035 Odbrana

Godi

na III

Broj

35

1. m

art

200

7.ce

na 1

00 d

inar

a 1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

Ve`ba Vojske Srbijena Kalemegdanu

Ve`ba Vojske Srbijena KalemegdanuKU]A

OTVORENIHVRATA

I n t e r v j uI n t e r v j uGeneral-major prof. dr Miodrag Jevti}na~elnik VMA

SRETEWE2007

General-major prof. dr Miodrag Jevti}na~elnik VMA

KU]AOTVORENIHVRATA

ODBRAMBENAINDUSTRIJASRBIJE

ODBRAMBENAINDUSTRIJASRBIJE

SRETEWE 2007

P r i l o gP r i l o g

U f o k u s uU f o k u s u

4

I N T E R V J U

General-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik Vojnomedicinske akademijeKU]A OTVORENIH VRATA 8

Per asperaBRA]A PO MIGU 13

U FF O K U S U

Ve`ba Vojske Srbije na Kalemegdanu SRETEWE 2007 14

T E M A

Civilna za{tita SrbijePUT KOJIM SE MORA I]I 18

O D B R A N A

Na intervidovskom poligonu Pasuqanske livadePOGODAK PROFESIONALACA 22

250. raketna brigada najuspe{nija u V i PVONAJBOQI PO ÊTVRTI PUT 25

Posledice upotrebe kasetnih bombiZASEDA PODMUKLOG UBICE 26

Demilitarizacija dràvne granice PRIÂ O ÛVARIMA 30

P R I L O G

Odbrambena industrija SrbijeU NISKOM LETU 33

D R U [ T V O

Reforma visokog obrazovawaDIPLOMIRANI I(ILI) MASTER 53

SA

DR

@A

J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Du{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Dari

mir

BAND

A

1. mart 2007.

58

"Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

22

Investiciono (ne)odràvawe slu`benih stanova u novosadskom garnizonuSVAÎJE - KO NIÎJE 56

S V E T

Psiholo{ke operacije oruànih snaga SAD u IrakuOSVAJAWE SRCA I DU[E 58

O korenima islamske religije i xihadu (2)[IREWE I ODBRANA VERE 60

T E H N I K A

Za{tita informacija na bazi kvantne kriptografijeNEPROBOJNA [IFRA 64

Kako da postanete O-visnikO-GAME 66

I S T O R I J A

Posledwi srpski |eneral - ve{tina ratovawaKWIGA ZA IZUÂVAWE 68

Nove kwigeISTORIJSKA ÎTANKA ZA POKOLEWA 69

F E Q T O N

Topli~ki ustanak 1917. godine BUGARSKI TEROR I ZULUM 70

S P O R T

Projekat Nacionalne asocijacije za oru`je Srbije @ENA NA CRTI 80

77

RE^ UREDNIKA

5

KONVERZIJ A

Specijalni prilog u ovom broju na{eg lista posvetili smoodbrambenoj industriji Srbije. U razgovoru sa ~elnimqudima preduze}a namenske proizvodwe i Uprave za od-brambene tehnologije Ministarstva odbrane poku{alismo da sagledamo za{to nekada uspe{ne kompanije i pe-

rjanice izvoza na{e zemqe ve} godinama grcaju u problemimai koji su putevi za izlaz iz te nezavidne situacije.

Posle perioda napretka i razvoja sedamdesetih i osam-desetih godina pro{log veka, kada su na doma}em i svetskomtrì{tu ostvarivali vrlo zapaène rezultate, nizale su senevoqe koje su im zagor~ale ìvot – raspad dràve i Vojske,sankcije, inflacija, razarawe pogona u bombardovawu 1999.godine… Nisu ih zaobi{le ni nesre}e poput one pro{logodi-{we u Bari~u.

Dràva je, kao wihov ve}inski vlasnik, pomagala u re{a-vawu goru}ih pitawa i kupovala socijalni mir, ali nije moglada uposli proizvodne kapacitete jer su ulagawa u opremawe imodernizaciju oruànih snaga, zbog hroni~nog nedostatka fi-nansijskih sredstava, ve} duè vreme svedena na minimum. Sveto, dakle, ni blizu nije bilo dovoqno da ta preduze}a kona~nostanu na zelenu granu.

Konverzija dugovawa i potraìvawa u trajni ulog Repu-blike Srbije u kapitalu tih privrednih subjekata bio je spaso-nosni modus za kratkoro~ni izlazak iz krize, ali ne i za traj-no re{ewe problema.

Sa konverzijom proizvodnih kapaciteta vojnog programana civilni i{lo je mnogo teè. Dok je taj proces kod nekihpreduze}a zapo~et i okon~an jo{ pre nekoliko decenija, koddrugih ide jako sporo, a ponegde je, zbog specifi~nosti proiz-voda, gotovo nemogu}.

Uloga dràve u tom procesu, naravno, nije zanemariva.Naprotiv. Kao strate{ki partner mora im obezbediti povoq-nije uslove za poslovawe. Osnivawe Fonda odbrambene indu-strije, koji bi trebalo da im omogu}i jeftinije kredite za sa-naciju i modernizaciju proizvodnih pogona, uvo|ewe novih teh-nologija i obrtna sredstva neophodna za pokretawe procesaproizvodwe jeste, prema re~ima stru~waka, korak koji se o~e-kuje sa puno nade.

Nadu u boqe sutra odbrambene industrije Srbije budi ipristupawe na{e zemqe Programu Partnerstvo za mir, {to}e, kako se o~ekuje, preduze}ima te grupacije omogu}iti da lak-{e na|u inostrane partnere za zajedni~ki razvoj, proizvodwui plasman naoruàwa, municije i vojne opreme.

Pristupawe evroatlantskim integracijama svakako jestenova razvojna {ansa za preduze}a namenske proizvodwe, alito ne}e i}i ni brzo, ni lako jer tek treba raditi na usagla{a-vawu zakonskih procedura, standarda, dozvola i licenci. Jed-no je ipak sigurno. Opsta}e samo oni koji budu imali {ta daponude u èstokoj trì{noj utakmici i oni koji su u stawu dase brzo prilagode na nova pravila igre.

M

T

inistar odbrane Zoran Stankovi}, sa ko-mandantom Vazduhoplovnih snaga i protiv-vazduhoplovne odbrane general-majoromDraganom Katani}em, 26. februara pose-

tio je Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovi} uBatajnici.

Rukovodstvo Zavoda predo~ilo je ministruodbrane dinamiku radova na remontu borbenihaviona MiG 29, a bilo je re~i i o pitawima ve-zanim za aktuelnu problematiku i funkcionisa-we te ustanove.

Ministar Stankovi} je izrazio o~ekivaweda }e do po~etka naredne godine biti zavr{enremont ~etiri na{a aviona.

– Zadovoqni smo tempom kojim se zapo~etiposao obavqa i o~ekujemo da }emo uskoro po~etisa remontom i ostalih vazduhoplova, najpretransportnog aviona AN 26 i osam helikoptera– rekao je ministar Stankovi}.

Odgovaraju}i na pitawa novinara za{tose remontuju samo ~etiri od najavqenih pet MiG-ova, ministarje rekao:

– Pre nego {to smo ugovorili posao imali smo obe}awe da}emo biti oslobo|eni pla}awa PDV-a. Me|utim, ispostavilo seda smo, ipak, morali da platimo, pa je za tu namenu odvojeno oko~etiti miliona evra dodatnih sredstava.

6

AKTUELNO

Povodom 15. februara – Dana Vojske Srbije

PREDSEDNIK SRBIJE PRIREDIO PRIJEM ZAPREDSTAVNIKE VOJSKEPredsednik Srbije Boris Tadi} priredio je u Predsedni-

{tvu Srbije sve~ani prijem za predstavnike Vojske povodom Danadràvnosti i Dana Vojske Srbije –15. februara.

Prijemu su prisustvovali na~elnik General{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{, ~lanovi Kolegijuma na~elnika Gene-ral{taba, komandanti operativnih sastava i jedinica, ~lanovinajuspe{nije sportske ekipe u Vojsci u 2006. godini – Padobran-ske grupe Nebeske vidre i najboqi studenti Vojne akademije.

ZAHVALNICE ZA USPE[NUSARADWUPovodom Dana Vojske Srbije, ministar odbrane Zoran

Stankovi} uru~io je 14. februara zahvalnice institucijama sakojima je Ministarstvo odbrane veoma uspe{no sara|ivalo uprethodnoj godini.

Ministar Aleksandar Popovi} primio je zahvalnicu, koju jeMinistarstvo za nauku i za{titu ìvotne sredine dobilo za do-prinos u integrisawu nau~ne delatnosti u Ministarstvu odbraneu sistem nau~ne delatnosti u dru{tvu. Dràvni sekretar Mini-starstva unutra{wih poslova Mirjana Ora{anin primila je za-hvalnicu, koju je to ministarstvo dobilo za doprinos u pripremistrategijskih dokumenata sistema odbrane, a zamenik direktoraInstituta za intelektualnu svojinu Miodrag Markovi} – za stru~-nu pomo} koju je taj Institut pruìo u izgradwi sistema vrednova-wa inventivne delatnosti u Ministarstvu odbrane.

”Praznici se slave sa prijateqima tako da mi je veoma dra-go {to imam priliku da vam se i na ovaj na~in zahvalim za sarad-wu i pomo}“, rekao je tom prilikom ministar Stankovi}.

GENERAL PONO[ U ZDRU@ENOJ KOMANDI NATOANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov-

nik Zdravko Pono{ boravio je od 25. do 27. februara u Zdru-ènoj komandi Natoa u Napuqu, na Konferenciji vojnih stru~-waka novoprimqenih ~lanica Partnerstva za mir, a na pozivkomandanta admirala Harija Ulriha.

Ciq Konferencije u Napuqu bio je pruàwe podr{ke no-vim ~lanicama Partnerstva za mir. Tokom sastanka razmatranisu mogu}i oblici saradwe oruànih snaga novih ~lanica u okvi-ru Partnerstva. Razgovaralo se i o modalitetima wihove sa-radwe sa Zdruènom komandom Natoa u Napuqu.

U~e{}e na{e delegacije na Konferenciji bila je prilika zaja~awe uzajamne saradwe u oblasti odbrane zemaqa regiona.

M I N I S T A R O D B R A N E U V A Z D U H O P L O

R A Z G O V O R I E K S P E R

REMONT MIGO

KOOPERACIJA

Sni

mio

D. B

AN

DA

rodnevni razgovori eksperata Natoa i Srbije o mehanizmi-ma Partnerstva za mir i zakqu~ewu i primeni bezbedno-snog sporazuma te dve strane po~eli su 26. februara u Pa-lati federacije u Beogradu. U uvodnom izlagawu pomo}nik ministra odbrane Sneàna

Samarxi}-Markovi} istakla je da Srbija èli da doprinesetrajnom miru u regionu, u~estvuje u mirovnim operacijama podokriqem Ujediwenih nacija i vo|stvom Natoa i Evropske unije,te da pripremi svoje oruàne snage za potencijalno ~lanstvo uNatou. Kqu~ne oblasti saradwe sa Alijansom jesu demokratska

Ministar Stankovi} je izjavio i da je obezbe|eno pogonskogorivo za potrebe Vazduhoplovstva za dva naredna meseca, a da}e Ministarstvo odbrane ulagati napore da se na{im pilotimaomogu}i nesmetano letewe do kraja godine.

A. PETROVI]

7

Osmi sastanak Grupe Srbija–Nato

SIGNALI ZA JO[ USPE[NIJI RADOsmi sastanak Grupe Srbija–NATO za reformu odbrane, a

prvi nakon prijema Srbije u Partnerstvo za mir, odràn je 19.februara u Palati federacije. Sastanku su predsedavali po-mo}nica ministra odbrane za politiku odbrane Sneàna Sa-marxi}-Markovi} i direktor Direkcije za planirawe snagaNatoa Frank Boland. Na dnevnom redu skupa bila je analizadosada{wih aktivnosti i postignutih rezultata.

U uvodnom izlagawu predsedavaju}i su se sloìli da su pe-riod izme|u dva sastanka Grupe obeleìli prijem Srbije uPartnerstvo za mir i izbori koji su u januaru odràni u na{ojzemqi i izrazili nadu da }e i jedan i drugi doga|aj doprinetiradu radnih stolova koji postoje u okviru Grupe.

Na sastanku je istaknuto da je slede}i korak koji Srbijatreba da u~ini, kada govorimo o wenoj saradwi sa Severnoa-tlantskom alijansom, potpisivawe Sporazuma o za{titi pover-qivih informacija i podno{ewe Prezentacionog dokumenta,koji tek treba da usvoji Vlada Srbije, a ~iji su odbrambeni ivojni deo odobreni na Kolegijumu ministra odbrane.

Na sastanku, prisutnima su se obratili i ambasadoriKraqevine Norve{ke Hakon Blakenborg i Republike ItalijeAlesandro Meriola, koji su govorili sa stanovi{ta prethodnei aktuelne ambasade za kontakt sa Alijansom.

S. S.

NAÊLNIK GENERAL[TABAPRIMIO DELEGACIJU ITALIJENa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov-

nik Zdravko Pono{, sastao se 21. februara sa vojnom delega-cijom Republike Italije. Tro~lanu grupu italijanskih visokihoficira predvodio je genaral-major Mario Marioli, na~el-nik Tre}e uprave General{taba odbrane Italije. Razgovorimaje prisustvovao i ambasador Republike Italije u Srbiji Ale-sandro Meriola sa saradnicima.

General Pono{ informisao je goste o toku reformi si-stema odbrane Republike Srbije, a bilo je re~i i o mogu}nostiu~e{}a pripadnika na{e vojske u mirovnim misijama.

Delegacija General{taba odbrane Italije, koja je od ovegodine preuzela obavezu dràve za kontakte Srbije sa Sever-noatlantskom alijansom, izrazila je podr{ku reorganizaciji imodernizaciji Vojske Srbije i wenim naporima ka evroatlant-skim integracijama.

AMERI^KA DELEGACIJA U MINISTARSTVU ODBRANE SRBIJEU okviru trodnevne posete Beogradu, od 22. do 24. febru-

ara, predstavnik Kabineta ministra odbrane SAD Nejtan Bejni potpukovnik Skot Sili, u ime Evropske komande Oruànihsnaga SAD, sastali su se sa pomo}nikom ministra odbrane zapolitiku odbrane Sneànom Samarxi}-Markovi}. Na sastankuje, izme|u ostalog, bilo re~i o saradwi dva ministarstva, bu-du}im sporazumima sa SAD i podr{ci koju SAD daju ProgramuPartnerstva za mir.

– Mi ne}emo stati s reformom. Insistira}emo na razvi-jawu aktivnosti u vezi sa programima Partnerstvo za mir i dr-àvne saradwe sa Ohajom – rekla je tom prilikom Sneàna Sa-marxi}-Markovi}.

Goste iz SAD primio je i na~elnik General{taba VojskeSrbije general-potpukovnik Zdravko Pono{.

S. \.

O V N O M Z A V O D U ” M O M A S T A N O J L O V I ] ”

A T A N A T O A I S R B I J E

OVA PO PLANU

kontrola sistema odbrane, planirawe i finansirawe tog si-stema i upravqawe resursima, vojno obrazovawe, obuka i dok-trina, vojnomedicinske slu`be, atomsko-biolo{ko-hemijska od-brana, rad Grupe Srbija–Nato za reformu odbrane, izu~avawestranih jezika, konceptualni, planski i operacioni aspekti u~e-{}a u mirovnim i humanitarnim operacijama.

Direktor Direkcije Natoa za evroatlantske integracije ipartnerstvo dr Jaroslav Skowe~ka izloìo je ciqeve i mehani-zme partnerstva:

– Ime igre je integracija, i svi mi doprinosimowenom uspehu, za koji su bitne tri kqu~ne re~i: koo-peracija, reforma i edukacija. Kada je re~ o koope-raciji, treba da znate da mi organizujemo saradwuizme|u dràva i u tome smo nenadma{ni. Uz to, po-maèmo dràvi da se reformi{e i modernizuje ceosvoj sistem. Na{a pomo} odnosi se i na oblast edu-kacije, odnosno uskla|ivawa mi{qewa. Da bi pret-hodne dve stvari bile uspe{ne, treba obrazovati voj-sku, civile, dràvne slu`benike, javnost, {to zahte-va rad s pojedincima – rekao je izme|u ostalog drSkowe~ka.

Na konsultacijama su u~estvovali predstavniciKabineta predsednika Republike Srbije, ministar-stva odbrane, finansija, unutra{wih i spoqnih po-slova, nauke, pravde, ali i eksperti Natoa za javnudiplomatiju, politiku odbrane i planirawe snaga.

S. \OKI]

Sni

mio

Z. P

ERGE

A I EDUKACIJA

1. mart 2007.8

Vojnomedicinska akademija, 2. marta, obeleì}e 163 godine posto-jawa. Nastala je ukazom kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, kojim jeregulisano ustrojstvo vojnih bolnica, i sve do danas ostala jedanod najvrednijih delova saniteta, vojske i dràve. O wenom sada-

{wem statusu i planovima za budu}nost razgovarali smo sa na~elnikomgeneral-majorom prof. dr Miodragom Jevti}em.

– Kada govorimo o statusu VMA zapitao bih se da li takva institu-cija treba o tome da razmi{qa. Ona ga odavno ima i on je priznat. Mimoèmo da govorimo o ne~emu drugom, o poloàju u zdravstvenom siste-mu dràve Srbije, u wenom akademskom prostoru i u nau~noistraìva~-kom sistemu. Oni u na{em okruèwu koji su ugasili svoje vojnozdrav-stvene ustanove sada imaju velike probleme. Me|unarodna zajednica jeispostavila zahteve, a oni nisu jednostavni i mogu se kvalitetno ispuni-ti samo u dobro organizovanim zdravstvenim ustanovama koje imaju bo-gato iskustva.

Vojnomedicinska akademija jezna~ajna institucija i postojidovoqno dugo da jeprepoznatqiva svim na{imgra|anima. Danas je mnogi videkao nacionalno blago, a ve}inana{ih dobronamernih kolega iprijateqa smatra je hramomnauke i medicine. Mi kojiradimo u woj, smatramo jevelikom ku}om zdravqa, ~ija su vrata uvek otvorena - isti~e u intervjuu za na{ list povodom dana VMAgeneral-major prof. dr Miodrag Jevti}.

GENERAL-MAJOR PROF. DR MIODRAG JEVTI]

NAÊLNIKVOJNOMEDICINSKE

AKADEMIJE

KU]AOTVORENIH

VRATA

Zadovoqan sam {to smo i tehnolo{ki unapredili rad.Prioritet je bio da nabavimo najmoderniji skener, {to nas jedefinitivno uvrstilo u institucije koje mogu da primene najsa-vremenije dijagnosti~ke metode. I ne samo to. Mi smo tokompro{le godine uloìli sredstva u nadogradwu linearnog akce-leratora, koji je sada najsavremeniji u ovom delu jugoisto~neEvrope i koji moè znatno da unapredi le~ewe onkolo{kih bo-lesnika. Daqe, otvorili smo moderni, sterilni, hematolo{kiblok, koji je najboqe opremqen u ovom delu Evrope i koji pruàvelike mogu}nosti za le~ewe hematolo{kih bolesnika, a wihsmo do sada slali u inostranstvo.

Nisam, me|utim, zadovoqan, kaoni moje kolege, {to nismo uspeli da po-ve}amo standard zaposlenih i boqevalorizujemo uloèni trud, jer ovi qu-di to zasluùju. Naknada za na{e de-ùrstvo je vi{estruko nià nego u ve-}ini zdravstvenih ustanova u Srbiji.A za ~u|ewe je da nastavnici na VMAne primaju nijedan dinar za svoj na-stavni~ki rad. A samo pro{le godineovde se obu~avalo oko 400 medicin-skih stru~waka.

Da li je reorganizacija VMA da-la pozitivne rezultate?– Kako da ne. Mi smo sada savre-

mena medicinska institucija po uzo-rima i standardima ve}ine evropskihdràva. Imamo mo}an dijagnosti~ko-poliklini~ki centar, sa 51 specija-listi~kom ambulantom, povezan sa di-jagnostikama koje mogu u svakom mo-mentu, za jedan dan, da do|u do kona~-ne dijagnoze i procene zdravstvenogstawa bolesnika. Forsiramo i ono{to je u Evropi normalna stvar, rad

Vojnomedicinska akademija decenijama neguje najvi{i nivozdravstvene za{tite, tzv. tercijerni nivo, i ako nam i{ta tre-ba onda je to taj nivo zdravstvene za{tite, jer mi ne moèmove~ito da {aqemo najteè bolesnike u inostranstvo i tako tro-{imo pare ovog naroda. Vreme je da koristimo ovo {to imamoovde i da na{e stru~ne i ostale kapacitete stavimo u slu`bunaroda. Dakle, VMA je institucija koja mora da se funkcional-no i komplementarno integri{e u zdravstveni sistem Srbije.

Moète li da objasnite {ta to ta~no porazumeva? – Moèmo da pomogne u mnogim oblastima u zdravstvenom

sistemu Srbije, pogotovo tamo gde smolideri na{e medicinske profesije, imi to uporno nudimo Ministarstvuzdravqa, Republi~kom fondu zdrav-stvene za{tite, nudimo gra|animaSrbije. Tu definitivno VMA ima svo-je mesto. Mo`da je najboqe re{eweda se VMA pozicionira kao peti kli-ni~ki centar u dràvi. Isto tako,VMA mora da ostane i u sistemu od-brane, jer su mnogi zahtevi u oblastipreventive, preduzimawa mera uuslovima masovnih katastrofa, u~e-{}a u mirovnim misijama ili u me|u-dràvnoj saradwi specifi~ni.

Zna~ajan segment na{eg rada je iedukacija mladog kadra. Po tome smoprepoznatqivi i na {irem prostoruod nacionalnog. Va`no je napomenutida kolege iz inostranstva ponovo do-laze kod nas. A na{a {kola i na{eedukacione mogu}nosti su izvanredne.Trenutno ovde radi 180 doktora i ma-gistara nauka, 135 je nastavnika,profesora i docenata, a to je ogro-man stru~ni potencijal. I mi to èli-mo da podelimo sa na{im kolegama samedicinskih, stomatolo{kih i farmaceutskih fakulteta.Sem toga, decenijama je VMA poznata po nau~noistraì-va~kim projektima i doprinosu nauci. Dobar deo na{egkapaciteta – prostornog, kadrovskog i tehnolo{kog –usmerili smo na negovawe tog segmenta rada i brojni sunau~noistraìva~ki projekti i radovi odatle potekli. Uovom momentu su jasno profilisana dva meganau~noi-straìva~ka projekta sa 45 nau~noistraìva~kih zada-taka.

O VMA se tokom pro{le godine mnogo pisalo i pri-~alo, a progla{eni ste i za super brend Srbije.îme se ponosite?– Naravno da se ponosimo zbog izbora VMA za super

brend Srbije, ali to }emo obeleìti drugom prilikom. A{ta je to {to je obeleìlo proteklu godinu i ~ime sam naj-zadovoqniji? Najzadovoqniji sam {to smo uspeli da o~u-vamo VMA, uprkos velikim pote{ko}ama u kojima smo sena{li. Uspeh je {to smo blagovremeno definisali stra-te{ke ciqeve u na{em radu. Najpre smo uloìli u kadari stru~wake. Pedeset lekara mla|ih generacija, ali isredwe dobi, uputili smo {irom sveta da usvoje najnovijadostignu}a u oblasti medicine, i da ih primene kod nas.Drugi strate{ki interes jeste da jo{ {ire otvorimo na-{a vrata i kapacitete svim gra|anima u zemqi. Mi sadaradimo pet dana u nedeqi. I zaista se na VMA upu}uje naj-ve}i broj najteè obolelih i vi{e se ne postavqa pitaweda li ima mesta za nekoga i da li za VMA treba veza. Netreba veza. Jedina uslov je zdravstveni problem i èqa ipotreba pacijenta da se kod nas le~i.

Spremni smo da od zdravstvenog sistemadràve preuzmemo sve obaveze koje dogo-vorimo, ali je nama, kao dràvnoj insti-tuciji, mesto u sistemu odbrane, jer smodeo saniteta, i na vrhu smo piramide voj-nog zdravstva. Potpuno smo ube|eni daministarstva odbrane i zdravqa na{edràve uz malo voqe i kompromisa moguda re{e na{ status.

Vrhunski stru~waci na VMA rade sa punoentuzijazma, ali se on s vremenom iscr-pi. Entuzijazam je potro{na kategorija;vredi do odre|ene granice, ali kad pre-vazi|e mogu}nosti tolerancije onda stru-~waci moraju da traè druga re{ewa.Nama to nije svejedno, ali ih moramo raz-umeti. Zato o~ekujemo da nam dràva, za-konodavac i pretpostavqeni pomognu dastru~wake boqe platimo i da zadrìmokadar.

tro{kova na{ih medicinskih usluga.To je dalo veliku potporu i za mnoge

druge aktivnosti, a stekli smo i pove-rewe tih fondova, jer smo savesno iodgovorno izvr{avali svoje zadatke.Sve {to je dogovoreno i ugovorno, a{to je VMA prihvatila, izvr{eno je navreme, kvalitetno i pouzdano. Najno-vija vest je da }emo pomo}i zdravstvuzemqe tako {to }emo sa liste ~ekawau Srbiji preuzeti 1.500 bolesnika ko-jima }e na{i stru~waci operisati ka-tarakte. Saradwa postoji i u oblasti-ma neurohirurgije, nefrologije, inva-zivne kardiologije, hematologije, or-topedije, transfuziologije, gde god na-lazimo zajedni~ke interese. Bilo bidobro da se u narednom periodu sve touveè u jedan sistem u kome bismoskladno funkcionisali i omogu}iligra|anima Srbije da im ovde pruìmousluge bez prepreka kojima su sada iz-loèni. VMA definitivno treba sta-viti na listu zdravstvenih ustanovaSrbije u koju gra|ani Srbije moraju imogu do}i.

Veoma smo zadovoqni {to su odli~-ne rezultate dali komercijalni pro-grami, poput sistematskih pregleda zazaposlene koje koristi ve}i broj ugled-nih kompanija, a potpisali smo i ugo-vore o dobrovoqnom dopunskom i do-datnom osigurawu sa osiguravaju}imdru{tvima Delta-generali i DDORNovi Sad,

Ne ~ini li vam se da tako mo}nii smetate konkurenciji? Ranije suvam, neretko, upu}ivane i otrov-ne àoka?– Ranije da, ali mnogo mawe pro-

{le godine. Mi smo otvorili sva vra-ta i na{e kolege mogu da vide {ta miradimo. VMA se ne boji konkurencije.Mi èlimo ”zdravu” konkurenciju ide-ja, rada i rezultata rada. Znamo da suu mnogim oblastima na{i stru~wacilideri, ali isto tako znamo i da smo unekim oblastima “tanki”. Ni mi, nina{i pretpostavqeni, ne èlimo pa-ralelan sistem i ne}emo uporno daforsiramo u na{oj ustanovi razvojonoga {to dobro funkcioni{e u Beo-gradu ili negde u Srbiji, a da za to nepostoji potreba s obzirom na broj

stanovnika ili potreba dràve. Ima mesta za svakog ko zna iume kvalitetno da radi. Mi smo spremni na razgovore i kom-promise kako bi se postigla racionalizacija u funkcionisa-wu zdravstvenog sistema.

Zna se da }e medicinski stru~waci me|u prvima odlazi-ti u mirovne misije u svetu. Koliko je qudi obu~eno za tenamene?– Sanitetska slu`ba na tome intenzivno radi. Sticajem

okolnosti, po{to je VMA najve}a ustanova, najvi{e je u woj iura|eno. Pre nekoliko dana vratilo se 35 na{ih lekara i me-dicinskih tehni~ara - iz VMA, Vojne bolnice Ni{, Centra voj-nomedicinskih ustanova Beograd i VMC Novi Sad - koji su bili

po modelu dnevne bolnice, dnevne hi-rurgije. Prvi smo u na{oj zemqi stvo-rili uslove za to i ve} radimo oko 30odsto hirur{kih intervencija u dnev-noj bolnici. U svetu se po tom modeluradi ~ak 70 odsto.

Prvi smo u na{oj zemqi uveli imodel funkcionisawa odeqewa zazdravstvenu negu, pa VMA nema vi{eglavnu sestru, ve} na~elnika odeqewasa dve pomo}nice – jedna ima zadatakda unapre|uje znawe medicinskih se-stara, a druga da se brine o podizawuusluga na nivou sestrinske nege. To jedalo odli~ne rezultate, podiglo moti-vaciju sestara i {iri se Srbijom.

Tako|e je izuzetno zna~ajan radodeqewa za prevenciju intrahospi-talnih infekcija, a formirali smo icentar za transplantaciju organa.Uveliko se rade transplantacije bu-brega, ko{tane srì, mati~nih }elija,aktiviran je program transplantacijejetre. Zajedno sa kolegama iz Srbijenameravamo da znatno unapredimoovaj segment na{e profesije. Formi-rali smo centar za klini~ku farmako-logiju, i jo{ nekoliko drugih organiza-cijskih celina koje pomaù da boqomorganizacijom pratimo ono {to je no-vo u svetu, a da zadovoqimo na{estru~ne potrebe za obrazovawem i is-traìva~kim radom.

Kakva je saradwa sa Republi~kim fondom zdravstveneza{tite?– Moram na{u javnost obavestiti da smo uspostavili iz-

vanrednu saradwu sa republi~kim fondovima zdravstvene za-{tite, najpre Srbije, pa Crne Gore i Republike Srpske. To namje omogu}ilo da, i pored buxetskih restrikcija sa kojim smo sesuo~ili tokom pro{le godine, funkcioni{emo, dodu{e, na re-striktivan na~in, ali tako da nikome ne uskratimo nijedan neo-phodan lek. U ovom momentu VMA ne duguje nikome ni dinara.Zahvaquju}i takvoj saradwi sa fondovima zdravstvene za{titei odli~noj organizaciji, obezbedili smo veoma dobru naplatu

10 1. mart 2007.

Za pet nedeqa koliko radi najmodernijimultislajsni skener otplatili smo 10 od-sto sredstava angaòvanih za wegovu na-bavku. Mo`da je to podstrek za nove in-vesticije.

Mi sada radimo pet dana u nedeqni zasve gra|ane, i vi{e se ne postavqaju pi-tawa da li ima mesta za nekoga na VMA ida li treba veza. Nikome ne treba veza.Sa VMA niko nije vra}en i ne}e. Zdrav-stveni, a ne nacionalni, verski ili bilokoji drugi status su na{ dominantni pro-fesionalni interes.

Svi koji su proteklih godina dolazili naVMA i koji su imali priliku da sagledajukako radi na{a organizacija i rezultatekoje postiè, bili su fascinirani. Vero-vatno su imali odre|ene predrasude, alije ~iwenica da su pro{le godine sve de-legacije (21 na najvi{em nivou) odalepriznawe na{oj sanitetskoj slu`bi – onom {ta ona moè, {ta zna i kakve re-zultate ostvaruje.

Ulagawe u najsavremeniju opremu: novi skener

na kursu u Norve{koj i oni su nakon jezi~ke pripreme potpunoosposobqeni za izvr{avawe sanitetskih zadataka u okviru mi-rovnih misiji.

Protekle godine imali smo intenzivne susrete sa na{imkolegama iz Norve{ke, Nema~ke, Holandije, SAD, u kojima smonastojali da usaglasimo sve standarde koji postoje u Evropi ikoji su prihvatqivi u kontekstu procedura i organizacije zbri-wavawa u uslovima masovnog povre|ivawa. Na{a iskustva suogromna i svet se za wih interesuje, ali je neophodno u multi-nacionalnim kontigentima medicinskih snaga usaglasiti mere ipostupke, dobro ih uve`bati kako bi sve funkcionisalo bez po-te{ko}a. Najpre treba savladati jezi~ke i stru~ne barijere.Mi na tome uveliko radimo i u narednom periodu mo}i }emosami da obu~avamo na{e qude za instruktore.

Jesu li medicinski poslenici dovoqno prou~ili na{aposledwa ratna iskustva, izvukli pouke i ugradili ih udoktrinu ili su ostala neispri~ana pri~a?– Mislim da na{a saznawa i iskustva nismo dovoqno pre-

do~ili svetskoj stru~noj javnosti, a za takvim informacijama

postoji velika “glad”. Na bilo kom evropskom ili svetskom kon-gresu ili stru~nom skupu gde se pojavimo, bilo gde da odemo, ko-lege èle da znaju {ta su na{i doktori preduzimali u konkret-nim situacijama – na primer u oblasti politraume, raznora-znih intoksikacija, raznovrsnih infektivnih àri{ta, post-traumatskog stresnog sindroma. Naravno, ostaje kao zadataksvima nama koji godinama radimo i koji imamo ta iskustva da ihpreto~imo u ne{to {to }emo dovoqno argumentovano i objedi-weno ostaviti generacijama mladih lekara i ponuditi ih na-{im kolegama u svetu, jer nemamo pravo na zaborav – bolestani povre|en ~ovek u bilo kojoj naciji pripada ima pravo da u po-trebnom trenutku dobije najboqu medicinsku pomo}.

Kada }e VMA biti akreditovana kao nau~na ustanova unau~noistrìva~kom sistemu Srbije i kada }e postatinastavna baza za diplomsku nastavu?– Akreditacija VMA kao nau~noistraìva~ke ustanove je

pri samom kraju. Sve {to je nadle`no ministarstvo traìlo mismo uradili, pripremili i dostavili i imamo ~vrsto obe}aweministra za nauku da }e se uskoro formalizovati na{a akre-ditacija. To automatski podrazumeva ukqu~ewe u nau~ne projek-te i wihovo finansirawe.

Druga stvar je u~e{}e VMA u nastavi. Treba re}i da imamoizvanrednu saradwu sa svim fakultetima u zemqi, i moèmo dagovorimo samo o wenim modalitetima. Sa univerzitetima i me-dicinskim fakultetima u Kragujevcu, Novom Sadu, Ni{u i Kosov-skoj Mitrovici izvanredno institucionalno sara|ujemo, tako dana{i profesori i nastavnici ve} u~estvuju u dodiplomskoj, po-slediplomskoj nastavi, u izradi i odbrani magisterijuma i dok-torata i u ispitnim komisijama. Sa Medicinskim, Stomatolo-{kim i Farmaceutskim fakultetom u Beogradu gadinama negujemosaradwu, ali je sada moramo institucionalizovati. Mi o~ekuje-mo da tokom ove godine uslede neposredni razgovori i da ih do-vedemo do kraja. U ovom momentu smo pridruèni ~lan zajednicemedicinskih fakulteta Srbije. I to ne{to zna~i za po~etak.

Danas se uveliko pri~a o smawewu zaposlenih u sistemuodbrane. Da li }e najavqene reformske promene pogo-diti i VMA?– Ja nisam odgovaraju}i sagovornik za tu temu, jer se kod

nas u vojsci zna ko {ta i kako radi. Me|utim, isti~em slede}e –VMA ne smawuje broj svojih korisnika. Svi vojni osiguraniciostaju to i daqe, bez obzira na to da li su u penziji ili ne.Objektivno, mi vi{e nemamo mogu}nosti da smawujemo kadar,jer smo sve mogu}nosti znatno iscrpeli transformacijama uproteklom periodu. Napustio nas je odre|en broj stru~waka, pasada imamo potrebu da primimo mla|e, perspektivne i ambici-ozne lekare, koji èle da rade ovde, ali i odre|en broj medi-cinskih sestara, jer je na{a ustanova bila poznata ne samo postru~nosti lekara nego i po zdravstvenoj nezi.

Nabavka savremene opreme uvek je va`na vest. Ali je na-bavka skenera koji je kupila VMA izazvala interesova-we u javnosti, ne zbog ure|aja ve} zbog wegovog osve{te-wa. Za{to je to u~iweno?– Ako je i{ta transparentno ura|eno i u skladu sa propi-

sima, i ~emu se posve}ivala posebna pa`wa, to su nabavke sa-nitetskih potro{nih sredstava i savremene opreme. I ja se po-nosim {to pro{le godine za ovu ustanovu nije vezana nijednaafera. Nabavka skenera je druga pri~a i imali smo velikih po-te{ko}a. A za{to smo ga osve{tali? Procenili smo da je to uduhu na{e tradicije, da je potrebno i na taj na~in obeleìtipo~etak rada skenera, jer je uloèno toliko truda, muka i èqesvih zaposlenih na VMA. Nismo mogli da se pomirimo sa ~iwe-nicom da VMA tehnolo{ki zaostaje. Definitivno pravda posto-ji i mi smo je prepoznali i na taj na~in.

Mira [VEDI]Snimio Darimir BANDA

11

12

DOGA\AJI

Susret generala Pono{a i Katera

NASIQE NE]E BITI TOLERISANOU ni{kom Klubu Vojske 21. februara odràn je sastanak na-

~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdrav-ka Pono{a i komandanta Kfora nema~kog generala Ronalda Kate-ra. Tom prilikom razmewene su informacije i procene o stawubezbednosti na Kosovu i Metohiji, Kopnenoj zoni bezbednosti i naadministrativnoj liniji prema Kosmetu i sagledane daqe mogu}no-sti za unapre|ewe saradwe.

”Ciq sastanka nije bio da unapredimo mere poverewa - na-glasio je general Pono{ - zato {to smo se saglasili da je ta mi-sija ve} obavqena i da smo izme|u Vojske Srbije i Kfora izgradi-

li odnose potpunog poverewa. Iskoristili smo ovu priliku da jed-ni druge uverimo da pa`qivo pratimo {ta se doga|a na terenu.Vojska Srbije i Kfor su spremni da situaciju drè pod kontrolomsa obe strane administrativne linije”.

U svom obra}awu komandant Kfora general-potpukovnik Ro-nald Kater je istakao da dobra saradwa Vojske Srbije i Kforapomaè multinacionalnim snagama da boqe obave svoju misiju naKosmetu. ”Ne}emo tolerisati nijedan vid nasiqa i odlu~no }emoreagovati. Kqu~na poruka koju upu}ujemo je da }emo misiju obavqa-ti nepristrasno i za sve qude na Kosovu, nevezano za wihovu na-cionalnost i etni~ku pripadnost”, rekao je general Kater.

LETELICE PREDMETDEOBNOG BILANSAPovodom najnovijih spekulacija u javnosti o letelicama koje

su ostale u Crnoj Gori posle razdvajawa Srbije i Crne Gore, Upra-va za odnose s javno{}u Ministarstva odbrane Srbije izdala je20. februara saop{tewe, u kome se kaè da je Vojska zaintereso-vana za deo letelica i da javna naga|awa o broju vazduhoplova ko-je }e Srbija traìti ne}e doprineti zajedni~kom interesu Srbijei Crne Gore.

Razmatrawe eventualne podele letelica bi}e predmet deob-nog bilansa Srbije i Crne Gore. Ministarstvo odbrane RepublikeSrbije o~ekuje da }e, kao i sva do sada razmatrana pitawa, i ovobiti re{eno tako da zadovoqi obe strane.

Ministarstvo odbrane isti~e da je u procesu razdvajawa dr-àvne zajednice imalo konstruktivnu ulogu i da }e tako ostati ikad je re~ o mogu}oj podeli letelica, koja }e biti predmet dogovo-ra dveju dràva, kaè se u saop{tewu Uprave za odnose s javno-{}u.

U Crnoj Gori su, nakon istupawa iz dràvne zajednice, ostalaukupno 43 vazduhoplova – 21 avion i 22 helikoptera.

Na pisti u Golubovcima nalazi se 17 {kolsko-borbenih avi-ona G-4 supergaleb, ~etiri {kolske utve-75, pet transportnih he-likoptera Mi-8 i 17 helikoptera gazela op{te namene i u borbe-noj, odnosno izvi|a~koj varijanti.

POTPISAN PLAN VOJNE SARADWE SA HRVATSKOMPomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sneàna

Samarxi}-Markovi} i pomo}nik ministra odbrane RepublikeHrvatske za odbrambenu politiku Igor Pokaz, 22. februara uBeogradu, potpisali su Plan bilateralne vojne saradwe za2007. godinu.

^lanovi hrvatske delegacije sastali su i sa na~elnikom Ge-neral{taba Vojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Po-no{om i direktorom Direkcije za Nato pri Ministarstvu spoq-nih poslova Srbije Milanom Milanovi}em. Na sastancima serazgovaralo o unapre|ewu bilateralne vojne saradwe.

AUSTRIJSKA DELEGACIJAU CENTRU ZA MIROVNE OPERACIJEDelegaciju Ministarstva odbrane Republike Austrije, za-

duènu za mirovne operacije, 21. februara, u Centru za mirov-ne operacije u Beogradu primio je zastupnik na~elnika Centrapukovnik Zoran Devi} sa saradnicima.

Tom prilikom vo|eni su razgovori o organizaciji kursa lo-gistike za pripadnike Ministarstva odbrane i oruànih snagaSrbije i zemaqa iz regiona, koji }e austrijska strana podràti.

Sa austrij-skom delegacijomvo|eni su razgo-vori i o ostvari-vawu planiranihkurseva u 2007.godini, ali i opredlozima za{kolovawe i po-ha|awe kurseva uAustriji tokom2008. godini, potom o kursevima stranih jezika u Srbiji i Au-striji, konceptu obuke u austrijskim oruànim snagama i semi-naru o civilno-vojnoj saradwi, koji bi se sprovodio u Austriji.

Sastanak je dogovoren na inicijativu austrijske strane, ka-ko bi se sagledali bilateralna saradwa u teku}oj i predlog ak-tivnosti za idu}u godinu.

PRIPREMA VE@BE ”DUNAVSKA STRA@A 2007”U Beogradu je od 19. do 22. februara odràn sastanak

predstavnika ministarstava odbrane i vojske Srbije, Rumunije iBugarske, na kome su nastavqene pripreme za ve`bu ”Dunavskastraà 2007”. Na tom skupu, ~etvrtom po redu, utana~ene su po-jedinosti ve`be, koja }e se krajem juna odràti na Dunavu, i usa-gla{eni odgovaraju}i dokumenti neophodni za weno odvijawe.

Ve`ba }e biti izvedena prema proceduri Natoa, a ima}edve bilateralne sekvence i jednu u kojoj }e, na trome|i Rumunije,Bugarske i Srbije, u~estvovati sve tri strane.

Predstoje}a ve`ba treba da pokaè spremnost oruànihsnaga, ali i drugih instiutucija tri dràve, u suprotstavqawusavremenim bezbednosnim izazovima.

Tokom boravka u Beogradu delegacije Rumunije i Bugarskeposetile su Vojnofilmski centar ”Zastava film” i Novinski cen-tar ”Odbrana”.

M E \ U N A R O D N A S A R A D W A

1. mart 2007.

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

N

Pred Sretewepoleteli supenzioneri VJ.Migovi, galebovi,a i poneki orao.Srpski borbeniavioni su, posletoliko godina,bili novascenografijabeogradskoghorizonta nadU{}em. Ali biloje to „u krugudvojke“, tako da jenekim osetqivimìteqimaBeograda sve tozna~ilo „vi{akbuke“. Za kojimesec polete}e iremontovanimigovi-29, ali neu krugu dvojke.Tamo }e i daqekloparatitramvaji, jedinaprevozna sredstvastarija od srpskeavijacije.

Z

Autor je komentator lista ”Politika“

13

amalo da pro{le sedmice izbije muzejska aferaizme|u Srbije i Crne Gore. Muzejska zbog toga {tosu neki avioni vr{waci staramajki dana{wih pi-

lota. Mada tu ima aeroplana, koji su, kao i neki drè-}i starci, u veoma dobrom stawu. I tako su na Aero-dromu u Golubovci (kod Podgorice), ostale 43 srpskeletelice.

Da l’ one lete ili venu od ~e`we – ne zna se. Alise zna (tvrdi se) da je ta matora tehnika vlasni{tvo Sr-bije. Takva informacija je stigla iz na{e vojske, a ne-{to kasnije su je potvrdili nadle`ni dràvni organi. Uskladu s tim, o~ekivalo se da Crnogorci lepo spakuju tena{e vazduhoplove, i otprave ih put Batajnice.

Ali ni{ta se vi{e ne radi na ~ast i obraz, brat-sko poverewe i ve~nu qubav. Nijedna od tih stvari netraje duè od lo{eg pam}ewa. Spor oko aviona i heli-koptera ionako ima, pre svega, folklornu notu. Jer akoho}emo pravo, te letelice mogu da posluè bilo ~emu,osim da lete. Tako da bi se postavilo ozbiqno pitawekako ih prevaqati preko brda amo, ~ak i da ih se Crno-gorci ratosiqaju.

Oni, pak, odlu~no reko{e: jok! Ne damo ono {toje na{e! Da je to na{e (wihovo), kazuju oni, dokazuje~iwenica da su mnogi avioni, a i zrakomlati, ve} od-leteli put Beograda. I to vi{e wih, broja im se nezna. Tako da svakako ispada da sve {to je ostalo u Go-lubovcima pripada Crnoj Gori. âk i nekoliko koma-da treba da se vrne, jer je Srbija pre}erala sa uzi-mawem istih.

Tako je otprilike govorio general Blagoje Graho-vac, napu{taju}i svoju filigransku preciznost u javnimnastupawima. On je poslu{ao svoj utisak o tome da je”Srbija pre}erala“, pa ga i obrazloìo kao pouzdandokaz. Nije se osvrtao na svoje ranije predloge o pro-porcijama nove vojske Crne Gore: 1.000 vojnika, a svatri vida. Ali ako bi u toj karikaturalnoj viziji bilo iratno vazduhoplovstvo, onda bi 43 sporna aviona ihelikoptera mogla da re{e stvar.

Ni nadle`ni Srbi se nisu proslavili u obja{wa-vawu spora i razlozima za wegovo postojawe.Nigde podatka ni parametra, nigde sporazuma o

bilansima podele i modelima raspodele. Neko se odav-de setio i flote. Jeste da Srbija nema more i, kako sa-da stvari stoje, ne}e ga ni imati, ali je uredno kupova-la ratne brodove. I sada su oni ostali na velikoj vo-di. Ne idu torpedni ~amci na Moravu kod \unisa! Jedi-no da ih nekako prevaqamo na Savu i Dunav, i lepo raz-bijemo konkurenciju me|u splavovima. Pa, naravno, ta-ko uspravimo i vojno ugostiteqstvo, koje je, kako se ~uje– odavno na staklenim nogama.

A {ta je onda sa novcima? Srbija ulagala svega95 odsto para za buxet, a Crna Gora sve ostalo. Kakoza odelo, provijant, li~no naoruàwe, sme{taj – tako iza raketne sisteme, la|e, tenkove i avijaciju. I sad, po-sle svega – te{ko je uzeti plajvaz i izvesti pravu ra~u-

nicu. Ustavna poveqa je dozlaboga neprecizna. Wu inije bilo briga za konfederalnu i korodiranu tehno-logiju. Bi}e da su u ~asovima suzne rastave neki qudiodavde bili galantni na tu| ra~un: ”Evo, uzmite, nekavam ostane, to su sitnice... Ma pustite qudi, nema veze,zaboravite...“

Nema veze, dabome. Sve je to nekada bilo brat-sko. Mo`da je neko pomislio da }e ponovo biti. A ondabi bilo svejedno gde se {ta nalazi. Zajedni~ka dràva,zajedni~ki brodovi i avioni. Zakletve da se sada amavi{e nikada ne}emo rastajati. Se}awe na metaforu o”dva oka u glavi!“ Pitawe o tome {ta je kome boqe, dali je sve bilo san ili ko{mar, imaju li bra}a danas,ili }e mo`da imati za neku deceniju, viziju novog zagr-qaja. I {ta nam je bilo da se uop{te razdvajamo, gde sunam bratske razroke o~i bile?!

Aonda, kada nas radost sabirawa jo{ jednom pro-|e i po~nemo iznova da se gledamo sa pakosnim ro|a~-kim podozrewem, ponovo }e se javiti sudbonosna nedo-umica: da li da se podelimo kao bra}a ili pravedno.

Boqe pravedno! Bra}a koja se dele nisu pouzda-ni svedoci podele. Avione mogu da podele samo bra}aRajt.

vojevremeno je Aleksandar Deroko napisao: ”Aondak je jeroplan letio nad Beogradom!“ Be{e toliterarno bdewe nad tehnolo{kim usponom srp-

ske metropole, nad kojom su u posledwe vreme leteliuglavnom samo dvokrilci u ratu protiv komaraca.

Pred Sretewe poleteli su penzioneri VJ. Migo-vi, galebovi, a i poneki orao. Srpski borbeni avionisu, posle toliko godina, bili nova scenografija beo-gradskog horizonta nad U{}em.

Ali bilo je to ”u krugu dvojke“, tako da je nekimosetqivim ìteqima Beograda sve to zna~ilo ”vi{akbuke“. Za koji mesec polete}e i remontovani migovi-29, ali ne u krugu dvojke. Tamo }e i daqe kloparatitramvaji, jedina prevozna sredstva starija od srpskeavijacije.

I kona~no, {ta }e se dogoditi sa spornom postav-kom od 43 letelice na podgori~kom aerodromu?

Rekosmo li na po~etku da je to samo jedna muzejskaafera. U wemu su eksponati vi{e nesre}ne biv{e dr-àve nego wihova vojna tehnika. Saznali smo, ina~e, dasu neki jeroplani u Golubovcima u sasvim dobrom sta-wu. Dakle, mogu se i prodati, a ne poklawati. Ipak namse ~ini da Srbija ne}e preterano naprezati da sve toprevu~e amo. Pre svega zato {to to Crna Gora ne}e da-ti. Ta pri~a je verovatno zavr{ena.

Zbog ~ega je uop{te pokrenuta? Mo`da samo zbogneodoqive nostalgije i porodi~nih uspomena. Na Go-lubovcima }e ostati originalni, korovom i r|om za-{ti}en, lete}i muzej utopijske dràvne zajednice. Paako ne{to odatle i poleti, bi}e to samo na krilimama{te.

S

BRA]A PO MIGU

14

Povodom Dana Vojske i

Dana dràvnosti Republike Srbije

– 15. februara, pripadnici na{ih

specijalnih jedinica, sastava vojne

policije, pe{adije, inìwerije,

vazdu{nog osmatrawa, javqawa i

navo|ewa, ABHO, Vazduhoplovstva i

protivvazduhoplovne odbrane,

te Re~ne flotile, pokazali su

osposobqenost za zadatke koji su

definisani u Strategiji odbrane

VE@BA VOJSKE SRBIJE NA KALEMEGDANU

U

U FOKUSU

Uz predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a, mini-stra odbrane Zorana Stankovi}a i saradnika, na~elnikaGeneral{taba Vojske general-potpukovnika Zdravka Po-no{a i najodgovornijih stare{ina srpske vojske, pokaznuintervidovsku ve`bu jedinica Vojske Srbije pratili su

inostrani vojni predstavnici, dràvni zvani~nici i brojnigra|ani.

Ve`bom Sretewe – 2007 rukovodio je general-major Dra-gan Kolunxija, na~elnik Operativne uprave General{taba Voj-ske Srbije, dok je prikaz komentarisao pukovnik RadoslavCvetkovi}, na~elnik Odeqewa za specijalne jedinice Vojske.

Posle naleta gazele i skoka dva padobranca Vojske Sr-bije, ve`ba je zapo~ela prikazom uve`banosti na{ih specija-laca u borila~kim ve{tinama, upotrebi hladnog i ostalih vr-sta oru`ja. Stare{ine Specijalne brigade demonstrirale sui savladavawe objekata u prostoru razli~itim tehnikama ve-rawa. Pripadnici jedinica pe{adije su, uz podr{ku oklopnihborbenih sredstava, izveli deo specijalisti~ke obuke, kao isaobra}ajne jedinice vojne policije i Garde.

SRETEWE

Sastavi Vojske koji se angaùju u me|unarodnim operaci-jama podr{ke miru prikazali su postupke koji se primewuju nakontrolnom punktu UN i prilikom pretrge terena za razmini-rawe. Tako|e je demonstrirano angaòvawe na{ih namenskihjedinica sa slu`benim psima za otkrivawe opojnih i eksplo-zivnih materija, osposobqavawe pasa i wihovih vodi~a, tokompojedina~nih ili grupnih napada.

Posmatra~i ve`be Sretewe – 2007 imali su priliku daprate i rad Operativnog centra sistema odbrane u slu~ajuulaska otetog aviona u vazdu{ni prostor Republike Srbije,postupke deùrnih snaga lova~ke avijacije i protivvazduho-

plovne odbrane, presretawe otetog avi-ona sa dva miga 21 i wegov prista-

nak na prinudno sletawe.

E 2007

SRPSKA VOJSKA DANAS

Vojska Srbije trenutno broji oko 31.000 pripadnika. Me|uwenim sastavima najve}i stepen angaòvawa imaju jedinice u Kop-nenoj zoni bezbednosti. Vojska sara|uje sa vi{e od 30 armija sve-ta, a wene stare{ine u~estvuju u me|unarodnim mirovnim opera-cijama Ujediwenih nacija u Kongu, Obali Slonova~e i Liberiji.

Tokom 2006. godine zapo~ela je reorganizacija srpske voj-ske, kako bi se postigla mawa i efikasnija struktura. Vojska }e,na taj na~in, mo}i uspe{nije da odgovori savremenim bezbedno-snim izazovima. Do sredine 2007. godine formira}e se novaorganizacija snaga, a Vojsku Srbije }e ~initi General{tab, Ko-manda Kopnene vojske, Komanda Vazduhoplovstva i protivvazdu-hoplovne odbrane, zatim Komanda za obuku, sa pot~iwenim jedi-nicama ranga brigade i samostalnog bataqona. Potom }e usle-diti profesionalizacija i ubrzana tehnolo{ko-tehni~ka mo-dernizacija vojnih sastava.

Sanitetske, inìwerijske i ABHO jedinice Vojske Srbijeprikazale su otklawawe posledica posle dejstva terorista he-mijskim sredstvima – formirawe sanitetske stanice, evakua-ciju i zbriwavawe povre|enih, zatim, prelazak reke pokret-nom skelom i dekontaminacija prostora.

Predsednik Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Zoran Stankovi} i na~elnik General{taba

general-potpukovnik Zdravko Pono{ prate ve`bu

Protivteroristi~ki timovi Specijalne brigade, pripad-nici sastava Re~ne flotole, jedinica Kopnene vojske i vazdu-hoplovnih snaga izveli su akciju spasavawa otetog broda i ~la-nova posade na Dunavu.

Osloba|awe talaca iz otetog autobusa, odnosno fizi~kablokada i vatreni prepad nesmrtonosnim oru`je teroristi~kegrupe, protivdiverzioni pregled autobusa, ali i likvidacijaterorista koji su oteli putni~ki automobil i slu~ajnog prola-znika, prilikom bekstva iz zone velikog rizika, prikazali supripadnici tima Vojske Srbije koji se angaùju u takvim situa-cijama.

Na intervidovskoj ve`bi demonstrirani su jo{ postupcivazduhoplovnih snaga na{e vojske i protivteroristi~kog timana oklopnim vozilima tokom prisilnog prizemqewa helikopte-ra sa teroristima.

Posle padobranskog desanta pripadnika specijalnih jedi-nica Vojske i padobranske ekipe Nebeske vidre usledio je sve-~ani defile u~esnika ve`be na Kalemegdanu, uz zvuke vojnihkora~nica reprezentativnog orkestra Garde. Pokazna ve`baSretewe – 2007 zavr{ena je prikazom manevarskih sposobno-sti aviona super galeb i takti~ko-tehni~kim zborom naoruà-wa i opreme Vojske Srbije.

A. PETROVI]V. POÛ^

PRIBLI@ITI VOJSKU NARODU

Ministar odbrane Zoran Stankovi} pohvalio je ve`bukojom je, kako isti~e, Vojska pokazala da zna i moè da oba-vqa svoj posao.

– Na{e oruàne snage, pod civilnom kontrolom, danasmogu da odgovore svim izazovima koje pred wih postavqaju naj-vi{i dràvni organi. Vojska }e prema odluci civilnih vlastireagovati onako kako od we traè gra|ani na{e dràve – na-glasio je ministar Stankovi}.

– Smatrali smo da je najboqe da Dan Vojske proslavimotako {to }emo je pribliìti gra|anima Srbije, a ne zatvore-ni u kasarne – rekao je na~elnik General{taba srpske vojskegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{.

On je, tako|e, objasnio da je Vojska na ve`bi Sretewe –2007 prikazala samo pojedine sposobnosti koje su atraktivnejavnosti i primerene uslovima u kojima se izvode. Prema we-govim re~ima, intervidovska ve`ba nije zahtevala vanrednetro{kove, jer su demonstrirani sadràji sastavni deo redov-ne obuke jedinica i komandi Vojske.

Snimili R. POPOVI], Z. PERGE, D. BANDA i J. MAMULA

PRIZEMQEWE OTETOG VAZDUHOPLOVA

Jedna od zamisli ve`be, u kojoj su borbenu sposobnosti obu~enost demonstrirali pripadnici Vazduholovstva iPVO i protivteroristi~ki tim Vojske Srbije, bila je da vo-|a teroristi~kih grupa, posle nekoliko neuspelih akcija, odnadle`nih u Operativnoj komandi zatraì helikopter zaprevoèwe do Aerodroma Nikola Tesla, kako bi wegova gru-pa napustila Srbiju. Ukoliko se ne ispune zahtevi terori-sta usledila bi odmazda nad civilnim stanovni{tvom. Zbogozbiqnosti situacije i realnih pretwi, nadle`ni su odlu-~ili da ispune zahteve terorista i obezbedili im vazduho-plov kod Kule Neboj{a na Kalemegdanu.

Po{to su na èlezni~koj stanici usledili novi tero-risti~ki napadi, komandant na{ih sastava je odlu~io da le-telicu sa teroristima, ipak, prizemi i likvidira ih. Pro-tivteroristi~ki tim Vojske na oklopnim vozilima je, posleblokade helikoptera gazelama, koriste}i mrtve uglove pri-{ao vazduhoplovu i primenom sredstava za privremeno one-sposobqavawe neprijateqa okon~ao akciju.

ODGOVOR BEZBEDNOSNIM IZAZOVIMA

Izmewen karakter savremenih izazova, rizika i pret-wi nacionalnoj bezbednosti, ali i opredeqewe RepublikeSrbije da se ukqu~i u evroatlantske bezbednosne integra-cije, redefinisali su na{u odbrambenu politiku i uskla-dili je sa promenama u geostrate{kom okruèwu. Stoga jeizraèn i zahtev da se smawe vojni potencijali, ali pove-}a sposobnost i efikasnost Vojske za samostalno i multi-lateralno delovawe.

Terorizam, pobune ilegalnih oruànih grupa, nacio-nalni ili verski ekstremizam, zatim, organizovani krimi-nal, te prirodne i industrijske katastrofe jesu rizici ipretwe bezbednosti Srbije najvi{eg intenziteta, na koje,uz ostale dràvne institucije, u budu}nosti treba da odgo-vori Vojska Srbije.

Zato su na Ve`bi Sretewe – 2007 prikazane, najpre,mogu}nosti na{ih jedinica da vode borbu protiv terorizmai pomognu civilnim organima vlasti u takvim situacijama.

Rukovodilac ve`be Sretewe – 2007 general-major DraganKolunxija istakao je da je ve`ba ispunila ciq, a to je da se Voj-ska, sa zadacima koje izvr{ava, pribliì narodu. Impresivanje bio i broj posetilaca, naglasio je on, koji su pratili prikazosposobqenosti na{ih sastava na Kalemegdanu.

– Nadam se da }e ovakva praksa biti nastavqena, jer jeveoma zna~ajno da gra|ani vide {ta i kako Vojska radi – re-kao je general Kolunxija i, podsetio, da kvalitet ve`be ne bibio zadovoqavaju}i da u~esnici koji su je pripremali i izve-li nisu istinski profesionalci.

Viceadmiral Jovan Grbavac, na~elnik Inspektorata od-brane Ministarstva odbrane, izrazio je zadovoqstvo ve-`bom, napomiwu}i da je prikaz imao realnu osnovu u defini-sanim misijama Vojske.

– Imali smo priliku da vidimo izuzetno dobru koncepci-ju ve`be, posebno u oblasti borbe protiv terorizma i pomo-}i stanovni{tvu u vanrednim situacijama – rekao je admiralGrbavac i, dodao, da }e zapo~eta reforma sistema odbrane,ali i wena tehni~ka modernizacija dodatno unaprediti sa-radwu Vojske Srbije sa ostalim dràvnim institucijama, na-ro~ito ustanovama civilne za{tite.

17

Sni

mio

I. S

AL

IN

GER

1. mart 2007.

TE

MA

Dok se {irom planete 1. martaobeleàva Dan civilne za{tite,Srbija je na prekretnici, suo~ena sa razli~itim paralelama iprotivre~nostima u toj oblasti.Jedan od paradoksa jeste da na{adràva nije ~lanica me|unarodneorganizacije IDCO, iako su usvetu poznati wen ugled itradicija u oblasti civilneza{tite. Odgovor na to i drugapitawa, komentar zakona koji je upripremi i precizne koordinatepravca kojim se mora i}i, u predve~erje praznika dao jeMilan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu Republike Srbije.

PUT KOJIM SEMORA I]IPUT KOJIM SEMORA I]I

CIVILNA ZA[TITAS R B I J E

Ove godine izuzetno blaga zima po{tedela nas je mnogih muka. To je do-bra uvertira za prole}nu simfoniju prirode. Ali pro{la be{e dugai ta{ka, s prologom u vidu pobesnelih voda, klizi{ta, nesre}e... Po-mamile se reke, pretekle preko korita, pa ojadile na hiqade doma-}instava, poharale silne hektare oranica, uni{tile sve u mahnitom

toku. Neslavni rekord vodostaja otkad se beleè. Zlo bi bilo mnogo ve}e,a posledice nesagledive, da tragediju nisu spre~ile po`rtvovani {taboviCivilne za{tite, Vojske i stanovni{tvo.

Vrati}emo se na ovu temu kasnije, kada saberemo gde smo bili, {tasmo sada i kako }emo daqe.

Sagovornik o jednom od najvitalnijih temeqa na{eg odbrambenog si-stema je Milan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu Republike Srbije.Ne toliko zbog funkcije), ve} zbog ogromnog iskustva, dokazane stru~nosti,neiscrpne energije i inspirativne pokreta~ke snage. ôvek od ideje i ak-cije, beskrajno posve}en odgovornom poslu, poznat je kao otvoren sago-vornik koji ne ulep{ava stvarnost i uvek gleda istini u o~i. Gospodin Po-padi} sa svojim saradnicima svakodnevno vodi bitku da na|e put iz lavi-rinta, za~aranog izme|u nasle|a pro{losti i nasu{ne potrebe da pri-kqu~ivawem svetu budemo na mestu koje nam pripada.

Lak{a tema za po~etak. Prvi mart se obeleàva kao svetski Dan ci-vilne za{tite, ustanovqen 1990. godine odlukom Generalne skup{tineUN. To je datum koji ozna~ava stavqawe na snagu konstitutativnog akta me-|uvladine organizacije Civilne za{tite, a to je 1. mart 1972. godine. Ni-je vezan za doga|aj, tragediju, daleko bilo, ve} ozna~ava po~etak saradwei zajedni~kog rada. ^lanovi su gotovo sve zamqe na planeti, ali ne i Sr-bija. Mi smo, naravno, prihvatili taj datum i obeleàvamo ga u na{oj ze-mqi.

– Krajem devedesetih nama su {irom otvarali vrata za prijem u me|u-narodnu organizaciju – obja{wava gospodin Popadi}. – Godine 1998. do-bili smo poziv od ruskog Ministarstva za vanredne situacije da delegaci-ja tada{we SRJ prisustvuje Me|unarodnoj konferenciji Civilne za{tite,

19

zovawe i pripremawe Civilne za{tite i svih wenih elemenataza{tite stanovni{tva i materijalnih dobara, upravo privodi kra-ju intenzivnu aktivnost za reformu postoje}eg sistema. Bi}e nov,prilago|en stvarnim potrebama i mo}i }e, napokon, da odgovorisvim izazovima i rizicima sa kojima moè biti suo~eno stanovni-{tvo. Wegovi osnovni postulatu jesu: koncentracija srodnih po-slova i slu`bi, precizna podela nadle`nosti i specijalizacija,ekonomi~no i racionalno kori{}ewe postoje}ih raspoloìvihresursa.

Kakvi su, zapravo, na{i resursi?Oni uop{te nisu mali. Postoje veoma dobro opremqene i

stru~ne slu`be, samo ih odgovaraju}im zakonom treba ukqu~iti usistem Civilne za{tite i obezbedetiti koordinaciju za delovaweu vanrednim situacijama.

Tu bi, svakako, svoje mesto na{ao iCrveni krst Srbije, kao ugledna istitu-cija, ~lanica me|unaraodnih organiza-cija i foruma.

Nezabilaznu ulogu i mesto u tomnovom sistemu kona~no bi morala daima Vlada. Mora se prihvatiti rukovo-de}e uloge. Dakle, korenita reformajeste pitawe opstanka Civilne za{ti-te. Vreme neumitno prolazi i moèmodo}i u situaciju da se u~iwena {teta nemoè ni~im popraviti. Mi zaostajemo,a svet ne pristaje da nas ~eka. Danasizgubqeno vreme, izgubqeno je za svag-da. To je vreme velikog pla}awa za ne-mar, pa i prizemna razmi{qawa. Da nebismo i daqe bili `rtve takvog stawa,mora do}i do decentralizacije postoje-}eg sistema, profesionalizacije i mo-dernizacije, naravno, i depolitizacijeposlova za{tite i spasavawa kao naj-vi{eg dràvnog i javnog interesa – is-ti~e na{ sagovornik.

Dokle se stiglo sa novim Zakonomo Civilnoj za{titi?

Prednacrt novog Zakona o Civil-noj za{titi ne samo da je pripremqenve} je pro{ao sve instance. Nai{ao jena op{tu podr{ku svih organa, a bi}euskoro ponu|en novoj Vladi koja }e gana usvajawe proslediti Skup{tini Sr-bije. U tom dokumentu, najzad su do de-

koja se odràvala u Pekingu. Imaju}i u vidu na{ ugled i tradiciju,bogato prakti~no iskustvo i svekolike prilike, ~vrsto su nas podr-àli i o~ekivali na{ prijem. Samo da se malo vratim u pro{lost.Civilna za{tita u ovom obliku kod nas postoji od 1955. godine, ka-da prvobitno zami{qena slu`ba protivavionske za{tite, koja senalazila u tada{wem dràvnom Sekretarijatu za unutra{we po-slove, Zakonom o odbrani kao komponenta sistema op{tenarodneodbrane i dru{tvene samoza{tite ulazi u sastav Saveznog sekra-tarijata za narodnu odbranu. Mi smo do 1994. godine na ovim pro-storima, kao Dan civilne za{tite obeleàvali 20. jun. Zato {to jetog datuma 1955. godine stupio na snagu Zakon o op{tenarodnoj od-brani. Jednom uredbom smo izmenili postoje}e obeleàvawe Danacivilne za{tite i prihvatili me|unarorni praznik.

Da se vratim na pri~u o tome za{to se nismo pojavili na me-|unarodnoj konferencije u Pekingu. Ni-smo oti{li zato {to nam je re~eno dapredstavnike Civilne za{tite onda-{we SRJ ne vodi niko iz Ministarstvaodbrane, navodno zbog nekompatibil-nosti Civilne za{tite i ministarstvasile. Tome je doprinela i konfuzija nasednici Vlade, gde se to pitawe re{a-valo. Nismo bili u glavnom gradu Kine,propustili smo veliku priliku, i to nasprati do danas.

Posledwe dve godine intenzivira-li smo kontakte, dobra voqa postoji usedi{tu Me|unarodne oragnizacije Ci-vilne za{tite, sa sedi{tem u @enevi, iu toku su dogovori o na{em prijemu u tuzna~ajnu svetsku instituciju. Cena pri-jema je, naàlost, visoka, ali za to semoraju na}i sredstva, jer je docnija do-bit vi{estruka – kaè Milan Popadi}.

GDE SMO DANAS

– Danas je stawe druga~ija, ali is-pod potreba i mogu}nosti na{e zemqe.Sa ovakvom organizacijom, Civilnaza{tita ne obezbe|uje potreban nivoza{tite stanovni{tva, materijalnihdobara i ìvotne sredine.To zna~i ne-mogu}nost konkretnog dràvnog odgovo-ra na sve izazove, pretwe i rizikeelementarnih nepogoda, tehni~ko-teh-nolo{kih nesre}a, prvenstveno u mi-ru, naravno, i ratnim okolnostima.

Setimo se samo poplava, klizi-{ta, oticawe toksi~nih hemikalija izcisterni, velikih poàra... DràvaSrbija nema celovit sistem Civilneza{tite, kakav predvi|aju me|unarod-ni ugovori u skladu sa osnovama me|u-narodnog humanitarnog prava, prven-stveno @enevkom konvencijom i dopun-skim protokolima. To je rezultat dugoglutawa sa kojim smo se kao dru{tvo su-o~ili. U kovitlacima raznih doga|aja idoga|awa, u potpunosti smo zapustilipa`qivo razvijani sistem, a brzople-tim dono{ewem Zakona o odbrani, ko-ji je trebalo da precizno defini{e me-sto, ulogu i zadatke Civilne za{tite,doveli smo tu oblast u funkcionalnuagoniju, normativnu paralizu i kadrov-ske probleme. Postoje}i model je ne-racionalan i nefunkcionalan. Zbogtoga Uprava za odbranu Republike Sr-bije, ~ija je osnovna delatnost organi-

VI[E ADRESA JEDNOG SISTEMA

Na{ model Civilne za{tite niti je funk-cionalan, niti racionalan. To je istina sa ko-jom smo suo~eni. Neoprostivo je okretati glavuod ~iweni~nog stawa. Civilna za{tita se na-lazi pod okriqem Ministarstva odbrane, pro-tivpoàrna policija kao okosnica intervent-nih snaga je u sastavu Ministarstva unutra-{wih poslova, a tamo je na za~equ prioriteta,dok su ekipe za reagovawe na hemijske akciden-te u sastavu Ministartsva za za{titu ìvotnesredine. Javno preduze}e za skloni{ta, nekadformirano da bude logistika sistemu za{titei spasavawa, sada je izvan te strukture i nemanikakve materijalne pomo}i mati~ne ku}e. To-me treba dodati da je odvojena i slu`ba osma-trawa i obave{tavawa. Zatim, ne postojeplanski dokumenti za spre~avawe nepoèqnihposledica u organima dràvne uprave, nitipravilna saradwa sa lokalnom samoupravom iostalim elementima za{tite i spasavawa.

Tu oblast treba regulisati tako da celo-kupnu nadle`nost u kriznim sitauacijama preu-zme Vlada, s tim {to bi jedan deo prenela nalokalnu samoupravu, jer sve zavisi od brzinei efikasnosti prvog odgovora na udese. Jedin-stven sistem podrazumeva koncentraciju svihposlova i slu`bi, ali i precizno razgrani~e-we nadle`nosti – podvla~i na~elnik Uprave zaodbranu Milan Popadi}.

taqa precizirana prava i obaveze svih u~esnika u za{titi i spa-savawu, zatim prava i obaveze gra|awa u situaciji kada su nepo-sredno ugroèni stanovni{tvo, materijalna dobra i ìvotna sre-dina. Naravno, i sankcije za neizvr{avawe obaveza. Davno supro{la vremena kada se ovako zna~ajna oblast oslowala na vo-luntarizam, dobrovoqnost, improvizaciju...

[ta nam daje pravo na optimizam?– Uz sve ove probleme koje kao dràva i dru{tvo imamo i od

toga ne okre}emo glavu, na{li smo snage, ideje i èqu da stvaripostavimo na svoje mesto. Imamo i neprocenqivo vredan kapitalu znawu, stru~noj osposobqenosti i dragocenom iskustvu qudi pro-fesionalno vezanih za poslove za{tite i spasavawa. Posebno uzavodima, instututima i drugim slu`bama. Mi, kao organ dràvneuprave, prvi smo postavili stroge kriterijume koji se ti~u stru~-nosti, profesionalnosti, nepristrasnosti u organizovawu i pri-premawu stru~nih organa i stanovni{tva. Naravno i politi~ku ne-utralnost – isti~e Popadi}.

U posledwe dve godine intenzivirali smo kontakte sa biv{imjugoslovenskim republikama. I oni su u proteklom periodu lutaliu reorganizaciji. Okrenuli smo se wima, jer je najpre re~ o suse-dima, delimo isti prostor, mu~e nas sli~ne brige, opasnosti odnesre}a.

KRO]EWE REKA

U uvodu smo pomenuli pro{logodi{wu vodenu stihiju. Gleda-ju}i rezultate malo ko je poverovao da imamo toliko problema.

– Uz sve trenutne te{ko}e i opravdano nezadovoqstvo sada-{wim stawem, moramo ista}i da je Civilna za{tita Srbije napravi na~in odgovorila na nesre}e koje su nas zadesile. Kada supodivqale panonske reke i stradala mnoga mesta u Vojvodini,zahvaquju}i izuzetno dobro organizovanoj odbrani, nijedno bra-weno naseqeno mesto nije poplavqeno! Teàk ispit su sa najvi-{om ocenom poloìli qudi iz vodoprivrednih organizacija, ~i-ja je to osnovna delantnost, ali kao segment integrisanog siste-ma za{tite i spasavawa, sa okru`nim {tabovima za Civilnu za-{titu na ~elu. Oni su predstavqali operativno-stru~ne organekoji su rukovodili i usmeravali sve aktivnosti jedinica lokalne

TEMA

20

LEKCIJE IZ PRO[LOSTI

Svaki raskid s pro{lo{}u neminovno ostavqa duboketragove. Opskurna misao da sve {to je biv{e treba odbaciti,nikada nije urodila dobrim plodom. Sli~ne gre{ke nam seponavqaju. Civilna za{tita Jugoslavije decenijama se razvi-jala kao sastavni deo op{teg sistema odbrane. U razdobqu od1955. do 1994. godine organizovana je u okviru republi~kihsekratarijata za narodnu odbranu, dok su savezni organi ima-li samo koordinacionu ulogu. Bio je to vrlo racionalan mo-del, mada prili~no glomazan. Primeren onom vremenu i okol-nostima bio je svrsishodan, op{te prihva}en i utemeqen naop{tim na~elima dru{tva.

Diskontinuitet u radu nastao je s preno{ewem nadle-`nosti odbrane i za{tite iskqu~ivo na savezne institucije.Tada su stru~ne republi~ke slu`be civilne za{tite dospele uSavezno ministarstvo za odbranu. Me|utim, sistemska gre-{ka je na~iwena jo{ 1991. godine, kada je, kao privremenore{ewe, lokalnoj samoupravi oduzeto pravo planirawa i or-ganizovawa za delovawe u vanrednim situacijama. To se lo{eodrazilo na praksu.

– Na~in na koji smo do devedesetih godina osmi{qavaliCivilnu za{titu bio je uspe{an i napredan u ovom delu Evro-pe. Mnoge zemqe su ga preuzele i ugradile u svoje normativnedokumente. S namerom da prekinemo sve {to nas vezuje za tajperiod, mi smo ga brzopleto odbacili. Sada smo prinu|enida od suseda i ostalih zapadnih zemaqa kupujemo sopstvenare{ewa – kaè Milan Popadi}.

samouprave, preduze}a, slu`bi i gra|ana. Naravno, uz nemerqivdoprinos Vojske.

Tada smo postigli ono {to nije po{lo za rukom nijednoj odsusednih zemaqa. Te iste reke poplavile su ~itave ùpanije u Ru-muniji i Ma|arskoj. Zato, povodom svetskog Dana civilne za{ti-te, javno pohvaqujem i isti~em po`rtvovawe i stru~nost okru-`nih {tabova Civilne za{tite severnoba~kog okruga, sa sedi-{tem u Somboru, ju`noba~kog okruga, sa sedi{tem u Novom Sadu,sredwebanatskog okruga, sa sedi{tem u Zrewaninu, ali i op{tin-ske {tabove [apca i Vaqeva. Tako|e je za svaku pohvalu op{tin-ski {tab u Para}inu, koji je od ve~eri kada je se dogodila stra-vi~na eksplozija u vojnom skladi{tu do danas u naprekidnom za-sedawu i akciji. Zahvaquju}i wima spre~ena je katastrofa {i-rokih razmera.

Osim wih, treba ista}i izuzetan rad centara za obave{ta-vawe, koji se nalaze u organizacionoj strukturi Uprave za od-branu. Naime, 33 centra rade neprekidno 24 ~asa, i tamo seslivaju svi podaci o eventualnim rizicima, izazovima i pretwa-ma koji mogu da ugroze stanovni{tvo i materijalna dobra. U wi-ma radi 150 qudi, a glavni se nalaze u Beogradu, Novom Sadu,Ni{u i Kragujevcu. Imamo jo{ 21 okru`ni centar, a u skladu sprocenom o ugroènosti i povredqivosti angaùjemo jo{ sedamcentara: Bajina Ba{ta, Qubovija, Loznica, Priboj, Kur{umlija,Bujanovac i Medve|a – podse}a gospodin Popadi}.

Opasnost od neeksplodiranih ubojnih sredstava jo{ posto-ji. Zemqa smo preko koje su protutwali mnogi ratovi.

– Naàlost, tako je. Zato je izuzetno va`no napomenuti an-gaòvawe jadnog dela oranizacionog segmenta Uprave za odbra-nu na za{titi i spasavawu stanovni{tva od neeksplodiranihubojnih sredstava. Te mere se sprovode u skladu s naredbom mi-nistra odbrane od novembra pro{le godine. Zadatak ekspertskeekipe je da se odaziva na pozive gra|ana nadle`nih organizaci-ja prilikom pronalaèwa ubojnih sredstava na teritoriji repu-blike, van vojnih i objekata Ministartsva unutra{wih poslova.Tim je suo~en sa izuzetno sloènim i opasnim zadatkom, jer sesvakodnevno prijavquju sredstva najrazli~itijeg kalibra i pore-kla, od balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog, pa do inter-vencije Natoa. To su naj~e{}e artiqerijske granate, ru~ne bom-be, tromblonske mine... Samo u toku 2006. godine primqene su

Milan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu Republike Srbije

Narodnom pozori{tu. Wihovo po`rtvo-vawe u trosmenskom radu obezbedilo jeda ~uvena Savamala, koja lako nastradai prilikom ve}ih ki{a, bude u potpuno-sti za{ti}ena.

Tada smo se definitivno opredeli-li da u budu}im re{ewima angaòvawaVojke u izvr{avawe svoje tre}e misiji, ato je pruàwe pune podr{ke dràvnimorganima u spasavwu stanovni{tva i ma-terijalnih dobara, vojnici na sluèwucivilnog vojnog roka imaju posebno me-sto i poseban zadatak. Oni }e se obu~a-vati za za{titu i spasavawe, vojni rok}e sluìti u organizacijama i slu`bamakoje se bave za{titom i spasavawem uokviru svoje redovne delatnosti. Tako}emo obezbediti vitalnu injekciju pod-mla|ivawa tih struktura. S druge stra-ne, obu~ava}emo te mladi}e u naponusnage za Civilnu za{titu kako bi poslevojnog roka u svojim sredinama na{lisvoje mesto u jedinicama i slu`bama,kao wihov pouzdan rezervni sastav.Nije to nikakvo epohalno otkri}e.Takav model u Sloveniji primewujese od 1993. godine.

Do kraja naredne godineformira}emo ~etiri velika,dobro organizovana nastav-na centra za obuku, gde }e seobu~avati i vojnici na ci-vilnom sluèwu roka.Oni }e biti u Beogradu,Novom Sadu, Kragujevcui Ni{u. Kao logisti~kupodr{ku, materijal-no-tehni~ka sredstvai vozila koristi}e-mo donaciju dobijenupro{le godine od amba-sade SAD, odnosno koman-de wihovih kopnenih snaga zaEvropu.

Naravno, planovi su obimni,zadataka je mnogo, ali mi smo zacrta-li ciq i od wega ne}emo odstupiti. Mo-ram da kaèm da imamo i znatne otpore, iako su nam svima punausta modernizacije, profesionalizacije i reformi. Ose}amo ihnajpre u pojedinim qudima i ministarstvima, zbog ustaqenih na-vika, sujete i, za{to ne re}i, li~nih interesa. Oni pruàju otpo-re promenama koje bi ih li{ile postoje}ih privilegija. Wih jelak{e re{iti, a s druge strane su otpori samih ustanova. Oni sunevidqivi, ali ih ose}amo. Razlog wihovog postojawa je jedno-stavno unutra{wa te`wa da traju takve kakve su, bez obzira nadeklarativno opredeqewe da se stvari pokrenu napred. Na{auprava je, na primer, u sastavu Ministarstva odbrane od 1955.godine. Sada se sua~avamo sa intenzivnim nastojawima da mimozakonske regulative pre|emo u sastav Ministarstva unutra{wihposlova. Novim zakonom, ta oblast je regulisana upravo u skladusa preporukama Me|unarodne organizacije Civilne za{tite. Toje, najpre, formirawe samostalnog organa dràvne uprave priVladi Srbije, koji bi se profesionalno bavio tim poslovima, azatim, ako bi otpala ta mogu}nost, sagledalo bi se koje je to naj-racionlnije i najekonomi~nije re{ewe. Da li Civilnu za{titukao organ zadràti u Ministarstvu odbrane, gde se ona dokaza-la u svom delovawu, neka se dràva opredeli – zakqu~uje MilanPopadi}.

Branko KOPUNOVI]

332 prijave, od toga je na 218 lokacija uni{teno 2.126 komadaneeskplodiranih ubojnih sredstava, 12.896 pe{adijske municije,343 kilograma eksploziva i baruta, 2.857 komada pirotehni~kihi 1.797 komada raznih drugih sredstava. Taj posao dobija vi{ena zna~aju ako se zna da ga obavqaju svega tri pirotehni~ara izUprave za odbranu. Do kraja godine ciq nam je da pro{irimostrukturu ekspertskog tima iskusnim oficirima Vojske Srbije ida formiramo najmawe ~etiri operativne ekipe kako bi se {tobrè odgovorilo obavezama i spasli qudski ìvoti. Na taj na-~in da}emo puni doprinos izradi nacionalnog plana i strategijeza re{avawe problema neeksplodiranih ubojnih sredstava – iz-nosi podatke Milan Popadi}.

VOJNICI NA CIVILNOM SLU@EWU

êsto se ~uju primedbe da mladi}i na civilnom sluèwu voj-nog roka nisu vaqano uposleni i da rade poslove bez puno smi-sla i sadràja.

– Mi iz Civilne za{tite ~vrsto branimo mi{qewe da im jemesto u na{im redovima, uz duboko uvaàvawe prigovora save-sti, ali i insistirawe da se taj prigovor ne pretvori u vlastitukarikaturu. Oni treba prvenstveno da se obu~avaju za poslove izadatke za{tite i spasavawa stanovnika i dobara, posebno u slu-~aju elementarnih nepogoda. Imamo i sasvim konkretno prakti~noiskustvo, koje nam daje za pravo da istrajemo na ovakvom re{ewu.Naime, tokom te{ke borbe sa pro{logodi{wom vodenom stihi-jom, u saradwi sa Sektorom za qudske resurse, a po naredbi mi-nistra odbrane, uspeli smo da dobijemo saglasnost za angaòva-we vojnika na civilnom sluèwu roka na najugroènijim mestima.Tada su ravnopravno sa svojim drugovima iz jedinica u~estvovaliu odbrani utvr|enih nasipa. Posebno su se istakli na podru~juSombora, Zrewanina, Novog Sada i Beograda. Nave{}u samo je-dan primer: u odbrani priobaqa reke Save, od sajmi{ta do u{}au Dunav, posebno oko beogradske autobuske stanice, angaòvalismo ekipu od 120 momaka koji su svoj vojni rok civilno sluìli u

21

[IROM PLANETE

Gotovo da nema zemqe na svetu koja nema civilnu za{tituili bar neke od wenih ozbiqno organizovanih oblika. [to jedràva razvijenija i sre|enija, time je civilna za{tita na vi-{em nivou. Dobro su poznate prilike u jednoj [vajcarskoj, gdesve besprekorno funkcioni{e, pa i gorska slu`ba spasavawa.Jedinice su vrhunski obu~ene i opremqene, pomo} dobro dre-siranih pasa je dragocena, a me|u pripadnicima rezervnog sa-stava su, na primer, i biv{i asovi alpskog skijawa, biatlona.

Suvi{no je govoriti o dometima skandinavskih zemaqa,pre svih Norve{ke i [vedske. Ali, mawe su poznati uspesi pri-padnika Civilne za{tite, na primer, dalekog i ìvopisnog Ne-pala. Naravno, Himalaji su ve~ni izazov za alpiniste i mogu}-nost da se lepo zaradi od taksi. Najvi{e vrhove planete nijelako osvojiti, pa mnoge ekspedicije zapadnu u silne nevoqe.Onda stupaju na scenu ve{ti i hrabri spacioci, pewa~i, leka-ri, piloti helikoptera... Mnogi ìvoti alpCBazar-1inista suspaseni zahvaqaju}i ume}u nepalskih ekipa.

U dalekoj Australiji nai|e period dugih su{a i opasnih po-àra. Tada se pokre}e ~itav sistem, izuzetno sloèn, ali nada-sve efikasan. Naravno, drugi stepen za{tite je vojska. Pripad-nici tamo{we Civilne za{tite pouzdani su ~uvari i dugih, kat-kad opasnih plaà. Obu~avaju se u stvarnim prilikama, izbaveutopqenike, brodolomnike, ~ak i qude koje napadnu morski psi.

Japan je pri~a za sebe. Zemqa izlaze}eg sunca ~esto je naudaru zemqotresa i cunamija. Gubici bi bili ogromni, a mate-rijalna {teta nepodno{qiva da nije sjajno organizovanog si-stema Civilne za{tite i zakona koji je regulisao sve do tan~i-na, pa i obaveze projektanata, planirawe gradwe, prostornoure|ewe... Edukacija i ve`be stanovni{tva podrazumeva ~ak inajmla|e. Racionalni Japanci ulaù milione kako bi spre~ilida im stihija uzme mijilarde dolara.

22

Pripadnici 1. brigade Kopnene vojske

23. februara ga|ali su iz naoru`awa

oklopnih i mehanizovanih jedinica.

Redovna i planska aktivnost te

jedinice skrenula je posebnu pa`wu,

jer su prvi put ga|ali iskqu~ivo

profesionalci.

Aktivnosti na poligonu pratio je

na~elnik General{taba Vojske Srbije

general-potpukovnik Zdravko Pono{,

sa saradnicima.

A

POGODAKPROFESIONALACA

NA INTERVIDOVSKOM POLIGONU PASUQANSKE LIVADE

vgusta pro{le godine, kada je 1. brigada formirana, ve}ibroj profesionalnih pripadnika promenio je radna me-sta i garnizone u kojima slu`buje. S uvo|ewem nove for-macije, izbacivawem iz upotrebe neperspektivnog naoru-`awa i rasformirawem dela jedinica uo~ena je potreba

da se deo vojnika po ugovoru i stare{ina obu~i za rad na no-vim sredstvima.

Komanda 1. brigade Kopnene vojske odlu~ila je da, u skla-du sa novonastalim okolnostima, deo qudstva osposobi za du-`nosti ni{anxije i komandira tenka M84, ali i ni{anxijeoperatera na borbenom vozilu pe{adije M80 i M80A.

EKONOMI^NOST OBUKE

Tridesetodnevna obuka je, prema re~ima komandanta bri-gade pukovnika \okice Petrovi}a, poverena najiskusnijim sta-re{inama, pa su i rezultati veoma dobri.

– Prema izmenama i dopunama plana obuke, sa svakom ge-neracijom vojnika trebalo bi da organizujemo ga|awe ~etiriputa godi{we. U tom bi slu~aju profesionalni pripadnici ima-li priliku da ga|aju tek svake tri-~etiri godine. Postavqa sepitawe {ta je ekonomi~nije: ponavqati ciklus sa svakom par-tijom ro~nih vojnika, koji nakon {est meseci odlaze ku}ama,ili stvarati kvalitetan i obu~en profesionalni sastav – pod-se}a pukovnik Petrovi}. On isti~e da je racionalnije da se go-rivo i projektili tro{e na trening vojnika po ugovoru i stare-{ina, koji }e s vremenom postajati uve`baniji i pouzdaniji,{to i jeste jedan od ciqeva profesionalizacije.

23

Pukovnik Petrovi} priznaje da su materijalna sredstvaograni~ena, ali isti~e da je na to mogu}e uticati promenommetoda obu~avawa i stavqawem u funkciju svih raspoloìvihresursa kojima jedinica raspolaè. Ipak, on smatra da bi sva-ka pomo} dràve u smislu ulagawa u obuku bila dobrodo{la.

Potpukovnici Ivan Dadi} i Dejan Miti}, komandanti ten-kovskog i mehanizovanog bataqona, imaju u sastavu svojih jedi-nica po jednu ~etu profesionalnog sastava. Dvojica stare{i-na, koji su podneli teret pripreme i izvo|ewa preobuke pri-padnika brigade za nove vojnoevidencione specijalnosti, ima-ju razloga da budu zadovoqni postignutim rezultatima. Potpu-kovnik Dadi} nagla{ava ~iwenicu da su ni{anxije na tenkovi-ma M84, koje ga|aju na Pasuqanskim livadama, tek nedavnoimale priliku da se sretnu sa tim borbenim sredstvom.

– Ovo ga|awe predstavqa uspe{an kraj ciklusa kome jeprethodila stru~nospecijalisti~ka obuka na tenkovima, ali ipripremna, {kolska i posadna ga|awa na automatizovanomtenkovskom streli{tu “Ore{ac” – kaè Dadi}.

Potpukovnik Miti} posebno isti~e obuku operatera.

VI[E GA\AWA

– Ga|awe koje smo imali priliku da vidimo ima zna-~aj i teìnu, jer su ga izveli profesionalci, a to je orga-nizacija kojoj teìmo. Tako|e je zna~ajno {to ova jedinicaprvi put u ovakvim uslovima koristi tenkove M84. To je,osim za pripadnika Brigade koji do sada nisu ga|ali iznaoruàwa OMJ, novo iskustvo i za stare{ine koje su ra-dile na starijoj tehnici – izjavio je na~elnik General{ta-ba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{.

– Druga va`na ~iwenica jeste {to zna~ajan deo ovejedinice ~ine vrhunski profesionalci, koji su se prekva-lifikovali i nema sumwe da }e i nove du`nosti obavqatina zavidnom nivou – naglasio je general Pono{ i dodao da}e ubudu}e biti vi{e ovakvih ga|awa, jer Vojska posedujedovoqno resursa da to omogu}i jedinicama koje }e se for-mirati u toku reformi sistema odbrane.

Na~elnik General{taba rekao je da intervidovskipoligon Pasuqanske livade u ovom trenutku obavqa svojufunkciju iako nije potpuno infrastrukturno zaokruèn.Radovi na wegovoj modernizaciji se planiraju, ali }e mo-rati da sa~ekaju povoqnije finansijske uslove.

– Da bi se uspe{no izvelo ga|awe protivoklopnom vo|e-nom raketom treba pro}i kroz dugotrajnu i sloènu obuku: teo-rijski deo, zatim vi{e od 2.000 opaqewa i vo|ewa rakete natrenaèru i {kolsko ga|awe na rednom broju 30 bojnom rake-tom, i sve to tek na kraju pokaè koliko je uspeha imao na{trud i rad – dodaje komandant bataqona.

VATRENO KR[TEWE Prema re~ima zamenika komandanta 1. brigade pukovnika

@eqka Kuzmanovi}a, posle tenkovskog i mehanizovanog bata-qona na Pasuqanske livade }e do}i i druge jedinice iz wiho-vog sastava.

– Od 26. februara do 2. marta na intervidovskom poli-gonu ga|a}e samohodni artiqerijski divizion i mehanizovanibataqon iz Ba~ke Topole, a uve`bava}e isto {to i ova dva ba-taqona.

Pukovnik Kuzmanovi} je optimista kada je re~ o procesuprofesionalizacije. On smatra da bi model obuke podofici-ra iz vojni~kih redova bio dobra mogu}nost.

UKRATKO

– Svakako da postoji veliki broj vojnika po ugovoru kojisavesno i odgovorno obavqaju svoje poslove, a prema psihofi-zi~kim, stru~nim i, najzad, qudskim kvalitetima zasluùju dastupe u stare{inski kor. Ovo ga|awe, a naro~ito obuka kojamu je prethodila, to i potvr|uju.

Iako je pretila opasnost da magla onemogu}i ga|awe, vre-menski uslovi su se oko 11 ~asova popravili, pa je stariji vod-nik An|elko Stojkov, prvi operater, pogodio centar mete pro-tivoklopnom vo|enom raketom na udaqenosti od 2.500 metara.Nekoliko “maqutki” je veoma uspe{no ispaqeno i vo|eno dociqa, na zadovoqstvo komandanata i stare{ina koje su obu~a-vale operatere.

Posle borbenih vozila pe{adije, na streli{te su iza{litenkovi M84. Najuspe{nija posada u sastavu – komandir vod-nik prve klase Davor Jawetovi}, ni{anxija desetar po ugovo-ru Vladimir Niglinski i desetar po ugovoru Milan Jovanovi},voza~, primila je ~estitke od general-potpukovnika ZdravkaPono{a.

Pukovnik \okica Petrovi} izrazio je zadovoqstvo rezul-tatima koje su pripadnici wegove brigade postigli, ali smatrada to ne moè niti sme biti dovoqno:

– Zadovoqstvo nije kona~an niti krajwi ciq. Potrebno jeda ovo qudstvo pro|e jo{ jednu fazu obuke, koja ne}e trajatiduè od {est meseci, i tada }e oni, nadam se, postati pravitenkisti.

Aleksandar PETROVI]Snimio Darimir BANDA

24

Najboqa posada – komandir vodnik prve klase Davor Jawetovi}, ni{anxija desetar po ugovoru

Vladimir Niglinski i desetar po ugovoru Milan Jovanovi}, voza~

MINISTARSTVO ODBRANE PRODAJE 347 TENKOVAMinistarstvo odbrane ponudilo je na prodaju 287 tenkova

“T 55” i 60 tenkova “T 72”, koji su vi{ak naoruàwa, objavilesu Ve~erwe novosti, 17. februara. Na prodaju je ponu|eno i 19transportera “M 60” i “BTR-50”, kao i deset izvi|a~kih vozila“BRDM-2”.

U Ministarstvu odbrane re~eno je da ta prodaja nije ogla-{ena u dnevnim listovima, jer je “re~ o naoruàwu i vojnoj opre-mi, ali je obave{tewe o tome dostavqeno na adrese 52 preduze-}a koja su registrovana za obavqawe spoqne trgovine kontroli-sanom robom”.

Cena ponu|enih borbenih oklopnih vozila je sastavni deokonkursne dokumentacije i bi}e poznata svim zainteresovanimpreduze}ima kada preuzmu konkursnu dokumentaciju.

IZRADA STUDIJE O AERODROMU PONIKVERegionalna privredna komora (RPK) Uìce po~ela je izra-

du studije izvodqivosti kori{}ewa vojnog aerodroma Ponikveza civilne svrhe, koju finansira Evropska unija u okviru Pro-grama ja~awa regionalnog razvoja kroz unapre|ewe regionalnihaerodroma u osam evropskih zemaqa.

Saradnik RPK i vo|a tog projekta Sa{a Savi} izjavio jeTanjugu da bi studija trebalo da odgovori na pitawe opravdano-sti pretvarawa vojnog aerodroma u civilni ili da bude me{o-vit i da pokaè ekonomsku opravdanost te investicije.

Studija bi trebalo da bude zavr{ena do aprila narednegodine, kad }e biti dostupna nadle`nim ministarstvima, lokal-noj zajednici i potencijalnim investitorima.

Na poslovima wene izrade, pored eksperata iz Slovenijei stru~waka Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, dragocena je ipomo} koju pruàju Ministarstvo za ekonomske odnose s ino-stranstvom i Direktorat vazdu{nog saobra}aja Srbije.

Ideja o kori{}ewu Ponikava za civilne svrhe stara je vi-{e godina u uì~kom kraju, a weni zagovornici tvrde da su po-stoje}i turisti~ki kapaciteti, specifi~na proizvodwa ekolo-{ki zdrave hrane i vo}a solidna osnova za realizaciju tog pro-jekta, ali je do sada izostala bilo kakva sveobuhvatna studijakoja bi pokazala opravdanost realizacije.

Vojni aerodrom Ponikve gra|en je u periodu od 1979. do1983. godine, ali je aktivno kori{}en tek od 1992.

Tokom agresije Natoa na SRJ 1999, na aerodrom je palostotinak projektila, koji su o{tetili pistu i neke infrastruk-turne objekte.

Vojska je uspela da ukloni neeksplodirane projektile, apredstoje radovi na asfaltirawu o{te}enog dela piste.

Pripadnici 250. raketne brigade PVO~etvrtu godinu zaredom zasluìli sutitulu najboqe jedinice u sastavu Va-zduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane (V i PVO). Naime, ve} drugu

godinu uzastopce pripadnici te brigade,na analizi borbene gotovosti V i PVO,poneli su laskavi epitet najboqih, a to-kom dve godine koje su prethodile tom pe-riodu bili su i najboqa jedinica u ranijemKorpusu PVO. Drugim re~ima, ovo je ve}~etvrta godina kako 250. rb PVO potvr|ujeda se i u te{kim radnim uslovima osposo-bqenost wenih pripadnika i ispravnostratne tehnike mogu odràvati na zadovo-qavaju}em nivou.

Kako isti~e komandant 250. rb PVOpukovnik Stanko Vasiqevi}, vrlo dobraocena, koju je wegov sastav dobio za ono{to je u~iweno na izgradwi borbene go-tovosti, plod je zalagawa celog tima qu-di koji svoje zadatke obavqaju u okvirudvadeset~etvoro~asovnog deùrstva u si-stemu PVO. Posebnim uspehom pripadni-ci brigade smatraju pove}awe ispravno-sti tehnike protekle godine koje je napre-dovala do nivoa koji prelazi 84 proce-

nata, od mogu}eg broja raspoloìvihsredstava.

Osnovni zadatak brigade, a to jeprotivvazduhoplovna odbrana {ireg pod-ru~ja grada Beograda, sigurno }e u nared-nom periodu biti pro{iren na celu Sr-biju, napomiwe pukovnik Vasiqevi}. Ob-jediwavawem jedinica PVO sistema “ne-va” i “kub”, u tom sastavu koncentrisa}ese sva vatrena mo} Vojske Srbije usmere-na na odbranu od naleta vazduhoplova una{em vazdu{nom prostoru.

Prema re~ima pukovnika Vasiqevi-}a, ~ak 90 odsto sastava jedinice vrhun-ski je stru~no osposobqeno. Preostalihdeset procenata qudstva koje je pre{lo usastav brigade, mahom iz jedinica Ratnemornarice, intenzivno se obu~ava i pozavr{etku obuke preuze}e svoje du`nostii nastaviti da radi sa iskusnijim kolega-ma. Proces transformacije kroz kojiprolazi Vojska, u 250. rb PVO ne ~eka sepasivno, nagla{ava pukovnik Vasiqevi},ve} mu se ide u susret zadràvawem i una-pre|ivawem profesionalnog odnosa pre-ma zadacima koje brigada izvr{ava.

A. ANTI]

25

P R I Z N A W E 2 5 0 . R A K E T N OJ B R I G A D I

NAJBOQI PO ÊTVRTI PUT

NAJBOQI PO ÊTVRTI PUT

VOJNOMEDICINSKASARADWA SA NORVE[KOMDvo~lani tim Komande zdruène voj-

nomedicinske slu`be Kraqevine Norve-{ke posetio je 512. nastavni centar sa-nitetske slu`be Vojske Srbije u NovomSadu, gde je u~estvovao u pripremawuprograma jednomese~ne obuke podofici-ra – instruktora sanitetske slu`be.

Poseta je realizovana u skladu sPlanom bilateralne vojne saradwe iz-me|u ministarstava odbrane dve dràvei nastavak je sve razvijenije vojnomedi-cinske razmene znawa i iskustava.

INSPEKCIJSKI TIM SRBIJE U BiHêtvoro~lani inspekcijski tim Veri-

fikacionog centra Srbije sproveo je in-spekciju specifi~nog podru~ja u Bosni iHercegovini, u skladu sa odredbama Be~-kog dokumenta iz 1999. godine.

Inspekcija je otpo~ela u Ministar-stvu odbrane u Sarajevu, nakon ~ega je timobi{ao komandu Vazduhoplovnih snaga uRajlovcu, komandu Logistike u Blaùju,Renxerski bataqon u Butilama, komande2. mehanizovane brigade u Tuzli i wenihjedinica u Semizovcu, Visokom i Butila-ma, komande 15. mehanizovane brigade uBijeqini i 3. bataqona kombinovanih ro-dova 1. gardijsko-mehanizovane brigade uOra{ju.

M. M.

INSPEKTORI HRVATSKEVOJSKE U PRVOJ BRIGADI KOVU skladu sa bilateralnim sporazu-

mom i Be~kim dokumentom 99, inspekcij-ski tim Verifikacionog centra Republi-ke Hrvatske, koji su ~inili major Kre{i-mir Bo{wak i kapetan Tomislav Ka{te-lan, sproveo je inspekciju i ocewivaweta~nosti podataka o aktivnostima ko-mandi i jedinica Prve brigade KoV u No-vom Sadu.

Inspekciji u kasarnama brigade ugarnizonima Novi Sad, Ba~ka Topola iSremska Mitrovica prisustvovali su iinspektori kapetan Klaus Stefensen izDanske i narednik Jan Magenijas iz Ve-like Britanije.

O radu brigade inspektorima je go-vorio komandant pukovnik \okica Pe-trovi}, dok je prate}i tim Srbije pred-vodio potpukovnik Velimir Badwar.

B. M. P.

UKRATKO

1. mart 2007.26

Neprecizne, naj~e{}e dejstvuju sa nepredvidivom zadr{kom,razbacane i skrivene vrebaju`rtve, uglavnom civile, neretkodecu. Uzimaju ìvote nedu`nih,nanose te{ke rane i patwe.Wihovih ostataka ima na stotinehiqada “rasejanih“ nateritorijama gde su vo|eniposledwi ratovi. Iako su kasetnebombe me|u najnehumanijimsredstvima za “neutralisawaìve sile“, wihova upotreba,uprkos brojnim apelima, nijezabrawena nijednomme|unarodnom konvencijom. U traèwu odgovora na pitawe{ta daqe ~initi, nedavno je u Tiru odràn sastanakMe|unarodnog komiteta Crvenog krsta, koji jeorganizovao Crveni krst Libana,u saradwi sa Crvenim krstomNorve{ke, a u~estvovali su i na{i stru~waci.

POSLEDICE UPOTREBE KASETNIH BOMBI

T

ZASEDA PODMUKLOG UBICE

ir, ìvopisni libanski grad, trgovinski centar, turisti~koodredi{te, steci{te umetnika... Prepoznatqiva arhitektu-ra, srda~ni qudi, miris mora i ju`nog vo}a. @ivot u laga-nom ritmu. Pomalo u senci ~uvenog, nekad glamuroznog Bej-ruta, udaqenog osamdesetak kilometara, gizdavog lepota-

na Bliskog istoka, nalazi utehu koja stiè u {aqivoj uzre~icipomoraca “Svi putevi (ipak) vode u Tir“.

I sve bi bilo kao me|u redovima putopisne reportaè na-dahnutog ~oveka od pera, da nije politike i rata. Samo toliko. Usvojoj istoriji Liban je vi{e puta pusto{en i obnavqan, wegovalepota iz pepela nicala, a narod nalazio novu snagu da krene odpo~etka. Posledwi rat je mnogo ko{tao i jo{ vi{e boleo, posle-dice su ru{evine i `rtve.

Ovaj put ne}emo se baviti visokom politikom, dugogodi-{wim nere{enim pitawima u tom regionu, u{an~enim stavovimadràva i vlada, verskom netolerancijom... Slovo posve}ujemo`rtvama, ta~nije sredstvima koja su u~inila da to postanu.

ZA[TITA

27

U savremenim ratovima koristi se arsenal ubita~nog oru`jai sredstava, pa je svaka podela na “humana“ i ona koja to nisu, vi{eironi~ni pogled na ìvot nego ~iweni~no stawe. Ako ve} postojitakva nomenklatura, onda su kasetne bombe (municija) svakako me|unajnehumanijim. Suo~ena sa gotovo svakodnevnim `rtvama svetskajavnost negoduje, od apela i protesta do osude i zgraàwa.

JO[ JEDNO UPOZOREWE

Posledwi rat u Libanu i ono {to je sledilo posle potpisi-vawa mira jesu ozbiqna opomena svetu da se bar jednog zla morare{iti. Kao {to je poznato, o{tro su se sukobile snage Izraelai Hezbolaha. Tokom 34 rata i vazdu{na udara, izraelski avionisu zasipali poloàje protivnika tonama najrazli~itijih projek-tila. Sa koliko uspeha, to je za neku drugu vrstu analize. Tom pri-likom upotrebqavane su i kasetne bombe. Kako jedno zlo uvekuhvati pod ruku drugo, Hezbolah je uzvratio po severnom delu Iz-raela raketama tako|e puwenim kasetnom municijom! Naravno,opet su stradali civili.

Izraelske kasetne bombezavr{avale su ~esto na jugu Li-bana, me|u plantaàma pomo-ranxi i banana, selima ~iji suìteqi okrenuti poqoprivre-di, a rad u poqu zna~i jedini iz-vor egzistencije. Od kraja ra-ta, tamo je najvi{e poginulih ipovre|enih. Naravno, opasnostjo{ traje. To je bio razlog ne-davno odrànog sastanka Me|u-narodnog komiteta Crvenog kr-sta u Triru, koji je organizovaoCrveni krst Libana, u saradwisa Crvenim krstom Norve{ke.Me|unarodni komitet Crvenogkrsta Srbije predstavqali suprofesor dr Miodrag Star~e-vi}, savetnik za me|unarodnohumanitarno pravo, i Sa{aAvram, stru~ni saradnik za {i-rewe znawa o me|unarodnomhumanitarnom pravu. Na okupuse na{lo trinaest nacionalnihdru{tava Crvenog krsta i Cr-venog polumeseca.

“Nadam se da }emo odr-àvawem ovog sastanka u pod-ru~ju koje je te{ko pogo|eno po-

sledicama kasetnih bombiohrabriti u~esnike da daju po-dr{ku uklawawu neeksplodira-ne municije u svim ugroènimzemqama i razvoju novih pravi-la koja bi {titila civile odupotrebe ovog oru`ja” – rekaoje Sami al Dahdah, PredsednikCrvenog krsta zemqe doma}ina.

ûle su se ozbiqne re~i pot-krepqene tragi~nim brojkama,jer tragi~ne posledice trpi sta-novni{tvo svih regiona u kojimasu vo|eni posledwi ratovi: Ko-sovo, Irak, Avganistan, Liban...

Broj `rtava, naro~ito dece,te{ka rawavawa, onesposo-

bqavawe qudi za rad, kontaminirawe tla, psiholo{ki aspekti iuni{tavwe infrastrukture, ozbiqno upozoravaju.

“Upravo tako. Temu moramo dràti stalno otvorenom. U Tirusmo zasedali u radnim grupama. Izneto je mnogo podataka koje }e-

mo proslediti, delom javnosti,uglavnom ekspertskim grupamaiz raznih zemaqa. Slede}i sa-stanak na o ovoj temi odrà}ese aprila u {vajcarskom Mon-treu, a potom sledi veliki eks-pertski skup u Norve{koj i ~i-tav niz sastanaka planiran zaovu godinu. Raspravqa}e se ovojnim, tehni~kim i pravnim pi-tawima vezanim za upotrebu ka-setne municije.

Ono {to za sada ne po-stoji ti~e se pravnog okvirakoji bi zabranio upotrebu ka-setne municije. âk i kada ne-ma za posledicu qudske `rtve,{to je retko, uklawawe i uni-{tavawe je veoma opasno, slo-èno i skupo. Re~ je o milioni-ma dolara koje izdvaja me|una-rodna zajednica. Kod nas }e, naprimer, taj posao finansijskipodràti Norve{ka.

Na{a zemqa je me|u oni-ma koje insistiraju na trajnomre{avawu problema, najpretehni~ke ispravnosti, preci-znosti, ure|aja za samouni{te-we nakon dejstva... Jedno je dej-

NEPRECIZNE I ZLO]UDNE

Kada borbeni avion iz-baci smrtonosni kontejner,on se otvara u vazduhu, aodande poispada na stotine“bombica“ koje “pokrivaju“prostor od 200 do 400 me-tara. U svakoj se nalazi oko300 {rapnela koji se raspr-skavaju u pre~niku od sedam-

desetak metara. Pri tome prodiru u tlo do dubine od 17 centime-tara. Ako pogo|eni i preìvi, ostaju mu te{ke rane i trajne po-sledice. Kasetne bombe su veoma neprecizne, ostaje oko 40 odstoneeksplodiranih puwewa da dugo i neumoqivo vrebaju `rtvu.

Neke deluju privla~no na padobran~i}ima jarkih boja, paneupu}eni, naj~e{}e deca, lako posegnu za neobi~nom “igra~kom“.Neki upaqa~i su poznati, ali mnogi se drè u tajnosti. Ma{takonstruktora i zahtevi naru~ilaca su nedoku~ivi. Jer kako obja-sniti podatak da se mogu aktivirati i posle dugih meseci ili go-dina mirovawa. Osim na mehani~ki dodir, neke reaguju prilikompromene temperature, vla`nosti vazduha, najmaweg potresa...

Kasetna puwewa nisu samo specijalnost avionskih bombi. Mo-gu se lansirati sa raketama pa i nekim artiqerijskim oru|ima.

Ta vrsta municije upotrebqava se od pedesetih godina pro-{log veka, tokom iscrpquju}eg rata u Vijetnamu, pa nadaqe. Na-predak ratne tehnologije usavr{io je wihovu ubila~ku mo} dozvona koja miroqubivom ~ove~anstvu zvone na uzbunu.

Profesor dr Miodrag Star~evi}

ZA[TITA

1. mart 2007.28

stvovati po poloàjima neprijateqske armije, a neprihvatqivoje da bombe zavr{e u poqima, plantaàma od kojih qudi ìve,de~jim igrali{tima...

Te{ko je prebrojati milijarde dolara utro{enih na proiz-vodwu kasetnih bombi, a jo{ teè sabrati tro{kove da se loci-raju i uni{te. Ako tome dodamo qudske `rtve, onda ne postoji ce-na kojom se mogu izraziti posledice. Do sada je u Libanu otkri-veno 100.000 neekslodiranih klaster bombi na 359 lokacija, ave} je nastradalo vi{e od dve stotine qudi.

ZA[TITA CIVILA

Kod nas postoji {est potvr|enih lokacija sa neeksplodira-nom kasetnom municijom i jo{toliko za koje se ozbiqno sum-wa da predstavqaju opasnost.Ali tu se ne moè mnogo u~ini-ti pre nego {to Nato dostaviplan ciqeva koji su ga|ani ka-setnim bombama“ – isti~e pro-fesor Star~evi}.

Prava razmera drame idoga|awa najboqe se sagleda-va na terenu.

“Imali smo priliku daobi|emo sela na jugu Libana,gde je zavr{io veliki broj ka-setnih bombi. Obi{li smo po-rodice nastradalih, i to suuglavnom bila deca. Za rodite-qe ne postoje re~i utehe. U sre-dinama koje su daleko od uùr-banog sveta, tamo gde se ìvina svoj na~in, ni odrasli, a ka-moli deca ne znaju kakva opa-snost se krije od neekslodira-ne kasetne municije. Naàlost,rat ih je nau~io i tim lekcija-ma. Liban je jo{ jedno upozo-rewe. Zato je istrajnost qudiiz Me|unarodnog komiteta Cr-venog krsta i uop{te svih na-cionalnih organizacija vi{e-struko opravdana.

Videli smo i rad ekipa naterenu. Fasciniraju wihov en-tuzijazam, hladnokrvnost, upo-rnost da se prona|e svaki de-li} bombe. I u idealnim uslo-vima to je teàk zadatak, a pod-ru~je gde su pale bombe je sveosim pogodnog za rad. Valovi-to tlo, mnogo gustog rastiwa,promena pravca vetrova... Sveto umnogome oteàva posao ti-movima za razminirawe“ – ka-è Sa{a Avram.

Te{ka tema uvek nudi slo-èna pitawa i nimalo lake od-govore. Predugo je prisutna, aproblemi su nagomilani. Jedni~ine ogromne napore da se tomzlu stane na put, dok drugi kao

Sa{a Avram

STRADAJU I MINERIMineri su qudi za ko-

je se opravdano kaè da jeopasnost wihovo zanima-we. Visokoobu~eni, psiho-fizi~ki pripremqeni, po-`rtvovano tragaju, otkri-vaju i uni{tavaju neeksplo-diranu municiju. Ali sadr-àj kasetnih bombi je no}-na mora ~ak i za wih. Iakoih bri`qivo studiraju,unapre|uju opremu i sred-stva, ni to nije dovoqno.Javno priznaju da je svakisusret sa podmuklim ubica-ma pri~a za sebe i neopi-siva igra sa smr}u. Naj~e-{}e se formiraju timovistru~waka iz raznih zema-qa, precizno se snima te-ren, planira i kre}e u akciju. Rad je u po~etku timski, a rizik svakog ponaosob. Za te qude malo jere}i da su hrabri, jer ìvot stalno stavqaju na kocku. Opet, {ta bi svet bez wih?

Uzbudqiva pri~a u kojoj se prepli}u sre}a i tuga dopisana je i u Libanu. Sre}a kada se mu-nicija prona|e i uni{ti jer }e produìti ne~iji vek, u~initi detiwstvo bezbri`nim. Tuga, kao po-sledica tragedije kada miner pokloni svoj ìvot da bi drugi ìveli. Do sada je Libanu na huma-nom zadatku poginulo osam hrabrih minera, a devetnaest wihovih kolega je raweno. Uprkos tome,timovi minera nastavqaju svoju borbu na te{kim frontovima...

da okre}u glavu. Te{ko je re}i po-stoji li ono {to mi u posledwe vre-me ~esto nazivamo sukob interesa,jer pravo i pravda katkad ne idu ukorak. O~igledno da je potrebnojo{ mnogo truda, rada i sredstavakako bi se do{lo do ciqa, a on jeprestanak stradawa civilnog sta-novni{tva.

Gospodin @eqko Leàja, sa-radnik za Me|unarodno humanitar-no pravo Me|unarodnog komitetaCrvenog krsta kaè:

“Upotreba kasetne municijene podleè posebnom slovu Me|una-rodnog humanitarnog prava, osim

onog koji ~vrsto vaì za pravila u oruànim sukobima. To su, presvega, pravilo razlikovawa vojnika i civila, te pravilo razli-kovawa vojnih i civilnih objekata. Osim toga, re~ je o zabranineselektivnih napada i pravilu proporcionalnosti koje spre~a-va prekomerno stradawa civila u odnosu na postizawe takti~keprednosti.

ME\UNARODNI ODGOVOR

[to se ti~e upotrebe kasetnih bombi koje se rasprskavaju upre~niku od nekoliko hiqada metara, wihova upotreba u naseqenimpodru~jima je sama po sebi neselektivna i nalazi se u suprotnosti spravilom razlikovawa“.

êsto se postavqa pitawe za{to Me|unarodni komitet Crvenogkrst ne zauzme o{triji stav o potpunoj zabrani upotrebe kasetnihbombi?

“Odmah nakon ratnih doga|awa na Kosovu, pokrenuta je ini-cijativa za wihovu zabranu u naseqenim podru~jima. Usledio jemasovno podràn predlog za usvajawe me|unarodnog ugovora otakozvanim eksplozivnim ostacima rata, koji je stupio na snagu12. novembra pro{le godine. Taj ugovor, odnosno Peti protokolKonvencije o klasi~nom oru`ju, obavezuje strane u oruànom su-kobu da uklone ili pruè pomo} pri uklawawu bilo koje munici-je koju su koristili i da obezbede informacije o wenim vrstamai lokaciji. Me|utim, Protokol ne sadrì posebna ograni~ewaupotrebe kasetnih bombi ili zahteve da se smawi procenat neek-splodiranih delova. Moè se re}i da je ciq donekle postignut,jer su mnoge dràve i vlade po~ele ozbiqno da preispituju oprav-danost upotrebe tih sredstava.

Ukoliko bi se zabranilo dejstvo po naseqenim mestima ikada bi kasetna municija odmah eksplodirala prilikom pada, ka-ko je to predvi|eno, odnosno ako bi se odmah aktivirao ure|aj zasamouni{tavawe kod neaktiviranih bombi, humanitarni pro-blem bi bio re{en. To je tehni~ki sasvim izvodqivo“ – zakqu~ujegospodin Leàja.

Iako su mnoge dràve po~ele da preispituju, a neke i da me-waju svoju politiku u vezi sa upotrebom kasetne municije, brojzemaqa pogo|enih ovim oru`jem i daqe raste, civili neprekidnostradaju a konkretnog me|unarodnog odgovora jo{ nema…

Branko KOPUNOVI]

29

NARAMAK BOMBICA

U Libanu je angaòvano 55 me{ovitih i nacionalnihtimova za razminirawe. Nosilac posla je poznata britan-ska firma MAG i wima su podre|eni svi sastavi. Me|u vi-sokoprofesionalnim i vrhunski opremqenim ekipama je-dan od najboqih je {vedski sastav. Koliko je sre}a vaànfaktor uverili su se i ~lanovi na{e delegacije – wima sueksperti firme MAG pokazali fascinantnu fotografiju,na kojoj seqak nosi ~itav naramak “bombica” koje je na{aona plantaì. Jednostavno ih je “pobrao”, a pri tom imaosre}u da nisu eksplodirale.

BEZ POMO]I PASA

Zna~ajni ~ovekovi pomaga~i gotovo su u stalnom sastavuspecijalnih jedinica vojske i policije. Poznati su po tome da,sem ostalog, nepogre{ivo otkrivaju drogu i eksploziv. Me|u-tim, timovi koji otkrivaju ostatke kasetne municije li{eni supomo}i pasa. Poznato je da pas prilazi sasvim blizu sumwi-vom predmetu i tek kada prisloni wu{ku daje znak o ~emu jere~. To bi u slu~aju klaster municije predstavqalo veliku opa-snost, jer ponekad svaki dodir vodi u tragediju.

Najve}i ~ovekov prijateq i saradnik na mnogim opa-snim zadacima po{te|en je isku{ewa da otkrije neeksplo-dirane ostatke kasetnih bombi i pri tom plati glavom.

@eqko Leàja

1. mart 2007.30

wu dràvne me|e. Ako zanemarimo ratne godine, kada su svi bili“grani~ari”, branioci otaxbine i narodnog prava na opstanak,najteì period za ~uvare na{ih granica bio je period Informbi-roa, kada su upravo grani~ari bili meta. Od 1948. godine i Rezo-lucije, pa do pomirewa s Rusima, na granici Jugoslavije s Ma|ar-skom, Rumunijom, Bugarskom i Albanijom, gotovo svakodnevno su be-leèni me|ugrani~ni incidenti, a neretko i ve}i sukobi.

PRVE @RTVE NARU[AVAWA RAVNOTE@E

Nije to, me|utim, bio jedini period u kome su na{i grani~aribili prva ̀ rtva zahla|ewa me|udràvnih odnosa, iako stoji da su,tada, upravo oni bili ciq teroristi~kih grupa koje su u na{u ze-mqu ulazile s podru~ja zemaqa Var{avskog ugovora. Slobodno semoè re}i da su grani~ari, u decenijama iza nas, uvek prvi ose}a-li posledice gotovo svake krize, ili poreme}aja odnosa u svetu,posebno u Evropi i neposrednoj okolini.

Posle Informbiroa usledila je revolucija u Ma|arskoj, pasovjetska intervencija u êhoslova~koj, studentska ’68, nemiri uPoqskoj… Reìm kontrole i obezbe|ewa na na{im granicama me-wao se i poo{travao i u slu~ajevima destabilizacije unutra{wihprilika, poput hrvatskog prole}a 1971. godine, pobune [iptarana Kosovu i Metohiji 1981…

I tako do dana dana{weg. Nikad mira za grani~are, za qude~ija je du`nost – za{tita dràvne teritorije – me|u najsvetijim za-dacima u istoriji.

Na na{im prostorima, trusnim od pamtiveka, jer smo se zau-stavili na sredokra}i Zapada i Istoka, na putu siroma{nih kabogatima i mo}nih ka slabima, grani~arski je poziv uvek bio veo-ma rizi~an, ophrvan te{ko}ama svakojake vrste, pa i one materi-jalne. Iako su ìvotom branili otaxbinu i onda kad su drugi u mi-ru uìvali, odgovaraju}a nagrada nekako je uvek izostajala. Akobi, me|utim, gre{ku napravili i “stranu vojsku u carstvo pustili,da robi i pqa~ka”, u doba Vizantije, na primer, morali su {tetu

PRIÂO ÛVARIMADEMILITARIZACIJADR@AVNE GRANICE

Od kraja januara ove godine graniceSrbije, umesto vojske, ~uva policija, {to je u skladu sa civilizacijskimnapretkom dru{tva, normama Evropskeunije i èqom Srbije da sa kom{ijamaostvari {to boqe me|udràvne odnose. Time je zavr{en skoro stogodi{wiperiod u kome je dràvne me|e na ovimprostorima kontrolisao vojnik,najverniji ~uvar narodnog ogwi{ta.

J

POVODI

o{ pamtim ~asove srpskohrvatskog jezika i istorije, na koji-ma smo, tek osnovci, pisali pisma odva`nim qudima, zaduè-nim da ~uvaju na{ miran san. Negde daleko, na granici, naj~e-{}e na veoma nepristupa~nim i neprohodnim planinama, narekama i moru, grani~ari su danono}no bdeli, s oru`jem urukama i bez straha u srcu, spremni da o{tro i beskompro-

misno reaguju na svaki poku{aj povrede na{ih granica. Upravozbog wih, mnogi od nas, posebno oni hrabriji i sna`niji, ̀ eleli suda {to pre stignu u godine u kojima se ide u vojsku, sluì vojni roki s oru`jem u ruci brani otaxbina. Ma{tali smo o tome da i mi,negde u nekoj nedo|iji, skriveni od pogleda prestupnika i {verce-ra, usamqeni u no}i, pri~amo s olistalim drve}em, ili vernimvu~jakom, spremni da zaustavimo svakoga ko bi makar i pomislioda naudi na{oj zemqi. U tim de~a~kim snovima na granici je uvekbilo leto, uvek je bila mirna no} i uvek je grani~ar pobe|ivao iostvarivao svoj odgovorni i vite{ki zadatak.

U stvarnosti, naravno, ~esto nije bilo tako. Od 1913. godi-ne, kada su, 13. novembra, uredbom kraqa Srbije Petra Prvog Ka-ra|or|evi}a, oformqene grani~ne jedinice srpske vojske, bilo jemnogo krvavih dana, mnogo je grani~ara dalo ìvot u zalog o~uva-

31

potpukovnik Goran Sorak, dugogo-di{wi komandir grani~nog voda i~ete, pa komandant bataqona. – Uto doba plenili smo na stotine ko-mada pe{adijskog oru j̀a, a neret-ko i artiqerisjkog naoruàwa.Stalni sastanci jugoslovensko-al-banskih me{ovitih komisija, ~ak ina najvi{em nivou, nisu mnogo po-magali. Ilegalni prelasci s al-banske na na{u teritoriju bili susve masovniji, posebno neposred-no pre 1998. godine.

O naporima grani~ara natom delu jugoslovenske i srpskegranice svedo~e i imena karaula,data u znak se}awa na poginule~uvare dràvne me|e.

Te{ko je bilo i na nedefini-sanim granicama. Uslovi ìvotana tim delovima dràvne granice~esto su se grani~ili s nepodno-{qivim. Grani~ari su ìveli ukontejnerima, ili neuslovnim ba-rakama, ~esto s oru j̀em ispod kre-veta, za slu~aj hitne intervencije.

Na rekama i moru ̀ ivelo sene{to druga~ije nego na kopnu,ali je zadatak uvek bio isti.“Plove}im karaulama” najvi{eproblema zadavali su naoruàni{verceri ribe, kasnije i duvana,koji se nisu libili i da zapucajuna grani~are. [verceri “belogrobqa” bivali su najsuroviji.

Obavqaju}i svoju odgovornu du-`nost i ~esto rizikuju}i ìvote uizvr{avawu mnogobrojnih zada-taka, grani~ari su na umu uvekimali svoju najsvetiju obavezu – o~uvawe dràvne granice. Zatoim nije bilo te{ko da na graniciostanu i po deceniju, ili dve, `r-tvuju}i ne samo svoju, ve} i budu}-nost svoje dece. @ivot u pograni~-nim mestima, bez {kola i fakul-teta, bez pozori{ta, bioskopa iopremqenijih prodavnica, dale-ko od popularnih i dru{tvenimìvotom mnogo bogatijih gradovai garnizona, nije bio lak ni ro-diteqima ni deci. Supruge ofi-cira i podoficira grani~ne slu-`be nisu uvek uspevale da na|uposao, a deca su do svojih {kola~esto i pe{a~ila. Sredwu {koluobi~no su zavr{avala u mestimaudaqenim od svojih domova i ponekoliko desetina kilometara.

Ali s granice nisu odlazili. Jer tamo, u pograni~nim me-stima ìvi se humanije, qudi su bliì jedni drugima, ne samona karaulama, gde se tradicionalno ìvi “za drugog i s dru-gim” ve} i u slobodno vreme, u one retke sate kad nisi na du-`nosti.

Zato nekada{wim grani~arima se}awa na dane provedene nakarauli ~esto vi{e vrede i zna~e nego ìvot koji provode danas,daleko od granice i ìvota na woj.

Du{an GLI[I]

nadoknaditi. Granicu sredwove-kovne Srbije ~uvali su kapuxije,slu`benici na grani~nim prela-zima, i kraji{nici. U KraqeviniJugoslaviji za dràvnu me|u bilesu zaduène grani~ne trupe, a usocijalisti~koj je grani~na za{ti-ta bila sastavni deo za{tite dr-àvne teritorije. Do 1953. godi-ne za granicu je bio nadleànKNOJ, a kasnije su oformqenegrani~ne jedinice JNA.

Danas na granicama Srbijevi{e nema vojnika. To nikako nezna~i da wene granice nisu sigur-ne i bezbedne kao ranije. Demili-tarizacija granica obavqena je uu skladu s normama koje vaè uEvropskoj uniji, u zemqama ~lani-cama Partnerstva za mir i razvi-jenom, civilizovanom svetu. Odkraja januara na srpskim dràv-nim me|ama su pripadnici Grani~-ne policije, me|u wima, naravno,ima i biv{ih pripadnika vojske.

– Posao preuzimawa kontro-le dràvne granice, za koji je na-{im susedima trebalo od tri dopet godina, mi smo zavr{ili za ne-{to vi{e od godinu i po dana – na-pomiwe pukovnik Stojan Kowiko-vac, doskora{wi na~elnik Ode-qewa za poslove grani~ne slu`beGeneral{taba Vojske Srbije. – Za-hvaquju}i veoma dobroj saradwi sUpravom grani~ne policije Mini-starstva unutra{wih poslova ikvalitetnim pripremama, koje smosproveli do sredine avgusta2005. godine, prakti~ni deo pre-daje nadle`nosti realizovali smoveoma brzo, tako da na{i nasled-nici na grani~nim prelazima,pripadnici Grani~ne policije,svoje zadatke mogu da izvr{avajuveoma efikasno, a ja mogu da ka-èm da granice Srbije ostaju u si-gurnim rukama - podvla~i pukov-nik Kowikovac.

NAJTE@E PREMA ALBANIJI

Te{ko}a }e, naravno, uvekbiti. Jer one su sastavni deo ì-vota na granici. O tome najboqesvedo~e se}awa doskora{wih gra-ni~ara Vojske Srbije, ali i onihranijih, koji su danono}no patro-lirali jedva prohodnim stazama Prokletija, ~esto prte}i sneg ce-lac, visok i vi{e od metra. O tome svedo~e brojni komandanti gra-ni~nih bataqona, komandiri ~eta i vodova za intervenciju, koman-diri karaula, ali i me{tani bez kojih du`nost grani~ara i ne mo-è da se obavqa na pravi na~in. Najteè je, naravno, bilo na gra-nici s Albanijom, gde pravog mira gotovo da i nije bilo.

– De{avalo se da u jednom danu na{i grani~ari uhvate i ponekoliko stotina ilegalnih prelaznika, a posledwih godina dvade-setog veka veoma ~esti su bili i upadi {iptarskih terorista – kaè

POLICIJA UMESTO VOJSKE

U avgustu 2005. godine, kada je zapo~eta realizacijaSporazuma o predaji granice MUP-u, na obezbe|ewu dràv-ne me|e bili su angaòvani 10 grani~nih bataqona i dva du-navska odreda, sa oko 2.600 pripadnika.

Demilitarizacija granice prakti~no je po~ela 15. avgu-sta 2005, kada je policiji ustupqen posao obezbe|ewa dr-àvne granice prema Ma|arskoj. Preuzimawe me|e premaRumuniji otpo~elo je 5. decembra iste godine, a prema Bugar-skoj 15. maja 2006. Do kraja pro{le godine policija je preu-zela poslove kontrolisawa dràvne granice prema Hrvat-skoj i Bosni i Hercegovini. Na kraju, 26. januara zavr{enaje i primopredaja na me|i s Makedonijom, tako da, od tog da-na, granicu Srbije ne ~uvaju pripadnici Vojske.

Pograni~na policija preuzela je od Vojske i sve nepo-kretnosti na dràvnoj granici, ali i ve}i deo pokretnihsredstava koja su grani~ari Vojske Srbije koristili u obez-be|ewu granice.

I GRANIÂRI SU SPECIJALCI

Do 2005. godine na poslovima kontrole dràvne grani-ce Srbije, ukupne duìne od oko 2.115 (2.359) kilometara,bilo je angaòvano 2.638 pripadnika Vojske Srbije, a me|uwima je gotovo 1.370 bilo profesionalnih oficira i podo-ficira.

Raspore|eni u 10 grani~nih bataqona i dva Dunavska od-reda, grani~ari Vojske Srbije danono}no su kontrolisali dr-àvnu me|u na{e zemqe, nadmudruju}i se s ilegalnim prela-znicima, {vercerima i teroristima i spre~avaju}i ih u ostva-rivawu ~esto i najagresivnijih namera prema na{oj zemqi.

Izvr{avaju}i svoje odgovorne zadatke pripadnici gra-ni~nih jedinica ~esto su bili istinski specijalci. Opremqe-ni najsavremenijim oru`jem, modernom optoelektronskomopremom i najkvalitetnijim sredstvima veze kojima raspola-è Vojska Srbije, na{i grani~ari su razli~itim takti~kimradwama, postupcima i aktivnostima, nalik onim koje rea-lizuju i druge specijalne jedinice, ostvarivali neponovqivuulogu prvih branilaca Srbije.

Pukovnik Stojan Kowikovac Potpukovnik Goran Sorak

321. mart 2007.

DOGA\AJI

Druga konferencija o ECDL-u

PRIZNAWE VOJNIM INFORMATIÂRIMANa Drugoj konferenciji o ECDL-u (European Computer Dri-

ving Licence), koja je odràna 22. februara u Privrednoj komoriBeograda, za najuspe{niji ECDL test centar u na{oj zemqi zaproteklu godinu, priznawe u vidu umreènog globusa, od pred-sednika Jedinstvenog informati~kog saveza Srbije \or|a \uki-}a primio je, u ime Ministarstva odbrane, prodekan za nastavuVojne akademije pukovnik dr Vladimir Gruji}.

Kao {to je poznato, Nacionalnom strategijom razvoja in-formacionog dru{tva, koju je usvojila Vlada Srbije sredinompro{le godine, a po preporukama EU i UN, ECDL (Evropska do-

zvola za kori{}ewe ra~unara) definisan je kao svima neophod-ni i osnovni standard za poznavawe rada na ra~unarima. Zatoje i na toj veoma pose}enoj konferenciji, koju su organizovaliJedinstveni informati~ki savez Srbije i Privredna komoraBeograda, bilo re~i o rezultatima i iskustvima ostvarenim una{oj i susednim zemqama u toj va`noj oblasti.

O prvim, ali zato ni{ta mawe zna~ajnim uspesima ECDLprojekta u vojnoj sredini, na skupu je, sa veoma zapaènom pre-zentacijom, rezultate polugodi{weg rada predstavio potpukov-nik @ikica Milinkovi}, ECDL koordinator Ministarstva od-brane. Milinkovi} je naglasio da je u MO i G[ VS ovaj proje-kat nai{ao na veliko zanimawe i da u narednom periodu u MOpredstoji formirwe novih test centara i kabineta za pripre-mu, obuku i testirawe, pre svega, vojnih, ali i subjekata iz gra-|anstva i dràvne uprave. Prema wegovim re~ima, samo u pr-vom ciklusu, od ukupno 245 visokih vojnih rukovodilaca, ECDLtestove uspe{no je poloìlo wih 203, {to je sasvim izvesno – izuzetan uspeh. D. MARINOVI]

U Regionalnom trening centru za komunikacije u Skopqu, od19. do 23. februara 2007. odràn je prvi medija trening za tre-nere, koji je poha|alo 12 zaposlenih u Ministarstvu odbraneSrbije, ali i pripadnici Vojske Srbije. Projekat je podràlaAmbasada Velike Britanije u Beogradu.

Ciq te akcije jeste edukacija i prakti~na obuka zaposlenihu Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije za izvo|ewe medija tre-ninga. Polaznici kursa savladali su osnovne principe odnosasa javno{}u i komunikacijskih ve{tina kako bi {to uspe{nijeradili sa medijima. Obuku su izvodili treneri Ministarstvarada i socijalne politike i Ministarstva unutra{wih poslovaMakedonije, koji su kurs za medija trenere zavr{ili u [vajcar-skoj.

U okviru tog projekta, koji zajedno sprovode Regionalni tre-ning centar za komunikacije iz Skopqa i Ministarstvo odbraneSrbije, bi}e odràna jo{ dva kursa u Skopqu i Beogradu. Poslezavr{etka polaznici }e biti obu~eni za izvo|ewe medija tre-ninga svojim kolegama u Ministarstvu odbrane Srbije.

A. GAJI]

POSLOVNA SARADWAVMA I DDOR NOVI SADNa~elnik Vojnomedicinske akademije u Beogradu general-

major prof. dr Miodrag Jevti} i generalni direktor Akcionar-skog dru{tva za osigurawe i reosigurawe DDOR Novi Sad Dar-ko Boti} potpisali su Ugovor o poslovnoj saradwi, 23. februa-ra u Beogradu.

Na osnovu tog dokumenta, gra|ani koji su sebi obezbedilidopunsko zdravstveno osigurawe kod Osiguravaju}eg dru{tvaDDOR iz Novog Sada, mo}i }e da koriste pojedine medicinskeusluge na VMA.

V. P.

TAKMIÊWE U KORA^NICAMAU novosadskoj kasarni “Jugovi}evo”, povodom Dana Vojske, a

na inicijativu Komande Prve brigade Kopnene vojske, 13. febru-ara odràno je zavr{no takmi~ewe u kora~nicama, na kome je na-stupilo sedam najboqe plasiranih e{elona stare{ina i vojnikaPrve brigade iz garnizona Novi Sad, Pan~evo, Sremska Mitro-vica i Ba~ka Topola. U takmi~ewu, koje je prethodilo finalnom,u~estvovale su sve jedinice brigade ranga ~eta–baterija.

@iri je cenio sve, od vojni~kog izgleda, koraka, do melodi~-nosti i stihova koje su ispevali sami u~esnici takmi~ewa, koje jeposle duèg vremena vratilo pesmu u kasarne i vojni~ke strojeve.

Po oceni ìrija, najubedqiviji sveukupni utisak ostavilesu stare{ine i vojnici e{elona Prve mehanizovane ~ete 16. me-hanizovanog bataqona iz garnizona Sremska Mitrovica, kojimaje pukovnik \okica Petrovi}, komandant brigade, na prigodnojsve~anosti uru~io zasluèno priznawe.

B. M. P.

PRIVEDENA ÊTIRIPRIPADNIKA REGRUTNOG CENTRANI[Pripadnici Vojne policije i Vojnobezbednosne agencije

priveli su ~etiri pripadnika Regrutnog centra Ni{, zbog pos-tojawa osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo pri-mawa mita, a zatim ih predali istra`nom sudiji Okru`nogsuda u tom gradu na daqu nadle`nost, navodi se u saop{tewuUprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane Srbije.

Istra`ni postupak o navedenom slu~aju je u toku, a istraguvode Okru`no javno tuìla{tvo i Okru`ni sud u Ni{u.

O B U K A Z A B U D U ] E P R E D A V A ^ E

O D B R A M B E N A I N D U S T R I J A S R B I J E

SPECIJALNI PRILOG 18

Kakav je vlasni~ki profil, a kakav asortiman proizvoda u {est fa-brika Odbrambene industrije Srbije, kakvi su problemi sa kojimaposluju, dokle se stiglo sa konverzijom, socijalnim programom, ali ikakve su perspektive tih proizvodwi, s obzirom na ~iwenicu da sunekada bile okosnica izvoza na{e zemqe, samo su neka od pitawa sakojima se kolektivi iz te bran{e svakodnevno susre}u. Ista ta pita-wa postavili smo na{im sagovornicima u poku{aju da na|emo argu-mentovane odgovore, kako bismo o ovom va`nom segmentu proizvodweimali koliko-toliko stvarnu sliku, ili bar neophodne delove u mo-zaiku koji }e svako od nas sam sastaviti.

U NISKOM LETU

1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D

D

Œ Za {ta je nadle`na Uprava za odbrambene tehnologije upreduze}ima namenske industrije?– Politika planirawa odbrambenih materijalnih resursa

– prirodnih, finansijskih, privrednih i ostalih potencijala kojise angaùju za potrebe odbrane Republike Srbije, u nadle`nostije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane. Upravaza odbrambene tehnologije, kao unutra{wa organizacijska jedini-ca Sektora, jeste stru~ni organ koji planira i organizuje nau~noi-straìva~ki rad u oblasti odbrambenih tehnologija. Odgovorna jeza odràvawe i remont sredstava naoruàwa i vojne opreme, alii organizaciju, odnosno planirawe proizvodwe vojnih tehni~kihkapaciteta, shodno potrebama Vojske Srbije, koje su predvi|enewenim strate{ko-doktrinarnim opredeqewima i normativnim do-kumentima. I kontrola kvaliteta proizvoda namenske industrije – onih koji se proizvode za na{e potrebe, a ~esto i izvoznih pro-izvoda preduze}a, jedan je od zadataka Uprave.

Œ Koliko su, zapravo, uposleni kapaciteti Odbrambene in-dustrije Srbije?– Kapaciteti preduze}a za proizvodwu naoruàwa i vojne

opreme u Srbiji usmereni su i na doma}e i na inostrano trì{te.Postoje}i resursi fabrika mogu uspe{no da zadovoqe zahteve raz-li~itih kupaca u zemqi i svetu.

Odbrambena industrija Srbije, i pored problema koji su jojobeleìli poslovawe u bliskoj pro{losti, moè da podmiri 50do 60 odsto potreba Vojske Srbije. Zbog te{ke materijalne situa-cije u sistemu odbrane, ponajpre neredovnog finansirawa, anga-òvano je samo nekoliko procenata postoje}ih kapaciteta namen-ske industrije. Ministarstvo odbrane je, na primer, sa Odbram-benom industrijom u toku 2005. godine ugovorilo kupovinu sred-stava naoruàwa i vojne opreme u vrednosti od 60,4 miliona, aza 2006. godinu oko 93,5 miliona dinara, {to je zanemarqivo ma-lo u odnosu na stvarne potrebe Vojske i mogu}nosti na{e odbram-bene industrije. U toku je realizacija ugovorenih poslova.

Ipak, dok ne modernizujemo Vojsku Srbije, ne re{imo pro-bleme vi{kova naoruàwa i vojne opreme, odnosno ne okon~amo

Odbrambena industrija Srbije, i poredproblema koji su joj obeleìli poslovawe u

bliskoj pro{losti, moè da podmiri 50 do 60 odsto potreba Vojske. Zbog te{ke

materijalne situacije u sistemu odbrane,ponajpre neredovnog finansirawa,

angaòvano je samo nekoliko procenatapostoje}ih kapaciteta fabrika namenske

proizvodwe. Dok se ne okon~a reforma srpskevojske, reorganizuju weni sastavi i prevazi|u

problemi vi{ka naoruàwa i opreme,potencijali preduze}a ne}e biti dovoqnoiskori{}eni. Zato je potrebno podràti

wihova izvozna opredeqewa i modernizaciju.

34

eo privrednog potencijala Republike Srbije ~ini i {estpreduze}a iz grupacije Odbrambena industrija Srbije – Za-stava-oru`je iz Kragujevca, Prvi partizan iz Uìca, Kompa-nija Prva Iskra – Namenska u Bari~u, zatim, u Lu~anima Mi-lan Blagojevi} – Namenska, Sloboda iz ̂ a~ka i Holding kom-

panija Kru{ik iz Vaqeva. Ve}inski vlasnik pomenutih fabrika je-ste Republika Srbija. Ministarstvo odbrane je, me|utim, odgovor-no za wihovu proizvodnu programsku orijentaciju. PredstavniciMinistarstva, proporcionalno udelu dràvnog kapitala u fabri-kama odbrambene industrije i, na osnovu Zakona o odbrani, Odlu-ke Saveznog ustavnog suda i Zakona o preduze}ima, angaòvani su uupravnim i nadzornim odborima, te u skup{tinama tih preduze}a.

Sa pukovnikom mr Dankom Jovanovi}em, zastupnikom na~el-nika Uprave za odbrambene tehnologije Sektora za materijalneresurse u Ministarstvu odbrane, razgovarali smo o uposlenostikapaciteta vojne namenske industrije, potrebama Vojske za wiho-vim proizvodima, problemima koji optere}uju wihovo trì{noposlovawe i perspektivi na{e odbrambene industrije.

PUKOVNIK MR DANKO JOVANOVI],ZASTUPNIK NAÊLNIKA UPRAVE

ZA ODBRAMBENE TEHNOLOGIJE

ORIJEN-TACIJA NA

INOSTRANOTR@I[TE

– Vaqa znati da jestawe u na{oj odbram-benoj industriji godinaunazad veoma te{ko.Uzroci tome su, izme|uostalog, lo{a finan-sijska situacija u si-stemu odbrane i gubitak me|unarodnog trì{ta za plasman proiz-voda vojne industrije.

Da bi se unapredilo stawe u toj privrednoj oblasti, 2005.godine Vlada Republike Srbije usvojila je Koncept restrukturisa-wa preduze}a iz grupacije Odbrambene industrije Srbije. Taj mo-del podrazumeva brojne organizacione promene u preduze}ima na-menske industrije, finansijsku i programsku konsolidaciju, ali ismawewe broja zaposlenih. Tokom 2006. godine nadle`ne dràvneinstitucije konvertovale su dugovawa fabrika namenske u trajniulog Republike Srbije nad wihovim kapitalom – prema Ministar-stvu odbrane u vrednosti od 2,26 milijardi dinara, sa stawem od31. decembra 2004, ali i ostalim javnim preduze}ima, ~ija potra-ìvawa od 31. decembra 2004. iznose oko 667 miliona dinara.Na taj na~in preduze}a su i dodatno finansijski relaksirana, ~i-me su, delimi~no, stvoreni uslovi za wihovu proizvodnu konsoli-daciju i uspe{an izlazak na me|unarodno trì{te.

Okon~an je i prvi krug socijalnog programa, za 2.723 radni-ka namenske industrije, koji su zajedni~ki pomogli Vlada RepublikeSrbije i Ministarstvo odbrane. Ministarstvo je finansiralostimulativne otpremnine, u vrednosti od 703 miliona dinara,sredstvima koje je pozajmilo od Republike Srbije. Taj novac sistemodbrane je trebalo da vrati dràvi do 30. novembra 2005. izFonda za reformu, odnosno iz finansijskih sredstava koja dobijeprodajom vi{ka vojnih nepokretnosti.

Fabrika Zastava-oru`je iz Kragujevca, dodu{e, nije u potpu-nosti realizovala socijalni projekat prema Konceptu restruktu-risawa. Po{to od osnivawa Fonda za reformu sistema odbranenije bilo ostvarenih prihoda prodajom vi{ka nepokretnosti, a ume|uvremenu se raspala i dràvna zajednica Srbija i Crna Gora,te je i Fond prestao da postoji, Ministarstvo odbrane jo{ nije

35

U S T R I J A S R B I J E

vratilo pozajmqena nov~ana sredstva Republici Srbiji. U svakomslu~aju, Ministarstvo je, odricawem od dugova namenske i pozajmi-com od dràve, znatno pomoglo stabilizaciju i opstanak fabrikavojne industrije.

Œ [ta }e, nadaqe, u~initi Ministarstvo odbrane?– Sektor za materijalne resurse formirao je radni tim, koji

}e, na osnovu analize efikasnosti proizvodwe, programske ori-jentacije, sada{weg nivoa tehnolo{kog razvoja i organizacijepreduze}a odbrambene industrije, prate}i tokove u proizvodwinaoruàwa i vojne opreme i uvaàvaju}i iskustava stranih zema-qa u toj oblasti, precizno definisati pravce organizaciono-sta-

tusnih promena u tim preduze}ima. Model }eprvenstveno zavisiti od potreba Vojske Sr-bije, {to defini{e Uprava za razvoj General-{taba, ali i od wene brojne veli~ine.

Istovremeno, zbog nedovoqne uposle-nosti kapaciteta Odbrambene industrije Sr-bije, Uprava za odbrambene tehnologije je, uskladu sa odlukama Vlade Republike Srbije,pokrenula inicijativu da se {to pre realizu-je i drugi krug socijalnog programa. Zato je odsvih preduze}a namenske zatraìla da odre-de broj zaposlenih radnika u budu}nosti. Ka-ko sistem odbrane jo{ nema potrebne strate-{ko-doktrinarne dokumente koji defini{uobim i strukturu potreba Vojske u sredworo~-nom i dugoro~nom periodu za proizvodima na-oruàwa i vojne opreme, on }e, u tom smislu,podràti procene i predloge fabrika.

Radi kona~nog oporavka srpske od-brambene industrije – finansirawe sanaci-je, konverziju, modernizaciju tehni~kih kapa-citeta, te uvo|ewe novih tehnologija u fabri-ke, Uprava predlaè da se formira Fond za

odbrambenu industriju koji bi planirao i vodio sve aktivnosti. Œ Kakva je perspektiva na{e odbrambene industrije kada jere~ o vojnim programima?– Imaju}i u vidu respektabilno iskustvo preduze}a, sa~uvan

stru~ni i tehni~ki potencijal, Odbrambena industrija Srbije }e,posle restrukturisawa i oporavka, opstati, te doprineti privred-nom razvoju Srbije u celini. Stoga }e se Ministarstvo odbrane uprocesu opremawa naoruàwem i vojnom opremom, u skladu sa teh-nolo{kim mogu}nostima fabrika i ekonomskom opravdano{}u zah-teva, prioritetno opredeliti za doma}e privredne i nau~ne kapa-citete. Kada je re~ o nabavci tehni~kih sredstava i opreme iz uvo-za, Ministarstvo }e podràti zajedni~ke projekte fabrika sa ino-stranim ili ostalim partnerima, prvenstveno ako oni upo{qavajudoma}e privredne resurse i obezbe|uju transfer savremenih teh-nologija.

Strana iskustva govore da je zna~ajno sa~uvati preduze}a od-brambene industrije u dràvnim okvirima. SAD i Velika Britani-ja su se, u proteklom periodu, suo~ile sa te{ko}ama zbog privati-zacije fabrika za proizvodwu naoruàwa i vojne opreme – velikifinansijski gubici, nemogu}nost kontrole i brojne zloupotrebe,pa danas ponovo nastoje da ih povrate pod dràvno okriqe.

Kako su preduze}a na{e odbrambene industrije vrlo zna~ajnaza sistem odbrane zemqe, ali i ukupnu dràvnu privredu, potreb-no je da im Vlada Republike Srbije, u dogovoru sa ministarstvimaprivrede i finansija, ali i Privrednom komorom, omogu}i razli-~ite izvozne poslove, finansijsku pomo} i povoqne kredite, teobezbedi vaqanu za{titu wihovih interesa.

V. POÛ^Snimio Z. PERGE

reformu sistema odbrane, kapacitetiodbrambene industrije Srbije ne}e bitidovoqno iskori{}eni i uposleni. Zatoim treba dati prioritet u izvoznoj ori-jentaciji, jer su wihovi proizvodi ku-rentni na trì{tu.

Œ Kako su nadle`ne dràvne institu-cije prevazi{le probleme obostranihfinansijskih dugovawa Ministarstvaodbrane i srpskih fabrika za proiz-vodwu naoruàwa i vojne opreme?

Prvi krug socijalnih programa za zaposlene u odbram-benoj industriji, koji se odnosio na 2.723 radnika, zajed-ni~ki su pomogli Vlada Republike Srbije i Ministarstvoodbrane. Ministarstvo je finansiralo stimulativne ot-premnine, u vrednosti od 703 miliona dinara.

Tokom 2006. godine nadle`ne dràvne institucijekonvertovale su dugovawa fabrika namenske u trajni ulogRepublike Srbije nad wihovim kapitalom – prema saop-{tewu Ministarstva odbrane, u vrednosti od 2,26 mili-jardi dinara.

Ministarstvo odbrane je sa Odbrambenom industri-jom Srbije, u toku 2005. godine, ugovorilo kupovinu sred-stava naoruàwa i vojne opreme u vrednosti od 60,4 mili-ona, a za 2006. godinu oko 93,5 miliona dinara, {to je za-nemarqivo malo u odnosu na stvarne potrebe Vojske i mo-gu}nosti na{e odbrambene industrije.

36 1. mart 2007.


Nakon pedeset godina razvili smo se u kompaniju ~iji godi{wiprihod prema{uje 120 miliona dolara. Od toga ~etvrtinuproizvodwe izvozimo ostvaruju}i prihod od 30 miliona do-lara. U kompaniji radi oko 5.000 zaposlenih u 30 proizvod-nih pogona. Sloboda poseduje 65 prodavnica i 32 servisa

{irom Jugoslavije i ima predstavni{tva u Makedoniji i BiH. Ukup-na povr{ina poslovnog prostora kojim raspolaèmo je 130.000metara kvadratnih. Sloboda posluje pod imenom kompanija Slobo-da D. D. â~ak. U okviru deoni~arskog dru{tva u~e{}e dru{tvenogkapitala iznosi 100%. Kompanija je organizaciono i proizvodnopodeqena na tri celine: namensku proizvodwu, aparate i alatni-cu – zapisano je u Monografiji koja prati 55 godina Kompanije”Sloboda” za period 1991–1998. godine.

VOJNI PPROGRAM

Tako je uistinu i bilo. A onda je usledilo bombardovawe u ko-me su stradali mnogi pogoni Slobode, dràva je jo{ jednom prome-nila ime, a promenili su se i mnogi uslovi poslovawa. Kakvo jedanas stawe u ovoj kompaniji u odnosu na wene po~etke govori namwen generalni direktor Radomir Quji}:

”Kompanija Sloboda je osnovana 1948. godine odlukom vladeFNRJ i od tada posluje kao dràvno, odnosno vojno preduze}e. Ka-ko se razvijala tada{wa Jugoslavija, tako se uspostavqala i isto-rija firme. Posle prve krize pedesetih, kompanija Sloboda je po-~ela i civilnu proizvodwu. Vojna proizvodwa se razvijala u skla-du sa zahtevima vojske (JNA). Prvo se krenulo sa asortimanom pro-tivavionske municije, 1951. godine, a prvi proizvod bio je metakelikon. [ezdesetih je otpo~ela proizvodwa tromblonskih mina,koje su dugo bile osnovni proizvod Slobode i za doma}e trì{te,i za izvoz, posebno Irak. Od osamdesetih Kompanija kre}e sa pro-izvodwom raketnih sredstava. Prva proizvedena raketa bila jezoqa, projektovana 1979, osvojena 1981. godine, a kasnije su sejo{ dve rakete na{le u lepezi proizvoda Slobode: osa i pos bd.

KOMPANIJA ”SLOBODA”, ÂÂK

I IME I ZNAWE

Kompaniju vodim ve} 13 godina i moguslobodno da kaèm da je 2006. bila najgora

za nas. Bio sam u Kompaniji kada smobombardovani i skoro potpuno uni{teni,kada je velika inflacija harala Srbijom,

kada je stabilizovan dinar, a Slobodaizgubila vi{e od pet miliona maraka

obrtnih sredstava, kada smo poslovali podsankcijama, bez mogu}nosti izvoza, alinijedna od tih godina nije bila sli~na

2006. Da bismo izvezli robu potrebne sunam tri vrste dozvola: dozvola za izvoz,

dozvola za transport i dozvola za sletawei preletawe aviona, ako se roba takotransportuje. U izdavawe tih dozvola

ukqu~ena su ~etiri ministarstva, i uveknegde neko uko~i ~itav proces – kaè

Radomir Quji}, direktor tog preduze}a.

37


dobiti dve veoma va`ne stvari. Prvo, da }emo dobiti ne vi{e trgo-vinskog ve} strate{kog partnera i, drugo, da onaj koji je osnivaopreduze}e, u~estvovao u wegovom razvoju – logi~no bude i wegovvlasnik. U zavisnosti od modela privatizacije radnici mogu bitivlasnici od 15% do 30% akcija. Uz sve to, imali smo i obe}aweMinistarstva odbrane da }emo posle tog utvr|ivawa vlasni{tvadobiti uposlenost od 25% kapaciteta za potrebe Vojske. Taj drugideo, naàlost, nije ostvaren. Procenat uposlenosti za potrebe Voj-ske je sve mawi i mawi, a u 2006. godini bio je ispod 3%. Po~ela jei 2007. godina a mi jo{ uvek nemamo nijedan ugovor sa Vojskom. Ve-rujem da }e i tu kona~no ne{to morati da se promeni. Problem seuslo`wava ako, hteli to mi ili ne, priznamo da Sloboda nema ar-

tikle za trì{nu proizvodwu, jermi radimo samo vojnu municiju, na-{e proizvode mogu da kupe samo voj-ska ili policija, samo dràvni or-gani. To je upravo ono {to nas spu-tava, {to je pod apsolutnim reì-mom dozvola, sa ~im imamo i najve-}e probleme. Konverzija vojne in-dustrije je, {to se ti~e Slobode,zavr{ena pre 45 godina, kada je iz-dvojen deo sa ku}nim aparatima.Vojna fabrika od tada razvija sa-mo vojne proizvode, a civilna – ci-vilne. Imali smo alatnicu, koja jepravila alate za obe fabrike,imali smo preduze}e Jedinstvo kojeje energetski snabdevalo obe fa-brike, imali smo servis, koji jeservisirao na{e proizvode…

Kaèm, konverzija je izvr{ena davno, danas je samo donetaodluka da se taj civilni deo proda, to je jedina razlika. Naravno,ukoliko ne na|emo doma}eg partnera, mora}emo da na|emo stra-nog. Za to nam je potrebna dozvola.

Ima dosta prostora za ulagawe, jer Kompanija Sloboda èlida bude lider u proizvodwu naoruàwa i vojne opreme na ovimprostorima. Posebno sada, sa ulaskom u Partnerstvo za mir bi}emogu}nosti sa spajawe sa zapadnim zemqama sa kojima do sada ni-smo imali saradwu. O~ekujem, jer smo jeftiniji, imaju}i u vidu kva-litet, da }emo za wih proizvoditi pojedine artikle, posebno {tomi proizvodimo i zapadne i isto~ne kalibre. Verujem da nas natom trì{tu ~ekaju boqi i ve}i kupci, ali je put dug. Treba ga savla-dati. Mi kontinuirano radimo za Ministarstvo odbrane Austrije,ve} sedam, osam godina smo wihovi redovni dobavqa~i, otvarajuse mogu}nosti za saradwu sa Francuskom, sa Italijom imamo ve}neke male poslove, sa Belgijom se spremamo na ne{to ve}i posao.Zato je moja poruka, kao dugogodi{weg privrednika, da oni koji sene bave privredom, ne smetaju onima koji se wome bave. To }e ondabiti dobro za sve. Onda }e imati od koga da se napla}uju porezi idoprinosi, a ovako, kad ne radimo dovoqno, nema ni~ega.”

DR@AVA JJE NNA[ VVLASNIK

Imaju}i sve pomenuto u vidu, postavqa se i pitawe uposleno-sti kapaciteta?

“Uposlenost kapaciteta u posledwe tri godine opada. Prvirazlog sam pomenuo, poruxbine Vojske su bile sve mawe. Dogovore-na je i sa svim nadle`nim instancama usvojeno da }e Vojska Sloboduuposliti sa 1.200.000 norma sati. Posledwe dve godine kupqeno jemawe od 51.000 norma sati, {to je vi{e od dvadeset puta mawe ne-go {to je re~eno, usvojeno i napisano. Drugi ozbiqan problem kojise pojavio 2006. godine je stopirawe poslova za koje smo imali re-dovne dozvole, a to je veliki ugovor od 4,5 miliona dolara izvoza

Posle raspada Jugoslavije 1991. godine Sloboda dobija novi za-datak – artiqerijsku municiju. U naredne dve godine kre}e novirazvojni ciklus Slobode i odre|uje period koji je usledio. Danasje u na{em proizvodnom programu, osim osnovnog programa i neko-liko novih artikala, artiqerijski program municije 66 mm, 100mm, 105 mm, 122 mm, 125 mm i 155 mm. U me|uvremenu je razvijenaraketa osa, a osnovni program se i daqe razvija. Wega ~ini pro-tivavionska municija od 20 do 57 mm, municija za baca~e granata40 mm, municija za automatski baca~ granata 30 mm...

Asortiman proizvoda Kompanije Sloboda broji oko 150 ar-tikala. To je fabrika koja ima mo`da naj{iri proizvodni program,sa zna~ajnim artiklima i u ovom momentu verovatno i najzna~ajni-ji partner Vojske Srbije. Naà-lost, ta pozicija se ne o~itava i unaruxbinama robe”.

CIVILNI PPROGRAM

Drugi deo fabrike, civilnaproizvodwa, razvijao se uporedo,oslawaju}i se na razvoj aparata zadoma}instvo. I u tom delu Slobodaje bila veoma zapaèna na doma}emtrì{tu, mo`da i najja~i proizvo-|a~ bele tehnike posle Gorewa. U tojfabrici osvojena je tehnologijaproizvodwe ma{ina za prawe ve-{a, ma{ina za prawe posu|a, fri-ìdera. Danas taj deo Kompanije,pod nazivom Sloboda – Aparatiproizvodi samo dva artikla: {po-rete i usisiva~e, i to mali broj.

”Na{e strate{ko opredeqewe jeste da na|emo dobrog part-nera za zavisno preduze}e i da ga na najboqi na~in za{titimo iosposobimo za jednu ozbiqnu proizvodwu. Re{ewe je u pronalaskupartnera koji se bavi proizvodwom bele tehnike i ima trì{te uZapadnoj i Sredwoj Evropi, a koji bi svojim dolaskom ovde mogaoda proizvodi i plasira robu prema nedavno potpisanom ugovoru oslobodnoj trgovini na zapadnom Balkanu, od Hrvatske do Moldavi-je, ukqu~uju}i Rumuniju, Srbiju, Bugarsku, BiH, Crnu Goru i Albani-ju, na zna~ajnom trì{tu koje ima vi{e od 50 miliona stanovnika.Mislim da }e taj argumenat polako postati dominantan, i da }emomnogim proizvo|a~ima bele tehnike na tim trì{tima postati in-teresantni. Sloboda ima ime, i to je ono {to je sigurno, ima zna-we, ali nema dovoqno novca i investicija da bi bila ozbiqanproizvo|a~ aparata za doma}instvo.

Skoro smo obavili razgovor sa jednom ozbiqnom firmom izPoqske koja se bavi proizvodwom malih ku}anskih aparata. To jefirma Zelma, a ona proizvodi milion usisiva~a godi{we, {to jetri puta vi{e nego {to je Sloboda ikada proizvela u svojoj isto-riji. Usisiva~i su im dosta dobri i izvoze ih u Nema~ku i Rusiju.Sigurno je da }emo mi posle potpisivawa ugovora o slobodnoj tr-govini Zapadnog Balkana i ratifikacije ugovora o slobodnoj trgo-vini sa Rusijom postati interesantni za sve te zemqe, a da }e poq-ska firma biti zna~ajan partner, mo`da i strate{ki za Slobodu –Aparati.”

Koji je procenat dràvnog vlasni{tva u Slobodi, da li je toprednost ili nedostatak za poslovawe, to su neka slede}a logi~napitawa za wenog direktora.

“Po~eli smo kao dràvna firma. [estog oktobra 1950. fa-brika je predata radnicima, kao {to je to u~iweno sa svim fabri-kama posleratne Jugoslavije. Na Skup{tini Kompanije 2003. godi-ne doneli smo odluku da ponovo vratimo dràvi 51% vlasni{tva.Kada smo dobili ponudu da ponovo podràvimo Kompaniju, mi smoje razumeli na pravi na~in. Pomislili smo da }emo tom odlukom

Generalni direktor Radomir Quji}

38 1. mart 2007.


za Gruziju, odobren od Vlade SCG udecembru 2005. godine, onda suusledile delimi~ne isporuke da biu avgustu 2006. godine taj posaobio zaustavqen. I umesto da ima-mo jednu uspe{nu i ~istu godinu,imali smo dva velika udara. Drugije bio odbijawe zahteva za nove do-zvole za poslove sa Jermenijom ijo{ neke izvoze u vrednosti od oko11 miliona dolara.

Kompaniju vodim ve} 13 godi-na i mogu slobodno da kaèm da je2006. godina bila najgora za nas.Bio sam u Kompaniji kada smo bom-bardovani i skoro potpuno uni-{teni, kada je velika inflacijaharala Srbijom, kada je stabili-zovan dinar a Sloboda izgubilavi{e od pet miliona maraka obrt-nih sredstava, kada smo poslovalipod sankcijama, bez mogu}nosti iz-voza, ali nijedna od tih godina ni-je bila sli~na 2006.

Da bismo izvezli robu po-trebne su nam tri vrste dozvola:dozvola za izvoz, dozvola za tran-sport i dozvola za sletawe i pre-letawe aviona, ako se roba takotransportuje. U izdavawe tih do-zvola ukqu~ena su ~etiri mini-starstva, i uvek negde neko uko~i~itav proces. Ili je u pitawu ne-znawe qudi koji se bave odbram-benom industrijom, mislim na onekoji su dobili ingerencije nad na-ma, a nikada ih ranije nisu imali.Ili postoji namera da se mi ugasi-mo, pri tom ne mislim na vrh dr-àve, ve} pre na neke sive ~inov-nike koji sebi daju ve}a prava nego{to ih realno imaju. Postoji iproblem sa pozicijom na{e drà-ve u odnosu na robu koju mi proiz-vodimo, koja jeste politi~ka, ali jei ekonomska kategorija.

Dràva nam je nadoknadila{tetu nastalu prekidom ugovorasa Gruzijom. To je u redu, ali drugu{tetu koju smo imali jer nismo do-bili dozvolu za Ugovor sa Jermenijom vredan 6,5 miliona dolaradràva nije prihvatila da nadoknadi. Na{a dràva }e morati dase kona~no opredeli oko toga {ta se po{tuje. Da li se po{tuju Uje-diwene nacije, bilateralni odnosi, politike velikih sila? Jer,ako budemo pitali stalno nekoga gde smemo da izvozimo, mi nigdene}emo prodavati. A {to je najinteresantnije, te iste velike ze-mqe na tim istim mestima, gde nama nije dozvoqeno, prodaju muni-ciju. Mi i daqe ~ekamo dozvole za Jermeniju, preda mnom je ~ak mo-gu}nost za ugovor vredan 17 miliona dolara…

Sloboda moè vrlo lako da ugovori posao u vrednosti dvade-set, trideset miliona dolara. U stvari, ve} je i ugovorila, ali jeneizvesnost oko dozvola sve ve}i problem. Imamo mogu}nost da sepodignemo, da ponovo budemo ozbiqna firma, {to smo uvek bili.Ali ozbiqna firma je ona koja ima ozbiqne poslove. Uz sve ovo

èlim da naglasim da je Slobodau posledwih deset godina imalanajve}i razvoj u svojoj istoriji –osvojila je 85 novih proizvoda.”

Pitawe kontrole kvalitetai me|unarodnih standarda je tuposebno va`no.

“Sloboda poseduje sertifi-kat ISO-9001. Pro{le godinesmo imali proveru kvaliteta ko-ju smo bez problema zadovoqili.A ono {to je zanimqivo i za {toverujemo da vaì za svih {estfabrika odbrambene industrije,jeste da mi svi taj sertifikatimamo od osnivawa. Pravila po-na{awa u vojnim preduze}ima suod samog po~etka bila takva, odulaska materijala, do izlaskaproizvoda. Zato su na{i proiz-vodi prisutni u skoro svim ze-mqama sveta.

Dve su prekretnice, koje vi-dim za vojne fabrike Srbije. Ili}e dràva kona~no da bude vla-snik i onog ostatka dru{tvenesvojine, jer svako od ovih predu-ze}a ima taj deo koji nije privati-zovan. U tom slu~aju }e 15% da po-deli radnicima od ukupnog kapi-tala, a da vrednost tog kapitalakoji preuzima dràva uloì u raz-voj tih {est preduze}a, tako daulagawem u razvoj dobije vlasni-{tvo. Mislim da bi se jedino takoi na najbezbolniji na~in zavr{i-la privatizacija preduze}a od-brambene industrije.

[ta sledi posle toga?Ukoliko dràvi to predsta-

vqa balast bilo koje vrste, onauvek moè da iza|e na berzu i daponudi svoje akcije, radnici tako-|e na toj istoj berzi nude svoje ak-cije, i tako se onda odvija procesmewawa strukture vlasni{tva nao~igledan na~in.

Na{ strate{ki partner uovom trenutku je dràva, ako bi setraìo drugi, to bi dràva i ~i-

nila, jer je ona na{ vlasnik. Isto tako mislim da dràvna svojinanije najsre}niji oblik svojine. Najgora je javna, pa dràvna, dru-{tvena, a najboqa je privatna. Treba pogledati i na{e okruèwe.Privatizovane su skoro sve firme sli~ne na{oj i neuporedivo ve-}e. Privatizovan je bugarski Arsenal, koji je nekada imao 13.000radnika. Tako je ura|eno u Slova~koj, ê{koj, Poqskoj… Mi smoodabrali druga~iji model, meni ne smeta {to smo ga izabrali, sa-mo mi smeta {to on ne funkcioni{e kako treba. Uprkos svemu, miopstajemo. A opstajemo jer proizvodimo kvalitet, jer imamo qudekoji sjajno rade svoj posao. Treba re{iti i probleme o kojima smogovorili, a koji nisu mali”.

Dragana MARKOVI]Snimio Goran STANKOVI]

39


”ZASTAVA-ORU@JE”, KRAGUJEVAC

INVESTI-CIJE ZA

BUDU]NOST

Dvadeset sedmog oktobra 1853. godine topovski plotuni ogla-sili su da je u ~uvenoj kragujeva~koj Topolivnici uspe{no iz-liveno prvo doma}e oru|e. Bio je to po~etak razvoja fabri-ke, koja je najpre proizvodila topove, sabqe, bajonete, a ka-snije postala poznata po svom programu streqa~kog oru`ja.

Taj datum slavi se i danas kao dan fabrike Zastava-oru j̀e i iznovapodse}a da je u tom gradu i na tom mestu zapo~ela industrijska pro-izvodwa u Srbiji, pa se Zastava s razlogom smatra kolevkom srp-ske industrije. Oko we je nikao ~itav vojnoindustrijski kompleks.

Kragujeva~ki gigant je u svojoj istoriji preìveo mnoge brodo-lome, bio je ru{en u ratovima, pa iznova zidan. Poga|ale su ga ivelike krize. Od one po~etkom sedamdesetih oporavio se tako {toje deo vojne prizvodwe konvertovan u civilnu. Tada su napravqeniprvi karabini modela M-70, i otpo~ela je prodaja tog lova~kogoru`ja na ameri~kom trì{tu. Naredna velika kriza pogodila ihje devedesetih, kada su zemqi uvedene sankcije, a tokom bombardo-vawa SRJ 1999. godine Zastavi je naneta velika {teta. Od posle-dica zatvarawa trì{ta oporavila se relativno brzo – krajem2003. skinute su sankcije, a lova~ke karabine po~eli su da izvozena ameri~ko trì{te godinu dana kasnije. Ali su od posledica bom-bardovawa ”rane” zale~ene tek pro{le godine.

SMERNICE ZZA OOPSTANAK

Nekada su se preduze}a te namene nazivali vojna industrija,potom je postojala Zajednica naoruàwa i vojne opreme, a vi{eputa su tretirani kao posebna vrsta privrede. Odlukom republi~-ke Vlade na sednici od 10. marta 2005, Zastava i jo{ pet preduze-}a vojne namene nazivaju se odbrambenom industrijom sa ve}in-skim dràvnim kapitalom.

Na pomenutoj sednici Vlade trebalo je da se re{e brojna go-ru}a pitawa. Doneta su i tri va`na zakqu~ka – o restrukturisawudugova i povoqnim kreditima koje bi dobili preko Fonda odbram-bene industrije za reformu te industrije, a preduze}a su se oba-

Restrukturisawe dugova i radnesnage, konverzija proizvodwe,

investicioni programi, trì{te,re~i su koje se ~esto ~uju u

preduze}ima odbrambene industrije. A o tome {ta one ta~nozna~e na primeru Zastava-oru`je,

govori prvi ~ovek te fabrike mr Dragoqub Grujovi}.

40 1. mart 2007.


me mewaju proizvodni program kada gube trì{te i naj~e{}e sepribegava slede}em metodu – prestanu da proizvode, smawe radnusnagu, a zadràvaju potreban broj qudi koji se bavi razvojem i tr-govinom i ~ekaju momenat da po~nu proizvodwu – kad na|u trì{te.

Grujovi} misli da je mnogo teè sprovesti konverziju vojne pro-izvodwe kod nas i na Istoku. Navodi primer Rusije, koja je posle pa-da Berlinskog zida i perestrojke probala da svoju ogromnu vojnu in-dustriju prilagodi takvom poslovawu. Konstruktori u Petersburgusu napravili traktor od tenka – ali on nije imao trì{te. Jedan za-vod u Moskvi napravio je teflonsko posu|e, ali ni oni nisu uspelida ga komercijalizuju. Mnogo je takvih primera i u Rusiji, i u zemqa-ma u okruèwu. Aepilog je ve}inom tuàn – propale su mnoge fabri-ke koje su proizvodili oru j̀e u Bugarskoj, Ma|arskoj, Poqskoja.

– Ne moè vojna proizvodwa, sa posebnom filozofijom ispecifi~nim znawima, da napravi ne{to {to je potrebno civil-stvu. Preveliki se zna~aj pridaje pouzdanosti i glomaznost i ta-kva sredstva ~esto nisu upotrebqiva u civilnoj nameni – obja-{wava Grujovi}.

A kakvo je stawe u Zastavi? Prizvodwa je grupisana u pogoneu kojima se proizvode vojni artikli i, sa druge strane, civilni.Ciq je da se pod jednim krovom na|u civilni proizvodi – pi{toqi,revolveri, malokalibarske pu{ke, sa~marice, karabini i drugo,ali da se u drugom, vojnom delu, preraspodelom obezbedi da i svivojni pogoni budu pod jednim krovom. Tako bi se stvorila boqa rad-na atmosfera i smawili tro{kovi proizvodwe.

Vojni program je instalisan na 74 odsto kapaciteta, a civil-ni na 26 odsto, sa te`wom da poraste na 30 odsto. Trenutno je vr-lo mala uposlenost kapaciteta – za sve pogone u proseku iznosi 27odsto, s tim {to ve}i deo pripada civilnim programima.

– Zahvaqu}i saradwi sa Remingtonom dosta je dobra uposle-nost kapaciteta u civilnom pogonu – za lova~ko i sportsko oru`je.Tu je pove}an obim proizvodwe, modernizovan je pogon, zaposlenisu novi radnici, i na taj na~in je pove}ana produktivnost i ispla-tivost tih proizvoda – uspevamo da pokrivamo tro{kove proizvod-we i imamo dobit. A kada je re~ o vojnim kapacitetima, oni se mo-gu vi{e uposliti, ali ih ne moèmo konvertovati u ve}em stepenu.

vezala da smawe broj zaposlenih. O tome {ta je do sada ura|eno uZastavi obja{wava direktor mr Dragoqub Grujovi}:

– Napravqeni dugovi restrukturisani su postepeno, a dug kojije fabrika imala do 31. decembra 2004. preina~en je u udeo dr-àve u kapitalu preduze}a. Sada je dràva Srbija, zajedno sa Fon-dom za razvoj, vlasnik 66,5 odsto kapitala preduze}a, a 33,5 od-sto je dru{tveni kapital. Ostali su nam novi dugovi, nastali zbognepla}awa poreza i doprinosa za period 2005–2006. godine. Na-damo se da }e nam i ovoga puta dràva pomo}i, jer sami to ne mo-èmo da re{ima.

Grujovi} isti~e da do danas nije osnovan Fond odbrambeneindustrije za reformu te industrije, koji je trebalo da im omogu}ipovoqnije kredite za modernizaciju, popravku poru{enih pogona ijeftinija obrtna sredstva neophodna za proces proizvodwe.

Kada je re~ o restrukturisawu radne snage, direktor Grujo-vi} kaè da je taj zadatak zavr{en polovi~no. U Zastavi su uradi-li novu sistematizaciju i organizaciju posla. Otpu{teno je, na do-brovoqnoj osnovi, 1.000 radnika, a trebalo bi jo{ toliko. Tre-nutno imaju 2.723 zaposlena, a projektovani broj je 1.729.

– Mi smo morali pa`qivo da smawujemo broj zaposlenih kakobi nam ostali o~uvani procesi rada, jer se kod nas gotovo sve kom-ponente prave u fabrici, a vrlo malo u eksternoj kooperaciji. Imi smo u tome uspeli, ali nismo dovoqno smawili broj zaposle-nih. Imamo mogu}nost da, otpu{tawem 300 radnika po novom soci-jalnom programu, taj broj umawimo na 2.400. Mi u fabrici sma-tramo da bi broj zaposlenih trebalo smawiti na oko 2.200, ali unaredne ~etiri godine. Takvu odluku je pro{le godine doneo na{Upravni odbor, kada je razmatran petogodi{wi biznis plan. Na-dam se da }emo taj plan mo}i da predstavimo novoj vladi i da }e gaona prihvatiti – isti~e direktor.

MAGI^NA RRE^ –– KONVERZIJA

êsto se kao spasonosni proces koji moè da pomogne od-brambnoj industriji pomiwe konverzija. Pri tome se misli na za-menu vojnih programa civilnim. Ministarstvo odbrane je jo{1996. godine naru~ilo od Ekonomskog instituta iz Beograda dauradi detaqnu studiju, koja bi, na osnovu iskustava drugih, pokaza-la {ta je mogu}e uraditi u na{im uslovima. Onda{wa vlada nijerazmotrila wihovu analizu, a prethodna je, ne znaju}i da ona po-stoji, angaòvala jednu agenciju da uradi novu studiju o tome kakobi trebalo da izgleda namenska industrija danas i sutra.

Direktor Grujovi} ima zamerke na tu analizu, jer smatra dasu je radili mladi stru~waci, koji nikada nisu bili na trì{tu voj-nog oru j̀a niti su se suo~ili sa propisima i problemima, ve} su sepozivali na iskustva drugih zemaqa, opisali stawe, ne nude}i za-kqu~ke. A prema direktorovom mi{qewu, istina je slede}a – mnogi na Zapadu zagovarali su tu ideju o konverziji vojnih predu-ze}a u civilna, ali je tamo to mnogo lak{e uraditi. Na Zapadu fir-

MI SMO ORU@ARI– Mi moèmo da zamislimo da u na{oj fabrici radimo

neki drugi proizvod, ali nam je za to potrebna sasvim drugaoprema. A to povla~i nove investicije, nove radnike i inè-were koji ne}e zami{qati proizvod sa cevkom. A svi smo mi,bez obzira na zavr{enu {kolu, balisti~ari, oruàri. I samoto znamo. Mi ne moèmo da uradimo konverziju. To moè nekodrugi. Ali }e morati da napravi drugu liniju i da zaposli dru-ge radnike, a onda mu ovaj pogon ne}e trebati. To }e biti novafabrika, pored ove na{e, ali nikako konverzija proizvodwe.Mi jedino moèmo da pove}amo procenat uposlenih kapacite-ta u civilnom programu – za sportsko i lova~ko oru`je.

Zastavin proizvodni program modelima graviranog oru`ja

41

Direktor dodaje da mnogi u Vladi Srbije neshvataju i ne prihvataju ~iwenicu da Zastava nijepreduze}e zapadnog profila, jer je wena kompletnaproizvodwa na jednom mestu – ima malo kooperana-ta. Ta~no je da mnoge evropske fabrike nemaju tolikozaposlenih koliko oni, ali te inostrane firme imajudosta kooperanata {irom sveta, koji za wih proiz-vode odre|ene delove. A kada bi se sabrao ukupanbroj qudi koji se angaùju oko jednog proizvoda, dobi-la bi se sli~na ra~unica.

NEOPHODNA MMODERNIZACIJA

Zastava-oru`je ima kvalitetan proizvod, ali i skup, jer se ucenu ugra|uje mnogo toga. Zna~ajan je udeo radne snage – od 60 do65 odsto, zavisno od artikla, a ciq im je da taj procenat padne is-pod 50 odsto. Da bi se smawio utro{ak radne snage preko je po-trebno uvo|ewe nove, savremenije i produktivnije opreme. Zbogtoga su pro{le godine u Zastavi odlu~ili da, posle 16 godina, po-krenu novi investicioni ciklus. Kupili su 21 savremeni numeri~-ki obradni centar. Jedanaest centara je pu{teno u proizvodu avgu-sta 2006, a sada se pu{taju u pogon ma{ine koje su stigle krajemgodine. U opremu najnovije generacije uloìli su oko dva milionaevra. Na novim ma{inama se radi brè za 90 odsto, a u budu}no-sti }e sigurno svaka ma{ina mo}i da zameni 8 do10 radnika. Na-meravaju da slede}e godine investiraju jo{ tri miliona evra i dakupe 30 novih ma{ina, da modernizuju termi~ku obradu, stvoreuslove za obradu ner|aju}eg ~elika i uloè u modernizaciju pro-izvodwe kundaka.

Pogoni bi, prema wihovom planu, trebalo potpuno da se mo-dernizuju do 2010. godine. Formira}e vlastiti pogon za proiz-vodwu toplih energenata, koji }e sada{we tro{kove na energen-tima (oko 30 odsto zimi, a 15– 20 leti) smawiti na oko 10 odstoukupnog udela u proizvodu. Preduzimaju mere da preduze}e ubudu}enapajaju strujom direktno od EPS-a, a ne preko posrednika, a odSrbija-gasa su traìli da im se odvoji i grana za prirodni gas. Tajpostupak je u toku. Ostaje im da re{e problem velikog gubitka vodeu fabrici zbog starog vodovodnog sistema. A imaju jo{ jednu ideju –da sami proizvode struju za potrebe fabrike, na na~in kako to ra-de wihove kolege u svetu. Potrebno je samo da imaju svoju toplanutipa blokovskih kotlarnica, u koju se postavi gasogenerator, savelikim stepenom iskori{}ewa, i on proizvodi struju koja }e, na-ravno, biti ukqu~ena u sistem EPS-a.

Da bi modernizovali preduze}e kako su zamislili, neophodnisu dugoro~ni krediti (na ~etri do pet godina, sa grejs-periodom). Ata investicija }e se isplatiti i u slu~ju da im dràva dozvoli pri-vatizaciju. Tada bi imali znatno ve}u trì{nu vrednost.

Za trì{te se treba boriti. Direktor Grujovi} isti~e da suim redovno ugroèni finansijski tokovi zbog trì{ta na kometrenutno posluju – pre svega trì{ta vojnog proizvoda, jer su, ikad imaju ugovoren posao, procedure dobijawa dozvola kompliko-vane. Zato u fabrici traè da se na preduze}a odbrambene indu-strije primeni nova strategija kad je re~ o statusu, na~inu re{a-vawa plasmana, pre svega vojne robe.

– Nama je potreban kontinuitet u proizvodwi, jer ako se pre-kine proizvodwa jedne linije, onda treba vi{e meseci, ~ak i godi-nu da ponovo proradi. Mi smo imali taj problem posle bombardo-vawa, i tek je pro{le godine uspostavqena proizvodwa na veli-kom broju proizvodnih linija u Zastavi. Zato su potro{ena velikasredstva. Mnogi sada ne mogu da vide efekte, ali }e se oni videtiako se nastavi proizvodwa. U protivnom, uludo smo tro{ili pare– zakqu~uje direktor Zastava-oru`je.

Mira [VEDI]


Tu imamo opremu prilago|enu velikimproizvodima – velike strugove, glodali-ce... [teta je {to sada tu opremu ne kori-stimo dovoqno. Takve ma{ine nisu zasta-rele i koriste se u svim fabrikama nao-ruàwa u svetu. Mi ih rado pokazuju stra-nim delegacijama koje do|u kod nas, jer suone dobra osnova za kooperaciju sa ino-partnerima. Nadamo se da }emo uskorouposliti i te kapacitet.

CENA DDOBROVOQNIH

ODLAZAKA

Trenutno su u Zastavi zaposleni qu-di raznih zanimawa – od KV i VK majstora

do visokostru~nog kadra, a imaju jednog doktora nauka i pet magi-stara. Predstoji im da re{e, naravno uz pomo} dràve, pitaweinvalida rada koji najvi{e dolaze iz proizvodwe. To je stvarnost,jer je prose~na starost 48 godina, a prose~an broj godina radnogstaà 27. Nakon odlaska 1.000 radnika (u okviru dva socijalnaprograma), koji su uglavnom bili pred penzijom (dve do pet godina),fabrika je 2005. godine podmla|ena, ali ne mnogo. Stawe nije po-

pravio ni prijem 170mladih radnika, jer sestarosna struktura po-merila samo za neki me-sec. Zato planiraju da dokraja ove godine prime200 mla|ih qudi, ali uskladu sa predstoje}im,tre}im programom re{a-vawa vi{ka uposlenih. Iovoga puta bi trebalo dabude primewen kriteri-jum dobrovoqnost, aliGrujovi} druga~ije misli:

– Prilikom prote-klog otpu{tawa dobro-voqanost nam nije pore-metila strukturu zapo-slenih, ali u ovoj godini}emo razmotriti i drugekriterijume kako sestruktura zaposlenih ne

bi bitno poremetila. Neophodno je da odrìmo proizvodnost po-gona i drugih funkcija, pogotovo onih visokokreativnih. I u pret-hodnim socijalnim programima dogodilo nam se da odlaze mladi iperspektivni stru~waci. Pretpostavqam da }e u narednom ciklusuve}inom oti}i qudi iz proizvodwe, ali moramo da vodimo ra~unao tome da zadrìmo i primimo jo{ mladih. Oni pokazuju visokuproduktivnost i ~ak su za 30 odsto pove}avali normu.

Direktor mr Dragoqub Grujovi}

VOJNA KONTROLA KVALITETA– Mislim da je trebalo da se zadrì vojna kon-

trola kvaliteta u okviru vojnih artikala, jer se poka-zala vrlo korisnom. Mi smo je ~ak bili uveli i za ci-vilno oru`je. I tu tradiciju ne}emo prekidati. Uvelismo u na{u fabri~ku superkontrolu i poku{avamo dazadrìmo kvalitet. Ali niko ne moè da zameni vojnogkontrolora, ~oveka sa strane koji je nepristrasno ra-dio i odgovarao za kvalitet. To nam danas nedostaje.

uveliko je oboga}en unikatnim

42 1. mart 2007.


S

“PRVA ISKRA – NAMENSKA”, BARI^

U SUSRETJUBILEJU

Orijentisana prete`no na izvoz,“Prva iskra” je, sve do posledwe

decenije dvadesetog veka, bilamo}na i cewena fabrika, veoma

uspe{na u proizvodwi i plasmanuvisokobrizantnih eksploziva,

ali i prodaji “doma}e pameti” na inostranom trì{tu. Kraj

Jugoslavije ozna~io je po~etaknevoqa za jedno od perspektivnih

preduze}a u Srbiji. Usledile sume|unarodne sankcije, agresijaNatoa, pa eksplozija u kojoj jeuni{ten pogon za proizvodwu

oktogena. U “Prvoj iskri” veruju da je nevoqama do{ao kraj.

vetski priznat i poznat proizvo|a~ brizantnih eksploziva“Prva iskra – Namenska” slede}e godine obeleàva sedamdecenija postojawa. U kompaniji, po kojoj je Bari~ postao po-znat u evropskim razmerama, posle pro{logodi{we nesre}e,~ak i nepopravqivi optimisti nisu krili nevericu u brz opo-

ravak fabrike. Jo{ od raspada druge Jugoslavije, “Prva iskra” jegotovo neprekidno suo~ena s te{ko}ama i problemima, koje samanije mogla da razre{ava. Drasti~ne posledice razbijawa jedin-stvenog trì{ta, na kome je plasirala i do 80 odsto proizvodanamewenih doma}im kupcima, do danas nisu otklowene. Najve}ikupci “Iskrinih” proizvoda bili su tada bosanskohercegova~ki“Vitez”, “Pretis”, Bugojno, slovena~ki Kamnik… Kasnije su do{lesurove me|unarodne sankcije, ~iji je neprobojni zid onemogu}ioizvoz eksploziva u zemqe Zapadne Evrope, Bliskog i Dalekog isto-ka, Afrike i Azije.

Orijentisana prete`no na izvoz, “Prva iskra” je, sve do po-sledwe decenije dvadesetog veka, bila mo}na i cewena fabrika,veoma uspe{na u proizvodwi i plasmanu pentrita, heksogena i ok-

togena, ali i prodaji “doma}e pameti” na inostranom trì{tu.Samo na izvozu tehnologije, po sistemu “kqu~ u ruke”, svojevremenoje ostvarena zarada od nekoliko desetina miliona dolara, dok jeprihod od prodaje eksploziva, proizvo|enog po najvi{im svetskimstandardima, ukqu~uju}i i ameri~ki MIL, bio vi{estruko ve}i.

ZNAWE II EENTUZIJAZAM

Posle bombardovawa na{e zemqe celokupna namenska indu-strija je zastala, tako da proizvode “Prve iskre” vi{e nisu moglida apsorbuju ni kupci u Srbiji, me|u kojima su se isticali “MilanBlagojevi}”, “Sloboda”, “Tigar”…. Skoro svaki pogon u bari~kojfabrici 1999. godine bio je o{te}en ili razoren, tako da je pro-izvodwa gotovo obustavqena. Ipak, nijedan inèwer tada nije daootkaz. Zahvaquju}i neuni{tivom entuzijazmu zaposlenih, svesnihzna~aja fabrike u kojoj rade, ali i ~iwenici da je veliki deo opre-me na vreme sklowen i sa~uvan od bombi Natoa, proizvodwa pen-trita, heksogena i oktogena je obnovqena, a “Prva iskra” je pono-vo zakucala na vrata svetskog trì{ta eksploziva. Naàlost, za-

43


kratko, jer je upravo taj pogon uni{ten u pro{logodi{woj tragi~nojeksploziji, kada su poginula trojica radnika “Prve iskre”.

– Proizvodwa pentrita, heksogena i oktogena, nenadano pre-kinuta nesre}om koja se ovde dogodila krajem maja 2006. godine,do danas nije nastavqena – sa àqewem zakqu~uje direktor Kom-panije Stanoje Bio~anin, nagla{avaju}i da neophodna pomo} dr-àve u obnavqawu glavnog objekta za proizvodwu najtraènijeg inajperspektivnijeg eksploziva dana{wice, oktogena, koji se kori-sti i za proizvodwu raketnih si-stema, neopravdano kasni. – Po-znato je da mi nemamo sredstava dasami podignemo pogon koji je do ju-~e bio na{ glavni izvor prihoda.Perspektive za izvoz oktogena sufantasti~ne, posebno ako se uzmeu obzir da ga danas proizvodi sve-ga nekoliko zemaqa u svetu, a uovom delu Evrope niko. S obziromna sve aktivnije ukqu~ivawe Srbi-je u evroatlantske integracije,prihod koji bismo mogli da ostva-rimo samo od izvoza brizantnogeksploziva meri se desetinama mi-liona dolara. A potrebno je ulo-ìti svega milion, mo`da milion ipo dolara, {to je tek desetinavrednosti celokupnog pogona zaproizvodwu oktogena. Zbog rela-tivno male sume, potrebne za ob-navqawe uni{tenog objekta, nemoèmo da koristimo kapacitetekoje smo sa~uvali, modernu opre-mu, perspektivnu i sigurnu tehno-logiju, savremene hale, {to je sve,ina~e, desetostruko vrednije oduni{tenog dela fabrike. Ako smonegde bili u samom svetskom vrhu,onda smo to u proizvodwi bri-zantnog eksploziva – podvla~i di-rektor.

Strah od eventualnih nesre-}a, koje se u fabrikama eksplo-ziva doga|aju i u najrazvijenimzemqama sveta, ipak ne bi smeoda onemogu}i realizaciju veoma isplativih i relativno lakoizvodqivih poslova, smatraju u “Prvoj iskri”.

– Bilo bi veoma korisno da se na nivou Ministarstva odbra-ne organizuje sastanak, savetovawe o budu}oj proizvodwi oktoge-na, da se razmotre perspektive proizvodwe i plasmana tog veomatraènog eksploziva i tada, verujemo, ne bismo imali razloga dasumwamo u sigurnu budu}nost na{eg kolektiva – kaè direktor Bi-o~anin, nagla{avaju}i da bi “Prva iskra” godi{we mogla da pro-izvede oko 60 tona oktogena. – Ako desetak tona ostavimo za po-trebe na{e zemqe, sve ostalo bismo plasirali u inostranstvu izaradili godi{we tri milina dolara.

Ra~unica je vi{e nego jasna. S druge strane, izvozom tog stra-te{ki zna~ajnog proizvoda, na{oj dràvi se omogu}ava da agresiv-nije nastupa na trì{tu oru`ja, da lak{e nabavqa savremenasredstva i opremu, da bude otpornija na razli~ite, pa i najsurovi-je oblike uslovqavawa i nepovoqne trgovine.

– Ako moète trì{tu da ponudite jedan od najja~ih i najper-spektivnijih ekslpoziva dana{wice, za ~iju proizvodwu imate oko90 odsto tehnologije, automatski postajete respektabilan ~inilacu me|unarodnim odnosima. S druge strane, ako smo uspeli da ob-

novimo proizvodwu oktogena posle agresije Natoa, ako smo sa~u-vali tehnologiju i qude, nema opravdawa da zbog nedostatka rela-tivno male koli~ine novca to ne u~inimo opet – veruje prvi ~ovek“Iskrinog” menaxmenta.

Nestrpqivo o~ekuju}i sredstva neophodna za obnavqawe po-gona za proizvodwu oktogena, zaposleni u bari~koj kompaniji, ipak,ne sede skr{enih ruku. Proizvodwa trinitrotoluola (TNT) nakonagresije bazirana je na delaboraciji vi{ka minskoeksplozivnih

sredstava. Tako dobijen eksploziviz starih protivpe{adijskih minaupotrebqava se u privredi, u rud-nicima i kamenolomima, a u nared-nih pet do deset godina “Prvuiskru” o~ekuju delaborisawe iprerada eksploziva do zadovoqa-vaju}eg kvaliteta, iz jo{ oko mili-on, milion i po protivtenkovskihmina, povu~enih iz na{eg naoruà-wa. Zahvaquju}i modernoj tehnolo-giji, zaposleni u bari~koj fabriciuspevaju da dostignu vrlo visokkvalitet tako prera|enog eksplo-ziva, priznat i evropskim sertifi-katom, {to im omogu}ava da ga iz-voze i u zemqe Zapadne Evrope.

To je tek jedan od poslova ko-jim im se sme{i, posebno otkad jeSrbija u{la u Partnerstvo za miri znatno se pribliìla evropskimintegracijama. To, naravno, nijedovoqno. Nastoje}i da “preìvi”me|unarodne sankcije i opstane doboqih dana, “Prva iskra” je svoje-vremeno osvojila i paletu komer-cijalnih proizvoda u oblasti au-to-kozmetike i farmako-industri-je, tako da civilni sektor u ukpnomprihodu Kompanije danas u~estvujesa oko 50 odsto.

Uprkos nevoqama koje su ihzadesile pro{le godine, u “Prvojiskri” isti~u da, posle sprovede-nih socijalnih programa i smawe-wa broja zaposlenih za gotovo dve

tre}ine – sa 325 u 1999. godini na 113 – uskoro otvaraju vratafabrike za prijem mladih radnika. Za razliku od impresivne ob-razovne strukture, u kojoj preovla|uju zaposleni sa visokim i sred-wim nivoom obrazovawa, starosna struktura nije zadovoqavaju}a.Svega dvadesetak zaposlenih je mla|e od 40 godina, {to za fabri-ku eksplozivnih materija predstavqa tiwaju}u opasnost.

ZASIJA]E OOPET IISKRA

– Stariji radnici su skloni improvizacijama i rutini, ma ko-liko se trudili da, raznim redovnim i vanrednim kontrolama,spre~imo opu{tawe na radnom mestu – isti~e direktor Bio~anin.– Bez mladih, obrazovanih i budu}nosti okrenutih radnika, sprem-nih za dokazivawe, te{ko je razmi{qati o modernizaciji i razvo-ju fabrike, o novim poslovima i prodorima na svetskom trì{tu.

Po{to osnovna delatnost, odnosno proizvodwa brizantniheksploziva, nije obnovqena, uposlenost kapaciteta “Prve iskre”danas nije na nekada{wem nivou, iako se ~ini sve {to je mogu}e uangaòvawu pojedinih delova fabrike. Na primer, u pogonu za de-laboraciju TNT o~ekuju da narednih godina uposlenost dostigne 60odsto, a boqi dani sme{e se i drugima.

Direktor Kompanije Stanoje Bio~anin

BOGAT PRIZVODNI PROGRAMOsim raznih vrsta delaborisanog i prera|enog eks-

ploziva, neophodnog pojedinim privrednim granama poputrudarstva, industrije nafte i gasa, industrije za preradumetala, putne industrije, u svoj veoma bogati proizvodniprogram ”Prva iskra – Namenska” upisuje proizvodwu bio-dizela i izooktil nitrata, sirovina za farmaceutsku indu-striju, antifriza i auto-kozmetike, proizvoda ku}ne hemi-je, organskih i neorganskih soli…

Pored toga, bari~ki kolektiv svetu nudi i transfertehnologije, po ~emu je “Prva iskra” nekada bila veoma po-znata, posebno u zemqama Bliskog i Dalekog istoka.

44 1. mart 2007.


Smatraju}i aktivnije i svestranije u~e{}e na svetskom trì-{tu jednim od najva`nijih uslova opstanka u bliskoj budu}nosti,menaxment Kompanije “Prva iskra” razmi{qa i o masovnijoj pro-izvodwi biodizela, ekolo{kog goriva od uqane repice, za {taima i tehnologiju i postrojewa. To je oblast u kojoj Srbija jo{ mo-è da iskoristi svoje veoma velike potencijale. Ako znamo da u na-{oj zemqi ima oko ~etiri i po miliona hektara obradive povr{i-ne, od ~ega je ~ak 20 odsto u parlogu, jasno je da su mogu}nosti zaproizvodwu uqane repice ogromne. Dovoqno je da se ona zasadina polovini neiskori{}ene zemqe i da Srbija godi{we proizvedenajmawe 450.000 tona bio goriva.

Za “Prvu iskru” proizvodwa biodizela nije novost. Jo{ 1994.godine napravili su nekoliko hiqada tona tog goriva, da bi, ubrzo,uqana repica na vol{eban na~in nestala sa na{ih oranica, ba{ u

vreme kad Evropa po~iwe da zapaà prednosti ekolo{kog dizela. Da-nas se u Nema~koj, na primer, poqa ̀ ute od uqanih kultura. Zahvaqu-ju}i tome {to ima dovoqne koli~ine sirovina za proizvodwu novoggoriva, Nema~ka proizvodwa dostigla je vi{e od dva miliona tonabiodizela. Pre trinaest godina, kada je “Prva iskra” dokazala svojesposobnosti u proizvodwi biogoriva, Nema~ka nije proizvela nijed-nu tonu. U me|uvremenu proizvodwa ekogoriva kod wih je rasla geo-metrijskom progresijom. A kod nas…?

Geometrijskom progresijom raste èqa zaposlenih u “Prvojiskri” da dràva ve} jednom kaè {ta }e biti s wihovom fabri-kom. Da li }e je osuditi da ìvotari, nesposobna za konkurencijuna svetskom trì{tu, ili }e joj dati snage da ostvari svoje velikei dokazane potencijale. Privatizacija je tek jedan od uslova neo-phodnih za lak{e ostvarivawe wenih proizvodnih mogu}nosti.

Ipak, u Kompaniji podse}aju da susvesni zna~aja fabrike eksplozivaza svaku, pa i za na{u zemqu. Even-tualni strate{ki partner, smatradirektor Bio~anin, zato ne bismeo da zanemari interes ne samozaposlenih, ve} i dràve koja, uo-stalom, ima ve}inski udeo kapita-la u bari~koj fabrici i da spre~imodernizaciju i razvoj “Prveiskre”, kao {to se to de{avalodrugim preduze}ima.

INTERES DR@AVE

– Fabrika je na izvanrednommestu, blizu Beograda, na obaliSave… Svesni smo da ona moè iz-gledati kao veoma dobar zalogaj ne-kome ko bi da za male pare veomabrzo do|e do velikog bogatstva.Ipak, verujem da Srbija sebi ne smeda dozvoli da ostane bez fabrikekoja se odavno dokazala i u Evropii u svetu. Brizantni eksplozivi sekoriste uglavnom za izradu minsko-eksplozivnih sredstava za potrebevojske. Zato je od prvog dana svog po-stojawa “Prva iskra” deo odbram-bene industrije ove dràve, a odnedavno, uz jo{ pet fabrika namen-ske proizvodwe “Milan Blagoje-vi}”, “Sloboda”, “Zastava oru`je”,“Prvi partizan” i “Kru{ik”, na{kolektiv predstavqa oslonac Gru-pacije odbrambene industrije Sr-bije, posebno od najnovije konver-zije duga, kada je procenat dràvnogkapitala u “Prvoj iskri” pove}anna oko 60 odsto – napomiwe direk-tor Bio~anin.

U “Prvoj iskri” o~ito nemajudileme. Jasno je da o fabrici i we-noj budu}nosti, u najve}oj meri, od-lu~uje dràva. A u wen interes za-posleni u bari~kom kolektivu, zna-~ajnom delu Grupacije odbrambeneindustrije Srbije, ne èle da sum-waju.

Du{an GLI[I]

45


HOLDING KORPORACIJA ”KRU[IK”,A. D. VAQEVO

KQUÔPSTANKA

Bili su industrijski gigant osamdesetih godina i jedan od stubova

vojne industrije – godi{we su izvozili u vrednosti od oko sto miliona

dolara, a fabrika je zapo{qavala oko 5.500 radnika. Danas je ”Kru{ik”

prisiqen da svoje kapacitete, kao i ostali, zaposli civilnim

programima.

Jedna od {est fabrika odbrambene industrije jeste vaqevskiKru{ik a.d. Nastao je 1937. godine, kada je preduzimqivi in-èwer Nikola Stankovi} re{io da, pored fabrike naoruà-wa i vojne municije u Vi{egradu, izgradi jo{ jednu u Vaqevu.Dve godine kasnije Ministarstvo trgovine i industrije izda-

lo mu je dozvolu da firma ”Vi{egradska industrija Stankovi} a.d.”moè da izra|uje kapisle u Vaqevu u radwi ”Vistad”. Od tada tafirma preuzima monopol nad proizvodwom kapisli No 8, a vrlobrzo po~iwe i proizvodwu ru~ne ofanzivne bombe i pe{adijskepu{~ane municije. ”Vistad” je tokom rata imao odlu~uju}u ulogu usnabdevawu fronta ratnim materijalnim sredstvima.

Posle oslobo|ewa zemqe fabrika prelazi u nadle`nost Mi-nistarstva narodne obrane i dobija naziv Vojnotehni~ki zavod Va-qevo. Pod danas prepoznatqivim imenom Kru{ik preduze}e je re-gistrovano 1948. godine, a od 1945. do 1952. postaje jedan od stu-bova jugoslovenske vojne industrije.

VREME VVELIKOG PPROFITA

Tokom proteklih 68 godina postojawa smewivali su se usponii stagacije u poslovawu i razvoju preduze}a, ali se nije mewalaosnovna delatnost – razvoj i proizvodwa sredstava NVO. Pedese-tih godina u fabrici se, uz aran`mane sa zapadnim zemqama, in-tenzivno razvijaju novi proizvodi u oblasti ratne tehnike, pove-}ava obim proizvodwe i izvoza, a sve to je bitno uticalo na ukup-nu ekonomiju zemqe. Sem tog vojnog programa, do sedamdesetih go-dina pro{log veka u Kru{iku se razvija vi{e novih civilnih pro-

ni ili u ve}inskom vlasni{tvu vi{e od 50odsto akcija ostalih dru{tava.

Vlasni~ki odnos se promenio po zavr-{enom ra~unu za 2005. godinu. Izvr{ena jedokapitalizacija u zavisnim dru{tvima iregulisani su imovinsko-pravni odnosi ka-ko bi se dru{tva {to boqe pripremila zaprivatizaciju. Tokom 2006. pripojena su ~e-tiri zavisna preduze}a mati~nom. Iste go-dine je za privatizaciju pripremqeno petzavisnih dru{tava, a ~etiri su privatizova-na tokom pro{le i po~etkom ove godine.Ostala dru{tva }e se privatizovati 2007.

godine. A privatizacija namenske proizvodwe je u direktnoj vezisa budu}im razvojem i stausom preduze}a iz Grupacije odbrambeneindustrije Srbije i o nastavku tog procesa odlu~iva}e resornaministarstava – odbrane i privrede.

Po strukturi osnovnog kapitala, pre sprovo|ewa zakqu~akaVlade Srbije sa sednice od 10. marta 2005, u Kru{iku je 51 odstobio dràvni kapital, a 49 odsto dru{tveni. Nakon konverzijeobaveza tokom 2005. i u 2006, struktura se promenila i danas je65,33 odsto dràvni kapital, a 34,67 odsto dru{tveni.

Osnovne delatnosti HK Kru{ik ostale su iste. Oni se baveistraìva~ko-razvojnom, poslovnom i proizvodnom delatno{}u. Uokviru proizvodne delatnosti namenski program (proizvodwasredstava NVO) ~ini oko 90 odsto, a preostalih 10 odsto je ci-vilni program. Posledwih godina izraèna je te`wa da se pro{i-ri proizvodwa za civilno trì{te.

Uposlenost kapaciteta tokom pro{le godine bila je: 88 odstovojni i 12 odsto civilni, a prose~na proizvodwa za vojno i civilnotrì{te upo{qavala je ma{inske kapacitete sa 20 odsto.

DESETOGODI[WI PPUT KKONVERZIJE

Konverzija procesa rada jo{ nije zavr{ena zbog nedostatkasredstava za zamenu kapaciteta. A taj proces su zapo~eli sa punoentuzijazma pre 10 godina. Tada se u namenskoj industriji inten-zivno radilo na prestrukturisawu dela wenih kapaciteta za pro-izvodwu novih profitabilnih trì{nih programa. Prvi koracisu bili da se izdvoji odre|en broj stru~waka inèwera koji }e seiskqu~ivo baviti razvojem civilnih programa. Tako|e je, u okviru

grama i tehnologija. Takosu po~eli da proizvodeakumulatore, lova~ku mu-niciju, tekstilne ma{i-ne, sanitarnu i vodovod-nu armaturu, precizni~eli~ni liv, prera|iva-li su plasti~ne mase, anikla je i fabrika spi-ralnih opruga...

Zlatno doba u raz-voju Kru{ika bio je pe-riod od 1975. do 1989.godine. Tada se u okviruvojnog programa razvi-jaju sloèni raketni si-stemi (protivoklopne vo-|ene i protivavionskesamonavo|ene rakete), asopstvenim snagama iznawem razvijaju i veli-ki broj klasi~nih sred-stava vojne tehnike – mi-nobaca~ke mine, min-sko-eksplozivna sred-stva, balisti~ke rakete,i dr. Kru{ikov osnovniprogram bio je i ostaominobaca~ka municija, ito u kompletnom asorti-manu – razorna, dimna,osvetqavaju}a i ve-`bovna municija. Do-stignuti nivo kvalitetaproizvoda i organiza-ciona i tehnolo{kaefikasnost obezbedili su konkurentnost wihovih proizvoda nasvetskom trì{tu.

Polovinom osamdesetih godina u Kru{iku je bilo uposlenooko 100 odsto kapaciteta. Posebno mesto zauzimala je namenskaproizvodwa sa visokokvalitetnim tehnologijama raketnog progra-ma, koji je godinama bio okosnica razvoja preduze}a i izvoznih re-zultata. A izvozilo se u vi{e od 15 zemaqa i godi{we je ostvari-van prihod u vrednosti od sto miliona ameri~kih dolara. Kru{ikpostaje gigant jugoslovenskih razmera i u wemu je radilo oko 5.500radnika. Od zara|enog novca intenzivno se modernizuju proizvod-ni programi i uslu`ni kapaciteti.

Privredni i tehnolo{ki razvoj fabrike zaustavqa se po~et-kom devedesetih, s raspadom SFRJ. Od tada po~iwe neprekidanpad uposlenosti i ekonomske snage fabrike, zaposlenosti i stan-darda radnika. A najve}u {tetu Kru{ik je pretrpeo tokom bombar-dovawa Natoa. Pogoni na mati~noj lokaciji u Vaqevu potpuno surazoreni, uni{teno je oko 92 odsto proizvodnog i poslovnog pro-stora, a infrastruktura je uni{tena ili te{ko o{te}ena. Predu-zetim merama pre i tokom bombardovawa delimi~no je sa~uvanaproizvodna oprema, koja je jednim delom odmah stavqena u funkci-ju, a delom konzervirana.

PROFIL KKORPORACIJE

Recesija u poslovawu, ratovi u okruèwu, sankcije, gubitaktrì{ta, doveli su devedesetih godina Kru{ik u te{ku situaciju,posebno namensku proizvodwu. Zbog toga su sve snage bile usmere-ne na traèwe novog organizacionog sistema, pa se 1992. Kru{ik

organizuje kao holding. Pun naziv te fabrike sada glasi Holdingkorporacija za metalopreradu, osnivawe, finansirawe i upra-vqawe Kru{ik, a. d. Vaqevo.

Taj poslovni sistem ~ini Holding korporacija Kru{ik (mati~-no dru{tvo) i 14 zavisnih preduze}a, s tim {to mati~no dru{tvokontroli{e svako dru{tvo u okviru te grupacije. Ta kontrola za-sniva se na kapital odnosu – mati~no dru{tvo ima u potpunoj svoji-

46 1. mart 2007.


Generalni direktor Jovan Davidovi}

SISTEM KVALITETA– Kao proizvo|a~i mi smo najzainteresovaniji za kva-

litet proizvoda, pa shodno tome imamo u organizaciji Kor-poracije Sektor kvaliteta. U wegovom sastavu je radna je-dinica Obezbe|ewe kvaliteta, a u okviru we je Odsek zaupravqawe kvalitetom, koji se bavi projektovawem, odrà-vawem i poboq{awem sistema menaxmenta kvalitetom.Korporacija je 31. jula 2006. uspostavila i sertifikovalaSistem menaxmenta i kvaliteta saglasno zahtevima Stan-darda JUS ISO 9001/2001 i SNO 9000/05 – isti~e di-rektor Jovan Davidovi}.

ASORTIMANU Kru{iku se proizvode sredstva NVO za sve vidove Voj-

ske. Osnovni program je bio i ostao minobaca~ka municija ukompletnom asortimanu. Proizvode i razvijaju vo|ene i nevo-|ene rakete, minsko-eksplozivna sredstva, a za potrebe Vazdu-hoplovstva osvojen je ve}i komplet piropatrona i raketnih mo-tora za katapultirawe sedi{ta. U artiqerijskom programupreovladava proizvidwa artiqerijskih zrna sa upaqa~ima itopovskim kapislama, a od balisti~kih artiqerijskih raketaproizvode raketu plamen. U fabrici su osvojeni i proizvede-ni minobaca~kih upaqa~i, koji su unificirani za sve kalibremina.

47


sistema Kru{ik, osnovana istraì-va~ko-razvojna jedinica sa zadat-kom da razvije sloène proizvode itehnologije, ~ije je finansirawe de-lom pokrivalo Ministarstvo za na-uku i tehnologiju Srbije.

Iz te ”nove radionice” pote-kli su najpre elektrodetonatori zapotrebe inèwerije i rudarstva, u~iji razvoj je uloèno vi{e od 1,5milion maraka. Za wih su dobilisertifikat o kvalitetu od Institutaza bezbednost, kao nadle`nog orga-na. Otpo~eo je razvoj protivgradnihsistema (univerzalnog lansera iprotivgradne rakete), grebenastihsklopki, gasomera, ure|aja za ga{e-we poàra aerosolom, kontejneraza skladi{tewe eksploziva i drugo.Ipak, budu}i da su kapaciteti stari,konverzija na civilne programe nijese mogla u potpunosti sprovesti.

U Kru{iku su tokom 2000. i2001. zapo~eli sanaciju objekata iopreme koji su poru{eni tokom bom-bardovawa. Najpre su dobili sred-stava iz Fonda solidarnosti, a unarednim godinama su izdvajalisopstvene pare.

– Sanacija je delimi~no zavr-{ena. Do sada je uloèno oko 300miliona dinara, ali to nije bilodovoqno da se zavr{i sanacija –kaè generalni direktor fabrikeJovan Davidovi} i dodaje: – Proiz-vodwa se danas odvija u neuslovnimobjektima, a nije osposobqena teh-nologija kovawa, {to nam je odstrate{ke va`nosti. Modernizaci-ja i opremawe pogona i daqe su pri-oritne aktivnosti.

U me|uvremenu, direktor isti~e da su u potpunosti realizo-vani zakqu~ci Vlade Republike Srbije od 10. marta 2005, odno-sno 17. avgusta 2006, izuzev dugovawa prema javnim preduze}ima~iji je osniva~ lokalna samouprava. A to je trebalo da uradi Mi-nistarstvo za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu u saradwi saMinistarstvom finansija.

ULOG DDR@AVE UU KKAPITALU

Vaqevske oruàre su martovski zakqu~ci obavezali da sma-we i broj radnika i oni su to delimi~no uradili. Broj zaposlenihnakon realizacije socijalnog programa iz 2005. iznosio je 1.332,ali je posle pripajawa ~etiri zavisna preduze}a pove}an na1.440. Toliko ih je i danas u Kru{iku. Trideset odsto je polukvali-fikovanih, niskokvalifikovanih i radnika sa niòm stru~nomspremom, 54 odsto je kvalifikovanih i visokokvalifikovanih rad-nika i zaposlenih sa sredwom stru~nom spremom, a 16 odsto imavi{u i visoku stru~nom spremom.

– Na{a je procena da je jedna tre}ina radnika vi{ak. On seuglavnom odnosi na reìju i u proizvodwi, i u administrativnimsektorima. U naredenom preriodu taj }emo problem morati da re-{imo socijalnim programom. Naravno, u skladu sa zakonom i u sa-radwi sa nadle`nim ministarstvom – kaè Davidovi}.

Druga bolna tema su dugovi. Sve obaveze koje je Kru{ik imaoprema dràvi, sa stawem na dan 31. decembar 2004, konvertova-ne su u trajni ulog u kapital preduze}a, ali su u me|uvremenu na-stali novi dugovi – do 31. decembra 2006. ta brojka se popela na966 miliona dinara, od toga su obaveze prema dràvi 550 milio-na dinara (Fondu za razvoj RS, po osnovu poreza i doprinosa nazarade za period 2005/2006).

I pored nemogu}nosti da izmiruju poreze i doprinose, u Kru-{iku se trude da funkcioni{u bez ve}ih zaduìvawa. Iako se bo-re sa izuzetno nepovoqnim ekonomskim uslovima i neizvesnim tr-ì{tem, uspevaju da od proizvodwe i usluga uredno izmiruju svojeobaveze prema zaposlenima i dobavqa~ima. A prema dràvi? Tusu na pola puta. Nadaju se da }e im dràva pomo}i i otvoriti novatrì{ta. Za wih kao i za ostala preduze}a odbrambene industri-je, izvoz je kqu~ opstanka. Rukovodstvo te fabrike o~ekuje da }e imvrata ka Evropi i svetu otvoriti ulazak na{e zemqe u Partner-stvo za mir, jer }e mnogo lak{e na}i uspe{ne inostrane partneresa kojima }e sara|ivati.

Neke od evropskih pravila su ve} prihvatili. Osim mladogdirektora u {esto~lanom upravnom odboru Korporacije su triène – Sneàna Milovanovi}, Gorica Stevanovi} i MilijanaObradovi}. Mira [VEDI]

”MILAN BLAGOJEVI]“, LUÂNI

USMEREN KA IZVOZU

48 1. mart 2007.


N

Preduze}e ”Milan Blagojevi}” Lu~ani osnovano je 25. februara 1949,

Re{ewem Vlade FNRJ, iskqu~ivo za proizvodwu vojnih proizvoda

za potrebe Vojske FNRJ. I danas, posle 57. godina postojawa

i proizvodweu kontinuitetu za vojnepotrebe, Preduze}e posluje pod nazivom

”Milan Blagojevi} – Namenska” AD Lu~ani, samo sa potpuno druga~ijom

orijentacijom plasmana vojnih proizvoda – ka izvozu i to sa vi{e

od 90 odsto proizvoda.

akon svojinske transformacije po posebnom programu zapreduze}a namenske proizvodwe, 2000. godine utvr|eno je iidentifikovano u~e{}e dràvnog kapitala od 51% u Predu-ze}u, {to zna~i da je ostatak kapitala od 49% predstavqaodru{tveni kapital. Kako je najteì period u istoriji poslo-

vawa ove fabrike period ekonomskih sankcija me|unarodne zajed-nice i te{kog razarawa proizvodnih kapaciteta tokom bombardo-vawa 1999. godine, dugovawa prema dràvi i javnim preduze}imaznatno su narasla, tako da je tokom prethodnih godina dràva iz-vr{ila konverziju dugovawa. Na osnovu toga dràvni kapital uPreduze}u se pove}ao i sada iznosi oko 68%.

[to se tehnologija i proizvodnih programa ti~e preovla|ujunitroceluloza, jednobazni baruti, nitroglicerin, jake sme{e, dvo-bazni baruti, polusagorqiva ~aura, osnovna i dopunska barutnapuwewa, celuloid i elementi od celuloida, proizvodwa etra i re-kuperacija rastvara~a, proizvodwa energetskih fluida.

Ovakva proizvodwa skoro iskqu~ivo je vezana za vojni pro-gram, mada se odre|ene, procentualno male proizvodwe, poput in-dustrijske nitroceluloze, svrstavaju u civilni program. Procentu-alno, moglo bi se re}i da je 80% proizvodwe ”MB-Namenske” ukqu-~eno u vojne programe, a samo 20% u civilne.

SOCIJALNI PPROGRAM UU TTOKU

Kako je proizvodni program izuzetno specifi~an, predvi|enza proizvodwu iskqu~ivo namenskih proizvoda, prakti~no ne po-stoji mogu}nost konverzije rada sa te oblasti u bilo koju oblastcivilnog sektora.

Danas je u Preduze}u zaposleno 1.027 radnika, 26 ima sta-tus radnika na odre|eno vreme. Prose~ne godine starosti zapo-slenih su ne{to vi{e od 43 godine, {to govori da je populacija

49

radnika od 40 do 50 godina najbrojnija (oko400 radnika).

Nakon razarawa u bombardovawu 1999.godine, evidentan vi{ak radnika re{avan jepreko nekoliko vidova zbriwavawa, tako da jetom prilikom isplatom 24 li~na dohotka i do-bijawem povoqnih kredita Preduze}e napusti-lo 510 radnika.

Takozvani prvi krug Socijalnog programaza daqe re{avawe vi{ka zaposlenih sprove-den je u 2005. godini. Na principu dobrovoq-nosti, prijavqeno je i kao tehnolo{ki vi{ak,ispla}eno preko Socijalnog programa, sred-stvima Ministarstva za rad, zapo{qavawe isocijalnu politiku i Ministarstva odbrane,273 radnika, kojima je na taj na~in prestaoradni odnos.

U drugoj fazi Socijalnog programa, shod-no Zakqu~ku Vlade Republike Srbije, ura|en jeProgram vi{ka zaposlenih i po istom princi-pu dobrovoqnosti prijavilo se 76radnika. Po predatom Programu, kodMinistarstva za rad postignuta jesaglasnost i ono }e obezbediti sred-stva za isplatu redovnih otpremninaza 76 radnika u vi{ku zaposlenih.Postignuta je saglasnost i kod Mini-starstva odbrane da ovih 76 radni-ka predstavqaju vi{ak zaposlenih udrugoj fazi, ali ovo ministarstvojo{ nije definisalo na~in obezbe|e-wa sredstava za otpremnine.

Pomenuto je da su prethodnaoptere}uju}a dugovawa Preduze}akonvertovana uz pomo} Vlade Repu-blike Srbije, {to je pomoglo da sefirma oslobodi balasta ranije na-gomilanih dugova. Sada se nalazi upoziciji teku}eg dugovawa prema do-bavqa~ima, koje u skladu sa ostva-renim prihodima i prilivima sredstava servisira.

Kako je u sada{woj trì{noj i privrednoj orijentaciji Pred-uze}e ”MB-Namenska” AD skoro u potpunosti okrenuto stranom tr-ì{tu, pristupawe Partnerstvu za mir moglo bi otvoriti mnogenove mogu}nosti, olak{ati pro{irewe broja stranih kupaca. Uovom trenutku sve je to i daqe nepoznanica.

SUDBINA ”PRQAVIH TTEHNOLOGIJA”– Na osnovu dosada{we saradwe sa inostranim partnerima

i kvaliteta proizvoda koji su na ta trì{ta plasirani, ostaje kao~iwenica wihova zainteresovanosti za daqu saradwu. Me|utim,kako je na{a tehnologija u svetskim krugovima svrstavana u tzv.”prqave tehnologije”, i kako je svetska intencija sa stanovi{taekologije i za{tite ìvotne sredine da se takve fabrike zatvara-ju, te{ko je definisati budu}nost ove proizvodwe, a u svemu tomeneizvesno je i pitawe pronalaska odgovaraju}eg strate{kog part-nera – saznajemo od direktora Preduze}a mr Rado{a Milovano-vi}a.

Saznajemo i da je od bombardovawa naovamo Preduze}e u ne-prekidnom procesu renovirawa, a samim tim i obnavqawa kom-pletne opreme koja je bila razru{ena do temeqa. Uz neznatnu po-mo} dràve i najve}im delom uz sopstvena odricawa, u prethodnompetogodi{wem periodu u obnovu fabri~kih tehnologija uloèno je


8,8 miliona evra. Najkrupnije investicije iztog perioda su pogon nitroceluloze, pogon sfe-ri~nih baruta, kotao 1, pogon jakih sme{a, de-lovi pogona za proizvodwu klasi~nih baruta.U nedostatku sredstava, nije zavr{ena kom-pletna obnova pogona za proizvodwu sagorqi-vih elemenata, a imaju}i u vidu potra`wu stra-nih kupaca za tim proizvodima, neophodno bibilo {to pre rekonstruisati ovaj pogon.

Svakako je veoma va`no i ko se brine okontroli kvaliteta proizvoda, da li su u pita-wu me|unarodni standardi i koji?

Osnovni vojni proizvodi ”MB-Namenske”prave se po me|unarodnim standardima MIL,GOST i STANAG, a od marta meseca pro{le go-dine, na osnovu provere Ministarstva odbra-ne, Sektor za materijalne resurse, Uprava zaodbrambene tehnologije, Odeqewe za kvalitet,standardizaciju i metrologiju, Preduze}e jevlasnik sertifikata kojim se potvr|uje da je si-

stem menaxmenta kvalitetom prove-ren i usagla{en sa slede}im standar-dima kvaliteta: JUS ISO 9001:2001(ISO 9001:2000). Sistem menaxmen-ta kvalitetom odnosi se na: nitroce-lulozu, celuloid i proizvode od celu-loida, rastvara~e, barute, barutnapuwewa, sagorqive elemente za mu-niciju 125 mm i municiju 125 mm.

Kakva je, imaju}i u vidu sve ne-dostatke i prednosti, perspektivahemijske industrije ”Milan Blagoje-vi}” bar u narednih nekoliko godinatako|e smo pitali wenog direktora:

– Na{a perspektiva je u izvozu.Izvanredan proizvodni program, po-~ev od klasi~nih do najsavremenijihsferi~nih tipova baruta koji se pro-izvode po WINCESTHER OLIN tehno-logiji, uz me|unarodno priznat i pro-

veren kvalitet svih proizvoda, zatim proizvodwa sagorqivih ele-menata, i dodatni program namenskih i komercijalnih tipova ni-troceluloze, aduti su koji nam realno nude {ansu za otvarawe tr-ì{ta svih zemaqa sveta. Da bi se na{i proizvodi na{li na timtrì{tima, pored visokog kvaliteta, potrebno je izboriti se zaplasman i preko odgovaraju}ih cena u vrlo o{troj me|unarodnojkonkurenciji i, naravno, ispo{tovati sve zahteve kupaca, me|u ko-jima su prvenstveno rokovi isporuke. Kupci su u ovoj oblasti nao-ruàwa i vojne opreme specifi~nog karaktera i vrlo probirqivi.

Me|utim, kada se zna~ajni izvozni poslovi ugovore i po zah-tevanom kvalitetu i standardu zavr{i proizvodwa, u Preduze}unas uveravaju da je na putu plasmana do inostranih kupca naj~e{}iproblem dobijawe dozvola za izvoz i za transport. Kako se jednedobijaju od Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom,a druge od Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, ito u razli~itim intervalima izdavawa, uglavnom se u dosada{wimugovorenim izvoznim poslovima gubilo od 10 do 15 dana, {to jeznatno pomeralo rokove isporuke i pove}avalo tro{kove izvo-znog posla na {tetu Preduze}a. Sa ovim problemom susre}u se idruga preduze}a iz grupacije ”Odbrambena industrija Srbije” kojasu izvoznici, tako da smo u skoro svakom od wih ~uli istu molbu:da nadle`na ministarstva poku{aju da se usaglase i povoqnije iefikasnije re{avaju ovakve probleme.

Dragana MARKOVI]

Direktor mr Rado{ Milovanovi}

50 1. mart 2007.


Najve}i uspeh firme posledwih godina, kako isti~e generalnidirektor Dobrosav Andri}, jeste povratak na svetsko trì-{te. Dobri rezultati ostvareni su uprkos problemima, odkojih direktor izdvaja tri glavna, pad kursa koji poga|a sveizvoznike, zatim skupo finansirawe proizvodwe, gde se o~e-

kuju pogodnosti u bankarskom sistemu i ~esta kolebawa cena obo-jenih metala na svetskom trì{tu. Od dràve se o~ekuje da re{iprva dva problema, kako bi izvozne firme do{le u boqu poziciju,ali je to i ukupni interes, jer }e tako biti ostvaren ve}i priliv odizvoznih poslova.

OSLONAC NNA TTRADICIJU

”Prvi partizan” je preduze}e sa tradicijom od 1928. godine,kada je u Uìce iz Maribora preme{tena Fabrika za proizvodwuoru j̀a i municije. Posle rata tu ostaje samo proizvodwa municije,

„PRVI PARTIZAN”, U@ICE

POVRATAKNA

SVETSKOTR@I[TE

Proteklih nekoliko godina ”Prvi partizan” beleì

stalan rast proizvodwe i izvoza,osvaja nove proizvode i trì{ta

i upe{no sprovodi programrestrukturisawa u okviru mera za ozdravqewe i konsolidacijudoma}e odbrambene industrije.

Podaci o ukupnom prihodu,ostvarenom izvozu i stabilnim

i dugoro~nim poslovnim ugovorimasa inostranim kupcima, osnova suoptimizma da }a uì~ka fabrika

municije ostati u vrhu svetskihproizvo|a~a te robe za civilne

i vojne potrebe.

51

a preduze}e, pored osnovne delatnosti, u na-rednim decenijama vrlo uspe{no razvija civil-nu proizvodwu i stvara veliki sistem sa 12osnovnih proizvodnih programa i oko 7.000 za-poslenih. Devedesetih godina izvr{ena je de-kompozicija sloènog preduze}a, svi programipostali su nezavisne fabrike, a mati~na fir-ma, ”Prvi partizan”, tako|e samostalna fa-brika koja nastavqa proizvodwu streqa~ke mu-nicije do kalibra 12,7 mm. U proizvodnom pro-gramu je oko 400 vrsta streqa~ke municije, voj-ne i takozvane civilne, odnosno komercijalne,u koju spadaju sportska i lova~ka.

Preduze}e je uspe{no nalazilo svoje me-sto i u najteìm godinama sankcija, a do da-nas su sva prethodna trì{ta u svetu ponovoosvojena. Krenulo se i u izvozne poslove sanovim kupcima, tako da se municija sa karak-teristi~nom oznakom ”PPU” danas prodaje nasvim kontinentima. Takvom uspehu je doprine-lo i to {to razvoj i pra}ewesvetskih trendova u proizvodwimunicije nisu prestajali ni u naj-teèm periodu izolacije.

Lak{em prilago|avawu zah-tevima na svetskom trì{tu dopri-nelo je i to {to je fabrika ~ak pretrideset godina krenula sa konver-zijom – razvijawem proizvodwe ta-kozvane civilne, komercijalne mu-nicije, na istim kapacitetima koji-ma je raspolagala. Zahvaquju}i to-me razvijen je veoma {irok spek-tar proizvoda, koji se svake godi-ne {iri prema zahtevima trì{ta.

SVETSKI KKVALITET

Zna se da je proizvodwa mu-nicije sloèn tehnolo{ki proces,ali su decenije razvoja u~inile da”Prvi partizan” vaì za kvali-tetnog proizvo|a~a, koji prati va-è}e standarde i u samom je vrhusvetskih proizvo|a~a municije pobroju kalibara koje moè da po-nudi.

Trend prodaje komercijalnemunicije posledwih godina u stal-nom je porastu, dok prodaja vojnemunicije zavisi od situacije u sve-tu, novih kriznih àri{ta i dru-gih razloga koji uslovqavaju tra-`wu. Ali i u najlo{ijim periodima, kao {to je bilo pre nekolikogodina, kada se firma vra}ala na svetsko trì{te, uposlenost ka-paciteta bila je ve}a od 50 posto. U pro{loj godini dostignuta jepuna uposlenost kapaciteta u dve smene, a u novu poslovnu godinukrenulo se sa dosta ugovorenih poslova za stalne kupce.

Odgovor na varirawe tra`we ”Prvi partizan” vidi u prona-laèwu jednog ili vi{e trajnih partnera koji snabdevaju svetskotrì{te vojnom municijom. Upo{qavawe oko 40 posto ukupnih ka-paciteta sa tako ugovorenom proizvodwom dalo bi stabilnu osno-vu da, uz zadovoqewe rastu}e tra`we na trì{tu komercijalnemunicije, posla bude dovoqno i tokom cele godine, ali i u dugoro~-nijem periodu.

– U tom pravcu u~iweni su zna~ajni kora-ci, a najva`nija je saradwa sa belgijskom fir-mom FN Herstal, koja traje ve} nekoliko godina,uz obostrani interes i postignute dogovoreza narednih deset godina – isti~e direktorAndri}. – Deo te saradwe je osposobqavawe”Prvog partizana”, i to do kraja ove godine,za proizvodwu novog metka u kalibru Natoa,za koji FN Herstal ima licencu i koji }e se, os-im u Belgiji i Italiji, odskora proizvoditi iu Srbiji.

Nesumwivo da }e evroatlantske integra-cije i prijem u Partnerstvo za mir biti novarazvojna {ansa i za uì~ku fabriku, ali tone}e i}i ni brzo, ni lako. Tek treba raditi nausagla{avawu zakonskih procedura, dozvola,licenci...

U razvojnom delu trenutno se najvi{eradi upravo na osvajawu proizvodwe novogmetka za FN Herstal, zatim na programu speci-

jalnih zrna i takozvane traserneili obeleàvaju}e municije, zakoju ima potrebe i kod nas, a ra-~una se i na prodaju u inostran-stvu.

PROIZVODNI

PROGRAM

Osnovno u proizvodnom pro-gramu po ~emu je ”Prvi partizan”prepoznatqiv u zemqi i svetu jemunicija. U ponudi je preko 400vrsta municije, sportske i lova~-ke (karabinske, pi{toqske i re-volverske), streqa~ke i podkali-barne.

Razvijen je i program alata, ukome preduze}e nudi alate za ob-radu plasti~nom deformacijom,farmaceutske alate i alate zapreradu plastike.

U ponudi opreme i ma{ina suhorizontalne i vertikalne prese,kao i mehani~ke i hidrauli~ne, ~e-tvorosekventni ventili za za kli-matizaciju prostora, pru`ne maza-lice za podmazivawe {ina u kri-vinama i skretnicama, a tu su iusluge remonta i izrada rezervnihdelova za ma{ine.

Poznat je i program medi-cinske opreme u kome se proizvode razli~ite vrste hirur-{kih stolova, hirur{ki pribori za te stolove i litotripter,ure|aj za neoperativno razbijawe kamena u unutra{wim or-ganima.

Ovako {irok asortiman, iskusan kadar i optimalna opre-ma, zadovoqavaju najrazli~itije zahteve kupaca u pogledu kvali-teta, koli~ina i rokova. Uz to, sposobnost da se izvr{i tran-sfer znawa, tehnologije i opreme po sistemu ”kqu~ u ruke”, svr-stavaju ”Prvi partizan” me|u najkomletnije i najzna~ajnije svet-ske proizvo|a~e u svojoj oblasti, a to potvr|uju i poslovni re-zultati koji su iz godine u godinu sve boqi i daju osnovu za daqerazvojne planove.


VLASNI^KA SSTRUKTURA”Prvi partizan” je akcionarsko dru{tvo, u kome je

68,5 procenata dràvnog kapitala, a dru{tvenog 31,5 po-sto. O~ekivani redosled poteza bio bi da se i taj dru{tve-ni kapital pretvori u akcije u skladu sa zakonom. Ve} dokraja marta o~ekuje se odluka Vlade Srbije o podeli akcijazaposlenim i penzionerima (15 posto), a ostalih 16,1 po-sto bi}e na trì{tu.

ISEQEWE PPROIZVODWE IIZ PODZEMNIH PPOGONA

U pomenuti iznos investicija nije ukqu~eno planiranoiseqewe proizvodwe iz podzemnog dela u jednu od hala ukrugu fabrike. Da bi ono bilo realizovano treba dobitidozvolu od vlasnika. Motivi za taj potez su pre svega eko-nomski, jer bi proizvodwa bila znatno jeftinija – za okomilion evra godi{we, a drugi razlog je humane prirode.Iako su ispuweni svi uslovi u pogonima koji su pod zemqom,svakako da je zdravije i lak{e raditi na zemqi nego „u ru-pi”, kako se ti pogoni popularno nazivaju. Procena da biiseqewe ko{talo oko 3,5 miliona evra govori da bi se in-vesticija brzo isplatila.

Radi ostvarewa tog plana ve} je kupqena nova hala od3.500 kvadratnih metara, u koju }e biti preme{ten deo pro-izvodwe, kako bi se oslobodilo oko 4.500 kvadratnih me-tara za iseqewe proizvodwe iz podzemnih pogona.

Generalni direktor Dobrosav Andri}

REZULTAT ZZA OOPTIMIZAM

Ostvareni prihod ”Prvog partizana” u pro{loj godini je 35miliona dolara. Od toga je 95 posto izvoz, i to u zemqe Evropskeunije, gde su najve}i partneri Nema~ka, Italija i skandinavske ze-mqe, zatim SAD, Ju`na i Sredwa Amerika, Ju`na Afrika, Austra-lija, Novi Zeland...

U SAD je ostvaren izvoz od {est miliona dolara, a ove godi-ne o~ekuje se devet miliona, {to je pribli`no godi{woj cifri ko-ja je ostvarivana u vreme najve}eg izvoza u SAD pre sankcija.

Primetan je mali plasman municije na doma}e trì{te, gdeVojska posledwih godina ne kupuje ni{ta. Ministarstvo unutra-{wih poslova je simboli~an kupac, a potreba za komercijalnommunicijom u odnosu na kapacitete je zanemarqiva. Dakle, izvoz je

52 1. mart 2007.

O D B R A M B E N A I N D U S T R I J A S R B I J E

nu`nost i uslov opstanka i uspe{nog poslo-vawa ”Prvog partizana”.

Pre desetak godina preduze}e je imalo1.250 zaposlenih, pre dve godine, kada sekrenulo u restrukturisawe, taj broj je bio1.100, a sada je 730 zaposlenih, uz privre-meno angaòvawe oko 200 radnika u udari-ma proizvodwe. Wihovo povremeno angaò-vawe je stalna praksa, tako da ve} ima obu-~enih radnika i oni }e biti prvi kandidatiu budu}im primawima. Fabrika }e imatipotrebu da podmladi visokostru~ni i maj-storski kadar, jer je sada prose~an radnista` vi{i od 25 godina.

U procesu restrukturisawa iz fabrikesu oti{la 332 zaposlena, pod uslovima kojeje predvi|ao socijalni program. Wima je is-pla}eno 250 evra po godini staà – po 100evra od te sume obezbedila su ministarstvaodbrane i rada, a po 50 evra preduze}e.

Sprovedena je i druga stavka restruk-turalnog programa, a to je svo|ewe ra~unaizme|u dràve i preduze}a i pretvarawe du-ga prema dràvi u wen vlasni~ki kapital.

Na redu je tre}a stavka tog plana, a toje investirawe, gde je fabrika iskazala po-trebu za novim ulagawem od oko pet miliona

evra. Ciq je podizawe tehnolo{kog nivoa i osvajawe proizvodwenovih pozicija. Pored proizvodwe municije, Fabrika proizvodi ima{ine za tu namenu, pa bi nova oprema i automatizacija procesasvakako pove}ali wenu konkurentnost.

Direktor Andri} sa zadovoqstvom isti~e da ”Prvi partizan”iz godine u godinu beleì rast proizvodwe i izvoza, osvaja noveproizvode i trì{ta i upe{no sprovodi program restrukturisawau okviru mera za ozdravqewe i konsolidaciju doma}e odbrambeneindustrije. Podaci o upupnom prihodu, ostvarenom izvozu i sta-bilnim i dugoro~nim poslovnim ugovorima sa inostranim kupcima,jesu osnova optimizma da }a uì~ka fabrika municije ostati u vr-hu svetskih proizvo|a~a te robe za civilne i vojne potrebe.

Radenko MUTAVXI]

”Prvi partizan” je u samom vrhu svetskih proizvo|a~a municije po broju kalibara koje moè da ponudi

S

53

istem vojnog {kolstva na{ao se u situaciji neminovnog pri-lago|avawa novom zakonu, ali su posledice mnogo dalekose-`nije i ne mogu se ograni~iti samo na vojno {kolstvo. Morase imati u vidu da je neminovna promena sistematizacije rad-nih mesta u dru{tvu u celini u skladu sa Zakon o visokomobrazovawu (ZVO), za sva radna mesta gde je do sada bio pred-

vi|en profil radnika sa vi{om ili visokom stru~nom spremom od-re|enog stepena, radi korelacije sa novim vrstama i stepenimavisokog obrazovawa. Ova promena ne}e mimoi}i ni Vojsku Srbije.

Osnova za razumevawe ovih promena je ~lan 25. ZVO kojiglasi:

Delatnost visokog obrazovawa ostvaruje se kroz akademske istrukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih stu-dijskih programa za sticawe visokog obrazovawa.

Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski pro-gram, koji osposobqava studente za razvoj i primenu nau~nih,stru~nih i umetni~kih dostignu}a.

Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski pro-gram, koji osposobqava studente za primenu znawa i ve{tina po-trebnih za ukqu~ivawe u radni proces.

Studije prvog stepena su:1) osnovne akademske studije;2) osnovne strukovne studije.Studije drugog stepena su:1) diplomske akademske studije – master;2) specijalisti~ke strukovne studije;3) specijalisti~ke akademske studije.Studije tre}eg stepena su doktorske akademske studije.Pa`qivim ~itawem ovog ~lana u korelaciji sa ostalim od-

redbama ZVO name}e se nekoliko veoma bitnih zakqu~aka koji neostavqaju dilemu.

Pre svega sistem vi{ih {kola i vi{eg obrazovawa u skladusa ZVO vi{e ne postoji. Vi{e {kolovawe je zameweno osnovnimstrukovnim studijama kao vrstom studija za sticawe visokog obra-zovawa prvog stepena. Zakon je ostavio vreme i propisao uslove iproceduru za prelazak dosada{wih vi{ih {kola na novi sistem uzprilago|avawe wihove kadrovske i materijalne organizacije, alii nastavnih planova i programa (po novom studijskih programa).Tako|e, priznat im je isti status i obrazovni nivo kao i osnovnimakademskim studijama.

Dosada{we osnovne studije za sticawe visokog obrazovawakoje su se odvijale na odgovaraju}im fakultetima svedene su naosnovne akademske studije kao studije za sticawe visokog obrazo-vawa prvog stepena, ali u kra}em trajawu i bez sticawa zvawa –diplomirani, odnosno po novom – master.

SPECIJALISTI^KE, MAGISTARSKEI DOKTORSKE STUDIJE

U praksi to izgleda ovako. Pravni fakultet u Beogradu je ve}po~eo na osnovu ZVO sa izdavawem diploma o zavr{enim osnov-nim akademskim studijama prvog stepena i ste~enom akademskomnazivu – pravnik (ne i diplomirani) studentima koji su poloìlisve ispite prve i druge godine i odre|en broj op{tih ispita posledruge godine, {to odgovara trogodi{wem ukupnom {kolovawu.

REFORMAVISOKOG

OBRAZOVAWA DIPLOMIRANII(ILI) MASTER

Novi Zakon o visokom obrazovawu usvojen je i stupio na snagu 10.septembra 2006, zbog neophodnoguskla|ivawa na{eg sistemaobrazovawa na nivou dràve sasistemima obrazovawa Evropskeunije u skladu sa obavezama iz tzv.Bolowske deklaracije, koju je na{adràva nedavno potpisala iprihvatila

DR

U[

TV

O

1. mart 2007.54

Na kraju, tu su doktorske akademske studije kao studije zasticawe visokog obrazovawa tre}eg i ujedno posledweg, najvi{egstepena. One su postavqene na sasvim druga~iji na~in. U sebisadrè i pro{iruju dosada{we magistarske studije jer name}uobavezu polagawa ve}eg broja ispita u trajawu od, po pripadaju-}im bodovima, tri godine, a tek nakon toga sledi izrada i odbra-na doktorske disertacije. Uslov za upis ovih studija je prethodnookon~awe specijalisti~kih akademskih ili diplomskih akadem-skih – master studija.

RAZLOZI ZA PROTESTE STUDENATAProblem u primeni ZVO nastao je na samom po~etku, kada je

Konferencija univerziteta, koja je trebalo da zapo~ne proces us-kla|ivawa visokog {kolstva u skladu sa novim zakonom, prisvoji-

la pravo da tuma~i pojedi-ne odredbe zakona. Dono-{ewem protivzakonite od-luke o neizjedna~avawu dosada ste~enih zvawa di-plomirani sa zvawem ma-ster nepotrebno je izazva-la sukob sa studentskimorganizacijama u visokom{kolstvu, pa je zatraìlapravno tuma~ewe navodnospornog ~lana 127. ZVO odSekretarijata za zakono-davstvo Vlade RepublikeSrbije kao ovla{}enog dr-àvnog organa. Boqe bibilo da je to zatraìlapre dono{ewa bilo kakveodluke po ovom pitawu,utoliko pre {to je Zakonvi{e nego jasan ako se pa-`qivo ~ita.

Usledilo je pravnotuma~ewe Sekretarijataza zakonodavstvo, 20. no-vembra 2006, gde se izme-|u ostalog kaè:

Republi~ki sekreta-rijat za zakonodavstvosmatra da moraju biti za-{ti}ena ste~ena prava i

Magistarske poslediplomske studije vi{e ne postoje, a speci-jalisti~ke poslediplomske studije pretrpele su znatne izmene. Ume-sto jednih i drugih ZVO uvodi studije za sticawe visokog obrazova-wa drugog stepena, koje ure|uje sasvim druga~ije od dosada{wihposlediplomskih studija. Od starih re{ewa zadràne su klasi~nespecijalisti~ke studije pod nazivom specijalisti~ke akademske stu-dije, koje su pretrpele najmawe izmena i u skladu su sa novim si-stemom bodovawa ali i dosada{wom praksom na velikom brojufakulteta. Tako|e, one omogu}avaju licima da ih upi{u iako nisuzavr{ila osnovne akademske studije na istom fakultetu.

Novina je i uvo|ewe specijalisti~kih strukovnih studija kaostudija za sticawe visokog obrazovawa drugog stepena. Me|utim,ZVO ovde preko sistema bodova uvodi znatna ograni~ewa, tako daove studije moè da upi{e samo lice koje je prethodno zavr{iloosnovne strukovne studije, a poslewihovog okon~awa ne moè da upi-{e doktorske akademske studije.Odnosno, sada postoji visokostrukovno obrazovawe prvog idrugog kao najvi{eg stepena i onoje potpuno odvojeno od svih nivoavisokog akademskog obrazovawa.

Diplomske akademske studije – master su tre}a vrsta studija zasticawe visokog obrazovawa dru-gog stepena i wihova osnovna raz-lika u odnosu na specijalisti~keakademske studije je to {to ih ne mo-è upisati lice koje nije zavr{iloosnovne mati~ne studije prvog ste-pena. Ovo razlikovawe i ovakvazakonska regulativa morali su bitipreuzeti iz Bolowske deklaracije,a re{ewe je nametnula praksa, jerlica koja nisu zavr{avala posledi-plomske studije na mati~nim fakul-tetima nikada nisu realno moglaste~enim znawem da konkuri{u po-slediplomcima koji su nastavqaliusavr{avawe u svojoj struci. Poje-dine oblasti, kao {to je medicina,nikada nisu ni predvi|ale mogu}-nost posledoplomskog usavr{ava-wa za nekog ko nije zavr{io mati~-ni fakultet – medicinski.

POSLEDIPLOMSKA USAVR[AVAWAKakav je status lica koja su se u momentu stupawa na sna-

gu novog Zakona o visokom obrazovawu zatekla na magistar-skim poslediplomskim studijama ili ve} imaju ste~eno zvawemagistra?

Ovu problematiku reguli{e ~lan 123 stav 3 i ~lan 128.Zakona o visokom obrazovawu.

^lan 123. u stavu 3 navodi: Studenti upisani na magistar-ske studije do stupawa na snagu ovog zakona imaju pravo da zavr-{e studije po zapo~etom planu i programu, uslovima i pravilimastudija, najduè za pet godina od stupawa na snagu ovog zakona.

Drugim re~ima, oni imaju pravo da zavr{e magistarskeposlediplomske studije po postoje}em nastavnom planu i pro-gramu i da odbrane magistarsku tezu najkasnije do 10. septem-bra 2011. Ukoliko to ne postignu u ovom roku, imaju pravo daim se na osnovu poloènih ispita prizna akademski nazivspecijaliste ili akademski naziv mastera, zavisno od togagde i pod kojim uslovima su zavr{ili osnovne fakultetske stu-dije i gde i pod kojim uslovima su upisali poslediplomske ma-gistarske studije.

Druga mogu}nost je da upi{u studije za sticawe akademskognaziva doktora po novom zakonu, ukoliko jo{ nisu magistrira-li ili ako ne ispo{tuju rok do 10. septembra 2011, da im sepriznaju poloèni ispiti kao deo poloènih ispita na doktor-skim studijama, ali bi bili u obavezi da poloè preostalepredvi|ene ispite i odbrane doktorsku disertaciju u skladu sanovim zakonom.

^lan 128. glasi: Lica koja su prema propisima koji su va-ìli do dana stupawa na snagu ovog zakona stekla akademskinaziv magistra nauka, mogu ste}i akademski naziv doktora nau-ka odbranom doktorske disertacije prema propisima koji suvaìli do stupawa na snagu ovog zakona, najkasnije u roku odsedam godina od stupawa na snagu ovog zakona.

U najpovoqnijoj poziciji su oni koji ve} imaju ste~eni nazivmagistra. Tada mogu odbraniti doktorsku disertaciju u skladu sastarim propisima najkasnije do 10. septembra 2013, odnosnobez polagawa ikakvih dodatnih ispita. Ali, ako probiju taj rok idaqe im ostaju prethodne dve mogu}nosti – da upi{u studije zasticawe naziva doktora po novom zakonu gde bi im se priznaodeo poloènih ispita ili da odustanu i prihvate naziv akadem-skog specijaliste ili mastera zavisno od konkretne situacije.

55

pravna sigurnost gra|ana koji su stekli akademsko zvawe u skladusa ranijim propisima. Vremensko dejstvo zadràvawa prava nakori{}ewe ste~enog akademskog naziva odnosi se ne samo na sada-{wost, ve} i na budu}nost.

U konkretnom slu~aju, to zna~i da u praksi treba da budu iz-jedna~eni nazivi koji su ste~eni do stupawa na snagu Zakona o vi-sokom obrazovawu, sa novim nazivima koja predvi|a Zakon o viso-kom obrazovawu.

Drugim re~ima, lica koja su stekla VII-1 stepen stru~nespreme (na primer, diplomirani inèwer, diplomirani prav-nik, itd.) po sili zakona moraju biti izjedna~ena sa nazivommaster.

Pravno gledano, ZVO je nedvosmisleno izjedna~io zvawe di-plomirani sa zvawem master u gore citiranom ~lanu 25. Ina~eformulacija stava 5 ta~ke 1 navedenog ~lana ne bi glasila kakoglasi ve} samo master akademske studije i ni{ta vi{e. Zakonoda-vac je smatrao da je bio dovoqno jasan u formulaciji ovog ~lanapa nije u zavr{nim i prelaznim odredbama posebno preciziraoizjedna~avawe ovih akademskih zvawa. ^lan 127. na koji se Kon-ferencija univerziteta pozvala kao sporan zapravo ne reguli{eizjedna~avawe zvawa ve} daje smernice za postupak ovog izjedna-~avawa. Pa`qivim ~itawem ovog ~lana dolazimo do zakqu~ka daje ZVO dao slobodu Konferenciji univerziteta da propi{e kon-kretne kriterijume za uskla|ivawe starih i novih zvawa ali ne islobodu da tuma~i zakon. Posle pravnog tuma~ewa Sekretarijata

USKLA\IVAWA U VOJSCI

[to se ti~e Vojske izvesno je ve} sada da }e se vrlo br-zo morati promeniti pravilnik o VES-ovima (vojnoevidenci-onim specijalnostima) za oficire, ali i unutra{wa sistema-tizacija radnih mesta radi uskla|ivawa sa novim re{ewimao statusu lica sa visokim obrazovawem u skladu sa Zakonomo visokom obrazovawu.

Na primer, sada je potrebno predvideti za oficirepravne slu`be najmawe tri umesto dosada{wa dva VES-a, ito jedan za oficire sa pravosudnim ispitom, jedan za ofici-re sa nazivom diplomirani pravnik (master) i jedan za ofi-cire sa nazivom pravnik.

za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije kao vrhovnog organa iz-vr{ne vlasti u Republici i nakon {to je Ministarstvo prosvete isporta kao nadle`ni organ izvr{ne vlasti u Republici za visokoobrazovawe prenelo ovo tuma~ewe, dileme vi{e nema, {to je usvojim zvani~nim saop{tewima za javnost ovo resorno ministar-stvo i potvrdilo.

Kako }e se stvari odvijati daqe ostaje da se vidi. Postignutje na~elan dogovor izme|u Konferencije univerziteta i resornogministarstva da se ~lan 127. dodatno precizira kako bi se otklo-nila svaka dilema. Ali, bez obzira na to da li }e se to desiti iline}e, tu je Zakon o visokom obrazovawu ali i navedeno pravno tu-ma~ewe izvr{ne vlasti doneseno u zakonitom postupku primenezakona i ono je pravno obavezuju}e, pogotovo za onoga koji je to tu-ma~ewe i traìo.

Naravno, uvek postoji mogu}nost da Skup{tina Republike Sr-bije, koja je kao donosilac zakona ovla{}ena da daje tuma~ewaspornih pitawa koja su pravno obavezuju}a za sve, reaguje i pruìdodatno tuma~ewe. Ali i mogu}nost da svako lice koje smatra da mukonkretna visoko{kolska ustanova ili organizacija gde je zapo-slen ne priznaje izjedna~avawe naziva diplomirani sa nazivommaster – tu`bom pred sudom ostvari priznawe prava na novi na-ziv i svoj status u skladu sa novim nazivom na osnovu Zakona o vi-sokom obrazovawu.

Aleksandar GAVRILOVI]

PROGRAM PRISMA

NOVI SADR@AJI PREKVALIFIKACIJEU okviru razvoja sadràja Programa zbriwavawa vi{ka

vojnog kadra – PRISMA, Direkcija za prekvalifikaciju Upra-ve za kadrove MO, kao neposredni nosilac Programa, u fe-bruaru i martu sprovodi vi{e aktivnosti radi pruàwa {tokvalitetnije i sadràjnije pomo}i licima koja u procesu re-forme, po potrebi slu`be, napu{taju Ministarstvo odbrane.

Pored redovnih aktivnosti u Regionalnim centrima, kao{to su savetovawa i informisawa o mogu}nostima nastavkakarijere u civilnim strukturama, redovni prijem i informisa-we korisnika o ponu|enim sadràjima Programa za prekvali-fikaciju – PRISMA, u toku su i aktivnosti na realizaciji po-stoje}ih i unapre|ivawu novih sadràja.

U toku je prijem prijava za kori{}ewe sredstava Poveri-la~kog fonda Nato/PzM. Veliko zanimawe za ponu|ene oblikepomo}i potvr|uje neophodnost postojawa takvog na~ina podr-{ke vi{ku vojnog kadra.

U okviru planiranih sadràja nastavqa se prijem prijavaza prekvalifikaciju oficira pri Ma{inskom fakultetu u Ni-{u. Slede}a grupa polaznika po~e}e se prekvalifikacijom po-~etkom aprila.

U toku je i prikupqawe prijava za prekvalifikaciju podo-ficira i civilnih lica namenski {kolovanih za vojna zanima-wa. Kurs prekvalifikacije tih kategorija po~e}e s prvim dani-ma aprila. Ponu|eni profili i zanimawa sa~iweni su u skla-du sa rezultatima do kojih se do{lo analizom rezultata anke-te o potrebama trì{ta rada u Republici Srbiji, koje je za po-trebe Programa sprovedeno tokom 2006. godine.

M. MITROVI]

NAU^NI SKUP NA VMA

TERAPIJSKA PRIMENAMATI^NIH ]ELIJANa Vojnomedicinskoj akademiji odràn je nau~ni skup sa

nazivom ”Mati~ne }elije – biologija i terapijska primena”.Tom prilikom bilo je re~i o mati~nim }elijama, po~ev{i od bi-ologije, wihove primene u klasi~nim transplantacijama, u kar-diologiji, kardiohirurgiji i kod bolesti jetre.

Skup je otvorio na~elnik Vojnomedicinske akademije gene-ral-major prof. dr Miodrag Jevti}, naglasiv{i u svom govoruda je }elijska terapija otkrovewe koje }e u svetu medicine inauke dati veliki doprinos.

Prva transplantacija kosne srì i mati~nih }elija naovim prostorima izvedena je upravo u Vojnomedicinskoj akade-miji. Re~ je o singenoj transplantaciji izvedenoj jo{ 1973. go-dine, da bi 1983. godine bila ura|ena i prva alogena tran-splantacija. Od tada do dana{wih dana ura|eno je oko ~etiri-sto transplantacija.

”Pre dve i po godine prikqu~ili smo se zemqama koje ima-ju najrazvijeniju zdravstvenu slu`bu, a koje rade takozvanu }e-lijsku terapiju. Re~ je o postupku regenerativne medicine, u ko-me se iz ko{tane srì i periferne krvi uzimaju mati~ne }eli-je odraslih osoba, pre~i{}avaju i potom apliciraju u organkoji je zahva}en bole{}u”, kaè profesor doktor Bela Balint,nau~ni savetnik, ~lan prvog tima koji je 1973. godine uradiotransplantaciju u na{oj zemqi. Profesor Balint je dodao dajedno od najve}ih priznawa stru~wacima sa VMA, koji se baveizu~avawem i terapijskom primenom mati~nih }elija, jeste to{to }e idu}eg meseca iz Londona sti}i bolesnik kome }e se una{oj zemqi obaviti prikupqawe i pre~i{}avawe }elija.

S. S.

STANDARD

56

SVAÎJE–KO NIÎJE

I N V E S T I C I O N O ( N E ) O D R @ A V A W ES L U @ B E N I H S T A N O V AU N O V O S A D S K O M G A R N I Z O N U

Od 1995. godine, kada su se useliliu slu`bene stanove u Kninskoj broj150A, u novosadskom prigradskomnasequ Veternik, zakupci uzaludtraè od nadle`nih otklawawebrojnih gra|evinskih nedostataka ihitnu sanaciju velikih o{te}ewazgrade zbog kojih ona sve vi{epropada. To kaù stanari, a nadle`ni, za sada, samo – }ute.

OOd ukupno 31 stana, od garsowera do trosobnih, u zgradikoju je u novosadskom prigradskom nasequ Veternik izgradi-la privatna firma “Termoelektro” iz Veternika, 1995. go-dine Vojska je otkupila 24, {est stanova zadrào je “Termo-

elektro” za svoje radnike, a jedan je otkupilo privatno lice.Otkupqeni za profesionalna vojna lica, svi stanovi su

naimenovani kao slu`beni i uredno podeqeni, u skladu sa pro-pisima i na radost porodica, a potom i useqeni.

Odmah posle useqewa zakupci slu`benih stanova poslalisu na desetine zahteva Vojnogra|evinskoj direkciji za otklawa-

we uo~enih stambenih i gra|evinskih nedostataka u garantnomroku, ali osim praznih obe}awa da }e nedostaci biti otklowe-ni – ni~ega drugog nije bilo.

POMERENA KROVNA KONSTRUKCIJA

U okviru zgrade izgra|ena je i kotlarnica na gas koja ni dodanas nije tehni~ki primqena (iako radi). Wome rukuje nestru~-no lice, penzionisani potpukovnik Stevan Atlagi} kome za rad,u toku grejne sezone, svaki stanar pla}a po 250 dinara mese~no.Na istu kotlarnicu, me|utim, prikqu~ena je i obli`wa zgrada sa13 stanova koji su pripadali Zavodu za retardiranu decu, a sa-da su u privatnom vlasni{tvu. Uglavnom, u ~ijem je vlasni{tvupomenuta kotlarnica i daqe se – ne zna.

Kako se u odràvawe zgrade vi{e godina, osim zamene se-dam-osam bojlera i sanacije podignutog parketa u jednom stanu, ipored ~estih i brojnih obra}awa stanara, nije ni{ta ulagalo,~esta proki{wavawa u~inila su svoje pa sada delovi hodnika(posebno oko razvodnih ormari}a za struju i stepeni{nih sve-tlarnika) i plafoni u ve}ini stanova vi{e li~e na apstraktnaumetni~ka dela nego na okre~ene povr{ine. Uz to, deo krovnogpokriva~a je mestimi~no pomeren pa na tim mestima zjape rupe,a stanari ~esto upiru pogled i ka visokom nezgrapno izgra|enomdimwaku jer se pribojavaju da bi se i on mogao uru{iti. Na jed-noj od mansardi vidno su pomerene cigle i deo krovne konstruk-cije, pa je “najmawi” problem to {to je taj stan za vreme i naj-sitnije ki{e potopqen. Kako kaù stanari, opasnije od toga jepitawe – do kada }e ta konstrukcija izdràti?

Stanari su se u svojoj dugogodi{woj muci obra}ali brojniminstitucijama: Komandi Novosadskog korpusa, tada{woj Prvojarmiji, Vojnogra|evinskoj direkciji, na~elnicima General{ta-ba, ministrima odbrane… Posledwi put, 1. decembra pro{legodine, obratili su se dopisom i direktoru Vojnogra|evinskogcentra, ali… sve je ostalo bez rezultata.

Kako kaù stanari ove zgrade, ina~e penzionisane vojnestare{ine Stevan Atlagi}, Bogoqub Ugrinov, Damir Ivan~evi},Dragan Zdravkovi} i Milo{ Da~kovi}, ~iwenica je da je u vi{enavrata, a posledwi put 2004, kod wih dolazila ekipa tada{weVojnogra|evinske direkcije sa dipl. in`. Jovicom Stoi~evi}emna ~elu i da je ona konstatovala i evidentirala {tetu posle pro-ki{wavawa nekoliko stanova. Tada je stanarima obe}ano da }e

ISTA ZGRADA – DVA BROJA

Iznad ulaza u zgradu postavqena je tabla sa ku}nim brojem 151A i natu adresu stanarima ove zgrade glase sva identifikaciona dokumenta. Me-|utim, u JP “Informatika” na tom ku}nom broju ne postoji objekat ve} nabroju 151 (na terenu je to sasvim druga zgrada) mada se, uverili smo se, upo-re|ivawem broja stanova i podataka o stanarima, radi o istoj zgradi.

domena teku}eg odràvawa zgrade (kori{}ewe i odràvawe za-jedni~kih prostorija, zamena sijalica, odràvawe zajedni~ke hi-gijene zgrade i drugo), dok je investiciono odràvawe iskqu~ivou nadle`nosti vlasnika zgrade.

Kako sada stoje stvari, nad zgradom u Veterniku trebalo bida postoji trojno vlasni{tvo i to Ministarstva odbrane, privat-ne firme ”Termoelektro” iz Veternika i ono privatno. Me|utim,kako smo saznali od Ratka Stanivukovi}a, direktora “Termoelek-tra”, prilikom kupovine 24 stana u zgradi u Kninskoj ulici, 1995.godine, Vojska je postala i vlasnik zgrade, pa je, samim tim, ona inadle`na za weno investiciono odràvawe. O tome ko je vlasnikkotlarnice koja obezbe|uje grejawe za stanare i jo{ jednoj zgradivan vlasni{tva MO – nismo uspeli da dobijemo odgovor.

Prema re~ima stanara Bogoquba Ugrinova, ostalo je neja-sno i na koji na~in je “Termoelektro” od zajedni~kih prostorija uzgradi adaptirao jo{ dva stana za svoje radnike kao ni to na ko-ji na~in je, s obzirom na okolnosti, Vojnogra|evinski centar re-{io investiciono odràvawe zgrade u kojoj MO ne pripadaju svistanovi a koje, uverili smo se i sami, i ne funkcioni{e ba{ nazadovoqstvo zakupaca slu`benih stanova.

Budimir M. POPADI]

57

TRO[KOVI ZAKUPNINE

Samo na ime zakupnine slu`benog stana (bez komunalnih i ostalihtro{kova) stanari ove zgrade upla}uju Vojnogra|evinskom centru, mese~noi u proseku, oko 3.000 dinara. Svakog meseca to ukupno iznosi, za 24 sta-na, oko 72.000, a na godi{wem nivou oko 864.000 dinara. Zakupci stano-va u ovoj zgradi se zato s pravom pitaju da li je mogu}e da se od tog nemalognovca ne moè izdvojiti i deo za investiciono odràvawe sve vi{e oronu-log objekta.

Iz Uprave za infrastrukturu

RE[AVAWE PROBLEMAMinistarstvo odbrane je 1995. godine od preduze}a Ter-

moelektro kupilo 24 stana u Veterniku. Kako obja{wava potpu-kovnik Milan Sladoje, zastupnik na~elnika Direkcije za gra-|evinsko-urbanisti~ki konsalting Uprave za infrastrukturu,Ministarstvo je ve}inski vlasnik zgrade u Kninskoj ulici broj150A, jer su stanovi kategorisani kao slu`beni. Zbog toga, tvr-di Jovica Stoji~evi}, gra|evinski tehni~ar koji vodi posloveodràvawa stambenog fonda Vojnogra|evinskog centra Beo-grad, ono je i nadle`no za investiciono odràvawe objekta uVeterniku.

Jedna od ugovornih obaveza firme Termoelektro bila davojne stanove iz zgrade u Kninskoj ulici 150A prikqu~i na si-stem daqinskog grejawa. Zbog tehni~kih problema Termoelektronije obezbedio grejawe objekta prema ugovoru o kupovini, ve} jeizgradio individualnu podstanicu, odnosno kotlarnicu u zgradi.Tek kada Vojnogra|evinski centar i preduze}e Termoelektro de-fini{u imovinskopravni status kotlarnice, {to jo{ nije u~iwe-no, precizira}e se i nadle`nost za rukovawe podstanicom u zim-skom periodu, ali i weno tehni~ko odràvawe.

Prema re~ima Jovice Stoji~evi}a, Centru Beograd su po-znati problemi sa kojima se svakodnevno suo~avaju stanari

Kninske 150A. Vojna ustanova Beograd 2, iz Uprave za infra-strukturu, ve} je nekoliko puta otklawala neispravnosti u zgra-di, ali zbog nedostatka finansijskih sredstava i kapaciteta nijeu mogu}nosti da izvede sve potrebne gra|evinske radove i oprav-ke, posebno u unutra{wosti.

– Te{ko}u Direkciji i Vojnogra|evinskom centru predsta-vqa i zakonska procedura o angaòvawu izvo|a~a gra|evinskihradova u postupku javnog nadmetawa, jer je re~ o nabavkama malevrednosti, a vrlo usitwenim poslovima. Uz to, nekoliko godinaunazad, za investiciono odràvawe vojnih slu`benih stanovanisu bila odobrena potrebna nov~ana sredstva. I propisi kojireguli{u investiciono odràvawe vojnostambenog fonda pri-li~no su prevazi|eni. Sada{we privremeno finansirawe Mi-nistarstva odbrane dodatno usloàva probleme – nagla{avapotpukovnik Sladoje.

Kako napomiwu nadle`ni iz Direkcije za gra|evinsko-ur-banisti~ki konsalting, da bi se prevazi{le te{ko}e stanara uKninskoj ulici broj 150A, u Veterniku, razmatra se i mogu}nostda se zakupcima slu`benih vojnih stanova refundiraju tro{koviinvesticionog odràvawa zgrade, ali samo ako stru~ne ekipeCentra Beograd komisijski procene da su intervencije bile neo-phodne i hitne. Stanarima se, me|utim, vojni slu`beni stanovine mogu preimenovati u stanove za otkup, jer je to u suprotnostisa postoje}om pravnom regulativom.

V. POÛ^

{teta biti sanirana u najkra}em roku. Me|utim, do danas je sveostalo na – obe}awu.

Revoltirani takvim pona{awem nadle`nih, stanari, koji sudo sada uredno izmirivali svoje ekonomske stanarine, bave semi{qu da, iako svesni da }e se to sukobiti sa Zakonom, zakupninuvi{e ne upla}uju nadle`nima ve} da taj novac namenski utro{e zainvesticiono odràvawe zgrade i tako bar spre~e weno daqepropadawe. Ujedno, misle oni, ukoliko merodavni nisu u stawu dainvesticiono odràvaju zgradu, slu`bene stanove trebalo bi mo-`da preimenovati u stanove za otkup, ~ime bi svaki vid odràva-wa zgrade bio u iskqu~ivoj nadle`nosti samih stanara.

[TA KA@E ZAKON?

Mada stanari tvrde kako nemaju pravo na formirawe svojeskup{tine (jer nisu vlasnici stanova nego samo zakupci), od Rad-mile Denkovski, pravnice u novosadskom JP “Informatika”, kojese bavi i poslovima naplate komunalnih usluga i radom skup{ti-na stanara, saznali smo da po Zakonu o odràvawu stambenihzgrada (Slu`beni glasnik RS br. 44/95) i zakupci slu`benih sta-nova imaju pravo i obavezu da formiraju skup{tinu stanara, stim da se ona moè baviti, izme|u ostalog, samo poslovima iz

N

1. mart 2007.58

SV

ET

OSVAJAWE SRCA I DU[E

PSIHOLO[KE OPERACIJEORU@ANIH SNAGA SAD

U IRAKU

Pretpostavka zapadnih koalicionih snaga da }e "upotreba masovne vojske i precizne municije {okirati i uzdrmati ira~ki reìm", te da }e seon sru{iti kao kula od karata, bila je pogre{na.Operacija za osvajawe "srca i du{e" Ira~ana vodi se i danas nesmawenim intenzitetom,a po svemu sude}i potraja}e jo{ godinama.

aj~e{}e kori{}ena definicija psiholo{kih operacija jeste ona iz do-kumenta FM-33 "Psiholo{ke operacije – Doktrina KoV SAD", koja glasi:"Psiholo{ke operacije (PSYOP – Psichological operations) predstavqajuplanske aktivnosti propagande i psiholo{kih akcija u miru ili ratu,usmerene na spoqne neprijateqe, prijateqe i neutralnu javnost, kakobi se uticalo na stavove i pona{awa na na~in koji odgovara postizawu

nacionalnih ciqeva, kako politi~kih, tako i vojnih i sastoje se od strategij-skih, operativnih i takti~kih psiholo{kih operacija."

Psiholo{ko-propagandne operacije naj~e{}e se realizuju u okviru "spe-cijalnih operacija" (psiholo{ke, informativne i obave{tajne ) koje kasnijeprerastaju u "operacije podr{ke miru" (Peace support operations – PSO) kao{to su: "operacije za o~uvawe mira", "operacije za nametawe mira" i "huma-nitarne operacije".

U oruànim snagama razvijenih zemaqa, na nivou general{taba i u vi-dovskim komandama postoje specijalizovani organi preko kojih se rukovodipsiholo{ko-propagandnim delovawem, a realizacija se odvija preko poseb-nih jedinica – grupa za psiop. U nekim armijama i zvani~no se nazivaju orga-nima za psiholo{ka i propagandna dejstva, a u drugim, iako postoje, tako sejavno ne nazivaju jer termin psiholo{ko-propagandno delovawe ima negativ-nu konotaciju.

JAÂWE JEDINICA ZA PPD

U posledwem ~etvorogodi{wem pregledu odbrane SAD, od februara2006. godine, u okviru smernica za budu}i razvoj oruànih snaga do 2010

godine, dat je zadatak da se jedinice za psiholo{ko-pro-pagandno delovawe i civilne poslove OS SAD (Psycholo-gical Operations and Civil Affairs units) pove}aju na 3.700qudi, (33% vi{e od dotada{weg brojnog stawa). Ciq tepromene je zna~ajnija podr{ka jedinicama za specijalneoperacije OS SAD, kao i sli~nim jedinicama u ameri~-koj vojsci.

Ubrzo zatim Komanda Kopnene vojske SAD odo-brila je da se u wenim jedinicama, od oktobra 2006. go-dine, uvedu nove oficirske specijalnosti "oficir zapsiholo{ke operacije i oficir za civilne poslove", ~i-me su ameri~ki stru~waci za vojnu propagandu izvojeva-li pobedu u dugogodi{woj borbi za svoj status.

Letak iz Avganistana ”Prijateqstvo me|u narodimaje tu radi pomo}i”

Stvari su potom krenule svojim tokom. U odnosu na instruk-cije ministra odbrane SAD, raspisan je konkurs za popunu jedi-nica za psiholo{ke operacije SAD, pre svega jedine aktivne, 4.grupe za psiholo{ko ratovawe (4. PSYOP group) koja ima mirno-dopsku lokaciju u Fort Bragu u dràvi Severna Karolina a di-rektno je pot~iwena Komandi Kopnene vojske SAD za specijalnoratovawe (USSOCOM). Time su pokrenuti prakti~ni koraci zaja~awe jedinica za psoholo{ko-propagandne operacije OS SAD.

JAVNA DIPLOMATIJA

U ameri~koj vojnoj misli propagandna nastojawa uticawa navoqu, svest i emocije protivnika sve ~e{}e se ozna~avaju termi-nom "upravqawe percepcijom". Ono ukqu~uje sve aktivnosti zauticaj na stavove i objektivno rezonovawe strane populacije iwihovog civilnog i vojnog rukovodstva, a sprovodi se u okvirujavne diplomatije, psiholo{kih operacija, javnog informisawa,obmane i tajnih operacija.

Danas, posle 11. septembra, iz samog vrha ameri~ke admi-nistracije, tj, iz wene kancelarije za globalne komunikacije(White House Office of Global Communications) usmeravaju se aktiv-nosti javne diplomatije SAD, radi obja{wavawa i stvarawa po-zitivne me|unarodne slike o ameri~koj politici i odbrambenimaktivnostima. Nacionalni savet za bezbednost i politiku SADkoordinira poruke i politiku izme|u Bele ku}e, Odeqewa za jav-nu diplomatiju i Pentagona. Zajedno, ova tela podràvaju i ko-ordiniraju rad sa do sada najvi{e finansiranim telom za vo|e-we operacija "menaxmenta percepcije" na strategijskom nivou.Telo, koje je osnovano jo{ 1980. godine, sada je fokusirano naislamski svet i ima buxet od 750 miliona ameri~kih dolara sa-mo za region Sredweg Istoka.

Uprkos tom velikom naporu, rezultat javne diplomatije SADu arapskom svetu, vezano za operaciju "Ira~ka sloboda", bilaje vrlo slaba. Jedan od faktora koji danas potkopavaju ideju"svetskog globalnog stava" o nekom problemu je pojava prolifera-cije resursa za javno informisawe (proliferation of news sources).Pove}an broj satelitskih televizijskih stanica, vesti i Internetveza stvorio je ~ak sloèniju situaciju za globalni uticaj jedne"supersile" na mi{qewe qudi. Primer vidimo u ~iwenici daarapska populacija radije gleda Al Xaziru nego CNN.

BELA I CRNA PROPAGANDA

Dok je strategijsko kori{}ewe javne diplomatije donelopome{ane rezultate, kori{}ewe operacija psiholo{ko-pro-pagandnog delovawa u vojnim operacijama u Iraku na takti~-kom nivou bilo je uspe{no. Kori{}ewe masovnih medija kao{to su radio, leci i "novi mediji", kao {to je slawe e-mejlovaglavnim donosiocima odluka iz BAS partije Sadama Huseina,imalo je vaàn uticaj na brzinu vojne operacije.

Pretpostavka zapadnih koalicionih snaga da }e "upotrebamasovne vojske i precizne municije {okirati i uzdrmati ira~kireìm" koji }e se sru{iti kao kula od karata, bila je pogre{na.

59

Uo~ena pogre{na procena naterala je konvencionalne ameri~ketrupe da promene svoj pristup i da nateraju wihove psiop snageda preispitaju i promene psiholo{ko-propagandne "teme i poru-ke", na one koje koje }e se vi{e zasnivati na stalnim i neprekid-nim primenama psiop produkata a ne "jednom sna`nom koji }e odu-vati neprijateqa".

Pored letaka, po~elo se sa intenzivnijim radio programi-ma, emitovanim sa fiksnog mesta i sa specijalnog EC-130 Com-mando Solo aviona. Emitovawem radio programa, (Amerikanci –Radio Sawa – Zajedno, Britanci – Radio Nahrain – Dve reke),koalicione snage èlele su da elektronski prigu{e uticaj Ira~-kog dràvnog radija.

To su bili primeri "bele propagande" gde se otvoreno izno-silo ko je sponzor ovih radio programa, a primewivala se i "cr-na propaganda" CIA-e, koja je po~etkom februara 2003. godine,dakle pre po~etka oruàne operacije, uspostavila radio stani-cu "Tikrit", la`no iznose}i da su je formirali Ira~ani iz Ti-krita. Na po~etku sadràji emitovanog programa nisu kritikova-li Sadama Huseina, da bi posle nekoliko nedeqa "program" bioizrazito kriti~ki prema ira~kom reìmu. Ideja Centralne oba-ve{tajne agencije bila je da odre|ene ciqne grupe ira~kih gra-|ana ne}e otkriti da informacije dolaze iz "pogre{no izabra-nog izvora", koji na prvi pogled izgleda ta~niji i prihvatqiv.

IZLAZNA STRATEGIJA

Takti~ki psiop elementi na vozilima sa megafonima, sa zvu-kovima i efektima tenkovskih dejstava i helikoptera, imali suposeban uticaj pri obmawivawu i ube|ivawu okupiranih ira~kihjedinica da se predaju i pri odràvawu kontrole nad ira~kimzatvorenicima.

Operacija za osvajawe "srca i du{e" Ira~ana vodi se i da-nas nesmawenim intenzitetom, i nastavi}e se jo{ godinama. Za-to primena psiop u stvari treba da bude jedan od va`nih eleme-nata izlazne strategije u svakom sukobu ili u angaòvawu Na-toa. Posle transformacije strukture Natoa 2003. godine i od-luke o "izlasku i angaòvawu Alijanse van svojih evropskih gra-nica", psiholo{ke operacije i jedinice za psiop dobijaju pove-}an zna~aj u napadnim i stabilizacionim operacijama. Me|u-tim, izraèna je nejednaka razvijenost psiop jedinica i kapaci-teta u armijama zemaqa Natoa. Belgija, ê{ka, Nema~ka, Poq-ska, [panija i Velika Britanija ja~aju svoje psiop resurse isposobnosti. Dok su nacije usvojile psiop doktrinu, {tabovi istrategijske vojne komande Natoa tek ~ine napore za ja~awepsiop kapaciteta.

Milan MIQKOVI]

UPOTREBA NOVIH MEDIJA

Jedan od najve}ih inovacija je primena psiop metodakod "novih medija", bila je slawe poruka mobilnim telefoni-ma ili e-mejlova najva`nijim li~nostima ira~kog reìma.

BATAQON ZA PROMENU STAVOVA

Sredinom januara 2007. godine, oko 280 rezervista10. psiop bataqona Ameri~ke nacionalne garde iz KanzasSitija, dràva Kolorado, krenulo je po drugi put za nepu-nih dve godine na jednogodi{we angaòvawe u operaciji"Ira~ka sloboda". To je prvi put u 32-godi{woj istoriji je-dinice da se bataqon angaùje u celokupnom sastavu, sa za-datkom da psiholo{ko-propagandnim delovawem prema lo-kalnoj ira~koj populaciji uti~e na promenu "lo{ih stavovaprema ameri~kim vojnicima".

Jedinica je ina~e specijalizovana za {irewe propa-gandnih poruka putem "zvu~nika i megafona" na vozilimahamer, ali i za distribuciju pamfleta, letaka, postera, no-vina, te za emitovawe radio i televizijskih emisija.

Usvojoj kwizi Savremeni rat kao xihad, profesor dr MiroqubJevti} je objasnio da je xihad re~ arapskog porekla i kao in-finitiv zna~i: 1) “iscediti svu mast iz mleka prilikom pra-vqewa butera, odnosno zaloìti se svim silama u ostvarewunekog zadatka; 2) u smislu akcije primene voqe, snage, napora

sile i sposobnosti da se te{ko radi, u prenosnom smislu moèmogovoriti o borbi kao naporu da se ostvari neki ciq”. Prema to-me, u samoj definiciji xihada ne pomiwe se rat ili terorizam kaoprioritetni ciq, ve} primena na mnogo {irem planu.

Ako znamo da je me|u muslimana i wihovim uticajnim li~no-stima op{teprihva}eno mi{qewe da je islam jedina prava vera ida je namewena ~itavom svetu, u tom smislu je su{tina vr{ewaislamske misije – dave u prevo|ewu celokupne qudske zajednice naislam. Ukoliko neki vladar, dràva ili narod ne ̀ ele da prihvatepoziv na islam koji im muslimani upu}uju na miran na~in, nakontoga moè se koristiti i oruàna sila da se privole na to.

Ostvarewe zadatka pretvarawa sveta u zemqu islama (car-stvo islama) – dar al islam, predstavqa xihad. Budu}i da se {ire-we islama ne}e sprovoditi uvek samo oru j̀em, pogre{no je povezi-vati xihad samo sa ratom, {to je posledwih godina (i zbog poznatihrazloga) bilo preovla|uju}e uverewe. Osim toga, arapski jezik imaizraz koji u potpunosti obja{wava pojam oruàne borbe (rata), ato je harb, {to je tako|e dokaz da xihad, ipak, nije sinonim za rat.

VELIKI I MALI XIHADXihad ne predstavqa samo {irewe ve} i odbranu islama i

wegovo ja~awe unutar zajednice u kojoj on ve} postoji, pa se i na tajna~in moè negirati wegovo iskqu~ivo ratno zna~ewe. Odbrana ija~awe vere ne sprovode se samo oruànom borbom ve} i brojnimdrugim akcijama koje nemaju veze sa ratom, pa ~ak ni sa verom. Po-tvrdu ovog tuma~ewa mogu}e je na}i u razli~itim istupima musli-manskih dràvnika u mirnodopskim vremenima. Oni su progla{a-vali xihad u vreme kada je trebalo masovno opismeniti stanovni-{tvo, izgraditi zemqu, ili ostvariti bilo kakav zna~ajan napre-dak. Vidqivo je da se xihad progla{ava i tokom aktivnosti koje ne-maju dodira sa ratom, niti sa religijom. Ako èlimo daqe da po-jednostavqujemo ovaj pojam, najlak{e je re}i da rat jeste xihad,ali da xihad nije samo rat.

U prilog ovome ide i podela na ”veliki” i ”mali” xihad, na~emu insistiraju moderni teolozi. ”Veliki” xihad obuhvata borbudu{e, savesti, unutra{wu borbu sa samim sobom radi ostvariva-wa napretka, a ”mali” xihad je sama oruàna borba. Iako ova po-dela sluì kao izgovor mnogim muslimanskim autoritetima da jepravi xihad daleko od rata, ni u kom slu~aju ne treba gubiti iz vi-da wegov ratni~ki oblik, jer nije ni{ta mawe zna~ajan od neoru-ànog. Ako bi se, pak, oslawali na stavove nekih autora koji subili inspiratori stvarawa zna~ajnih teroristi~kih organizacija,takva podela xihada mogla bi biti i obrnuta, i to bi se moglo do-kazati prostim nabrajawem ratova i teroristi~kih akcija koje susprovedene u ime islama i xihada, i to samo u 20. veku. Uostalom,jedan od priznatih islamskih autoriteta sa prostora biv{e SFRJNerkez Smailagi} kaè: ”Xihad – sveti rat je verska du`nost sva-kog vernika da {iri islam putem oru`ja”. Upravo zbog toga, svakopozivawe na xihad, pogotovo kada dolazi iz usta teroristi~kih vo-|a i wihovih inspiratora, za najve}i broj qudi ima krajwe pojed-nostavqeno i prete}e zna~ewe i gotovo uvek jasno asocira na rati druge, mo`da i gore vidove oruàne borbe.

Stoga, iako teoretsko odre|ewe xihada ne daje za pravo dase o wemu razmi{qa samo kao o ratu, svedoci smo da se me|u ne-muslimana taj termin doìvqava upravo tako. Neki muslimanskiautoriteti, poput Smailagi}a, dali su povod za takvo razmi{qa-we, pa je to {iroko prihva}ena asocijacija upravo na terorizam.Budu}i da nemuslimanski svet “nije obave{ten” u kojim se mirno-dopskim prilikama progla{ava neoruàni xihad, ali da vrlo do-bro ose}a i zna kada je na sceni onaj drugi, nimalo ne ~udi {to sushvatawa o wemu dobrano iskrivqena.

Islamski fundamentalizam predstavqa ideologiju koja uskladu sa zna~ewem re~i ”fundament” (temeq, osnova, prvobitni)treba da ozna~i povratak pravom, izvornom islamu, u wegovoj pr-

O KORENIMA ISLAMSKE RELIGIJE I XIHADU (2)

1. mart 2007.60

POGLEDI

Arapska re~ xihad nije sinonim

za rat, kao {to nemuslimani

~esto misle. Xihad ne ozna~ava

samo {irewe ve} i odbranu

islama i wegovo ja~awe unutar

zajednice u kojoj ve} postoji, pa

se i na taj na~in moè negirati

wegovo iskqu~ivo ratno zna~ewe.

Pojednostavqeno, najlak{e je

re}i da rat jeste xihad, ali da

xihad nije samo rat.

[IREWE IIODBRANA

VERE

61

jala borba za islam razli~itih eks-tremnih islamisti~kih organizacija:najpre se islamska misija – dava, iscr-pqivala na nivou neislamskih reìmau islamskim dràvama u skladu sa shva-tawem da se muslimani moraju izbori-ti najpre sa samim sobom.

POLITI^KI POKRETIslamski fundamentalizam je mo-

gu}e podeliti na vi{e grupa, pa takopostoji: u zvani~no priznatim dràv-nim institucijama (ministarstva ver-skog obrazovawa i teolo{ke {kole);me|u teolo{ki obrazovanim kadromsa statusom alima (znalac {erijatskogprava); me|u vernicima bez teolo{kogobrazovawa, ali su oni istovremenonajradikalniji tuma~i islama, naj~e-{}e veoma militantni.

Svoje stavove, ~esto suprotne sta-vovima zvani~ne politike islamske dr-àve, alimi iznose u xamijama, tokomhutbe – molitve petkom, izrazito poli-ti~ki obojene. Sa takvom praksom ali-ma susretali smo se i u periodima ko-ji su prethodili ratovima na prosto-rima Bosne i Hercegovine i Kosova iMetohije, ali i danas. Me|utim, to nezna~i da su alimi uvek protivnici zva-ni~ne politike islamske dràve. Prebi se moglo re}i da fundamentalizamuleme (mnoìna od alima) dràva kon-troli{e i u velikom broju slu~ajevamaterijalno potpomaè upravo da bipropagirao zvani~ne stavove, a da sa-mo mawi wihov deo ne dopu{ta da ihvlast iskoristi.

U islamskim dru{tvima jo{ se ni-je pojavio nijedan politi~ki pokret ko-ji je zna~ajniji od religije, {to poka-zuje zna~aj fundamentalizma. Kolikogod neke promene, partije ili zbiva-wa u islamskim dràvama u nekom tre-nutku izgledale zna~ajne, pre ili ka-snije one }e na neki na~in prestati dapostoje, a ostaje islam. Setimo se sa-mo neuspelih poku{aja izgradwe soci-jalizma u nekim islamskim zemqama,ili pokreta nesvrstanih, koji je poka-zao svoj islamski karakter i vrationam se kao bumerang sa po~etkom ras-pada biv{e SFRJ.

Budu}i da je re~ o ideologiji, zaislamski fundamentalizam moèmore}i da je, u stvari, politi~ki pokretzasnovan na islamu. Va`no je ista}i ida ve}ina muslimana ne prihvata fun-damentalizam kao svoju ideologiju, ve}joj se suprotstavqa, naj~e{}e u grani-cama koje ne ugroàvaju islam kao ve-ru, ali mu oduzimaju ekstremizam. To jebitno da bi se izbegle tendencije op-tuìvawa svih muslimana zbog ekstre-mizma koji je svojstven mawem delusledbenika ove religije.

Predrag KARAXI]

vobitnoj formi, o~i{}enom od svih uti-caja drugih religija i savremenih dru-{tvenih tokova. Prakti~no, ta ideolo-gija zasnovana je na individualnom tu-ma~ewu islama pojedinih vo|a islami-sti~kih organizacija i wihovih teore-ti~ara, odnosno inspiratora, a su{ti-na je u traèwu ve}e islamizacije dru-{tva i neprestanoj te`wi da se doslov-no primeni {erijat. Sinonimi za fun-damentalizam jesu i izrazi radikali-zam, islamizam, islamski preporod...

Primena {erijata i wegovo pra-vilno tuma~ewe od presudne je va`no-sti ne samo u izgradwi i ja~awu islam-ske dràve ve} i za {irewe islama doosvajawa ~itave zemaqske kugle. Nagla-{avamo da islamisti smatraju da je {e-rijatsko pravo najtipi~nija manifesta-cija verskog u~ewa, te da se islam nemoè ostvariti bez primene {erijat-skog prava. U skladu sa proklamovanimgeslom da nema islama bez islamske dr-àve, svaka dràva u kojoj se donose za-koni koji nemaju utemeqewe u Kuranu,odnosno {erijatu, smatra se neislam-skom, a kao takva – mora da bude sru-{ena. Prema tome, ne dozvoqava se bi-lo kakvo odstupawe od pravila propi-sanih {erijatom, a u suprotnom, dozvo-qena su sva sredstva za ru{ewe takvedràve. Jasno je i ne treba posebno na-gla{avati da je sredstvo borbe protivtakvih ure|ewa upravo xihad, i to usvim svojim oblicima, oruànim i neo-ruànim.

NEISLAMSKI RE@IMIDaqa razmi{qawa o ideologiji

fundamentalizma dove{}e nas do is-pravnog zakqu~ka da danas postoji ve-liki broj dràva koje su islamske, iliih bar mi tako doìvqavamo, a u kojimane vlada doslovna primena {erijata.To se ponajpre odnosi na regione i ze-mqe koje su nekada bile kolonije Zapad-nih zemaqa i koje su neminovno popri-mile mnoge odlike sekularnih dràva,bez obzira na to {to se i danas dekla-ri{u kao islamske. Isto tako postojijedan broj islamskih dràva koje od svogpostanka nikada nisu bile kolonizira-ne, gde su muslimani u apsolutnoj ve}i-ni i gde nisu postojale nikakve spoqneprepreke, osim civilizacijskih dostig-nu}a, da se primewuju zakoni zasnovanina {erijatu, a u praksi nije tako.

Ovo je sigurno izvor frustracijaza ekstremiste i ideologe islamskogfundamentalizma, pa se oni prvenstve-no okre}u borbi protiv takvih reìma.U delima ideologa islamskog fundamen-talizma (Sejid Kutb, Abu-l-Ala Mevdudi,Ali [irati) neprekidno provejavaju mi-sli i ideje koje su usmerene upravo pre-ma ”neislamskim” reìmima u islam-skim zemqama, a tek u kasnijim fazamaostalim “neverni~kim” i “bezbo`ni~-kim” reìmima. Upravo tako se i odvi-

SVETI RATTermin xihad u Evropi se naj~e{}e pre-

vodi kao sveti rat i za tako ne{to postoji lo-gi~no obja{wewe, uz napomenu da se islamskiautoriteti protive tome. U evropskoj, prete-`no hri{}anskoj tradiciji, ciq svetih ratovabio je da pro{ire hri{}anstvo me|u nehri-{}anima i da uspostave tradiciju i vrednostikoje su propovedale hri{}anske crkve. S ob-zirom na to da je ciq sprovo|ewa islamskemisije dave {irewe islama, {to je obrnutproces u odnosu na prethodni, logi~no je da sekod nas xihad prevodi upravo kao sveti rat.

Muslimani smatraju da je to nepravilnozato {to je preuzeto iz tradicije hri{}anskihsvetih ratova, ali i zbog toga {to islam ne po-znaje atribut sveti i ne pripisuje ga bilo ~emuna zemqi. Ovo je, ipak, ta~no samo u teoretskomsmislu, a praksa pokazuje da se i oni koristepojmom sveti, iako se, mo`da, ta re~ ne izgova-ra, ve} se weno zna~ewe ogleda u obliku mnogo-brojnih radwi i postupaka (ritualno stavqaweKurana na ~elo i srce, zabrana nemuslimanimada kro~e na tlo Meke i Medine, odnos straho-po{tovawa pred Muhamedovim grobom...).

POREZ ZA NEMUSLIMANEIslamski fundamentalizam nije ”privi-

legija” 20. ili 21. veka, ali je u dana{we vre-me postao veoma vidqiv i lako uo~qiv u sva-kom svom obliku, jer je ve}ina ”ostatka sveta”ure|ena na sekularnim principima. Osim to-ga, pod uticajem poznatih istorijskih i dru-{tvenih procesa nastupile su i neminovnepromene u mnogim tradicionalno islamskimdràvama, pri ~emu je za ekstremiste naro~i-to bolan prestanak primene mnogih {erijat-skih odredaba, poput pla}awa xizje.

To je porez – glavarina, koji pla}a puno-letan mu{karac nemusliman u muslimanskojdràvi. Izme|u ostalog, ta da`bina je imalasvoju ulogu u prevo|ewu nemuslimana u islam,jer je ponekad bila toliko visoka da ju je bilote{ko pla}ati. Pogotovo treba imati u viduda su nemuslimani imali i druga ograni~ewa uizbora posla kojim }e se baviti, pa tako nisumogli da se bave zanatima {to donose dobruzaradu. Sa prihvatawem islama, prestaje oba-veza pla}awa xizje i sti~u se sva prava kojaimaju i ostali muslimani.

POGLEDI

1. mart 2007.62

ti nesigurnost. Rat je bio sastavni deo celokupne qudske istorije.On i danas potresa mnoge narode i civilizacije sa neuporedivove}im posledicama. Samo u prvih 85 godina 20. veka vo|eno je 207ratova, u kojima je izgubqeno 78 miliona qudskih ̀ ivota. U Prvomsvetskom ratu poginulo je dvanaest miliona boraca i tri milionacivila, a u drugom – sedamnaest miliona boraca i dvanaest mili-ona civila. Gubici u prvoj ~etvrtini 20. veka prema{ili su ukupnegubitke u svim prethodnim ratovima. U lokalnim ratovima, koji suvo|eni od Drugog svetskog rata do 1985. godine, bilo je ~etiri pu-ta vi{e `rtava nego u onim koji su vo|eni od po~etka 20. veka doDrugog svetskog rata... Procewuje se, tako|e, da je samo na prosto-rima biv{e SFRJ u periodu od 1991. do 1995. poginulo oko200.000 qudi, a ratnih invalida je nekoliko puta vi{e.

Pored poginulih i rawenih, posledice rata su i pojava veli-kog broja raseqenih lica, razarawa i ru{ewa, gubici u privredi,mr`wa, kriminal, bolesti i traume, ekolo{ka zaga|ewa, i drugo.Dakle, rat je narodima stalno donosio ogromne qudske i materi-jalne gubitke, nesre}u, patwu i bol.

ôveku i ~ove~anstvu jeste potreban mir, ali ne bilo kakav.Mir po svaku cenu: poniàvaju}i, porobqavaju}i, eksploatator-ski, tutorski, gaèwa dostojanstva qudi i naroda i mir u kome nepostoji sloboda stvarala~kog i kulturnog ispoqavawa, ~oveku i~ove~anstvu nije potreban. Takav mir, ako je i mogu}, nije vredan.ôveku i ~ove~anstvu je potreban mir koji ih osloba|a tutorstva iraznih predrasuda, mir koji omogu}ava stvarala{tvo i uve}avaukupne mo}i ~oveka, a te mo}i, povratnim uticajem, uzdiù i wegasamog, svakog ~oveka, kao svesno i racionalno bi}e. Konkretnijere~eno, ~oveku i ~ove~anstvu je potreban mir koji omogu}ava oslo-ba|awe od svih oblika porobqavawa i siroma{tva, socijaliza-ciju li~nosti i kreativnost ~oveka.

Istinska kultura mira podrazumeva slobodu, humanizam, to-leranciju, solidarnost i pravo na razli~itost. To su bitni ele-menti kulture mira koje bi svaka moderna dràva trebala da obez-bedi svojim gra|anima. Dràva koja gra|anima ne obezbe|uje teelemente, nema pravih ciqeva koji je opravdavaju. Apsolutna rav-nopravnost, me|utim, ne postoji, a samim tim ne postoji ni apso-lutna sloboda i sigurnost svih qudi na Zemqi. Zato je potrebno da~ovek u borbi za kulturu mira, u konkretnim uslovima, napustipravo na sve stvari i da se zadovoqi sa onoliko sigurnosti i slo-bode prema drugim qudima koliko je u stawu i sam da im prizna itoleri{e. Borbom za kulturu mira potrebno je obezbediti progre-sivno mewawe qudi i wihovih navika u saznajnom, kulturnom ivrednosnom smislu.

Osnovna pitawa koja se ~esto i vezi s tim postavqaju, kao{to su: Da li je mir mogu}? Moè li oru`je za masovno uni{tava-we u~initi svet bezbednijim? Da li politi~ka igra zastra{ivawai pretwi moè qudima i narodima da pruì sigurnost? Da li jemogu}e stvoriti svet bez konflikata? - nisu svojstvena samo zaskepticisti~ke krugove u nauci. Ona se sa pravom ~esto postavqa-ju i u krugovima obi~nih qudi. Zato je i verovawe da je mir mogu}vrednost po sebi i predstavqa osnovni deo kulture mira. Ako sunestali ropstvo i aparthejd, za{to ne bi mogao nestati i rat – na-ro~ito rat u uslovima primene sredstava za masovno uni{tavawe.

Pod pojmom kultura mira, dakle, podrazumeva se stawe i pro-ces u kome razli~ite grupe qudi ìve i pona{aju se shodno svojimsopstvenim vrednostima i normama, imaju slobodu da izraàvajusvoju voqu i u~estvuju u aktivnostima celokupnog dru{tva, pri tome~uvaju}i i razvijaju}i sopstvene odlike i samosvojne crte. Ta~nijere~eno, kultura mira podrazumeva: suverenitet i ravnopravnostme|u dràvama; odbacivawe upotrebe oruàne sile; miroqubivore{avawe sukoba; neme{awe u unutra{we poslove drugih zemaqa;po{tovawe qudskih prava i prava naroda da odlu~uju o svom ure-|ewu i na~inu razvoja; saradwu me|u dràvama i po{tovaweosnovnih normi me|unarodnog prava. Kultura mira je sastavni deokulture ìvota i stvarala{tva uop{te.

Dr Mom~ilo SAKAN

SLOBODA ISTVARALA[TVO

Brojni razlozi idu u prilogaktuelizaciji kulture mira. Bez mira nema ni kulturnogstvarala{tva, ni kreativnosti, ni slobodnog ispoqavawa qudiuop{te. Kultura mira je danas tema brojnih me|unarodnihorganizacija i nau~nih skupova.Postoji i rezolucija Generalneskup{tine Ujediwenih nacija, prema kojoj je 2000. progla{enaMe|unarodnom godinom kulturemira, a prva decenija ovog veka – Me|unarodnom decenijom kulture mira.

Periodi mira su, naàlost, u istorijskim materijalima veomamalo prikazani i obja{weni. Skoro celokupna istorija ~o-ve~anstva zasniva se na opisu i obja{wewu ratnih situacijai veli~awu dràvnika i vojskovo|a koji su rukovodili opera-cijama u ratu. âk je i kulturno stvarala{tvo, uop{teno po-

smatrano, dobrano usmereno prema ratu. O tome svedo~e brojneslike i spomenici posve}eni revolucijama, bitkama, dràvnici-ma, vojskovo|ama, ratnim razarawima, i sli~no, kao i brojni pi-sani materijali stru~nog, nau~nog i umetni~kog karaktera. âk su ispomenici mira, tamo gde su postojali, mawe pose}ivani i uvaà-vani nego oni koji podse}aju na rat.

Istorijska iskustva ukazuju i na ~iwenice da je svet bio, ijo{ jeste, jedno veliko qudsko razboji{te, te da ~oveku i daqe pre-

K U L T U R A M I R A

REAGOVAWE RUSIJE NA PROTIVRAKETNI [TIT

BATAQON SLOVENACA NA KOSMETU

FRANCUSKI BRODOVIPODR@AVAJU MISIJU U AVGANISTANU

ALBANIJA, BUGARSKA IHRVATSKA POVE]AVAJUPOMO] U AVGANISTANU

63

Slovena~ka vojska po prvi put izvan te-ritorije Slovenije u operacijama Nato {a-qe jedinicu ranga bataqona. To je 10. moto-rizovani bataqon, posebno pripremqenajedinica popularno nazvana “Sokol”, koja}e od italijanskog kontingenta preuzeti od-govornost nad teritorijom u zapadnom deluKosova, kao deo Multinacionalnih snagaZapad. Borbena grupa “Sokol” je ja~ine 650vojnika, od kojih su 500 iz slovena~ke i 150iz ma|arske vojske.

Slovena~ki kontigent u svom {estome-se~nom mandatu u sastavu KFOR, koji zapo-~iwe 1. marta, bi}e odgovoran za usposta-vqawe bezbednosti u svojoj zoni odgovorno-sti, slobode kretawa, pruàwe humanitar-ne pomo}i stanovni{tvu i stvarawa uslovaza prenos nadle`nosti civilnim struktura-

Iz Tulona je isplovila grupa borbe-nih brodova francuske mornarice, predo-|ewa atomskim nosa~em aviona ”[arl deGol“, na putu ka Indijskom okeanu, radi pru-àwa podr{ke kopnenim snagama Nato uAvganistanu.

Grupa, pod kodnim nazivom ”Task Forse473“ u svom sastavu, osim nosa~a aviona,ima 8 brodova, od kojih su tri francuska,jedna {panska fregata i podmornica, 30aviona i oko 3.000 vojnika. Na putu ka ciq-nom odredi{tu, grupacija francuskih bro-dova }e u Sredozemnom moru izvesti pomor-sku ve`bu sa {panskom mornaricom, a zatimi sa francuskim ratnim vazduhoplovstvom.

Nakon ulaska u vode Indijskog okeanaborbena grupa }e se ukqu~iti u pomorsku ve-`bu ”White shark“ sa pripadnicima armijeSaudijske Arabije i francuskim kontigen-tom raspore|enim u Xibutiju. Ova francu-ska grupacija neposrednu podr{ku snagamaNato u Avganistanu zapo~iwe u aprilu i natom zadatku }e provesti oko dva meseca.

Na sastanku zemaqa koje u~estvuju ume|unarodnim bezbednosnim snagama zapodr{ku u Avganistanu, odrànog krajem ja-nuara, Albanija, Bugarska i Hrvatska ponu-dile su pove}awe pomo}i. Albanija je naja-vila udvostru~avawe broja vojnika koji senalaze u toj zemqi, Bugarska je obe}ala da}e pokloniti avganistanskoj vojsci oko 500tona vi{ka oru`ja, a Hrvatska }e, osimoru`ja, pove}ati i broj svojih vojnika satrenutnih 153 na 200 u 2007. i na 300 u2008. godini.

MERIDIJANI

Dosada{wi ruski ministar odbraneSergej Ivanov, u autorskom ~lanku u nema~-kom listu “Süddeutsche Zeitung”, upozorio jeSAD da ukqu~ivawe zemaqa isto~ne Evrope uameri~ki protivraketni {tit predstavqa”neprijateqski signal” na koji }e Rusija uz-vratiti adekvatnim ”protivmerama”. Ivanovje upozorio da raspore|ivawe ameri~kih ra-keta i lovaca na teritoriji Poqske i radar-skih stanica u ê{koj, kao svojevrsnog proti-vraketnog {tita, koji bi, prema obja{wewi-ma, trebalo da za{titi evropske partnereod raketnog napada iz neprijateqskih drà-va poput Irana ili Severne Ko-reje, ”nema samo vojnu, nego i sim-boli~nu va`nost”.

Raketne baze blizu ruskegranice, upozorio je ministar,optereti}e odnose Rusije i SAD,Rusije i Natoa, kao i bilateralneveze Rusije i Poqske, pa i svakedruge dràve koja bi se prikqu~i-la ameri~kom projektu. Ivanov usvom tekstu ne iskqu~uje mogu}nostda bi Va{ington sli~no delovao iu drugim regionima, konkretizuju-}i podru~je azijskog Pacifika.

Priprema Blagoje NIÎ]

AFRI^KA UNIJARASPORE\UJE SNAGE U SOMALIJI

Savet bezbednosti Ujediwenih nacijaodobrio je Afri~koj uniji da rasporedisvoje mirovne snage u Somaliji, koje bi na-kon {est meseci mogle da zamene snage Uje-diwenih nacija u toj afri~koj zemqi.

U Rezoluciji 1744, koja je usvojena jed-noglasno, Savet bezbednosti odobrava ze-mqama ~lanicama Afri~ke unije da posta-ve {estomese~nu misiju u Somaliji u kojojgra|anski rat traje od 1991. U rezolucijise pozivaju 53 zemqe ~lanice Afri~ke uni-je da doprinesu formirawu jedinstvenihmirovnih snaga ukupne ja~ine oko 8.000 voj-nika. Mandat snaga podrazumeva prvenstve-no uspostavqawe bezbednosti i stabiliza-ciju Somalije, a posebno prestonice Moga-di{a.

Ovakvim pisawem Ivanov je ponoviostav slu`bene Moskve da ameri~ke baze u ze-mqama biv{e isto~ne Evrope predstavqajupretwu nacionalnoj bezbednosti Rusije, upr-kos uveravawima iz Va{igntona da sistemnije namewen ga|awu ciqeva u Rusiji. Osimtoga, takvi postupci SAD }e iznuditi ne sa-mo “odre|ene protivmere nego i uticati naukupni odnos Rusije i Nato”.

Rusija, prema Ivanovu, priprema ”asi-metri~ni odgovor” zasnovan na vlastitimtehnologijama koji podrazumeva izgradwu no-vih modela visoko preciznog oru`ja.

ma vlasti. Zona odgovornosti “So-kola” su op{tine Klina i Pe}, a bi-}e sme{teni u kasarnama u Pe}i. Ko-mandant borbene grupe je potpukov-nik Miha [krebinc Barbo. Osimborbene grupe “Sokol” na Kosovu jejo{ oko 100 vojnika iz Slovena~kevojske, pripadnika vojne policije,sanitetskih i veterinarskih slu`bi,logistike, veze, inìwerije, heli-kopterskih jedinica i grupa oficirau {tabu i komandi KFOR-a.

64

NEPROBOJNA [IFRA

ZA[TITAINFORMACIJANA BAZI KVANTNEKRIPTOGRAFIJE

Nastupa li novo doba kvantnihra~unara i novi pravac za{titeinformacionih sistema na bazikvantne kriptografije? Mnogi nau~nicidanas vide kvantnu kriptografiju kaoprvu potpuno neprobojnu {ifru ikadapostignutu od postanka tajnog pisawa usvetu. A dokle su stigla istraìvawa uovoj oblasti, nikada u potpunostine}emo znati jer se krajwi rezultatine objavquju javno.

nih i vladinih podataka, ~ije de{ifrovawe bi ugrozilo mnoge kom-panije, vlade, vojne strukture i sisteme, wihove baze podataka, iizazavalo milionske {tete ekonomiji i bezbednosti neke dràveuop{te.

Zbog svega toga mnoge dràve su jo{ pre nekoliko godina pro-cenile najverovatniji pravac razvoja telekomunikacionih i infor-macionih tehnologija i uvidele da va`ni i osetqivi podaci, ~uvanipomo}u dana{wih kriptografskih sistema i kqu~eva, mogu biti de-{ifrovani u budu}nosti tako da osetqive dràvne i vojne tajne, kaoi poverqivi komercijalni podaci i trgova~ke {ifre moraju biti za-{ti}eni ne samo danas ve} decenijama u budu}nost. Ovo je vrlo va-`na tematika jer tehnologije oblikuju budu}nost u svim sferama ì-vota, a u oblasti za{tite informacija i podataka mora se uvek bitikorak ispred nadolaze}eg ra~unarskog kriminala i pretwi.

KVANTNA KRIPTOGRAFIJAKriptologija je nauka koja prou~ava matemati~ke tehnike po-

mo}u kojih se obezbe|uje sigurnost, autenti~nost i {tite privat-nost, pouzdanost i sva druga svojstva digitalnih informacija. Svetu kojem su razvijeni dana{wi sistemi kriptoza{tite mewa se i svesu ve}e pretwe za bezbednost tih sistema. To zahteva neprestanopra}ewe razvoja i pravaca kretawa odre|enih novih tehnologija,posebno u oblasti ra~unara i telekomunikacija, a vojne strukturebi posebno trebalo da sagledaju nove tehnolo{ke procene razvojau ovim oblastima. Vojska bi u svojim procenama i istraìvawimanaravno trebala da pomno prati nove tehnologije, i da razvijevlastiti sistem kriptoza{tite informacija jer je takav sistem zaneku dràvu i vojsku najsigurniji.

Evropsko udruèwe za informacione tehnologije, odnosnonapredna istraìvawa u oblasti kriptologije - ECRYPT (EuropeanNetwork of Excellence in Cryptology), navodi u svom projektu “Izazoviza kriptolo{ka istraìvawa u Evropi od 2007 do 2013. godine idaqe” da pretwu po kripto-sisteme ne predstavqaju samo kvantnikompjuteri ve} i nekonvencionalni kompjuteri i neistraène novetehnologije koje eksploati{u fenomene fizike kao {to su opti~kira~unari ili analogni elektronski ra~unari.

Po~etkom aprila 2004. godine zapo~eo je i Evropski projekatSECOQC (Secure Comunication based on Quantum Cryptography –Bezbednost komunikacija na bazi kvantne kriptografije) ~iji je

1. mart 2007.

S

NEPROBOJNA [IFRA

matra se da }e u bliskoj budu}nosti kvantne tehnologije, kaoprincipijelno nove, napraviti revoluciju u mnogim poqimanauke, a posebno u oblasti kvantnog ra~unarstva i kvantnihkomunikacija. Vojne strukture u mnogim dràvama, pogotovo uSAD i Evropi, postavile su kao prioritet razvoj kvantnih

komunikacija koje obuhvataju oblasti kvantne kriptografije i weninterfejs sa kvantnim kompjuterima, u ciqu da se vojni sistemi, ai dràvne institucije i kompanije, za{tite od budu}ih pretwi inovih tehnologija presretawa.

Mnogi nau~ni istraìva~ki centri i institucije pojedinihdràva zakqu~ili su da kvantna kriptografija predstavqa novipravac za{tite i bezbednije komunikacije u informacionim i te-lekomunikacionim sistemima. Prodor kvantnih ra~unara i kvant-nih tehnologija potpuno bi poslao u “staro gvo`|e” sada{we kom-pjutere, a posebno sada{we sisteme za{tite infromacija, i uzdr-mao ih iz temeqa.

Sada{wim resursima ra~unara prakti~no je nemogu}e de{i-frovati za{ti}ene podatke ~ija za{tita po~iva na kqu~u sasta-vqenom od dugog niza brojeva, ali pojavom kvantnih kompjutera,koji obe}avaju dramati~no pove}awe snage i brzine ra~unara,omogu}i}e se zlonamernim grupacijama i globalnim hakerima daupadnu u sada{we bezbednosne sisteme. Danas u svetu kroz inter-net mreù proti~u milioni nov~anih transakcija, poslovnih, voj-

TE

HN

IK

AZA[TITAINFORMACIJANA BAZI KVANTNEKRIPTOGRAFIJE

ciq razvoj potpuno bezbednih ko-munikacionih mreà. U projekatsu ukqu~eni mnogobrojni fizi~a-ri iz kvantne oblasti, zajedno sastru~wacima za internet mreù iekspertima na poqu kriptografi-je, elektronike, IT bezbednosti irazvoja softvera.

Uz pomo} grupe austrijskih inema~kih nau~nika koji su insta-lirali kvantni kriptigrafskisistem, u Evropi je 21. aprila2004. izvr{ena prva komercijal-na bankarska transakcija putemkori{}ewe kvantne kriptografi-je. Tog dana je gradona~elnik Be~aizvr{io transfer novca od Grad-ske ve}nice do Creditanstalt bankeAustrije putem opti~kog kabla du-ìne 1,45 km, postavqenog ispodulica Be~a, koriste}i kvantni“kqu~” nastao od fotona, odno-sno, svetlosnih ~estica. Sigur-nost proizvedenih kqu~eva zasni-va se na zakonima fizike, a ne nakomplikovanim matemati~kimprocedurama koje se koriste u da-na{wim sistemima kriptoza{ti-te. Sa druge strane, kvantnakriptografija pojednostavquje idistribuciju kqu~eva koji nastajuistovremeno i kod predajnika ikod prijemnika, odnosno primao-ca.

Princip rada se, ukratko,zasniva na prenosu polarizova-nih fotona ili svetlosnih ~esti-ca koji osciliraju u elektromag-netnom poqu, na jedan od dva modaliteta (kvantna stawa). Prvi na-~in je kad su fotoni, odnosno svetlosne ~estice, pozicioniranevertikalno ili horizontalno (pravolinijski modalitet), a drugina~in kada su orijentisani pod uglom od 45 stepeni levo ili desnood vertikale (dijagonalni modalitet).

TEHNOLO[KI PROBLEMI

U svakom modalitetu, odnosno kvatnom stawu, suprotne pozi-cije fotona predstavqaju kvantne bitove - kjubite “nulu” ili “jedi-nicu”, odnosno, pojedina~ni foton predstavqa svaki bit informa-cije, a niz ovih fotona nosi kqu~ za {ifrovawe ili de{ifrova-we poruke. Po{iqalac, odnosno predajnik (koji kriptografi pokonvenciji zovu Alice), {aqe niz bitova biraju}i ih nasumi~no pojednom ili drugom modu. Sa druge strane, primalac, odnosno pri-jemnik (koji kriptografi zovu Bob), postavqa isti nasumi~ni moda-litet i tako prima poruku. Ako se bilo ko ume{a na put prenosafotona, wihov tok }e se odmah poremetiti i uznemiriti sistem.Primalac ne}e primiti {ifrovanu poruku i prikaza}e mu se gre-{ka. Kako je nemogu}e ponovo kopirati isti niz fotona koji nasta-ju nasumi~no po zakonima prirode, tako u~esnici mogu odmah daprimete da im neko tre}i krade i ometa niz fotona. U toj karakte-ristici prirodnog pona{awa svetlosnih ~estica, odnosno nepono-vqivosti svetlosnog kqu~a, ogleda se i apsolutna bezbednost ova-kvog prenosa poverqivih informacija, odnosno, to predstavqakqu~ni aspekt wenog bezbednosnog modela.

Kvantna kriptografija je definitivno iza{la iz okvira la-boratorija, ali nau~nici i proizvo|a~i moraju da re{e mnogo-brojne probleme koji su od velike strate{ke i tehni~ke va`nosti.Tehni~ki problemi koji ograni~avaju kvatnu kriptografiju u sada-{wem tehnolo{kom okruèwu su ograni~ewa vezana za prenos fo-

tona (zavisno od toga da li ideopti~kim kablom ili vazdu{nimputem preko satelita), za kvantnumemoriju, protokole, a tako|e po-stoji i problem brzine prenosakqu~a jer kvalitet kqu~a opada save}om udaqeno{}u. Naime, kqu~fotona moè putovati samo izme-|u ra~unara koji su direktno po-vezani pomo}u opti~kog kabla (li-nije), a gre{ke se javqaju usled po-ve}awa duìne opti~kog kabla(jer se fotoni degeneri{u na ve-}im udaqenostima), i zbog nesa-vr{enosti samog sistema koji is-to tako prouzrokuje poreme}ajsvetlosnih ~estica.

Neke velike tehnolo{ke kom-panije obavqaju ispitivawa u ci-qu re{avawa problema daqinepomo}u repetitora, tako da foto-ni putuju kroz vazdu{ni prostor{aqu}i kqu~eve preko satelita,repetitora i daqe na druge uda-qene destinacije. Prvi takav eks-periment uspe{no je izveden2002. godine u Los Alamos NationalLaboratory SAD, u pustiwi WuMeksiko, pri idealnim vremen-skim uslovima.

Dana{wi istraìva~i su seskoncentrisali na upotrebu op-ti~kog kabla u prenosu fotona iuspe{no su izvedeni eksperimentii u drugim dràvama kao {to suVelika Britanija i [vajcarska, au Japanu je istraìva~ki tim veli-ke kompanije Toshiba postigao svet-

ski rekord u dometu i brzini prenosa kvantnog kqu~a. Oni su 2004.godine demonstrirali distribuciju kvantnog kqu~a preko 122 kmstandardnog telekomunikacijskog opti~kog kabla koriste}i BB84protokol (protokol za razmenu kvantnog kqu~a koji su predloìlijo{ 1984. godine Benet i Brasard) pri ~emu je zabeleèna najmawastopa gre{ke od 8,9 odsto. Takav sistem, pogotovo preko satelita,bi}e veoma skup, ali za vojne i diplomatske komunikacije to bi de-finitivno bio izbor. Ina~e, kako se navodi u nekim krugovima, o~e-kuje se vrlo brzo u SAD prakti~na primena putem opti~kog kabla, ipretpostavqa se da }e to ukqu~iti stalnu liniju izme|u Bele ku}e uVa{ingtonu i Pentagona i pojedine veze izme|u kqu~nih vojnih me-sta i va`nih odbrambenih sistema i istraìva~kih laboratorija.

Razvoj kvantnih ra~unara je jo{ jedan od va`nih pokreta~arazvoja kvantne kriptografije. Me|utim, pre nego {to ova tehno-logija postane popularna, pouzdana i dostupna mora se jo{ mnogotoga uraditi, a pre svega prebroditi pomenuta ograni~ewa.

INFORMATI^KA BEZBEDNOST

Za{tita informacija, odnosno kvantna kriptoanaliza ikvantna kriptografija, mogu imati u budu}nosti zna~ajan uti-caj na politi~ke, diplomatske i vojne odnose, a i finansijskeuslove. Zbog svega toga kvantna kriptografija je u mnogim ~a-sopisima i magazinima iz oblasti nauke i novih tehnologijanavedena kao jedna od deset tehnologija koje }e promeniti svet.

Mnogi nau~nici danas vide kvantnu kriptografiju kao pr-vu potpuno neprobojnu {ifru ikada postignutu od postanka taj-nog pisawa u svetu, a koliko se stiglo sa istraìvawima u ovojoblasti nikada u potpunosti ne}emo znati jer se krajwi rezul-tati ne objavquju javno.

Dijana MARINKOVI]

65

PRAKTI^NA PRIMENAKvantna kriptografija je prvi put prakti~no primewe-

na oktobra 1989. godine u istraìva~kom centru IBM Tho-mas J. Watson, blizu Wujorka, kada su dr Charles Bennett i JohnSmolin obavili prvu kvantnu kriptografsku razmenu koriste-}i polarizovane fotone svetlosti na udaqenosti od 32 cen-timetra.

PRIORITET DR@AVEKriptografski proizvodi i softver imaju najve}u pri-

menu u vojsci i obave{tajnim slu`bama, pa ako padnu u po-gre{ne ruke mogu predstavqati veliku pretwu po nacionalnubezbednost dràve. Za svaku dràvu je najbezbednije da pr-venstveno razvije vlastiti sistem kriptoza{tite informa-cija, naravno, prate}i pomno {ta se de{ava u svetu na tompoqu kako bi za{tita bila efikasnija.

APSOLUTNA ZA[TITAJedan od ciqeva kvant-

ne kriptografije je da obez-bedi apsolutnu za{titu ko-munikacionih i informaci-onih sistema u globalnojmreì za koju su najvi{e za-interesovane prvenstvenovladine, odnosno vojnestrukture, a posebno obave-{tajni sektori, dràvne in-stitucije, telekomunikacio-ni sistemi, banke, brokerskefirme, velike kompanije idrugi.

SIMULACIJE

66 1. mart 2007.

Na nebu Interneta ve}

vi{e godina sija zvezda

pod imenom O-game.

Iza tako ~udnog naziva

krije se krajwe “zarazna“

vi{ekorisni~ka

svemirska upravqa~ka

simulacija.

NO-GAME

ije u pitawu neki novi ra~unarski virus ve} ne{to mnogo opasnije po va{e zdravqe. Razloziza brigu }e vam biti jasni vrlo brzo ukoliko posetite http://www.ogame.ba i registrujete se uneki od univerzuma koji trenutno postoje. Siguran sam da }e vam veliko iznena|ewe biti ~i-wenica da je sve 99.99% prevedeno na srpsko-hrvatsko-bosanski jezik. Ako ste pomislili dasu autori iz ovih krajeve ili iz neposrednog “kom{iluka“ onda ste mnogo pogre{ili.Autori su iz firme Gameforge GmbH i osim ove “doma}e“ postoje i mnoge lokalne ali i in-

ternacionalna verzija (na engleskom naravno http://www.ogame.org). Osim Internet konekcije (inaravno ra~unara), za igrawe vam nije potrebno ni{ta vi{e. Nema nikakvih instalacija niti har-dverskih potreba jer je sve grafi~ki oskudno a od zvuka i muzike nema ni traga. Sve potrebne in-formacije dobijate direktno kao da ste otvorili neku sasvim obi~nu Internet prezentaciju. Ovoremek delo od “igre“ konstantno se unapre|uje i mewa pa se pojavquju i nestaju pojedine opcije.Naravno, sve {to ste do sada pro~itali ne}e vam dati pravu sliku o O-game. Ali, evo detaqnogprikaza glavnih opcija i nekoliko saveta od iskusnog igra~a.

OSNOVNI MENIPregled je osnovni meni u kome se nalazite odmah na po~etku pri ulasku u igru. U wemu ima-

te podatke o va{im poenima i proizvodwi na va{oj planeti i kolonijama ako ih imate. Najva-`nija informacija koju dobijate ovde je spisak svih dolazaka i odlazaka va{ih flota ali i flo-ta ostalih igra~a koji vas napadaju, {pijuniraju ili trguju sa vama. Jedan od opcija u ovom meni-ju je i mogu}nost uni{tavawa kolonije ili promena wenog imena. Va{u osnovnu planetu nije mo-gu}e uni{titi pa se potrudite da vam kolonije budu boqe i ve}e od we.

Zgrade je mo`da i najva`niji meni jer uspeh igrawa zavisi umnogome od va{e ekonomije. Svezgrade koje izgradite niko vam ne}e mo}i uni{titi, pa va{a proizvodwa ne}e mnogo trpeti akovas neko bude napao. Rudnici vam proizvode sirovine za izgradwu ali da bi mogli da rade po-trebna je energija. Zapo~etu izgradwu mogu}e je prekinuti, a ukoliko ste platili za igrawe mo-

KAKO DA POSTANETE

O-VISNIK

ète da stavite na spisak i nekoli-ko narednih izgradwi koje }e po~etipo zavr{etku teku}e izgradwe (pod-razumeva se da morate imati i do-voqno resursa).

Tehnologija je spisak svih mogu-}ih istraìvawa i svih objekata ibrodova koje moète izgraditi i na-praviti. Na osnovu ovog spiska mo}i}ete da planirate {ta vam je potreb-no od istraìvawa i kojim redom dagradite objekte na planeti. Ve}inastvari na spisku povezana je me|u-sobno pa dobro razmislite pre negokrenete u izgradwu ili istraìvawe.

Istraìvawe pokre}e ili zau-stavqa neko istraìvawe. Samojedno istraìvawe moè biti po-krenuto u jednom trenutku, a na pla-neti tj. koloniji koja ima istraì-va~ki centar u izgradwi nije mogu}eistraìvati.

Brodogradili{te je mesto gdemoète da gradite va{u flotu. Ovdeobratite pa`wu. Ukoliko ne{to gre-{kom po~nete da gradite, ne}ete mo-}i to i da prekinete. Od nivoa izgra-|enog brodogradili{ta zavisi}e br-zina izgradwe va{ih brodova.

Flota je meni u kome moète da{aqete va{e flote na druge planetei kolonije da biste ih napadali ilizbog trgovine. U zavisnosti od vrstebrodova koje imate u floti dobijatei razli~ite mogu}nosti, npr. ako uflotu dodate i sonde za {pijunaùmo}i }ete da se bavite {pijunaòm.

Galaksija vam omogu}ava da po-gledate {ta se de{ava oko vas u va{emuniverzumu. U svakom univerzumu po-stoji devet galaksija i ako imate do-voqno goriva moète pogledati {ta jeu bilo kom delu va{eg univerzuma. Uni-verzumi su ina~e nezavisni i svaki jeza sebe odvojena igra, pa ako èliteigrati u nekom drugom univerzumu mo-rate se posebno registrovati za wega.

Odbrana je korisna naro~ito upo~etku jer spre~avate slabije igra~eda vas napadaju i uzimaju va{e resur-se. Sve {to budete stavili na spisakza izgradwu dodaje se na spisak iz-gradwe u brodogradili{tu i to tako-|e ne}ete mo}i da prekinete.

Savez je vi{e opcija u kojima je mogu}e organizovati se sadrugim igra~ima. Takve grupe tj. organizacije zovu se savezi i svakomoè da kreira svoj savez ili da se poku{a pridruìti nekom ve}postoje}em. Naravno, ovde se vode ratovi me|u savezima (naro~i-to me|u nacionalno “obeleènim“ savezima), pa dobro razmisliteu koji ulazite.

Poruke je mesto gde }ete imati mogu}nost da pro~itate porukekoje su vam poslali drugi igra~i ali i obave{tewa o stizawu va{ihflota, o eventualnim borbama ili izve{taje o {pijunaì.

Postavke sluè za pode{avawe va{ih parametara u igri. Ne-kada èlite da promenite va{e ime ili da ukqu~ite MO tj. “mododsustva“ gde sva proizvodwa resursa prestaje za minimum tri da-na. Nakon toga moète se vratiti u igru ili produìti va{ MO.Dok ste u MO niko vas ne}e mo}i napadati pa moète mirno da“spavate“.

U po~etku igrawa potreban vamje metal pa se potrudite da rudnikametala imate vi{e od ostalih. Na-kon {to se razvijete ekonomski, pri-meti}ete da vam je potrebniji kri-stal od metala pa razvijajte, tj. poku-{ajte da izgradite vi{e rudnika kri-stala. Na kraju, kada ve} budete po-~eli sa izgradwom ve}ih flota, oba-vezno gradite rudnike deuterija jer}e va{a flota tro{iti ogromne ko-li~ine goriva. U kontaktu sa drugimabudite qubazni, nikoga ne vre|ajte.Razlog je taj {to je bilo koga mogu}eprijaviti nekome od prisutnih ope-ratera u igri, a onda oni odlu~uju ko-liku kaznu dobija igra~ koji je vre|aodrugog igra~a. Kazne su veoma strogei ukoliko vas “bes ponese“, moètedobiti zabranu igrawa narednihtridesetak godina u tom univerzumu.

SAVETIOd flote gradite samo male

transportere i to u malim koli~ina-ma. Kada ne budete na Internetu ne-}ete mo}i da kontroli{ete de{ava-wa oko va{ih kolonija pa zato nakraju dana sve resurse ubacite u va-{e transportere i po{aqite ih ne-gde sa brzinom od 10 ili 20 proce-nata da bi zapravo oni bili na putudok vi niste u igri. Kada se vratite uigru pozovite ih nazad, ili ako su upu-}eni na neku drugu va{u planetu sa~e-kajte da tamo stignu. Kada steknete do-voqnu proizvodwu resursa po~niteda pravite reci lere tj. brodove koji}e sakupqati ru{evine po obli`wimsektorima.

Ukoliko primetite da je va{ na-predak usporen, po~nite da planira-te kolonizaciju negde (najboqe u na-rednoj galaksiji) ali obratite pa`wuda od pozicije gde budete gradili ko-loniju imate neke dodatne prednosti.Ako je kolonija na mawem broju u sek-toru 1 ili 2, proizvodwa energije po-mo}u solarnih satelita bi}e ve}a.

Na drugom kraju sektora, tj. napozicijama 14 ili 15, proizvodwadeuterija bi}e ve}a. Moja preporukaje da gradite na poziciji 4, 5 ili 6,

jer su to najve}e {anse da va{a kolonija bude ogromna (sa mnogomesta za gradwu). Sve kolonije sa mawe od 200 mesta za izgradwusu neupotrebqive za duè igrawe. Ukoliko u “kom{iluku“ imateigra~e koji pored imena imaju slovo I u zagradi, to ozna~ava dataj igra~ nije igrao ve} nekoliko dana. Po{aqite na takvu planetunekoliko sondi za {pijunaù i ako nema odbrane po{aqite u na-pad samo transportere.

Sve je besplatno, ali postoji i mogu}nost da pla}ate za igra-we. Verovatno ste odmah pomislili “za{to bih pla}ao ako je bes-platno”. Pa tako dobijate nekoliko pogodnosti koje vam mnogo po-maù u po~etku. Trik je {to kasnije nemate skoro nikakve koristiod pla}awa ali }e vam biti skoro nemogu}e da prekinete pla}awei da nastavite igrawe. Cena koju pla}ate je trenutno oko 7 evra zatri meseca.

Igor VASIQEVI]

67

S

1. mart 2007.68

KULTURA

vojim delom “Posledwi srpski |eneral – ve{tina ratovawa”Novica Stevanovi} se iz ugla stru~waka, oficira srpske vojske iistori~ara svrstao u red zapaènih publicista analiti~araratne ve{tine Jugoslovenske vojske u Otaxbini. Na osnovuarhivske gra|e Vojnoistorijskog instituta i pisanih izvora iz

prve ruke, neoptere}en ideolo{kim premisama, autor je uspeo da anal-izira ratnu ve{tinu general{tabnog pukovnika Jugoslovenska vojskeKraqevine Jugoslavije Dragoquba – Draè Mihailovi}a, po~ev{i odaprilskih ratnih dana 1941, kada nije priznao kapitulaciju, do wegov-ih posledwih dana.

Na primeren i jasan na~in autor obja{wava da je svoju legalnuvojsku u porobqenoj otaxbini armijski general Mihailovi} organizo-vao i odmah ukqu~io u sistem komandovawa Savezni~ke vojske i u~estvo-vao u Protivosovinsko-logisti~koj operaciji za slamawe Romela uAfrici. Me|utim, po{to se na{ao u vrtlogu politi~kog obrta Zapadnihsaveznika prema Kraqevini Jugoslaviji i wenoj vojsci, odnosno po{toje izdan, armijski general se morao braniti i od savezni~ke specijalneoperacije koja je vo|ena protiv JVO u tri faze i ~iji je krajwi ciq bioda se Mihailovi}, vojni ministar i na~elnik {taba Vrhovne komandelegalne i legitimne Jugoslovenske vojske me|unarodno priznate dràve,isprva sabotira, zatim satanizuje,da mu se oduzme legitimitet i da seu~ini otpadnikom. S takvim ciqem,a u wegovoj pozadini, stvoreno je iopasno jezgro (pod kontrolom bri-tanske tajne slu`be – Kairski odsekDirekcije za specijalne operacije)za sadejstvo sa komunisti~kim oper-ativnim snagama sa Zapada. I,po{to je, kasnije, pred savezni~komspecijalnom operecijom i wegovvrhovni komandant kraq kapituli-rao, iako je obe}ao srpskim ofi-

cirima “da ne}e popustiti“, usledi}e|eneralovo komandantsko manevri-sawe i traèwe nemogu}eg izlaza, sverom da }e struka trijumfovati nadpolitikom, pa je, s tim u vezi, vodio trivrste operativno-strategijskih op-eracija, nadaju}i se da saveznici,ipak, ne}e odustati od svog plana iskr-cavawa na Balkan.

Budu}i da kao visokomoralansrpski oficir nije imao izlaza, vaqauo~iti dostojanstveno dràwe i od-lazak u smrt generala Mihailovi}a,da bi, po{to je êr~ilova strankaizgubila izbore, wegov ministar spo-qnih poslova Entoni Idn, na nov-

inarsko pitawe [ta Vam je najvi{e na savesti, sada pri kraju Va{epoliti~ke karijere? odgovorio: “Na{a izdaja Mihailovi}a”. Ali, sveje to bila slaba uteha za satirawe srpskog naroda i wegovog ofi-cirskog kora i ustoli~ewe jednog nedemokratskog reìma u Jugoslaviji.

Dakle, Stevanovi} je svojim delom, na argumentovan na~in,oslikao funkciju komandovawa, na koju ne moè uticati ni jedna ide-ologija, ali i profil srpskog oficira, glavnokomanduju}eg, u najburni-jim vremenima za srpsku naciju.

Me|utim zakqu~uju}i svoje delo, autor kaè da se srpskom naroduistorija ponovila, poja{wavaju}i da je, po~etak posledwe decenije 20.veka, kojoj je bio svedok obavqaju}i novinarske zadatke u vojnom listu“Narodna armija”, sagledao kao i 1941. godinu. Dakle, prou~avaju}ibogatu arhivu, autor je izvukao zakqu~ak da se funkcija komandovawavojskom nastavila i posle okupacije Kraqevine Jugoslavije 1941. i dasu kraq i Vlada, izbegli iz zemqe, kao i 1915. godine, nastavili svojekomandne aktivnosti odmah posle izve{taja i uspostavqawa veze sageneral{tabnim pukovnikom Dragoqubom Mihailovi}em, koji je, krajemleta 1941, u svom {tabu na Ravnoj gori radio na mobilizaciji i orga-nizovawu vojne sile u zemqi.

U me|uvremenu, na sceni su se pojavili partizani, kao oruànasila Titove komunisti~ke partije, koja autora neodoqivo podse}a naoruàne paravojne formacije nastale 1991. u Sloveniji i Hrvatskoj,pa Stevanovi} zakqu~uje “da izme|u tih paravojski gotovo nema nikakverazlike”, ali i poentira da, stoga, “Drugi svetski rat na na{im pros-torima, ili gra|anski rat pod okupacijom, nisu izu~eni, niti suizvu~ene pouke, te nam se istorija ponovila”. Autoru je nelogi~no iza{to je Tito, kao vo|a paravojske, do{ao u prvi plan, odnosno za{tosu saveznici prihvatili i naoruàvali wegovu vojsku i uz obilatu vo-jnu, materijalnu i stru~nu pomo} suprotstavqali je do uni{tewa legit-imnoj Vojsci Kraqevine Jugoslavije.

Po wemu, odgovor leì u ~iwenici da je ovde, o~igledno, re~ omnogo krupnijim razlozima, a ne o Titovom vojnom ume}u. Bilo je jasno,kaè autor, da se time od srpskog naroda, a i od {ire javnosti, ̀ eleloprikriti ne{to zaista stra{no – zatirawe wegovog oficirskog kora iprikrivawe bruke i zlo~ina samo zbog interesa.

Autor, na kraju, ~iwenicama zakqu~uje da srpski narod, ipak, netreba da strahuje za svoju budu}nost, jer }e u svom oficirskom koruuvek imati Mi{i}e, Mihailovi}e, Tepi}e... a od aktuelne politike, ipameti politi~ara, zavisi}e da li }e oni biti vojvode, |enerali, hero-ji... i, kako autor podvla~i, da nam se ne ponovi |eneralov vapaj iz1944. godine: “Nigde prijateqa, nigde pomo}i, nigde za{tite. Za sve

narode na|e se izlaz, sem zanesre}ni srpski narod! Wemu kaoda je sudbina da bude uni{ten, i tonajvi{e od Saveznika...“

Kwigu “Posledwi srpski |ener-al”, koja ima 470 strana, desetak{ema i fotografija, izdao je “Dex-in“ iz Beograda, a da svetslostdana ugleda svesrdno je pomogloMinistarstvo kulture RepublikeSrbije.

Du{an MARINOVI]Snimio Mi}a MILUTINOVI]

Srpski narod, ipak, ne treba da strahuje za svoju budu}nost, jer }e

u svom oficirskom koru uvek imati Mi{i}e,Mihailovi}e, Tepi}e... a od aktuelne

politike i pameti politi~ara zavisi}e da li }e oni biti vojvode, |enerali i heroji – kaè autor ovog zna~ajnog

i obimnog istoriografskog dela pukovnik u penziji Novica Stevanovi}

POSLEDWI SRPSKI \ENERAL-VE[TINA RATOVAWA

KWIGA ZZAIZUÂVAWE

KWIGA ZZAIZUÂVAWE

PROMOCIJA ISTINEU sve~anoj sali Udruèwa novinara Srbije u Beogradu,

20. februara javnosti je predstavqena kwiga Novice Ste-vanovi}a “Posledwi srpski |eneral – ve{tina ratovawa”. Os-im autora, na promocije kwige pred prepunom salom, o tomzna~ajnom delu na{e istoriografije, govorili su potpukovnikIvan Mijatovi} iz Vojnog muzeja, prof. dr Ogwen Adum, predsed-nik Udruèwa pripadnika Jugoslovenske vojske u Otaxbini, mrNeboj{a \oki}, istori~ar, i Zoran Radoj~i} iz Srpskog sabo-ra Dveri.

su s jedinstvenim ube|ewem klicali:”Srbija nikada nije bila i ne}e bi-ti opasnost za mir na Balkanu”.

Sa mnogih stranica ove kwigezadivquju opisi narodnog samoprego-ra, heroizma i visoke nacionalnesvesti. Uzalud sve represalije oku-pacionog sistema, slobodarsku zubqusrpskoga etnosa nisu mogle da zgasnuni najbrutalnije mere porobqiva~a.Patriotizam i visoki moral trijum-fovali su nad zlim i genocidom.

Nikla je i borbom stvorenaustani~ka dràva, a u woj, tek vaskr-sloj iz krvi srpskih sinova – usposta-vqena pravda i zakon. Autori iznose

tvrdwe o nemerqivom moralnom, politi~kom i vojnom zna~aju togustanka, mada je on u krvi ugu{en. Zlo~ina~ka odmazda, naro~ito Bu-gara, tako|e je u potpunosti rasvetqena, u re~i i slici. ̂ oveka ~estohvata jeza od tih prizora. Postaje o~igledno kako su Srbi, jo{ odon-da kada su do{li na Balkan, uvek bili meta osvaja~a i uvek moralipodnositi ogromne ̀ rtve za svoju ~ast, dostojanstvo i slobodu. Ali, unizu bojeva i ustanaka, koje su vodili za svoj opstanak, nikada nisupadali u bezna|e, bakqe slobode stalno su svetlele, pa i u nametnu-tom Prvom svetskom ratu. Preìveli ustanici prikqu~ili su se Pr-voj armiji Srpske vojske i septembra i oktobra 1918. u~estvovali,sa svojom bra}om, u kona~nom oslobo|ewu zemqe.

Kompozicija cele monografije ”Ustanak u Toplici i Jablanici1917” sasvim je dobro osmi{qena. U wenom drugom delu autori do-nose niz pouzdano ocrtanih i toplo pisanih portreta znamenitihli~nosti ustanka. Na kraju je i pregled spomeni~nih obele`ja, muzej-skih postavki i va`nije literature, {to sve, u dana{we vreme, mo-è dobro da posluì u edukativne svrhe, o~uvawu i negovawu slobo-darskih tradicija srpskoga naroda.

Ova kwiga iz pera trojice afirmisanih publicista istori~a-ra, sa obiqem propratnih dokumenata, originalnih fotografskihsnimaka i druge gra|e, zato je verna slika topli~ko-jablani~kogustanka 1917. godine. Ali, ona je isto tako i dokaz o neprestanomistrajavawu srpskoga naroda na braniku ~asti, dostojanstva i otax-bine, te bi i zbog toga trebalo da postane nezaobilazno istorijsko{tivo i u kulturno-obrazovnim ustanovama.

Dr Milivoj RODI]

P

69

ublicisti~ka i istorijska literatura o narodnom ustanku u ju-goisto~noj Srbiji, februara i marta 1917. godine, nije oskud-na. Sada se tome korpusu studija i kwiga pridodaje monografi-ja ”Ustanak u Toplici i Jablanici 1917”, trojice uglednih is-traìva~a, Novice Pe{i}a, Dobrosava Turovi}a i Predraga

Pavlovi}a, u izdawu Udruèwa ratnih dobrovoqaca1912–1918,wihovih potomaka i po{tovalaca, a gde se, na autenti~an i celovitna~in, daje prikaz tog krupnog doga|aja iz istorije srpskog naroda.

Autori su publikaciju znala~ki snabdeli svim relevantnim ~i-wenicama, izloìv{i prikupqenu gra|u sledom od uzroka i op{tihprilika, kakve su bile u Srbiji pre i za vreme trajawa Prvog svet-skog rata, do samih posledica i oslobo|ewa zemqe. A sasvim je lepgest Udruèwa ratnih dobrovoqaca 1912–1918, wihovih potomakai po{tovalaca, koje je ovo jubilarno izdawe, pisano povodom devetdecenija od ustanka, posvetilo svim ”znanim i neznanim junacimakoji poloì{e ìvote za slobodu”.

Na osnovu primarnih nau~nih izvora, dokumenata, ~lanaka istudija iz periodi~nih izdawa, te zbornika i {ireg popisa konsul-tovane literature, autori su rekonstruisali, objektivno i detaqno,narodni ustanak u Toplici, Kosanici i Jablanici. Ta nu`nost, taj kozna koji po redu krik Srba iz okova ropstva, mada kratkotrajan,spontan, po okupatora iznena|uju}i, pokazao je nevi|enu snagu srp-skog naroda, vazda spremnog na `rtvovawe, a sadrànog u onoj sta-roj epskoj uzre~ici: ”Bi}emo se, more, do jednoga”.

Zato je ustanak iz 1917. i ocewen kao deo visoke kolektivnesvesti i zato je u svoje redove povukao sve ìvo na tom prostoru –mu{ko, ènsko, starce, decu... To je ono srpsko rodoqubqe koje segrani~i sa slobodarskim fanatizmom, ispred kojega su, u strahu, uz-micali najkrvolo~niji zlotvori.

Autori pi{u objektivno i nadahnuto o ustanku, ali nepristra-sno osvetqavaju istorijsku ulogu i pojedinih vo|a, pre svega KosteMilovanovi}a Pe}anca (izaslanika Vrhovne komande sa Solunskogfronta), Koste Vojinovi}a i drugih vojvoda i ~etovo|a. Jaka gerilaprethodila je ustanku, a pobune te vrste i ustanci vazda su bili zna-ci srpskoga nepokora i slobodarstva. Na pakleni plan okupatoraSrbi iz jugoisto~nih krajeva, kao i vasceli srpski narod, nepomir-qivo odgovaraju: ”Srbija ne sme da umre; ona ne}e nestati sa ze-mqopisne karte”. U te{kim situacijama po opstanak Srpstva, Srbi

Monografija ”Ustanak u Toplici i Jablanici 1917”, autora Novice Pe{i}a,

Dobrosava Turovi}a i Predraga Pavlovi}a,posve}ena devedesetogodi{wici od tog

jedinstvenog istorijskog doga|aja u porobqenoj Evropi, jo{ jedan je dokaz o nikada ugasloj bakqi slobodarstva

srpskog naroda jugoisto~ne Srbije

N O V E K W I G E

ISTORIJSKAÎTANKA ZZAPOKOLEWA

Sve~anost povodom 90 godina od Topli~kog ustankaU SPOMEN SRPSKOM NEPOKORU

U Centralnom domu Vojske Srbije u Beogradu 21. februaraprire|ena je sve~ana akademija posve}ena devedesetogodi{wiciod po~etka Topli~kog ustanka, koji je u februaru 1917. godine po-digao narod jugoisto~ne Srbije da bi izborio slobodu od terorai zverstava bugarskog i austrougarskog okupatora. Odluka o podi-zawu ustanka, jedinstvenog u porobqenoj Evropi, u jeku Prvog svet-skog rata, doneta je u selu Obili}u u kostani~kom kraju, na skupu300 ~etovo|a i narodnih prvaka. Najistaknutiji predstavnici po-kreta bili su rezervni poru~nik Kosta Milovanovi} Pe}anac,izaslanik Vrhovne komande sa Solunskog fronta, i rezervni pot-poru~nik Kosta Vojinovi} Kosovac, od naroda priznati vo|a.

Sve~ana akademija je bila posve}ena se}awu na te slavnei te{ke dane, a organizovalo ju je Udruèwe ratnih dobrovoqa-ca 1912–1918, wihovih potomaka i po{tovalaca iz Beograda,pod pokroviteqstvom Ministarstva za rad, zapo{qavawe i so-cijalnu politiku, sektor bora~ka za{tita. U ime Ministarstvaskupu je prisustvovao Dragan Risti}, a uvodnu besedu imao je Ra-de Naprta, potpredsednik Udruèwa. Tom prilikom izveden jebogat kulturno–umetni~ki program koji su vodili Dragana @ivo-jinovi} i Zoran Simonovi}. Rodoqubive pesme pevao je hor cr-kve svetog Marka i solista Nada Popov. Besedu “Junaci Prvogsvetskog rata“ govorio je Milo{ Stankovi}.

N. PE[I]

ISTORIJSKAÎTANKA ZZAPOKOLEWA

1. mart 2007.70

Pi{e: Dr Predrag

PEJÎ]

Ustanak u Toplici,predvo|en KostomVojinovi}em i KostomPe}ancem, trajao jekratko, od 28.februara do 25.marta 1917. godinekada je u tom krajuformirana Komitskadràva, koju subugarski okupatoriugu{ili u krvi. Zasve to vremeustanici nisu imalibilo kakvu vezu nitipodr{ku od srpskeVrhovne komande kojaje, u su{tini, i bilaprotiv dizawanarodnog ustanka uokupiranoj Srbiji.

Ratna dejstva koja su protiv Kraqevine Srbije zapo~ele Nema~ka, Austrougar-ska i Bugarska zavr{ila su se uspostavqawem okupacione uprave nad Srbijomod 1915. do 1918. godine. S obzirom na potpisivawe tajnog ugovora, 6. septem-bra 1915. u Plesu, izme|u Centralnih sila i Bugarske o budu}oj politici nabalkanskom voji{tu, usledilo je komadawe Srbije i teritorijalna podela nabugarsku i austrougarsku okupacionu zonu.Bugarska okupaciona zona obuhvatala je isto~nu Srbiju izme|u Velike Mora-

ve i Timoka, na jugu ispod Vrawa, a na zapadu i dolinu Toplice iza mesta Blaèvo.Bugarima su pripale i oblasti Kosova i Makedonije, te teritorija koju je Srpskavojska povratila u balkanskim ratovima. Austrijska okupaciona zona nalazila sezapadno od bugarske i obuhvatala je 60 odsto srpske teritorije sa 55 odsto sta-novni{tva.

Razarawa Srbije tokom rata 1914. nastavqena su i daqe radi ostvarivawavojnih i politi~kih ciqeva okupatora. Po tom planu trebalo je potpuno vojno uni-{titi Srbiju i onesposobiti wen bora~ki potencijal za duì period. RazbijaweSrbije, u politi~ko-pravnom smislu, pratila je zaplena svih materijalnih dobarauz eksploataciju wenih privrednih bogatstava. Okupator je radio i na stvarawuuslova koji }e onemogu}iti prirodni natalitet Srba, ali i na ukidawu srpske kul-ture, {kola i crkava, koje je trebalo da zamene tu|e. U tome su Bugari posebnopredwa~ili.

Uz vojni~ke `rtve rata (koje su 1914–1915. iznosile ukupno 249.963 poginula,ubijena i nestala), okupator je ~inio ratne zlo~ine i posle okupacije Srbije. Tako jebroj civilnih `rtava, u istom periodu, iznosio oko 515.000 stanovnika, mahom è-na, deca i starih lica. Okupator, posebno bugarski, sprovodio je teror i genocidnad srpskim narodom, pqa~kaju}i i razaraju}i zemqu. Satrvene su ~itave srpske po-rodice. Pravu sliku o tome donela je posle rata Me|unarodna komisija radi kr{e-wa Ha{ke poveqe od strane Bugara nad Srbima:

“Stra{na je bila sudbina Stojanke Gili} i wenog desetogodi{weg sina Vukomi-ra. Bugarski vojnici su je prvo izboli noèvima, a zatim zatvorili u ku}u i zapali-li… Wenu ro|aku Sofijanu Gili} bugarski vojnici su boli noèvima dok je ona u ru-

FE

QT

ON

TOPLI^KI UUSTANAK 11917. GGODINE

BUGARSKI TEROR I ZULUM

novi} ostao je kao rawen u Mitrovici. Jedno vreme bio je liferantaustrijske vojske u okolini Mitrovice i i{ao po svim mestima raditrgovawa. Kupovao je stoku. Prolaze}i kroz Srbiju, od Skopqa doBeograda, govorio je narodu da se krije po {umama, da se ne predajeAustrijancima i Bugarima… Optuèn da je bio srpski oficir. Uhap-{en, odveden je u Kru{evac gde su ga na najteè muke stavili. Stavi-li su ga i na elektri~nu stolicu pet minuta da prizna {ta je on, u komciqu je govorio narodu i je li istina da je bio srpski oficir. Nijepriznao ni{ta!”

Kada se spasio zatvora Vojinovi} je septembra 1916. od dese-torice ~etnika obrazovao svoju ~etu, naoruàv{i je oru`jem koje jeblagovremeno sakrio. êta je imala i zastavu, srpsku trobojku sanatpisom Sloboda ili smrt. Uskoro je od prido{lih qudi, vojnikai oficira koji su zaostali posle povla~ewa Srpske vojske i poseb-

no od mladi}a koji su izbegli bu-garsku regrutaciju, obrazovao idrugu ~etu.

Kosta Vojinovi}a se najpreobra~unavao sa {pijunima i Ar-nautima koji su pqa~kali stanov-ni{tvo. U narodu je dizao srpskiduh, govore}i mu da ne posustajejer Srbija nije propala i da }eubrzo kucnuti ~as slobode! Krajem1916. ~eta Koste Vojinovi}a na-rasla je dolaskom grupe od oko 20~etnika iz Crne Gore koja je pot-pisala vojnu i dràvnu kapitula-ciju. Tu grupu je doveo kapetan biv-{e crnogorske vojske MilinkoVlahovi} u Toplicu, u kojoj je, ina-~e, ve} bilo dosta crnogorskih po-rodica.

Formirawe ~ete Koste Voji-novi}a, koji je od prvih dana poznat pod ~etni~kim imenom vojvodaKosovac, smatra se za po~etak oruàne akcije {irih razmera u oku-piranoj Srbiji, mada su u woj, ve} u to vreme, postojale mnoge oruà-ne ~etni~ke grupe, koje je narod zvao komitama. Naro~ito su bile jakeakcije i bojevi komitskih ~eta sa okupacijskim vlastima oktobra1916. na kopaoni~kom podru~ju. Sve u~estaliji sukobi sa Srbimaprisilili su okupatora da, u ciqu slamawa narodnog otpora, prove-de, krajem 1916. i po~etkom januara 1917, svoju prvu veliku akciju“~i{}ewa terena”. Tom prilikom, jake regularne austrougarske snageubile su sa bugarskim odredima 28 ili 30 qudi, zapalile 55 ili 57ku}a, prona{le mnogo oru j̀a, ~ak i le{eve austrijskih ̀ andarma, po-bijenih tokom novembra i decembra 1916.

Akcija je bila usmerena prema mestu Blaèvu, u kome je, navod-no, bila ~eta Koste Vojinovi}a. Ali, on nije dozvolio da po drugi putbude uhva}en ve} se, prema austrougarskim podacima, izvukao u prav-cu Kosovske Mitrovice i spasio. Okupator je, me|utim, smatrao da jewegovim odlaskom i na osnovu rezultata akcije “~i{}ewa” otklowe-na opasnost od narodnog otpora.

INICIJATIVE SA SOLUNSKOG FRONTA

Da se radi, ipak, o ustani~kom pokretu Srba vidi se iz jednogizve{taja nema~kog komandanta Mitrova~kog vojnog okruga Beograd-skom guvernamu generalu baronu Adolfu fon Remenu, od 24. januara1917, u kome stoji da “iz izjava pohap{enih dobijamo utisak da je re~o velikom ustani~kom pokretu...” i da se, na osnovu zaplewenog pro-glasa, “napisanog na upadqivo dobrom srpskom jeziku, da zakqu~itikako izme|u ~etovo|a ovde i kod Srba u Bitoqu postoji tajna veza!”. Naime, po{to je Bitoq oslobo|en jo{ 4. oktobra 1916, to je dalopovoda okupacijskim vlastima da zakqu~e da se u Toplici radi o ko-ordiniranoj akciji srpske Vrhovne komande sa srpskim oficirimakoji su tu uba~eni sa Solunskog fronta.

Operativni odsek srpske Vrhovne komande na Solunskom fron-tu, kojim je rukovodio pukovnik Danilo Kalafatovi}, prikupqao jepodatke, koliko je mogao, i o okupiranoj Srbiji, pa se ve} tada ja-vqaju inicijative pojedinih ~etnika da se prebace do sredi{nih de-lova okupirane Srbije. Na primer, takav zahtev Vrhovnoj komandi,

71

kama dràla dvoje male dece. Dok je imala snage, branila je kao la-vica svoju decu. Kada je u ranama izdahnula vojnici su joj iz mrtvihruku izvukli decu – Ratka, starog dve godine i Milicu staru godinudana. Decu su ubacili u ku}u i ìve zapalili…”

Op{ta denacionalizacija i bugarizacija srpskog stanovni-{tva sprovodila se po wihovoj formuli: “Re~ Srbin treba pot-puno da se izgubi i niko ne sme da je izusti, svi treba da je potpu-no zaborave! Srbe treba pretvoriti u Bugare, milom ili silom!”Da bi taj ciq {to brè ostvarili Bugari su internirali najpresrpske sve{tenike i u~iteqi, od kojih su mnoge ubili; zatvorilisu srpske {kole, zabrawivali srpski jezik i kwige, ube|ivali na-rod da treba da se vrati, navodno, bugarskoj veri, da bugarski~ita i pi{e, slave svoje da ne slavi i uop{te sve srpske obi~ajei zavete da zaboravi. U me|uvremenu, Bugari su po~eli da otva-raju u Srbiji bugarske {kole, au crkve su doveli svoje sve{te-nike iz Bugarske.

Istovremeno sa denaciona-lizacijom, ~iwena su uàsnazverstva u Toplici, ju`nomorav-skom, ni{kom i svrqi{kom kraju,u Pustoj Reci, leskova~koj kotlinii u dolini Ni{ave. Posebno subila stra{na bugarska zverstvanad srpskim sve{tenstvom, od ko-jih je ubijeno dve tre}ine. U izve-{taju Me|unarodne komisije sta-jalo je: “U mr`wi prema srpskojcrkvi Bugari su terali do besti-jalnosti. Oni su progonili srpskecrkve i u oltare u wima, srpskekalu|erice skidale gole i silo-vali, jahali srpske popove i kalu-|ere, pquvali im u bradu, teralisu ih pe{ke po zimi bez zimskog odela i obu}e i jo{ ih tukli kundaci-ma. Od silnog mu~ewa neki su pomerili s pame}u, neki izvr{ili sa-moubistvo!”

Me|utim, kada su Bugari otpo~eli sa mobilizacijom i da silomodvode srpsku mlade` u bugarsku vojsku, do{lo je do prvog ja~eg oru-ànog otpora protiv okupatora, posebno u topli~kom kraju.

NARODNI OTPOR

Prvi narodni otpor zabeleèn je u leto 1916. kada je u Brusu,prema austrougarskim dokumentima, “otkrivena jedna organizacijasa zadatkom da pripremi protivdràvni pokret”. Na ~elu tog pokre-ta bio je vlasnik mlina Sibin Jeli~i} koji je savetovao narodu da“skriva oru`je i eksploziv i sa~uva ih za ustanak koji se sprema”.Okupacijske vlasti su ga uhapsile i zajedno ga obesile sa sedmori-com seqaka.

Okupatorske vlasti zabeleìle su narodni bunt tog leta i ju-`no od Kragujevca gde se, prema nepotvr|enim podacima, diglo oko2.000 Srba, ali i da je jedan sve{tenik u okolini Beograda, pre ne-go {to je obe{en, svojim govorima “dizao veru i podbadao narod”.Sli~no je bilo u Ma~vi.

Okupatorske vlasti su, tim povodom, preduzele niz obave{taj-nih delatnosti i uspele da u|u u trag Kosti Vojinovi}u, poru~nikuSrpske vojske, koji je organizovao jednu komitsku ~etu. Jedno vremeVojinovi} je bio u Jadarskom ~etni~kom odredu vojvode Vuka, a 1915.je u~estvovao u borbama za odbranu Beograda kada je bio rawen.Prilikom povla~ewa, Vojinovi} se zadrào u Kosovskoj Mitrovicii, po{to je znao nema~ki jezik, postavqen je za snabdeva~a te je slo-bodno putovao, {to je koristio da u Srbiji izgradi dobru mreù isaradwu sa qudima.

U svoj Dnevnik Vojinovi} je upisao: “Uspeo sam da ubedim srpskinarod da Srbija nije propala... i da svi treba oru j̀e pa`qivo da ~u-vaju, jer }e nam docnije biti od velike potrebe. Sakupqao sam srpskevojnike i obja{wavao sam im kakve du`nosti trebaju imati kao srp-ski vojnici.”

U leto 1916. Vojinovi}a su uhapsile austrijskih vlasti, ali jeon uspeo da se spase. U jednom nema~kom izve{taju stoji: “Kosta Voji-

Srpski sve{tenici koji su stradali zbog odanosti svom narodu

FEQTON

72

leta 1916, uputio je i i Bo-ìn Simi}, ~lan Crne ruke,u kome je traìo da ide u Sr-biju, da prikupi zaostale voj-nike i digne narod na usta-nak. Simi}u je to najpre odo-breno, ali mu je, potom, od-lazak zabrawen po{to sepripremao Solunski procespukovniku Dragutinu Dimi-trijevi}u Apisu i drugovima.Sli~an zahtev da ide u Srbi-ju i organizuje ~etni~ku akci-ju uputizo je Vrhovnoj koman-di i iskusni ~etnik, majorQubomir Vulovi}, koji }ekasnije sa Apisom i RadomMalobabi}em biti streqan26. juna 1917, po zavr{etkusu|ewa u Solunu.

Ipak, Vrhovna komanda je 9.avgusta 1916. u Srbiju poslala~etni~kog vojvodu Vasilija Trbi}akoji je, me|utim, avionom preba-~en samo do okoline Skopqa gdeje, potom, proveo pet meseci. We-gov izve{taj da je u severoisto~-noj Makedoniji odràvao vezu saoko 3.000 vojnih obveznika i be-gunaca iz bugarske vojske bio jelaàn; jedino je bilo ta~no da suu tim krajevima “Bugari pobilivi{e od 2.000 osoba i da su bu-garski vojnici silovali i devoj~i-ce od 10 godina starosti”.

Vrhovna komanda, uvi|aju}ida se Trbi} ne moè probiti u Sr-biju, 28. septembra 1916. {aqe uokupiranu otaxbinu Kostu Milo-vanovi}a – vojvodu Pe}anca.

INSTRUKCIJA VRHOVNE KOMANDE

Poru~nik Kosta Pe}anac je pre polaska dobio posebnu instruk-ciju Operativnog odeqewa Vrhovne komande, koja mu je, s obzirom nasadràj, saop{tena uz potpis, 16. septembra 1916. godine.

U instrukciji [taba Vrhovne komande, OBr. 4605, stoji da }ePe}anac biti preba~en u predeo Kosova i da }e mu zadatak biti da “upredelu Toplice i Ju`ne Morave prona|e na{e tamo{we obveznike,da im saop{tite na{ skori dolazak i da ih organizujete za ~etni~kuakciju; da stupi u vezu sa Arnautima na Kosovu, Karadagu i predeluoko Mitrovice i da gleda da ih pridobijete za na{u stvar”. U instruk-ciji stoji da su proglasi za Arnaute od{tampani i da mu se predaju, teda }e ih “rasturiti tek kad se oseti da Bugari po~iwu da napu{tajuMakedoniju”. Daqe, Pe}ancu se nare|uje “da na{em narodu da do zna-wa da }e Srpska vojska uskoro do}i u otaxbinu i da mu on izloì op-{tu situaciju u Evropi”. U ~etvrtoj ta~ki instrukcije posebno se nagla-{ava “da ~etni~ku akciju otpo~ne tek onda kad se bude jasno videlo daBugari odstupaju i da je na{a vojska blizu”, odnosno da wegovo “ba-vqewe mora da ostane u najve}oj tajnosti”. “Bugarske vlasti ne smejusaznati za Vas i Va{u akciju, kako ne bi preduzimale represivne me-re prema na{em stanovni{tvu”. Instrukcija Pe}ancu, koju je potpisaou Solunu pukovnik Kalafatovi}, zavr{ava se ovako: “Vi }ete sami bi-ti u arnautskom odelu, a u slu~aju da padnete u {ake neprijatequ, netreba odati ko ste, niti da ste poslani od Operativne vojske.”

Ubrzo po sletawu u okupiranu Srbiju, Pe}anac se sastao sa

Kostom Vojinovi}em i ve} odprvog susreta nastojao je dase postavi iznad drugih, go-vore}i da je poslan od srp-ske Vrhovne komande i daima specijalna ovla{}ewa.

Posle sastanka u se-lu Grguru 21. i 22. oktobra1916, Pe}anac je izdao de-klaraciju u kojoj je u 14 ta~a-ka formulisao obaveze ~et-nika, vojnih obveznika i sta-novni{tva, te pona{awe prizauzimawu varo{i i drugihmesta. Deklaracija je po~i-wala re~ima: “Junaci! U imeWegovog Veli~anstva kraqaSrbije i na{e drage Otax-bine pozivam sve vas na op-{ti ustanak protivu vekovnogpodlog na{eg neprijateqakoji nas je mu~ki s le|a napaou najteìm trenucima!”

Drugog dana, na sa-stanku u Obili}u, doneta je nared-ba koja je propisala pravila o na-~inu operacija i o smrtnim kazna-ma nad krivcima na osnovu Ratnogzakona Kraqevine Srbije. “Sva-kom stare{ini i ~etniku du`nost je{tititi ~ast i dostojanstvo i ponosstanovni{tva kroz koje prolazi, asami ~etnici i stare{ine treba dasvojim pona{awem i ìvotompredstavqaju savr{enstvo mora-la!” – pi{e u petom ~lanu te nared-be koju se potpisali Kosta Vojino-vi}, Kosta Pe}anac, Milinko i To-{ko Vlahovi} i Jovan Radovi}.

I zaista, topli~ke ustanike istanovni{tvo krasili su visokborbeni moral i o~uvawe svihsrpskih pravoslavnih svetiwa.Uostalom, to, stalno i svojevrsnopozivawe na Boga davalo je mo-ralnu snagu i ustanicima i naro-

du koji je, uprkos poku{aju nacionalnog istrebqewa, ostao uporan usvojoj vekovnoj te`wi ka nacionalnoj slobodi. Zato i ne ~udi da suse iz takvih odnosa, tih dana, ra|ali brojni primeri li~ne, ali imasovne hrabrosti stanovni{tva. U jednoj naredbi od 22. februara1917. stoji: “Stare{ine, podoficiri i ~etnici imaju se u narodupona{ati tako, kako dolikuje i kako traì ~ast, ime i sveti pozivdana{wih ~etnika; ni prema kome nasiqe, a naro~ito iznu|ivawenovca, na moral paziti najvi{e, za prestup bi}e ka`wen smr}u!”

Ali, u uslovima surovog rata, kada su se na{li pred krajwim~inom, pojedinci su postajali izdajnici: {pijunirali su svoje kom{i-je i potkazivali, pokazuju}i neprijatequ ku}e i porodice iz kojih suse regrutovali ~etnici ili mesta na kojima se skrivalo oru j̀e. Isti-na, Bugari su svojom perfidno{}u i obe}awima da }e po{tedeti ì-vote uku}ana, a posebno dece, i te kako doprineli da pojedini rodi-teqi podlegnu i postanu {pijuni i denuncijatori. Dodu{e, bilo je iprimera da su mnogi seqaci to ~inili i iz ~iste materijalne kori-sti, mada su mnogi ubrzo uvideli da Bugari ne drè obe}awa jer su,po obavqenom poslu, ubijali od reda.

No, ve} tada je bilo jasno da se bugarski teror i zulum ne mo-gu vi{e trpeti. Narodu je bilo jasno da se mora pobuniti, di}i naoru`je…

Fotografije iz monografije ”Ustanak u Toplici i Jablanici1917”.

(Nastavak u slede}em broju)

1. mart 2007.

ÊTNICI I KOMITEU Topli~kom ustanku narod je svoje ~etnike zvao – komitama.

êtnici su bili dobrovoqci u sastavu neregularnih trupa, ~eta(otud i naziv ~etnici) i odreda razli~ite ja~ine, a bili su podkomandom ~etovo|e ili vojvode. êtnici su nosili nacionalnuno{wu i bili su naoruàni za blisku borbu – noèvima i bom-bama, dok su im dejstva poznata kao ~etni{tva, ili ~etni~ka ak-cija. Nastanak ~etni{tva, u etimolo{kom i sadràjnom zna~ewu,rezultat je istorijske ideje o osloba|awu srpskog naroda odturskog ropstva.

Komita je tako|e pripadnik oruànih grupa koje nisu u sas-tavu redovne, regularne vojske; to je neregularni borac, ali iodmetnik od vlasti. Neke ~etni~ke vojvode, kasniji autori i pis-ci, pa i istraìva~i pro{log veka pa sve do danas, koristeuporedo obe re~i, i ~etnik i komita, {to je prihva}eno ira{ireno u narodu. Uostalom, u srpskoj staroj ~etni~koj zakletviiz 1903. godine postojala je re~ komita, a i u svom delu [ta samvideo i doìveo u velikom ratu u Srbiji dr Ar~ibald Rajs izjed-na~ava pojmove komita – ~etnik – dobrovoqac.

Vojvode Kosta Pe}anac i Kosta Vojinovi}

5. mart 1970.Stupio na snagu Ugovor o ne{irewu nuklear-nog naoruàwa.6. mart 1945. U Wujorku je umrla srpska slikarka MilenaPavlovi}-Barili, jedna od najzna~ajnijihpredstavnica nadrealizma u srpskom slikar-stvu. 7. mart 1850. Ro|en je ~ehoslova~ki dràvnik i filozof To-ma{ Masarik, profesor Pra{kog univerzi-teta, borac za nezavisnost i prvi predsednikêhoslova~ke.7. mart 1876.Prvi razgovor telefonom obavili su prona-laza~ telefona Aleksander Grejem Bel i we-gov saradnik Votson. 8. mart 1910. U Kopenhagenu je odràna Druga kon-ferencija ̀ ena socijalista, na inici-jativu nema~ke revolucionarke KlareCetkin. Tada je ustanovqen praznikDan ̀ ena u znak se}awa na demonstra-cije èna u îkagu 8. marta 1909. 8. mart 2001. Nato je odobrio ulazak jugoslovenskihvojno-policijskih snaga u prvi sektor Zone kopnene bezbednosti naadministrativnoj granici Srbije i Kosmeta. 10. mart 1953.Na batajni~ki aerodrom sletela su prva ~etiri mlazna aviona izprograma ameri~ke pomo}i jugoslovenskom ratnom vazduhoplov-stvu. Tokom marta i juna 1953. Jugoslaviji su SAD isporu~ile 11aviona tipa T-33A i 54 aviona tipa F-84G. 12. mart 1856.U selu Kumodra` kod Beograda ro|en StepaStepanovi}.Bio je ministar vojni, a zatim ko-mandant Drinske, pa Moravske divizije. Mi-nistar vojni ponovo je bio od 1911. do 1912.U Cerskoj bici je komandovao Drugom armijomi zbog toga je dobio znamewe vojvode. Umro jeu â~ku 1929.12. mart 1947.Objavqena Trumanova doktrina o vojnoj i ekonomskoj pomo}i ze-mqama ugroènim komunisti~kim pokretima. Bio je to po~etak zao-{travawa odnosa izme|u komunisti~kog Istoka i zemaqa zapadnedemokratije, poznatog pod nazivom hladni rat.13. mart 1938.Hitler prikqu~uje Austriju Tre}em rajhu (an{lus).14. mart 1908.U Beogradu ro|en Ko~a Popovi}, general-ma-jor JNA. Apsolvirao je filozofiju na Sorbo-ni 1932, a jula 1937. stupio je u redove In-ternacionalnih brigada u [panskom gra|an-skom ratu. Bio je komandant Prve proleter-ske brigade od wenog formiraw i Druge ar-mije. Za narodnog heroja progla{en je 1953.Umro je u Beogradu 1992. godine.15. mart 1922.Velika Britanija ukinula protektorat nad Egiptom, koji je progla-{en nezavisnom kraqevinom.15. mart 1939.Tre}i rajh okupirao êhoslova~ku.

Pripremio Miqan MILKI]

1. mart 1878. Zavr{en je drugi srpsko-turski rat koji je Srbiji doneo teritori-jalno pro{irewe za ~etiri okruga i me|unarodno priznawe naBerlinskom kongresu koji je odràn u junu iste godine.1. marta 1913.Izveden prvi skok padobranom iz aviona. Padobranac je bio ame-ri~ki kapetan Beri, a skok je izvr{en u Sent Luisu.1. mart 1919. U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament – Privremenonarodno predstavni{tvo Kraqevine SHS u kojem je bilo 296 po-slanika, postavqenih ukazom vlade. 1. mart 1954 .Na pacifi~kom ostrvu Bikini SAD su izvele prvu probu hidrogen-ske bombe. 1. mart 1992.Na referendumu u Crnoj Gori, na koji je iza{lo 66,04 odsto bira-~a, 95,94 odsto glasalo je za ostanak u Jugoslaviji. 1. mart 2001. Tuìla{tvo Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine podiglo je optu-`nice protiv vi{e lica iz SRJ zbog napada na Dubrovnik 1991.godine.2. mart 1917.Posledwi ruski car Nikolaj Drugi Romanov od-rekao se prestola. Posle pobede Oktobarskerevolucije odveden je u Jekaterinburg, gde je ujulu 1918. sa celom carskom porodicom i saposlugom, prema naredbi boq{evi~kog vo|eLewina, likvidiran.3. mart 1878. Potpisan je Sanstefanski mirovni ugovor Rusijei Turske kojim je Rusija poku{ala da Isto~no pita-we re{i u svoju korist stvarawem Velike Bugarske. 3. mart 1886.Nakon srpskog poraza kod Slivnice, Srbija i Bugarska zakqu~ilesu Bukure{tanski mir. Tromese~ni rat koji je po~eo kraq MilanObrenovi} znatno je oslabio kraqev poloàj u zemqi. 3. mart 1913.Me|u prvim dràvama u svetu, Kraqevina Srbija donela je zakon-ski dokument pod nazivom ”Uredba o saobra}aju spravama koje sekre}u po vazduhu”. 3. mart 1918.U Brest-Litovsku sklopqen separatni mir izme|u Sovjetskog Save-za i Centralnih sila. Sovjetski Savez se tada odrekao Livonije,Kurlandije, Litve, Estonije, Poqske, Finske i Ukrajine.4. mart 2002. Evropska unija prihvatila plan o novom Internet domenu -eu.5. mart 1953.U SSSR umro Josif Visarionovi~ Xuga{vili Staqin. 5. mart 1832. U Beogradu je po~ela da radi prva {tamparija u Srbiji, kupqena uRusiji.5. mart 1964. Umro je prvi filmski snimateq na Balkanu Milton Manaki, koji je1905. po~eo filmskom kamerom da beleì doga|aje. 5. mart 1999. Odlukom Me|unarodnog arbitra`nog tribunala, grad Br~ko dobioje status distrikta pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, {to jeizazvalo o{tre proteste u Republici Srpskoj. 5. mart 2001.Predsednici SRJ i Republike SrpskeVojislav Ko{tunica i Mirko [arovi}potpisali su u Bawaluci Sporazum ouspostavqawu specijalnih i paralel-nih veza SRJ i RS.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

73

74

LI^NOSTI

1. mart 2007.

P

Obnovom rada Pe}ke patrijar{ije(1557) zaustavqeno je rastakawe srpskog naroda izazvano prodorom islama. U svemu tome,patrijarh Makarije, bliski ro|akMehmed-pa{e Sokolovi}a, tre}eg vezira Porte, ostavio jeupe~atqiv doprinos.

P R V I P A T R I J A R H O B N O V Q E N E S R P S K E C R K V E

ojava Makarija Sokolovi}a (?–1574), prvog patrijarha obnovqene srpske cr-kve, ali i pojava Mehmed-pa{e Sokolovi}a, koji je “privoleo” Portu da izdaberat o toj obnovi, neodvojivi su od manastira Mile{eve i wene istorijskeuloge u srpskom pravoslavqu. Najverovatnije, posao oko obnavqawa patri-jar{ije, zavr{en je u porodi~nom krugu. Naime, Mehmed-pa{a “u~io je nekad

kwigu u Mile{evi, gde mu je stric (ili ujak) bio kalu|er. Makarije je, po nekima, biobrat, a po nekima sinovac Mehmed-pa{in”, pi{e istori~ar Radovan Samarxi}.

Mile{eva je u 16. veku bila sredi{te srpskog pravoslavqa. Kao ~uvari kultasvetog Save, mile{evski kalu|eri su imali obavezu da “sa~uvaju srpsku crkvu ipravoslavqe”. Borave}i na Svetoj Gori, mile{evski kalu|eri su “izbliza” prati-li {ta se preduzima u onom delu pravoslavqa nad kojim su “bdeli gr~ki prvosve-{tenici”. Reformski pokret u 16. veku zahvatio je, naravno, i pravoslavni svet.

Uloga Mehmed-pa{e Sokolovi}a, tre}eg vezira Porte, u dobijawu berata odsultana Sulejmana Drugog, kojim je obnovqen rad Pe}ke patrijar{ije (1557), nijeproistekla iz wegovog srpskog rodoqubqa, kako smatraju neki srpski istori~ari.Vi{e se mo`e govoriti o wegovoj trajnoj vezanosti za zavi~aj, ro|ake i zemqake,bez obzira na veru, kao i wegovoj svesti o svom poreklu, koga se nikad nije odre-kao. Mehmed-pa{a je svoju najbli`u rodbinu preveo u islam, a wegov stri~evi} Mu-stafa u~inio je to sa ~itavim selima u isto~noj Bosni.

UPAM]ENA STARA VERA

Bajo Sokolovi} (Mehmed-pa{a) bio je ~atac u Mile{evi i odveden je “dan-kom krvi”, kad mu je bilo oko osamnaest godina. Dabome, mogao je upamtiti staruveru, tradicije svoga naroda koje su ostale u manastiru, predawa o svome rodu ijeziku. Veoma oprezni K. Jire~ek je smatrao da je “Mehmed Sokolovi} ... u potaji

MAKARIJESOKOLOVI]

75

bio srpski rodoqub, svakako,samo na crkvenom podru~ju i uneku ruku radi porodi~ne poli-tike. Wegov odnos prema pe}kojcrkvi pokazuje da se kod Srbamuslimana u 16. veku nije ugasi-la svest o nacionalnom i ver-skom poreklu ...”.

Mehmed-pa{a imao je i jedanneposredan razlog da pomognesrpskom narodu. Kao rumelijskibeglerbeg, on je rukovodio ratnimpohodima na Banat (1551). Zapo-seo je veliki broj gradova zahva-quju}i pomo}i Srba “u svojoj or-diji i u neprijateqskim redovi-ma”. Podse}awa radi, Srbi sutada bili najve}i narod u evrop-skoj Turskoj. Sokolovi}eva idejaje bila da u obnovqenoj patrijar-{iji “okupi sve Srbe” i “efika-snije stavqa srpski narod u slu-`bu Carstva”.

Makarije, budu}i srpski pa-trijarh, bio je, verovatno, bratili najbliì ro|ak Mehmed-pa{in. Preciznog odgovoranema. Stefan Gerlah smatra da jebio brat vezirov. Mletak, MarinKavalija, govori o Makariju kaosinovcu Mehmed-pa{inom. Soko-lovi}i su, kao rod, zaista bilimnogobrojni, razgranati i pove-zani, pa je te{ko precizno utvr-diti wihove srodni~ke odnose.Bilo kako bilo, o Makariju se,pred obnavqawe rada patrijar-{ije, govori kao o arhimandritumanastira Hilandara. Zanimqi-vo je da se o wemu dugo pripove-dalo da je imao odobrewe sulta-na “da moè nositi topuz i wimetu}i svakoga ko mu se usprotivi”.Zbog toga su ga i prozvali Topu-zli Makarije. No, ta pripoveda-wa su odba~ena kada je Makarijepreuzeo upravu nad srpskom cr-kvom, gde se pokazao kao “dobar, pravedan i krotak ~ovek”. Da jeMakarije imao “za{titu” na Porti dok je boravio u Hilandaru,potvr|uje jedan ferman kojim sultan uzima u za{titu “raju i wenepastire u celoj Rumeliji, u Vidinu, Temi{varu u Bosni i Hercego-vini”. Akt se odnosio samo na Hilandar, ali je wime pomenut savsrpski narod gde je prikazana ugroènost wegovog mona{tva isve{tenstva uop{te.

PATRIJARH SSVIH SSRBA

Prvom patrijarhu obnovqene srpske crkve Porta je dala po-loàj sli~an onome koji je dobio Genadije Sholaris, prvi cari-gradski patrijarh posle pada vizantijske prestonice (1453). Na-ravno, time crkva nije oslobo|ena priznawa stare{instva Cari-gradske patrijar{ije, ali je postala, kao i ona, sasvim nezavisnana podru~ju svoje jurisdikcije. Imala je svoje granice, unutra{wuorganizaciju, pravo na politi~ko i kanonsko odlu~ivawe, a pogo-tovu na svoje istorijske tradicije i kulturno delovawe.

Makarije Sokolovi} je sebe nazivao “patrijarhom svih Sr-ba”, ali su mu tu titulu i drugi davali kad bi ga pomiwali. Sa~uva-ni zapis iz 1568. pomiwe ga kao onog koji “pridràva presto srp-ske zemqe”. Bio je prvi od pe}kih patrijarha koji se nazivao i pa-trijarhom Bugara.

Po uzoru na svetog Savu,Makarije je prvo morao usposta-viti unutra{wu organizaciju srp-ske crkve i celu teritoriju pode-liti na eparhije, a ove na proto-popijate i parohije. Turske vlastise nisu mnogo uplitale u ovu po-delu na eparhije, ali su, zbog ubi-rawa da`bina, imale ta~an uvidu wihovo prostirawe, upravu iprihode. Dosada{wa istraìva-wa do{la su do podatka da je bi-lo oko ~etrdeset eparhija koje suulazile u sastav Pe}ke patrijar-{ije. U izjavi patrijarha GavrilaPrvog (1564), u Rusiji, kaè se dapod svojom vla{}u drì “ukupno40 eparhija, osam mitropolija i32 episkopije”.

Makarije se posebno zala-gao da srpska crkva {to temeq-nije zaposedne zemqe severno odSave i Dunava, koje su nekadapripadale Ugarskoj. Do 1557, natom prostoru, naseqenom Srbi-ma, sve do Podravine, jo{ preturskog osvajawa, “postojala je...samo jedna srpska pravoslavnaeparhija, ona u Sremu ...”. Patri-jarh Makarije osnovao je u timkrajevima eparhije sa sedi{timau Budimu, Pe~uju, Segedinu, Ara-du, Temi{varu, Vr{cu i u mana-stiru Orahovici.

DUHOVNI PPREOBRA@AJ

I tako, posle 1557. srpskinarod i crkva su se “sredili iduhovno preobrazili”, pa su savi{e poverewa u sebe mogli o~e-kivati nova te{ka vremena. Tajpokret je pokrenula i ostvarilacrkva, ~iji su predvoditeqi“umeli i s Turcima i sa svojimnarodom”. Wen glavni oslonac ucarstvu Osmanlija bio je, do1579, Mehmed-pa{a Sokolovi}.

Politika patrijarha Makarija i wegovih naslednika nije bilasamo u tome da se sa~uva nemawi~ko jezgro srpskih zemaqa. Onisu {irili svoju duhovnost do posledwih me|a do kojih se ogla{a-vao wihov narod. Dabome, time je stvarano teritorijalno jedin-stvo Srba. Pe}ka crkva nije samo odràvala sve Srbe u jednojveri, nego je mnoge od wih “uzdigla na vi{i stepen pobo`nosti,po uzoru na one koji su bili prirasli uz svetu lozu Nemawi}a”,kaè Radovan Samarxi}. Ona je bila i prenosnik istorijskihtradicija, tako da su Srbi i u najudaqenijim krajevima stekliistovetnu samosvest i karakter.

Patrijarh Makarije je umro u jesen 1574. godine. Svoj prestoje ustupio sinovcu Antoniju (1571), hercegova~kom mitropolitu.Dinastiju Sokolovi} na prostoru srpske zemqe zakqu~io je Sava-tije, hercegova~ki mitropolit. Ro|aci Mehmed-pa{e Sokolovi}aostali su na ~elu srpske crkve vi{e od trideset godina, drè}iistovremeno i Hercegova~ku mitropoliju.

Obnovom srpske crkve zaustavqeno je rastakawe srpskog na-roda izazvano prodorom islama. Plima islamizacije zadràva-na je, sem ostalog, pojavom mu~eni{tva za pravoslavqe i stvara-wem kultova onih koji su se `rtvovali za wega. U svemu tome, pa-trijarh Makarije Sokolovi} je ostavio upe~atqiv doprinos.

Krsman MILO[EVI]

OBNOVA SVETOSAVQAMnogi istori~ari smatraju da je Pe}ka patrijar{ija, zbog

udaqenosti od nadzora Porte i zbog za{tite pojedinih vezi-ra, uìvala ~ak ve}u autonomiju od Carigradske patrijar{ije.Smatra se da je Makarije Sokolovi} i{ao stopama wenog ute-meqiva~a kada je obnavqao svetosavsku crkvu. Naime, poticaoje iz kraja u kome je duhovno sredi{te bila Mile{eva, a zaka-lu|erio se i obrazovao upravo u tom manastiru. Sveti Sava jeraspore|ivao eparhije da bi “potisnuo uticaj rimske crkve iuni{tio jeresi”.

Makarije je prema jugu i istoku postavio me|e Pe}ke pa-trijar{ije da bi suzbio prevlast Carigradske i Ohridske ar-hiepiskopije. Prema severu i zapadu srpska crkva je zauzima-la prostor koji je osvajala Turska, pa se tako podru~je Pe}kepatrijar{ije protezalo od gorwe Ugarske i Budima do sever-nih granica dana{we Albanije i Makedonije. Ta patrijar{ijaje “prostorom nadma{ila granice Carigradske vaseqenskepatrijar{ije”, pa i prostor ve}i od Du{anovog carstva.

76 1.

VERSKI PPRAZNICI1 - 15. mart

Pravoslavni2. mart – Sveti velikomucenik Teodor Tiron9. mart – Prvo i drugo obretewe glave svetog

Jovana Krstiteqa

Rimokatoli~ki10. mart – êtrdeset mu~enika

Jevrejski1. mart – Cam Ester – Esterin post3. mart – Purim5. mart – [u{an Purim

Do|i, qubavi moja! Ali, oprezno! I ne zbori prejako. Da-nas, rano, pri prvom da{ku jutra rascvetala se (zar nezna{?) na{a ùta ruà. Jo{ ju~e, kada je odlazilo sunce,uspavquju}em ve~erwem vetru. A danas ve} cvate ~istom le-

potom. Zna{ li ti {ta joj od nas treba? Da bismo se sa po{to-vawem ushitili wome, da bi u wenom prisustvu postali takoprosti i skromni, isto tako poverqivi i sre}ni, kao ona. Do-|i, nasladi}emo se wenim izgledom, a zatim }u poverqivo dati ispri~am o onome {ta cveti} ume re}i ~oveku…

Ako je svet za tebe postao suvi{e prazan i odve} surov,seti se cveti}a, pamti kako se ra|a i kako ìvi, i tada ti ne}ebiti potrebno da traì{ blagodarniju utehu. Kako on usamqe-no u sebi nosi rast, svoju slaba{nu tajnu i sporo zri radisvoje odba~ene sudbine, bespomo}no podrvgnut nepostojanomili, ~ak, surovom vremenu, poveren kri{om jedino samome se-bi i Bogu! On je spokojan i }utqiv, pokoran sudbini, a ipak, iz-nutra odoleva. Pripremaju}i dragocen dar i sam je, zarana,spreman za nezahvalnost sveta.

Zatim se pojavquje pupoqak kao ìvo obe}awe lepote,kao privla~na budu}nost jo{ nevidqivog cveti}a. On je premasebi snishodqiv, kao da zna da sve {to je verno dolazi samo,i to u ono potrebno vreme, da ne treba ubrzavati tajni hodìvota, kao da bi èleo da nau~i nas, nestalne, nestrpqivequde, toj ne`noj i spokojnoj mudrosti. I evo, cveti} cveta! Na-lazimo ga posle prohladne no}i kako se napio rose ipogruziou sawarije. Sa ~istim srcem deteta gleda nas on, sasvim otvo-ren, a ipak – sav u sebi, tako {tedar i neposredan, prele-stan, naj~istije sazdawe sveta. Ni{ta od gordosti, ni{ta odsujete. On je samo ono {to jeste, i to {to jeste pokazuje, odi-sta, u celini. On je sre}an jer nema {ta da traì: pa on je do-stigao najvi{u ta~ku svog postojawa, on sada preìvqava sop-stvenu apoteozu.

Zato ga voli sve {to ovde ̀ ivi i {to je sposobno za upija-we. Wemu su se sme{ile feje kad je bio jo{ pupoqak i elfi suse radovali rumenoj ~a{ki. On se greje na suncu i sunce se ra-duje svom sopstvenom zemnom ogledalu. Wemu poju ptice, oneraspevane, wemu nemome, kao da pevaju o wemu ili u wegovoime. âk se i Izegrim prokrada da stane preda w sa opu{te-nom glavom i da se zbuweno pokloni…

Zatim dolaze qudi i ushi}uju se tihim ~udom svakodnevice.Oni gledaju u otvorenu du{u biqa i udi{u wegov blaèn miomi-ris koji nazivaju „aromatom”. Oni oslu{kuju tihu molitvu priro-de – to krasnore~ivo }utawe, tu radost i nasladu, to poslanstvou svet nemoga ditiramba – i wihovo srce po~iwe da se iscequje.Svako ̀ rtvuje cveti}u svoj dari ono {to on daruje ima svoj pose-ban izgled. To je kao zov, upu}en jo{ nezaqubqenome, kao utehaonome ko nesre}no voli; kao himna za sre}noga; kao podse}aweza surovoga; kao upozorewe za nesre}noga; kao zabrana pra-zwikavome racionalisti. A sawar, ~ija je du{a sazdana iz istotako ne`ne materije, kao i cveti} pogruèn u sawariju, vidi i ~u-je sve {to je drugome predodre|eno i crpi iz te prelesne sawa-rije sveta nasladu, pome{anu sa tugom…

Da, sa tugom. Jer predivni trenutak je kratak, ah, kako kra-tak! A okolni vetar ve} ~eka opale latice… Do|i, qubavi mo-ja! Jo{ }emo malo gledati i nasla|ivati se. Jer na{a ruà }ejo{ cvasti, mirisati i }utati za nas.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMAOBI^NIM

CVET

PURIMNajveseliji jevrejski praznik kojim se obeleàva oslo-

bo|ewe jevrejskog naroda u vreme progonstva u Persiju, u do-ba cara Ahasvera (ili Aha{vera, u Dani~i}evom prevodu Bi-blije Asvir). Ovaj praznik pada u periodu od kraja februarado kraja marta. Prvi zapis o Purimu nalazi se u starozavet-noj Kwizi o Jestiri. Ne smatra se verskim praznikom, ve} pri-likom da se jednom godi{we prepusti jelu, pi}u, zabavi i do-brom raspoloèwu. Tokom ovog praznika rad nije zabrawen,ali se odobravaju mnogi znaci radosti koji u Judaizmu nisusasvim uobi~ajeni.

Me|u pet dobrih dela koja treba ispuniti za praznik,ubrajaju se: post uo~i praznika, prisustvo javnom ~itawu Me-gile u hramu, slawe darova rodbini i prijateqima, darivawedece i sirotiwe i prisustvovawe purimskoj zabavi. Post uo~ipraznika na 13. adar, poznat kao Esteren post, obi~aj je kogasu se Jevreji kod nas ponegde strogo pridràvali, naro~ito upobo`nim porodicama, dok se negde potpuno izobi~ajio.

Tiron zna~i re-grut. Tek {to je svetiTeodor stigao u voj-sku, u puk marmarit-ski, u gradu Amasiji,po~eo je stra{ni pro-gon hri{}ana pod ca-revima Maksimija-nom i Maksiminom.Mladi} nije hteo dakrije da je hri{}aninpa je ̀ estoko ka`wen.U tamnici se Teodorujavi sam Hristos i re-~e mu: Ne boj se Teo-dore, Ja sam s tobom,ne uzimaj vi{e ze-maqske hrane i pi}a,

jer }e{ biti u drugom ìvotu, ve~nom i neprolaznom, sa mnomna nebesima.

Tada se u tamnici pojavi mno{tvo an|ela koji su svojimsjajem i belinom osvetlili tamnicu, dok su straàri sve to u ~u-du posmatrali. Malo zatim, sveti Teodor je izveden iz tamnicei mu~en, a potom osu|en na smrt i ba~en u ogaw 306. godine.

Wegove mo{ti nalaze se u fru{kogorskom manastiruNovo Hopovo.

SVETI VVELIKOMUÊNIK TEODOR TTIRON

1. mart 2007.

DUHOVNOST

77

Nismo sigurni {ta bi pokazala anketa kada bi ìteqe prestonice pita-li po kome nosi ime Tir{ova ulica. Dodu{e, mnogi bi znali da namer-nika upute u tom pravcu jer se tamo nalazi dobro poznata de~ija bolni-ca. Ali, ko je ta li~nost? U tragawu za oblicima otpora germanizacijii ja~awu nacionalne svesti, poznati ~e{ki intelektualac dr Miroslav

Tir{ i grupa wegovih istomi{qenika osnovali su gimnasti~ko dru{tvo. Bi-lo je to u Pragu daleke 1862. godine. Samo dve godine kasnije, na predlogpoznatog profesora Emanuela Tonera dru{tvo je dobilo ime “Sokol”, po le-gendarnoj ptici iz srpskih narodnih pesama.

Dru{tvo je vrlo brzo preraslo u savez, a on u pokret koji je proklamo-vao oslobodila~ke nacionalne ciqeve i bio zasnovan na idejama francu-ske revolucije (sloboda, bratstvo i jednakost). Pred kraj 19. veka u ê{kojje bilo 200 sokolskih dru{tava sa vi{e od 25.000 ~lanova koji su se zvali“sokoli”, a prostorije gde su ve`bali “sokolane”.

ÂST PRE SVEGANakon pojave u ê{koj, ideju sokolstva prihvataju i ostali slovenski

narodi. U Kraqevinu Srbiju stigla je krajem 19. veka, ta~nije 1891. godinepromenom imena “Beogradsko dru{tvo za gimnastiku i borewe” u “Beograd-sko gimnasti~ko dru{tvo - Soko”. Ubrzo se osnivaju mnoga sokolska dru-{tva, a wihov sistem fizi~kog vaspitawa ulazi u obavezni nastavni pro-gram Vojne akademije i vaì za sve pripadnike Vojske Kraqevine Srbije.

Zavr{etkom Prvog svetskog rata, odnosno stvarawem Kraqevine Sr-ba, Hrvata i Slovenaca dolazi do ujediwewa sokolskih saveza. Ve} 1920.godine promeweno je ime u “Jugoslovenski sokolski savez”. Prvi sokolskislet odràn je 1922. u Qubqani, a drugi osam godina kasnije u Beogradu.

Izme|u dva svetska rata sokolstvo je na ovim prostorima predstavqalosnaàn i masovan pokret na poqu sporta, prosvete i kulture. Pod wegovim

Duboki i razgranati korenisrpskog sokolstva brojevekove trajawa, ali i decenijezabrana. Me|utim, sve seponovo vratilo na svoje mestokada je u Beogradu obnovqenSavez sokola. Ispod wegovogimena stoji da je re~ ovanstrana~kom vite{komudruèwu za telesno, moralnoi narodnosno vaspitawe decei odraslih bez obzira nauzrast, pol, rasnu, politi~ku i versku pripadnost. U osnovipedago{ke uloge zdravo telo iduh se podrazumevaju, a u~tivopona{awe, drugarstvo,solidarnost i borba protivsvih oblika poroka –utemeqena su obaveza.

VI[E OD IGREVI[E OD IGREPOVRATAK SRPSKOG SOKOLSTVA

TRADICIJE

78 1. mart 2007.

okriqem na{le su se sve kategorije stanovni{tva, od najmla|ih donajstarijih. Sokolstvo je imalo upori{te u {kolama, vojsci, selimai gradovima. Setimo se samo kultne televizijske serije “Vi{e odigre” ~ije je emitovawe svojevremeno praznilo ulice. Sem ostalog,na upe~atqiv na~in pri~a prati razvoj sokolstva u maloj srpskojvaro{i i maestralno opisuje sudbine wenih junaka koje se kre}u od{aqivih zgoda do dramati~nih doga|aja.

Mala {etwa kroz istoriju bila bi nepotpuna bez pomiwawapatriotskog duha koji je bio bri`qivo negovan me|u sokolima. Osimbrojnih sportova, vinuli su se i u nebo, pa su jedrili~arstvo, pado-branstvo i motorno letewe postali dodatni znaci raspoznavawa.Wegovi su ~lanovi, ba{ kao u pomenutoj seriji, ispisali ~asne re-dove oslobodila~ke borbe. Otpor okupatoru su, na ovaj ili onaj na-~in, pruàli svi, mali i veliki junaci, poznati i nepoznati herojirata. Pilot Miha Klavora je hrabro krenuo u susret nema~kim lov-cima na nebu iznad Beograda. Poginuo je u neravnopravnoj borbi...

Wegov kolega Sava Poqanec oborio je dva “meser{mita” prenego su ga zasuli neprijateqski rafali. Zahvaquju}i ve{tini, uspeoje da se povu~e, aterira i nastavi borbu na tlu. Ve`ba~ Mato Duho-vac je kao pilot NDH prebegao Sovjetima i sa wima u{ao u oslobo-|eni Beograd 1944. godine. Major Du{an Stevanovi} je odbio dapreda oficirsku sabqu nema~kom komandantu, iako je wegova jedi-nica bila opkoqena. Umesto zarobqeni{tva oti{ao je u legendu.Pilot Evgenije Radanov, tako|e ~lan Sokola, za vreme Aprilskog ra-ta, bio je a|utant u 64. vazduhoplovnoj grupi koja je trebalo da sepreda bez borbe. On je to odbio. Posle rata, na predlog svojih dru-gova sokola, postavqen je za komandanta aerodroma Pan~evo.

POPUT FENIKSAVrednost sokolskog sistema svestranog fizi~kog ve`bawa,

organizacija i metodika rada uvaàvane su i u posleratnim orga-nizacijama za fizi~ku kulturu. [tavi{e, wihovi ~lanovi ve`balisu u nekada{wim sokolanama. Kruta politi~ka struja koja je tokomneselektivnog raskida sa pro{lo{}u precrtavala imena poputSokola, nije mogla da stavi u kavez duh ve~ne ptice.

Silaskom sa scene socijalisti~kog sistema, Soko je poput fe-niksa ponovo uzleteo iz svog pepela. Najpre u ê{koj 1990, a po-tom u Jugoslaviji 1992. godine.

Danas obnovqeno sokolstvo u Srbiji predstavqa izazov ipodstrek, priznawe i povratak tradiciji. Savez Soko Srbije

REZULTATI ZA PO[TOVAWEIako sokolima pobede i trofeji nisu osnovni ciq, uspesi

uvek gode. Radost je onomad vi|ena i u Boru gde je u trci beba oddevet do 18 meseci pobedio jedan sr~ani de~ki}, mo`da budu}ireprezentativac, ko zna? Puzali su, ustajali, padali, ali na-predovali ka ciqu. Trka u znaku radosti, u slavu ra|awa, nego-vawa mladih nara{taja.

Wihovi mnogo stariji drugari osvetlali su obraz u Pragu.Na pro{logodi{wem Uskr{wem evropskom ko{arka{kom tur-niru okupilo se 150 ekipa iz 22 zemqe. Zlatnu medaqu osvoji-la je ekipa Stari DIF-Soko iz Beograda. Sokoli su doletelina po~asno postoqe i u Pezaru, na poznatom ko{arka{kom tur-niru slavnog italijanskog {ampiona Skavolinija.

Nizu bisera pridruìla se i gimnasti~ka ekipa Sokolskogdru{tva Vojvodina iz Novog Sada. U okviru 14. svesokolskogsleta 2006. godine u Pragu, iako najmla|a, mu{ka ekipa osvoji-la je tre}e mesto.

Sokoli su, sem ostalog, u~estvovali na Beogradskom mara-tonu, “Danu izazova”, “Javnom ~asu” u Batajnici...

okupqa 22 dru{tva i 4.500 ~lanova {irom zemqe. Re~ je o van-strana~koj organizaciji ~iji se rad temeqi na demokratskimprincipima, bez obzira na versku, nacionalnu, politi~ku ilirasnu pripadnost. Zato su danas u tom savezu svi uzrasti: od ma-li{ana pred{kolskog uzrasta do vreme{nih qudi èqnih da sa-~uvaju vitalnost i zdravqe. Ponovo rade ili su obnovqeni so-kolski domovi u Novom Sadu, Prokupqu, Sremskoj Mitrovici,[apcu, Prokupqu, ]upriji, Kragujevcu... Svetli primer je novo-sadska sala, savremeno opremqena, lepo ure|ena, prepuna ve-`ba~a... Mo`da ste zapazili da me|u pomenutim centrima nemaimena prestonice. U Beogradu postoji velelepni sokolski dom,ali to je, igrom sudbine i spletom istorijskih paradoksa, sada-{wa zgrada DIF-a. Tako su sokoli podstanari u vlastitoj ku}i i,

Ve`ba ”Balkanika” u izvo|ewunovosadskih gimnasti~ara

Verni tradiciji: nekada{we uniforme, oprema i amblem

79

N: PREBOGAT SADR@AJZa svakog po ne{to, uvek i svuda, samo da se druì, ve`ba,

tr~i, takmi~i... Osim ve`ba~kog programa, u sokolskim dru{tvi-ma neguju se i slede}e discipline: sportska gimnastika, ritmi~-ko-sportska gimnastika, atletika, plivawe, veslawe, kajak, pla-ninarstvo, smu~awe, klizawe, borila~ki sportovi (izuzev bok-sa i kik-boksa), biciklizam, motociklizam, streqa{tvo, stre-li~arstvo, autosport, jedrewe, padobranstvo, bodi-bilding, ae-robik, elementarne igre, sportske igre (ko{arka, fudbal, ru-komet, odbojka, vaterpolo, hokej na travi i ledu), ples, ostalioblici rada (orijentaciono kretawe, kros, izleti, dan sporta,logorovawa, zimovawa), korektivna gimnastika, akademije, jav-ni ~asovi i sletovi, me|unarodna, op{tinska i me|uop{tinskatakmi~ewa...

^lan redakcije na{eg magazina predloìo je Savezu SokoSrbija pokretawe inicijative da se, u wihovoj brojnoj porodi-ci sportova i disciplina, pokrene i rowewe {to je bezrezer-vno prihva}eno.

da paradoks bude ve}i, danas pla}aju taj status. Na to ukazuje drGordana Rajnovi}, stare{ina Soko Srbije, ugledna profesorkai dugogodi{wi sportski pedagog. Gospo|a Rajnovi} kaè da su napotezu Ministarstvo za prosvetu i sport, Olimpijski komitet,Skup{tina glavnog grada… Svima su se obra}ali i dobijali bez-rezervnu podr{ku, ali jo{ nema konkretne i preko potrebne po-mo}i. A Sokoli su radni i skromni, ne traè mnogo, samo malorazumevawa i pa`we. Iza wih stoje zadivquju}i rezultati i me-|unarodni ugled.

Soko Srbije je u~estvovao na 13. i 14. svesokolskom sletu uPragu gde su na{i ve`ba~i osvojili nepodeqene simpatije ne samodoma}ina ve} i mnogobrojnih gostiju iz Evrope i sveta. U okvirusleta 2006. godine odràn je sastanak Svetskog sokolskog saveza.

Na Izbornoj skup{tini te organizacije za ~lana Nadzornog odbo-ra izabrana je upravo dr Gordana Rajnovi}.

Sport i fizi~ka aktivnost jedna su dimenzija rada Sokola, avaspitna i pedago{ka uloga organizacije nalaze se u istoj ravni.U~tivo pona{awe, qubav prema mla|em i po{tovawe starijeg, odlepe re~i do plemenitog gesta naprosto se podrazumevaju. Ose}ajpripadnosti svojoj zemqi i narodu tako|e. “Pokaì se sopstvenimsnagama, ali ne na {tetu drugih”, rekao je u smislu zaveta pomenu-ti dr Miroslav Tir{. I jo{ jedno wegovo na~elo osnova je idejesokolstva: “Samo narod telesno zdrav i moralno jak mo}i }e daizdrì utakmicu me|u narodima.”

VELIKO MALO MESTOVojvo|ansko mesta{ce Sefkerin, koje se svilo na levoj obali

Tami{a, svetli je primer obnovqenog sokolstva u Srbiji. Poznatoje po ~estitim doma}inima i marqivim ratarima koji beleè za-paène prinose repe, suncokreta, kukuruza, p{enice... Tamo je jo{1931. godine formirana sokolska ~eta sa 79 ~lanova. Neki su jo{ìvi i, hvala Bogu, dobrog zdravqa i bistrog uma, poput prvog u~i-teqa Milana Radosavqevi}a kome je u sokolskim poslovima poma-gala supruga Dara, tako|e u~iteqica i sokolica. Za ve`bawe sukoristili bioskopsku salu, a od gimnasti~kih sprava nabavili surazboj, vratilo i karike. S vremenom su se pro~uli wihovi fudba-leri, a mesto su proslavili vi{estruki prvaci SFRJ u kungfuu.Eto, stara isto~wa~ka ve{tina uhvatila je duboke i plodne koreneu pitomoj vojvo|anskoj ravnici.

Danas je na ~elu tamo{wih sokola Dragan Risti}. Mlad, ra-dan i ambiciozan ~ovek kome je na srcu povratak svetle tradicije,a na umu spas za mlade u ve`bawu i sportu, {to daqe od zadimqe-nih kafi}a, kladionica, alkohola i droge. Ne samo da beleèvredne rezultate, ve} ih u zemqi i svetu isti~u kao primer u~tivogpona{awa. Psovke su, na primer, proterane iz wihovog re~nika.

Da se u Savezu Soko Srbije vredno radi i razmi{qa una-pred, pokazuju mnogi wihovi planovi. Osim saradwe sa sportskimi obrazovnim institucijama, {tampaju i “Oko sokolovo” ~iji jeglavni i odgovorni urednik profesor Pavle Vra~ari}. Lepo ure-|en ~asopis donosi pregr{t informacija, analiza, reportaà,eseja, saveta, izve{taja... Svakako, te{ko je pobrojati sve entuzi-jaste, vredne qude okupqene u Savezu. Jedan od wih je svakako iSa{a Nedeqkovi}, ~lan prosvetnog odbora, neumorni zagovornikideje da su obavezne pratiqe zdravog tela ~istota duha, misli,znawe, uqudno pona{awe...

Pri~a o sokolima mogla bi beskrajno te}i, ali neka redovepotowih testova opi{u novi uzleti plemenite ptice pod ~ijim kri-lima su se najzad i verujemo zauvek okupili.

Branko KOPUNOVI]

Nenad Petkovi}, generalni sekretar Streqa~kog savezaSrbije, ilustrovao je to slede}im podacima – trenutno su u stre-qa~kom sportu ène boqe od mu{karaca. Od 18 takmi~ara kojiidu na prvenstvo Evrope, 12 je èna, a {est mu{karaca. Sem to-ga, od prvih olimpijskih igara (1988) u kojima su na{i strelciosvojili olimpijsku medaqu, od pet olimpijaca osvaja~a medaqatri su ène, a dvojica mu{karci. To su Jasna [ekari}, ArankaBinder i Aleksandra Ivo{ev. Jasna [ekari} ve} 20 godinau~estvuje na olimpijskim igrama i jedina je èna u sveta koja idena {estu olimpijadu.

Petkovi} dodaje jo{ jedan zanimqiv podatak – kada prviput iza|u na crtu da pucaju ène su boqe od mu{karaca. Oneslu{aju instruktora i sve odrade {kolski. A streqa{tvo jetehni~ki sport. Po wegovom mi{qewu ve}ina mu{karaca je su-jetna, vole da se hvale i pogre{no misle da je wihova genetskapredispozicija da znaju dobro da pucaju i da se to nasle|uje.

Sem popularizacije tog sporta, ciq projekta “@ena na cr-ti” bio je da se pripadnice lep{eg pola obu~e u pravilnom ruko-vawu vatrenim oru`jem, uz stru~an nadzor. A koliko su savladaleta kratka uputstva ubrzo su pokazale na streli{tu – u ga|awu izpi{toqa po izboru i iz vazdu{ne pu{ke.

U ga|awu iz vazdu{ne pu{ke prvo mesto osvojila je JasminaMi{kovi}, drugoplasirana je bila Tijana Arsovi}, a tre}a Zor-ica \oki}. Najperspektivnijem takmi~aru, Nikoleti Karapanxi,Sportski klub “Partizan” dodelio je sertifikat koji sadrìobuku za vatreno oru`je. Ina~e, sve u~esnice takmi~ewa dobilesu sertifikate za u~e{}e u toj akciji, a podeqene su i zahval-nice organizatorima akcije.

Pripadnice “ne`nijeg” pola poèlele su da se ponovo okupei oku{aju na crti, posebno iz pi{toqa. Nestalo je po~etni~ketreme, pa su spremne za nove izazove i rekorde. A predsednicaNacionalne asocijacije za oru`je Srbije, mr Zorica Suboti},zadovoqna odzivom, rezultatima i atmosferom, obe}ala je da}e akcija biti nastavqena i pozvala na nova druèwa, na koji-ma }e u~estvovati i na{i vrhunski strelci.

M. [VEDI]

Trideset sedam ènarazli~itih profesijanedavno je, prvi put, iza{lona crtu u Streqa~kom klubu“Partizan” i pokazalo damogu biti i dobri strelci.Tom akcijom Nacionalnaasocijacija za oru`je Srbijepromovisala je ideju oru`jakao simbola sporta idruèwa.

G

@ENA NA CCRTI

odi{wica osnivawa Nacionalne asoci-jacije za oru`je Srbije nedavno je obe-leèna zanimqivom akcijom u prostori-jama Streqa~kog kluba “Partizan”. Pro-jekat “@ena na crti” osmi{qen je tako da

preko spoja èna razli~itih profesija i is-taknutih sportistkiwa u streqa{tvu ukaè naniz predrasuda dana{weg doba. Jedna od wihje izjedna~avawe pojma oru`ja sa sredstvom zasprovo|ewe sile i vr{ewem krivi~nih dela, adruga, tradicionalno mu{ka – da je nemogu}epovezati oru`je sa pripadnicama lep{eg pola.

– Na ru{ewu tog tabua uticala je i na{aasocijacija koja je izme|u svih mu{karaca zapredsednika izabrala ènu – mr Zoricu Sub-oti}. Ona predvodi ekipu mu{karaca koji su uUpravnom odboru – rekao je Dragan Obradovi},~lan Upravnog odbora te asocijacije.

@eqa organizatora bila je da pokaèkako je streqa{tvo vite{ki sport, koji {iripozitivnu energiju, i u kome ̀ ene mogu masovnoda u~estvuju. A poznato je da su upravo one lepoprihvatile taj sport.

SPORT

80 1. januar 2007.

P R O J E K AT N A C I O N A L N EA S O C I J A C I J E Z A O R U @ J E S R B I J E

81

VES 71101 (~uvar) – 5 izvr{ilacaVES 72701 (voza~) – 7 izvr{ilacaVES 72503 (medicinski tehni~ar) – 1 izvr{ilacVES 72117 (protivpoàrac) – 1 izvr{ilacVES 71107 (strelac) – 6 izvr{ilaca

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju sle-de}e uslove:

OP[TI USLOVI– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu;– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-

dencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za kojekonkuri{u;

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu za-tvora od najmawe {est meseci;

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no deloza koje se goni po slu`benoj du`nosti;

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali oba-vezu sluèwa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u

rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi;– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju

konkuri{u;– da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om katego-

rijom (za voza~e neborbenih m/v).

NAÎN KONKURISAWAKandidati koji ispuwavaju uslove konkursa podnose zahtev za

prijem u vojnu slu`bu vojnoj po{ti za koju konkuri{u i prilaù sle-de}e dokumente:

– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci):– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);– autobiografiju;– uverewe op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {estmeseci);

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariji od{est meseci);

– fotokopiju vojni~ke kwiìce;– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overe-

na u sudu ili op{tini);– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za vo-

za~e neborbenih m/v).Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi

koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kan-didate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu itraìti od Vojnobezbednosne agencije da izvr{i bezbednosnu pro-veru kandidata.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti raz-matrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne bu-du izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e sklo-pqen ugovor na odre|eno vreme, u trajawu od 1 (jedne) godine.

Zahtevi se podnose Vojnoj po{ti 2977 Beograd sa naznakom“za konkurs”.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

Klub VS ”TOPÎDER” Beogradr a s p i s u j e

PISMENO NADMETAWE

za obavqawe fotografskih i snimateqskih usluga u prostorijama Kluba VS ”Top~ider”– bez restoransale u vreme odràvawa sve~anosti koje organizujezakupac (tre}e lice) i fotografisawa za potrebe

Komande Garde

USLOVI:– pravo u~e{}a imaju sva doma}a pravna lica i preduzetnici

koji su za obavqawe fotografskih delatnosti upisani u sudskiregistar, a koji nisu sudski ka`wavani i koji prihvataju obavezuda bez naknade fotografi{u aktivnosti Komande Garde u zoni od-govornosti ( do 60 angaòvawa godi{we i izrade do 2.000 foto-grafija u boji standardnog formata sa tih aktivnosti);

– pojedina~na cena fotografija u boji standardnog formata (13 x18 cm)ne moè biti ve}a od 60 dinara za doma}ina sve~ano-sti (mladence i roditeqe) i do 120 dinara za goste;

– pre dostavqawa ponude u~esnici nadmetawa du`ni su da seobaveste o uslovima nadmetawa i da ponude usaglase prema timuslovima. O uslovima nadmetawa ponu|a~i se mogu obavestiti uprostorijama Kluba od 12,00 do 13.30 ~asova svakog radnog danaili pozivom na telefon 011/3600-470.

SADR@AJ PONUDE I POSTUPAK NADMETAWA:

– ponuda treba da sadrì naziv i ta~nu adresu ponu|a~a, do-kaz o upisu u sudski registar i dokaz da ponu|a~ nije sudski ka-`wavan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak;

– ponu|a~i su du`ni da u ponudi navedu cenu u dinarima, uiznosu godi{we pau{alne naknade uve}anu sa pripadaju}im PDV(18% ) koju treba da plate Klubu na osnovu prose~nog broja od15 sve~anosti godi{we, sa prose~no 180 gostiju (Klub ne garan-tuje broj sve~anosti). Ponu|a~ koji bude izabran treba da uplatinavedenu cenu u celini u roku od pet dana od dana zakqu~ewaugovora;

– nekompletne i ponude pristigle posle roka, te ponude kojenisu usagla{ene prema uslovima za nadmetawe ne}e biti razma-trane;

– krajwi rok za dostavqawe ponuda je 9. marta 2007;– pismene ponude slati na adresu Klub VS ”Top~ider”, Gar-

dijska br.1, u zape~a}enom omotu sa naznakom “Ponuda – ne otva-rati”;

– javno otvarawe ponuda u prostorijama Kluba, dana 13. mar-ta 2007. godine u 12.00 ~asova uz prisustvo ponu|a~a;

– najpovoqniji ponu|a~ bi}e obave{ten o izboru u roku od10 dana od dana nadmetawa.

Vojna po{ta 2977 Beogradr a s p i s u j e

KONKURSza prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim

du`nostima

MALI OGLASINI[–BEOGRAD, kod Tehni~kih fakulteta, trosoban, 84

kvm, I, L+T, CE, KTV, 2 mokra ~vora, 2 telefona, ju`no orijen-tisan, za trosoban u Beogradu. Moè prodaja 65.000 evra. Tel:018/589-358, 064/145-40-79.

82 1. mart 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Pokorica, 2. Nadoknada za ispa{u stoke, 3. Ve}i vodeni tok, 4. Asimptot-ske prave u matematici, 5. Ime gangstera [ulca (Holan|anin), 6. Koji pri-pada Ani, 7. Proizvo|a~ vina, 8. Skida~ laka sa noktiju, 9. Upi{ite: w, i,10. Ajkula, 11. Krpa pri~vr{}ena na motku, omelo, 12. Biv{i engleski glu-mac, Oliver, 13. U~initi srodnim, 14. Koje pripada kova~u, 15. Ime biv{egglumca i peva~a Montana, 16. Inicijali glumice Tompson, 17. @ivanin ime-wak, 19. Biv{i italijanski sprinter, Stefano, 21. Mre{}ewe riba, 22.Atinski vojskovo|a u Peloponeskom ratu, 24. Ubeleìti se u kakav spisak,25. Bugarski kwièvnik, Quben, 26. @iteq Timo~ke krajine, 28. Koje pripa-daju Kosovu, 29. Simbol lantana, 31. Hronike, letopisi, godi{waci, 32.Sorta crvenog vina, 33. Varijanta imena Kuman, 35. Li~na zamenica, 36.Napada~ (str.), 37. Mali vrtovi, 38. Negativan jon, anion, 39. So jodne ki-seline, 40. Odisejeva postojbina (gr~.), 42. Izraz iz pokera, 43. Reka nagranici Rusija i Belorusije, 44. @ensko ime, Raviojla, 46. Telefonski po-ziv, halo, 47. @ensko ime, Elizabeta odmila, 48. Simbol nikla, 49. Auto-klub (skr.), 50. Predlog: s

VODORAVNO:18. Doìvqavawe nesre}e, stradala{tvo, 19. Je` koji ìvi u moru, 20.Meci koji zataje (pokr.), 21. Na{ likovni umetnik, Dragan, 22. Li~na za-menica, 23. Rakijetine, rakij{tine, 24. Vrsta ribarske mreè, 27. [i-roki slojevi naroda (tur.), 28. Pristalica naturizma, 29. Tip ameri~kihaviona, 30. Mili-amper (skr.), 31. Auto-oznaka za Prokupqe, 32. Mestou Sloveniji, 33. Biv{i fudbaler Partizana, Dragi, 34. Gr~ki uzvik: dovraga!, 35. Podli, pokvareni, 36. Lojni ~vor, 38. Inosavin imewak, 39.Otisak stopala, 40. Ruski politi~ar, Igor, 41. Nau~na disciplina ana-toma, 42. Majka, mater, 43. Osamnaesto i 3. slovo azbuke, 44. Upi{ite:~, r, 45. Na levu stranu, 46. Razvezati pojas, raspasati, 47. Biv{a kli-za~ica svetske slave, Kristin, 49. Veliki sportski objekt, 50. Kapelmaj-stori, 51. Li~na zamenica, 52. Pro`drqivac, halapqivac, 53. Prezimeizvedeno iz imena Sekula, 54. Visinske ta~ke male vrednosti, 55. Tava-nice od trske.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJANEPOZNATE

VODEStefanova - Kurajica

Solin, 2006. 1.de Sf6 2.Lg5Svetska prvakiwa Bugarka Anto-

aneta Stefanova ima titulu mu{kogvelemajstora i wen je rejting u vre-me dok je igrala ovu partiju bio2489. bosansko-hercegova~ki vele-majstor Bojan Kurajica je po tom ra-~unu znatno ja~i (2555).

Beli servira malo re|i, no do-bar tre}i potez, pa je zanimqivo{ta }e se daqe doga|ati. Otvara-we Trompovskog.

2…Se4 3. Lf4 d5 4.e3 c5 5. Ld3cd4 6.Le4 de4 7.ed4 e5 8.Le5 Sc69.Sc3 Da5 10.Lf4 La3 11.Lc1 Lb412.d5 Se7 13.Ld2 0-0 14.Sge2 Lf515.0-0 Tfd8 16.Sf4 Sg6

Odigrano je niz originalnih iatipi~nih poteza, koji su rano do-veli do o{tre i neizvesne pozici-je. Crni je o~igledno u{ao u ”nepo-znate vode” i utro{io dosta vreme-na da nekako ispliva…

17.Sh5 Dc5 18.De2 f6 19.Tad1Lc3 20.Lc3 Td5 21.Td5 Dd5

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O: b

abin

i ja

r~ev

i, v

lada

r, e

mi-

tova

we,

rad

ijat

ori,

lag

arij

a, A

ksel

, kam

, m, A

rali

ca, A

kop,

spo

red,

rit

ica,

oliv

in, A

m, te

k, E

lija

Kaz

an, t

itr,

g, k

u, K

I, a

, Rin

t, ra

zma`

enac

, Asa

, [a,

an-

keta

, Bin

ela,

int

aqo,

ion

i, Te

l Avi

v, a,

Erp

, ta~

no, z

aled

iti,

fot

o-ap

arat

, Mi-

luti

nac,

aka

nti,

pre

tpre

mije

ra.

Beli: Kg1, De2, Tf1, Lc3, Sh5, a2, b2,c2, f2, g2, h2Crni: Kg8, Dd5, Ta8, Lf5, Sg6, a7,b7, e4, f6, g7, h7Sada }e partija biti vrlo brzo

odlu~ena.22.Lf6 Df7 23.Lg7 Sh4 24.Lc3

Sf3 25.gf3 Dh5 26.Dc4 Kf8 27.Dc5Kf7 28.Dc7 Ke8 29.De5 Kf7 30.Dg7Ke8 31.Dg8

1:0

KOMBINACIJEDoro{kevi~ - V. Fedorov

SSSR, 1981.

Beli: Kg1, De5, Td2, La6, a4, b3, f2,g2, h3Crni: Kg8, Dc7, Te8, Ld5, b6, e6, f7,g7, h7Beli na potezu.1.Tc2! Dd7 2.Tc8 Te8 3.Dc7!1:0

ZANIMQIVOSTIMUCAVAC

Al Laxlax (Mucavac) je 910.godine objavio analize najja~egigra~a 10. veka As Sulija, kojesu sa arapskog prevedene napersijski, zatim na sanskrit, pana italijanski jezik.

BIO JE KINEZAladin (Ali [atranì, Ali

[ahista), najja~i igra~ 14. ve-ka, koji je tukao sve {ahistesvoga vremena, bio je po zani-mawu advokat, a po nacional-nosti - Kinez.

TELEGRAFSKI ME^Prvi {ahovski me~ putem te-

legrafa odràn je 1844. godineizme|u ameri~kih gradova Va-{ingtona i Baltimora.

TELEPRINTERSKIUSPEH

U teleprinterskom me~u iz-me|u Beograda (koji je zastupaoBU[K ”Vidmar”) i Be~a (”Hi-cing”) na{a ekipa je slavila po-bedu od 5,5:4,5.

REKLI SU...Svi u~iteqi su blesavi.

Fi{er (kada je imao 16 godina)

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,00

1/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe 7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”Marketing

Autori oficirske sabqe preko 10 godina u kontinuitetupo{tovaocima tradicije obezbe|uju obele`je ~asnog oficirskog poziva

Standard i kvalitet oficirskesabqe garantuje „Status Stil”11080 Zemun, ul. Gradski park 2/ÁÁÁ-102Tel: +381 (0)11 377-15-22, +381 (0)11 377-15-13Mob.: +381 (0)63 876-88-01E-mail: [email protected]: www.statusstil.com

NARUXBENICANaru~ujem:

* pozla}enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00 kom._______________* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00 kom._______________* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00 kom._______________

u 15 jednakih rataIme i prezime: _____________________________________________________^in __________________ V. P. i mesto ________________________________Adresa stanovawa naru~ioca: ___________________________________________________________________________________________________________________JMBG_________________________________Broj l.k. ______________________________________Kontakt telefon: ______________________________________________________________________

Datum________________________

Potpis naru~ioca________________________

Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:„Status Stil”, Ul. Gradski park 2, 11080 Zemun

Sa tradicionalnom sabqom postanite

OFICIR SA STILOM

Sa tradicionalnom sabqom postanite

OFICIR SA STILOM

Sabqu M. 1895/1995

mo`ete kupiti za33.000 dinara

15 jednakih rata• isporuka odmah

po potpisivawu ugovora

035 Odbrana

Documents

Transcript of 035 Odbrana