala je da bude zatvorena jer je pretila opasnost da se jedno kri-lo vrlo lako sru{i zbog ponirawa. Zbog toga su brojni muzejski pred-meti, od velike istorijske, kulturne i neprocewive materijalne vred-nosti, morali da budu pohraweni u barake i lagume koji ni izdalekanisu pruàli za{titu koju su ti dragoceni predmeti zasluìvali.

Zbog nedostatka prostora Vojni muzej bio je prinu|en da svojetematske izlo`be odràva van zgrade i time se izlaè velikim iz-dacima oko adaptacije iznajmqenih prostorija, izrade panoa, pa-ravana, vitrina i drugog. U ni{ta povoqnijem poloàju nije se na-lazilo ni osobqe. Stru~no osobqe radilo je u jednoj baraci, koja jemalterisawem, donekle, dobila izgled zgrade, ali je bila nepode-sna za rad: leti zbog vru}ine, a zimi zbog hladno}e jer se nije mo-gla zagrejati. Tako|e, zbog velikog broja povremenih tematskih izlo-`bi slikarski i crta~ki radovi obavqani su pod vedrim nebom,{to je izazivalo velike te{ko}e pri ki{ovitom i hladnom vremenu.Tehni~ko, administrativno i pomo}no osobqe tako|e je radilo u ne-uslovnim prostorijama; i sami inspektori rada vi{e puta skretalisu pa`wu na po zdravqe {tetne uslove rada u tim prostorijama.

Problem neodgovaraju}ih prostorija i izgradwe nove zgradeVojnog muzeja, aktuelan osam godina, re{en je 1956. tako {to mu jeustupqena zgrada Vojnogeografskog instituta. To je bilo najpriklad-nije re{ewe.

Veliki slobodni prostor oko zgrade i tvr|avski ambijent od-govarali su tematici koju je obra|ivao Vojni muzej i wegovim potre-bama za eksponirawe predmeta u eksterijeru. Lokacija zgrade od-govarala je tradiciji Vojnog muzeja, koji je 76 godina dotada{wegpostojawa proveo na Kalemegdanu, a 52 od kada je otvorena wegovaprva stalna postavka. Suteren zgrade pruào je odli~ne mogu}nostiza sme{taj konzervatorske slu`be, foto-slu`be, fototeke i bibli-

oteke. Prizemqe i sprat pruàli su odli~ne uslove za izlo`beneprostorije, koje su po kvadraturi (1.600 metara) bile dvostruko ve-}e od obe dotada{we izlo`bene zgrade. Prostorija od 270 kva-dratnih metara, koja je bila odvojena od prizemqa i sprata i saposebnim ulazom iz dvori{ta, bila je odli~na za povremene izlo-`be. Ure|ewe tavanskog prostora omogu}avalo je re{avawe pita-wa radnog prostora za kustose i administrativno osobqe.

Za daqi razvoj rada Muzeja na izlagawu tematskih celina izratne istorije jugoslovenskih naroda i naoruàwa, postojalo je jo{18 kazamata, me|usobno povezanih i sme{tenih u glavnom tvr|av-skom bedemu, na kome se nalazila muzejska zgrada. Arhitektura ka-zamata, wihova povezanost i veli~ina, bili su i tada i sada vrloatraktivan prostor za izlagawe.

RENOVIRAWE ZGRADE

Oktobra 1956. godine po~eli su pripremni gra|evinsko-teh-ni~ki i muzeolo{ki radovi na adaptaciji zgrade Vojnogeografskoginstituta, {to je predstavqalo veoma sloèn posao. Angaòvawearhitekte \uke Kavuri}a, vrsnog stru~waka za ure|ewe enterijera,trebalo je da bude spona izme|u muzealaca i gra|evinaca. Kori-{}ewem „la`nih zidova” prostori su dobili nove oblike i dimen-zije, koje su, do mogu}ih granica, odgovarale obimu pojedinih muzej-skih tema, vrstama i dimenzijama eksponata.

Gra|evinski deo radova na rekonstrukciji zgrade dostigao jesvoj vrhunac 1958. godine. Radilo se na adaptaciji i prilago|ava-wu 55 prostorija stalne izlo`bene postavke, formirawu prosto-rija za sme{taj stru~nog i administrativnog osobqa, muzejskihzbirki, biblioteke, konzervatorskih radinica, foto-laboratori-

71

U vreme kada su odràvani konkursi za izgradwu zgrade Vojnogmuzeja, i drugi muzeji u Beogradu poku{avali su da re{e pitawe ka-ko izlo`benog prostora, tako i onog za depoe, radionice, prosvet-ni rad i drugo. Planove o izgradwi ili obezbe|ewu povoqnijihuslova za muzeje poremetili su, za vi{e godina, promeweni me|udr-àvni odnosi Jugoslavije sa zemqama Informbiroa. Ve} suprotsta-vqena Zapadu zbog Trsta i pomo}i jednoj od zara}enih strana u gra-|anskom ratu u Gr~koj, Jugoslavija se 1948, posle napada Informa-cionog biroa, na{la sasvim izolovana i usamqena, a granice Jugo-

slavije postale su neprelazne za qude, robu i ideje. Vojne provoka-cije, teroristi~ki akti i sabotaè, ekonomska blokada i propagand-ni pritisak, izazvali su ne samo ideolo{ke i politi~ke podele, op-{ti strah i nesigurnost, nego i prekid proizvodwe, nedostatak pro-izvoda, ~ak i glad. U vreme kada je tek demobilisana armija ponovopripremana za rat, kada je oko 90 odsto dru{tvenog proizvoda i{loza vojsku, nije bilo mesta za kulturu i kulturne potrebe.

I pored problema u dràvi, uprava Vojnog muzeja je, u saradwisa Gra|evinskim odeqewem MNO, a preko Urbanisti~kog zavoda gra-da Beograda, razgledala i ispitivala, do sredine 1952, vi{e mogu}-nosti za izbor terena za izgradwu nove zgrade. Traèn je prostorkoji }e pored mesta za zgradu imati i park, {to je trebalo da ~inijednu arhitektonsku celinu. Teren je trebalo da ima dobar prilaz,blag pad s obzirom na to da je trebalo da zgrade budu u vidu paviqo-na, da je pristupa~an saobra}ajnicama i povezan sa centrom grada.Izabrano je nekoliko lokacija koje su zadovoqavale te uslove.

STALNI PROBLEM PROSTORAJedna od wih bio je teren na Ta{majdanu koji je trebao da se

nalazi u sredini budu}eg parka. Po{to se teren nalazio na uzvisi-ni i bio vidqiv iz svih krajeva Beograda i zgrada muzeja trebalo jeda svojim impozantnim arhitektonskim re{ewem i sama postanespomenik, kao i predmeti koji se u woj ~uvaju. Me|utim, ovaj predlogodbio je Odbor grada sa obrazloèwem da }e ~itav Ta{majdan ~i-niti jedan zeleni pojas koji ne bi mogla da razbija bilo kakva gra-|evina. Uprava Muzeja i gra|evinski organi MNO nisu ovaj argu-ment smatrali ubedqivim, ali je na~elnik Glavne politi~ke upraveJA izve{ten da iza te zabrane stoje odre|eni politi~ki razlozi.

Kao drugu, najpovoqniju lokaciju za izgradwu zgrade predlaganje teren u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave. Teren koji je pruàomogu}nost monumentalne izgradwe nalazio se na „periferiji”, a

tako blizu centra grada. Istovremeno, Muzej se ne bi morao pome-rati sa svog starog mesta, na kojem je postojao ve} pola veka. Sa timpredlogom sloìli su se Urbanisti~ki zavod grada Beograda i se-kretar Arheolo{kog dru{tva Srbije. Me|utim, ideji se energi~nousprotivio Savet za restauraciju Kalemegdanske tvr|ave, obrazla-ù}i to planovima izgradwe Nacionalnog parka na Kalemegdanu.

Uz to, Uprava Kalemegdanske tvr|ave traìla je da se i posto-je}i Vojni muzej, Vojnogeografski institut i Zoolo{ki vrt isele saKalemegdana. Uprava Vojnog muzeja smatrala je da su ti zahtevi pot-puno neopravdani kada je re~ o Muzeju jer je on, kao javna i kultur-na ustanova, sa tvr|avom, ~inio jedinstvenu istorijsku celinu.

Zahtevi Uprave Kalemegdanske tvr|ave za iseqewe Vojnog mu-zeja i obrazloèwa koja su davali bili su kontradiktorni sa wiho-vim izjavama o planovima razvoja tvr|ave. Naime, oni su eleli dase posle iseqewa VGI-ja u wegove prostorije smesti Muzej grada

Beograda ili Muzej srpskog ustanka, odnosno Istorijski muzej NRSrbije, a u prostorije Vojnog muzeja planirano je sme{tawe Upraveparka i zelenila. O~igledno, Upravi Kalemegdanske tvr|ave nisusmetale zgrade, ve} institucije koje su se u wima nalazile.

Urbanisti~ki zavod predloìo je Upravi Muzeja jo{ nekolikolokacija u Beogradu, ali su Uprava i gra|evinski organi MNO biliopravdano protiv tih terena, kao i onih koji su bili suvi{e udaqe-ni od centra, takore}i na periferiji i bez saobra}ajnih veza.

Problem prostorija Vojnog muzeja bio je aktuelan i narednih go-dina, {to je dovelo u pitawe wegov daqi opstanak. Postoje}e zgrade,u kojima su se nalazile izlo`bene prostorije, bile su potpuno nepo-dobne za daqu upotrebu. Sagra|ene od takozvane bondruk konstrukci-je, to jest od slabih gredica i blata, bez solidnih temeqa i zidova,

7/23/2019 041 Odbrana


FEQTON

72

je, sale za povremene izlo`be... I pored obe}awa gra|evinara da}e zavr{iti posao i predati zgradu na upotrebu te godine, radovisu nastavqeni i 1959. Gra|evinski projekat adaptacije predvideoje uvo|ewe i ure|aja za klimatizaciju u izlo`bene prostorije i de-

poe, {to je trebalo da bude u funkciji za{tite muzejskih predmeta.Klimatizacijom se obezbe|ivala ujedna~ena temperatura i prove-travawe, leti i zimi. Dakako, zamewene su vodovodna i kanaliza-ciona mreà, elektroinstalacije, signalni ure|aji protiv poàrai drugo.

Na spoqnom prostoru (bedemu i rovu), veli~ine 25.000 kva-dratnih metara, po{to su sprovo|eni na istorijskom spomeniku podza{titom dràve, i najmawi zahvat zahtevao je konsultacije sa ar-heolozima, urbanistima i istori~arima. Jedan od najlep{ih delo-va Kalemegdanske tvr|ave oslo-bo|en je tako od brojnih barakai hangara, koje je imao Vojnogeo-grafski institut, te je opravkomi konzervacijom zidina taj deotvr|ave sa~uvan od propadawa.

Prema dokumentaciji Zavo-da za za{titu spomenika kultureNR Srbije i Zavoda za za{titukulturnih spomenika Beograda,rekonstruisani su most izme|uStambol-kapije i kapija ispodSahat-kule, zatim 20 topovskihamplasmana na bedemu i podzem-ni tunel koji, sa spoqne stranebedema, od Savske terase, vodi uunutra{wi tvr|avski rov.

Radi obavqawa poslova napripremi unutra{weg i spoqnogure|ewa nove zgrade i muzejskepostavke bilo je angaòvano ce-lokupno stru~no i administra-

tivno osobqe Vojnog muzeja. Neprekidan nadzor nad izradom temat-skog i ekspozicionog plana, nad izvo|ewem gra|evinskih, zanatskihi likovnih radova imala je Glavna politi~ka uprava JNA. Na~elnikte uprave, general-pukovnik Otmar Krea~i} zvani Kultura, bio je~est „gost” Vojnog muzeja i posledwi kriti~ar svih aktivnosti koje suse u wemu vodile.

Pre sve~anog otvarawa postavke Vojnog muzeja, ustanovu je po-setilo obezbe|ewe predsednika SFRJ Josipa Broza da bi prove-rilo objekat i qudstvo i utvrdilo sve bezbednosne mere. Nekolikodana kasnije, 20. oktobra 1961. predsednik SFRJ Josip Broz otvo-rio je novu postavku Vojnog muzeja.

KAZAMATI VOJNOG MUZEJAPitawe stawa i mogu}nosti upotrebe kazamata postavqeno je

jo{ 1957, prilikom planirawa adaptacije zgrade Vojnogeografskoginstituta u Vojni muzej. Radovi na sanaciji kazamata bili su odlo-èni 1958. zbog usmeravawa finansijskih sredstava na rekonstruk-ciju same zgrade, izradu tematskog plana, ure|ewe stalne muzejskepostavke i projekta eksterijera.

Izdvajawe ve}ih finansijskih sredstava za pove}awe izlo-`benog prostora i ure|ewe stalne muzejske postavke potisnulo jedo 1961. sanaciju kazamata u drugi plan. Prilikom otvarawa Mu-zeja, predsedniku Josipu Brozu obrazloèna je potreba ure|ewakazamata kao dela izlo`bene postavke. Po obilasku kazamata on jesugerisao da je taj prostor veoma pogodan za izlagawe, pa bi gazbog toga trebalo i urediti. Na osnovu Titove sugestije i naloga dr-àvnog podsekretara za Politi~ko-pravni sektor general-pukovni-ka Otmara Krea~i}a, Direkcija za izgradwu gra|evinskih objekata

DSNO, u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture gradaBeograda i Institutom za ispitivawe materijala Savezne Republi-ke Srbije, po~ela je 1962. pripremne i istra`ne radove na razra-di predloga za sanaciju i rekonstrukciju bedema i kazamata. Poslezavr{enih ispitivawa Vojnom muzeju su dostavqeni idejni projektiza rekonstrukciju bedema i kazamata i arheolo{ki dnevnik sa po-dacima o fundirawu.

Predloèni nastavak radova na pra}ewu slegawa i defor-macija terena, otvarawu radova za geomehani~ka ispitivawa, is-

pitivawa stabilnosti konstrukcija i izradi investiciono-tehni~-ke dokumentacije, zbog nedostatka sredstava, stagnirao je do 1964.godine.

Na intervenciju Uprave Vojnog muzeja kod dràvnog sekretaranarodne odbrane dobijena su, ipak, sredstva za nastavak istra`nihradova 1965. Formirana je stru~na komisija koja je zakqu~ila dasu podaci prikupqeni prethodnih godina nedovoqni i da, pre izra-de investiciono-tehni~ke dokumentacije, treba nastaviti sa geome-hani~kim istra`nim radovima.

Institut za ispitivawe ma-terijala SRS zavr{io je 1965.ispitivawe stabilnosti kon-strukcije temeqa, zidova i svo-dova, ispitivawe kretawa pod-zemnih voda, sastava tla bu{e-wem dubinskih sondi i pratioje slegawa objekta i deforma-cije postoje}ih pukotina. Posleispitivawa, na sastanku komi-sije sa predstavnicima Zavodaza za{titu spomenika kulture,konstatovano je da je jedini is-pravan na~in rekonstrukcije isanacije bedema sa kazamatimastabilizacija temeqa i radi-kalno sprovo|ewe izolacije sadrenaòm preko svodova, saprethodnim otkopavawem zemqe(za{titnog sloja). Komisija jetada zakqu~ila da se sa pra}e-wem situacije nastavi ne samo

prilikom rekonstrukcije i sanacije bedema i kazamata, nego ikasnije.

Iako je Uprava za MPV i 1966. i 1967. godine pokretala pi-tawe sanacije kazamata, ono nije realizovano zbog nedostatkasredstava i kratkog vremena koje je davano Direkciji za izgradwugra|evinskih objekata DSNO da izradi gra|evinski projekat. Ok-tobra 1969. Vojni muzej uradio je plan rekonstrukcije i adaptacijekazamata, izlo`bene postavke, kancelarija, opravke platoa i regu-lisawa odvo|ewa atmosferskih voda. U tom planu je osposobqava-we kazamata za izlo`bene prostorije oceweno kao veoma zna~ajnoi neophodno jer bi se time dobilo jo{ oko 2.500 kvadratnih metaraizlo`benog prostora, koliko je ceo Muzej imao do tada.

U kazamatima je trebalo da bude arsenalski pristup ekspozi-ciji predmeta, za razliku od onog u stalnoj muzejskoj postavci. Pla-nom izgradwe i adaptacije u Vojnom muzeju, za period od 1971. do1980. godine, bilo je predvi|eno da se od 1.776.000.000 dinaraukupnih sredstava, za kazamate izdvoji 1.560.000.000 dinara (87,8odsto). Za rekonstrukciju 12 prostorija stalne izlo`bene postavkei adaptaciju kancelarija u potkrovqu i prostorija u suterenu pla-nirano je da se utro{i 156.000.000, a za opravku platoa i regula-ciju odvo|ewa atmosferskih voda 60.000.000 dinara.

Me|utim, radovi na ure|ewu kazamata i wihovom pretvarawuu izlo`beni prostor ni do danas nisu zapo~eti iako je potpuno ja-sno koliko bi to doprinelo pro{irewu Vojnog muzeja i omogu}iloda se svekoliko nacionalno blago, pohraweno u wemu, prikaè jav-nosti. Vreme koje je pred nama, pokaza}e da li }e se to dogoditi br-è ili sporije.

(Kraj)

1. jun 2007.

Vojni muzej na Kalemegdanu

7/23/2019 041 Odbrana


ratu koji je trajao 78 dana ivot je izgubilo oko 2.000, a raweno jeili povre|eno oko 5.000 qudi na prostoru SRJ.9. jun 1815.Zavr{en je Be~ki kongres. Zavr{nim aktom, koji su sastavili pred-stavnici Rusije, Engleske, Austrije i Pruske, legalizovana je me|una-

rodna situacija nastala posle Napoleonovih ratova i izvr{ena no-va podela teritorija. Predstavnici malih zemaqa pozvani su samoda potpi{u zavr{ni dokument. Srpski izaslanik prota Mateja Nena-dovi} poku{ao je da zainteresuje Be~ki kongres za srpsko pitawe po-sle sloma srpskog ustanka, ali nije uspeo jer su velike sile smatraleOtomansko carstvo legitimnim gospodarom Balkana, a Srbe buntov-nicima.9. jun 1999.[tab civilne za{tite Ni{a saop{tio je da je tokom agresije Natoau Ni{u i okolini, kada su kori{}ene zabrawene kasetne bombe, ubi-jeno 35 i raweno vi{e od 500 civila, a da je ru{ewem ili o{te}e-wem civilnih objekata, gradu nanesena materijalna {teta od mili-jardu i po dolara.10. jun 1868.Prilikom {etwe Ko{utwakom ubijen je srp-ski knez Mihailo Obrenovi}, koji je Srbiju

u~inio najja~om vojnom silom Balkana. Ubi-jen je u vreme kad je dovr{avao pripreme zarat protiv Otomanskog carstva.10. jun 1999.Generalni sekretar Natoa Havijer Solana,posle 78 dana agresije na SRJ, saop{tio daprestaje bombardovawe. Prve jedinice VJ su,na osnovu Vojno-tehni~kog sporazuma potpisanog dan ranije u Kuma-novu, po~ele povla~ewe sa Kosmeta. Istog dana SB UN usvojio je, uzuzdràn glas Kine, rezoluciju 1244 kojom je legalizovan dolazak me-|unarodnih vojnih snaga u ju`nu srpsku pokrajinu.12. jun 1999.Na Kosmetu je po~elo razme{tawe me|unarodnih bezbednosnih sna-ga, na osnovu rezolucije 1244 SB UN, dan po{to su u ju`nu srpsku po-krajinu prvi prispeli ruski vojnici koji su zaposeli aerodrom Sla-tina kod Pri{tine.

14. jun 1904.Umro je Jovan Jovanovi} Zmaj, ~lan Srpskekraqevske akademije. Osnovnu {kolu u~io urodnom Novom Sadu, gimnaziju u Hala{u i Po-ùnu, a maturirao u Slova~koj Trnavi. Premedicine, koju je zavr{io u Pe{ti, studiraoprava u Pe{ti, Pragu i Be~u. Radio je kao le-kar u vi{e gradova. Napisao veliki broj ro-doqubivih i izuzetno vrednih politi~ko-sati-ri~nih pesama, a kao de~ji pesnik je nepreva-zi|en u srpskoj kwièvnosti.14. jun 1928.Ro|en je argentinski revolucionar Ernesto eGevara. Diplomirao je medicinu u Buenos Aj-resu, bio u Gvatemali, pa u Meksiku, gde je upo-znao Fidela Kastra, s ~ijom ekspedicijom se

1956. iskrcao na Kubu. Posle pobede kuban-ske revolucije 1959. bio ministar privrede.Kubu je napustio 1965. u nameri da u Bolivijipovede ustanak za oslobo|ewe od dominacijeSAD. Ubijen je u Boliviji 1967.15. jun 1903.Skup{tina Srbije vratila je Kara|or|evi}e na presto, izabrav{iza kraqa princa Petra Kara|or|evi}a.15. jun 1982.Argentinske snage, koje su poku{ale da okupiraju Foklandska ostrvau ju`nom Atlantiku, predale se Britancima. Time je okon~an rat u ko-jem je na obe strane poginulo oko hiqadu qudi.

Pripremio Miqan MILKI]

1. jun 1780.Ro|en je pruski general Karl Marija fon Kla-uzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoreti-~ara. U Napoleonovim ratovima 1812–1814.bio je u slu`bi ruske vojske.

1. jun 1880.U SAD je instalirana prva javna telefonskakabina u svetu.1. jun 1990.Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorba~ovi Xorx Bu{ potpisali su sporazum o prestanku proizvodwehemijskog oru ja i o wegovom uni{tavawu do kraja 1992.2. jun 1882.Umro je italijanski revolucionar \uzepe Ga-ribaldi, vo|a pokreta za nezavisnost i ujedi-wewe Italije. Legendarnim pohodom sa svojimdobrovoqcima „hiqadu crvenih ko{uqa“ oslo-bodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i useptembru trijumfalno u{ao u Napuq. Odbiopo~asti kraqa Viktora Emanuela, titule voj-vode i mar{ala.

2. jun 1955.Josip Broz Tito i Nikita Hru{~ov pot-pisali su Beogradsku deklaraciju kojomsu normalizovani odnosi Jugoslavije iSSSR, naru{eni rezolucijom Infor-mbiroa iz 1948.5. jun 1878.Ro|en je meksi~ki revolucionar Fran-sisko Pan~o Viqa, lider seqa~ke revo-lucije u Meksiku 1910–1917. Progla{en je 1966. za meksi~kog naci-onalnog junaka.5. jun 1898.Ro|en je {panski pesnik i dramski pisac Fe-deriko Garsija Lorka, jedan od najzna~ajnijih{panskih kwièvnika 20. veka. Streqali su gapripadnici Frankove civilne garde 1936.

5. jun 1941.Eksplodiralo spremi{te municije nema~kevojske u smederevskoj tvr|avi. Poginulo je vi-{e hiqada qudi, a sru{eno i o{te}eno vi{estotina ku}a. Uzrok eksplozije ostao je nepo-znat.5. jun 1967.Po~eo je rat izme|u Izraela i arapskih zemaqa – Egipta, Sirije iJordana. Izraelske snage su u narednih {est dana izbile na Sueckikanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana i Golan-sku visoravan u Siriji.5. jun 1975.Suecki kanal, koji je bio zatvoren od izraelsko-arapskog rata 1967,ponovo je otvoren za me|unarodni saobra}aj.6. jun 1875.Ro|en je nema~ki pisac Tomas Man, najzna~aj-

niji nema~ki prozni stvaralac 20. veka, do-bitnik Nobelove nagrade za kwièvnost1929. Posle dolaska nacista na vlast emi-grirao je u [vajcarsku, a 1939. u SAD.8. jun 1943.Umro je srpski matemati~ar Mihajlo Petrovi}– Mika Alas, osniva~ beogradske matemati~ke{kole, profesor Univerziteta u Beogradu i~lan Srpske kraqevske akademije.9. jun 1999.Potpisan Vojno-tehni~ki sporazum u Kumanovu kojim se Vojska Jugo-slavije obavezala na povla~ewe svojih snaga sa prostora Kosmeta.Sporazum je ozna~io i prekid neprijateqstava izme|u Natoa i VJ. U

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

73

7/23/2019 041 Odbrana


milost za ka`wene i gre{nike, proma{ene i nesre}ne, zaoklevetane i kamenovane, za vojnike i jeretike, za kudeqnicei udovice. Pevala je tihu molitvu kajawa, pra{tawa i milo-sti, molitvu za ceo svet. Kao i Dostojevski, i ona je oprosti-la svima i za sve, i molila se za sve podjednako. Molila seiskreno, iz qubavi za koju apostol Pavle kaè da sve snosi,sve veruje, svemu se nada, sve trpi ...

TRA@IM POMILOVAWE

U onda{wem prisilnom kulturnom obrascu, gde su mnogevrednosti bile pomerene, kad se o istini naj~e{}e samo {a-putalo, zbirku Traìm pomilovawe, {tampanu 1964, istinskiumetnici su do~ekali kao blagodatnu svetlost i sve` vazduh.

Mnogi su primetili da je re~ o velikom kwièvnom zaokretuve} afirmisane pesnikiwe, ali samo su se retki usu|ivalida ulaze u dubqe analize. Neki zbog straha za svoju karijeru,a neki da bi za{titili samu pesnikiwu.

U tekstu Jeretici u Desankinoj kwizi Traìm pomilova-we , Miodrag Sibinovi} je prili~no osvetlio su{tinu porukate izuzetne zbirke. U prilogu su, izme|u ostalog, zabeleènai tri svojstvena pogleda na pomenutu zbirku. Borislav Mihaj-lovi} Mihiz je 1965, obra}aju}i se ~itaocima Politike , u tojzbirci, sem ostalog, video veliku re~, koja je upu}ena svakom,pa i tada{wem vremenu. Tri godine kasnije, jeromonah Atana-sije se, u Teolo{kim pogledima , usudio da napi{e da je re~ oreligioznoj poeziji, koja nas ne primorava da verujemo, ve}

1. jun 2007.

74

Na{a slavna pesnikiwa Desanka Maksimovi} zave{talanam je ogromno poetsko blago, ~iju lepotu i bogatstvo jo{nismo ni izdaleka sagledali. To se posebno odnosi na pe-sme nadahnute wenim bogoqubqem, koje su dugo ~ekale bo-qa vremena da budu objavqene. Sa istog su izvora sa kog je

i wena ~uvena zbirka pesama Traìm pomilovawe . Tom zbirkomDesanka je stekla slavu nacionalnog pesnika, ali ne tako {to jenosila zastavu, nego {to je – {aputala molitvu.

Ali podsetimo se, najpre, ko je bila na{a Desanka?Ro|ena 16. maja 1898. u selu Rabrovici kod Vaqeva, od

oca Mihajla, u~iteqa rabrovi~ke osnovne {kole, i majkeDragiwe, k}eri sve{tenika, Desanka Maksimovi} osnovnu{kolu je u~ila u Brankovini, a potom u Vaqevu, gde je zavr{i-

la i gimnaziji. Posle mature, studira uporednu kwièvnosti,op{tu istoriju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakul-tetu u Beogradu. Diplomirala je 1923, a slede}e godine obja-vila je prvu zbirku pesama.

Pogo|ena streqawem |aka u Kragujevcu 1941. napisalaje prvu verziju ~uvene poeme „Krvava bajka”. Za redovnog ~la-na SANU izabrana je 1965, a juna 1990. u Gra~anici je dobi-la priznawe za ìvotno delo „Zlatni krst kneza Lazara”. Dvegodine kasnije, patrijarh srpski Pavle uru~io joj je orden sve-tog Save, a predsednik Srpske kwièvne zadruge i nagradu zaìvotno delo.

To je ono {to smo, mawe-vi{e, svi znali. Ali...U poetskoj raspravi sa Du{anovim zakonom traìla je

^NOST

Wu nije bilo lako slediti. Ona je svoj

dom podigla u onoj magli u kojoj se

nalazi granica izme|u jeste i nije,

izme|u jave i sna, izme|u ìvih i

mrtvih. Da obuhvati sve ono {to je

na obe strane te granice videla, i da

izrazi sve {to je osetila, znala, ~ula,

sawala i slutila, Desanki Maksimovi}

je bio potreban ceo srpski jezik – pisao

je o velikoj srpskoj pesnikiwi

Qubomir Simovi}.

D E S A N K A M A K S I M OV I ]

[APUTAWE

MOLITVE

7/23/2019 041 Odbrana


nas lako, ne`no i blagodatno, upu}uje na svetosavske vrednosti.Tre}u ocenu, koja na neki na~in potvr|uje prethodne dve, izgovo-rio je 1973. srpski pesnik Slobodan Rakiti}. Za wega je Desan-kin dijalog sa Du{anovim zakonikom pogled u istorijsko bi}e ikolektivnu svest srpskog naroda, vazda izme|u carstva nebeskogi carstva zemaqskog, ali i sna`na i sloèna slika vremena ukome su pesme nastale.

Mada je slavna pesnikiwa retko govorila o sebi, ostalo jezabeleèno da je imala gorkih iskustava sa onda{wom vla{}u.

Budu}i da joj je suprug Sergije Slastikov bio Rus, u vreme Infor-mbiroa bili su oboje u opasnosti, pogotovo zato {to ona nije pre-kidala prijateqstvo sa onimakoji su bili u nemilosti reìma.Prema kwizi Deset pesama de-set razgovora , na pitawe Slo-bodana Zubanovi}a i MihajlaPanti}a kako je doìvela 1948.godinu, ona je odgovorila: „Uà-sno. Uàsno. Se}am se, napi{emneke pesme o tome kako mi je uà-sno, ja kao pesnik imam pravo dami je uàsno. Ne govorim tu re~,nego se vidi da ja patim od toga,i dam to u Kwièvnost . A MitraMitrovi} do|e i kaè: Slu{aj,

Desanka, nemoj te pesme obja-vqivati. Ja tebe razumem, i ja tako ose}am, ali, molim te, ne-moj. Moè{ velike nevoqe ima-ti. Do}i }e vreme, jednom, za to,ako bude{ htela da objavi{, ali sada nemoj. Kaèm, ja bih ba{sada htela nekom da dobacim, dazna. Nikako. ]uti pa trpi...”

Sude}i prema wenoj tihojmolitvi Traìm pomilovawe ,pesnikiwa je znala odakle do-laze i odakle mogu da do|u veli-ka isku{ewa. Zbog toga nijeroptala i tuìla, ve} je sve podnosila sa strpqewem i smire-

wem. Bez tih krila wena poezija i ne bi mogla da se vine do ne-beskih visina. U jednoj od wenih biografija zapisano je da je wenBog svuda i nema ga nigde, da je rasut u hiqadu mogu}nosti... Bez-imeni pisac tako doìvqava wenu poeziju i tu nema {ta da mu sezameri, ali velika pesnikiwa je zasluìla da se weno poetskoblago potpunije sagleda. Da se potpunije osvetli i i sagleda onajdeo wenog stvarala{tva koji je, zahvaquju}i mnogobrojnim za-{titnicima moralno-politi~ke podobnosti, do danas ostao iz-van {kolskih uxbenika, pa i javnosti uop{te. Mnogi jo{ ne znajuda je velika pesnikiwa, osim pesama o zavi~aju, detiwstvu, rodo-qubqu, ~ovekoqubqu, ivotu, smrti i socijalnim motivima, pi-sala i religioznu poeziju. Napisala je na desetine pesama u ko-jima se ogleda weno bogoqubqe i iz kojih se jasno vidi da wenBog nije neki paganski ili apstraktan, nego najkonkretniji ìviBog, Bog wenih predaka koji je, kako kaè, gledaju sa ikonostasa.

U Desankinoj pesmi O poreklu nedvosmisleno je izraè-

na wena svest o identitetu i o tome da je wena vera – pravo-slavna vera. To se jasno vidi iz strofe: „Ja znam ko sam/ po zvonu/ {to sa zadu`bina nemawi}kih peva,/ po jasnosti wego-va glasa,/ po tome {to me od Studenice do Mile{eva/ prade-

dovi gledaju s ikonostasa/ i {to svaki u ruci drì hram”.Svoju veru jo{ potpunije ispoveda u pesmi Vera : „Kad posled-wi osmesi i suze kanu,/ posle nestalih zemaqskih dana,/ na}i }emo se ponovo na Bo`jem dlanu, prostranijem od osmeha oke-ana”. U tim stihovima pesnikiwa je, na neponovqiv na~in, sa-èla sav domostroj spasewa i istakla ciq hri{}anskog ivo-ta – povratak u O~evo naru~je.

Shvataju}i su{tinu re~i svetih jevan|elista da nema ni{ta tajno {to ne}e biti javno , velika pesnikiwa ne krije koliko je

mala pred tajnama neba. Iz stihova se vidi da uop{te ne sumwau Pismo i svetoota~ko predawe o putu du{e posle smrti: „Ali bi}e Bogu, kad prispemo u wegovo krilo,/ mutno srce na{e sve providno,/ vide}e jedini on {to je ikada bilo/ u nama i sveti-teqsko i stidno ”. Svesna je da }e se tada, u tajanstvenoj prozir-nosti du{e, videti svi na{i gresi. O tome peva i u pesmi Ne-mir . Pla{i se ~asa smrti i pita se {ta }e re}i najmilijima kadih, potamnela od grehova, sretne u nebeskim naseqima. Vrhunackajawa i ose}awa nemo}i pred istinom sadràni su u wenom

pitawu: „[ta }u re}i ocu/ kad mi kaè/ pri susretu re~i {to blaè/ pra{tawa i dobrote krajwe,/ i ugleda dela/ {to samhtela/ da na zemqi budu tajne” .

POETSKO BLAGO

Jednom je episkop {aba~ko-vaqevski Lavrentije za velikupesnikiwu rekao da je takore}imonahiwa. A ona se, zaista, divi-la mona{kom ivotu, {to se na-ro~ito vidi iz wene pesme Razgo-vor monahiwe sa Bogom. Tu je, po-put nadahnute Jefimije, kao nepo-strièna, a istinska monahiwa,oslikala mona{ku du{u koja seodrekla svih prolaznih svetovnih

blaga i krenula putem Jevan|eqa.Pesma je satkana od motiva izSvetog pisma i svetoota~kog pre-dawa, te je lako uo~iti za {ta sezalaè wena junakiwa. Blago joj jetamo gde joj je i srce – me|u zve-zdama. U woj nema ni trunke gor-dosti i samoqubqa, jer se smatramawom od svih i ne misli da je zabilo koje dobro sama zaslu`na.Zahvaquje Bogu i na bolu, i na ra-dosti, i divi se svoj wegovoj tvo-revini. Na kraju mu potpuno pre-daje svoju voqu: „Ako ti èli{,zlikovci me vre|ati mogu,/ neza-

sluène }u grehe da ispa{tam./ Meni je slatko da patim i pra-{tam/ ako je to milo pravednom Bogu.” U Desankinom poetskom blagu ima jo{ mnogo pesama u koji-

ma je sadràno weno bogoqubqe i rodoqubqe, ali u osnovi svihwenih pesama je – qubav. O tome govore i sami naslovi: Opu-stela ko{nica , Ve~erwa molitva , Pomiluj Boè , Blaènstva ,Srnina molitva , Putnik tre}e klase , Seqakova zdravica , Osva-ja~i, Pokajawe , U ropstvu , Gubar , Badwaci , Patriotski razgo-vor sa Srbima , Jagawci , Balkanac .

Qubomir Simovi} je 1994. o slavnoj pesnikiwi rekao:„Desanku Maksimovi} nije bilo lako slediti. Ona je svoj dompodigla u onoj magli u kojoj se nalazi granica izme|u jeste i ni-je, izme|u jave i sna, izme|u ìvih i mrtvih. Da obuhvati sve ono{to je na obe strane te granice videla, i da izrazi sve {to jeosetila, znala, ~ula, sawala i slutila, Desanki Maksimovi} jebio potreban ceo srpski jezik.”

Zahvaquju}i velikom trudu Zadu`bine Desanke Maksimo-vi}, za stogodi{wicu ro|ewa pesnikiwe prire|ena su izdawewenih celokupnih dela u 15 tomova, sa vi{e od 10.000 strana.Zadu`bina je do sada dosta toga objavila i prili~no nam pri-bliìla delo slavne pesnikiwe. To je dobra osnova i podsticajda i daqe otkrivamo bogatstvo poetske ba{tine koje nam je na-{a pesnikiwa ostavila. Uz to, nosioci nagrade Desanka Maksi-movi} nastavqaju weno veliko delo i ono tako ìvi.

Desanka je umrla u svom domu 11. februara 1993. godine.Wene zemne ostatke ispratio je i wegova svetost patrijarh srp-ski Pavle. Sahrawena je u porti brankova~ke crkve, a u Vaqevujoj je, jo{ za ìvota, podignut spomenik u centru grada.

Miladin PETROVI]

PISMO OCUSad je na zemqi, o~e, drugi svet.Za sebe svi se grozni~avo brinu,cene svoja imawa i si}u{na bi}a.Samo je nekoliko siromaha i mladi}akoji bi mogli za dobro drugih da ginu.

Za blagom sad najvi{e ude qudi; prema ~oveku sve se hladniji biva;grabi svak da se na zemqi nauìva,jer ne veruje da }e na nebu da se sudi.

Ni tvoja molitva kod Boga ne pomaè:

iz dana u dan biva ovde sve grubqe; druk~ije je sad, o~e, i na{e rodoqubqe,Srbija i Vojvodina se ~ak gloè.

Sad misle da treba bogato da se plate:trud za rodnu grudu i qubav i ideali;pri~aju glasno {ta su za zemqu dali.A ja s bolom mislim na tvoj ìvot i na te.

i ~ini mi se sada: nisi morao umreti,sve je mo`da bilo prazno i uzaludno:plami~ak tvoje vere samo ja ~uvam budnoi kroz sve mr`we ovde ~istog }u ga proneti.

Desanka MAKSIMOVI]

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

76

DUHOVNOST

Svim qudima, sve vi{e, biva jasno {ta nam nedostaje – ne-dostaje ne{to veoma va`no, ne{to su{tinsko. Mi smo u ne-doumici i ne znamo {ta je to. Da li je oduvek bilo tako?

Odgovoriti na to je veoma te{ko. Ispo~etka smo tu prazninuosetili u vreme rata, leè}i u rovovima, gde smo se no}ima bo-rili, dok su zvezde stajale na nebu. Zatim – u pote{ko}ama po-sleratnog vremena, gde se sve ~inilo tako besmislenim, bezna-de`nim, neizdrìvim.

Ali, najedan ìvot nije besmislen; onaj kome je neumornou o~i gledala smrt, uop{te ne moè vi{e da izdrì besmislenìvot. Jer, smrt raspolaè snagom zapitkivawa o smislu ì-vota tako da joj se mora davati ~astan odgovor. Samo prosta~asnost, samo potpuna otvorenost mogu je zadovoqiti; ali ono{to je woj nedovoqno, tako|e ni nama ne moè doneti zado-voqstvo i spokoj. Nama je potreban taj spokoj – ne kao jastuk

len~ugi radi snevanog ìvota, ve} pre kao duhovna sigurnost,kao izvor du{evne ravnoteè, kao mogu}nost graditeqskeusredsre|enosti....

Savremenome ~oveku postoja sve jasnije da ìvi bez sve-tiwe i da ìvot bez we moè postati neizdr`qiv. On sve vi-{e razume da je wegov ìvot opogawen i da ùdi za sveto{}u.I u pravu je. Ne u tom smislu da je objektivno postojawe svetanekako „izgubilo zna~ewe”, i sada leì pred wim tri~avo iobla|eno. Ovde je sve kao i ranije. Kao i ranije, pred wego-vim o~ima se ostvaraju }utqiva tajna nebosvoda, kao i ranijemiri{u naj~udesniji cvetovi, poju najlep{i glasovi sveta; kaoi ranije, predlaè mu svoje neizbrojne darove svetska istori-ja, bori se za svoja hiqadugodi{wa blaga domovina, bori se,i moli se, i pobe|uje ~ovek koji se trudi. Nizvrgnut je na svetkao takav, on osaje tamo gde je bio oduvek – kao veliki hijero-glif Gospodwi, razbuktan i oìvqen boànstvenim zracimasveta, bogat ogromnim unutra{wim zna~ewem, pozvan da po-stane istaknuto delo umetnosti...

Ono {to je izobli~eno odnosi se na samog ~oveka, na unu-tra{we svojstvo wegove du{e, wegovog preduzetni{tva, wego-vog srca i, prema tome – na onaj lik sveta koji je u wemu poni-kao. Wegov duhovni ìvot kao da je opusto{en i onemo}ao;wemu nedostaje snage vere, razjedene sumwom, ona vlast bes-pogovorne predaje, snaga dovr{ne o~iglednosti. Du{evno-du-hovni organi, pozvani da na|u svetiwu i da je proslave, kaoda su zahva}eni paralizom. On gleda u svet i ne vidi u wemuni{ta Boànstveno i Sveto; tako i u istoriji, u svojim bli-`wima, i u sebi samome. Ono {to on vidi, to kao da je svetbez sunca. Tako on nosi u sebi pogled na svet bez sun~evog sja-ja: hladnu tamu, uàsni bezdan, gde mrtva ma{ina nastavqa daklopo}e kroz ve~nost....

Savremen, „prosve}eni” ~ovek vodi, na taj na~in, poganìvot. U wemu je zgasnuo sveti plamen srca. Wemu nedostajeduhovna energija ube|ewa, zanos duhovne strasti, bez kojih usvetskoj istoriji nije moglo da se odigra ni{ta veliko. On jeisuvi{e „razloìt” da bi bio svrshodan. On je suvi{e „obra-zovan” da bi neizdajno u ne{to verovao. On je isuvi{e „skep-ti~an” da bi postao jak. Isuvi{e slab da bi sledio Boga.

Ali, se, odista, nepobedna i neiscrpna sila uliva u ~o-veka iz Svetiwe.

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA

OBI^NIM

BEZ SVETIWE

SVETI JOV N VL DIMIR

Sveti mu~enik Jo-van Vladimir bio jeslavni kraq srpskeZete tokom druge po-lovine desetog veka.Prestonica mu je bi-la kod crkve Pre~isteDjeve Marije u Krajnina obali Skadarskogjezera. Od detiwstvaje bio ispuwen duhov-nim darovima, izu~a-vao je Sveto Pismo,bio je milostivanprema siroma{nima,

uspeo je da mnoge je-retike povrati u verupravoslavnu.

U borbama sabugarskim carem Samuilom bio je zarobqen i ba~en u tam-nicu, a Zeta je bila porobqena. Tokom boravka u tamniciupoznao je Samuilovu k}er Kosaru, oènio se wome, a nakontoga mu je Samuilo povratio svu kraqevinu. Godine 1016.ubio ga je Vladislav sinovac gr~kog samodr`ca Vasilija II.Mo{ti su mu kasnije prenesene u manastir Svetog Jovana kodElbasana u Albaniji.

VERSKI PR ZNI I

1-15. jun

Pravoslavni2. jun – Prepodobni Stefan Piperski

3. jun – Sveti car Konstantin i carica Jelena4. jun – Sveti mu~enik Jovan Vladimir, knez srpski14. jun – Sveti mu~enik Justin Filosof

Rimokatoli~ki3. jun – Presveto Trojstvo7. jun – Tijelovo15. jun – Presveto Srce Isusovo

TIJELOVO

Tjelovo je praznik koji se obeleàva u spomen na usposta-vqawe presvetog oltarskog sakramenta, pretvarawa hleba i vi-na u Isusovo telo i krv (evharistija). Na Tajnoj ve~eri na Veliki~etvrtak Isus je pred svojim u~enicima u~inio jo{ jedno ~udopretvaraju}i hleb i vino u telo i krv svoju, najavquju}i tako svo-ju smrt i uskrsnu}e.

Po{to je taj dan neposredno uo~i Velikog petka, kada sehri{}anski vernici u miru podse}aju smrti Isusove, Katoli~kacrkva praznik Tjelovo, kada je Gospod svoje telo i krv `rtvovaoqudima, sve~ano i radosno obeleàva u ~etvrtak posle prazni-ka Presvetog trojstva. Obi~aj je da se na taj pokretni praznik uCrkvi odrì sve~ana misa i procesija van crkve.

7/23/2019 041 Odbrana


na qute vojni~ke rane i besedi o na{em feniksu – Srpskoj Voj-

sci 1912–1918. godine.Svoje besede bi uvek po~iwao ~uvenom re~enicom, uvodni-

com – ponosnicom „Besmertno sam sre}an i do neba uzbu|en izahvalan {to me se setiste i po~astvovaste da danas budem savama, sokolovi moji...”

Posledwih decenija svojim besedama general Prelevi} is-pratio je na ve~ni po~inak posledwi e{elon Srpske vojske, sta-re ratnike – orlove Solunce. Iz milo{te su ga stari ratnicinazvali na{ „Mi{a parastos“. Kada ih je jednom u {ali pitao„a ko }e meni dràti parastos“, odgovorili su „to ne znamo, alimi te ~ekamo na Krfu i Kajmak~alanu“.

A epsko istorijsko vaskrsewe Srpske vojske i zaboravqe-nih Solunaca u drugoj polovini 20. veka, kao ìvotni smisao ieti~ki aksiom generala Prelevi}a nisu bili nimalo laki. Toje vreme kada opravdano imamo nove junake i heroje, borce an-

tifa{iste i nove istorijske datume i jubileje. Opravdano sunikli novi spomenici da od zaborava odbrane jo{ jednu heroj-sku i slobodarsku epopeju: Jajinci, Kadiwa~a, [umarice, Ne-retva, Sutjeska, Kozara, Petrova gora, Jasenovac, Sremskifront...!

Stari ratnici Solunci, ~iji su mnogi sinovi i unuci stupi-li u antifa{isti~ki stroj, „sedeli su na klupi za rezervu“. Str-pqivo i ~asno i sa mnogo samo`rtvovawa general Prelevi} ihje vratio u „prvi tim“. Tako je profesor istorije podu~io sinovei unuke „mlade lavove“ da ne zaboravqaju svoje o~eve i dedove,„stare orlove“.

Veliki qudi svom ote~estvu ostave bar jednu zadu`binu. Ageneral Prelevi} ih je ostavio ~ak jedanaest. To su wegove iz-vanredne autorske postavke i zave{tawa u muzejima od Mari-bora do Podgorice, od Beograda, Lazarevca, Kragujevca do Te-

keri{a i Struganika i sve do muzeja na Krfu, do na{e „Srpskeku}e“, ku}e srpsko-gr~kog prijateqstva.Tako je general Prelevi} od zla zaborava i pojedinih za-

boravnih istori~ara svom narodu ostavio istinu i samo isti-nu. Ako se patriotizam jednog ~oveka posle polagawa ìvotana oltar otaxbine moè meriti drugim delima, onda je gene-ral Prelevi} svojim ìvotnim delom to zasluìo.

Igrom sudbine sahrawen je na Novom grobqu u Beogradu,na samo tridesetak metara od groba legendarnog majora (pu-kovnika) Dragutina Gavrilovi}a, o kome je izrodio na stotinebeseda.

Qubi{a R. STOJIMIROVI]

77

I

SE]AWE

znikao je u juna~kom i nepokorenom plemenu Ku~a, od prade-

dova glavara, vojvoda, serdara i junaka „{to su bili kadrina stra{nom mestu postojati”. Pre nego {to }e postati ar-tiqerijski oficir, na Filozofskom fakultetu u Beogradu

diplomirao je na odseku istorije i latinskog.Po du{i filozof, po obrazovawu istori~ar, po prade-

dovskoj krvi vojnik, general Prelevi} }e postati jedini gene-ral me|u filozofima i na{ Demosten. Bez ijedne zbirke pesa-ma i bez gusala, opeva}e na{u Vojsku kao niko pre wega, a po-sle wega niko se ni usuditi ne}e da zbori re~i vojvode MarkaMiqanova „Sila ~ojstvu topuz iza vrata, ~ojstvo sili po pepe-lu {e}e“!

U vojnim akademijama od na{ih uvaènih profesora isto-rije nau~ili smo mnogo. Ali sva ta znawa mogli smo da „prove-rimo samo kada smo mar{evali na ~elu sa generalom Prelevi-}em“ od Drine do Cera i Kolubare, od odbrane Beograda do Va-

lone, Dra~a i Krfa, od Kajmak~alana do slobode. General Pre-levi} je svojim nenadma{nim besedni{tvom kao ma|ioni~aroìvqavao starog kraqa, Vojvodu Vuka, majora Gavrilovi}a, pu-kovnike: Puri}a, Vaci}a, Tufegxi}a, i mnoge druge, Milunku Sa-vi}, 1300 kaplara i na stotine drugih junaka Srpske vojske za~ije smo otaxbinsko rtvovawe znali, ali samo u wegovim bese-dama oni su doìvqavali vaskrsnu}a.

Svaka beseda generala Prelevi}a o golgoti i harizmiSrpske vojske bila je dokumentarni film. ~ak i najstra{nijastrati{ta Srpske vojske u wegovim besedama postajala su baj-kovita. Vojnici, mladi kaplari i oficiri li~ili su na prin-~eve, a princeze i Trnove ruìce bile su mlade Srpkiwe iGrkiwe.

General Prelevi} je bio li~nost fascinantne memorije ineiscrpne stvarala~ke energije i kreacije. Znao je na hiqade

imena – od obi~nih srpskih redova do ~itavih biografija srp-skih kaplara, narednika, oficira, generala i na{ih vojvoda,znao je na hiqade datuma po starom i novom kalendaru, na hi-qade citata, podataka i cifara. Kada je o velikim bitkamagovorio, znao je po danima kada su, kako je govorio, „ki{e voj-nike i topove u glib zaglibile, kada su magle bajonete istupi-le i kada su studen i led danak u krvi uzimali i vojnike u kraj-puta{e pretvarali“.

General Prelevi} nije voleo svetla pozornice i mikrofo-ne. Voleo je da klik}e pred strojevima mladih vojnika, u~enika istudenata. Besedio je na karaulama, u kasarnama i vojnim {ko-lama, na poligonima i brodovima, spomenicima i grobovima, umuzejima i bolnicama i svuda gde je bio pozvan da stavi melem

Uo~i Dana pobede, kao galija carska iz „Plave grobnice”Milutina Boji}a, tiho je otplovio u e{elon Srpske vojske sapo~etka dvadesetog veka (1912–1918) general u penziji iprofesor Milorad – Mi{a Prelevi}.

G E N E RA L M I LO RA D-

M I [ A P R EL E V I ]

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

78

FAKULTET ZA MENAXMENT MALIHI SREDWIH PREDUZE]A

Venizelosova 31 Beogradraspisuje

KONKURSZa pripadnike Vojske Srbije za upis u {kolsku 2007/2008.godinuNa osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakul-

tetske diplome u oblasti menaxmenta upis na I godinu:- podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa sredwom

stru~nom spremom studenata I godine Vojne akademije;Upis na III godinu:- oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom- studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne akade-

mije- lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom);Na poslediplomske (master studije):- lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim ili

civilnim {kolama)- oficira sa zavr{enom komandno{tabnom {kolom (uz pri-

znavawe odre|enog broja ispita sa K[[-e);

Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije:- lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka (vojna

ili civilna).Na sve oblike prekvalifikacije (organizovawem kurseva i

seminara u skladu sa ugovorom koji je zakqu~en sa Nacionalnomslu`bom za zapo{qavawe) i osposobqavawa.

Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu nastavuformira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.

Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac po-~ev od 10. aprila 2007. god. i tako osigurati mesto u okviru upi-sne kvote.

Informacije na telefon: 3392 456 i 3392 460.

S

I za ovogodi{we takmi~ewe automobilista, koje }ebiti bodovano za Kup amaterskih auto-relija Srbije,vlada veliko interesovawe. Broj posada ograni~en,a krajwi rok za prijavqivawe je 8. jun 2007. godine.

P R I J A V A_________________________________________________________

Ime i prezime voza~a_________________________________________________________

Jedinstven mati~ni broj (JMB) voza~a_________________________________________________________

Ime i prezime suvoza~a_________________________________________________________

Adresa sa po{tanskim brojem mesta stanovawa

TELEFONI – fiksni:____________________________Mobilni:_______________________

Marka vozila:______________________________

Zapremina motora:_______________ cca

Potpisivawem ove prijave izjavqujem da vozim na sopstvenu odgovor-nost i da }u se pridràvati Zakona o bezbednosti saobra}aja na pu-tevima.

___________________________Potpis voza~a

NAPOMENA: Prijavu popuniti ~itko i poslati je najkasnije do 1. juna2007. na slede}u adresu: Redakcija magazina „ODBRANA” (Uz obave-znu naznaku „ZA RELI”) 11002 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19. (Vi{e pri-java se moè poslati u jednoj koverti)

ve je spreno za start ovogodi{weg, 31. po redu, auto-relija„Karavan prijateqstva”. Prve prijave su ve} pristigle. Tak-mi~ewe automobilista sastoji se u vo`wi po itinereru du-

gom oko 70 kilometara, dva ispita spretnosti (jedan u Aran|elovcu, adrugi u Kragujevcu) i re{avawa testa iz poznavawa Zakona o bezbed-nosti saobra}aja na putevima.

U organizovawe i izvo|ewe takmi~ewa prvi put se ukqu~io iAMK „Zastava” Racing Team iz Kragujevca, koji }e se pobrinuti dadrugi ispit spretnosti (IS-2) bude izveden na najboqi mogu}i na~in,dok }e se sudijska ekipa Oficirskog auto-moto sportskog kluba na}ina verifikaciji u Ora{cu i prvom ispitu spretnosti (IS-1) u Aran-|elovcu.

Predvi|eno je da trku otvori predsednik op{tine Aran|elovacdr Radosav [vabi}, kome }e na sve~anosti povodom progla{ewa po-bednika u Kragujevcu biti uru~en Zlatni kqu~ Oficirskog AMS.

V. R.

INSTITUT ZA STRATEGIJSKA ISTRA@IVAWA

IZVE[TAJkomisija o izboru u istraìva~ko i nau~no zvawe

U skladu sa ~lanom 145. stav. 3. Zakona o vojnim {kolama ivojnim nau~noistraìva~kim ustanovama (Slu`beni list SRJ br.80/94 i Slu`beni list SRJ br. 74/99 ) i ~lana 30. stav 3. Statuta

Instituta ratne ve{tine (Slu`beni list br. 31 od 25. 12. 2000.godine) izve{taji (predlozi) komisija o izboru u istraìva~ka inau~na zvawa izloèni su u biblioteci Instituta za strategijskaistraìvawa. Shodno tome, zainteresovana lica mogu da ostvareuvid u izve{taje komisija o izboru u zvawa slede}ih lica:

- prof. dr Vladimir Prvulovi} – u zvawe nau~ni savetnik;-dr Slavica Ratkovi}-Kosti} – u zvawe vi{i nau~ni saradnik;- pukovnik dr Dragan @ivkovi} – u zvawe vi{i nau~ni

saradnik;- major dr Dejan Stojkovi} – u zvawe nau~ni saradnik;- dr Nenad Petrovi} – u zvawe nau~ni saradnik;- pukovnik mr Zlatan Jeremi} – u zvawe istraìva~ sarad-

nik;- pukovnik mr Slavoqub Ran|elovi} - u zvawe istraìva~

saradnik;- pukovnik mr Dragan Krsmanovi} – u zvawe istraìva~ sa-

radnik;

-

potpukovnik mr Sr|an Milenkovi} – u zvawe istraìva~saradnik;

- mr Dmitar Tasi} – u zvawe istraìva~ saradnik.Navedeni izve{taj su izloèni u biblioteci Instituta u pe-

riodu od 17.05. 2007. godine do 16.06. 2007. godine.

TRADICIONALNI AUTO-RELI „KARAVANPRIJATEQSTVA”

SVE SPREMNO ZA START

7/23/2019 041 Odbrana


U hotelima VU Tara

OMORIKA sa depadansom JAVOR i BELI BORPla}awe: ~ekovima

administrativnom zabranominformacije na telefon

Vojnaturisti~ka agencija 011/3201-888VU Tara - sl u ‘ ba prodaje 031/593-530

D N N

M ESE^NIH R T

M E S T O G D E P O ^ I W E L E P O T A

S M O Z P RI P D NI KE

V OJS KE S RBI JE I MIN IS T RS TV O DBR N E

7/23/2019 041 Odbrana


Dono{ewem i dostavqawem re{ewa o administrativnoj

zabrani obavezujem se da }u u potpunosti izvr{avati

obaveze koje iz wega proisti~u, pod pretwom materijalne i

krivi~ne odgovornosti a u skladu sa propisima.

JMBG ___________________________________________________

KORISNIK USLUGE

TR BR. __________________________________________________

potpis ________________________________________________

br.lk _____________________

izdata od _____________________________________________

Na zahtev _____________________________________________

zaposlenog kod________________________________, da se na

wegovu zaradu-platu stavi administrativna zabrana, koju

prima preko Ra~unovodstvenog centra MO, radi isplate

obaveze prema Vojnoj ustanovi „Tara” – Bajina Ba{ta, za ko-

ri{}ewe ugostiteqsko-turisti~kih usluga, donosim

IZJAVA RADNIKA- KORISNIKA USLUGE

Saglasan sam da se od moje mese~ne zarade na ime

kori{}ewa ugostiteqsko turisti~kih usluga u hotelima Vojne

ustanove „Tara” po ra~unu br. _____ od _________ 2007.

godinu u iznosu od ________ dinara za pla}awe – otplatu

anuiteta, stavi administrativna zabrana i da se od moje

mese~ne zarade prilikom svake isplate od prve akontacije

obustavi iznos rate po kreditu i isti uplati na teku}i

ra~un VU „Tara” 840-954621-93 kod Uprave za trezor, sa

pozivom na broj _______________________________________

U slu~aju prestanka radnog odnosa ili u slu~aju neurednih

isplata zarade-plate ili iz bilo kog razloga obustava neb-

ude izvr{ena na teret zarade-plate, OBAVEZUJEM SE da }u

ukupan preostali dug za kori{}ene ugostiteqsko-turisti~ke

usluge platiti odmah i u celosti u korist teku}eg ra~una VU

„Tara”- Bajina Ba{ta br. 840-954621-93 kod Uprave za

trezor.

RE[EWEO ADMINISTRATIVNOJ ZABRANI

Na platu – zaradu radnika __________________________

stavqa se administrativna zabrana u ukupnom iznosu od

__________________________dinara, za kori{}ewe ugos-

titeqsko-turisti~kih usluga u hotelima Vojne ustanove

„Tara”, sa rokom od 6 ({est) meseci, s tim da:prva rata u iznosu od ________________________ dinara

dospeva u mesecu _________________________2007. godine,

a narednih 5 rata od po __________________ dinara

dospevaju u svakom narednom mesecu.

Obustavqeni iznos upla}ivati poveriocu VU „Tara” – Baji-

na Ba{ta, na teku}i ra~un broj 840-954621-93 sa pozivom

na broj ______________________________________________.

Obavezujem se da }emo ukoliko imenovanom po bilo kom os-novu prestane radni odnos o tome bez odlagawa obavestiti

VU „Tara” – Bajina Ba{ta, a administrativnu zabranu preneti

na poslodavca kod koga imenovani bude zasnovao radni

odnos, odnosno lica koje }e nastaviti daqu otplatu duga.

ORGAN FINANSIJSKE SLU@BE MP STARE[INA JEDINICE

______________________________ ______________________________

ADMINISTRATIVNA ZABRANA ZA PLA]AWE ODMORA U VU TARA

7/23/2019 041 Odbrana


Povodom 30 godina rada Vojna usta-nova „Tara” nudi sedmodnevni odmor usvojim hotelima „Omorika”, „Beli bor”i „Javor” uz posebne pogodnosti pla}a-wa na sedam mese~nih rata za pripadni-ke Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-je. Moè da se pla}a administrativnomzabranom preko Ra~unovodstvenog cen-tra Ministarstva odbrane ili ~ekovimagra|ana.

Akcija traje do 20. decembra, a onikoji se odlu~e za sedmodnevni boravakna Tari treba da se jave Vojnoturisti~kojagenciji ili slu`bi prodaje VU „Tara”i

da rezervi{u sme{taj (kada dolaze, zakoliko osoba, koji tip sobe èle i da li}e pansion ili polupansion). Na bazi teprijave bi}e im izra~unata cena sedmo-dnevnog boravka po vaè}em cenovnikuza pripadnike MO i VS. Prilikom po-tvrde rezervacije oni treba da uplate20 posto od obra~unatog iznosa na ra-~un VU „Tara”. Tada dobijaju vau~er odVojnoturisti~ke agencije ili potvrdu oizvr{enoj rezervaciji od slu`be proda-je VU „Tara”.

Ostalih {est rata (prva je akonta-cija od 20 posto od ukupnog iznosa) kori-snik usluge pla}a po zavr{etku boravka,

s tim {to slede}a rata stiè na naplatutek za 30 dana od zavr{etka odmora. Ad-ministrativnu zabranu, u dva primerka,treba overiti u nadle`noj vojnoj po{tiili ustanovi, a na recepciji VU „Tara”bi}e upisani iznosi {est rata za otpla-tu usluge, koju }e isplatiti Ra~unovod-stveni centar MO. Korisnik je duàn dabude kreditno sposoban {to potvr|ujepotpisivawem izjave na obrascu admini-strativne zabrane.

NAGRADAZA MILIONITOG GOSTAZa 30 godina rada u hotelima VU

„Tara” broj gostiju primakao se jednommilionu. Uz svoj jubilej, VU „Tara” nagra-di}e milionitog gosta sa desetodnevnimboravkom za ~etiri osobe u prezident-apartmanu i plus 20.000 dinara za van-pansionsku potro{wu. Dobitnik nagradumoè iskoristiti do 30. juna 2008, alije ne moè unov~iti niti preneti nekomdrugom.

Nagradu }e dobiti i gosti koji bu-du upisani pod brojevima 999.999 i1.000.001. Wima sleduje sedmodnevniboravak za dve osobe i mogu ga iskori-stiti tako|e do 30. juna 2008, s tim dadolazak najave 15 dana ranije.

Akcija Vojne ustanove „Tara” povodom 30 godina rada

SEDAM DANANA SEDAM RATAMilioniti gost kao nagradu dobija desetodnevni odmori 20.000 dinara za vanpansionsku potro{wu

VOJNA USTANOVA „TARA“ - Bajina Ba{ta Hotel „Omorika“

7/23/2019 041 Odbrana


1. jun 2007.

U K R [ T E

N E R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Rigorozan, nepopustqiv, 2. Muzi~ki instrument sli~an mawim guslama, lije-

rica, 3. Dvadesetosmo i 21. slovo azbuke, 4. Ta{na za dokumente, 5. Narodnoo-slobodila~ki rat (skr.), 6. Ime i prezime biv{eg rudarskog stru~waka, 7. Vrstanekada{weg ratnog broda, nav, 8. Lirski pesnik, 9. Rumunsko ensko ime, 10.Rimskim brojkama 101, 11. Intimnost, intimitet, 12. Sila, snaga (tur.), 13.Male, osu{ene i po{e}erene naranxe, 14. Mamci, 15. Odeqak, novi red (lat.),16. Nalik na srce, srcolik, 18. Televizijski ure|aj za prikazivawe filmova,19. Onaj koji zapli}e, koji stvara zabunu, 20. Mesto u Sloveniji, na Sutli, 21.Koja je nalik na zvono, zvonolika, 22. Vrata koja ne vode u ku}u sa ulice, nego izavlije, 24. Rasko{an, 25. Otrov u koji su se natapale strele, 27. Male kobile,28. Materija krvnog seruma koja rastvara strane }elije (mn.), 30. Metri~kastopa od dva kratka i jednog dugog sloga, 31. Dodatak rudama da se pospe{i to-pqewe, 32. Morsko kupali{te u Italiji, 33. Cika, pocikivawe, cilik, 34. DeoNove Gvineje, 36. Nered, krtog, 37. Reka u Italiji, Tevere, 38. Sen, sena, 40.Grani~na reka izme|u Finske i Norve{ke, 41. Planina i reka u Rusiji, 43. Ka-laj, 44. Vrsta ptice grabqivice, 46. Simbol tantala, 47. Nota solmizacije.

VODORAVNO:

17. ôvek sa sela, seqanin, seqak, 18. Te`wa da se izvesne slu`be, poloàj

ili dru{tvene delatnosti oslobode uticaja i uprave crkve i u~ine dostupnimsvim gra|anima, pa i neprosve}enim, laicima, 19. Vrsta severnog jelena, 20.Napraviti, izraditi kovawem, 21. Vrsta likovne tehnike (mn.), 23. Robotics So-ciety of Japan (skr.), 24. Popre~ne grede, nosa~i, 25. Su{eno meso {arana ise-~eno na kai{e, 26. [panski pesnik, Blas de, 27. Nasipati, natakati, 28. Ne-~ista èna, neopranica, 29. Crnomawasta èna, crnka, garavu{a, 30. Popu-laran naziv za studenta ekonomskog fakulteta, 31. Losos, pastrmka (zool.),32. Neskladan, nepravilan korak, 33. Okaliti, o~eli~iti, 34. Kow (pesn.), 35.Simbol radijuma, 36. Vrsta ki{nog mantila od nepromo~ivog platna, 37. Ma-{ina za stenografisawe, 39. Mu{ko ime, 40. Stru~waci za iranske jezike ikulturu, 41. empres, 42. Najvi{i vojni ~in, 43. Galerija, hodnik sa stubovima(gr~.), 44. Ma ~ije, bilo ~ije, 45. Verodostojnosti, istine (dem.), 46. lan bri-tanske radni~ke partije, 47. Ime pliva~kog asa Torpa, 48. Pristalice etaci-zma, 49. ûveni film Silvije Kristl, 50. Inèwer (skr.), 51. Slu`ba iznajm-qivawa automobila, 52. @iteqka Lipqana.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI] R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A -

V O D O R

A V N O : b e s k o m p r o m i s n o s t ,

P K S ,

e s p a r t o , k o n t a k t ,

b r a t , s t a l a k , G o r d a n a , h r a

n a ,

M e r i n , p i l e , m o t i v a t o r , R t a w ,

k a r i , i , v o d a , i n a , t , n i k a d , n a g l o , a l e , i p , N

o ,

N E B ,

N a i l a , A r a k s , l , I s t , p u m e ,

k , m r v a , s o d a , { t a f e l a j i , k o t a ,

L e n o n , t r n a

c , r a z d o r i , l e t o v i , v o k o , r a k u r s i ,

K a m e r o n , O g i , a u t o m a t s k a o b r a d a .

Beli: Kg1, De2, Tf1, Lc3, Sh5, a2, b2,c2, f2, g2, h2 Crni: Kg8, Dd5, Ta8, Lf5, Sg6, a7,b7, e4, f6, g7, h7

Sada }e partija biti vrlo brzoodlu~ena.

22.Lf6 Df7 23.Lg7 Sh4 24.Lc3 Sf3 25.gf3 Dh5 26.Dc4 Kf8 27.Dc5 Kf7 28.Dc7 Ke8 29.De5 Kf7 30.Dg7 Ke8 31.Dg8

1:0

Beli: Kg5, Ta2, Td8, Lf2, Lf3, Se2, d2 Crni: Kd1,Lb1,c2, c4, c5

Mat u dva poteza.

1. d4! Na 1…Kd2 2.dc5 mat.Na 1…c1D+ 2.Sf4 mat.Na 1…c1S 2. Sc3 mat.Na 1…cd3 2.Td3 mat.

Na 1…cd4 2.Td4 mat.

ZANIMQIVOSTIRIÂRD PETI

Na sedam od 15 turnira od1902. do 1907. godine RihardTajhman (1868-1925) zauzeo jepeto mesto, zbog ~ega je dobio na-dimak „Ri~ard Peti“.

JEDINI SLEPSer Teodor Henri Tejlor

(1900-1968) bio je profesor nakolexu u Oksfordu. Na Olimpi-jadi u Hamburgu 1930. bio je je-dini slep igra~.

[TAJNICI ÊRÎL

Me|u u~enicima V. [tajnicabio je i tada mladi Randolf er-~il, organizator [ahovskog klu-ba u Oksfordu, otac Vinstona,potoweg predsednika vlade Veli-ke Britanije.

REKORDNABRO[URA

Bro{ura o Me|uzonskom tur-niru u Cirihu 1953. godine, ~ijije autor Vasilij Smislov, {tam-pana je u 180 000 primeraka.

REKLI SU Strategija zahteva razmi- {qawe, taktika zahteva pos- matrawe. Maks Eve

PROBLEMV. L. Iton

1930.

li do o{tre i neizvesne pozicije.Crni je o~igledno u{ao u „nepozna-te vode“ i utro{io dosta vremenada nekako ispliva…

17.Sh5 Dc5 18.De2 f6 19.Tad1Lc3 20.Lc3 Td5 21.Td5 Dd5

IZABRANA PARTIJA

NEPOZNATE VODEStefanova - Kurajica

Solin, 2006.1.de Sf6 2.Lg5 Svetska prvakiwa Bugarka Anto-

aneta Stefanova ima titulu mu{kogvelemajstora i wen je rejting u vre-me dok je igrala ovu partiju bio2489. Bosansko-hercegova~ki vele-majstor Bojan Kurajica je po tom ra-~unu znatno ja~i (2555).

Beli servira malo re|i, no do-bar tre}i potez, pa je zanimqivo{ta }e se daqe doga|ati. OtvaraweTrompovskog.

2…Se4 3. Lf4 d5 4.e3 c5 5.Ld3 cd4 6.Le4 de4 7.ed4 e5 8.Le5 Sc69.Sc3 Da5 10.Lf4 La3 11.Lc1Lb4 12.d5 Se7 13.Ld2 0-0 14.Sge2 Lf5 15.0-0 Tfd8 16.Sf4 Sg6

Odigrano je niz originalnih iatipi~nih poteza, koji su rano dove-

7/23/2019 041 Odbrana


7/23/2019 041 Odbrana


PRODAVNICA "VOJNA KWIG A"u c e n t r u B e o g r a d a , u l i c a V a s e ^ a r a p i } a b r o j 2 2

n u d i :

magazin "Odbrana"

vojnostru~ne ~asopise

"Novi glasnik", "Vojno delo" i

"Vojnotehni~ki glasnik"

kwige u izdawu Novinskog centra

"Odbrana", "Vojnoizdava~kog

zavoda", ostalih vojnih i drugih

izdava~a sa temama iz vojne

nauke i tehnike, istoriografije,

geopolitike, medicine, ishranei druga stru~na i popularna

izdawa

kurseve stranih jezika na audio

-kasetama i kompakt-diskovima

kompjutersku literaturu

izdawa na kompakt-diskovima

geografske mape i planove

postere i kalendare

sklapaju}e makete aviona,brodova, vozila, vojnika i

pribor za wih

autorizovane replike naoru`awa

sabqe i bode`e

poslovnu galanteriju i

promotivne artikle sa oznakama

Vojske Srbije - priveske, zna~ke,

futrole za olovke i vizitkarte,

041 Odbrana

Documents

Transcript of 041 Odbrana