016 Odbrana

Godi

na II

Broj

16

15.

maj

20

06.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

Vojnodohodovne ustanove u sistemuodbrane

I n t e r v j u

T e m aT e m a

KAMENSPOTICAWAKAMENSPOTICAWA

PONOVONA PO^ETKUPONOVONA PO^ETKU

Milan Popadi}na~elnik Uprave za odbranu Srbije

D o d a t a k

KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNU VOJNU SLU@BU

Milan Popadi}na~elnik Uprave za odbranu Srbije

D o d a t a k

KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNU VOJNU SLU@BU

Vojnodohodovne ustanove u sistemuodbrane

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

N ARUX B E N I CANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokruìti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu. Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa. Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)JMBG ________________________________________________________________Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KI

CENTAR11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJEmonografiju

63. padobranske brigade

diza

jn

a.

{ve

di}

4

INTERVJUMilan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu SrbijePONOVO NA POÊTKU 8

Konferencija za novinare ministra odbraneNEOPHODNI SUGOTOVI STANOVI 12

Per asperaCRVENO I CRNO 13

Zabeleèno u Kara|or|evuPOKRENUT TOÂK OPORAVKA 14

TEMAVojnodohodovne ustanove u sistemu odbrane KAMEN SPOTICAWA 16

OSVRT

Profesionalizacija Vojske pod lupomOSVAJAWE PIRAMIDE 22

JEDINICE

Oklopna brigada iz SuboticeTENKISTINA SEVERU BA^KE 24

Tehni~ki opitni centarU MAKAZAMA REFORME 27

OBUKA

40. veterinarski nastavni centar u Ni{uSPECIJALCI NA RUKAVU 30S

AD

R@

AJ

27Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Go

ran

STAN

KOVI

]

15. maj 2006.

Centar za usavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcuINTEGRISANI SISTEM ZA[TITE 36

SARADWA

Francuski minolovac Verso u posjeti na{oj MornariciZAJEDNI^KE STRANICE ISTORIJE 38

Prekvalifikacija oficira Vojske SCGDONACIJA ZA PROGRAM PRISMA 40

ZA[TITA

Civilna za{tita u SCG KORAK BLI@I INTEGRACIJI 42 Civilna za{tita u Crnoj GoriMO@E LI SENEVOQA PRETE]I 44

U POSETI

Dragana Milosavqevi}, profesor engleskog jezikaMELODIJA DU[E 46

SVET

Armija Republike MakedonijeNA RASKR[]U TRI KONTINENTA 52

Specijalne snage Velike BritanijeHRABRI POBE\UJU 56

KULTURA

Vojnik Dejan Lazarevi}GARDISTA SA ZLATNOM TRUBOM 66

56

RE^ UREDNIKA

5

30

STATUSSTATUS

Budu}i status dràvne zajednice Srbija i Crna Gora ovih da-na je na najozbiqnijem ispitu. Referendumska kampawa uCrnoj Gori ulazi u zavr{nu fazu. Podele na „suvereniste”i „unioniste” u toj republici, ali i u Srbiji, sve su izra-ènije. Iako upravo od opredeqewa Crne Gore zavisi i bu-

du}nost Vojske SCG, ona se, prema re~ima ministra odbrane Zo-rana Stankovi}a i na~elnika General{taba general-potpukov-nika Qubi{e Joki}a, ne}e me{ati u proces referenduma i po-{tova}e ve}insku voqu gra|ana.

Re{avawe statusa vojnodohodovnih ustanova, po svemu su-de}i, uskoro }e do}i na red. Sve do raspada SFRJ bili su touzorni privredni subjekti, ne samo u okvirima vojske ve} i na{irem dru{tvenom planu. Istina, ve}ina wih nije bila trì-{no orijentisana. Radile su za vojne potrebe, a Vojska je bilasiguran i dobrostoje}i plati{a. Godine krize, sankcija, infla-cije i ratova ostavile su traga. Dele}i sudbinu Vojske mnogeustanove su posustale i dospele na rub propasti. Posla je bi-lo sve mawe zbog restriktivnog buxeta, a uvo|ewe PDV-a potpu-no im je vezalo ruke. Ne postoji zakonska regulativa za wihovoopstajawe u sistemu odbrane, a ni pravni okvir koji bi im omo-gu}io samostalno poslovawe na trì{tu. Za utakmicu na tom te-renu i ravnopravno u~e{}e na tenderima potreban im je mati~-ni broj, PIB i ìro-ra~un, ili jednostavno – status pravnog li-ca, koji do sada nisu imali.

Proces restrukturisawa tih ustanova zapo~eo je krajempro{le godine, a odgovoru na pitawe {ta je do sada u~iweno ikakve su perspektive vojnodohodovnih ustanova u sistemu odbra-ne posvetili smo temu broja.

Kakav }e biti status profesionalnih pripadnika Vojske,zavisi}e ubudu}e umnogome od kriterijuma profesionalizacije.Oni su usvojeni za oficire i podoficire, a javna rasprava okriterijumima za civilna lica je upravo u toku. Time je prvi putu na{oj praksi na~iwen ozbiqan iskorak na putu planirawa ka-drovske piramide Vojske i predvi|awa karijere zaposlenih, {toje jedan od osnovnih zahteva profesionalizacije. Ciq je, narav-no, da se najboqima pruì prilika za napredovawe i razvoj usistemu odbrane, ali i da se otpust vi{ka vojnog kadra izvodiplanski, po rang-listama perspektivnosti.

Svi zaposleni }e pre ili kasnije morati da odu iz sistemaodbrane, ali nije svejedno kako. Na~in na koji }e se to uraditibriga je onih koji upravqaju qudskim resursima. Ako je on korek-tan, uz po{tovawe propisa i moralnih normi, javnosti se {aqepozitivna slika o organizaciji, a zaposleni }e se ose}ati si-gurno. Ukoliko za razumevawe tog problema nema sluha, de{a-vaju se ozbiqne gre{ke i propusti, kao prilikom pro{logodi-{weg linearnog otpu{tawa.

Ali treba imati u vidu da ni najsavr{enija statistika ne-}e mo}i da rangira osobine li~nosti koje su presudne u izborukadra, posebno za najodgovornije komandne du`nosti. Zato Kri-terijumi za profesionalnu vojnu slu`bu nisu presudan ~inilacu sprovo|ewu kadrovske politike, ve} pomo} nadle`nima priodlu~ivawu.

6 15. maj 2006.

AKTUELNO

U sredu, 10. maja, u Centralnom domu Vojske SCG u Beograduodràn je tre}i sastanak Grupe SCG – Nato za reformu odbra-ne. Grupa za reformu je zajedni~ko ekspertsko telo, sastavqenood predstavnika SCG, Natoa i zemaqa ~lanica Alijanse, formi-rano radi re{avawa konkretnih problema u reformi sistemaodbrane SCG i izgradwe efikasnog sistema, sposobnog za ukqu-~ewe u evroatlantske integracije.

Sastanku su prisustvovali ministar odbrane Zoran Stan-kovi}, ministar finansija u Vladi Republike Srbije Mla|anDinki}, ambasador SAD u SCG Majkl Polt i ambasador Kraqe-vine Norve{ke u SCG Hoken Blakenborg.

– Novi bezbednosni izazovi, rizici i pretwe zahtevaju no-vu organizaciju i na~in upotrebe bezbednosnih snaga. Reformasistema odbrane neophodna je zbog nas samih. U tom procesu po-dr{ka Natoa je neprocewiva – rekao je na sastanku ministarStankovi}.

Prema re~ima ministra Dinki}a, Ministarstvo finansijaRepublike Srbije spremno je da podrì predlog MO i G[ VSCGza profesionalizaciju Vojske. To zna~i da }e do 2010. godinebiti obavqene sve pripreme za ukidawe obaveznog sluèwa voj-nog roka i da Srbija dobije profesionalnu vojsku.

– U finansijskom smislu to podrazumeva stalno izdvajaweod 2,4 procenata bruto nacionalnog dohotka godi{we za vojnibuxet, {to je mnogo vi{e u odnosu na prvobitni plan, koji je Mi-nistarstvo finansija imalo pre godinu dana. U me|uvremenu sunam predstavnici MO i G[ VSCG izloìli sjajan plan reformeVojske, kojim sam bio impresioniran. Re~eno je da je, osim svo-|ewa broja profesionalnih vojnika na standarde prihva}ene uzemqama ~lanicama Natoa, potrebno izdvojiti odgovaraju}asredstva za modernizaciju Vojske, stambeno zbriwavawe wenihpripadnika i za pove}awe plata, te da bi neprekidno izdvajaweod 2,4 procenata bruto doma}eg proizvoda godi{we do 2010.godine bilo dovoqno da se sprovede efikasna reforma Vojske –izjavio je srpski ministar finansija.

Ambasador SAD u SCG Majkl Polt smatra da je veoma va-

Obeleèn 9. maj – Dan pobede

ODBRANA SSLOBODEU komandama, jedinicama i ustanovama Ministarstva od-

brane i VSCG obeleèn je Dan pobede nad fa{izmom – 9. maj.Tim povodom u Kasarni ”Dediwe” u Beogradu i sa brda Go-

rica u Podgorici, 8. maja u 20 ~asova ispaqeno je deset po~a-snih artiqerijskih plotuna iz {est oru|a.

Ministar odbrane Zoran Stankovi}, u svojstvu izaslanikapredsednika dràvne zajednice poloìo je venac na grob Nezna-nog junaka na Avali, a venac je poloìla i delegacija Vojske SCG,koju je predvodio na~elnik General{taba general-potpukovnikQubi{a Joki}.

Delegacije General{taba Vojske SCG poloìle su vence ina Grobqe oslobodilaca Beograda i Spomenik sovjetskom vojni-ku, na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali i u Spomen-par-ku streqanim rodoqubima u Jajincima.

Na~elnik General{taba VSCG posjetio Mornaricu

VOJSKA SSE NNE]E MIJE[ATI UU PPROCESREFERENDUMA

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi-{a Joki} boravio je 28. aprila u posjeti Mornarici VSCG. Onje tom prilikom u Kasarni „Orjenski bataqon“ u Kumboru razgo-varao sa komandantom Mornarice VSCG kontraadmiralom Dra-ganom Samarxi}em, wegovim zamjenikom kapetanom bojnog brodaRajkom Bulatovi}em i komandantima jedinica i ustanova u Mor-narici. Obi{ao je i Centar vojnomedicinskih ustanova Meqi-ne, gdje je razgovarao sa direktorom vojne bolnice generalomQubom \urovi}em.

Kontraadmiral Dragan Samarxi} izneo je plan aktivnostiMornarice do kraja godine.

– S obzirom na na{e ograni~ene finansijske mogu}nostiodustali smo od nekih redovnih aktivnosti i ta sredstva smousmjerili na me|unarodnu vojnu saradwu. Svim snagama, uz mo-gu}nosti kojima raspolaèmo, nastoja}emo da izvedemo planira-ne aktivnosti u okviru asocijacije ADRION, odnosno da u~estvu-jemo u zajedni~koj vje`bi na moru sa ratnim mornaricama Itali-je, Slovenije, Hrvatske, Albanije i Gr~ke tokom juna u rejonu An-kone. Smatramo da je to najzna~ajniji zadatak za Mornaricu, jerje to osnov regionalnog povezivawa sa mornaricama iz okruè-wa, a sama vje`ba se obavqa po procedurama Natoa – istakaoje kontraadmiral Samarxi}, dodaju}i da su ~elnicima VSCG pre-do~ili i probleme materijalno-organizacijskog funkcionisawaMornarice.

Na~elnik G[ VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, na-kon sastanka sa ~elnicima Mornarice, novinarima je ponovioda se Vojska ne}e mije{ati u referendumski proces u Crnoj Gorii da }e po{tovati ve}insku voqu gra|ana.

– Pripadnici VSCG koji ovdje ìve i koji su u bira~kim spi-skovima mo}i }e da slobodno iskoriste svoje bira~ko pravo, ato isto vaì i za pripadnike Vojske na odsluèwu vojnog roka.Od najodgovornijih qudi u Mornarici i Podgori~kom korpusuo~ekujem da nijednim svojim aktom ne dozvole ~ak ni pojedina~numogu}nost zloupotrebe Vojske u periodu koji slijedi, a to istoo~ekujem i traìm od svih ostalih pripadnika VSCG u Crnoj Gori– naglasio je Joki}.

N. BO[KOVI]

Tre}i sastanak GrupeSCG – Nato za reformu

odbrane

VREME ZATRÂWE

Novi bezbednosni izazovi, rizici i

pretwe zahtevaju novuorganizaciju i na~in

upotrebe bezbednosnihsnaga. Reforma sistema

odbrane neophodna jezbog nas samih.

U tom procesu podr{kaNatoa je neprocewiva – rekao je na sastanku

ministar odbrane Zoran Stankovi}.

7

`no prisustvo ministara Dinki}a i Stankovi}a na sastanku Gru-pe za reformu odbrane.

– Radosno je i ohrabruju}e da ministri Stankovi} i Dinki}èle da podrè ideju da se reforma Vojske obavi tako da onapostane deo modernog 21. stole}a. Vojska je ranije bila kori-{}ena za neke aktivnosti koje nisu imale mnogo veze sa vojskom21. veka. Ukoliko sam pravilno razumeo ono {to su ministriupravo rekli, ovo je pravi put kojim treba krenuti u budu}nost.Saveznici Natoa i SAD su spremni da sa odu{evqewem prihva-te ulazak SCG u evroatlantske integracije. Ali znam da je velikaodgovornost na ministru Stankovi}u, jer mora da prona|e pravena~ine da bi ovi koraci bili uspe{ni i da se integracija spro-vede. I ministar Dinki} mora podjednako pa`qivo planiratikako bi finansijski mogao da isprati ove korake ka integracija-ma. Smatram, ipak, da je najva`nije da sam narod SCG odlu~i daje mesto gde ga ova dvojica gospode èle povesti, mesto na komeèli biti. Savez je spreman da vam poèli dobrodo{licu, uko-liko ste vi spremni da uradite korak u pravom pravcu. Na krajubih ponovio da je vreme isteklo. Morate tr~ati, a ne hodati –rekao je ambasador Polt.

Ambasador Kraqevine Norve{ke u SCG Hoken Blakenborgtako|e je izrazio podr{ku na usmerenost ka reformi sistemaodbrana.

– Ta reforma je preduslov napretka ne samo u sistemu od-brane ve} i u ekonomiji. Ona je zna~ajna ne samo za SCG ve} i zacelu Evropu. Stoga je Norve{ka kao kontakt-ta~ka SCG sa Natoomopredeqena ka budu}oj saradwi na tom planu. Naàlost, pro{lo-nedeqne vesti nisu one kojima smo se nadali. Uprkos ograni~ewi-ma, mogu}i su odgovaraju}i konkretni koraci koji se mogu u~initine samo u odnosima SCG sa Natoom, ve} i u samom Natou.

Sastanak su otvorili predsedavaju}a Grupe za reformu od-brane SCG pomo}nik ministra za politiku odbrane Sneàna Sa-marxi}-Markovi} i direktor Direkcije za planirawe snaga Na-toa Frenk Boland.

S. \OKI]

Sni

mio

Gora

n S

TAN

KOVI

]

Aerodrom La|evci

PODIZAWE KONTROLNOG TORWA

Ministar odbrane Zo-ran Stankovi} i republi~-ki ministar za kapitalneinvesticije Velimir Ili}postigli su punu saglasnostoko podizawa kontrolnogtorwa na aerodromu La-|evci kod Kraqeva. Pre|a-{wi toraw sru{en je u Na-to bombardovawu 1999. go-dine.

Tokom posete aerodro-mu, 10. maja, ministriStankovi} i Ili} razgovarali su sa predstavnicima komande Va-zduhoplovne baze i Savezne uprave za kontrolu leta o svim teh-ni~kim detaqima podizawa torwa i kompletirawa potrebne na-vigacione opreme.

Ministar Ili} najavio je po~etak radova najkasnije za me-sec dana, a republi~ka vlada ve} je obezbedila oko 3 milionaevra. Plan je da u bliskoj budu}nosti aerodrom bude osposobqenza civilne letove. Da bi se to ostvarilo, pored tehni~ke opre-mqenosti aerodroma, potrebno je produìti poletno sletnu sta-zu do potrebnih me|unarodnih standarda za prihvat i najve}ihputni~kih vazduhoplova.

R. BE^KI

Polaznici Ameri~kog ratnog kolexa u Kopnenim snagama VSCG

BOQE RAZUMEVAWE Ve} je tradicija da po-

laznici Ameri~kog ratnogkolexa, najve}e komandne{kola u oruànim snagamaSAD, pose}uju Srbiju i Cr-nu Goru, gde se na licu me-sta upoznaju sa na{im si-stemom odbrane.

Ovogodi{wa posetapo~ela je boravkom na Ko-sovu i Metohiji gde su pred-stavnici MO, vazduhoplov-stva, kopnene vojske i mor-narice SAD obi{li pripadnike Kfora, da bi potom posetilistare{ine i vojnike 78. motorizovane brigade u Vrawu.

Komandant brigade pukovnik Milosav Simovi} upoznao jegoste sa karakteristikama P~iwskog okruga i organizacionomstrukturom i rezultatima rada brigade, dok ih je Branko Deliba-{i} iz Koordinacionog tela za op{tine Pre{evo, Bujanovac iMedve|a informisao o preduzetim merama za mirno re{avawekrize na jugu Srbije.

Polaznici ratnog kolexa obi{li su bazu Dobrosin, a u Ni-{u ih je primio komandant Kopnenih snaga general-potpukovnikMladen ]irkovi}.

Tokom boravka u Srbiji i Crnoj Gori polaznici Ameri~kogratnog kolexa su pored Kopnenih snaga obi{li Vojnu akademiju i[kolu nacionalne odbrane, Podgori~ki korpus i Mornaricu, aprimili su ih i predsednici Srbije i Crne Gore, Boris Tadi} iFilip Vujanovi}, na~elnik G[ VSCG general-potpukovnik Qubi-{a Joki} i predstavnici Skup{tine Crne Gore.

Z. MILADINOVI]

Snimio G. [QIVI]

RCivilna za{tita okon~ava veliku bitku sa vodenom stihijom. Pravi je trenutak da se dovr{i i zapo~eti posao na wenom adekvatnompozicionirawu u sistemu odbrane. Za to su potrebnihrabri, ali suptilni poteziradi stvarawa efikasnog sistema za{tite i spasavawa,prema savremenim evropskimre{ewima u toj oblasti.

15. maj 2006.8

MILAN POPADI], NAÊLNIK UPRAVE ZA ODBRANU REPUBLIKE SRBIJE PONOVO

NA POÊTKUespektabilan sistem civilne za{tite stvoren je u ovoj zemqi uokviru ranije podru{tvqene funkcije op{tenarodne odbrane. Idok je taj sistem, posle raspada SFRJ, drugima sluìo kao osno-va za osavremewivawe, kod nas je razgra|en i zakonski i u prak-si. Slovenci sada u Partnerstvu za mir i Natou drè kursevedrugima iz te oblasti, a mi smo, prema re~ima na{eg sagovorni-ka Milana

Popadi}a, na~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije, ponovo napo~etku. Velika {teta je napravqena, i dok pametni qudi u~e na tu|imgre{kama, mi nismo u~ili ni na sopstvenim! Zato zaostajemo, organi-zaciono i funkcionalno, iako imamo dovoqno stru~nosti i kapacite-te koji nisu mali.

Gospodine Popadi}u, okon~ava se velika aktivnost na odbrani odpoplava. Neposredno pre toga imali smo silne probleme sa kli-zi{tima u centralnoj Srbiji, a nismo zaboravili ni veliki plav-ni talas koji je pro{log prole}a pro{ao kroz sredwi Banat. Ne-prijatno iskustvo?

– Zaista smo jo{ od prole}a pro{le godine suo~eni sa vrlointenzivnim rizicima i pretwama, uglavnom vezanim za elemen-tarne nepogode koje su ugrozile stanovni{tvo i materijalna do-bra. To {to se na Tami{u desilo pro{le godine moglo bi se na-zvati panonskim cunamijem, a stru~waci tu retku pojavu svrstava-ju u kategoriju stogodi{wih voda. Specifi~no je to {to problemnije bila voda koja se nagomilala u koritu reke Tami{. Zbog od-re|enih problema i neodgovaraju}e saradwe izme|u vodoprivre-da Srbije i Rumunije do{lo je do neo~ekivanog proboja nasipa uRumuniji. Tada smo bili suo~eni sa plavnim talasom koji se kre-tao frontalno preko atara, preko poqa, i vrlo ozbiqno ugrozionaseqa Ja{a Tomi}, Se~aw i Me|u. U za{titi i spasavawu qudi iimovine presudnu pomo} pruìli su pripadnici Vojske.

Taman smo bili u situaciji da ta iskustva sumiramo i ugradi-mo u projekte budu}eg sistema civilne za{tite, kada smo proletosiznenada suo~eni sa velikim problemima izazvanim klizi{tima,najvi{e na teritoriji centralne Srbije, sa ~ime do sada nismoimali ve}e iskustvo. Na teritoriji Srbije registrovano je ukupno3.069 klizi{ta, koja su neposredno ugrozila 966 naseqa. Kakonesre}a nikad ne ide sama, klizi{ta su bila pra}ena poplavamau vodotocima u centralnoj Srbiji, prvenstveno u kompletnom slivuMorave i Kolubare, a jednim delom u savskim pritokama u ma-~vanskom okrugu. Imali smo i veliki broj poplavqenih naseqa.

Kakve su {tete od klizi{ta i tih poplava? – Klizi{ta su o{tetila 2.300 stambenih objekata, 639 pu-

teva i 17 mostova u centralnoj Srbiji. Poplavqeno je 213 na-seqenih mesta, voda je prodrla u 6.000 stambenih objekata, apoplave su o{tetile 73 puta i 38 mostova.

Kakav je bio organizovani odgovor dràve na tu situaciju?– Angaòvali smo 97 {tabova civilne za{tite, sa ukupno

634 pripadnika za interventne akcije za{tite i spasavawa.Angaòvane su i 134 specijalizovane ekipe civilne za{tite,najvi{e za spasavawe na vodi, sa ukupno 700 ~lanova, tako daje u svim tim aktivnostima bilo angaòvano negde oko 2.000pripadnika civilne za{tite. To su pripadnici jedinica i {ta-bova, ali su u ovim aktivnostima angaòvane i brojne organi-zacije, slu`be, preduze}a i institucije koje su opremqene iosposobqene za za{titu i spasavawe, kao {to su gra|evinskefirme, komunalna preduze}a, profesionalne vatrogasne jedi-nice i dobrovoqna vatrogasna dru{tva. Isti~em rad ekipa Cr-venog krsta, koje su odli~no opremqene i osposobqene za delo-vawe u vanrednim situacijama.

Na otklawawu posledica klizi{ta, poplava i podzemnihvoda u martu i aprilu ove godine u centralnoj Srbiji bila jeangaòvana 81 organizaciona jedinica Uprave za odbranu, saukupno 238 zaposlenih.

VOJNICI NA CIVILNOMSLU@EWU VOJNOG ROKA

U Novom Sadu dnevno je bilo angaòvano u proseku 470vojnika na civilnom sluèwu vojnog roka, koji su punili xako-ve sa peskom. Dnevno je puweno izme|u dvadeset i tridesethiqada xakova.

U potpunosti po{tuju}i institut prigovora savesti, timladi}i su na pravi na~in ukqu~eni u sistem za{tite i spasa-vawa i dali su potpun doprinos u minuloj vanrednoj situaciji.

To potvr|uje ispravnost predloga ve} stavqenih u pro-jekte razvoja civilne za{tite, u kome zna~ajan kadrovski ka-pacitet treba da predstavqaju upravo mladi}i na civilnomsluèwu. Oni bi se tokom sluèwa obu~avali za razli~itadelovawa u vanrednim situacijama i ukqu~ivali, po potrebi,u akcije za{tite i spasavawa. Posle vojnog roka oni bi biliu rezervnom sastavu jedinica civilne za{tite, {to bi pod-mladilo i revitalizovalo tu strukturu.

UÊ[]E VOJSKE U ODBRANI OD POPLAVA

U odbrani od poplava i sanaciji klizi{ta, od 15.marta do 27. aprila, prema podacima Ministarstva od-brane Srbije i Crne Gore, bilo je angaòvano 9.645 pri-padnika Vojske SCG, a me|u wima su i 4.372 obveznika ko-ja sluè civilni vojni rok.

Pripadnici Vojske bili su prvo angaòvani na sana-ciji klizi{ta u op{tini Aleksinac, a potom su radili naizgradwi i odràvawu nasipa u Novom Sadu, Novom Be-~eju, Senti, Kawiì, Kovinu, Beogradu, Pan~evu, Smede-revu, Zrewaninu, Velikom Gradi{tu, Golupcu, Negotinu,na lokaciji kod @abaqskog mosta i u selu Ivanovo.

U akcijama je kori{teno 290 terenskih i 149 plovnihvozila. Za angaòvawe u odbrani od poplava i sanacijuklizi{ta Vojska je koristila sredstva za redovno finan-sirawe svojih aktivnosti u iznosu od 2.699.145 dinara.

CENTRI ZA OBUKUNekada{wi Centar za obuku kadrova civilne za{ti-

te “13. maj” u Batajnici u sastavu je Uprave za odbranu iponovo }e biti stavqen u funkciju. Ra~unamo i na CentarABHO u Kru{evcu, koji moè i treba da izraste u regio-nalno sredi{te za obuku u slu~aju hemijskih akcidenata.

U tim centrima planirano je i obu~avawe vojnika nacivilnom sluèwu vojnog roka.

U jeku aktivnosti na re{avawu problema klizi{ta i po-plava u centralnoj Srbiji suo~ili smo se sa nezabeleènovisokim vodostajima na panonskim rekama? – Od po~etka aprila porastao je vodostaj na Dunavu i Tisi,

{to se odrazilo na porast vodostaja i na Savi. Zabeleèni su re-kordni vodostaji na tim rekama. Na Dunavu u Zemunu izmeren je dosada najve}i vodostaj od 783 santimetra, koji prevazilazi pret-hodni rekord iz 1981. godine od 757 santimetara. Na Tisi kod No-vog Kneèvca najve}i nivo vodostaja od 912 santimetara zabele-èn je 1970. godine, a sada je iznosio 932 santimetra. I Sava je uBeogradu oborila rekord iz 1981, kada je zabeleèno 718 santi-metara, a sada je za 20 santimetra bila vi{a – 738 santimetara.

Ovako visoki vodostaji ugrozili su 146 naseqa, u kojima jepoplavqeno 4.599 stambenih objekata, iz kojih je zbog opasnostipo ìvot evakuisano oko 1000 gra|ana. Ogromna {teta naneta jepoqoprivrednom zemqi{tu, najvi{e u Vojvodini, gde je pod vodombilo oko 132.000 hektara.

Najugroèniji je bio Sredwobanatski okrug, sa sedi{tem uZrewaninu, gde je ugroèno 2.190 stambenih objekata, a pod vodomse na{lo oko 28.000 hektara obradivog zemqi{ta. Najve}i brojevakuisanog stanovni{tva bio je u op{tini Grocka, gde je iz Vin~e,Ritopeka i same Grocke evakuisano 400 lica.

Opasnost je uglavnom pro{la. Jedno neèqeno iskustvo po-sluì}e za boqa re{ewa u budu}im vanrednim situacijama?– Najpre o Vojsci. Weno mesto u ovakvim situacijama je neza-

obilazno, pomo} dragocena, a kapaciteti va`ni i treba ih plan-ski ukqu~iti u aktivnosti. Ona je jedan od najva`nijih segmenata,nose}i stub za{tite i spasavawa. Tako je bilo i pro{le i ove go-dine. Videlo se da je Vojska spremna da ostvari tu svoju misiju. Alipogre{no je ra~unati na wene pripadnike kao na fizi~ku radnusnagu. Kapaciteti znatno prevazilaze taj nivo. Ona se mora ukqu-~iti jo{ od planirawa, pa u rukovo|ewe i, naravno, u same akcije.

Drugo, nemerqiv je doprinos qudi iz vodoprivrednih or-ganizacija. “Vode Vojvodine” i “Srbijavode” stru~no su plani-rale i rukovodile merama i aktivnostima na za{titi od popla-va, a civilna za{tita pruìla je stru~nu logistiku.

INTERVJU

15. maj 2006.10

ORGANIZACIJAUprava za odbranu Republike Srbije, po jo{ vaè}em

Zakonu o odbrani iz 1994. godine, ima sedi{e u Mini-starstvu odbrane. Na terenu ima jedno pokrajinsko ode-qewe, ~etiri gradska i 21 okru`no odeqewe u svim okru-zima u Srbiji. U svakoj op{tini Uprava ima organizacio-ne jedinice koje se, zavisno od veli~ine op{tine, brojazaposlenih i obima poslova kre}u od referata do odseka.

U strukturi Uprave funkcioni{u i centri za obave-{tavawe. Oni su informativna okosnica sistema za van-redne situacije.

REORGANIZACIJARadikalno smo smawili broj zaposlenih, {to je Upra-

vu dovelo na ivicu funkcionisawa. Ostali smo bez 655qudi, a to je vi{e od 50 posto od ranijeg ukupnog broja za-poslenih. Novom sistematizacijom uspeli smo da napravi-mo optimalni minimum broja zaposlenih. To je dobar iz-raz, koji nam vra}a izgubqenu ravnoteù i omogu}ava dadelujemo.

UNI[TAVAWE NEEKSPLODIRANIH SREDSTAVA

To je poseban problem zbog izuzetno skromnih sred-stava kojima raspolaèmo. A godi{we imamo izme|u 600 i700 prijava novih neeksplodiranih ubojnih sredstava. Sa-mo od 1. januara taj broj je 615. U ovoj godini uni{tilismo ukupno 106 neeksplodiranih sredstava. Time se tre-nutno bavi samo jedan pirotehni~ar, umesto pet, koliko jepredvi|eno u na{em centralnom timu, a planiramo da ima-mo jo{ oko desetak operativnih timova {irom Srbije.

OBJEDIWAVAWE POSLOVAU toku je aktivnost na objediwavawu poslova Uprave za

odbranu Srbije, Uprave za civilnu za{titu u Sektoru za qud-ske resurse i dela poslova Uprave za obaveze odbrane veza-nih za evidentirawe i upu}ivawe regruta na odsluèwe voj-nog roka i vo|ewe rezervnog sastava. Tu je i kompletan posaovezan za civilno sluèwe vojnog roka. Posao Radne grupe ko-ja radi na tom objediwavawu olak{an je profesionalnimodnosom ostalih u~esnika prema dobijenom zadatku, u kome jena prvom mestu racionalnost i funkcionalnost budu}ih re-{ewa.

Veliki doprinos dalo je i Ministarstvo poqoprivrede, vodo-privrede i {umarstva, koje je u za{titi od poplava imalo izuzetnuulogu. To ministarstvo donelo je Operativni plan za{tite od popla-va za 2006. godinu, i to je bio na{ polaz u svim tim aktivnostima.

Kaka ocewujete celokupni sistem za{tite i spasavawa?– Mi nismo zadovoqni sada{wim stepenom opremqenosti i

obu~enosti za za{titu i spasavawe. Budimo otvoreni, ova dràvajo{ uvek nema planski organizovan odgovor na rizike, pretwe iudese koji ugroàvaju ili mogu da ugroze stanovni{tvo i materijal-na dobra. Osnovni nedostatak jeste sistemski zakon koji bi u ce-losti regulisao mesto, ulogu, prava i obaveze svih u~esnika u van-rednim situacijama, ali i na~in rukovo|ewa i sankcije za neizvr-{avawe obaveza utvr|enih zakonom. Tako bismo mogli da primeni-mo sankcije prema onim gra|anima koji se u ovoj te{koj situacijinisu odazivali na pozive, ili su ~ak odnosili xakove sa peskom...

Treba se suo~iti sa objektivnom nefunkcionalno{}u i nera-cionalno{}u sada{weg funkcionalnog, organizacionog i upravnogmodela civilne za{tite. Imamo jedan raspar~an sistem, u kome jecivilna za{tita u ministarstvu sile koje se zove Ministarstvoodbrane, protivpoàrna policija kao okosnica interventnih sna-ga je u drugom ministarstvu sile, a to je Ministarstvo unutra{wihposlova, a ekipe za reagovawe na hemijske akcidente u sastavu Mi-nistarstva za za{titu ìvotne sredine... Javno preduze}e za sklo-ni{ta, nekad formirano da bude logistika sistemu za{tite i spa-savawa, sada je izvan te strukture i nema nikakvih materijalno-finansijskih injekcija iz tog preduze}a!

Koja re{ewa predlaète?– Tu oblast treba regulisati tako da celokupnu nadle`nost u

kriznim situacijama preuzme Vlada, s tim {to bi jedan deo prene-la na lokalnu samoupravu, jer sve zavisi od brzine i efikasnostiprvog odgovora na udese. Integrisani sistem podrazumeva koncen-traciju svih poslova i slu`bi, ali i precizno razgrani~ewe nad-le`nosti.

Menaxment, odnosno upravqawe kriznim situacijama trebada bude u jednom samostalnom organu dràvne uprave, vezanom ne-posredno za Vladu. U planu je da se formira i republi~ki {tabcivilne za{tite kao operativno-stru~ni organ Vlade. U budu}i si-stem treba ukqu~iti sve strukture koje se za{titom i spasavawembave kao redovnom delatno{}u. Dakle, ne pravimo paralelan si-stem, silne jedinice obu~ene u plave uniforme koje }e uraditi ono{to ne mogu preduze}a, organizacije i slu`be ~iji je to osnovniposao. Uskospecijalizovane jedinice formira}emo tamo gde oce-nimo da je to potrebno.

Jedna od ideja jeste stvarawe interventnih operativnih cen-tara, baza civilne za{tite, gde bismo imali profesionalno je-zgro od najvi{e pedesetak pripadnika, koji }e predstavqati mo-bilne interventne snage za krizne situacije. U tim centrima oba-vqali bismo i neke druge aktivnosti, kao {to je obuka pripadnikacivilne za{tite, zatim vojnika na civilnom sluèwu, a tu bismovr{ili i remont na{e opreme, i sli~no. Nagla{avam i neophod-nost edukacije stanovni{tva kao osnove za li~nu i uzajamnu za{ti-tu, tako da svako zna {ta treba da ~ini u odre|enoj situaciji.

Ima li otpora takvom vi|ewu?– Va`no je ista}i da se zami{qeni model uklapa u reformu

dràvne uprave, a reformom celokupnog sistema odbrane stvara-ju se i uslovi za reformu civilne za{tite. Bi}u otvoren i re}i }uda imamo otpore. One pojedina~ne, koji bi da sa~uvaju ste~ene pri-vilegije, ali sa takvima je lak{e. Ve}i problem su oni nevidqiviotpori, u institucijama, gde se deklarativno podràvaju promene,ali je evidentno da proklamovane zamisli u Strategiji odbrane iBeloj kwizi jo{ nismo realizovali.

Na{ ciq jeste racionalnija civilna za{tita, sa toliko mno-go organizacija koliko je potrebno i onoliko malo koliko je mogu-}e da bismo odgovorili na{im osnovnim obavezama.

Radenko MUTAVXI]Snimio Goran STANKOVI]

Poznavaoce istorije garde uop{te ne ~udi {to je upravokoncertom proslavqen Dan na{e elitne brigade. Ta istorijabeleì da je na \ur|evdan 1830. godine u Poàrevcu postro-jena prva ~eta Kwaève garde, za koju su, po nalogu kwaza Mi-lo{a Obrenovi}a, birani po stasu i ugledu najboqi mladi}iiz svojih nahija. Ve} naredne 1831. godine u sastav gardeulazi i muzika, Kwaèvsko-serbska banda.

Muzi~ari su nosili kitwastiji mundir nego {to je bilaode}a drugih vojnika. Izazivali su divqewe u narodu i ple-nili svojim izvrsnim muzicirawem. To je i navelo “Narodnenovine” da ih 1834. godine uporede sa “najistaknutijimevropejskim bandama”.

Od tada do danas Garda i wen orkestar predstavqajujedinstvo lepote, profesionalnosti i otmenosti. U sve to,kao i u odli~an i neponovqiv zvuk gardijskih duva~a, uverilismo se i nedavno na Top~ideru. Repertoar je bio skladan,sa~iwen ba{ tako da ono najboqe do|e do izraàja.

Pod vo|stvom dirigenata potpukovnika muzi~ke slu`beStanislava Stojiqkovi}a i potporu~nika Aleksandra \urovauìvali smo u Kijevskim vratima, Musorgskog, Ha~aturi-janovom Plesu sabqama, Markvinovoj [panskoj ciganskojigri. Oblivion Astora Pjacole je svakako tu da pobudi poseb-ne emocije, pa malo opu{tawa uz Osam tambura{a i U temSomboru, do kulminacije kompozicijom Na Drini StanislavaBini~kog, koji je u Beogradu, po~etkom 1904. godine, kao vojnikapelnik, istaknuti muzi~ki pedagog i kompozitor, obrazovaoMuziku Kraqeve garde iz koje korene vuku skoro sve muzi~keinstitucije kod nas.

D. M.

11

Koncert povodom Dana Gardijskebrigade

ONAKO KAKODOLIKUJEU Domu Vojske SCG “Top~ider” sve~animkoncertom Reprezentativnog orkestragarde obeleèn je 6. maj – Dan Gardijskebrigade

DOGA\AJI

15. maj 2006.12

|utim, wihova tela nisu dopremana na VMA niti su tu obdukovana,ve} je to ra|eno na teritoriji Slovenije. Potom su tela direktnoprevoèna do mesta stanovawa nastradalih pripadnika JNA.

I na ovoj konferenciji bilo je re~i o aktivnostima koje jeto ministarstvo preduzelo u proteklom periodu. Posledwa dvameseca veoma je intenzivirana me|unarodna vojna saradwa, na-stavqa se otplata dugovawa Vojske, re{ava status vojnodohodov-nih ustanova. Usvojeni su kriterijumi za profesionalnu vojnuslu`bu. Za prevazilaèwe te{ke stambene situacije izra|en jeProgram stambenog zbriwavawa zaposlenih u MO i Vojsci i onse nalazi u fazi priprema za javnu raspravu. Ministar je ne-davno prioritetno podelio ~etiri stana porodicama ~iji su ~la-novi smrtno stradali prilikom obavqawa du`nosti u Vojsci,kao i 14 stanova te{kim invalidima, a potpisao je re{ewe ozavr{etku blizu 100 stanova na Beànijskoj kosi. U Pirotu jeprimio kqu~eve sedam stanova koji su dobijeni po osnovu raz-mene nekretnina, a pregovarao je i o zameni Doma Vojske u Pi-rotu za 35 stanova.

Novinari su obave{teni o na~inu otu|ewa vojnih nepokret-nosti u Srbiji, o konverziji 229 baza, sudbini Katani}eve 15 io neispuwewu ugovora potpisanog 1998. godine, kojim je za zgra-du u Nemawinoj 9 Vojska trebalo da dobije oko 800 stanova. Nakonferenciji je bilo re~i i o gradwi vojnih baza u Novom Sadu,Ni{u i u Bujanovcu. Izvesno je da }e se graditi samo vojna bazaCepotina kod Bujanovca.

Stankovi} je ocenio op{te stawe bezbednosti u jedinicamai ustanovama Vojske kao povoqno i istakao kako se sistemom lo-gisti~ke podr{ke, uz velike napore na svim nivoima, obezbe|ujuminimalni uslovi za ìvot i rad jedinica i ustanova vojske.

Iako je konferencija odràna u jeku odbrane od poplava, ukoju su aktivno ukqu~eni i pripadnici Vojske – wih 9.645, novi-nare su i ovoga puta najvi{e zanimale informacije o hvatawuMladi}a. Tema broj dva po interesovawu pripadnika sedme silebila je referendum u Crnoj Gori. Zapitan {ta }e biti, Stanko-vi} je rekao:

– Imamo re{ewe za svaku situaciju, ali ne bismo hteli daprejudiciramo doga|aje, jer smatramo da }e se sve mirno zavr{i-ti. Nakon toga, brzo }emo razre{iti eventualne posledice.

M. [.

Naglasak u radu Ministarstva odbrane u proteklom periodubila je izrada dokumenata na kojima po~iva reforma siste-ma odbrane. Doneto je ministarsko uputstvo kojim su reguli-sani procesi reforme u 2006. godini, verifikovana je dok-trina Vojske, a Nacrt strategijskog pregleda odbrane je u za-

vr{noj fazi. Rad oteàva ~iwenica da jo{ nisu usvojeni Zakon oodbrani i Zakon o Vojsci, ali }e i oni uskoro biti doneti jer impredstoji usvajawe u Skup{tini – rekao je 26. aprila na konfe-renciji za novinare ministar odbrane Zoran Stankovi}.

Bez Strategijskog pregleda odbrane ne moè se govoriti oveli~ini Vojske, o standardima po kojima }e se ona opremati ifunkcionisati i wenom materijalnom poloàju. Ministar je zatonegirao informacije koje se ~uju u javnosti o rasturawu Vojske, onekontrolisanom i neprihvatqivom smawewu, oceniv{i ih kaoobi~ne spekulacije radi li~ne promocije. Budu}i da taj dokumentmora da usvoji najvi{e zakonodavno telo u dràvi, na taj na~indràva preuzima odgovornost za reformu sistema odbrane.

Na toj konferenciji za novinare ministar odbrane je opo-vrgao jo{ neke glasine. Tipi~an primer manipulacije Vojskom bi-la je pri~a o penzionisawu jednog potpukovnika sa Vojne akade-mije. Za govornicom skup{tine Srbije i u javnim istupima poje-dinaca isticano je kako je taj potpukovnik penzionisan jer je sta-jao pored kov~ega Slobodana Milo{evi}a. Istina je druga~ija,on je jedan od 669 potpukovnika koji su penzionisani na osnovuodluke donete po~etkom aprila. Nadle`ni stare{ina obavestioga je o penzionisawu 8. marta, o tome postoji i slu`bena zabele-{ka, a Slobodan Milo{evi} je umro tri dana nakon toga.

Stankovi} je negirao i govorkawa o tome kako se odustalood remonta i modernizacije pet aviona MiG-29. Aktuelne su bileinformacije o stradawu 44 pripadnika biv{e JNA u napadu ko-ji su 1991. godine izveli pripadnici Teritorijalne odbrane ipolicije Slovenije. Ministar je rekao kako problem rasvetqa-vawa tih slu~ajeva predstavqa ~iwenica da su kriminalisti~ko-tehni~ku i krivi~no-pravnu dokumentaciju zaplenili pripadniciZbora narodne garde Republike Hrvatske prilikom izvla~ewaVojnog suda iz Zagreba. I pored toga, identifikovana su sva li-ca koja se pojavquju na snimku.

– Pojavila se informacija da su na VMA zadràni obdukcio-ni zapisnici vojnika i stare{ina koji su stradali u Sloveniji. Me-

KONFERENCIJA ZA NOVINAREMINISTRA ODBRANE

NEOPHODNISU GOTOVI

STANOVIVeliki broj rukovodilaca lokalne samouprave

traì vojne nekretnine namewene za finansirawereforme Vojske, nude}i u zamenu stanove kojih

nigde nema, ili se izgradwa planira u narednomperiodu. Nama su neophodni gotovi stanovi i mi

moèmo da prihvatimo saradwu samo sa onima koji nam nude konkretno re{ewe, jer dajemo

gotove objekte – istakao je ministar odbrane Zoran Stankovi}. S

nim

io G

. STA

NKO

VI]

13

P E R A S P E R A

CRVENO ICRNO Pi{e

Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

E

P

R

vo nama malo nostalgije. Iz arhiva se vratioJosip Broz Tito, zajedno sa revolucionarnimmelodijama zanosa. Pomalo kao ~ovek koji jeobeleìo epohu. Dakle, ono vreme u kome je ì-veo i {iroki svet kojim je leteo, plovio i {par-

tao ~uvenim „plavim vozom“. Pomalo, mo`da malo vi-{e – kao „najve}i sin“. Naravno, svih na{ih narodai narodnosti.

Ako iz one idili~ne pro{losti na{a nepouzda-na se}awa o~istimo od agitpropa, a iz vremena po-smrtnog obra~una sa Titom odbacimo neukus, ostajunam samo uspomene ili zaborav. Kako kome. No, ipak,mnogi }e re}i da je nama tada i{lo boqe. Nije bilojavnih sva|a. Bilo je dovoqno da Tile lupi {akom oastal. Ili napi{e pismo. Ili isprati Dolanca danas prepadne. Ili otpusti Rankovi}a, koji mu je na-vodno stavqao sprave za prislu{kivawe u spava}usobu. Kao da je Leka èleo da ~uje zanimqive zvuke,{aputawa na jastuku, {ta li?

Politi~ke partije je zabrawivao. I druga~ijami{qewa. Taman posla, gde to ima. Tada se, kao, ì-velo boqe i veselije. Skoro da je tako, jer smo imali26 godina mawe. Jedan vo|a, jedna prva dama (druga-rica) jedna velika zemqa.

No, da li je Broz, kako se to vidi u TV seriji za-ista bio Makijaveli, diktator koji je {armirao svoje`rtve. Dakle, ona vrsta mu~iteqa koji se pomno trudeda `rtva uìva? To zaista ne znamo. Dok je trajalo,izgledalo je da druga mogu}nost ne postoji. Tito je ba-lansirao na granici dva sveta. ûvao oko sebe ori-jentalni ambijent za postavqawe boànskog kulta.Zapadu se okretao kao prema hedonisti~koj meki. Uì-vao je u ̀ ivotu, ̀ ene su mu bile i snaga i slabost. Za-ista je bio „faca“, kako se to kaè u ~ar{iji za neko-ga ko ima stila.

Da li ga je Broz imao?a, da, izgleda da jeste. Pristao je da bude car,uveren da tako ~ini ~ast svojemu narodu. Obla-~io sa kao maneken i tako hodao. Sabirao okosebe kamarilu op~iwenih, kao kande-

labr svice, komarce i vinske mu{ice. Wegovi konfu-zni, nejasni i nelogi~ni govori progla{eni su etalo-nom genijalnosti. Kad se vra}ao sa dalekih putova-wa, zahvalan narod je padao u trans. Qudi su bacalicve}e pod to~kove golemih mercedesa. Pioniri drà-li zastavice i cijukali: „Volimo te, druè Tito!“ A onje mahao. @ivi Bog, ide i gleda. I ma{e o~aranim po-danicima.

Onda su ga Istok i Zapad ostavili na miru, awegov narod zavoleo kao najro|enijega. Tito je oti-{ao u Afriku i Aziju, i stao na ~elo pokreta nesvr-stanih. U to vreme smo bili lideri. Zar je neko ve}zaboravio Nehrua, Nasera, Sukarna, Kvame Nkruma-ha, Seku Turea, Solomona i Sirimavo Bandaranaike,

careve Selasija i Bokasu Prvog, Idi Amina Dadu...Vi{e od tre}ine sveta, a na{ Tito im glavni.

To je ~ovek koji je nasekirao Staqina do smrti,naterao Hru{~ova, kao novoga hazjajina, da mu do|ena noge u Beograd. A onda je putovao, putovao...

Brod mira i zadovoqstva „Galeb“ plovio je svu-da gde su velike vode. Tako nedeqama i mesecima. Ti-ta su do~ekivali u lukama i na trgovima. Jedinoga ko-ji je u svojoj bravarskoj li~nosti saèo sve pobedni-ke: protiv Hitlera, protiv Staqina. Protiv Istoka iZapada, protiv diktature i demokratije. Protiv ratai mira. Protiv svega {to je bilo protiv wega. Za sve{to je mar{ala uzdizalo do nebesa.

Kaù da je Tito voleo vlast! ûdo jedno, pa ko jene voli! Kad se neko dokopa trona, on tamo èli i daostane. Vlast je zanos nad zanosima, opijat od koganema leka. [to se vi{e pewe{, gadnije }e{ pasti.Ali ~ovek iz Kumrovca umeo je da ~uva svoj presto. Ta-ko {to je svoju mo} podelio sa narodom, dakle, ni sakim. Bio je sam na ~elu dràve, vojske i partije. [ta}e{ vi{e do kraja ìvota.

uski pesnik Jevgenij Jevtu{enko priznaje kakonije verovao da }e Staqin ikad umreti. Kad jeXuga{vili, ipak, krenuo put pakla, pesnik seprepao da }e se svet zaustaviti. I ovde se verovalo da Tito ne ide nekud, jer mu

ne damo, pa }e ve~no ostati kod nas. „I posle Tita –Tito!“ [ta bi drugo? Da smo imali Jevgenija, taj binam objasnio {ta biva posle.

Tito je umro. Jugoslavija se raspala. JNA je oti-{la netragom, tragom svoje nesre}ne dràve. Poru-{eni su spomenici, sklowene biste i slike. Prodati„mercedesi“, otete vile, ba~ene kwige.

Brod po imenu „Galeb“ godinama je lelujaoukotvqen u tivatskoj luci. Bili smo na palubi, ne-gde u maju 1993. godine. Jedino je tamo moglo da sesedi. Potpalubqe su zauzeli milioni buba{vaba.Unutra, u intimnom mar{alskom odelu dve skromnespava}e sobe. I dva tesna kupatila. Ni{ta od luk-suza. I buba{vabe.

Brod mira i prijateqstva su zauzeli insekti, aplovilo je prevezeno u Pulu. ̂ eka da ga neko kupi, ilida ga iseku.

Pre neki mesec, ministar Rasim Qaji} je nare-dio da se krov koji proki{wava nad glavom JovankeBroz, kona~no zakrpi.

êtvrtog maja ove godine, grupa Titovih sledbe-nika, na ~elu sa generalom Stevom Mirkovi}em pose-tila je „Ku}u cve}a“!

Crveno i crno, {ta to be{e? Odnos prema pro-laznosti, vlasti i mo}i? Be{e li to crvenije onda ilicrwe danas? Ili smo svi mi pomalo daltonisti!

U svojojbravarskojli~nosti Tito je saèo svepobednike:protiv Hitlera,protiv Staqina,protiv Istoka i Zapada, protivdiktature idemokratije,protiv rata imira. Protivsvega {to je biloprotiv wega. Za sve {to jemar{alauzdizalo donebesa.

P

14

SA LICA MESTA

POKRENUT TOÂKOPORAVKA

ZABELE@ENO U KARA\OR\EVU

re deset i vi{e godina o 1. maju se, u Kara|or|evu, kako nam re~e Milorad Alek-si}, direktor istoimene Turisti~ke agencije, redovno okupqalo i do 15.000 izlet-nika iz Novog Sada, Beograda, Futoga, Ba~ke Palanke, êlareva, Vrbasa, Oxaka,Kule… Za mnoge je to bio prvi prole}ni kamp. Videti i doìveti mnogo toga zani-mqivog i biti vi|en predstavqalo je glavno geslo pohodnika tog mesta raznovrsnelepote i zabavnih sadràja, pa`qivo biranih za sve generacije.Posledwe tri godine za Dan rada u tom malom mestu, poznatom i izvan granica

na{e zemqe po rezidenciji koju su u pro{losti pohodili predsednici mnogih dràva,tradicija se potpuno ugasila. Vojna ustanova „Kara|or|evo” zapala je u velike fi-nansijske neda}e, pa praznik nije organizovano obeleàvan. A kako su centralni do-ga|aj vazda bile kowske trke, qubiteqi tog sporta nisu vi{e bili u prilici da na de-lu vide nadaleko poznata rasna grla vojne ekonomije i ona iz drugih presti`nih voj-vo|anskih ergela.

Minulog praznika, zalagawem Ministarstva odbrane, a osobito ministra ZoranaStankovi}a, ponovo je uspostavqena zlatna nit tradicije. Naime, uz veliki trud orga-nizovano je celodnevno druèwe pra}eno bogatim programom. Ba{ kao nekad, u staradobra vremena. I bilo je odjeka. Prema nekim procenama u Kara|or|evo se za prvomaj-ske praznike iz mnogih mesta slilo vi{e od 4.000 qudi. Da nije bilo oblaka i ki{e,okupilo bi se mnogo vi{e izletnika. Za ovogodi{wi uranak u centralnom parku podig-nuti su {atori, dovu~ene prikolice, rasklopqeni stolovi i stolice. Ro{tiqalo se domile voqe. Mogle su se kupiti i razne |akonije, upravo onako kao na ve}im va{arima.Ponu|ene su i brojne zabavne igre, a kao nezaobilazna atrakcija – celog dana vrteo seringi{pil. Posetioci su mogli da se voze u fijakeru, da razgledaju muzej tamo{we erge-le, da ja{u ponije, da sa pristojne udaqenosti posmatraju visoku divqa~ u lovi{tu.

Glavnu manifestaciju – takmi~ewe u vo`wi zaprega, potom tri galopske i tri ka-sa~ke trke, pomno su pratili ministar odbrane Zoran Stankovi}, sa saradnicima, ina~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, tako|e sa saradni-cima. Ministar Stankovi} najpre je, prema staroj tradiciji, za dva grla odredio imena

Posledwih meseciMinistarstvoodbrane ~ininemale naporekako bi Vojnaustanova„Kara|or|evo”,nakon nekoliko„su{nih” godina,stala na noge ikrenula putemprosperiteta.Jedan od ugaonikanovih zbivawa bioje i prvomajskiuranak, kada jeorganizovan bogati raznovrstanprogram.

Takmi~ewe u vo`wi zaprega plenilo je pa`wu gledalaca

(Nora i Galen), daruju}i im ukrasne prekriva~e, uz ~a{}ewe ra-snih qubimaca kockama {e}era. Kao doga|aj dana ozna~ena je ga-lopska trka na hipodromu „Mladost”, u kojoj su se za pehar Mini-starstva odbrane nadmetala po mnogima najboqa vojvo|anska gr-la.

Ergela u Kara|or|evu u tim trkama, mada bez iskustva, izvoje-vala je dva druga i dva ~etvrta mesta, {to predstavqa vi{e negouspe{an povratak u dru{tvo najboqih.

Ako je suditi po onoj narodnoj da se po jutru dan poznaje, ondaprotekli prvomajski praznici najavquju oporavak velikog proiz-vo|a~a hrane i dobru ovogodi{wu letinu. Nekada su upravo u Ka-ra|or|evu u potpunosti zadovoqavane potrebe Prve armije za po-vr}em i mesom. Zato se od Ministarstva odbrane i o~ekuje da Voj-noj ustanovi „Kara|or|evo” pomogne da pokrene to~ak oporavka irazvoja. Svaki ulog vrati}e se o jeseni, kada se bude prikupila le-tina. Novi tim rukovodioca, koji predvodi major Borivoje Mlade-novi}, direktor VU „Kara|or|evo”, ve} dobija prve bitke. Za tuustanovu budu}nost je upravo po~ela.

Z. PE[I]Snimio R. POPOVI]

Kocka {e}era za budu}eg {ampiona Ukras prvomajskog uranka u Kara|or|evu: Jovana Simona Bo{wak i Sowa Drqa~a iz Mladenova

Posle dugih ki{nih dana prvomajski uranak je mnoge izmamio u prirodu

Sistem odbrane ima 13 vojnodohodovnih ustanova i ~etiri remontna zavoda, koji zapo{qavaju oko 5.500 radnika, od toga je 1.825 prekobrojnih. Imovina im je procewena na 24,5 milijardi dinara. Ukupna potraìvawa su im 1,26 milijardi, a obaveze prema dobavqa~ima i bankama oko 1,8 milijardi dinara. Wihov najve}i problem jeste nedefinisan status. Ne postoji zakonska regulativa za wihovo opstajawe u sistemu odbrane, ali ni regulativa koja bi im omogu}ila samostalnoposlovawe na trì{tu. Transformacija koja je u toku trebalo bi da im pruì mogu}nost za opstanak, uz socijalni program za zbriwavawe vi{ka radnika.

15. maj 2006.16

TEMA

VOJNODOHODOVNE USTANOVE U SISTEMU ODBRANE

KAMEN SPOTICAWA

Do pre 15 godina i raspada onda{we dràve i vojske vojnodohodovneustanove u na{em sistemu odbrane bile su dobrostoje}e i perspektiv-ne firme. Gotovo da nema nikoga u vojsci, a ni izvan we ko ne zna zatehni~ke remontne zavode u â~ku i Kragujevcu ili “Momu Stanojlovi-}a”, za vojne ustanove “Dediwe”, “Taru” ”Kara|or|evo”, “Vrwa~ku Ba-wu”, “Morovi}”, “Moravu“, “Boku”, ali i za vojnogra|evinske ustanove

u Beogradu, Kraqevu ili Vojnoprojektni biro.“Moma Stanojlovi}” je bio sinonim za remont aviona i helikoptera,

~a~anski remonteri bili su finalizatori tenka M-84, ponosa tada{we ar-mije, Kragujev~ani su remontovali municiju svih kalibara, a ustanove uoblasti turisti~ko-ugostiteqskih usluga ~uvale su standard pripadnika voj-ske. Iza vojnogra|evinskih ustanova, koje su se dokazale i u radovima posvetu, ostajali su objekti niskogradwe i visokogradwe, mostovi, tuneli, ~vo-ri{ta veze, objekti posebne namene.

Dobro su poslovale sve do raspada SFRJ, a onda su postale vru} krom-pir koji tvorci reformi u Vojsci prebacuju iz ruke u ruku, znaju}i da }e bezwih biti te{ko, a sa wima mo`da jo{ teè.

PRIVREDNI SUNOVRATUsledio je teàk period za vojnodohodovne ustanove. Propadale su br-

zinom devalvacije dinara i xinovske inflacije, pridizale se sredinom de-vedesetih, kada je uveden “Avramov dinar”, a kompas su po~ele da gube po-~etkom procesa privatizacije u zemqi. Wihove organizacije, suvi{e veza-ne za Vojsku i wen ìro-ra~un, sve teè su poslovale. Nesnalaèwe, luta-we u proizvodnom programu, {to je dovodilo do gubitka motivacije za rad,neodgovornost, svakovrsni java{luk i nebriga zaposlenih, uslovqeni de-valviranom cenom rada, poltronstvo rukovode}ih qudi, pa i kriminal, vo-dili su ih ka privrednom sunovratu, a proces transformacije Vojske poti-snuo ih je na margine. Oni bez kojih se nije moglo postali su balast (sve jemawe posla za wih, jer je buxet restriktivan, a Vojska sve siroma{nija), auvo|ewem PDV-a od januara pro{le godine vezane su im ruke.

Trenutno je poloàj tih preduze}a neodrìv i mora se {to pre na}ineko re{ewe. Ne postoji zakonska regulativa za wihovo opstajawe u siste-mu odbrane, ali ni regulativa koja bi im omogu}ila samostalno poslovawena trì{tu. Nijedna na{a vojna ustanova nema svoj mati~ni broj, PIB, ì-ro-ra~un i nijedna ne moè da bude kurentna na trì{tu, jer prema Zakonuo javnim nabavkama nema mogu}nost da se pojavquje na tenderima. Dok nijeuveden PDV wihovo poslovawe se i tolerisalo, mada je pravno bilo na ru-bu zakonitosti. Kasnije je Ministarstvo finansija zabranilo da onaj ko ni-je privredni subjekt ima ra~un.

Sve te ustanove, me|utim, niko ne moè da presko~i i bezbolno izbri-{e, jer one ~ine veliki i snaàn “blok”. Ima ih u sistemu odbrane 17 – tri-naest vojnodohodovnih ustanova i ~etiri remontna zavoda (koji u tu katego-riju ulaze pre 15 godina). U wima je zaposleno 5.500 radnika. Ili je bartako bilo donedavno, jer se dve ustanove i jedan remontni zavod na terito-riji Crne Gore privatizuju po programu za privatizaciju te republike. To suremontni zavod u Tivtu i dve vojnodohodovne ustanove iz Podgorice – “Lov-}en” i “ Ribnica”. A kakva sudbina ~eka one iz Srbije?

STATUSN E (NE)POZNANICEProces restrukturisawa vojnodohodovnih ustanova zapo~eo je jo{ pro-

{le godine. Odlukom prethodnog ministra odbrane u Sektoru za materijalneresurse formirana je komisija, sa ciqem da se te ustanove transformi{u uprivredne subjekte, ta~nije prevedu u preduze}a (akcionarska ili deoni~ar-

Sa nedavne obustave rada u Kara|or|evu

ska dru{tva) koja bi moglasamostalno da nastupaju natrì{tu. Wihov ve}inskivlasnik bila bi dràva.

Najpre je predlagano dato budu javna preduze}a zapotrebe odbrane, ali kakose po novom Zakonu o predu-ze}ima i privrednim dru-{tvima, 2007. godine ukidajujavna preduze}a, sugerisanoje da vojnodohodovne ustano-ve budu odmah registrovanekao akcionarska dru{tva.

Transformacija tihustanova po~ela je na osno-vu pro{logodi{wih odlukaSaveta ministara i Mini-stra odbrane SCG. Da pod-setimo, formiran je stru~ni tim za restrukturisawe vojnodoho-dovnih ustanova u sistemu odbrane. Zadatak tima bio je da se iz-radi elaborat o transformaciji tih ustanova, a kada je to ura|e-no pokrenuta je inicijativa za dono{ewe odluke Vlade Srbije. In-tenzivno se sara|uje sa Ministarstvom finansija, Ministarstvomprivredei Direkcijom za imovinu Srbije.

Januara ove godine ministar odbrane doneo je dinami~kiplan aktivnosti na realizaciji tih promena, pre svega organiza-cijsko-formacijskih. Trebalo je najpre odrediti kapacitete tihustanova, potom sa~initi sistematizaciju radnih mesta. Nakon to-ga nu`no je da se u saradwi sa Vladom Srbije usvoji socijalni pro-gram i isplati vi{ak radnika. A kona~ni ciq je da se na osnovu to-ga konstitui{u nove jedinice, nove organizacione forme. Sve tepromene jo{ nisu sprovedene do kraja, a kako saznajemo, trebalobi da budu zavr{ene do po~etka juna. Zapelo je zbog socijalnog pro-grama, jer trenutno u srpskom buxetu ne postoji para za te namene,pa se sa mnogo nade o~ekuje najavqeni rebalans.

– Postoje}e vojnodohodovne ustanove, u sada{wem stawu or-ganizacije nikako se ne mogu re{avati po istom principu i ar{i-nu. To {to se zovu vojnodohodovne samo je jedna, ali nedovoqna od-rednica da se wihov status i budu}i poloàj odre|uje planovimaza smawewe brojnog stawa Vojske i MO. Tehni~ki remontni zavodisu institucije koje su sistemu odbrane nesporno potrebne u proce-su svakodnevne tehni~ke podr{ke. Drugo, wihova sada{wa gloma-znost nije rezultat neefikasnosti i neracionalnog prijema radnesnage. Ve} godinama one se osipaju, odlaze im najboqi radnici istru~na lica, i to treba prekinuti sistemskim merama. Su{tinatih mera je da se oni organizaciono restrukturi{u, a brojno sta-we preostalih delova da se prilagodi potrebama Vojske.

Me|utim, iako Vojska godinama nije “uredan nabavqa~ i plati-{a”, usluge koje remontni zavodi svakodnevno izvr{avaju ne moguse podvesti pod usluge kantina, hotelskih kapaciteta ili gra|e-vinskih firmi. To prosto nije mogu}e, jer svako vozilo, helikop-ter, brod ili sredstvo NVO koje se koristi (u kasarni, na poli-gonu, na ve`bi) mora biti tehni~ki ispravno, pouzdano i spremno

za specificiranu namenu. Ukoliko se taj uslov ne zadovoqi, zada-tak koji su dobili remontni zavodi ne}e biti izvr{en – kaè pu-kovnik dr Vlado Radi}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologi-je u Sektoru za materijalne resurse MO.

I pored razlika, sve vojnodohodovne ustanove, budu}a predu-ze}a, bi}e sli~ne u jednom – sve zadatke koje im sistem odbrane bu-de dodeqivao mora}e prioritetno da izvr{avaju, a slobodne ka-pacitete mogu automatski da plasiraju na civilno trì{te i rav-nopravno u~estvuju na konkursima i tenderima.

Pukovnik mr Veselin [pawevi}, na~elnik Uprave za infra-strukturu, ne moè a da ne primeti da se kasni i da je mnogo pre ja-nuara pro{le godine, kada je uveden PDV, trebalo ne{to preduze-ti da te vojnodohodovne ustanove ne do|u u tu najteù situaciju:

– Mi smo intervenisali, pisali, traìli da ustanove ne do|uu situaciju da same sebe “pojedu”. I na kraju se desilo da vi{e ne-maju uposlene kapacitete u Vojsci, a ne mogu da se pojave ni na tr-ì{tu. Ono {to su zaradile to su “pojele” kroz plate, ~ak su po-tro{ile i neke avanse. Slede ro~i{ta, i bog zna {ta jo{.

[pawevi} sumwa da Vlada Republike Srbije ̀ eli takve usta-nove da zadrì u svom vlasni{tvu.

TR E]I NA P REKOBROJN IHU vojnodohodovnim ustanovama i remontnim zavodima zapo-

sleno je 5.500 qudi, od toga je sistematizacijom radnih mesta utvr-|en vi{ak od 1.825 radnika. Po nekim prora~unima u svim tehni~-kim remontnim zavodima prekobrojnih je prose~no vi{e od 50 od-sto, mada pukovnik Radi} kaè da kona~an broj vi{ka zaposlenihjo{ nije utvr|en, jer se iznalazi mogu}nost da na nekim novim pro-gramima, koje su ta preduze}a u me|uvremenu osvojila, ostane od-re|eni broj qudi.

17

CENA KA[WEWA U Vazduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlovi}” kaù da

ih svaki mesec neregulisanog stawa Zavoda dovodi u situa-ciju da gube deset do dvanaest miliona dinara. Imaju}i u vi-du da se to stawe jo{ ne re{ava, tro{kovi se iz meseca umesec uve}avaju. Ako te tro{kove utrostru~imo (jer imamotri zavoda), vi{e od trideset miliona dinara gubi se mese~-no samo po osnovu vi{ka radnika.

Pukovnik dr Vlado Radi}

Bez ”Mominih” remontera se ne moè

Prilikom otpu{tawa zaposlenih primeni}e se sli~ni princi-pi kao u preduze}ima vojne industrije. U wima su se najpre izja{wa-vali po principu dobrovoqnosti i najve}i broj prekobrojnih je pri-hvatio socijalni program koji su ponudili Vlada Republike Srbije iMO. Kriterijumi za smawewe ne}e zavisiti od li~nih, ro|a~kih idrugih interesa, ve} iskqu~ivo od potreba za odre|enom vrstom po-sla i programa koji se mogu plasirati na civilnom trì{tu.

U vojnodohodovnim ustanovama u nadle`nosti Direkcije zaproizvodwu i turizam svaki direktor je napravio novu sistemati-zaciju zaposlenih u “svom dvori{tu” i na osnovu toga do{lo se docifre od 800 qudi u vi{ku.

– Na teritoriji Srbije ta brojka iznosi 683. Po~etni krite-rijum za sistematizaciju bio je da se za tehnolo{ki vi{ak progla-se svi oni {to su primali plate u garnizonima i objektima koji suuga{eni ili }e se ugasiti na osnovu organizacijsko-formacijskihpromena u sistemu odbrane – kaè potpukovnik mr Safet Murato-vi}, zastupnik direktora te direkcije.

Direkcija za gra|evin-ski inèwering tako|e jepredloìla koliko qudi tre-ba da ode iz tih dohodovnihustanova. Pukovnik mr MiroGobovi}, na~elnik te direk-cije, isti~e da je od 1.038 za-poslenih 405 u vi{ku, a odtoga se u VGU “Kraqevo” svih290 zaposlenih izjasnilo daèli da ode uz otpremninu,{to zna~i da }e ta ustanovabiti uga{ena. I radnici

imaju svoju logiku: na taj na~in bi}e im omogu}eno da uz odre|enunadoknadu budu na birou rada jo{ dve godine.

Pukovnik Gobovi} smatra da svih 60 qudi iz Vojnoprojektnogbiroa imaju realne {anse da ostanu na svojim radnim mestima.Sli~no je i sa zaposlenima u Vojnoj ustanovi „Beograd-2”, koja jezaduèna za odràvawe zgrada (uglavnom vojnih, ali i civilnih) iima oko 800 ugovora na trì{tu, dok Vojnogra|evinska ustanova“Beograd” ima uslova da opstane samo ako smawi broj zaposlenihza oko 50 odsto.

RASTU]A DUGOVAWAUkupna potraìvawa vojnodohodovnih ustanova prema Mini-

starstvu odbrane i drugim subjektima iznose 1,26 milijardi dina-ra, a obaveze prema dobavqa~ima i bankama su oko 1,8 milijardi.Razlika od 600 miliona jeste gubitak koji mora da se nadoknadiili razre{i na neki na~in.

Na neslavnom prvom mestu liste najve}ih vojnih gubita{a jeVojna ustanova “Kara|or|evo”. Ni duga tradicija od skoro osam de-cenija postojawa, niti idealne predispozicije za poqoprivrednuproizvodwu i preradu, lovstvo, {umarstvo, ugostiteqstvo i turi-

zam, nisu mogli da sa~uvajuod postepenog uru{avawa tonekad uzorno poqoprivred-no dobro. Propadawu su ku-movali i qudi koji su ustano-vom rukovodili. Iako raspo-laù sa oko 4.620 hektaraobradivog zemqi{ta, 4.000hektara {ume, 2.500 gra|e-vinskih objekata, iako jeukupna kwigovodstvena vred-nost kapitala procewena naoko 10 milijardi dinara, ka-paciteti se ve} godinama ko-riste u proseku jedva 20 do40 odsto, a ukupan dug iznosi300 miliona dinara.

TEMA

18

PERSPEKTIVA – Rizikujem da me neko optuì da mo`da ho}u da sahra-

nim vojnogra|evinske ustanove. Ali èlim da budem realan iqudima predo~im istinu. Prosek starosti zaposlenih u timustanovama je ve}i od 43 godine, prosek starosti ma{ina je22 godine, plate su znatno ispod republi~kog proseka i, nakraju, ~ak se i taj minimum ne prima, nego kasni. Niko ne}e dase javi na konkurs za prijem radnika, jer ne èli da radi zaplatu od 8.000 do 10.000 dinara. Gde je tu perspektiva – pi-ta se pukovnik mr Veselin [pawevi}.

MASTER-PLAN U toku je izrada Generalnog plana otu|ewa vi{ka nepo-

kretnosti koje koristi VSCG, tzv. Master-plana. To su nepo-kretnosti koje je Savet za nepokretnost pri General{tabuproglasio za neperspektivne. Plan je preko Direkcije zaimovinu Republike Srbije dostavqen Vladi Republike Sr-bije, koja bi trebalo da ga usvoji do kraja maja. Na osnovutako dobijenih sredstava finansirala bi se reforma si-stema odbrane, za koju je potrebno izdvojiti znatna sredst-va. Uprava za infrastrukturu je ministru odbrane predlo-ìla da od svih organizacionih jedinica MO zatraì pro-cenu ko{tawa reforme, na osnovu ~ega bi se odredila imo-vina neophodna za weno sprovo|ewe i to predo~ilo Vladi.Na taj na~in bi se spre~ilo oduzimawe nepokretnosti kojekoristi Vojska SCG bez naknade.

Pukovnici mr Veselin [pawevi}

i mr Miro Gobovi}

Stanove na Beànijskoj kosi grade vojnigra|evinari

Potpukovnik Muratovi}, ipak, smatra da Kara|or|evo ima{ansu da opstane:

– Ako bi vlada Republike Srbije prihvatila otpis dugova pre-ma dràvnim institucijama, ako bi se povezao radni sta` i upla-tili neispla}eni porezi i doprinosi, “Kara|or|evo” bi moglo dastane na svoje noge vrlo brzo, u roku od dve godine. Da bi u nared-nom periodu poslovalo u skladu sa trì{nim principima, ono semora racionalizovati, odnosno, smawiti za 273 prekobrojna rad-nika od 420. Ura|en je program stabilizacije i razvoja, dovedenisu novi qudi, a otpustom vi{ka i formirawem novog privrednogdru{tva „Kara|or|evo” }e automatski mo}i da servisira svoje za-rade i potrebe sistema odbrane. Formirana je i komisija za ras-hodovawe neispravnih sredstva starijih od 10 do 15 godina i zaselekciju stoke, odnosno izdvajawe one koja je perspektivna.

Veliki gubita{ je i pomenuta Vojnogra|evinska ustanova “Kra-qevo”, u kojoj radnici nisu primili platu ve} 13 meseci. Nemajuposla, jer vojska u svom buxetu ima sve mawe i mawe sredstava zate namene. âk i kada bi dobili posao, a bilo je takvih prilika, utolikoj su dubiozi da bi im trebalo ~etiri do pet plata kako bi sepokrenuli iz mrtvila. Sem toga, sve pare koje dobijaju avansno“progutaju” bankarski ra~uni. Sve se to de{ava i pored toga {toim je data posledwa slamka spasa – odlukom ministra vojnogra|e-vinske ustanove mogu dobiti posao neposrednom pogodbom, zna~idirektno, i ne moraju da po{tuju Zakon o javnim nabavkama.

Kod vojnogra|evinskih ustanova imovina je, sre}om, mnogovrednija od duga, pa se on moè kompenzovati. Wihova kwigovod-stvena vrednost procewena je na 140 miliona evra.

ARGUM ENTI ZA OPSTANAKSa najvi{e optimizma u budu}nost gleda potpukovnik Murato-

vi}, jer vojnodohodovne ustanove kojima on rukovodi imaju najvi{eizgleda da posle konsolidacije i prelaska na nov oblik poslovawa

po~nu da donose i prihod.Nastajale su u proteklim go-dinama kako bi pripadnici-ma Vojske bilo omogu}eno dasa svojom porodicom mogu daodu na odmor po regresira-nim cenama, da kupe unifor-mu, da imaju sme{taj u sama~-kom hotelu pod povoqnimuslovima, jednostavno, kakobi se smawila izdvajawa izwegovih li~nih primawa.

Nekada su kapaciteti voj-nih hotela 90–95 odsto bilipopuweni pripadnicima Voj-ske. Taj broj je zbog wihovogniskog ìvotnog standardaspao na svega desetak odsto.Danas, vojne ustanove “Mo-

rovi}” i “Tara” odli~no posluju, „Vrwa~ka Bawa” je za prvomajskepraznike bila popuwena sa 100 odsto kapaciteta, {to se nijeodavno desilo, “Dediwe” nije imalo gubitaka, a finansijski poka-zateqi govore da je nedavno i “Kara|or|evo” dobilo {ok-terapi-ju. Ugostiteqstvo te ustanove je tokom prvomajskog uranka ostvari-lo ve}i prihod nego za celu pro{lu godinu. Sa turisti~kom agenci-jom “Kara|or|evo” iz Novog Sada zakqu~en je ugovor o jednodnev-nom izletu u Kara|or|evo za 10.000 u~enika osnovnih {kola i de-ce pred{kolskog uzrasta.

– Na{i objekti su po~eli veoma dobro da rade. Aktiviralismo odre|ena sredstva i moèmo da kaèmo da smo uspeli zahva-quju}i sajmu turizam odrànom od 19. do 23. aprila u Beogradu.Vojni {tand bio je veoma pose}en i na wemu su jedinstveno nastu-pile sve na{e ustanove. Zakqu~ili smo mnoge ugovore i popunilikapacitete. Sada smo preokupirani pripremama za letwu sezonu ijedni drugima pomaèmo u realizaciji tih zadataka. Da bi “Valda-nos” spremno do~ekao leto, „Tara” im je pozajmila dva miliona di-nara, a za prvomajski uranak „Kara|or|evu” su ostale ustanovepomogle u radnoj snazi.

Hotel “Breza” bi trebalo da se gasifikuje, i ako se to uradiu{tedeli bismo na godi{wem novu 14 miliona dinara. Ove godinesu zaposleni u VU “Tara” uloìli oko milion evra vlastitih sred-stava kako bi preuredili hotel “Omorika”.

Muratovi} i wegove kolege imaju jo{ planova. – Moèmo po povoqnim cenama da izdajemo apartmane koji

su autenti~ni kao u Titovo vreme, na primer, u vili “Srna” u Mo-rovi}u, èlimo da oìvimo lovstvo i diplomatski lov, da privu~e-mo strane partnere koji sada odlaze u druge zemqe. Planiramo ta-ko|e da sredimo hotel „Bristol” i komercijalizujemo ga kako bi uwemu odsedale brojne strane delegacije koje pose}uju na{u zemqu,te da pored restorana “Kneèv lad”, uz mala ulagawa, aktiviramozapu{teni bazen.

Problem im predstavqaju sama~ki hoteli koji su postali so-cijalna kategorija, jer se u wima zbriwavaju porodice pripadnikaVojske izbeglih sa prostora biv{e SFRJ, i besperspektivne eko-nomije i kantine u uga{enim garnizonima.

– Imamo vi{e od 1.400 objekata na teritoriji SCG i wihovaje vrednost velika. Ne}emo dozvoliti da odu iz sistema odbraneza male pare. Predloìli smo da se nerentabilne ekonomije pri-vatizuju i prodaju. Naveli smo u na{im elaboratima svaki objekatkoji je nerentabilan i koji treba da se ustupi Fondu za reformusistem odbrane preko Direkcije za imovinu Vlade Republike Sr-bije. Nameravamo da u narednom periodu, kada se sprovede tran-sformacija, ustanove razdvojimo po delatnostima. Tako bi se jed-na ustanova bavila odmorom i rekreacijom, druga sama~kim sme-{tajem, tre}a odevawem… Tako }emo automatski mo}i da odstra-nimo nelikvidna preduze}e koja }e i}i u proces privatizacije.

Muratovi} smatra da ne treba gasiti ono {to dobro posluje,kao {to su uradile neke zemqe u tranziciji, a onda su to kasnijeskupo pla}ale. Dakle, jedan od argumenata za opstanak jeste i cena.

19

Fot

o

Potpukovnik mr Safet Muratovi}

Jedinstveno i solidarno nastupaju na trì{tu:vojni kompleks u Valdanostu

– Ako na{a zemqa teì severnoatlantskim integracijama iako }emo slati odre|eni kontingent qudi u mirovne operacije, ne-ka to bude jedan ili dva bataqona, mi smo, prema standardima Na-toa, du`ni da im obezbedimo pripremu u trajawu od 60 dana i istotoliko vremena za oporavak posle mirovne operacije. Taj opora-vak koristili bismo u na{im objektima po ceni od 15 evra dnevno,dok bi u civilnim objektima minimalna cena iznosila 80 do 100evra. Samo na taj na~in bi godi{we u buxetu Vojske ostajalo {estmiliona evra – nagla{ava on.

A koji su argumenti remontera? Vojska raspolaè vrlo {iro-kim dijapazonom sredstava NVO. Ona su razli~itih godina staro-sti, razli~itih generacija i stepena sloènosti. Nekim su rokoviupotrebe istekli, neki su progla{eni vi{kovima ili su neperspek-tivni, neke nije racionalno odràvati u tehni~kom stawu, ali jenepobitno da }e ta sredstva i daqe morati da se koriste i da }esvakodnevno da se iskazuju zahtevi za wihovo odràvawe.

– Trenutno stawe kapaciteta, kadrovskih i materijalnih po-tencijala remontnih zavoda samo je odraz ukupne situacije i nedo-statka finansijskih sredstava za realizaciju planova wihove kon-solidacije. Ali oni su osposobqeni da izvr{avaju specifi~neusluge, raspolaù specifi~nim tehnologijama i znawima, posedujuiskustvo sticano decenijama, pa je potpuno iluzorno govoriti o to-me da takvi kapaciteti postoje paralelno u dru{tvu. Niti je cenarada, niti iskustvo a posebno ne znawe privatnih i dru{tveno-dr-àvnih firmi prepoznato u posledwih 30 godina kada je re~ o odr-àvawu sredstava NVO, pa nema logike o tome govoriti ni danas.Najve}a wihova prednost je cena radnog ~asa sa kojim se ulazi uugovor sa remontnim zavodima, vreme ~ekawa na naplatu ra~unaposle zavr{etka posla, te wihova spremnost da se trenutno uputeu neku jedinicu ili ustanovu. To se od privatnih ili dràvnih pred-uze}a nikada ne moè o~ekivati.

Najve}i broj trenutno zaposlenih radnika u remontnim zavo-dima {kolovan je i osposobqen za najve}i nivo odràvawa i re-mont u Vojsci – generalni remont, modifikaciju, modernizacije,

itd. To se od drugih privrednih subjekata u dru{tvu ne moè o~eki-vati, bar ne u periodu koji se meri godinama. Sem toga, remontnizavodi imaju mogu}nost da se osamostaqewem, tj. prelaskom u pri-vredna dru{tva izdvoje kao nezavisni subjekti, sposobni da rade izara|uju. Mogu da se pojavquju na tenderima i dopunskim aktivno-stima ostvaruju prihode koje }e tro{iti prema ostvarenim rezul-tatima i namerama. Mogu da se pozicioniraju na onaj deo trì{tana kome }e kvalitetom, cenom i brzinom biti konkurentni na ci-vilnom delu trì{ta, a na kome sada ne mogu da nastupaju - smatrapukovnik Radi}.

Aduti za opstanak vojnih gra|evinara su wihove reference.Pukovnik Gobovi} isti~e da su to niskogradwa, visokogradwa, iz-rada mostova, tunela, i dr. Kad postanu preduze}a te ustanove mo-}i }e da izvode radove i u inostranstvu. Aktuelni su neki posloviu Alìru i Iranu. Do sada su mogle da se pojave na inostranom tr-ì{tu samo preko ustanova saveznog nivoa, kao {to je SDPR.

– Stru~waci smo za gradwu ~vori{ta veze, specijalnih obje-kata, objekata posebne namene. I pitawe je da li moè sutra da sena|e neka civilna gra|evinska firma koja }e za potrebe Vojske toda gradi. Pod kakvim uslovima }e neka civilna firma oti}i naCer, ili Kopaonik, ili neku ~uku da izgradi takav objekat? U Evro-pi, pored nas, postoji jo{ samo nekoliko preduze}a koja mogu daizgrade Faradejev kavez, na primer – kaè pukovnik Gobovi}.

P RI VATI ZAC IJA – O privatizaciji, bar za sada, nema govora. Ona moè da

usledi u narednoj fazi transformacije vojnodohodovnih ustanova,tek za dve do tri godine, ako se identifikuju zainteresovane firme.Ali, wihova sudbina posle dobijawa sopstvenog mati~nog broja, sop-stvenog PIB-a ili upisa u registar kao nezavisnih privrednih su-bjekata nije toliko crna da bi se radnici i rukovodstvo tih zavodabojali. Jedino {to u ovoj situaciji ne smeju da dozvole jeste da u è-qi da im bude boqe, da rade i zara|uju – ne izgore! – isti~e Radi},a potpukovnik Muratovi} dodaje:

– Nisam ja protiv procesa privatizacije, to je te`wa svihdru{tava, ali bilo bi {teta da se privatizuju jedna „Omorika”ili „Breza”, koje }e biti isplative i potrebne sistemu odbrane.

– Treba spasavati ono {to se moè spasiti, makar i priva-tizacijom – kategori~an je pukovnik [pawevi}. – Mi bukvalno jo{lutamo kada je re~ o pitawu statusa i jo{ uvek se ne zna {ta }e bi-ti sa na{im ustanovama i qudima koji su zaposleni u wima. Da li}e opstati ili ne}e i u koji oblik }e se pretvoriti. Taj proces dugotraje, skoro godinu i po, i meni se ~ini da ta neizvesnost pogodujeda se firme same od sebe ospu i raspadnu, kao {to se desilo „Lov-}enu” i „Kraqevu”. Isto tako, mnogi misle da }e dobiti posao kadpostanu privredno dru{tvo i budu u vlasti dràve. ̂ ak i ako se todesi mora}e da idu na tendere kao i svi ostali, a pitawe je da li}e mo}i da opstanu ovakvi kakvi jesu ako se u me|uvremenu radi-kalno ne smawe. Jednostavno }e nakon nekoliko meseci oti}i podste~aj, jer imaju mnogo zaposlenih i nepovoqan odnos proizvodnei neproizvodne snage – nagla{ava on.

A {ta se moè spasti pokaza}e vreme, mada mnogo toga zavi-si od konkretnih poteza nadle`nih dràvnih organa.

Mira [VEDI]

15. maj 2006.20

SOCIJALNI PROGRAM Socijalni program za prekobrojne u vojnodohodovnim

ustanovama finansira}e Ministarstvo finansija Republi-ke Srbije, zajedno sa Ministarstvom za rad, zapo{qavawei socijalnu politiku i Ministarstvom odbrane. Napravqe-na su i dva prora~una o “teìni” tih socijalnih program.Prema prvom, ukoliko se radnicima isplati 12 bruto platabi}e potrebno {eststo miliona dinara, a ako bi se ra~una-lo 200 evra po godini staà ({to je radnicima prihvatqi-vije), cifra bi bila ve}a – iznosila bi sedamsto pedesetmiliona dinara. Ostaje da se vidi za koju soluciju }e se Vla-da opredeliti.

Remonst municije - takvi kapaciteti ne postojeparalelno u dru{tvu

Unapre|ewe rada i sagledavawe sta-wa morala u komandama, jedinicama i usta-novama Vojske Srbije i Crne Gore bila jetema radnog sastanka koji je 25. i 26. apri-la 2006. godine odràn u Komandi Kopne-nih snaga u Ni{u i bazi ”Grli}”.

Osim sagledavawa pokazateqa stawamorala VSCG, posebno ~inilaca koji nega-tivno uti~u na tu va`nu odliku svake vojske,razgovaralo se o preduzimawu mera za una-pre|ewe kvaliteta rada organa za moral ipsihologa, o odràvawu i razvijawu mora-la pripadnika Vojske u savremenim uslovi-ma i unapre|ewu kvaliteta moralno-psiho-lo{kih priprema sastava u izvr{avawu za-dataka u KZB i na administrativnoj linijisa Kosovom i Metohijom.

U~esnici sastanka ukazali su na aktu-elne pote{ko}e u sprovo|ewu informativ-ne i kulturnih delatnosti, negovawu i raz-vijawu tradicija i verskih pitawa, ali i naprobleme u radu i preduzimawu mera zaunapre|ivawe rada psihologa.

Na kraju dvodnevnog sastanka zakqu~e-no je da je moral osnovni izvor snage VojskeSCG i strate{ki vaàn za wenu borbenu go-tovost. U procesu reformi sistema odbra-ne SCG, organi za moralno-psiholo{koobezbe|ewe, po svojoj intelektualnoj snazi,prirodi svoga posla, ukupnoj organizovano-sti i savremenom na~inu gledawa na aktu-elne probleme, sna`na su podr{ka i va`niu~esnici u reformi sistema odbrane i Voj-ske Srbije i Crne Gore.

Na~elnici odseka za moral i psiholo-zi koordinatori podràli su organizacij-sko-mobilizacijske promene, reformu si-stema odbrane i Vojske SCG i istakli zna~ajodgovaraju}eg regulisawa statusa organa zamoral u budu}im promewenim uslovima, alii potrebu vo|ewa i {kolovawa kadra za tedu`nosti.

S. LU@NIK

KOMPLETNA USLUGAU JEDNOM DANU

Le~ewe civilnih osiguranika na VMA

Radni sastanak organaza moral i psihologaVSCG

IZVORSNAGEU procesu reforme sistemaodbrane SCG, organi zamoralno-psiholo{koobezbe|ewe, po svojojintelektualnoj snazi, prirodi posla, ukupnojorganizovanosti isavremenom na~inu gledawana aktuelne probleme, sna`nasu podr{ka i va`ni u~esnici ureformi sistema odbrane iVojske Srbije i Crne Gore

Od 3. maja ove godine Vojnomedicinska akademija radi za sve gra|ane na{e zemqe 24 sata dnevno, rekao je, izme|u ostalog, na~elnik VMAgeneral-major prof. dr Miodrag Jevti} na konferencije za novinare odrànoj 9. maja, na kojoj su govorili i direktorka Republi~kog zdravstvenog fonda Svetlana Vukajlovi}, direktor rudarskog basena “Kolubara” Dragan Tomi} i najbliì saradnici na~elnika VMA.

DOGA\AJI

21

Tom prilikom general Jevti} je istakaoda se Dijagnosti~ko-poliklini~ki cen-tar VMA, koji je oformqen krajem2005. godine, od po~etka maja ove go-dine svakog radnog dana od 7.30 do

19.30 nalazi na raspolagawu svim gra|ani-ma. To zna~i da, sa propisno overenim upu-tom nadle`nog fonda, odnosno “li~nom par-ticipacijom” po komercijalnim cenama, pa-cijenti svakodnevno mogu dobiti usluge iz 25specijalnosti i supspecijalnosti, uz mogu}-nost zakazivawa pregleda i izbora lekara.Za vreme vikenda gra|anima }e na raspola-gawu biti deùrne slu`be Hitne pomo}i iTrauma-centar.

Kako pomenuti centar pruà jedinstve-nu mogu}nost da se pod jednim krovom u jed-nom danu dobije kompletna zdravstvenausluga sa jasnim smernicama za daqe le~e-we, ambulantno ili u klini~kim uslovima,dnevno se u wemu zbriwava oko 93 postosvih pacijenata koji dolaze na VMA.

Direktorka Republi~kog zdravstvenogfonda Svetlana Vukajlovi} istakla je da i ucivilnom zdravstvu rade podjednako dobristru~waci, samo {to imaju mnogo vi{e pa-cijenata, {to je jedan od razloga za intenzi-virawe saradwe sa VMA. Ona je rekla da jetrenutno Vojnomedicinska akademija dostup-na civilnim pacijentima prvenstveno uoblasti kardiovaskularnih intervencija,tako da se pacijenti koji se nalaze na listi~ekawa za neku od tih intervencija mogu ob-ratiti nadle`noj filijali sa zahtevom dabudu upu}eni u VMA, a postignut je i dogovor

da oko sto civilnih osiguranika, kojima jeneophodna operacija karcinoma plu}a, moguda budu zbrinuti u toj vojnoj ustanovi.

Na Vojnomedicinskoj akademiji, semmogu}nosti obavqawa specijalisti~kih pre-gleda, pruà se mogu}nost obavqawa kom-pletnih sistematskih pregleda kolektiva, abroju od oko 35 radnih organizacija koje ve}imaju sklopqene ugovore sa VMA za pruà-we usluga tog tipa, pridruìo se i poslovnisistem “Kolubara”. Naime, prema ugovorukoji je u ime tog rudarskog basena potpisaodirektor Dragan Tomi}, oko 15.000 radnikatog sistema obavqa}e sistematske pregledeu VMA, gde }e biti zbriwavani i, u slu~ajupotrebe, hospitalizovani.

Na konferenciji za novinare bilo jere~i i o najnovijim dostignu}ima Vojnome-dicinske akademije u terapijskoj primenimati~nih }elija kod najteìh bolesnika, anajavqena je i zavr{na ve`ba 89. klase[kole rezervnih oficira sanitetske slu-`be i 88. klase [kolskog centra Veteri-narske slu`be 12. maja u Novom Sadu. Nave`bi }e biti uve`bavana hipoteti~ka sa-nitetska podr{ka odreda VSCG u mirovnojmisiji UN, a saop{tavawe i rukovo|ewe }ese odvijati na srpskom i engleskom jeziku.Ve`ba }e jednim delom imati regionalni ka-rakter, po{to }e u woj u~estvovati sanitet-ske slu`be Ma|arske i Rumunije, a, prvi putna na{im ve`bama, u operacionoj sali bi-}e primewen rad “uìvo”, {to podrazumevastvarne operacije u poqskoj bolnici.

S. SAVI]

22 15. maj 2006.

OSVRT

OSV A J A W E P I RA M ID E

PROFESIONALIZACIJA VOJSKE POD LUPOM

Usvajawem Kriterijuma za profesionalnu vojnuslu`bu, po modelu postepenih promena u oblastiupravqawa qudskim resursima, zakora~ilo se na

put planirawa kadrovske piramide Vojske ipredvi|awa karijere oficira i podoficira,

{to je osnovni zahtev profesionalizacije

Po{to je osposobqavawe za vojnu de-latnost skupo i dugotrajno, a s gubit-kom zaposlewa stare{ine naj~e{}eostaju i bez zanimawa, nejasno}e utuma~ewu i primeni Kriterijuma za

profesionalnu vojnu slu`bu mogu biti po-gubne i za sistem i za pojedinca. [ta tozna~i? Na osnovu kriterijuma profesio-nalizacije vojna lica se rangiraju premakvalitetu. Potom se otpust vi{ka vojnogkadra, shodno projektovanom modelu,strukturi i brojnoj veli~ini Vojske, izvo-di po formiranim rang-listama perspek-tivnosti. To ne zna~i, naime, da su Krite-rijumi odlu~uju}i za izlazak iz vojne slu-`be, ve} pre podr{ka nadle`nima u odlu-~ivawu. Ne mora biti uspe{an svaki po-ku{aj da se pojedinac svrsta u predvi|enustatistiku ili broj~ano izraze wegoveosobine.

Kriterijumima za profesionalnu voj-nu slu`bu se najpre obezbe|uje da u siste-mu odbrane ostanu zdrave stare{ine, od-govaraju}eg obrazovawa i stru~nosti, spo-sobne da odgovore novim misijama i zada-cima Vojske.

Uspeh koji su oficiri i podoficiripostigli tokom osnovnog ili posledi-plomskog {kolovawa i usavr{avawa je-ste pomo}ni pokazateq kvaliteta. On,me|utim, visoko korelira sa prakti~nimrezultatima rada, te stoga u ukupnomvrednovawu nosi oko 30 odsto bodova.Na taj na~in se stimuli{e obrazovawestare{ina kao logi~na pretpostavka zanapredovawe u karijeri. Planirano je idodatno poo{travawe tog kriterijumakako bi se jo{ preciznije iskazala raz-

likaizme|upodjednakouspe{nih voj-nih lica.

Slu`bena ocena,kao prosek subjektivnih mi-{qewa o poslovnim i stru~nimdometima profesionalnih vojnika, uukupnom zbiru bodova u~estvuje tako|e saoko 30 odsto. Takav model doprinosiobjektivnosti rang-lista, a elimini{e do-sada{we propuste u ocewivawu stare{i-na. Pa`qiva analiza Kriterijuma pokazu-je da se bodovawem pojedinih slu`benihocena oslikavaju ~ak i minimalne razlike

me|u oficirima i podoficirima u okviruiste vrednosne kategorije. Uz to, uvaàva-wem prakti~nih rezultata rada, prevazi-|ena je i ozbiqna kritika kriterijumaprofesionalizacije da favorizuju onestare{ine koje su se godinama usavr{ava-le ili {kolovale, dok su im kolege oba-vqale zadatke u jedinicama i ustanovamaVojske.

Po Kriterijumima za profesionalnuvojnu slu`bu znatno mawe se vrednuje

broj preme{taja vojnih lica i du-`nosti koje obavqaju, u odnosu

na uspeh tokom {kolovawa ipostignute slu`bene ocene.

Ti elementi predsta-vqaju trenutno stawe ipromenqivu kategoriju

koja zavisi od potreba Voj-ske. Nije se retko de{ava-lo da su pojedine stare{i-ne prekomandovane, posta-vqene na nove du`nosti ili

poslate na {kolovawe, jernisu uspe{no izvr{avale za-

datke. No, nesporno je da zbogradnog iskustva vaqa uvaàvati

i takve uslove kada se vrednujuoficiri i podoficiri. Tek kada se osavremeni Kadrovski in-

formacioni sistem bi}e posebno bodova-ne stare{ine na komandnim i upravnimdu`nostima, jer su osnovni nosioci bor-bene gotovosti Vojske. Na sli~an na~in }ese vrednovati i nau~na ili nastavna zva-wa vojnih lica. U tom segmentu }e se do ju-na 2006. godine doraditi kriterijumiprofesionalizacije, a podaci aùrirati

Ilustrovao Nikola OTA[

23

Na vojnom aerodromu u Ni{u

PREMINUO VOJNIKU 161. vazduhoplovnoj bazi u Ni{u, 5. maja oko 24 ~asa, preminuo je vojnik

Bojan (Neboj{e) Jovanovi}, na sluèwu vojnog roka u toj jedinici.Oko 23 ~asa, za vreme no}nog odmora, vojniku Jovanovi}u je pozlilo u krevetu.

Prisutni vojnici u spavaonici odmah su reagovali i obavestili deùrnog oficira.Na lice mesta ubrzo je do{ao i deùrni bolni~ar ni{kog aerodroma koji je konsta-tovao da Jovanovi} nema pritisak ni puls i poku{ao da mu ukaè prvu pomo}. Oko23,15 ~asova Jovanovi} je vozilom preba~en u Vojnu bolnicu Ni{, gde su lekari nainternom i hirur{kom odeqewu poku{ali reanimaciju koja nije dala rezultate.Oko 24 ~asa konstatovali su smrt.

Po odobrewu istra`nog sudije uvi|aj je izvr{ila vojna policija, a na osnovuprikupqenih izjava lekara, o~evidaca i predmeta prona|enih u spavaonici i orma-ri}u vojnika Jovanovi}a, zakqu~ili su da nema tragova nasilne smrti.

Posle obdukcije izvr{ene u Klini~kom centru u Ni{u, istra`ni sudija IvanBulatovi} saop{tio je da je vojnik Bojan Jovanovi} ”preminuo usled udu{ewa”.

– Prema preliminarnim rezultatima obdukcije, vojnik Jovanovi} preminio jena ni{kom aerodromu usled udu{ewa prouzrokovanog prevelikim udisajem povra-}anog èluda~nog sadràja. Razlozi povra}awa bi}e naknadno utvr|eni laborato-rijskim i toksikolo{kim analizama - rekao je Bulatovi} i dodao da }e rezultatitih analiza biti gotovi za desetak dana.

Vojnik Jovanovi} ro|en je 26. marta 1979. godine u selu Li~je, op{tina GaxinHan. Na odsluèwe vojnog roka do{ao je 1. decembra 2005. godine iz Nema~ke (Ham-burg), gde ima suprugu i dete. O smrti vojnika Jovanovi}a obave{ten je wegov otackoji stanuje u Ni{u.

U saobra}ajnoj nesre}i kod Gorweg Milanovca

POGINULA DVA PRIPADNIKA VOJSKE U te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila 25. aprila oko 00,15 ~asova

kod sela Reqinci, op{tina Gorwi Milanovac, smrtno su stradali zastavnik prveklase Mom~ilo Aleksi} i stariji vodnik Goran Vukan iz jedinice veze, a te{ke tele-sne povrede zadobio je potpukovnik Rajko Naprta, koji je upravqao privatnim put-ni~kim vozilom.

Do udesa je do{lo kada se, zbog za sada nepoznatih razloga, zapalio kamionkoji se iz suprotnog pravca kretao u susret vozilu, u kome su se nalazili pripadni-ci Vojske. Voza~ je pre sudara isko~io iz zapaqenog kamiona, koji je zatim bez kon-trole udario u vozilo.

Pomen pukovniku pilotu Milenku Pavlovi}u

HRABRI KOMANDANT “VITEZOVA”U Vaqevu je 4. maja obeleèna sedma godi{wica pogibije pukovnika pilota Mi-

lenka Pavlovi}a, komandanta popularnih “Vitezova” koji su proslavili 204. lo-va~ki avijacijski puk RV i PVO.

U anale na{eg vazduhoplovstva zauvek je zabeleèn taj dan 1999. godine, kadaje pukovnik Pavlovi} poleteo na svoj posledwi borbeni zadatak za vreme agresijeNatoa na na{u zemqu. U borbi sa znatno mo}nijim snagama Alijanse na nebu iznadsvog zavi~aja (ro|en je u selu Gorwe Crniqevo, op{tina Ose~ina), MiG-29 kojim jeupravqao pogo|en je raketom vazduh-vazduh i, pretvoren u buktiwu, sru{io se u seluBuja~i} kod Vaqeva.

U okviru programa obeleàvawa wegove pogibije, najpre je Miroslav Vukovi},predsednik op{tine Vaqevo, sa saradnicima, primio roditeqe i porodicu tragi~-no nastradalog pilota, a zatim su na spomen-obele`ja u selu Buja~i} i Vaqevu polo-èni venci i cve}e.

U~enici Vaqevske gimnazije i Muzi~ke {kole “@ivorad Grbi}” izveli su prigo-dan umetni~ki program, a na stazi od Uba do Vaqeva odràna je tradicionalnaatletska trka “Memorijal pukovnika Milenka Pavlovi}a”.

Uspomene na hrabrog oficira evocirao je sada{wi komandant “Vitezova” pot-pukovnik Milosav Miqanovi}, istakav{i da je pukovnik Pavlovi} bio oli~ewe vr-hunskog pilota i neustra{ivog komandanta. D. S.

iz realnog sistema. Veruje se da to ne}eizazvati zna~ajnije promene na rang-li-stama, ve} samo doprineti da se izdvojenajkvalitetnije stare{ine.

Znawe svetskih jezika nikako nijeopredequju}i uslov za vojnu profesiju, pau Kriterijumima nosi svega po jedan poen.Ipak, nastojawe Vojske da se ukqu~i uevroatlantske bezbednosne integracijename}e potrebu da stare{ine ovladaju itim ve{tinama. U periodu do 2007. godineprofesionalni vojnici }e imati prilikuda pod jednakim uslovima nau~e neke odsvetskih jezika, a potom }e se ocewivatiwihovo znawe.

Prijem u profesionalnu vojnu slu-`bu posle zavr{etka vojne {kole stare-{inama donosi dodatnih pet bodova. Iakose moè tuma~iti i kao socijalni elementKriterijuma, zbog ograni~enih mogu}nostivojnih lica da zasnuju radni odnos van si-stema odbrane, taj uslov pre uvaàva spe-cifi~ne vojne sposobnosti koje se ne moguste}i {kolovawem u gra|anstvu.

Na~in na koji se prema kriterijumi-ma profesionalizacije boduju godine sta-rosti vojnih lica osmi{qen je zarad po-stepenog i planskog podmla|ivawa kadra.Prose~ne godine starosti za svaki ~in iz-ra~unate su na osnovu vaè}e zakonske re-gulative o vremenu koje stare{ine trebada provedu u odre|enom ~inu, odstupawausled vanrednih unapre|ewa ili stupawau Vojsku posle zavr{enih civilnih fakul-teta. Uvaàvao se i predlog nadle`nih oukidawu ~ina kapetana prve klase, te poo-{travawu uslova za dobijawe majorskog ivi{ih ~inova. Umawewe od 1,25 bodova zasvaku navr{enu godinu ìvota vi{e odpredvi|enih godina starosti uvedeno jeradi lak{e ra~unice, mada psiholo{kideluje frustriraju}e.

Opre~na mi{qewa izazvalo je iopredeqewe da se prema Kriterijumima nerangiraju generali i admirali, potporu~-nici i vodnici. Odgovor na tu nedoumicu jelogi~an – stare{ine na po~etnim du`no-stima u sistem odbrane ulaze na osnovuuspeha i afiniteta izraènih tokom {ko-lovawa, a u najvi{e ~inove unapre|iva}ese samo najboqe vrednovani pukovnici.Kako su kriterijumi profesionalizacijejavni i dostupni svima, jer su pretposta-vqene stare{ine du`ne da rezultate sarang-lista saop{te linijom komandovawapot~iwenima, eventualne izmene ili ne-ta~ne podatke potrebno je pravovremenoprijaviti personalnom organu jedinice.

Pristrasnost u vrednovawu kvalite-ta vojnih lica nije mogu}e u potpunosti iz-be}i, ali se usvajawem i primenom Kri-terijuma taj prostor suàva. Vreme prednama pokaza}e koliko su predvi|eni ele-menti vaqano odmereni ili ih je neophod-no dogra|ivati, odnosno mewati.

Vladimir POÛ^

HRONIKA

24 15. maj 2006.

TENKISTINA SEVERU BA^KEDonedavno se 36. oklopna brigadaNovosadskog korpusa nalazila u tri garnizona – Senti, Kawiì i Subotici, u ~etiri kasarne i nasedam mesta. Posle reorganizacijepripadnici tog sastava Vojskenapustili su kawi{ku i sen}anskukasarnu, potom suboti~ku Petar Drap{in, a preuzeli sukasarne Kosta Na| u gradu na krajwem severu Vojvodine i Ba~ka u Ba~koj Topoli.

ûvawe i za{tita napu{tenih ili neperspektivnih vojnihobjekata, klubova Vojske u Subotici i Ba~koj Topoli, broj-nih skladi{ta, streli{ta i ekonomskog zemqi{ta, najve}isu problem pripadnika 36. oklopne brigade.– Svakodnevno se za obezbe|ewe napu{tenih vojnih obje-

kata – ~uvarsku ili straàrsku slu`bu, angaùju 23 podofici-ra, oko desetak vojnika po ugovoru i deset vojnika, {to znatnooteàva redovne zadatke jedinice. Uz to, zgrade sve vi{e pro-padaju jer se tehni~ki ne odràvaju, ~ime se dodatno umawujewihova trì{na vrednost. I za komunalne usluge izdvajaju sepozama{na finansijska sredstva – kaè pukovnik GradimirStanojevi}, komandant brigade.

Razmena ili prodaja neperspektivnih objekata Vojske zaodgovaraju}i broj stambenih kvadrata, kako smatraju pripadni-ci jedinice, jedno je od mogu}ih re{ewa. Jer u suboti~koj oklop-noj brigadi od 213 profesionalnih vojnika 156 nema stan. Abrojne strukture u gra|anstvu zainteresovane su za kupovinu6.800 kvadratnih metara Kluba VSCG i Kasarnu Petar Drap-{in, koja se sa objektima prostire na oko 21,4 hektara.

JEDINICE

OKLOPNA BRIGADAIZ SUBOTICE

Takti~ka ve`ba tenkista

25

skromnu materijalnu bazu obuke. Realizovano je, tako|e, 12 ve-`bi sa bojnim ga|awem i vi{e od 50 takti~kih uve`bavawa sa-stava brigade, od voda do bataqona – diviziona.

Pored toga, dvadesetak oficira i podoficira jedinicezavr{ilo je kurs engleskog jezika. Postignuti rezultati u radudoprineli su da Oklopna brigada u 2005. godini zauzme vode}emesto me|u sastavima Novosadskog korpusa.

No, brojni problemi jo{ optere}uju brigadu – nedostajeoko 60 odsto vojni~kog kadra, a sve je ve}i broj zdravstvenoograni~enih vojnika za slu`ewe vojnog roka. Iz martovske kla-

BORBENA OBUKAIako brigadi nedostaje dovoqan broj stare{ina – popu-

wena je svega 50 odsto, u jedinici se intenzivno obu~ava okotri stotine vojnika martovske generacije svih rodova Kopnenevojske, posebno tenkista i mehanizovane pe{adije.

Tokom protekle godine izvedeno je 241 ga|awe iz pe{adij-skog naoru`awa, 171 iz oru`ja oklopnih i mehanizovanih jedi-nica i 38 iz artiqerijskih oru|a. Vrlo dobre ocene postignutena tim zadacima potvr|uju profesionalizam i posve}enost ten-kista poslu, bez obzira na ograni~ena nov~ana sredstva i

Mehanizovana pe{adija – priprema za ga|awe

SMAWEWE KADRA

Tokom pro{le godine izjedinice je u penziju ili naprekvalifikaciju za civil-na zanimawa upu}eno 15oficira, 16 vojnika po ugo-voru i 38 civilnih lica.Planirano je da u 2006. go-dini Oklopnu brigadu napu-sti jo{ sedam potpukovnika idva podoficira, {to }e, sva-kako, nepovoqno uticati naborbenu gotovost jedinice.

Rukovawe zoqom

15. maj 2006.26

Komandant Oklopne brigade

pukovnik Gradimir Stanojevi}

Zlatko Kova~, mehani~ar za pe{adijsko naoruàwe

Klub Vojske u Subotici

MIROTVORAC Kapetan prve klase Vladan Milosavqevi} iz 36. ok-

lopne brigade bio je godinu dana vojni posmatra~ umirovnoj misiji na Obali Slonova~e.

– Nije bilo jednostavno privi}i se na tropsku klimu,sa temperaturama iznad 40. podeqka i visoku vla`nost.Ose}aj da ti je ~esto glava u torbi i da si u pojedinimtrenucima prepu{ten na milost i nemilost pobuwenici-ma, nikada ne}u zaboraviti. No, bez obzira na sve, spre-man sam da ponovo u~estvujem sa timom na{e vojske u bilokojoj mirovnoj misiji, na svim meridijanima planete – kaè Milosavqevi}.

INOVACIJEMehani~ar za pe{adijsko naoruàwe Zlatko Kova~ u

36. oklopnoj brigadi radi ve} 28 godina. U vreme kada zakupovinu savremene borbene opreme nema dovoqno novca,on svakodnevno inovira postoje}a re{ewa. Do sada je pri-lagodio automatskoj pu{ci sistem za obuku u ni{awewupoluautomatskom pu{kom, konstruisao mobilno postoqeza pode{avawe opti~kih ni{anskih sprava i izradio bro-jne specijalne alate za odràvawe pe{adijskog oru`ja.

KLUB VOJSKEKlub Vojske u Subotici, sme{ten upravo u centru gra-

da, izgra|en je osamdesetih godina pro{loga veka. Oduvekje slovio kao najprijatnije mesto kulturnih de{avawa isteci{te umetnika. Iako je zvani~no rasformiran, nijeprestao da radi. U skladu sa odobrewem nadle`nih, pros-torije Kluba koriste gra|ani ili institucije uz nov~anunadoknadu. Kuglanu, fitnes-klub, teretanu, streqanu i os-tale sadràje jo{ besplatno koriste pripadnicisuboti~kog garnizona. U Klubu je, tako|e, sme{teno i de-vet vojnih porodica, koje strahuju da }e se nakon prodajeobjekta na}i na ulici kao besku}nici.

JEDINICE

se je, na primer, zbog zdravstvenih pote{ko}a otpu{ten 31 voj-nik. Sa dve generacije vojnika nisu izvedena ni planirana boj-na ga|awa iz naoruàwa OMJ, zbog nedostatka novca.

ZDRAVSTVENO (NE)ZBRIWAVAWEO zdravqu vojnika, ali i 2.500 vojnih osiguranika, od

koji je oko 1.700 u Subotici, brine samo jedan lekar op{teprakse i stomatolog, {to je posledica nepromi{qenih pro-mena u sistemu zdravstvene za{tite Vojske. Posebno je ote-àno le~ewe velikog broja pacijenata iz Kawiè, Sente iBa~ke Topole, koji do prve vojne ambulante treba da prevalei pedesetak kilometara. Te te{ko}e, donekle, ublaàva ko-rektna saradwa sa suboti~kom gradskom bolnicom.

Kako isti~e pukovnik Stanojevi}, jedinica dobra sara-|uje i sa organima lokalne samouprave, posebno sa Gezom Ku-~erom, gradona~elnikom Subotice, i Sa{om Vu~ini}em, pred-sednikom Skup{tine grada. U prilog tome govori i podatak dase ve} godinama Letwe sportsko prvenstvo pripadnika Novo-sadskog korpusa organizuje uz pomo} gradskih institucija. Ten-kiste sa severa Ba~ke, dodu{e, tek o~ekuju izazovi koje name-}e reforma sistema odbrane – rasformirawe 36. oklopnebrigade, prelazak stare{ina u ostale sastave Vojske, penzi-onisawe ili prekvalifikacija vi{ka vojnog kadra.

Budimir M. POPADI]

K

U MAKAZAMAREFORMETEHN I^KI OP ITN I CENTAR

Tokom pro{le godinezaposlene u toj usta-novi nisu mimoi{le“reformske makaze”.Proces stvarawa mawe i modernijeopremqene Vojske osetili su najpre potalasu smawewa. IzTOC-a je za godinu dana oti{lo (po ra-znim osnovama) 80 qudi, a polovinu wih~inio je visokoobra-zovan i iskusan kadar

valitet sredstva naoruàwa u Vojsci ve} 33 godine ispituje i ocewuje Tehni~kiopitni centar. Iako je wegova osnovna delatnost usmerena na vojnu tehniku usvim fazama (od projektovawa do serijske proizvodwe i ispitivawe remonto-vanih sredstva), tokom protekle decenije postali su ustanova ~iji je rad poznati cewen i izvan Vojske – u gra|anstvu. Oni su uvek predstavqali branu od nekvaliteta, a sredstva NVO koja su uspe-

{no pro{la opitovawa i ocenu kvaliteta i danas uìvaju poverewe korisnika. Takoje bilo decenijama. Tako je i danas, iako su devedesetih godina pro{log veka pojedin-ci unosili zabunu tvrde}i da TOC ne bi trebalo da ispituje ono {to je ve} u svetuispitano i za {ta atestima garantuje proizvo|a~. Me|utim, upravo su ih nepristra-sna ispitivawa u TOC-u razuverila. Pokazalo se da je kvalitet nekih sredstavaNVO iz uvoza, cewenih proizvo|a~a, bio problemati~an. To nije ~udno, jer nema kva-liteta a priori, ve} se on iznova potvr|uje. A vojska koja nema svoje opitne centre,ispitivawa pla}a drugima ili kupuje “ma~ku u xaku”.

GARANT KVALITETATokom pro{le godine zaposlene u toj ustanovi nisu mimoi{le “reformske maka-

ze”. Proces stvarawa mawe i modernije opremqene Vojske osetili su najpre po tala-su smawewa brojnog stawa. Iz TOC-a je za godinu dana oti{lo (po raznim osnovama)80 qudi, a polovinu wih ~inio je visokoobrazovan i iskusan kadar. Najteì udar na-net je stru~wacima za ispitivawa vojni~ke uniforme, jer je bukvalno otpu{ten kom-pletan radni tim. Ali i u takvim uslovima, optere}enim te{kom finansijskom situa-cijom, stru~waci iz TOC-a realizovali su pro{le godine sve postavqene zadatke.Posebno se izdvajaju sloèna i dugotrajna ispitivawa pu{ke M-21, kalibra 5,56mm, i artiqerijskog samohodnog oru|a NORA B-52. Kako su uspeli, to oni znaju.

Problem odliva kadra donekle je ublaèn uvo|ewem nove organizacije rada,ta~nije objediwavawem srodnih delatnosti. Ada bi ostali nau~noistraìva~ka usta-

Artiqerijsko samohodno oru|e NORA B-52

27

15. maj 2006.28

nova sa modernim istraìva~ko-laboratorijskim kapacitetima mo-rali su da pripreme i nove programe razvoja, pre svega programemodernizacije poligonskih sadràja i osavremewavawa ispitnihlaboratorija. Zna~ajan je i program obnove i ja~awa kadrovske bazeusavr{avawem mladog nau~noistraìva~kog kadra i usavr{avawemorganizacije rada i radnih procesa.

Sve su to neophodni koraci koji }e im omogu}iti da i u budu}no-sti ostanu garant kvaliteta, a da ispitivana sredstva NVO budu efi-kasna i pouzdana. Me|utim, u poslu koji ih o~ekuje ne}e biti sami.Pretpostavqena uprava G-5 postavila im je jo{ jedan zadatak – obje-diwavawe postoje}ih opitnih centara (TOC, VOC i MOC) u Tehni~kiopitni centar Vojske SCG. Na osnovu tog zadatka u TOC-u su sa~inilipredlog organizacije i strukture te ustanove (sa zadacima, nadle-`nostima i delatnostima). U tom dokumentu ukazano je na prednostikoje ima objediwavawe stru~nih i materijalnih potencijala tih usta-nova – opreme, laboratorijskih i poligonskih kapaciteta.

– Namena i delatnost tog objediwenog TOC-a ostala bi ista,kao i lokacije. Vazduhoplovni deo Centra ostao bi u Batajnici iimao bi dve organizacione jedinice – Sektor za ispitivawe vazdu-hoplovnih sredstava i Sektor za letna ispitivawa. Oni bi zadrà-li akreditacije koje imaju u vazduhoplovnoj slu`bi, a MOC bi nasta-vio da radi kao odeqewe za ispitivawa mornari~kih sredstava namoru i u Re~noj flotili. Na{ je predlog da se oja~a i nau~na baza tenove ustanove tako {to }e se sve akreditacije koje je TOC dobio odJugoslovenskog akreditacionog tela i ure|en sistem koji postoji,pro{iriti i na VOC i MOC. Tako ne}emo morati da ispo~etka spro-vodimo ceo postupak akreditacije. Bilo bi to najjednostavnije re{e-we, a po{to se ne mewa su{tina delatnosti ustanove, ostali bi nasnazi svi pravilnici, uputstva, propisi i statut. Uostalom, sli~ni

tehni~ki opitni centri postoje i u mnogim armijama sveta – obja{wa-va pukovnik mr Dragoslav Ugarak, komandant TOC-a.

Neminovno je da }e predstoje}e objediwewe proizvesti vi{akkadra. U TOC-u smatraju da }e formacija morati da se smawi za oko40 odsto. To, me|utim, ne zna~i da }e u tom procentu oti}i i zaposle-ni, jer te ustanove ionako nisu sto odsto popuwene. Vi{ka }e sigur-no biti i taj problem re{ava}e se na osnovu vaè}ih propisa, zako-na i odluka ministra odbrane i kriterijuma koji se donose u mini-starstvu.

OBNOVA POLIGONAPoligoni su najzna~ajnije ispitne laboratorije TOC-a i oni

predstavqaju drugi adut za budu}nost ustanove. Reorganizacija usta-nove, me|utim, i tu donosi novine. Poligon Lu{tica u Crnoj Goriprakti~no je uga{en, pa }e se teì{na poligonska aktivnost odvijatiu Nikincima. Neki opiti izvodi}e se, kao i ranije, na drugim poligo-nima Vojske – Pasuqanskim livadama, Crnom rtu i drugim. Wih }eizvoditi opitne posade iz Nikinaca i na te terene odnosi}e se po-trebna merna oprema.

U planu su objediwavawe i integracija akvizicijske merneopreme za pra}ewe projektila u letu koje poseduju TOC i VOC. Bi}eto jedinstven mobilni sistem sa telemetrijom, GPS-om i radarom zapra}ewe. Tako|e su u toku prikupqawa informacija za nabavku sa-vremenog artiqerijskog radara za pra}ewe projektila, a i nado-gradwa i modernizacija sistema tehni~ke za{tite sa video-nadzo-rom, kojim bi se pratile aktivnosti na vatrenim poloàjima tokomispitivawa.

Tokom pro{le godine u Nikincima su sanirani pojedini objektii adaptirana postoje}a infrastruktura. Zameweni su svi elektro-stati~ki podovi u objektima pirotehnike, popravqeni krovovi koji suproki{wavali, ure|en deo puteva i poligonska prostorija (u sarad-wi sa 305. inìwerijskom jedinicom). Remontovane su stanica zacentralno grejawe i fabrika vode, a uvedeno je i centralno grejaweu vi{e objekata. Vatreni poloàji su u ve}ini slu~ajeva ure|eni, a uplanu je ure|ivawe poloàja za ispitivawe protivoklopnih potkali-barnih projektila.

Ispitivawe pu{ke M-21

Ispitivawe rakete G-2000

ODLUÛJU DRUGIDa li TOC odlu~uje koja }e se sredstva uvesti u naoruàwe

Vojske?– Ne. Stru~waci TOC-a daju samo ocenu kvaliteta sredstva

NVO na osnovu ispitivanih takti~ko-tehni~kih zahteva. Oni pred-laù da li treba ili ne uvesti sredstvo u naoruàwe, ali odlu~ujetakti~ki nosilac. Ako na trì{tu ne postoji nijedno boqe sredstvoi ne moè na drugi na~in da se re{i wegov nedostatak, takti~kinosilac moè da se opredeli za to sredstvo, ali mora da propi{eposebne uslove wegove primene. Ako pak na trì{tu postoji vi{eproizvoda istog tipa, onda ih u TOC-u ispituju uporedo i rangira-ju po kvalitetu. Na osnovu iskazanog kvaliteta i cene, takti~kinosilac odlu~uje kojim }e se od tih proizvoda opremiti Vojska i ukojoj koli~ini. Moè da se opremi i sa svim vrstama tog proizvodaako su zadovoqena traèna svojstva, ali je na wemu da odlu~i ko-liku koli~inu }e od kog tipa kupiti i za koje jedinice – obja{wavapukovnik mr Ugarak.

GOVOR BROJKIU TOC-u se godi{we ispita vi{e od 100 sredstava NVO,

etalonira oko 1.500 merila i etalona, a na poligonima izvr{ivi{e od 200 opita ga|awem. Za potrebe civilnog trì{ta go-di{we ispita se vi{e od 100 tehni~kih proizvoda.

PREDNOST SERTIFIKATADo sada je u TOC-u, samostalno ili u

saradwi sa drugim institucijama, ispitanveliki broj tehni~kih proizvoda za potrebecivilnog trì{ta: protivgradnih raketa,za{titnih {lemova, agregata, pneumatskihsistema, motora i pumpi visokog pritiska,autobusa, automobila, traktora, poqo-privrednih ma{ina i prikqu~nih ure|aja,fiskalnih kasa, sredstava signalizacije,semafora, elektrohemijskih izvora napa-jawa, terminala, aparata za igre na sre}uitd. Jedini su u dràvi akreditovani zasertifikaciju za{titnih {lemova i PPaparata i za elektromagnetnu kompatibil-nost vozila.

29

Posla }e uvek biti na poligonu, jer se tu u praksi proveravakvalitet sredstava NVO kojim se oprema Vojska bilo da ih proizvo-de doma}a preduze}a ili se kupuju na trì{tu. A tu se ispituje i sve{to preduze}a odbrambene industrije i Jugoimport – SDPR èle daizvezu, jer uvoznici zahtevaju da sredstva NVO budu opitovana uTOC-u i da imaju dokaz o kvalitetu.

Detaqi sa opitovawa za{titne minerske~izme M 03 na dejstvo mine PMA-3

Detaqi sa opitovawa minobaca~a 82 mm

ZAÂRANI KRUGZa{to ispitivawa ponekad dugo traju?– Ispitivawa bi se brzo zavr{ila kada bi bili potpuno

obezbe|eni svi potrebni uslovi za wih – i materijalni i lo-gisti~ki, ali ~esto to nije tako. Za materijalno obezbe|ewezaduèn je takti~ki nosilac, ali on ima ograni~ena finansijskasredstva. Isti problem imaju i proizvo|a~i, pa nisu u mogu}nos-ti da za kratko vreme otklone nedostatke uo~ene tokom opito-vawa, a i TOC nekad nema para da nabavi potreban reproma-terijal ili da plati usluge ispitivawa drugim institutima (jerza wih nije opremqen). A da ne govorimo o odlivu kadra koji nasprimorava da nove qude uvodimo u posao. I tako se vrtimo uza~aranom krugu – kaè komandant TOC-a.

Dobro je poznato da su vojne strukture za~etnici popularizacijekvaliteta kod nas i da je vojna industrija zamajac tehnolo{kog napret-ka svake zemqe, jer koristi najsavremenije tehnologije. A onaj ko jesposoban da ovlada tim tehnologijama ili da proveri i ispita wihovkvalitet, sigurno moè da pruì kvalitetnu uslugu i da unapredi meto-de rada i na civilnom trì{tu.

– Pomalo anegdotski zvu~i pri~a iz perioda kad TOC nije imaoodre|ene akreditacije, ali je imao zahteve da ispita neke proizvodekorisnika izvan Vojske. Iako im je predo~eno da ne mogu da dobiju ser-tifikat, korisnici su insistirali da se odre|ena ispitivawa uradeba{ kod nas, jer je za wih od sertifikata bila zna~ajnija ~iwenica daim je to Vojska uradila – kaè pukovnik mr Ugarak.

NU@DA POSAO DOPISUJEI upravo su usluge civilnom sektoru tre}i adut za budu}nost. One

su i do sada donosile neophodan prihod, ~ak tri puta ve}i od odobre-nih buxetskih sredstva (ali to je pokrivalo samo tre}inu wihovih mi-nimalnih potreba). Na taj korak su se odlu~ili tokom devedesetih godi-na 20. veka, kada je smawen obima poslova kojim se bavi TOC, pa jewegovo rukovodstvo jo{ 1993, uz dozvolu pretpostavqenih institucija,donelo smelu odluku da slobodne resurse angaùje na trì{tu. Najpresu ispitivane protivgradne rakete.

Da bi u tom poslu bili efikasni, morali su se “naoruàti” ser-tifikatima i akreditacijama. Prvi korak je bio uvo|ewe sistema me-naxmenta (upravqawa) kvalitetom i wegova sertifikacija prema stan-dardu JUS ISO 9001/1996. godine. Nakon izlaska novog standarda JUSISO 9001/2001 poboq{an je sistema menaxmenta prema zahtevanimstandardima i izvr{ena je wegova resertifikacija 2004. godine. Atokom 2005. TOC je akreditovan za poslove ispitivawa tehni~kih pro-izvoda, etalonirawe radnih etalona i merila i sertifikaciju tehni~-kih proizvoda prema zahtevima standarda JUS ISO 17025 i JUS ISO/IECUputstvo 65. Zavod za standardizaciju ovlastio je Laboratoriju zaelektromagnetsku kompatibilnost, u ~ijoj nadle`nosti je ocena te ka-rakteristike za sve vrste elektronske opreme koja se uvodi u naoruà-we Vojske, da radi homologaciona ispitivawa i kontrolu saobrazno-sti vozila u odnosu na elektromagnetnu kompatibilnost prema Pra-vilniku UN/ECE 10-2.

Tokom ove godine planiraju da akredituju kontrolno telo za kon-trolisawa balisti~ke za{titne opreme, za{titne radne opreme, bez-bednosnih ure|aja, alata i pribora radne sredine, prvenstveno zapotrebe Vojske, ali i za {ire civilno trì{te. Sve je vi{e zahteva zaspecifi~ne poslove, koji drugi ne mogu da rade.

– Mi, me|utim, ne moèmo da idemo {iroko na trì{te, jer mo-ramo da ~uvamo vojne kapacitete i nismo specifi~no opremqeni za{iroko civilni program. Radi}emo samo specifi~na ispitivawa zakoja posedujemo opremu i za koje civilne organizacije koje se bave is-pitivawima nisu osposobqene ili nemaju opremu. Zato nismo nikomekonkurencija. @elimo da ostanemo uvaèna i nepristrasna ustanovakoja }e kvalitetno da ispituje proizvode i da, posle izvr{enog ispiti-vawa, da objektivan nalaz. Takav pristup je na{e trajno opredeqewe.To nas je i o~uvalo – nagla{ava komandant TOC-a.

Mira [VEDI]Foto dokumentacija TOC-a

Komandant 40. veterinarskog nastavnog centra u Ni{u potpukovnik StanimirSto{i}, na{ doma}in tog dana, najpre nas je poveo u obilazak Centra za obukupasa, tog pozama{nog vojnog kompleksa u kojem se odmah, kada na nepoznatog za-laje ma i jedan, gromkim lave`om oglase i svih ostalih trista slu`benih pasa,koliko ih trenutno tu ima. I to nije, naravno, ni{ta neobi~no… Ve} na prvi pogled vidi se da i u ovoj, po mnogo ~emu specifi~noj jedinici na{e

vojske, nedostaje novca da se neki oronuli objekti malo zamalteri{u, okre~e, ofarba-ju… Me|utim, kada se zna da su tu glavni “stanovnici” nema~ki ov~ari i {arplaninci,onda je razumqivo da se ovde pa`wa vi{e posve}uje funkcionalnim nego onim estet-skim elementima. Uglavnom, ve} tu, na po~etku “galerije” slu`benih pasa, pored broj-nih, prostranih i ~istih boksova sa psima koji uporno kidi{u na nepoznate, na poligo-nu za obuku, preprekama, kraj porodili{ta, pored rundave {tenadi koju po~iwe da so-cijalizuje i proverava wihovu narav dreser… i zapo~iwe zanimqiva pri~a o Centru,qudima koji rade u wemu i, naravno – najvernijem ~ovekovom prijatequ, psu.

[ARPLANINAC KAO DOMA]I BREND– Centar za obuku slu`benih pasa u Ni{u nastao je 1957. godine na ovom pro-

storu… Ali prema sa~uvanim autenti~nim fotografijama i pri~ama, on je nastao, za-pravo, davne 1932, kada su se jo{ u Vojsci Kraqevine Jugoslavije na{i {arplaninci

30

SPECIJALCI NA RUKAVU

Posebno obu~en slu`beni pas za pronala`ewe mina, eksploziva ili droge, nema~ki ov~ar ili labrador retriver, na Zapadu danas ko{ta i do 250.000 dolara. Za{to ih onda, kada ih ve} imamo, ne izvozimo?

15. maj 2006.

SPECIJALCI NA RUKAVU40. VETERINARSKI

NASTAVNI CENTAR U NI[U

JEDINICE

obu~avali za obezbe|ewe dràvne granice prema Bugarskoj – pri-~a komandant Sto{i} i obja{wava:

– Danas u Centru, koji se sa poligonom Kameni~ki vis – plo-~e, gde se tako|e izvodi obuka, prostire na oko 20 hektara, poredodli~nih {arplaninaca, nezamenqivih za ~uvarsku slu`bu, najvi-{e ima nema~kih ov~ara. Wih ovde obu~avamo za obezbe|ewe dr-àvne granice, ali i za specijalne namene, dakle, pse koji su po-trebni vojnoj policiji, pripadnicima 63. padobranske i 72. spe-cijalne brigade, “Kobrama”... To su slu`beni psi traga~i, napada-~i, psi za protivteroristi~ku borbu, psi lavinari, za pronalaè-we opojnih droga i minsko-eksplozivnih sredstava, za trag… Ono{to je va`no re}i jeste da u Centru imamo vrhunske stru~wake zaobuku upravo tih pasa. Zato i tvrdimo da bi Centar, uz dopu{tewenadle`nih, sasvim komotno mogao sam sebe da ekonomski izdràvatako {to bi mu se dopustilo da svoje stru~ne usluge ponudi na tr-ì{tu i subjektima van Vojske. Da to nije nemogu}e pokazuje poda-tak da, recimo, samo jedan nema~ki ov~ar, specijalno obu~en zapronalaèwe minsko-eksplozivnih sredstava, na Zapadu vredi od150.000 do 250.000 ameri~kih dolara, i da se tamo, za pse}u pre-tragu miniranog terena ili objekta, pla}a od 15 do 25 evra pokvadratnom metru! I, {to je posebno zanimqivo, oni su na Zapaduvrlo spremni ne samo da odmah kupe tako specijalno obu~ene pseve} i da plate takve usluge onima koji to znaju da rade i imaju upra-vo takve obu~ene slu`bene pse.

Naravno, komandant Sto{i} se vajka da ni u Ministarstvuodbrane, pa ni u na{em General{tabu, najverovatnije ne znaju zaove dolarske iznose, odnosno, misli on, da mnogi nisu u potpuno-sti upu}eni u velike stru~ne potencijale koje imaju u Ni{u. Drugimre~ima, smatra komandant, osim na~elne saglasnosti da je Vojska

31

EVIDENCIJA U SEDAM KWIGA– Svim priplodnim psima u Centru se obavezno rendge-

nom snimaju kukovi kako bi se ustanovilo da li imaju naslednui opasnu degenerativnu bolest displaziju (HD). Svako {tenese, sa nepuna dva meseca ìvota, obeleàva tetovir brojem iwihova evidencija se vodi u ~ak sedam kwiga, pa se ne moèdogoditi da se pas zameni ili nestane iz Centra. Pse koji po-sle obuke u Ni{u odlaze u druge jedinice, me|utim, ne pratizvani~ni rodovnik (pedigre), ve} tzv. sto~ni karton, ~ime seunapred predupre|uju mogu}e zloupotrebe. Jedino, ukoliko toli~no ministar odbrane odobri, iz Centra se moè otu|iti,odnosno prodati ili pokloniti, odre|eno {tene ili pas; sdruge strane, Centar moè primiti na poklon, bez velike ad-ministrativne procedure, rasno {tene ili psa, pre svega ne-ma~kog ov~ara i {arplaninca – kaè komandant Sto{i}. Ve`be poslu{nosti

U ”galeriji” slu`benih pasa

gubi svoje slu`bene pse. Kao{to je poznato, u mnogim si-tuacijama psi su nezamenqi-vi. Jedan pas, na primer, za-mewuje na ~uvarskom mestutri do pet straàra, da negovorim o wihovoj ulozi uantiteroristi~koj borbi,pretraìvawu terena, nala-èwu rawenih ili povre|e-nih lica, begunaca, opojnihdroga, mina – napomiwe di-plomirani veterinar potpu-kovnik Sto{i}.

imala i da sada ima vrlo dobre dresere i solidan genetski poten-cijal slu`benih pasa, sve drugo je mawe poznato i jasno. Pogotovuto da bi obuka i kasnija prodaja pasa za specijalne namene moglada bude na{ odli~an, pa i dugoro~an izvozni posao, od kojeg bi iVojska i dràva i Centar mogli da profitiraju. Uostalom, posleteroristi~kog napada u Americi 11. septembra 2001, prema nekimsaznawima, Amerikanci su odmah traìli da kupe ili iznajme ne-koliko desetina hiqada specijalno obu~enih pasa za pronalaè-we eksploziva, ali im to nije po{lo za rukom, jer – na celom svetune postoji ni stotinu puta mawe takvih obu~enih pasa.

U Ni{u se, me|utim, sve to odavno radi. I to uspe{no! U Cen-tru je jo{ odavno zami{qen i zaokruèn ceo sistem: od reproduk-cije i odgoja do odabira pasa i wihove obuke, do kona~nog “proiz-voda” koji se {aqe u druge jedinice… Ali da bi se uop{te dobiokvalitet, pogotovo kada je re~ o radnim psima, potrebno je mnogovremena, strpqewa, da ne govorimo o znawu i iskustvu. Zato Cen-tar ima svoje probrane reproduktivne pse, svoje porodili{te,razvijen sistem obuke pasa; Centar je, najkra}e re~eno, u potpuno-sti osposobqen da profesionalno odgaja, obu~ava, radi preddre-suru i redresuru, sme{ta, hrani i neguje, le~i, zbriwava i da, ko-na~no, potpuno obu~ene pse, sa wihovim vodi~ima, {aqe u drugevojne jedinice. Uz to, pojedini psi se, po potrebi slu`be, dovodeponovo u Ni{ na redresuru, ali je, naàlost, wihov “radni vek”, uproseku, samo do osme godine ìvota. Posle toga ti se psi eutana-ziraju, jer su wihova prodaja ili poklawawe zabraweni.

Da je re~ o zaista renomiranoj jedinici, ili kako se to danaspopularno kaè, na{em brendu, govori i vojna evidencija, koja be-leì da je u Ni{u, od 1960. godine do danas, obu~eno oko 9.000pasa i 22.000 vojnika, vodi~a slu`benih psa. I po mnogim drugimkriterijumima Centar za obuku pasa u Ni{u je drugi u celoj Evro-pi, odmah iza onog ~uvenog u Moskvi.

RUSKA [KOLA OBUKEDreseri u Ni{u napomiwu da bi neko uop{te do{ao u Cen-

tar prvo mora izuzetno da voli pse i da im je izuzetno posve}en.Kadar se bri`qivo bira me|u vojnicima koji se sami prijavquju zatu slu`bu i, ve} posle nekoliko meseci, jasno je da li je neko stvar-no za ovaj posao. U Ni{u su regruti diplomirani veterinari iliveterinarski tehni~ari, mada to nije presudno. Podoficiri su tuzaduèni za neposrednu obuku vojnika, ali i slu`benih pasa, aoficiri za preventivu, zbriwavawe i le~ewe pasa. Zanimqivo jeda se tu obu~avaju i veterinarski bolni~ari i potkiva~i.

– Poznato je da Vojska ve} ustupa obezbe|ewe dràvne graniceMUP-u, {to }e se sigurno odraziti na smawewe broja pasa koje }e-mo obu~avati. To nam name}e potrebu preorijentisawa na obuku pa-sa za specijalne namene i mi ne smemo dopustiti da na{a vojska iz-

32 15. maj 2006.

JEDINICE

Potpukovnik Stanimir Sto{i}

Od {teneta do ”majstora” za pronalaèwe eksploziva dug je put:labrador retriver na delu

Posle zvu~nih u dresuri su va`ne i vizuelne komande:nema~ki ov~ari iz Ni{a na obuci

klon i koji, kao izuzetno staloèni i neagresivni psi, sluè zapronalaèwe droge i eksploziva, a {to im uspeva, uz pomenuto,zahvaquju}i i izuzetnom ~ulu mirisa, koje je, u odnosu na qudsko,smatraju neki eksperti, nekoliko miliona puta razvijenije ba{ kodte rase pasa.

Dreseri u Ni{u, naravno, ~uvaju svoje male i velike tajne, svo-jevrsni “zanat”, pa nam samo kaù da obuka za{titnog psa za grani-cu, na primer, traje 56 radnih dana, ona za protivteroristi~kuborbu {est, dok dresura za pronalaèwe droga i eksploziva naj-mawe – devet meseci. Oni ne kriju da je ovde re~ o ruskoj {koliobuke pasa, za koju u Ni{u vele da je definitivno – najboqa na sve-tu. A da je to ta~no pokazuju, osim ruskih, i na{a bogata iskustva uprimeni tih planova obuke, koji su, za razliku od zapadnih, mnogotemeqniji i sveobuhvatniji, jer znaju da pas nije ma{ina! Na Zapaduve} odavno, shodno svom shvatawu ̀ ivota i ustaqenim vrednostima,insistiraju na brzoj, takozvanoj instant obuci, ~esto prenebrega-vaju}i osnov dresure koji se, uz neizmerno strpqewe dresera, zove– uslovni refleks psa. Uostalom, obu~iti psa za trag, pronalaè-we droge ili eksploziva za samo dva ili tri meseca, jednostavnonije mogu}e. Kao {to je nemogu}e da i vrlo pametno dete, za samo go-dinu dana, zavr{i ~etiri razreda {kole – kaè potpukovnik.

RADNI PSIU Centru nemaju, kaù stru~waci, preterano lepe nema~ke ov-

~are, one koji se vi|aju na eksterijernim kinolo{kim izlo`bama.Jer, kako kaù u Ni{u, Vojsci nisu potrebni lepi, ve} pre svega –radni i upotrebni psi. [ta to zna~i?

– I dete relativno ru`nih roditeqa ~esto postane doktornauka! Mi pa`qivo i stru~no pratimo genetski potencijal pri-plodwaka i kuja koje imamo, pa selekcijom odvajamo ono {to namtreba. A to su, pre svega, one radne osobine i krvne linije, prati-mo razvoj {tenadi, wihovu obuku, kasniji rad, zdravqe… U Nema~-koj su, recimo, zbog lepote izgubili mnoge ina~e izvanredne radneosobine te vrste, pa se zato i oni u posledwe vreme okre}u mawelepim i atraktivnim psima, ali radnim krvnim linijama u kojima jemnogo i sivih i crnih pasa – kaè komandant i dodaje da upravo ta-kav jedan par nema~kih ov~ara imaju u Ni{u i da su se upravo tipsi pokazali fantasti~no u obuci. Zahvaquju}i i privatnim odgaji-va~ima iz civilstva, a koji i danas vole i po{tuju Vojsku, u COP-use, parewem sa wihovim uvoznim psima, bez ikakve materijalnenadoknade, obnavqa krv nema~kih ov~ara.

Centar je danas u potpunosti osposobqen za pruàwe pre-ventivne i zdravstvene za{tite i vojnih pasa, i onih iz civilstva.Uz to, osim velikog kadrovskog potencijala, u COP-u imaju i vi{aksme{tajnog prostora, svu neophodnu opremu i prate}u infrastruk-turu, tako da ~udi ~iwenica da na planu delimi~ne komercijaliza-cije Centra do sada nije ni{ta ura|eno. Za{to to nije ura|eno,postoje li zakonske prepreke tome?

33

Ipak, o samoj obuci pasa za specijalne namene potpukovnikne èli mnogo da govori. Samo kaè da se {tenad za te nameneodabira ve} od drugog meseca wihovog ìvota i da za to postojevrsni stru~waci u COP-u, posebni planovi rada, evidencije, ana-lize… Na primer, {tene koje od malih nogu pokazuje znake agre-sivnosti ide za ~uvarsku slu`bu i napad, a ona mirnija i staloè-nija se pa`qivo odabiru i prate kako bi se, eventualno, od wihnapravili “majstori” za pronalaèwe droge i eksploziva, mada jei to tek po~etak prave selekcije. Tek posle dugog posmatrawa reak-cija {tenadi u igri i na poligonu, dreseri predlaù pretposta-vqenima budu}u namenu za pomenuti “podmladak”. Komisija u Cen-tru analizira nalaze dresera i potom odlu~uje za koju vrstu obuke}e {tene biti odre|eno. Dosada{wa iskustva i statistika pokazu-ju da u Ni{u ima najvi{e pasa za za{titnu slu`bu i antiterori-sti~ku borbu, a da je do onih mawe agresivnih, ipak, teè do}i.

To je, svakako, ne samo stvar odre|ene rase pasa ve} i wiho-ve genetike, koja je i sama po sebi ~udo, ali i odre|enih okolnostiu kojima se formira svaki pas. Ipak, u boksovima u Ni{u videlismo i dva para labradora retrivera koje je Centar dobio na po-

PRAVI [ARPLANINACPrema tvr|ewu komandanta COP-a, a na

osnovu internih rodovnih kwiga i pra}ewa wiho-ve tri krvne linije, koje datiraju jo{ iz 1957. go-dine, te na osnovu standarda te rase koji je sasta-vio profesor Pavlovi}, naàlost, jedino jo{ uNi{u postoji nekoliko autenti~nih {arplanina-ca. Zbog ukr{tawa autenti~nog izvornog {arpla-ninca sa kavkaskim ov~arem i jo{ nekim drugimsli~nim rasama pasa, tokom posledwih decenijaprivatni odgajiva~i su, zapravo, zbog komercijal-nih razloga, uni{tili rasu i dobili hibrid, od ko-jeg se ve} sada gotovo nemogu}e vratiti na izvornuvarijantu. Upravo zato u Ni{u smatraju da nijepreterano kada kaù da je wihov pravi priplodni{arplaninac Caf retkost i da }e, upravo zbog po-menutih razloga, sve u~initi da se to nacionalnoblago sa~uva u izvornom obliku kako bi se ta izu-zetna rasa pasa sa~uvala od kona~ne propasti.

Provera naravi i obuka po~iwe jo{ odmalih nogu: {tenad {arplaninca

– Osim usluga na{e opremqene veterinarske ambulante, sahirur{kom i rendgen-salom, mogli bismo da obu~avamo, na komer-cijalnoj osnovi i po razli~itim programima, i pse civila. Moè-mo da im ponudimo i odli~an sme{taj, tzv. pansion za pse, naro~i-to tokom sezone godi{wih odmora. Me|utim, jo{ postoji izvesnainercija i mi ~ekamo odgovor na taj na{ predlog, mada je sasvimizvesno da }e se, tokom reforme Vojske, do}i do ovakvog ili sli~-nog zakqu~ka, a to je da COP moè, pored svog primarnog zadatka,i da privre|uje i ostvaruje izvestan dohodak – smatra komandant idodaje da, iako nisu sto posto popuweni kadrom, oni rade maksi-malno ozbiqno i predano. A da je to tako nedavno su se se uverileameri~ka i bugarska vojna delegacija, koje su boravile u Ni{u iposebno se zanimale ba{ za obuku specijalnih pasa.

Osim vojnika i civilnih lica koja rade u Centru, svako odoficira veterinara je specijalizovan za odre|ene oblasti, a {tose ti~e podoficira dresera, zbog finansijske situacije, nisu biliu mogu}nosti da ih po{aqu u Rusiju na dodatnu specijalizaciju, ia-ko u Ni{u vrlo pa`qivo prate ba{ najnoviju rusku stru~nu litera-turu o obuci slu`benih pasa. Ta teoretska znawa i sopstvena prak-ti~na iskustva u Centru preta~u potom u interne skripte, ali irazmi{qaju o uxbeniku, odnosno o popularnoj kwizi o ishrani isme{taju pasa, zdravstvenoj za{titi, osnovnoj obuci…

– Mi se ne pla{imo transformacije, jer znamo da vredimo ida je to {to radimo od velikog zna~aja za Vojsku, pa i dru{tvo u ce-lini. Svoju veliku {ansu vidimo u obuci pasa za specijalne name-ne koji bi se koristili i van granica na{e zemqe, ali i u komer-cijalizaciji na{eg velikog znawa, iskustva i postoje}ih objekata –kaè potpukovnik Sto{i}, koji je od 2000. godine na ~elu Centra.

DEMONSTRACIJA UME]AU savremenoj veterinarskoj ambulanti u okviru Centra ko-

mandir ~ete za uzgoj i preddresuru {tenadi kapetan prve klasePredrag Veqkovi} kaè da se oni tu vi{e bave preventivom negokurativom. Ipak, tokom obuke pasa nisu iskqu~ene ni povrede, ta-ko da ovda{wi diplomirani veterinari i tehni~ari u dijagnosti~-ke svrhe koriste rendgen-aparat i ultrazvuk i, u saradwi sa Vete-rinarskim zavodom iz Ni{a, druga dijagnosti~ka sredstva, ali iusluge civilne biohemijske laboratorije. U ambulanti se psi plan-ski vakcini{u protiv zaraznih bolesti i ~iste od unutra{wih pa-razita, a preventivno, u Centru redovno dezinfikuju sme{tajni

prostor pasa, wihove ku}ice i pribor za jelo. Posebna pa`wa sepoklowa i higijenskim merama u kuhiwi, gde se svakodnevno spre-ma hrana za vi{e od 300 pasa.

Upravnik ambulante kapetan Bratislav Dubi~anin, zaduènza zdravstveno zbriwavawe i preventivnu negu pasa u Centru, pre-gledaju}i psa iznosi da, s vremena na vreme, tu le~e ekceme, po-vrede koè i upale u{iju kod pasa. Prilikom obuke de{avaju sepovrede, re|i su ozbiqniji zdravstveni problemi abdomena ilineke teè bolesti. Dnevno, s obzirom na broj pasa, ovde veteri-nari imaju do desetak mawih ili ve}ih intervencija, ili godi{we,u proseku, oko hiqadu, po{to im dolaze i psi iz okolnih jedinica.

Gospo|a Spomenka Sto{i}, diplomirani veterinar, geneti-~ar je u Centru. Ona brine o uzgoju i ukr{tawu priplodnih pasa,odnosno radi na oplemwivawu osnovnih rodoslovnih grana ni-{kih pasa. Tu su i major Jovica Stojanovi}, pomo}nik komandantaza logistiku i hirurg, kapetan Perica Mili}, poru~nik ZdenkoCvijeti}, veterinarski tehni~ari Marica Cvetkovi}, Sawa Jak-{i} i Dragan Petrovi}, razvodnik Goran Popovi}…

Ne{to kasnije odlazimo na poligon. Nema~ki ov~ari, zajednosa svojim vodi~ima i dreserima, postrojeni “pod konac”. Predsta-va po~iwe…

Komande i ve`be poslu{nosti, odbrana i napad, trag… Sle-di pucwava, napad na markiranta sa velikim rukavom, potom od-vajawa pasa od “teroriste”… Sve se doga|a muwevito, a vreme semeri sekundama… Na drugoj strani poligona markantan mu`jak ne-ma~kog ov~ara, sa beretkom svog dresera u ~equstima, kao od {a-le savla|uje prepreke, ska~e kroz obru~, pewe se i spu{ta niz ste-penice… Tu je i labrador retriver, koji na dreserovu komanduobilazi desetak transportnih vre}a, pa`qivo ih wu{i, i ve} sle-de}eg trena seda i daje znak svom “{efu” da je na{ao – eksploziv!

Opet, na drugoj strani pucwava… “ôpor” od ~etiri jaka ne-ma~ka ov~ara kre}e, neverovantom brzinom, ka “teroristi”, kojije, specijalno za ovu priliku, morao da bude potpuno za{ti}en. Ugalopu, u skoku, ve} slede}eg trena ~etiri jake ~equsti nagrnule suna wega…

Pokazna ve`ba bila je zaista impresivna. Stru~waci iz Ni-{a pokazali su prakti~no, za tako kratko vreme, {ta sve mogu iznaju oni i wihovi slu`beni psi. Ono {to obi~an posmatra~ ne}esaznati jeste koliko je mnogo vremena bilo potrebno za sve to,ali i upornosti, èqe, rada i znawa i, naravno, me|usobne ve-kovne zaqubqenosti izme|u ~oveka i – psa!

Du{an MARINOVI]Snimio Zvonko PERGE

34

Na poligonu sa preprekama svakodnevno se uve`bavaju psi

15. maj 2006.

JEDINICE

Selekcijom dokvaliteta: i ovdesamo najupornijiostaju u ”igri”

35

Prema re~ima pukovnika pilota Si-ni{e [ija~i}a iz Komande VS i PVO, ve-`ba je ove godine izvedena u veoma te-{kim uslovima i za samu komandu i za je-dinice, posebno one vazduhoplovne.

Osnovni ciq zajedni~kog takti~koguve`bavawa bila je provera nivoa ospo-sobqenosti Komande VS i PVO i jedini-ca za planirawe, organizovawe i izvo-|ewe borbenih dejstava. Ali ve`ba je ipokazala da su, uprkos brojnim proble-mima u tom vidu, VS i PVO i daqe spo-sobne da suvereno kontroli{u na{ va-zdu{ni prostor i da mogu da pruè neop-hodnu vazduhoplovnu podr{ku jedinicamana kopnu i moru.

Ve`ba je, sa neposrednim priprema-ma, trajala tri dana i odvijala se u va-zdu{nom prostoru SCG. Pokazala je da sujedinice na{e avijacije, raketne jedini-ce PVO i jedinice VOJIN i daqe dobroi vrlo dobro osposobqene za namenskezadatke. Zapravo, tokom ve`be realizo-vani su svi planirani letovi, kontrolno-trena`na ga|awa, pojedina~na takti~kauve`bavawa i, kako kaè pukovnik [ija-~i} – nije bilo nikakvih problema.

Na na{em nebu, ponovo, pojavili suse svi na{i vazduhoplovi, osim MiG-a29. Lova~ka avijacija je u~estvovala upresreta~kim zadacima, a jedinice kojesu naoruàne avionima G4 i “orao” va-zduhoplovno su podràvale druge snage,otkrivale i pronalazile objekte dejstvai “dejstvovale” po wima. U ovom slu~ajubili su to na{i raketni divizioni kojisu izvr{avali neophodne manevre u

okviru svoje takti~ke ve`be. Naravno, nave`bi je u~estvovala i transportna avi-jacija, a helikopteri su imali zadatak daprevezu qude i sredstava na odre|enu lo-kaciju.

– Raketne jedinice PVO imale sukontrolno-trena`na i trena`na ga|awastvarnih ciqeva u vazdu{nom prostoru nakoje su izvodili fiktivna dejstva. Svegatoga, naravno, ne bi bilo da na{e jedini-ce VOJIN nisu budno motrile na nebo;wihov zadatak na ve`bi bio je da otkrijui prate ciqeve koji su povredili na{ va-zdu{ni prostor i da, istovremeno, navo-de na{u lova~ku avijaciju na te ciqeve.Na ve`bi su tako u potpunosti angaòva-na sva tri segmenta na{e protivazduho-plovne odbrane i u okviru ovog ZTU, na tajna~in izvr{ena je uspe{na integracijaobuke i drugih oblika obu~avawa – kaèpukovnik [ija~i} i dodaje da je, na pri-mer, na ve`bi bilo 214 {kolskih ga|awana stvarne ciqeve u vazdu{nom prostoru.

Za razliku od pro{lih godina, kadasu izvo|ene sli~ne ve`be, ovogodi{wa jeobuhvatila sve jedinice u VS i PVO. Bi-la je to, dakle, lepa prilika da se zaistaproveri ceo sistem. Kako se pokazalo,uprkos svemu, PVO sistem nije zatajio, tezato, ukoliko se u dogledno vreme stvar-no i realizuju data obe}awa i pomognena{im pilotima, raketa{ima i vojinov-cima, ova majska ve`ba mo`da bi i moglada bude nagove{taj ne{to boqih dana zana{e ~uvare neba.

D. MARINOVI]Snimio G. STANKOVI]

PONOVO NA NEBU

Usavr{avawe oficira u [NO

NA KOTAMATARE

Oficiri [kole nacionalne odbraneu okviru svojih redovnih nastavnih aktiv-nosti boravili su u zoni uì~kog garnizo-na. Posetili su i Aerodrom Ponikve i pro-u~ili wegova vojna svojstva i potencijaleukoliko bi se, kako je predvi|eno, uskorokoristio i za civilnu namenu.

– Ovakav vid sagledavawa prostora,posebno vojnogeografskih odlika i kapa-citeta teritorije po svim elementima ra-ti{ta, samo su deo usavr{avawa oficirau [koli nacionalne odbrane – isti~e na-~elnik [NO pukovnik Qubi{a Lojanica.

U okviru zavr{nih aktivnosti i pro-vera ste~enih znawa na terenu, oficirikoji su u [koli nacionalne odbrane na ko-mandno{tabnom i general{tabnom usavr-{avawu pro|u ~itavu teritoriju zemqe unekoliko izvi|awa.

– Nakon dono{ewa odgovaraju}ih od-luka i izrade planova u u~ionicama, izla-zimo na teren, gde ih verifikujemo – kaèjedan od slu{alaca sa najvi{im ocenama,kapetan fregate Andrija Andri}.

Oficiri na usavr{avawu za visokei najvi{e komandne du`nosti u Vojsci ovo-ga puta bili su u mogu}nosti da svoje zna-we, odnosno modele odre|enih operacijaizu~avanih u kabinetima, provere i na naj-vi{im kotama planine Tare.

Boravak u uì~kom garnizonu ofici-ri su iskoristili i za posetu spomen-par-ku posve}enom herojima Kadiwa~e.

D. MITROVI]

PRAZNIK OBAVE[TAJACA

U prostorijama Kluba VSCG na Top~i-deru prire|ena je sve~anost povodom DanaVojnoobave{tajne agencije – 6. maja. Naskupu je istaknuto da je Vojnoobave{tajnaagencija tokom protekle godine u~inila vi-{e koraka radi pove}awa efikasnosti uradu, saradwe sa srodnim slu`bama u sve-tu i podmla|ivawa kadra. Povodom pra-znika, ~elne qude VOA primio je i mini-star odbrane Zoran Stankovi}.

Po~etkom maja odràno je zajedni~ko takti~ko uve`bavaweu Vazduhoplovnim snagama i protivvazduhoplovnoj odbrani

Centar ABHO u Kru{evcu, koji postoji od 1932. godine, a od1946. godine {koluje kompletan kadar roda ABHO, organizo-vao je stru~ni skup na kome su sagledana najoptimalnija re-{ewa za budu}i rad {kolskog centra, ali i kompletne slu-`be. Sastanku su, pored komandanta Centra za usavr{avawe

kadrova ABHO pukovnika Zdravka Samarxi}a i najodgovornijihqudi iz te ustanove, prisustvovali i predstavnici Ministarstvaodbrane, General{taba VSCG, Komande Kopnenih snaga, 246. bri-gade ABHO, Vojne akademije, Ministarstva nauke i za{tite ìvot-ne sredine, Uprave za odbranu republike Srbije, Komisije zasprovo|ewe Konvencije o zabrani hemijskog oru`ja, Nacionalnogcentra za kontrolu trovawa, Uprave za civilnu za{titu, op{tinai drugih ustanova i institucija.

STRANA ISKUSTVAPostoji interes da se formira regionalni centar ABHO u

kojem bi se osposobqavao kadar za ~itav Balkan. Zato je na sa-stanku bilo re~i o podno{ewu prijave da kru{eva~ki centar dobi-je regionalni karakter.

– Centar ABHO treba da ima funkciju za{tite ne samo za po-trebe Vojske ve} i za sistem odbrane u celini – tvrdi pukovnikVladimir Vasi} iz General{taba VSCG.

– Postoje realne osnove da se za to dobiju finansijska sred-stva od Foruma za pomo} zemqama jugoisto~ne Evrope – istakao jepotpukovnik Goran Desan~i} iz Uprave za me|unarodnu vojnu sa-radwu Ministarstva odbrane i ukazao da je prava prilika za pod-no{ewe te prijave konferencija Foruma koja }e se odràti u na-{oj zemqi juna ove godine.

U postupku profilisawa novog regionalnog ili nacionalnogcentra ABHO, potrebno je sagledati i iskustva stranih armija uorganizovawu odbrane i reagovawa u slu~aju nuklearnih i hemij-skih udesa. Op{te karakteristike takvih centara u Evropi govoreda oni imaju nove funkcije i zadatke u odnosu na klasi~ne i da suujedno vojni, civilni i me|unarodni.

Prema re~ima majora Ivana Lazarevi}a, u evropskim zemqa-ma primetna je jaka povezanost civilne za{tite, ABHO slu`be i

Postoji mogu}nost da se za projekatformirawa Regionalnog centra ABHOdobiju finansijska sredstva od Foruma za pomo} zemqama jugoisto~ne Evrope. U tim planovima veoma va`nu ~iwenicu predstavqa i evropska tendencija datakvi centri upravqaju krizama u slu~aju katastrofa.

15. maj 2006.36

INTEGRISANISISTEM ZA[TITE

CENTAR ZA USAVR[AVAWE

KADRA ABHO U KRU[EVCU

JEDINICE

Slu`ba tragawa i spasavawa u pruàwupomo}i povre|enima

civilnih institucija koje na nacionalnom nivou organizuju istra-ìvawe, razvoj i obuku. Interesantno je da centri, pored pomenu-tih funkcija, pripremaju i snage ABHO za u~e{}e u me|unarodnimmirovnim i humanitarnim misijama i razvijaju jedinice za uklawa-we posledica prirodnih katastrofa. Evropska tendencija da cen-tri za probleme ABHO upravqaju i krizama u slu~aju katastrofa,predstavqa veoma va`nu ~iwenicu u poku{ajima da se formira je-dan takav doma}i centar.

– To je posao dràve, a ne Vojske – kaè na~elnik Nacional-nog centra za kontrolu trovawa Dragan Joksovi}. Ovo mi{qewepodràva i Stevo Tubi} iz Ministarstva nauke i za{tite ìvotnesredine i isti~e da je potrebno da se ovo pitawe re{i na jedin-stven na~in i u okviru izgradwe integrisanog sistema za{tite.

SVEOBUHVATNA RE[EWANaàlost, postoje}a re{ewa su daleko od sveobuhvatnijeg po-

gleda na probleme za{tite. Po zakonu je, na primer, MUP odgovo-ran za reagovawe u slu~aju nuklearnih i hemijskih udesa, ali nemani qudstvo ni opremu za reagovawe u takvim situacijama. S drugestane, Vojska ima stru~ne qude koji sada nemaju adekvatno mesto usistemu bezbednosti i za{tite.

Kru{eva~ki centar ima dobre osnove za pove}awe obima ak-tivnosti i preformirawe u centar regionalnog nivoa. – Postojesvi uslovi – kaè pukovnik Zdravko Samarxi} – da Centar objedi-ni osposobqavawe profesionalnog kadra za prevenciju nuklear-nih, hemijskih i biolo{kih akcidenata. Za to je potrebno samo ka-drovsko ja~awe i opremawe najmodernijim sredstvima.

Takav centar mogao bi da razvija koncepte, procedure i si-stem ABHO u Vojsci, odràva kurseve i obuku za potrebe vojnih icivilnih struktura, priprema snage ABHO za u~e{}e u me|unarod-nim mirovnim i humanitarnim misijama i gradi jake sprege sasli~nim civilnim i vojnim institucijama u svetu i kod nas.

Z. MILADINOVI]

37

JEDINICA ZA HUMANITARNE KATASTROFEJedan od uslova koji kao dràva moramo da ispunimo

na putu ka evropskim integracijama jeste i razvoj nacional-nog sistema za{tite i wegova integracija u me|unarodni si-stem saradwe i za{tite. îni se da formirawe regional-nog centra ABHO predstavqa dobar korak u tom pravcu, ma-da je jasno da i wega i sve druge subjekte treba odgovaraju-}im pravno-zakonskim okvirom uklopiti u jedinstveni si-stem za{tite.

Objediweni sistem mora da razre{i najslabiju karikuu upravqawu nakon udesa, a to je sanacija koja podrazumevaprimenu razli~itih tehnolo{kih i organizacionih postupa-ka. Jedno od mogu}ih re{ewa je i osnivawe specijalne jedi-nice za humanitarne katastrofe koja bi odmah posle zemqo-tresa, poplave, vulkanske erupcije, hemijskog udesa, pojaveklizi{ta, saobra}ajne katastrofe ili druge vrste udesa,izlazila na lice mesta i preduzimala efikasne mere za-{tite.

Lak{e o{te}en brod Mornarice VSCG

NASUKALA SE RAKETNA TOPOVWAÂU luci Bar, 26. aprila oko 10.45 sati, naneizgra|eni dio obale u blizini putni~kogterminala nasukala se raketna topovwa~a406 Mornarice VSCG.

„Do maweg pomora~kog udesa raketne topovwa~e 406 do-{lo je za vrijeme redovne obuke posade broda u vo`wi, zbogkvara na automatskom sistemu za upravqawe glavnim motori-ma, pri ~emu je brod naglo iz reìma vo`we krmom, zavezaosvom snagom naprijed. Posada broda preduzela je sve propisa-ne radwe i prelaskom na ru~no upravqawe i ga{ewem motorapoku{ala da zaustavi brod, ali to zbog malog manevarskog pro-stora nije bilo mogu}e, pa se topovwa~a pram~anim dijelomnasukala na neizgra|eni lukobran u luci Bar“, saop{teno jetim povodom iz Komande Mornarice VSCG u Kumboru.

Poslije nekih 45 minuta pripremnih aktivnosti, topovwa~aje odsukana uz pomo} remorkera Luke Bar „Topolica“, a potom jeotegqena na svoj vez u dijelu luke koji koristi Mornarica.

„U udesu niko nije povrije|en, a u mawem obimu o{te}en jepram~ani dio topovwa~e. Komanda Mornarice je formiralakomisiju koja }e ispitati sve okolnosti ovog pomora~kog ude-sa“, zakqu~uje se u saop{tewu.

Raketna topovwa~a 406 jedno je od najmodernijih plovilana{e mornarice. Pro{le i pretpro{le godine taj brod je u~e-stvovao u dvije zajedni~ke vje`be na moru, koje je Mornaricaizvela sa Ratnom mornaricom Italije u na{im, odnosno teri-torijalnim vodama Italije.

Brod je izgra|en 1982. godine u Kraqevici kao posqedwiiz serije od {est raketnih topovwa~a tipa „Rade Kon~ar 401“,koje su krajem sedamdesetih godina konstruisane u biv{ojSFRJ. Ti brodovi deplasmana 240 tona dugi su 45, {iroki 8, agaz im iznosi 1,8 metara. Brzinom od 40 ~vorova pokre}e ihpogonski sistem CODAG, koji ~ine dva dizel-motora MT, snage7.200 kowa, i dvije gasne turbine tipa „Rols-Rojs Proteus“, snagedevet hiqada kowa.

Opsluùje ih posada od 30 ~lanova, a naoruàni su sa dvaautomatska brodska topa „bofors“, kalibra 57 milimetara, idva lansera za protivbrodske rakete tipa SS-N-2c STYX. U flo-ti Mornarice VSCG trenutno plove ukupno ~etiri raketne to-povwa~e tipa „Rade Kon~ar 401“.

Nikola BO[KOVI]

Sa stru~nog skupa u Centru za usavr{avawe kadrova ABHO

Posjeta minolovca dio je programa bilateralne vojne sarad-we Ministarstava odbrane Francuske i SCG, a tokom bo-ravka u Baru ~lanovi posade Versoa imali su vi{e susretasa kolegama iz na{e Mornarice i predstavnicima civilnihvlasti.Komandanta Versoa kapetana korvete Di Markantonija i po-

sadu francuskog minolovca primila je i gradona~elnica Bara An-ka Vojvodi}.

– Ovo je nastavak saradwe iz 2003. godine, kada je u na{grad uplovila francuska fregata “Courbet”. O~ekujemo i ubudu}edolaske ovakvih brodova i posada kojima }emo biti dobar doma-}in. Nadam se da }e glas o qepoti Crne Gore na{i gosti prenijetii u svoju domovinu i zainteresovati i svoje partnere za ovaj diona{e obale – kazala je tom prilikom gradona~elnica Vojvodi}.

– Za mene i moju posadu ~ast je {to smo ovdje. Nastavqamo na-{u pre|a{wu saradwu sa Mornaricom VSCG i nadamo se da }e iubudu}e biti ovakvih posjeta – rekao je zapovjednik Versoa kapetankorvete Di Markantoni, sa kojim su u francuskoj delegacije bili iprvi savjetnik u Ambasadi Francuske u SCG – kancelarije u Podgo-rici Ines Bareli i izaslanik Ministarstva odbrane Francuske uSCG pukovnik Tjeri Navrez. Doma}in francuskom brodu i wegovojposadi iz Mornarice VSCG bio je kapetan fregate Darko Kneì},koji je naveo da su se tokom boravka Versoa u Baru na{i mornariobavestili o procedurama rada na francuskim brodovima.

NAMENAVerso je ina~e specijalizovano plovilo za pronalaèwe i

uni{tavawe morskih mina i jedan je od ukupno 13 minolovaca tipa“Eridan” koji plove u Ratnoj mornarici Francuske. Te brodove odstakloplastike, u projektu nazvanom “Tripartite”, krajem osamdesetihgodina pro{log vijeka zajedno su razvile Francuska, Belgija i Ho-landija. Za uni{tavawe mina bez dolaska u kontakt sa wima, nalovcima mina tipa “Eridan” sluè navo|ene, veoma skupe i sofi-sticirane ronilice tipa PAP-104 i “Svip”. Wih operater sa brodaupu}uje na sve sumwive objekte na morskom dnu koje prethodno ot-krije sonar visoke rezolucije, dometa od 600 pa do 1.200 metara.Ronilice snimaju taj objekat iz blizine i u realnom vremenu pre-nose podatke do operatera. U slu~aju da se identifikuje mina, oneispu{taju bombu koju nose sa sobom i napu{taju tu zonu. Potom ope-rater na brodu daqinskom komandom aktivira bombu i uni{tava

38

SARADWA

FRANCUSKI MINOLOVAC VERSO U POSJETI NA[OJ MORNARICI

Brod Ratne mornarice Francuske,lovac mina ”Versau M 651“ (Verso),

boravio je nedavno u luci Bar, u zvani~noj posjeti Crnoj Gori

i Mornarici VSCG

ZAJEDNI^KE STRANICEISTORIJE

minu sa bezbjedne udaqenosti. To je na~in djelovawa Versoa, o ~i-jim su se takti~ko-tehni~kim karakteristikama obavestili pripad-nici na{e Mornarice.

Na tom brodu koji pored mornara ima ukrcane i protiv-minske i lake ronioce, komandant Di Markantonio je prvog da-na boravka u luci Bar priredio koktel na kojem su bili i ko-mandant Mornarice VSCG kontraadmiral Dragan Samarxi},gradona~elnici Bara i Ulciwa Anka Vojvodi} i Fuad Nimani,te visoki predstavnici Ambasade Republike Francuske u SCG.Sve dame koje su tom prilikom posjetile brod, francuski ofi-ciri darivali su ruàma.

KOBNA MINATokom boravka u Baru francuski ronioci sa Versoa, zajedno

sa na{im roniocima, tri dana su u akvatorijumu najve}e luke u SCGtragali za ostacima francuskog kontratorpiqera – razara~a “Da-

15. maj 2006.

GROBNICA SMETALA PRO[IREWU LUKENakon vi{e od pola vijeka mirovawa na

morskom dnu u visini Dvorca kraqa Nikole, olu-pina “Dague” je zbog potrebe produbqewa baze-na pristani{ta izmje{tena iz lu~kog akvatoriju-ma. Radnici preduze}a “Ivan Milutinovi}“ izBeograda i splitskog “Pomgrada“ izrezali subrod u nekoliko komada i izmjestili ih na oko 30metara udaqenosti jedan od drugog, blizu lu~kihrezervoara na Volujici.

Brod je tom prilikom izrezan u pet dijelo-va, od kojih ~etiri i danas po~ivaju u moru podVolujicom, a nedostaje krma koja je, vjerovatno, izva|ena i vi{e nije ni vra}ana u more.

Izmje{tawu olupine broda 1973. godine prisustvovali su i zvani~nici Ambasade Francuskeu SFRJ. Tada je izva|ena i ve}ina posmrtnih ostataka posade i preba~ena u Francusku, a u minulihtridesetak godina pri~a o “Dague” postala je dio usmenog predawa stanovnika tog kraja, dok je we-gova olupina nezaobilazno pohodi{te brojnih ronilaca.

ZA MUZEJSKU POSTAVKUZajedni~ko rowewe na{ih i francuskih mornari~kih ronila-

ca po~etkom ovog mjeseca u blizini brda Volujica, bila je prilikada se baci dodatno svjetlo na mawe poznate zajedni~ke stranicevojnopomorske istorije Francuske i SCG. Zajedni~ki timovi roni-laca, naime, snimili su obiqe fotografija i video-zapisa o olu-pini koja leì na dubini od 15 metara, a izva|eno je i vi{e arte-fakata, odnosno razli~itih uzoraka sa broda koji su predati Za-vi~ajnom muzeju Bara.

Arheolog Mladen Zagar~anin, koji je tako|e u~esnik u projek-tu, najavio je da }e se nakon prikupqawa arhivske gra|e i foto-grafija o brodu, od snimqenog i izva|enog materijala sa olupine,na qeto u Baru prirediti i posebna izlo`ba posve}ena francu-skom razara~u i wegovoj posadi.

Zagar~anin kaè da je u novembru 2004, kada je francuskafregata “Courbet” posjetila Bar, posadi ispri~ao da je u barskomzalivu potopqen “Dague”.

– Predloìo sam da se tom doga|aju da ve}i publicitet. Voj-ni izaslanik u ambasadi Francuske u Beogradu pukovnik TijeriNavrez tada se na~elno sloìo i rekao da }e pozvati francuskiMornari~ki muzej i Francuski kulturni centar u Beogradu. Sadata ideja dobija na aktuelnosti. Olupinu “Dague” trebalo bi za-konom za{tititi kao kulturno-istorijski spomenik – smatra na{arheolog.

Poslije “terenskog” rada ronilaca, slijede novi kontaktibarskog muzeja sa ambasadom Francuske i Kulturnim centrom upripremi izlo`be.

– Projekat je veoma zanimqiv, ne samo za saradwu mornari-ca Francuske i SCG ve} i za istoriju odnosa na{ih dràva. Tokomovih rowewa prona{li smo dio kostiju poginulih mornara. Da}e-mo ih na DNK analizu, a potom, prema pomorskoj tradiciji, vrati-ti u more. Sada slijedi komunikacija sa resornim ministarstvimakako bi se projekat nastavio. Ima dosta qudi koji su uzimali stva-ri sa potonulog broda. Bilo bi dobro da se to vrati i izloì zastalno u barskom muzeju – predlaè francuski vojni ata{e pukov-nik Navrez.

U spomen na stradale pomorce i ovom prilikom u more je po-loèn vijenac na mjestu potonu}a “Dague”.

Nikola BO[KOVI]

39

gue”, koji je ovdje potonuo u Prvomsvjetskom ratu. Naime, brod jestradao u gluvo doba no}i 24. fe-bruara 1915, u strahovitoj eks-ploziji nadomak Topolice, a 39~lanova posade na{lo je smrtpred jedinom lukom tada{we Kra-qevine Crne Gore. Pomorske hro-nike zabiqeìle su da je engleskiteretni parobrod “Whitehead” do-vezao 23. februara 1915. u lukuBar tovar hrane u pratwi fran-cuskih razara~a “Dague” i “Fa-ulx”, koji su radi za{tite tran-

sporta ostali na sidri{tu. Zbog jakog vjetra, 24. februara u po-no}, razara~u je oralo sidro po morskom dnu, pa je brod tako naoko 300 metara udaqenosti od vile “Topolica“ naletio na morskuminu, prepolovio se i potonuo, pri ~emu je poginulo 39 ~lanova po-sade. Sumwa se da je kobnu minu prethodno poloìla wema~ka pod-mornica UC 25, a tragediju u kojoj je na Jadranu potopqen prvifrancuski ratni brod u Prvom svjetskom ratu, preìvjela su 24mornara.

Ina~e “Dague” je bio jedan od 12 francuskih razara~a klase”Bouclier“. Taj brod, deplasmana 810 tona, izgra|en je 1911. godinei bio je naoruàn sa dva topa kalibra 100 milimetara, {est to-pova od 65 milimetara i ~etiri torpedne cijevi kalibra 450 mi-limetara. Brzinom od 30 ~vorova pogonile su ga parne turbineukupne snage 14.000 kowskih snaga. “Dague” je vi{e puta dovoziohranu i namirnice za stanovni{tvo Bara i za crnogorsku vojsku,ba{ kao i kobnog dana.

Lovac mina Verso jedan je od ukupno 13francuskih brodova tipa ”Eridan“. Deplasmanmu je 605 tona, dug je 51,5, {irok 8,9 metara,a gaz mu iznosi 3,5 metara. Brzinom od 15 ~vo-rova pogoni ga glavni stroj ”Vartsila“ od 1.900kowskih snaga. Naoruàn je topom kalibra 20milimetara, sa dva mitraqeza kalibra 12,7 idva mitraqeza kalibra 7,62 milimetra, a za

~i{}ewe morskih mina koristi klasi~nu mino-lovku i dvije ronilice tipa ”PAP 104“. Versoje izgra|en 1988. godine, a opsluùje ga posa-da od 49 qudi. Wegov blizanac, lovac mina”Capricorne M 653“, u septembru pro{le godi-ne doplovio je u Crnu Goru, a posada je bora-vila u vi{ednevnoj posjeti i lukama Kotor iBar.Verso uplovqava u luku Bar

Komandant Mornarice VSCGkontraadmiral DraganSamarxi} dolazi na Verso

SARADWA

15. maj 2006.40

tora odbrane u zemqama zapadnogBalkana. To predstavqa qudsku dimen-ziju reforme odbrambenog sektora,za koju smo osmislili institucional-ni pristup i razradili odgovaraju}esisteme i metode koji se od 1999. dodanas primewuju i testiraju u vi{e ze-maqa na pomenutom podru~ju, kao naprimer u Bosni i Hercegovini i u Hr-vatskoj. Do danas smo pomogli da oko20.000 biv{ih pripadnika vojske na-dogradi svoja znawa i ume}a, s ciqem

da pove}aju svoje izglede za “plasman” na civilnom trì{tu ra-da – predstavio je Me|unarodnu organizaciju za migracije {efwene Misije za SCG Gregori Gud{tejn.

U narednih nekoliko meseci IOM }e se, verovatno, posve-titi neophodnim pripremama kako bi sa obradom prvih kandida-ta i wihovih poslovnih planova krenuli ve} od po~etka septem-bra. To zna~i da }e zavr{iti plan o standardima operativnogpostupawa, obaviti izbor i zapo{qavawe kadra, renovirati~etiri regionalna centra za zbriwavawe, nabavku i stavqawe ufunkciju informati~kog sistema i baze podataka, obu~iti oso-bqe i intenzivirati informativno-promotivne aktivnosti oprojektu, namewene pripadnicima sektora odbrane.

Kako je planirano, od septembra ove godine savetnici i te-renski saradnici Me|unarodne organizacije za migracije pri-druì}e se osobqu Programa za prekvalifikaciju oficira VSCGza civilna zanimawa – PRISMA u regionalnim centrima zazbriwavawe u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu i Podgorici. Oni }ekandidate savetovati o pitawima wihovih daqih poslovnih mo-gu}nosti, vode}i ra~una o kvalifikacijama, znawima i te`wama.Kandidati koji ispuwavaju uslove na taj }e na~in mo}i da pristu-pe reintegracionom fondu, ~iji je ukupni iznos 1,5 miliona evra,kao i fondu za mikrokreditirawe od 900.000 evra.

Nakon prve godine realizacije projekta, IOM i Norve-{ka }e sprovesti zvani~nu evaluaciju kako bi se ocenili ostva-reni rezultati, ali i sagledale i preispitale efikasnost i de-lotvornost procesa. S. \OKI]

Snimio D. BANDA

Ministar odbrane SCG Zoran Stankovi}i {ef Misije Me|unarodne organiza-cije za migracije za SCG Gregori Gud-{tejn potpisali su, 3. maja u Beogradu,Memorandum o razumevawu i saradwi

izme|u Ministarstva odbrane SCG i Me|u-narodne organizacije za migracije (IOM).Potpisivawu su prisustvovali dràvni se-kretar Ministarstva spoqnih poslova Kra-qevine Norve{ke ]etil Skugrand i ambasa-dori i predstavnici brojnih zemaqa ~lani-ca Natoa i Partnerstva za mir u SCG.

Ciq potpisivawa Memoranduma jeste pomo} u realiza-ciji Programa za prekvalifikaciju oficira VSCG za civilnazanimawa – PRISMA. Namera je da se u prve dve godine po-drì 1.850 lica u stvarawu alternativnih na~ina izdràva-wa u civilnom sektoru, a tokom pet godina da se pruì pomo}za 5.100 qudi.

S obzirom na iskustvo u obuci i savetovawu za zapo{qa-vawe biv{ih vojnih lica u civilnom sektoru, Me|unarodna or-ganizacija za migracije obavqa}e ulogu izvr{nog tela poveri-la~kog fonda Natoa, koji je osnovan za sredstva namewena pre-kvalifikaciji biv{ih vojnih lica u SCG u okviru programa na-mewenog za tu svrhu – PRISMA.

– Ovo je jo{ jedna u nizu aktivnosti koje omogu}avaju kvali-tetnije zbriwavawe vi{ka vojnog kadra. Deo sredstava koja }ese dobiti posluì}e kao bespovratna pomo} najugroènijim, adeo za kreditirawe – rekao je nakon potpisivawa Memorandu-ma ministar Stankovi}, koji je ujedno zahvalio svim ~lanicamaNatoa koje su pomogle Fondu, a posebno Kraqevini Norve{koj,budu}i da ona ima vode}u ulogu od po~etka formirawa Fonda.Ta zemqa je ina~e nosilac primene projekta, u kome u~estvuje samilion i po evra.

Dràvni sekretar Ministarstva spoqnih poslova Kraqe-vine Norve{ke ]etil Skugrand izjavio je tom prilikom da jereintegracija vi{ka vojnog kadra preduslov za uspeh reformisistema odbrane i sastavni deo {ireg procesa demokratizaci-je u SCG.

DONACIJA ZA PROGRAM PRISMA

P R E K VA L I F I K A C I J A O F I C I R A V O J S K E S C G Po mi{qewu gospodina Skugran-da, re~ je o zadatku koji predstavqa ime|unarodni izazov. Vi{e od 20 ze-maqa ~lanica Natoa, odnosno Part-nerstva za mir, ve} je izrazilo zani-mawe i opredeqenost da podrè Po-verila~ki fond.

– Norve{ka je zahvalna Me|una-rodnoj organizaciji za migracije {toje preuzela ulogu i zadatak izvr{nogagenta za taj projekat. Nijedna drugaorganizacija nema ni pribli`no isku-stvo i kvalifikacija kao IOM u obla-sti reformi sistema odbrane. Proje-kat se mora sagledati u kontekstu ja~a-wa stabilnosti civilnog dru{tva, a nekao iskqu~ivo vojni ili odbrambeniprojekat – rekao je gospodin Skugrand.

– Me|unarodna organizacija zamigracije intenzivno se angaùje uzbriwavawu kadrovskih vi{kova sek-

Potpisivawe Memoranduma orazumevawu i saradwi izme|uMinistarstva odbrane SCG iMe|unarodne organizacije za

migracije, novi je doprinosProgramu za prekvalifikaciju

oficira VSCG za civilnazanimawa – PRISMA

Na~elnik General{taba odbrane Italije u Beogradu

ZAJEDNO DO BEZBEDNOSTI

Admiral \ampaolo di Paola, na~elnik General{taba od-brane Republike Italije, bio je tokom posledwe nedeqe aprilau poseti dràvnoj zajednici Srbije i Crne Gore.

Admiral Di Paola sastao se 26. aprila sa na~elnikom Gene-ral{taba VSCG general-potpukovnikom Qubi{om Joki}em. Tomprilikom dvojica ~elnih qudi oruànih snaga Italije i SCG raz-matrala su pitawa od va`nosti za razvoj budu}ih odnosa dve armi-je. Zakqu~eno je da je me|usobna saradwa najdaqe odmakla u obla-sti {kolstva. Jedan student sa Odseka Mornarice ve} se nalazi na{kolovawu u italijanskoj mornari~koj akademiji, a u planu je da sebroj na{ih studenata u vojnoobrazovnim institucijama Italijeuskoro pove}a. Admiral Di Paola je predloìo i da se odre|enbroj najvi{ih oficira VSCG obrazuje na Ratnom kolexu Italije.

Dosada{we zajedni~ke mornari~ke ve`be, izvedene u dvanavrata, ve} su pokazale da i VSCG svojim kapacitetima moè dase ukqu~i u kolektivne napore sredozemnih zemaqa da se obez-

bedi ve}a sigurnost plovidbe u regionu. Ve`be pod nazivom “Za-jedni~ki horizont” bile su ujedno, po mi{qewu generala Joki}a iadmirala Di Paole, i odli~na prilika da SCG izrazi jasnu voquda sara|uje sa Italijom, dràvom koja je decenijama bila stoèrevroatlantskih integracija na jugu Evrope.

U nastavku posete italijanski na~elnik General{taba obi-{ao je 72. specijalnu brigadu, jedan od najosposobqenijih sastavaVSCG. Komandant Operativnih snaga general-major Dragan Kolun-xija, koji je do~ekao goste u Kasarni “Rastko Nemawi}” u Pan~evu,predstavio je organizacijsko-formacijsku strukturu i zadatke Ope-rativnih snaga kao najve}eg zdruènog sastava VSCG. Pukovnik Zo-ran Veli~kovi}, zastupnik komandanta 72. specijalne brigade, go-vorio je gostima o istorijatu, borbenim mogu}nostima i perspek-tivi razvoja te jedinice. Zatim je admiral Di Paola, sa saradni-cima, prisustvovao pokaznoj obuci u 72. specijalnoj brigadi.

Posle povratka iz Pan~eva, admiral Di Paola je, u KlubuVSCG u Top~ideru, uru~io oko 140 uverewa o zavr{enom kursuitalijanskog jezika pripadnicima MO i VSCG koji su tokom pro-teklih godinu dana savladali osnove tog jezika. Prvi ~ovek ita-lijanskih oruànih snaga odrào i predavawe na italijanskomjeziku o transformaciji savremenih oruànih snaga pod uticajemrevolucionarnih promena u svetu.

Drugog dana posete admiral \ampaolo di Paola, sa sarad-nicima, bio je gost Centra za mirovne operacije VSCG, gde im jena~elnik te institucije pukovnik Petar ]ornakov predo~io hro-nologiju u~e{}a doma}ih snaga u mirovnim operacijama i kakvesu sada{we mogu}nosti Centra. A. A. i S. \.

MINISTAR STANKOVI] PRIMIO AMBASADORA POLTA

Ministar odbrane Zoran Stankovi} u okviru svojih redov-nih susreta sa ambasadorima i stranim vojnim predstavnicima uSCG, primio je ambasadora SAD u Beogradu Majkla Polta.

Razgovor ministra Stankovi}a i ambasadora Polta odno-sio se na razvoj bilateralne vojne saradwe, aktuelnu politi~-ku situaciju u SCG i saradwu sa Me|unarodnim tribunalom uHagu.

Sagovornici su zakqu~ili da je osnova za daqi razvoj bi-lateralne saradwe weno formalno-pravno regulisawe i slo-ìli se da }e Sporazum o statusu snaga, koji je u procesu usagla-{avawa, omogu}iti novi kvalitet razvoja vojnih odnosa dveju ze-maqa.

Ministar Stankovi} je posebno istakao zadovoqstvo sa-radwom koja je ostvarena sa Evropskom komandom snaga SAD u[tutgartu. Pozdravio je i inicijativu te komande da pomogne Voj-sci Srbije i Crne Gore u sanaciji poplavqenih podru~ja.

SUPROTSTAVQAWE SAVREMENOM TERORIZMU

Vojni izaslanik SAD pukovnik Mark Iston posetio je 5. ma-ja Institut ratne ve{tine. Na sastanku sa na~elnikom Institutapukovnikom dr Branislavom \or|evi}em razmatrani su oblicisaradwe u realizaciji projekta ”Sektor bezbednosti Srbije iCrne Gore u suprotstavqawu savremenom terorizmu’’.

Poseta predstavqa nastavak saradwe Instituta sa dràvnimi me|unarodnim organizacijama na realizaciji tog projekta.

ULOGA NATO I EU U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane SneànaMarkovi}-Samarxi} u~estvovala je, od 2. do 4. maja, na semina-ru o ”Budu}oj ulozi Natoa i EU u jugoisto~noj Evropi” u Berlinu,koji je organizovao Evropski centar za bezbednosne studije XorxMar{al.

Glavne teme seminara jesu analiza i razmatrawe najva`nijihaktivnosti Natoa i EU u regionu jugoisto~ne Evrope, trenutna situ-acija u regionu i budu}a uloga Natoa i EU u tom delu Evrope.

USAGLA[AVAWE KRITERIJUMAOd 9. do 12. maja u Vrwa~koj Bawi odràn je ~etvrti bal-

kanski seminar test-timova za engleski jezik, kome su prisustvo-vali predstavnici iz Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine,Hrvatske, Makedonije i Albanije, sa svojim englesko-ameri~ikimsavetnicima.

Posle dva seminara odràna u Makedoniji i jednog u Al-baniji, bila je to jo{ jedna prilika da dvadesetak nastavnika en-gleskog jezika, izabranih u test-timove svojih zemaqa, tokom ~e-tiri radna dana razmene iskustva ste~ena u procesu izrade no-vih, originalnih testova za proveru znawa tog jezika po kriteri-jumu STANAG.

Ciq seminara je da se {to sli~nijim testovima usaglasekriterijumi ocewivawa i tako ujedna~i znawe koje }e pripadni-ci tih zemaqa doneti u mirovne misije i operacije. Seminaripoput ovog pomo}i }e nam da izgubqeno vreme nadoknadimo ko-riste}i dobre ideje onih zemaqa koje su engleskom na vreme po-svetile du`nu pa`wu.

Na po~etku rada u~esnike seminara pozdravio je mr ZoranJefti}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse.

D. G.

41

UKRATKO

42 15. maj 2006.

Iako pripadamo regionu jugoisto~ne Evrope, do sada nismoimali prilike da na dràvnom nivou budemo punopravni ~la-novi Saveta za civilno-vojno planirawe u vanrednim situa-cijama (CMEP). Ta zna~ajna regionalna organizacija, koja tre-nutno ima 11 zemaqa ~lanica, bavi se mnogim pitawima odva`nosti za re{avawe problema izazvanih vanrednim si-

tuacijama, koje su u savremenom svetu sve izraèniji. U okviru Sa-veta se, izme|u ostalog, procewuju preporu~eni planovi za odzivqudstva, razvoj standardnih radnih procedura radi unapre|ewaaktivnosti saveta, planirawe, organizovawe i izvo|ewe zajedni~-kih ve`bi i treninga. Savet odràva redovne godi{we skupove, a~lanice se radi konsultacija i obuke po potrebi okupqaju i ~e{}e,kao {to je to bilo ovih dana na sastanku u Beogradu.

Najopipqiviji rezultat kvalitetne saradwe na{ih strukturakoje se bave civilnom za{titom sa ~lanicama CMEP jeste ponuda

REAGOVAWE U VANREDNIMSITUACIJAMA

Nedavno odràni seminar Savetazemaqa jugoistoka Evrope za civilno-vojno planirawe reagovawa uvanrednim situacijama (CMEP) pokazaoje da Ministarstvo odbrane i VSCG,pored vojnika i inìwerijskih vozila na nasipima i sanitetskih iintendantskih timova, raspolaù i stru~nim kapacitetima za u~e{}e u izgradwi novog modela civilneza{tite na nivou dràvne zajednice

NOVI MMODELSARADWE

ZA[TITA

koju su predstavnici te organizacije uputili tokom susreta u Beo-gradu. Na{a zemqa je, naime, pozvana da postane punopravna ~la-nica te organizacije, {to predstavqa veoma vaàn korak na putuintegracije u regionalni i svetski sistem reagovawa u vanrednimsituacijama.

Inicijativu za prijem pokrenulo je i Ministarstvo odbraneSCG, a po svemu sude}i najrealnija su predvi|awa da moèmo po-stati punopravni ~lanovi ve} u oktobru, na redovnoj godi{wojkonferenciji u rumunskom gradu Bra{ovu.

Kako nam je rekla zamenik na~elnika Uprave civilne za{titeSektora za qudske resurse Ministarstva odbrane mr Mira Maì-brada, na skupu u Beogradu mogli smo da vidimo da se ni u ~emu nerazlikujemo od ~lanica te organizacije, ni po znawu, ni po koracimakoji su do sada preduzeti na uspostavqawu modela civilne za{tite.

Kada i formalno postanemo ~lanica Saveta, dobi}emo nizprednosti. Na primer, u~estvova}emo u odlu~ivawu, predsedava-}emo tim telom i tako vi{e uticati na brè re{avawe ba{ onihproblema koji su najizraèniji u na{oj zemqi.

U me|uvremenu, na{i stru~waci rade na formirawu tela ifunkcija potrebnih za zaìvqavawe novog modela civilne za{ti-te. Pukovnik Proda [e}erov, na~elnik Centra za obave{tavaweMO, isti~e da je ve} pokrenut pristup u tri velike me|unarodnemreè. To su CECIS, servis evropske komisije, izvr{nog organaEvropske unije, zatim OCHA kao humanitarni servis Ujediwenihnacija i pristup Direktoratu za vanredne situacije Natoa u okvi-ru Partnerstva za mir. Ti servisi su i najbrì kanal za prikupqa-we pomo}i u vanrednim situacijama. Preko tih mreà {aqe se hi-tan poziv za pomo} na koji bi velike svetske organizacije poput UNodgovorile institucionalno, koriste}i sopstvene rezerve. îtavsvet bi skoro trenutno bio obave{ten o na{im potrebama i timebi se postiglo da se brè i lak{e pomogne ugroènim podru~jima.

43

Bez takvog sistemskog re{ewa, kaè pukovnik [e}erov, moèmo dase oslonimo samo na re{ewa koja u osnovi spadaju u sekundarnoreagovawe, kakve su, na primer, donatorske konferencije. Na wi-ma je presudna dobra voqa donatora, ali ~ak i kada te dobre voqene mawka, ipak se pojavquje veliki broj institucionalnih prepre-ka. Donatorima je te{ko da svojim organizacijama i vladama obja-sne za{to su prinu|eni da nam pomaù tim zaobilaznim putem, ane direktnim slawem pomo}i preko zvani~nih kanala.

Jednostavno, pristupom globalnim organizacijama postalibismo deo najrazvijenijeg sistema unutar kojeg ne samo da nepre-stano struje informacije, nego se i efikasno priska~e u pomo} ze-mqama ~lanicama.

Zahvaquju}i podr{ci Agencije za vanredne situacije Kraqe-vine Danske (DEMA) dobili smo preporuku za pristup svetskoj hu-manitarnoj mreì OCHA. Uz to, timu iz Danske sa savetnikom Mi-haelom Enkvistom na ~elu prikazani su na{i ciqevi, uslovi, vre-menski okvir i realizacija projekta kroz sadràje. Danci su sesaglasili da èle da finansiraju svih pet potprojekata unutarprojekta izgradwe modela civilne za{tite na nivou SCG. Prvi jerazmena protokola i standarda pri uspostavqawu legislative,

drugi potprojekt je razvoj tzv. HOST servisa i tre}i je razvoj geo-grafskog informacionog sistema (GIS). ̂ etvrti potprojekt je uspo-stava slu`be za obave{tavawe o vanrednim situacijama tzv. “bro-ja 112”, a peti je kori{}ewe satelitskog linka. Na{i mentori izDanske dali su svoje sugestije i pri tom prihvatili da se ve}inaaktivnosti na izvr{ewu svih pet segmenata odvija kod nas, kako bi{to ve}i broj qudi bio ukqu~en u prakti~nu obuku. Eksperti iz Dan-ske su izrazili zadovoqstvo na{im dostignutim nivoom znawa ikoracima na uspostavqawu modela.

Kad se sve sabere, mi{qewe je pukovnika [e}erova, mentor-ska pomo} iz Danske od nekoliko miliona evra daje nam osnovu zauspostavqawe modela po dubini. Kada te donacije budu iskori-{}ene za obrazovawe na{ih kadrova, na{ budu}i nacionalni si-tuacioni centar lak{e }e postati verifikovana i notifikovanakontakt ta~ka prema Evropi.

Mnoge tehni~ke prepreke za ukqu~ewe u svetske tokove na{istru~waci iz oblasti civilne za{tite su otklonili na jednostavani jeftin na~in. Tako je primenom sistema “Argus K2” jednostavno ifunkcionalno re{eno pristupawe informacijama i koordinacijaizme|u sve ~etiri multifunkcionalne platforme, a to su monito-ring, koordinacija, informisawe i prevencija, tj. stvarawe {tosadràjnije baze podataka. Sve te funkcije idu preko ure|aja “Ar-gus K2”, koji obavqa koordinaciju i komutaciju.

Ulazak u regionalni i svetski sistem stavqa nas u pozicijukoju u svakodnevnom ìvotu ima ~ovek koji ima mnogo prijateqa.Prijateqi, u ovom slu~aju ~itav svet, ~uli bi da nam treba pomo} isami bi je ponudili. U isto vreme, ako se nama ne{to lo{e desi,dobro je da upozorimo i ostale da ne ponove iste gre{ke, kao do-bri prijateqi koji savetuju svoje najbliè da ne upadnu u nevoqe. USavetu se radi upravo na tim principima. Tako su na skupu u Beo-gradu proigravane ve`be sa temom nuklearnog udesa u Bugarskoj ipoplava u celom regionu. Na osnovu iskustava se kreiraju proce-dure, ~ijom primenom se svima omogu}ava da vaqano reaguju.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

Pukovnik Lu~ijan Bogdan, koji je ru-kovodio radom radnih grupa tokom semi-nara, potvrdio nam je da }e Rumunija, kaoaktuelna predsedavaju}a zemqa u CMEP,aktivno doprineti {to brèm u~lawewuna{e dràve u tu organizaciju.

Savet je, po re~ima pukovnika Bog-dana, naro~ito dobio na zna~aju poslepoplava koje su se desile u nekoliko ze-maqa ~lanica. Poboq{awe sistema raz-mene mi{qewa i me|usobnog pruàwapomo}i, na ~emu se prethodnih godinamnogo radilo unutar Saveta, stavqeno jena najteù probu. Prva iskustva, kako is-ti~e pukovnik Bogdan, govore da su dosa-da{wi koraci Saveta imali pozitivanefekat, {to je potvrdila i odli~na sarad-wa Rumunije i Ma|arske tokom poplava.

Nedostatak institucionalne vezebio je jedina, ali nepremostiva prepre-ka za boqu saradwu sa Srbijom i Cr-nom Gorom, iako su qudi sa obe stranegranice ispoqili veliko razumevaweza probleme stanovni{tva u poplavamaugroènim podru~jima, isti~e predstav-nik rumunske civilne za{tite. Zato ni-su iskori{}ene sve mogu}nosti koje po-stoje zahvaquju}i razra|enom sistemuplanirawa reakcije u vanrednim situacijama u okviru saveta.

Glavni ciq sastanka Saveta je pomo} u razvoju proaktivnogodgovora na vanredne situacije na lokalnom i regionalnom ni-vou. Planovi se, nagla{ava pukovnik Bogdan, najvi{e ti~u preven-

cije nesre}a. Prisustvo predstavnikaDanske kao specijalnih gostiju donelo jenovi kvalitet skupu u Beogradu. Prvogdana seminara odràna je plenarnasednica, na kojoj su sve ~lanice pred-stavile neke od va`nih aspekata civil-no-vojnog planirawa. Drugog dana for-mirane su ~etiri radne grupe. Na krajuseminara ura|eni su izve{taji po seg-mentima i doneti zavr{ni zakqu~ci. Naosnovu zakqu~aka se izra|uje tzv. “CNChendbuk”, tj. priru~nik koji sadrì pre-gled mera i procedura usagla{enih nasastanku. Zavr{nog dana diskutovalo sei o agendi za predstoje}i godi{wi su-sret u oktobru. Kolektivno odlu~ivawena plenarnim sastancima je vode}iprincip rada, tako da sve ~lanice mo-raju da se u najve}oj meri sloè oko do-netih re{ewa.

Upitan da nam kaè ne{to o svojojfunkciji u rumunskoj civilnoj za{titi,pukovnik Lu~ijan Bogdan nam je pojasnioda u Rumuniji generalni inspektor zavanredne situacije ima teritorijalneorgane, a on obavqa du`nost zamenikana~elnika u odeqewu u Bra{ovu. U tojulozi on je bio i {ef inspekcije za

prevenciju tokom poplava koje su pogodile Rumuniju. Kao specija-lista za civilno-vojno planirawe posledwih 15 godina, sretaoje kolege iz SCG za koje ima samo re~i hvale i u qudskom i u pro-fesionalnom smislu.

PODR[KARUMUNIJE

VA@NOST MEDIJAPrema re~ima Jasmine Todorov iz Uprave za civilnu

za{titu MO, koja je na seminaru CMEP bila polaznik radnegrupe za informacioni menaxment, u radu u okviru grupe in-struktori su obja{wavali veliki zna~aj potrebe da se sa me-dijima kontaktira svakodnevno. Odràvawe redovnih konta-kata sa medijima, ne samo kada se dogode vanredne situacije,i davawe informacija medijima koje moraju biti ta~ne i kon-kretne, spre~ava stvarawe zabune. Ne sme se improvizovatiu odgovoru na novinarska pitawa, a i posle vanredne situa-cije mora se ostati u kontaktu sa novinarima.

Dok kom{ijina ku}a zjapi otkrivena

poslije olujnog vjetra ili je ugroèna

vodenom stihijom nakon obilnih ki{a,

moramo pomisliti da to mo`da i nas

~eka. A kad se desi, kao u januaru ove

godine, èqezni~ka nesre}a, u kojoj je

bilo 46 poginulih, onda je to zaista

zlo. Tada se najpotpunije ispoqe i

qudska solidarnost i dràvna briga

o narodu. [ta se moè u~initi da se

takve nevoqe sprije~e i preteknu?

15. maj 2006.

C I V I L N A Z A [ T I T A U C R N O J G O R I

Nedavna te{ka èqezni~ka nesre}a, koja se dogodila napruzi Beograd– Bar, na dionici Bijelo Poqe–Podgorica, ukojoj je poginulo 46 putnika, pokazala je da u trenucima ne-sre}e qudska solidarnost nema ni granicu ni cijenu, ali ida je dràva spremna da u~ini {ta se u~initi moè.A svaku je muku lak{e bolovati kad ~ovjek nije sam. Samom

je te{ko i zaplakati, a narod kaè: te{ko samom i na vaganu.No, ~ovjek je dru{tveno bi}e koje je sa prirodom uspostaviloodnose i ravnoteù, i sve {to je ta povezanost ve}a, rizici sumawi. Ako se prirodi {to vi{e pribliìmo, onda je boqe irazumijemo i lak{e se suprotstavqamo wenoj prgavosti i hiro-vitosti, koja zna da bude veoma gruba i opasna, bilo da se iska-zuje poàrom, poplavom, udarima vjetra ili hladno}om.

Sve te pojave ugroàvaju ìvot ~ovjekov, a wegova materi-jalna dobra satiru i uni{tavaju. Koliko su qudi kadri da sesvemu tome odupru i da sve to preduhitre? Koliko su i dru{tvou cjelini i svi dràvni organi spremni da to isto urade?

– Civilna za{tita je sistem humanitarnih mjera i aktivnostikojima se {titi stanovni{tvo, wegova ìvotna sredina i materi-jalna dobra u slu~aju elementarnih nepogoda, tehni~ko-tehnolo-{kih nesre}a, prirodnih katastrofa i drugih vanrednih prilika

MO@E LI SENEVOQA PRETE]I

44

ZA[TITA

– kaè na{ sagovornik Borislav Lalovi}, na~elnik Uprave za od-branu Crne Gore. – Smisao civilne za{tite proizilazi iz narod-nog humanitarnog prava, sadràja @enevske konvencije i zakonskihrje{ewa i akata svake dràve. Kod nas je civilna za{tita reguli-sana Zakonom o odbrani. Nagla{avam da se u Crnoj Gori tom seg-mentu ne daje odgovaraju}i zna~aj i ne posve}uje dovoqna pa`wa.

REORGANIZACIJA SISTEMA

Sve aktivnosti iz te oblasti do 1994. organizovao je iobavqao Republi~ki {tab civilne za{tite. Me|utim, s prestan-kom wegovog funkcionisawa iskrsli su brojni problemi i pro-pusti. Trebalo je imati bar nekakav krizni {tab, koji bi sa od-re|enog mjesta u kriznim situacijama rukovodio akcijama i pra-tio rad svih elemenata za{tite. Upravo su stoga u posqedwedve-tri godine pokrenute brojne aktivnosti da bi se reorgani-zovale jedinice i sistemi civilne za{tite u Crnoj Gori.

Na nivou Republike, u Sektoru civilne za{tite postoji Re-publi~ki centar za osmatrawe, obavje{tavawe i kriptoza{ti-tu. Na~elnik Lalovi} isti~e:

– Svaka op{tina ima odjeqewa i odsjeke civilne za{tite,a u wima su jedinice osposobqene za pruàwe prve pomo}i,protivpoàrnu za{titu, spasavawe iz ru{evina, kr~ewe, spa-savawe na vodi i pod vodom. U tim jedinicama, za devet plani-

45

ranih mjera civilne za{tite, bilo jeraspore|eno 9.700 pripadnika, {tosvakako predstavqa veliki broj, alitreba re}i da su to qudi koji ne mogubiti raspore|eni u ratne jediniceili operativne sastave. Dakle, qudisa ograni~enim mogu}nostima.

Uprava za odbranu smawila je brojpripadnika jedinica civilne za{titei u wima je sada 4.700 qudi. Nakonukidawa jednog broja ratnih jedinicau Crnoj Gori, pripadnici tih sastavaraspore|eni su u civilnu za{titu idoprinijeli podmla|ivawu i kvalite-tu popune. Wima sada najvi{e nedo-staje dobra tehni~ka oprema.

Treba ista}i da je nedavna èqe-zni~ka nesre}a kod Bio~a potvrdilabrzo i uspje{no djelovawe svih od-brambenih komponenata dràve, anaro~ito jedinica MUP-a i Vojske,zatim zdravstvenih ustanova i Gorskeslu`be spasavawa, ali wihova efi-kasnost bila bi jo{ ve}a da je tehni~-ka opremqenost boqa. Tom problemuu narednom periodu mora se posveti-

ti znatno ve}a pa`wa. A da bi se to postiglo, svakako da su po-trebna i znatno ve}a finansijska sredstva, koja dràva trebada obezbijedi.

NEDOSTATAK OPREME

I pro{logodi{wa te{ka zima, sa obimnim padavinama,naro~ito u durmitorskom kraju, bila je veliki ispit za pripad-nike jedinica civilne za{tite. Zbog visine snijega bilo je veo-ma te{ko doturiti sredstva za potrebe stanovni{tva, prijesvega lijekove, hranu i sto~nu hranu. I opet su glavni nosiocitih akcija bili MUP i Vojska, ali i ~lanovi Gorske slu`be spa-savawa.

Saobra}ajna nesre}a kod Brodareva, u kojoj je stradalojedanaestoro djece iz Bugarske, i slabosti uo~ene u akciji spa-savawa, bili su razlog vi{e da se u~ine odre|ene promjene usastavima jedinica za spasavawe na vodi i pod vodom. U devetop{tina u Republici postojale su takve jedinice, a brojale suod sedam do osamnaest qudi. Ali ispostavilo se, na primjer,da od 17 qudi, pet ili {est ne zna da pliva! Zbog toga je Upra-va za odbranu te jedinice rasformirala, a sa profesional-nim ronila~kim klubovima u Ulciwu, Baru, Kotoru, Herceg No-vom i Podgorici potpisala ugovore o angaòvawu u slu~aju po-trebe. Tako da sada interveni{u sposobni i obu~eni qudi.

Isto je ura|eno i sa Gorskom slu`bom spasavawa, gdje jeselekciju uradio Klub “Javorak” iz Nik{i}a, ~iji su ~lanovivrhunski obu~eni za akcije spasavawa.

Protivpoàrna slu`ba u Crnoj Gori djeluje krajwe profe-sionalno, ali je tehni~ki nedovoqno opremqena. Qudi su do-bro obu~eni, i za wih se moè se re}i – vrhunski, ali im nedo-staju tehni~ka sredstva, {to se mora blagovremeno rje{avati.Kad su u pitawu poàri, evidento je da Crna Gora ne posjedujekanadere, avione koji se koriste u ga{ewu poàra ve}ih raz-mjera, kakvi se ~esto de{avaju u toj republici.

Budu}i da je organizacija civilne za{tite sada u nadle-`nosti republika ~lanica dràvne zajednice, svakako da pred-stoji niz aktivnosti radi organizovawa i sprovo|ewa sistemau svim dru{tvenim sferama. Poseban doprinos treba da dajudru{tvena i privatna preduze}a u kojima je poslije privatiza-cije segment za{tite naj~e{}e krajwe zapostavqen.

Slobodan VUÎNI]

46

Po{to u slavnom ansamblu

Mire Vasiqevi}, zbog wegovih

retkih nastupa, ne peva onoliko

koliko bi èlela, èqenu

satisfakciju prona{la je

u nastavi engleskog jezika,

za {ta su, tako|e, potrebni i

talenat i sluh, kojim je ne{tedno

obdarena, pa jedan od najlep{ih

glasova u Vojsci danas naj~e{}e

slu{aju na Katedri stranih jezika

u Vojnoj akademiji

15. maj 2006.

U POSETI

MELODIJASRCA

DRAGANA MILOSAVQEVI],PROFESOR ENGLESKOG JEZIKA

Sni

miio

G. S

TAN

KOVI

]

Takvim glasom mogu da se pohvale samo izabrani, ro|enipod sre}nom zvezdom i vredni dara koji poseduju. DraganiMilosavqevi} bog je podario talenat, a od roditeqa, ocaSlavka i majke Boìce, nasledila je vredno}u i radne na-vike neophodne za ispuwewe i najambicioznijih ̀ eqa. Pe-

vala je od malih nogu. Najpre samo za stariju sestru Slavicu, akad su se na lepotu i melodi~nost wenog glasa, posle nekolikove~erwih sedeqki, osvrnuli i roditeqi i wihovi prijateqi,sudbina petogodi{we devoj~ice bila je odlu~ena. Pobeda nanekoliko de~jih peva~kih takmi~ewa u obdani{tu samo je do-prinela da otac, mornari~ki oficir JNA, na savet kolega, po-traì pomo} muzi~kih stru~waka. Ali, u malom [ibeniku, gdesu tada ìveli, Dragana nije dobila pravu priliku. Nije bilo{kole u kojoj bi tako mala mogla da {koluje glas, da ve`ba pe-vawe, da igra. Oficirski poziv, na sre}u, ili nesre}u, obilu-je prekomandama, pa su Milosavqevi}i iz [ibenika ubrzopre{li u Split, gde su se talentovanoj Dragani {irom otvori-la vrata kulture i umetnosti, vrata pesme i igre.

SELIDBA KAD JE NAJLEP[EPsiholozi kaù da svako preseqewe, svaka promena ì-

votne sredine, predstavqa stres, ne samo za odrasle koji, zbogposla, moraju da promene mesto boravka, ve} i za wihovu decu,jer mewaju}i {kolu i ostavqaju}i drugarice i drugove iz dvo-ri{ta, prerano osete prazninu u srcu. Mada je promenila ~e-tiri osnovne {kole, Dragana je, za razliku od svoje starije se-stre, rodni [ibenik brzo zaboravila. Mo`da i zbog sre}ekoju je svakodnevno ose}ala u baletskoj {koli i Kulturno-umet-ni~kom dru{tvu “Filip Dedi}”, gde je, sa devet godina, po~elada sti~e ozbiqnija plesna i peva~ka iskustva. I Spli}ani su,sa svoje strane, veoma brzo prepoznali veliku vrednost dragu-qa koji su s Draganom dobili. Zare|ale su se i pobede na {kol-skim muzi~kim takmi~ewima, pa je prilika za dokazivawe bilosve vi{e. Kako su se obaveze pove}avale, slobodno vreme sesmawivalo, pa je otac morao da upozori svoju mezimicu. “Pe-sma”, rekao je, “bez obzira na svu lepotu, moè da bude samosporedna stvar u tvom ìvotu. Prva i najva`nija je {kola. Za-to ne sme{ da popusti{ u u~ewu. Ina~e, s pesmom je gotovo.”

Dragana je poslu{ala pravovremeno izre~ena upozore-wa. Pesma i igra dobile su mesto koje im pripada, odmah izamatematike, materweg jezika, istorije, biologije…A kad su, safizikom i hemijom, na red do{li i strani jezici Dragana je po-novo osetila strast prema u~ewu. Re~i engleskog poprimale su

lazak, jo{ jedan rastanak sa dru{tvom i pesmom. Re~i roditeq-ske utehe i wihovo obe}awe da }e i u Beogradu pevati nisu mo-gli da odagnaju strah od novog grada, od ponovnog izazova.

Sve brojnije fakultetske obaveze pomogle su joj da prebro-di krizu. Dok se sestra Slavica posvetila medicini i mikrobi-ologiji, Dragana se opredelila za Filolo{ki fakultet, za en-gleski i italijanski jezik. Umesto jezika {ansona osvojio ju jejezik kancona. Ali, Dragana nikad nije pevala takvu vrstu pesa-ma. Wen glas bio je previ{e dragocen, pa su joj, najpre u Kul-turno-umetni~kom dru{tvu “Branko Krsmanovi}”, a zatim i uNarodnom ansamblu igara i pesama Srbije “Kolo”, savetovalida se posveti pesmi juga, “srpskom soulu”. I ona je zapevala ju-`ne, kosovske, vrawanske, prizrenske, ni{ke, najteè pesme. S“Krsmancem” je tokom devedesetih, uprkos izolaciji na{e ze-mqe, obi{la “pola sveta”, bila je u Austriji, Ma|arskoj, Ne-ma~koj, Slova~koj, Poqskoj, Rumuniji, upoznala razli~ite naro-de, wihove navike i obi~aje. Tako je, na licu mesta, u inostran-stvu, osetila zna~aj poznavawa stranih jezika. Ne ~udi zato {to,mada govori tri jezika, engleski, francuski i italijanski, àli{to ih ne zna vi{e.

– Volela bih da nau~im skandinavske jezike, svi|a mi se dan-ski, oboàvam ruski. Zaista mi je ào {to ga ne znam. To je divanjezik, ne mogu da razumem qude koji kaù da im je danas ào {tosu u {koli u~ili upravo ruski. Ekspanzija engleskog u dana{wevreme je razumqiva, posebno zbog sve masovnijeg kori{}ewa In-terneta, ali to ne umawuje lepotu drugih stranih jezika – kaèDragana i dodaje – Na{ narod je to odavno prepoznao i naglasioposlovicom da “onaj ko zna vi{e jezika, vi{e i vredi”.

PROFESIONALAC U “KOLU”Jo{ tokom studija, dopu{taju}i ponekad pesmi da je, tek za

trenutak, odvu~e od fakulteta, zaposlila se u nacionalnom an-samblu “Kolo” gde se igrom i pevawem bavila ozbiqnije nego ukulturno-umetni~kom dru{tvu. êste i naporne probe, dugotraj-

melodiju, pomo}u koje ih je lak{e u~ila. Po~ela je ~ak i da ihpevu{i, pa su se odli~ne ocene u wenoj |a~koj kwiìci brzoumnoìle.

U sredwoj {koli, pored engleskog u~ila je i francuski. Imali, re}i }e qubiteqi romanskih jezika, lep{eg i melodi~nijegjezika? Zar nisu upravo na francuskom ispevane najlep{e {an-sone, zar nije upravo taj jezik najqubavniji od svih? Pomislilaje to i Dragana. I mada je pesma ostala wena prva i najve}aqubav, strani jezici su polako, ali sigurno, osvajali onaj deowenog srca i uma, ostavqen za profesiju, za budu}i poziv. Kadnije bila na putovawima sa kulturno-umetni~kim dru{tvom, de-lila je sa najboqim drugaricama iz {kole i kom{iluka zajed-ni~ke poglede na svet i devoja~ke, qubavne probleme, razmi-{qala o sutra{wici i na divnim splitskim plaàma uìvala uletwem suncu.

A onda, kad je bilo najlep{e, {ok. Ponovo selidba, sada uBeograd, rodni grad wenog oca. Ve} navikla na o~eve prekoman-de, ovog puta se nije obradovala. Te{ko je primila jo{ jedan od-

47

“Od 1994. kada sam se zaposlila u Kolu, u~estvovala sam iuìvala, najpre u pesmi, a zatim i u igri, na bezbroj koncera-ta tog jedinstvenog nacionalnog ansambla. Ipak, samo na jed-nom sam pustila suze. Bilo je to nedavno, kad su gostovali naVojnoj akademiji. Do{la sam da ih pogledam i nisam izdràla.Tek tada sam shvatila koliko mi je zna~ilo tih sedam godina ko-je sam provela sa wima, koliko divnih trenutaka smo, uz pesmu,podelili, koliko pozitivne energije ti qudi poklawaju svakimsvojim nastupom.

Tada sam shvatila i da to vreme nikada vi{e ne}u mo}ida proìvim, da je ono neponovqivo iza mene i da moram bi-ti zahvalna sudbini {to mi je podarila tu dragocenu ìvotnupriliku. Pomislila sam kako bih volela da na Vojnoj akade-miji nastupe i |erdanke, ali za razliku od Kola, sa mnom.”

Svakodnevne obaveze u Katedri stranih jezika na VA

mena. Sastanci su se odvijali i pre i posle podne, ~esto do ra-nih ve~erwih sati. Nisu bila retka ni slu`bena putovawa, pasu koncerti i dragoceni nastupi pred publikom po~eli da biva-ju pro{lost.

– Posao prevodioca u Ministarstvu zahtevao je mnogo vre-mena, prevodili smo i pismeno i konsekutivno i simultano. Vr-lo je naporno, radi se intenzivno, i mada je posao veoma lep,jer upoznajete mnogo divnih, vrsnih qudi, stru~waka, eksperataza svoj posao, osetila sam tugu zbog rastanka s pesmom i igrom.

na putovawa i nastupi po~eli su da uzimaju danak, pa je osetilai prve znake zamora. Te{ke ju`wa~ke pesme iziskivale su po-sebne glasovne mogu}nosti, te je èle}i da svoj glas dotera doperfekcije, Dragana uzela i nekoliko ~asova kod poznatog mu-zi~kog pedagoga i dirigenta \or|a Minova.

– Dok sam bila s wima svaka proba, svaki koncert, svakinastup predstavqali su pravo bogatstvo. Trebalo je puno energi-je, talenta, puno rada da se odrì nivo kvaliteta po kome se “Ko-lo” prepoznaje, ali sve se na kraju isplati. Taj ansambl je pravonacionalno bogatstvo, sa oko dve hiqade kostima u vlasni{tvu,to je pravi muzej narodne no{we, sa oko pedeset koreografija,sa igrama iz dinarskog kraja, s Grme~a, iz [umadije, s juga Srbi-je, a narodna no{wa koju poseduje stara je i vi{e od sto godina.Neke haqine su ~ak i od srme, pojaviti se u wima na koncertu,uìvati u igri i staroj srpskoj pesmi predstavqa iskustvo koje seni~im ne moè platiti. Sre}na sam {to sam imala priliku daradim u “Kolu” najpre kao solo peva~, a zatim i kao igra~. Savtaj napor moè da se izdrì samo ako postoji beskrajna qubavprema pesmi. Na kraju, kad iza|ete pred publiku, kad u wihovimo~ima vidite, a u energiji koja se prenosi vazduhom, osetite wi-hovu zahvalnost i zadovoqstvo onim {to ste im pruìli, sve sezaboravqa. Ponekad sam ose}ala da ìvim samo za pesmu, za tajtrenutak pred publikom. Zato mi je, po zavr{etku studija, jako te-{ko palo zaposlewe u Ministarstvu odbrane i rastanak s “Ko-lom”, u kome, ina~e, nastupaju samo profesionalci.

Vremena za tugu, me|utim, opet nije bilo. U Ministarstvuodbrane, tih godina po~etkom novog milenijuma, u stvari nijebilo vremena ni za {ta drugo, osim za rad. Reforma vojske jeulazila u ozbiqniju fazu, a razgovori sa predstavnicima ino-stranih armija bili su sve ~e{}i i brojniji. Me|u najangaòva-nijim qudima bili su i prevodioci, posebno za engleski jezik.Dragana Milosavqevi} nije imala ni trenutak slobodnog vre-

48

“Dok sam radila u Ministarstvu odbrane vremena za pesmunije bilo. Radilo se mnogo, sastanci i obaveze sustizali su jed-ni druge. Ipak, na jednoj probi ve`be Plavi put, na kojoj su pri-padnici na{e vojske u~estvovali zajedno s jedinicama rumunskearmije, posle dobro obavqenog posla, na zavr{nom ru~ku, ube-|eni da }e i narednih dana sve i}i kako je zami{qeno, najodgo-vorniji komandanti i komandiri jedinica malo su se opustili.Nekako sam se usudila da zapo~nem pesmu i uspela sam da ihfasciniram i animiram. Ubrzo su nam se pridruìle i rumun-ske kolege. Mo`da su svi bili pod stresom zbog odgovornostikoju su ose}ali tokom priprema ve`be, pa im je ta pesma do{lakao olak{awe i nagrada za u~iwene vi{ednevne napore. Takvitrenuci ìvot ~ine bogatijim i plemenitijim.”

“Jo{ u obdani{tu sam pokazivala izuzetne peva~ke sposob-nosti, da bi u osnovnoj {koli nastavila da pobe|ujem na takmi-~ewima osnovaca u solo pevawu. Tako sam jednom, u tre}em, ili~etvrtom razredu, u duetu s drugaricom pevala pesmu o mami iosvojila prvo mesto. Nagrada je bila velika plo~a Zdravka ̂ o-li}a, tada na vrhuncu popularnosti. Bila sam presre}na, svimsvojim drugaricama sam ponosno pokazivala plo~u, uverena dasam postala velika zvezda. Mnogo godina kasnije, s jo{ dve ko-leginice, pevala sam prate}i glas u ôlinoj pesmi Okano. Doksmo snimale plo~u, setila sam se tog doìvqaja iz detiwstva,pitaju}i se kako je sve to mogu}e.”

15. maj 2006.

Pomislila sam u jednom trenutku da je na{ rastanak kona~an,da su me svi zaboravili, {to me je toliko pogodilo da se to ~aki na radnom mestu prime}ivalo. S druge strane, posle odre|e-nog vremena, ma kako bilo zanimqivo, ~ovek se zasiti takvomvrstom posla, ulaèmo silni trud i rad, a ostajemo posrednici,prenosimo znawe nekog drugog, dok smo sami uskra}eni za mo-gu}nost izraàvawa sopstvenih ideja, sopstvenih misli, ne~eg{to smo mi. To mi je toliko nedostajalo da sam na Fakultetu po-liti~kih nauka upisala specijalisti~ke studije u oblasti nacio-nalne i globalne bezbednosti. Tako sam ponovo prona{la sebe.Ubrzo, ukazala mi se prilika da ponovo budem na sceni, re|enego ranije, ali ipak… Pro{la sam audiciju za radijskog peva-~a koju je maja 2004. godine organizovao Radio Beograd.

Tako se Dragana vratila pesmi. Kroz velika vrata. Dok jeu radijskom studiju ~ekala svoj red i {ansu da pokaè {ta mo-è, primetila je mnoga poznata imena na{e muzi~ke estrade.Za trenutak zabrinuta, pomislila je da nema {ta da traì po-red profesionalaca koji su ve} dobrano osvojili brojne qu-biteqe narodne pesme. Ipak, trema je nestala kad se na{lapred mikrofonom i zapevala jednu od svojih najomiqenijih, ko-sovskih “adut pesama”. U jednom trenutku u~inilo joj se da su vi-oline umukle, da se harmonika Baneta \oki}a ne ~uje. Ali, nijestala. Pevala je iz srca, iz grla, iz petnih ìla. Pevala je kaoda joj se sudbina opredequje ba{ u tom studiju…

NAJZAD U \ERDANUIako nije izabrana za radijskog peva~a, nekoliko dana

kasnije pozvali su je na turneju koju je Radio Beograd organizo-vao za najuspe{nije na audiciji. I sre}a joj se ponovo osmeh-nula. Na jednom od koncerata po vojvo|anskim varo{ima, ustru~nom ìriju, zaduènom da izabere najboqe me|u najboqi-ma, bila je i Mira Vasiqevi}.

– Nekoliko trenutaka posle mog nastupa za~ula sam je ka-ko nekom do sebe kaè: “Ova mala je ro|ena radijska peva~i-ca, izuzetan solista.” Mnogo mi je zna~ila ta pohvala, a kadame nekoliko nedeqa kasnije pozvala telefonom i ponudila mida pevam u wenom ansamblu, bila sam presre}na. Mira je vr-sni pedagog, obrazovan muzi~ki stru~wak, ali i predivan ~o-vek. Biti u wenom ansamblu oduvek je ~ast za svakog solo peva-~a, tu su svoja vatrena kr{tewa imale kasnije velike zvezde

na{e izvorne narodne muzike, poput Gordane Lazarevi}, Iz-vorinke Milo{evi}, An|elke Govedarevi}, Goce Stoji~evi}...

Svojevremeno su “|erdanke” i{le s puta na put, s turnejena turneju. Danas, me|utim, ìvimo u nekom drugom vremenu,stara, izvorna narodna muzika ustupila je mesto nekoj drugojvrsti muzike, kao da vi{e niko ne uìva u pesmama du{e. Zatoansambl “\erdan” nastupa neuporedivo re|e nego ranije,uglavnom na humanitarnim koncertima, ali uvek izazivamoogromnu pa`wu i odu{evqewe, u na{oj pesmi qudi zaista uì-vaju. Toliko puta sam primetila da nas ~ak i muzi~ari iz pra-te}ih orkestara netremice slu{aju. To je zaista jedinstven an-sambl, sve smo izuzetni peva~i, svaka od nas ima svoju solo pe-smu, ansambl je tada prati, a Mira se trudi da nam svima pru-ì istu priliku. Svaka od tih devojaka, èna, ima posebne gla-sovne mogu}nosti, nema nezdrave konkurencije, zavisti, neslo-ge, ~ime estrada, ina~e, obiluje. Svemu tome najve}i doprinosdaje upravo Mira Vasiqevi}, ona nam je kao majka – kaè Dra-gana, uverena da bi mnogo vi{e i ~e{}e pevala da ìvimo unekom drugom, ranijem vremenu, da se rodila pre pedesetak go-dina. Bila bi tada, nesumwivo, veoma uspe{an radijski i kon-certni peva~, neuporedivo prisutnija u medijima.

Naàlost, oni koji nam danas izgra|uju i name}u muzi~kiukus nemaju sluha za tradicionalnu, neprikosnovenu narodnupesmu. Zato je Dragana Milosavqevi} utehu na{la u Vojnoj aka-demiji, u kabinetu za samostalno u~ewe engleskog jezika gdesvoje bogato znawe svakodnevno prenosi pripadnicima Vojskei Ministarstva odbrane koji se pripremaju za eventualno u~e-{}e u mirovnim misijama.

– Mo`da ima neke sli~nosti u tom pozivu predava~a i pe-va~a, opet sam na sceni, prenosim svoje znawe, energiju kojuposedujem, mo`da tu ima i malo egzibicionizma, svakako onogzdravog, onog koji karakteri{e ènsko bi}e, mo`da bi psiho-lozi i tako objasnili moju èqu da se suo~im s izazovom kojipredstavqa nastavni~ki poziv – u dahu izgovara Dragana, doknasmejana obja{wava koliko uìva u predavawima, u svakom~asu engleskog, za koji se priprema sve temeqitije i temeqiti-je. Ba{ kao za koncerte s “Krsmancem”, “Kolom”, “\erdanom”.Ponovo ose}a onu istu fascinantnu snagu, nevidqivu, ali sve-prisutnu energiju koju poseduju samo izabrani, navikli na sce-nu, dokazivawe, pobede.

Du{an GLI[I]

49

“Ponekad se pitam ima li ne-~eg na nebu, ili u vazduhu, ilibilo gde {to nam odre|uje sud-binu, {to upravqa nama kaolutkama na trapezu. U vreme ka-da je \erdan nastupao neupore-divo ~e{}e nego sada, tamo ne-gde, krajem sedamdesetih i po-~etkom osamdesetih, Mira je sdevojkama gostovala i u [ibe-niku, pa je moj otac, tada na~el-nik Doma JNA, iskoristio wi-hov boravak i organizovao kon-cert za vojna lica. Ko je mogaoda nasluti da }e dve decenije ka-snije wegova k}i biti ~lanicaupravo tog ansambla?”

Ansambl ”\erdan”

15. maj 2006.50

LEPOTARAZLIÎTOSTI

U [koli stranih jezika u Bordenu u Kanadi nalaze se ~etiripripadnika Ministarstva odbrane i Vojske SCG. Kurs engleskog je-zika, u trajawu od ~etiri i po meseca, poha|aju potpukovnici Sla-vi{a Lazi} i Dejan Nikoli}, major Nikola Vujasinovi} i kapetanprve klase Dejan Igov.

Povod za slawe elektronske poruke na na{u adresu, sa neko-liko fotografija, bila je nedavna sve~anost. Tom prilikom, videoprezentacijom, muzikom, kwigama, prospektima, slikama, narod-nom no{wom i tradicionalnom kuhiwom, delegacije svih dràva,~iji pripadnici poha|aju kurs, predstavile su svoju kulturu, obi~a-je, tradiciju i vojsku.

Lepo ure|ene {tandove imale su Ukrajina, Albanija, Slove-nija, Bugarska, Makedonija, Ju`na Koreja, Bosna i Hercegovina,Tajland, Malezija, Slova~ka, Rusija, Litvanija, Letonija, Estonija,Rumunija, île, Mongolija i Srbija i Crna Gora.

Na{a prezentacija je, isti~u oficiri, ostavila sjajan utisakna prisutne zvanice u {koli u Bordenu. Na prijemu su bili i pred-stavnici Konzulata SCG i na{e zajednice u Torontu, koji su pomo-gli da prezentacija bude {to sadràjnija. Tome su posebno dopri-neli generalni konzul Zoran Pavlovi} i vicekonzuli Sr|an Ili}i Goran Savi}, te ~lanovi KUD “Oplenac” iz Toronta.

POVODOM DANA DOBROVOQNIHDAVALACA KRVI – 11. MAJA

@IVOTPRE SVEGAKapetan Sla|an Ga{i}, zamenik

na~elnika intendantske slu`be 305.inìwerijske brigade u Obrenovcu, od1988. godine je dobrovoqni davalackrvi. Do sada je u Institutu za trans-fuziologiju VMA dragocenu te~nostdao 32 puta. Tim povodom dodeqena muje Srebrna plaketa i Zna~ka dobrovoqnih davalaca krvi.

Kapetan Ga{i} je 22. januara 2003. zave{tao svoje organeposle smrti Klinici za nefrologiju na{e najve}e sanitetskeustanove. Wegov primer potvr|uje da i u pomu}enom vremenukoje ìvimo ima istinskih humanista. V. P.

PROMOCIJA NA[E VOJNE INDUSTRIJE

IZVOZNE MOGU]NOSTI

Kompanija Sloboda u â~ku bila je doma}in ameri~koj dele-gaciji stru~waka iz oblasti energetike i slu`bi za obezbe|ewevelikih energetskih postrojewa i nuklearnih centrala u SAD. Po-seta je uprili~ena na inicijativu na{ih qudi koji se bave izvozomnaoruàwa i vojne opreme, prvenstveno u SAD i Kanadu.

Miroslav Hajdukovi}, vlasnik firme “JNJ ehport-import”,registrovane u Beogradu, obja{wava razloge za organizovawe po-sete: “Trenutno smo u pregovorima sa odre|enim strukturama ame-ri~kih bezbednosnih slu`bi i obezbe|ewa prvenstveno nuklearnihelektrana, koji su uo~ili kvalitet robe i veliki asortiman kojiposeduju na{e firme, kao {to su Zastava Kragujevac, Sloboda â-~ak i Kru{ik Vaqevo. Doveo sam Amerikance da im li~no predsta-vim proizvodne programe tih preduze}a”.

Na poligonu u Miokovcima zajedni~ki su se predstavili Za-stava oru`je i Sloboda. Gosti iz Amerike su sa velikim zanima-wem u~estvovali u ispitivawu mogu}nosti oru`ja i municije iz pro-grama na{ih oruàra.

“Zastava oru`je prisutna je na ameri~kom trì{tu preko ci-vilnog programa – lova~kog, sportskog i li~nog oru`ja, a posebno uovoj godini zbog saradwe sa Remingtonom”, podse}a Dragoqub Gru-jovi}, direktor kragujeva~ke Fabrike oru`ja. “Ovoga puta ameri~-koj delegaciji, koja se bavi odbrambenim sistemima u energetskimobjektima, pokazali smo na{e vojno oru`je, koje su oni testiralina poligonu i zainteresovani su da nabave izvesnu koli~inu takvogoru`ja za posebne potrebe”, kaè direktor Grujovi}.

“Kompanija Sloboda ve} godinu dana nastoji da dovede jakudelegaciju Amerikanaca koji nabavqaju sredstva za odbranu wiho-vih energetskih postrojewa”, otkriva poslovnu tajnu Radomir Qu-ji}, direktor ~a~anske Slobode. Da bi za{titili nuklearna po-strojewa na wihovoj teritoriji od mogu}ih napada terorista, a uokviru proklamovane borbe protiv terorizma kao svetskog pro-blema, Amerikanci veruju da Sloboda moè da napravi municijuza takve specifi~ne odbrambene potrebe. Mi smo im detaqno po-kazali {ta proizvodimo. Prezentacija je bila veoma efektna. Onisu zadovoqni, imali su priliku da vide sve {to ih zanima” – oce-nio je direktor Quji} i izrazio nadu da }e Amerikanci u budu}no-sti biti veliki kupci municije i pirotehni~kih sredstava iz proiz-vodnog programa Slobode.

Op{te je mi{qewe da kvalitet naoruàwa i municije na{ihproizvo|a~a moè zadovoqiti bilo koje, pa i ameri~ke sofisti-cirane sisteme odbrane u funkciji antiteroristi~ke borbe na glo-balnom planu.

B. STEVANOVI]

DOGA\AJI

PISMO IZ KANADE

“JADRAN” U KOTORU[kolski brod Mornarice SCG, jedrewak “Jadran”, bio je

u~esnik Prvog festivala “Aqua nautica” Kotor 2006. i Drugog me-|unarodnog sajma nautike “Kotor Boat Show”, koji su u tom gradu odr-àni od 28. aprila do 2. maja.

“Jadran” je bio pozornica sve~anosti otvarawa i zatvarawafestivala i koktela koji je za visoke zvanice uprili~ila gradona-~elnica Kotora Marija ]atovi}. Atraktivni trojarbolni jedre-wak plijenio je tih dana pa`wu posjetilaca, pa su se mnogi vi{eokretali ka “Jadranu” nego posqedwim dostignu}ima moderne bro-dogradwe, motornim jahtama, gliserima i jedrilicama prikazanimna obli`wem sajmu nautike.

Komandant “Jadrana” kapetan fregate Milenko Kati} rekaoje da su wegov brod tokom boravka na festivalu “Aqua nautica” uKotoru posjetili brojni gra|ani, te zvani~nici, politi~ari i po-slovni qudi. N. B.

NEVESELI PRAZNI^NI OSVRT

51

{kom i nadasve opasnom zanimawu izveo je ne{to {to obi~nom ~o-veku nikada ne}e biti jasno i vazda }e se pitati: za{to? Sa automu plamenu strmoglavio se sa Brankovog mosta u duboku i ovih danabrzu reku. Jedni kaù da se snimao spot, reklama za popularnugrickalicu ili napitak, drugi tvrde kako je po sredi obarawe re-korda koji bi zabaleìla ~uvena Ginisova kwiga, a ima i pokloni-ka tvrdwi da je @eqko svoj riskantan skok posvetio svim srpskimkaskaderima.

Mnoga neprijatna pitawa lebde jo{ od onoga ~asa kada sekatapultirani automobil prevrnuo u pogibqenom letu a |avo kre-nuo po svoje. Na kraju, zar nam nije dosta pogibija, paqevina, eks-plozija?..

BALKANSKI GLAMUR

Beograd je grad {irokog srca ~iji su ̀ iteqi radi gostu tim preako nosi pozitivnu energiju i dobru poruku. Onomad je zasijao pu-nim sjajem na atletskoj mapi sveta. Slika na kojoj te~e reka razdra-ganih trka~a je obi{la svet. Tradicionalni Beogradski maraton de-cenijama zbliàva qude svih krajeva planete i neguje najplemeniti-ju stranu sporta. Mnogi su se nadali jo{ jednom spektaklu u vidu tr-ke basnoslovih automobila „Gambol 3000”.

Glamurozni cirkus kruì po kontinetima ubiraju}i laku popu-larnost i jo{ lak{u zaradu na ra~un naivnih i onih koji izgledajuda to jesu. Elem, luksuzni reli protutwao je i na{om prestonicom,ali od najavqenog plotuna zvezda kalibra Pamele Anderson, Niko-lasa Kejxa i ostale holivudske kompanije ispaqeni su }orci. Poho-dili su nas marginalci „sedme umetnosti” i bahati momci na papu-~ici za gas. Umesto radosti i veseqa, umalo drama. Voze}i u kara-vanu od Subotice do Beograda, Ezra ̂ apman je za volanom svog ben-tlija sleteo s puta u blizini opasne novosadske raskrsnice.

I na{a saobra}ajna milicija se, ruku na srce, nije najboqesna{la. Qudi u plavim uniformama nisu znali koga pre da ~uvaju,neobuzdanu publiku od neodgovornih trka~a, ili voza~e od wih sa-mih? Hvala Bogu te niko nije stradao, a mogao je, jo{ kako. Kada seu ranim popodnevnim ~asovima uti{ala grmqavima mo}nih ma{i-na, {oferu crvenog ferarija sa diplomatskim oznakama (!?) nijebilo dosta pa je nastavio solo ta~ku. Samo na potezu od Kalemeg-dana do Slavije napravio je toliko prekr{aja da bi mirne du{emogao da zaglavi iza re{etaka. U ulici Srpskih vladara pre{aoje punu liniju, pro{ao kroz crveno svetlo ispred zgrade Vlade Sr-bije i nastavio trka~ki pir na zgraàwe voza~a koji su se sklawa-li s puta crvenoj furiji. Sem jedne televizijske ku}e ~iji je novi-nar u kratkom prilogu, slikom i re~ju, poru~io gledaocima {ta mi-sli o divqawu voza~a ferarija, ostali mediji (a bilo ih je dostana „fe{ti”) nisu marili za to.

U èqi da budemo druga~iji, boqi i odgovorniji, bar kadasu qudski ìvoti u pitawu, sve {to sadrè ovi redovi (naro~itoono izme|u wih) i svaka sli~nost sa nama, takvim kakvi smo - jenamerna...

Branko KOPUNOVI]

VAPAJRAZUMAJednom je na{ veliki pesnik Du{ko Radovi} kazivao o tome kako ne umemo da praznujemo. Mnogo tu`nog, govorio je, dogodi se onda kada bi trebalo da se radujemo.Minulih nedeqa be{e upravo tako...

Te{kim se}awima na èlezni~ku tragediju kod Bio~a, poput so-li na qutu ranu dodajemo potowe nesre}e gde se sve uglavnomsvodi na konstataciju a tek sporadi~no na ozbiqne analizedoga|aja. Vojska Srbije i Crne Gore, ta~nije organizacija sa-obra}aja i mere za{tite, kako se to stru~no kaè, mogu po-

sluìti kao vaqan primer. Posle niza te{kih godina, lane nijezabeleèn nijedan udes sa smrtnim posledocama a pri~iwena ma-terijalna {teta daleko je nià nego ranije. Treba li nabrajati ka-kvi su napori prethodili takvim razultatima? O tome se pisalo iu prethodnom broju na{eg magazina. Ali, avaj! Vra}ajau}i se s pra-zni~kog odsustva, trojica stare{ina iz Gorweg Milanovca, ni kri-vi ni du`ni, platili su ceh ne~ijeg nemara. Slaba je uteha {to }eistraga re}i ~ijeg. Voza~u zapaqenog {lepera bilo je najva`nijeda isko~i iz zahuktalog orija{a i spase glavu. U trenu, ogromnabuktiwa je pogodila vozilo nesre}nih stare{ina ne ostavqaju}iim ni deli} sekunde da reaguju, niti gram nade da }e preìveti. Re~je o qudima koji su ~asno i veoma uspe{no vr{ili svoju du`nost,besku}nicima ~ije su porodice, silom (ne)prilika ìvele u jednoma oni slu`bovali u drugom mestu.

OKTANI I MALIGANI

Minule praznike zagor~ale su nam vesti o jo{ nekoliko te-{kih saobra}ajnih nesre}a u kojima su ìvot izgubili uglavnommladi qudi, a uzrok je uzavrela krv ~iju su cirkulaciju ubrzali ok-tani i maligani. Najteà je svakako bila ona kada je autobus sle-teo u Zvorni~ko jezero. Dvoje poginulih i 27 povre|enih bilans jetog tu`nog doga|aja.

Ako za mnoge tragedije postoji bilo kakvo obja{wewe (oprav-dawe), zla sre}a, {ta ve}, za neke nema re~i razumevawa, napro-tiv! [ta sve ~oveku ne}e pasti na pamet? Pa, dobro, ako i nije utom ~asu velika tu su, zaboga, wemu bliski qudi da ga odgovore odpogubnog nauma a ne da mu budu sau~esnici. ôvek je u Svilajncu,poput Dejvida Koperfilda, nagurao osmoro ~eqadi u svoj golf.Stigao je do sela Medve|a kraj Despotovca i tamo sleteo u jarak.Osta}e mu doìvotno te{ko kajawe jer je u udesu, ~iji je reìser,izgubio dvoje ro|ene dece!

Ne{to pre toga, mladi} je posle sulude vo`we, svoj skupoceniauto „zavario” u betonski stub... I tako redom, dopisivala se cr-na prazni~na saobra}ajna hronika.

Ime kaskadera @eqka Boì}a postalo je preko no}i poznatoi van filsmkih krugova. Stameni momak koji zara|uje za ̀ ivot u te-

Prema odredbama Strategijskog pregleda odbrane i Programa transformacije, makedonska armija }e postati snaga sposobna da prihvatiprvi udar protivnika, interoperabilna sasnagama Natoa, posebno pri dono{ewuodluka o na~inu upotrebe jedinica, te da obezbedi visoknivo obrazovawa i obuku stalnog sastava.

52 15. maj 2006.

Republika Makedonija svojim geopoliti~kim poloàjem u centralnom delu ju-goisto~ne Evrope predstavqa prirodno i geografsko raskr{}e Evrope, Azi-je i Afrike. Sa stanovi{ta bezbednosti, ona je raskr{}e glavnih putevaterorizma, ilegalne migracije, trgovine drogom, qudima i oru`jem iz Afri-ke i Azije prema Evropi. Zato je izloèna neprekidnim bezbednosnim rizi-

cima. Uvaàvaju}i takvu realnost, Makedonija je za svoj strate{ki bezbedono-sni prioritet odredila punopravno ~lanstvo u Natou i EU, i u skladu sa wimusvojila sve potrebne dokumente vezane za integraciju u evroatlantske struktu-re. Postala je ~lanica PzM i EAPS; potpisala Jadransku povequ sa Hrvatskom iAlbanijom, uz pokroviteqstvo i podr{ku SAD; uspostavila neprekidan procesreformi i transformacije svog odbrambenog sistema i oruànih snaga; identi-fikovala, prijavila i pripremila mogu}nosti i kapacitete sa kojima }e u~estvo-vati u mirovnim i humanitarnim operacijama Natoa i EU i postala stalni i ak-tivni u~esnik u svim drugih manifestacijama tih organizacija.

PRIORITETI RAZVOJAPrema odredbama Strategijskog pregleda odbrane i Programa transformaci-

je, makedonska armija }e postati snaga sposobna da prihvati prvi udar protivnika,interoperabilna sa snagama Natoa, posebno pri dono{ewu odluka o na~inu upo-trebe jedinica, te da obezbedi visok nivo obrazovawa i obuku stalnog sastava. Bi-}e osposobqena i za borbu protiv terorista i u~e{}e u operacijama odràvawamira, te za vo|ewe borbe protiv nekonvencionalnih i asimetri~nih pretwi.

Pred Armiju Republike Makedonije postavqeni su i odre|eni prioriteti, zbogkojih oruàne snage mora u~initi mawim, ali boqe opremqenim i pokretnijim, ospo-sobqenim za pruàwe respektivnog odgovora postoje}im izazovima i pretwama, iz-vo|ewe specijalnih operacija i u~e{}e u sastavu snaga Severnoatlantskog savezaza brzo reagovawe i me|unarodnim mirovnim misijama. Ono {to je posebno zacrta-no u prioritetima izgradwe oruànih snaga jeste odgovaraju}a zastupqenost pri-padnika etni~kih zajednica i u komandnom i vojni~kom sastavu.

NA RASKR[]UTRI KONTINENTA

A R M I J AR E P U B L I K E

M A K E D O N I J ESV

ET

Makedonska armija, u Zakonu o oruànim snagama definisa-na kao osnovni nosilac sistema odbrane, jeste oruàna snaga svihgra|ana Republike, sa stalnim i rezervnim sastavom. Organizujese, priprema i osposobqava za vo|ewe oruàne borbe, borbenihi drugih dejstava koja proizilaze iz wene ustavne funkcije.

Usvajawem i implementacijom Stra-tegijskog pregleda odbrane u{la je u na-prednu fazu primene Dinami~kog planatransformacije. Nova struktura koman-de i operativnih jedinica koja se uspo-stavqa, razli~ita je od one koja je po-stojala u procesu pristupawa Partner-stvu za mir.

U tom kontekstu, Dinami~ki plantransformacije od 2005. do 2007, u trivremenski ograni~ene faze, predvi|aetapno restrukturisawe operativnihsnaga u mawe, nezavisne i efikasnije je-dinice sposobne da odgovore na noveizazove.

U prvoj fazi transformacije (zavr-{enoj do kraja 2005) transformisa-no je 60 posto komandi i jedinica. Uskladu sa odredbama Plana, u toj faziGeneral{tab je dobio novu funkcional-nu i organizacionu strukturu. KomandaKoV je transformisana u Zdruènu ope-rativnu komandu (ZOK), Prva pe{adij-ska brigada u Prvu mehanizovanu pe-{adijsku brigadu, Komanda RV i PVO uVazduhoplovni ving, Komanda Logistikeu Komandu za logisti~ku podr{ku. Na-kon {to je MUP preuzeo obezbe|ewedràvnih granica uga{ena je i Prvagrani~na brigada.

U drugoj fazi transformacije (bi}ezavr{ena do kraja 2006) predvi|eni sutransformacija jo{ 30 posto jedinica ikomandi i celovito restrukturisawe je-

dinica za borbenu i logisti~ku podr{ku i wihova potpuna opre-mqenost. Od ve}ih jedinica koje }e biti neposredno izloènipromenama u toj fazi jesu Druga pe{adijska brigada, Odred zaspecijalne operacije, puk veze, oklopni i artiqerijski bata-qoni i bataqon vojne policije.

53

U MIROVNIM OPERACIJAMAAngaòvawe snaga ARM u me|una-

rodnim mirovnim misijama zapo~elo je2002. godine upu}ivawem prvih posma-tra~a u Avganistan, u okviru misijeISAF. Tu je, do sada, u sedam rotacija,angaòvano 95 lica.

Kao rezultat regionalne saradwe uokviru Jadranske poveqe formiran je za-jedni~ki medicinski tim Makedonije, Hr-vatske i Albanije koji je upu}en u Avgani-stan. U okviru misije Sloboda za Irak upet rotacija angaòvana su ukupno 174pripadnika specijalnih jedinica.

Za u~e{}e u me|unarodnim misijamaMakedonija je pripremila pe{adijsku ~e-tu i inìwerijski vod za zajedni~ku briga-du zemaqa jugoisto~ne Evrope – SEEBRIG, aza daqe me|unarodno angaòvawe svojihsnaga priprema odred specijalne namene,sastavqen od timova za planinsko-alpi-nisti~ke operacije i protivdiverzantskihdejstava, pionirski vod, vod za razmini-rawe i ~etu vojne policije.

NOVA ORGAN IZACIJAPotpuna transformacija bi}e zaokruèna do kraja 2007. go-

dine, kada }e u toj posledwoj fazi organizacijski biti oblikovanoi 10 posto preostalih jedinica i komandi. To su Komanda za obuku,Centar za obuku borbenih rodova i rodova borbene podr{ke, Voj-na bolnica, a predvi|en je i po~etak rada novog sistema vojnog ob-razovawa i obuke.

Armija Republike Makedonije u za{titi vitalnih interesazemqe i otklawawu opasnosti od bezbednosnih izazova, rizika ipretwi izvr{ava brojne misije, kao {to su: odbrana zemqe, u~e-{}e u humanitarnim misijama, operacijama podr{ke miru i do-prinos u re{avawu regionalnih konflikata i kriza.

Ovako definisane misije nametnule su potrebu i zahteve zanovom organizacijskom strukturom Ministarstva odbrane i Gene-ral{taba sa operativnim jedinicama. Ministarstvo odbrane,

kao institucija zaduèna za neposredno ruko-vo|ewe sistemom odbrane, svoju organizacijuprilagodilo je standardima Natoa, sa sekto-rima za: odbrambenu politiku i me|unarodnusaradwu; civilnu odbranu; vezu, informatikui elektronska dejstva; pravo i kadrove; fi-nansije i logistiku. U sastavu MO su jo{ i Ge-neralni inspektorat, Vojna bolnica i Vojnaakademija.

General{tab }e u svom sastavu, osimupravnih i administrativnih struktura, imatitri komande: Zdruènu operativnu komandu(ZOK), Komandu za logisti~ku podr{ku i Koman-du za obuku i neposredno pot~iwene jedinice:puk za specijalne operacije, Centar za elek-tronsko izvi|awe i Centar za kontrolu vazdu-{nog prostora.

U organizacijskom sastavu Komande zalogisti~ku podr{ku jesu logisti~ki bataqon,logisti~ko-inìwerijski bataqon, po~asni ba-taqon sa vojnim orkestrom i bataqon za logi-sti~ku podr{ku garnizona.

Komanda za obuku kontroli{e sve cen-tre za obuku radi uspostavqawa sistema voj-nog obrazovawa i obuke koji }e omogu}iti pri-menu nau~nih principa u istraìvawu strate-gija, doktrina, razvoja vojne nauke i najcelis-hodnijeg kori{}ewa intelektualnih resursaRepublike.

Blagoje NIÎ]

15. maj 2006.54

MAKEDONSKA VOJSKA U BUDU] NOSTI

Armija }e se transfromisati u malu, ali pokretnu iefikasnu oruànu snagu, sa aktivnim sastavom od oko 7.700lica i rezervom od 4.850 pripadnika. Smawivawe persona-la sa sada{wih 13.000 na 7.700 i uspostavqawe odgovara-ju}e zastupqenosti pripadnika etni~kih zajednica predsta-vqa glavni izazov u realizaciji plana transformacije.

55

Zahtevom da mornarice Alìra, Izra-ela i Maroka u~estvuju u wegovim antitero-risti~kim pomorskim patrolama u vodamaMediterana, Nato je jo{ jednom u praksiprimenio odredbe Mediteranskog dijaloga,foruma za politi~ke konsultacije i partner-stvo sa zemqama severnog i severoisto~nogoboda Sredozemnog mora: Mauritanijom,Marokom, Alìrom, Tunisom, Egiptom, Jor-danom i Izraelom, institucionalizovanogjo{ 1994. godine.

Severnoatlantski savez nije, bar dosada, pozivaju}i se na Mediteranski dijaloginsistirao na formirawu jedinstvene grupeu kojoj bi bilo svih sedam zemaqa, ve} supartnerstva sklapana sa svakom posebno, stim {to se vodilo ra~una o jedinstvenom in-teresu Saveza na tom prostoru. Posebno jenagla{eno da takav vid partnerstva ne}e vo-diti ~lanstvu u toj alijansi.

Mediteranski dijalog, kao forum zema-qa Sredozemqa, dobio je na zna~aju posle

11. septembra i teroristi~kih napada naSAD. Borba protiv terorizma, razmena oba-ve{tajnih podataka, zajedni~ke vojne aktivno-sti i koordinirano upravqawe krizama, an-gaòvawe pomorskih snaga Izraela i drugihzemaqa u manevrima i operacijama Sever-noatlatskog saveza koje se preduzimaju radispre~avawa {verca oru`ja i materijala zaizradu oru`ja za masovno uni{tavawe, jesuaktivnosti koje u ovom trenutku ispuwavajusadràj dijaloga.

VE@BA ”ARIEX 06”

DOBROVOQNO SLU@EWE VOJSKE

U MAKEDONIJI

Hrvatska ratna mornarica bila je doma}in jadranskeregionalne ve`be ARIEX 06, koja je izvedena u splitskoj luciLora. To je vi{enacionalna ve`ba, proistekla iz odredabaAmeri~ko-jadranske poveqe o spre~avawu proliferacijeoru`ja za masovno uni{tavawe. Na ve`bi su, osim potpisni-ca Poveqe (Hrvatske, Makedonije i Albanije), u~estvovalemornarice Poqske i SAD, a u svojstvu posmatra~a predstav-nici Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore i Slovenije.

Odràvawe ovakve ve`be nametnula je potreba me|unarod-nog odgovora na pretwu proliferacije oru j̀a za masovno uni-{tavawe, razvoja sposobnosti i procedura za odgovor na kri-zne situacije izme|u zemaqa potpisnica Ameri~ko-jadranskepoveqe i zemaqa u regiji, unapre|ewa procesa pristupawa punopravnom ~lanstvu Natou i EU,te ja~awa regionalne saradwe u podru~ju bezbednosti i stabilnosti. Upravo su oru j̀e za ma-sovno uni{tavawe, me|unarodna saradwa u spre~avawu wegovog {irewa, te va`nost me|una-rodnih izvora informacija i na~in efikasnog odgovora na te izazove bile teme o kojima senajvi{e govorilo na ve`bi.

Predstavnici ostalih zemaqa u~esnica obrazloìli su vlastite nacionalne programe i na-stojawa u suzbijawu {irewa oru`ja za masovno uni{tavawe, sa posebnim naglaskom na va-`nosti razmene obave{tajnih podataka i saradwe srodnih slu`bi i kontrole granica, kakobi se opasnosti od takvih pretwi svele na najmawu meru.

Ministar odbrane Makedonije JovanManasijevski predstavio je javnosti izmeneZakona o ukidawu obaveze sluèwa vojnogroka, prema kojima se napu{ta jedan “ne-funkcionalan na~in ispuwavawa obaveza,neprilago|en savremenim potrebama i zah-tevima”. Istovremeno, usvajawem i prome-nom tog zakona osloba|aju se dopunski re-sursi za razvoj ARM i wenu ubrzanu profe-sionalizaciju.

Kao zamena za obavezni vojni rok uvo-di se nova institucija – dobrovoqno sluè-we, za pripadnike oba pola do 26 godinastarosti, u trajawu od tri meseca, kada }ese sprovoditi intenzivna vojna obuka. Ta-kvim pristupom stvara se kadar osposobqenza potpunu zamenu profesionalnih vojnika.Aktivnosti na usvajawu i implemetnaciji togzakona bi}e zavr{ene do kraja maja ove go-dine, a posledwi regrut }e napustiti kasar-ne u oktobru, ~ime ARM postaje u potpunostiprofesionalna.

Ministarstvo odbrane Albanije je sa nema~kom kompa-nijom “Eurocopter” potpisalo sporazum o kupovini 12 helikop-tera tipa BO105, kao nastavak modernizacije albanskih oru-ànih snaga na putu ka u~lawewu u evroatlantske strukture.Osim helikoptera, nema~ka firma se obavezala na isporukurezervnih delova, remont i odràvawe i obuku pilota.

Helikoptere }e, osim Ministarstva odbrane, koristiti iministarstva unutra{wih poslova i zdravstva u vojnim i hu-manitarnim operacijama i pruàwu pomo}i stanovni{tvu uplaninskim regionima Albanije.

MERIDIJANI

Ve`ba Brilliant Mariner 2006. glavna jeaktivnost Severnoatlantskog saveza na kojojse proverava borbena spremnost pomorskihsnaga iz sastava Snaga za brzo reagovawe(NATO Responce Forces), raspore|enih u Se-vernom moru i teritorijalnim vodama Nor-ve{ke, [vedske i Danske. Ve`ba je posledwafaza prove-re sve trikomponenteSnaga za br-zo reagovaweAlijanse– ko-pnene, pomo-rske i vazdu-hoplovne, prezajedni~ke ve-`be SteadfastJaguar 2006. (Nepokolebqiv jaguar 2006) ujunu ove godine, na ostrvima Kape Verde uzzapadnu obalu Afrike.

Na ve`bi u~estvuje oko 80 razli~itihbrodova iz Kanade, Danske, Estonije, Fin-ske, Francuske, Nema~ke, Italije, Latvije iNorve{ke, a bi}e razra|ivani scenarijievakuacije civilnog stanovni{tva iz regionau kojima se izvode borbena dejstva ili kri-znih situacija.

Priprema Blagoje NIÎ]

VE@BA SNAGAZA BRZO REAGOVAWE

MEDITERANSKI DIJALOG

MODERNIZACIJA ALBANSKE VOJSKE

Snage za specijalne operacije ~ine posebno izabrane, osposobqene, opremqene i organizovane jedinice, koje se upotrebqavaju za ostvarivawe vojnih, politi~kih, ekonomskih i psiholo{kih ciqeva u miru ili u kriznim ratnim situacijama, kada je angaòvawe konvencionalnih sastava politi~ki neprihvatqivo

15. maj 2006.56

HRABRIPOBE\UJU

SPECIJALNE SNAGE VELIKE BRITANIJE

L

SVET

epo je od vas {to ste do{li ovamo. Ne o~ekujemo da }e ve}ina ostati sa nama vi-{e od nekoliko dana!Tako glasi dobrodo{lica kojom kandidate za SAS (Special Air Service – Specijalnavazduhoplovna slu`ba), elitnu jedinicu britanske armije, sa tradicijom duòmod 60 godina i ratnim iskustvima {irom sveta, do~ekuju instrukto-

ri. Wihov zadatak je da tokom obuke vrednuju mentalne sposobnosti, fizi~ku izdr-`qivost, samodisciplinu, samostalnost, smelost i snala`qivost budu}ih pripadni-ka sastava u kriznim situacijama. Uz dobrodo{licu sledi i test ogra|ivawa – puza-wa po blatu i rowewe u kanalu ispuwenom muqem, àbokre~inom i ov~ijim iznutri-cama u raspadawu. Kandidate koji savladaju te provere o~ekuje najpre dnevno-no}nimar{ od 20 miqa (35 kilometara), a potom i dodatni od 10 miqa (16,5 kilometara).Za vreme mar{a nije im dozvoqeno da jedu i uzimaju te~nost, bez obzira na to kolikosu gladni ili èdni, iako u svojim borbenim ran~evima nose hranu i osveàvaju}enapitke. Ko izdrì proceduru ogra|ivawa postaje ozbiqan kandidat za stupawe uSAS, ~iji je slogan Who Dares Wins – Hrabri pobe|uju.

IZBOR I OBUKA

Jedinica britanske armije, ~iji su pripadnici iskqu~ivo dobrovoqci, jeste 22.puk SAS-a, sme{ten u bazi u Herefordu. Od kandidata se zahteva da budu eksperti u ru-kovawu oru`jem, eksplozivom i minsko-eksplozivnim sredstvima, odli~ni pliva~i, pa-dobranci, zatim, sposobni za preìvqavawe u prirodi na duè vreme, da budu ospo-sobqeni za pruàwe prve pomo}i i samopomo}i, te da te~no govore jezik zemqe u kojuse upu}uju.

Obuka budu}ih pripadnika SAS-a obavqa se u nastavnim grupama od po 20 pola-znika. Zapo~iwe desetodnevnom nastavom iz topografije, a zavr{ava se mar{em od64 kilometra. Nadaqe se obu~avawe razdvaja na op{te i specijalisti~ko, a svako ob-uhvata po tri faze.

U prvom delu obuke kandidati u~e organizaciju, namenu i zadatke specijalnih je-dinica uop{te, akcije koje izvode u miru i ratu, topografiju i snalaèwe u nepozna-tom prostoru, potom, osnove bezbednosti, brzo prikupqawe informacija, borila~keve{tine i strane jezike.

èru u trajawu od 35 sati i 115 sati letewa lakim avionima i he-likopterima.

Posle kompleksnog osnovnog i specijalisti~kog osposobqava-wa specijalci se raspore|uje u skvadrone i odlaze na kaqewe {i-rom sveta. Obuku u SAS-u uspe{no zavr{ava samo oko 20 odstonajsna`nijih i najizdr`qivijih kandidata, koji se posle nekolikogodina boravka u tom sastavu vra}aju u mati~ne jedinice.

STRUKTURA SPECIJALNIH SNAGA

Specijalne jedinice Kopnene vojske – SAS imaju tri puka ~et-nog sastava – 21, 22. i 23, od kojih je samo 22, sme{ten u Herfor-du, aktivan i kompletno popuwen, dok su ostala dva u rezervi, u sa-stavu Teritorijalne armije.

[tab, {tabna ~eta, ~eta veze, pozadinska ~eta i pet borbe-nih grupa – skvadrona, ozna~enih slovima A, B, D, G i R, od kojih jeposledwi rezervni, ~ine 22. puk SAS. Svaka od borbenih grupa de-li se na ~etiri voda sa 16 specijalaca, koji borbena dejstva izvo-de sa stalnim borbenim timovima od po ~etiri vojnika. Osposo-bqeni su za zadatke izvi|a~a, vezista, bolni~ara, a stru~waci suza kori{}ewe razli~itog oru`ja i eksploziva.

Vodovi u SAS-u specijalizovani su za dejstva u posebnim uslo-vima. Britanske specijalne snage imaju mobilni ili takozvani ju-

Druga faza je prilago|avawe na boravak u borbenim dejstvi-ma, koja se izvodi na poligonu u planini Brikon Bikonz (Vels). Trajetri nedeqe, a kandidati se osposobqavaju u verawu, samostalnomkretawu i orijentaciji, izdrìvosti i izvo|ewu mar{a na 64 kilo-metra za 20 sati, sa ograni~enim vremenom za spavawe i odmor, podpunim borbenim optere}ewem. Tada se organizuje i kurs za dejstva uodre|enim podru~jima ili konkretnim zemqama, na kome se izu~ava-ju wihove geografije, istorije, jezici i politi~ke prilike.

Rukovawe razli~itim vrstama naoruàwa, takti~ki postupci udiverzantskim dejstvima, izu~avawe sredstava veze, sanitetskozbriwavawe, kursevi padobranske obuke i preìvqavawe u priro-di jesu najva`niji sadràji tre}e faze obuke budu}ih specijalaca.

Kandidati koji uspe{no zavr{e sve tri faze dobijaju beretkeboje peska, sa oznakom SAS, i nastavqaju specijalisti~ko osposo-bqavawe za dejstva u pustiwi, tropskim predelima, Arktiku, amfi-bijska dejstva i obave{tajni kurs.

Potom izu~avaju taktiku i metode borbe protiv gerile i te-rorista – kako ubiti teroristu sa najmawe rizika, oslobodititaoce ili u}i u zabarikadiranu ku}u. Slede zatim kursevi za ko-ri{}ewe lakog stranog naoruàwa i padobranska obuka – skoko-vi sa zadr{kom ili skokovi no}u, skokovi u {umi, na vodi ili savelikih visina.

Na kraju osposobqavawa za kandidate se organizuje i leta~-ka obuka u Vazduhoplovnoj bazi Midl Vilix – 60 letova na trena-

57

ZAPALITE EVROPU

Britanski premijer Vinston êr~il je 19. jula 1940.sastavio kratak memorandum za svoj ratni kabinet, u komeje nazna~io formirawe SOE – Special Operations Exectuve,odnosno Uprave za specijalne operacije. Ona je trebalo dakoordinira razli~ite subverzivne i sabota`ne akcije pro-tiv neprijateqa preko mora. êr~ilovo uputstvo bilo jekratko – Zapalite Evropu!

Prete~a savremenih specijalnih snaga – britanski odreddeta{man L formiran je jula 1941. godine od 60 vojnika, ofi-cira i podoficira. Odred L specijalne vazduhoplovne slu`beubrzo je brojao oko 600 pripadnika, pa je preimenovan u 1.puk SAS-a, koji su ~inile ~etiri ~ete – britanska A i B, fran-cuska C i ~eta D, koju su ~inili Belgijanci, Norveàni, Grci iêsi. Jedinica Malajskih izvi|a~a – Malaya Scouts formiranaje 1947. godine, a u 22. puk SAS-a preformirana je 1962. go-dine. Javnost je za wu prvi put ~ula 1960. godine za vreme ak-cije spasavawa talaca iz iranske ambasade u Londonu. Pri-padnici SAS-a u~estvovali su u ve}ini vojnih operacija Brita-nije, a danas su angaòvani u Bosni i Hercegovini, na Kosovui Metohiji, te u Avganistanu i Iraku.

STANDARDI

Standardi za vatrenu obuku u svim specijalnim, a po-sebno protivteroristi~kim jedinicama izrazito su visoki.Uobi~ajeno je da u toku obuke svaki pripadnik sastava ispaliod 200 do 400 metaka. Program za odràvawe kondicije uga|awu predvi|a za svakog specijalca 100 do 200 metaka ne-deqno, ukoliko ga|a iz poluautomatskog oru`ja, a ako kori-sti automatsko oru`je od 500 do 1.000 metaka.

“Pustiwski pacovi” u Africi 1942. godine

Juri{ dana{wih jedinica specijalnih snaga

ri{ni vod, koji je naslednik poznatih pustiwskih komandosa – pu-stiwski pacovi, planinski vod za dejstva na visokoplaninskom ze-mqi{tu i u arkti~kim uslovima, zatim, padobranski vod za speci-jalne padobranske skokove sa velikih visina i amfibijski vod zaubacivawe u pozadinu neprijateqa podmornicama i povr{inskimbrodovima.

Procene govore da 22. puk ~ini oko 700 pripadnika, a uku-pan broj snaga SAS-a, sa rezervnim pukom, iznosi oko 2.000. spe-cijalaca.

KRAQEVSKI MARINCI

Kraqevski marinci, RM – Royal Marines, prepoznatqivi po ze-lenim beretkama i nazivu morski vojnici – Sea Soldiers, ~ine elitnikorpus britanske vojske, osnovan jo{ 1664. godine. Osposobqenisu za dejstava na kopnu i moru, samostalno ili u zdruènim sasta-vima nacionalnih ili me|unarodnih snaga. Iz wihovih redova re-grutuju se komandosi, ~ija je prva jedinica formirana 14. februa-ra 1942. kao jedinica A. Septembra 1943. preimenovana je u 3.brigadu specijalne slu`be – 3. Special Service Brigade, da bi oktobra1946. godine dobila dana{wi naziv 3. brigada komandosa kraqev-skih marinaca – 3. Commando Brigade Royal Marines.

Borbeno jezgro jedinice bataqonskog sastava ~ine tri grupekomandosa – 40, 42. i 43. grupa, od kojih svaka ima od 600 do 700pripadnika. Grupe su specijalizovane za izvo|ewe borbenih dej-stava u razli~itim klimatskim ambijentima – pustiwama i trop-skim pra{umama, planinskim ili arkti~kim uslovima. Vatrenu ilogisti~ku podr{ku brigadi pruàju 29. puk komandosa kraqevskeartiqerije, 59. samostalna inìwerijska kraqevska komandoska~eta, grupa U za elektronsko vo|ewe rata, zatim, tri eskadrilemornari~kog vazduhoplovstva, izvi|a~ki vod i vod vojne policije,te helikopterska jedinica za transport komandosa i opreme i 539.juri{na amfibijska ~eta, opremqena brzim ~amcima.

Poput obuke u ostalim specijalnim snagama, kandidati za kra-qevske marince uve`bavaju se 30 nedeqa, a sloèno i napornoosposobqavawe sastoji se iz tri dela. Budu}e komandose prate iocewuju strogi i iskusni instruktori. Prvi deo obuke traje 24 ne-deqe. Tokom tog perioda kandidati savla|uju op{ta znawa i ve{ti-ne – teoriju rowewa i padobranstva, orijentaciju u najsloènijimuslovima, dejstva specijalnih snaga, a izvode i veliki broj bojnihga|awa iz brojnog naoruàwa.

U drugom delu obuke izvodi se kolektivno i grupno osposo-bqavawe kandidata za borbena dejstva u razli~itim uslovima, a utre}oj fazi u~i se preìvqavawu u prirodi, uz minimalni kontaktsa lokalnim stanovni{tvom. Mar{em od 110 kilometara pod pu-nim borbenim optere}ewem, uz bojna ga|awa, okon~ava se obukakandidata za komandose.

ELITA U ELITIMe|u 7.000 kraqevskih marinaca, najpoznatija je jedinica

SBS – Specijal Boat Squadron, odnosno, Mornari~ki skvadron speci-jalnih snaga, podjednake vrednosti kao i SAS. Poti~e iz vremenaDrugog svetskog rata. U posleratnom vremenu mewao je nazive –Mali prepadni puk, Specijalna ~eta ~amaca, da bi 1977. godinedobio dana{we ime.

58

SVET

15. maj 2006.

Kandidati za SBS treba da se osposobe kako bi pod punomratnom opremom preplivali 10 kilometara uz pomo} peraja, kilo-metar bez pliva~ke opreme i 40 kilometara uz delimi~nu pomo}lakih plovilica. Posle toga izvode skok padobranom i mar{ od30 kilometara. Pripadnici SBS biraju se iz redova kraqevskihmarinaca.

Kandidate koji zadovoqe zahteve na tronedeqnoj selekcijio~ekuje petnaestonedeqna izvi|a~ka obuka, a potom i obuka u izvi-|awu, rowewu i vo`wi specijalnih ~amaca. Tek kada uspe{no za-vr{e i ~etvoronedeqni kurs padobranstva, raspore|uju se u spe-cijalnu sekciju ~amaca, gde nastavqaju borbenu obuku.

Mornari~ki skvadron specijalnih snaga broji oko 200 ofici-ra i vojnika – izvi|a~ka ~eta ima 100, ~etiri izvi|a~ka voda po 22,a sekcija brzih ~amaca i osam timova lakih gwuraca oko 36 specija-laca. Organizacija i zadaci SBS oduvek su bili malo poznati javno-

sti. Nameweni su za sabota`e na obali i u prioba-qu, povr{insko i podvodno izvi|awe potencijalnihmesta iskrcavawa marinaca, izvi|awe i uni{tava-we plovila i va`nih objekata u okviru obalske od-brane, te za{titu britanskih gasnih i naftnih insta-lacija na moru.

CRVENE BERETKE

Britanski padobranci, jo{ od formirawa fe-bruara 1941. godine, pa sve do dana{wih dana,u~estvovali su u gotovo svim vojnim operacijamabritanske armije.

Jezgro crvenih beretki ~ini padobranski puk –Parachut Regiment, sa blizu 25.000 pripadnika. Usvom sastavu ima tri padobranska bataqona, koji

broje po 560 specijalaca. Osim {taba i {tabnih organa, u pado-branskom puku nalaze se i vojna policija, sanitet, izvi|a~i, ~etaza vatrenu podr{ku i logisti~ka jedinica. Posebnu jedinicu pred-stavqa grupa od 40 najboqih padobranaca – vodi~a, ~iji je zadatakda na prostoru predvi|enom za borbenu operaciju, nedequ danapre desantirawa prikupe informacije i urede mesto za sletawepadobranaca i helikoptera.

Bez obzira na prethodna znawa i iskustva, svi kandidati zacrvene beretke obavezno zavr{avaju kurs padobranstva, na komese proveravaju wihove fizi~ke predispozicije za zadatke. Ospo-sobqavawe padobranaca sli~no je obuci pripadnika ostalih spe-cijalnih snaga, a posebna pa`wa posve}uje se borbenim sadr`a-jima iz oblasti savladavawa padobranskih prepreka na konstruk-ciji trainasium, ~iji se pojedini elementi nalaze na visini od 15metara. Taj deo obuke, zapravo, treba da razbije strah od visinebudu}ih padobranaca. Kurs padobranstva zavr{ava se trodnev-nom proverom na poligonu Brikon Bikonz. Prema zvani~nim poda-cima, kurs padobranstva u proseku uspe{no zavr{ava 50 odstopolaznika.

Britanske specijalne snage su s vremenom postale obrazacostalim armijama sveta za formirawe i razvoj sli~nih sasta-va, ali i osposobqavawe specijalaca. Te snage su danas udarnaigla svake vojne operacije.

Stanislav ARSI]

59

Desant crvenih beretki

Oznake britanskih specijalnih snaga

– SAS, pomorski komandosi i crvene beretke

60

N

15. maj 2006.

NAORU@AWE

SNAJPERISTI KROZ ISTORIJU (3 )

SU[TINA JEU LOVU

acionalni program snajperskih {kola u SSSR-u uga{en je 1952. godine mada je stre-qa{tvo i daqe propagirano kroz obaveznu nastavu u {kolama i streqa~kim dru-{tvima DOSAAF-a. Vojska je, usvajawem nove juri{ne pu{ke AK -47, u potpunosti iz-menila koncept i naglasak stavila na vatru za neutralizaciju neprijateqa kratkimrafalima na kra}im odstojawima. Ono {to se zvalo “snajperskim treningom” isprovodilo u vojsci, MVD-u i KGB-u u su{tini je bila obuka za preciznog strelca.Tokom pedesetih godina je postalo o~igledno da je neophodna precizna poluauto-

matska pu{ka za podr{ku vodu u napadu, te je 1958. godine raspisan konkurs na kome jepobedio tim na ~elu sa Jevgenijem Fedorovi~em Dragunovom. Wihova kreacija, SVD(samozarjadnaja vintovka Dragunova, tj. poluautomatska pu{ka Dragunova) usvojena je unaoruàwe Sovjetske armije 1963. godine.

ÛVENE PU[KE DRAGUNOVATo je vrlo elegantno oru`je, ali nije snajperska pu{ka u onom smislu kako se na to

gleda u zapadnim zemqama. Ipak, to je prva pu{ka na svetu projektovana za preciznogstrelca. Wena osnovna namena je podr{ka pe{adijskom vodu u napadu, te je samim timnajpreciznija do daqine od 600 metara, mada se po potrebi moè koristiti i na ve}imrastojawima. Ona nije projektovana za ekstremnu preciznost na velikim daqinama. Je-dan od razloga za to je poluautomatska vatra koja uti~e na harmoniju oscilacija cevi,jer je poznato da su pu{ke sa obrtno-~epnim zatvara~em uvek preciznije od poluauto-matskih.

Kalibar je standardni ruski i sovjetski, 7,62h54 mm uz brzinu projektila na ustimacevi od 830 m/sec. Za wu je projektovan posebni snajperski metak 7N14 sa ~eli~nim je-zgrom. Pu{ka je te{ka 4,31kg (prazna, sa teleskopskim ni{anom), duga~ka je 1.225 mm(cev 620 mm). Gasni cilindar i cev su hromirani radi za{tite od korozije i lak{eg odr-àvawa. Zanimqivo je da se na cev moè fiksirati bajonet, ali se tada mewa centar te-ì{ta, a verovatno i ni{anska ta~ka. Ima mu{icu i zadwi ni{an, {to nema ve}ina pu-{aka te namene, a opti~ki ni{an je PSO-1 sa uveli~awem ~etiri puta i kon~anicom kojubaterije snabdevaju strujom, te pasivnim infracrvenim filterom. U vreme kada je usvo-jen, smatran je za najnapredniji na svetu. U ni{an je ugra|en i daqinomer kojim se moèproceniti udaqenost ciqa na bazi prose~ne visine figure ~oveka, a koja je po mi{qewu

Jedan reporter je svojevremeno upitao pripadnika ameri~kih specijalnih snagau Avganistanu {ta ose}a dok puca i ubija pripadnike Al Kaide. On je slegao ramenima i odgovorio: Trzaj. Legendarni Karlos Hetkok druga~ije je razmi{qao.

Prva pu{ka u svetu koja je bila projektovana za preciznog strelca bila je SVD - Dragunova

konstruktora tada bila 1,70 m. Formacijski se jedna SVD nala-zi u svakom vodu, a rukovaoci su pro{li posebnu obuku za tooru`je. Jedan vojnik je odre|en kao osmatra~ za snajperistu.

Tokom osamdesetih godina Dragunov je razvio SVDS (SVDskladnaja, tj. sa preklopnim kundakom), namewenu padobrancimai motorizovanoj pe{adiji. Osim navedenog, u odnosu na SVD,razlike su i u pi{toqskom rukohvatu, konusnoj ko~nici na usti-ma cevi, predwem rukohvatu od poliamida oja~anog fibergla-som, te izostavqenoj opciji fiksirawa bajoneta. Cev SVDS-a jedebqa za 0,5 mm, {to doprinosi preciznosti. Kasnije su razvi-jene i SVU (bul-pap verzija SVD sa jo{ kra}om cevi od 520 mm,noìcama i prigu{iva~em bqeska i pucwa), te SVU -A , sa opci-jom automatske paqbe.

Do 1984. godine, strelace su na nivou puka pripremali ob-u~eni oficiri. Birani su na osnovu inteligencije, fizi~ke spre-me, dobrog vida, sluha i refleksa, te sposobnosti da uzastopnopogode standardnu metu na 300 metara bez opti~kog ni{ana.

Obuka u osmatrawu podrazumevala je uo~avawe potencijal-nog ciqa u prostoru 200h1.000 metara. To su bili pre svega ne-prijateqski oficiri, osmatra~i, ni{anxije protivoklopnih vo-|enih raketa, mitraqesci, posade oklopnih borbeneih vozila iniskolete}i helikopteri. Svakih {est do sedam sedmica se, nanivou puka, sprovodio kurs za osveàvawe i usavr{avawe usvo-jenih znawa, obi~no u trajawu od sedam dana. Tako su dobijaniodli~ni strelci, ali ne i snajperisti nalik onima iz Drugog svet-skog rata, ve{tih u kamuflaì i stapawu sa prirodom.

Rat u Avganistanu ubrzo je ukazao na potrebu za snajperi-stima, te su 1984. godine osnovane snajperske {kole na nivouarmije, a 1987. godine na nivou Vojne oblasti, obi~no u traja-wu od mesec dana.

Osim SVD-a sa 150 metaka i pet okvira, ruski snajperistisu sa sobom nosili AK -74 sa najmawe 450 metaka, uz pet ilijo{ vi{e okvira, do kojih su dolazili trampom ili kao plen uborbi. Pi{toqi nisu no{eni, jer je makarov, po re~ima jednogoficira, bio dobar samo za samoubistvo, da se ne padne ìv uruke neprijatequ. Do ste~kina (automatski pi{toq) je bilo vr-lo te{ko do}i, a on je bio posebno popularan zbog preciznostii umerenog trzaja, te opcije rafalne paqbe. Sa kundakom, kojije sluìo i kao futrola, mogli su se jedina~nim hicima poga|aticiqevi na udaqenosti do 200 m. Obi~no se koristio pri pre-traìvawu ku}a jer je prakti~niji od dugih cevi.

SVD strelci su po povratku sa zadatka oru`je predavalioruàru , ali su imali obi~aj da kod sebe zadrè platneni {tit-nik za optiku kao i gumeni cilindri~ni {titnik za oko, a pone-kad i sam opti~ki ni{an, kako ne bi bili ukradeni. Baterije zaPSO -1 nosili su sa sobom i umetali u ni{an samo po potrebi.Za odre|ivawe daqine koristili su PSO -1 ili dvogled 8h30sa oznakama za merewe daqine.

ISKUSTVA STICANA U ÊÊNIJIZa{titnik ruskih snajperista je moskovqanin Adam. Tatari

su 1382. godine vr{ili opsadu Moskve, ali su pri tome pazilida budu udaqeni 200 koraka od gradskih zidina, jer je to bio do-met strele izba~ene iz luka. Adam se 24. avgusta popeo na kulukod kapije Frolov i iz te{kog samostrela pogodio i usmrtio ta-tarskog komandanta, jednog od sinova samog kana. Tatari nisuznali da te{ki ruski samostrel izbacuje strelu do 600 koraka.

Prilikom povla~ewa iz ê~enije, ruske snage su za sobomostavile vi{e od 500 pu{aka SVD, koje su ê~eni preuzeli ikoristili ih ili kao samostalni snajperisti, ili u sastavu timaza protivoklopnu borbu. Tu je zadatak snajperiste bio da va-trom prikuje pe{adiju koja {titi oklopna borbena vozila, kakobi RPG ni{anxijama omogu}io nesmetano dejstvo. Van naseqenihmesta je snajperista dejstvovao u sastavu tima od 4-5 boracanaoruànih kala{wikovima. Oni su zauzimali poloàj par sto-tina metara iza snajperiste, koji bi ispalio par metaka na ru-

61

ske vojnike, a potom odmah mewao vatreni poloàj. Wihov zada-tak je bio da, otvarawem vatre, omogu}e snajperisti nesmetanoizvla~ewe.

Sukob u ê~eniji je potvrdio zna~aj snajperista, kako u ru-ralnoj, tako i urbanoj borbi. Bitke za Grozni su pokazale da ru-ski vojni snajperisti nisu bili uve`bani za borbu u gradskimuslovima. Wihova obuka je podrazumevala vatrenu podr{ku pe-{adiji u brzom napredovawu protiv neprijateqa u odbrani, ane lov na ~oveka u ru{evinama grada sli~nog Staqingradu. Sto-ga su se za borbu u urbanim uslovima Rusi uzdali u snajperisteMVD -a i FSB -a, pripadnike specijalnih antiteroristi~kih je-dinica. No, i tu se ispoqio problem, jer wihova obuka nije ob-uhvatala dejstvo u uslovima gde protivnik tako|e ima snajperi-ste, gde padaju topovske i minobaca~ke granate ili dejstvuje RPG-a, kao ni kamuflaù vatrenog poloàja, a da se ne govori o dej-stvu u brdsko-planinskim ili zimskim uslovima. Zato je u leto1999. godine ruska vojska osnovala pravu snajpersku {kolu.

Nakon svearmijskog prvenstva izabrano je 12 najboqihstrelaca za prvu generaciju polaznika. Kurs je naglasio stareprincipe i vrednosti snajperske obuke i ukqu~ivao je mesec da-

Kanadski snajperista u Avganistanu

Snajperista u Iraku 2005 godine

na treninga u planinama ê~enije. Trojica od prve dvanaestori-ce izgubila su ìvot na du`nosti, a ~etvorica iz druge genera-cije bili su raweni. Po{to se generacija ne bi kretala iz po-~etka.

Snajperisti MVD -a i FSB-a izvode obuku na poligonu zajedinice PJP u blizini Moskve, gde su im dostupni najnovijaoru`ja i oprema. To je, pre svega, pu{ka projektovana za speci-jalne operacije - vintovka snajperskaja specijalnaja (VSS) -vintorez. Delo je tima iz Centralnog instituta za preciznu me-haniku, a na ~elu tima je konstruktor Pjotr Serdjukov.

Namena te pu{ke je da zameni AK sa prigu{iva~em. Radiefikasnog dejstva po protivniku opremqenom pancirima, stvo-ren je novi metak 9h39 mm, zasnovan na metku 7,62 mm. Pod-zvu~no zrno SP6 ima ~eli~no pancirno jezgro koje probija sko-ro svaki poznati pancir do daqine od blizu 400 m, a ~eli~nuplo~u debqine osam milimetara do daqine od 100 metara. Os-im SP-6 , postoji i snajperski metak SP-5. Cev VSS-a je po du-ìni protkana sitnim otvorima koji vode u integralni prigu{i-va~. Mada se on moè demontirati, pu{ka nije predvi|ena zadejstvo bez prigu{iva~a. Duìne 894 milimetara (cev je duìne200 mm), teìne 2,6 kilograma (sa optikom PSO -1 3,4 kg),ova pu{ka ima skeletonski kundak koji se moè demontirati ra-di no{ewa, ko~nicu i ru~icu za napiwawe kao AK, ali je selek-tor paqbe sme{ten u vidu poluge iza obara~a. Okviri od poli-mera su kapaciteta 10 ili 20 metaka.

Oru`je posebno nameweno za dejstva u urbanoj sredini je-ste VSK -94. Delo je konstruktora Tulskog zavoda. Osim metakaSP-5 i SP-6, koristi i PAB-9, koji kombinuje preciznost SP-5i probojnost SP-6 uz niù cenu. Duìne je 900 mm (cev 230 mm),teìne 2,7 kg (prazna), kapacitet okvira je 20 metaka, a brzinaprojektila na ustima cevi 270m/sek. Ovo oru`je dejstvuje sa in-tegralnim prigu{iva~em, a vek oru`ja i prigu{iva~a je 6.000metaka.

U slu~aju potrebe, vatra se moè otvarati i bez prigu{i-va~a. Predvi|eno je da se moè rasklopiti za mawe od jednogminuta, a isto tako i sklopiti radi lak{eg preno{ewa. VSK imadve vrste opti~kih ni{ana: dnevni PKS-07 sa uveli~awem se-

dam puta i no}ni PKN-03M. Oba su razvijena posebno za ovupu{ku. Dnevni ima ve}e uveli~awe, a mawu teìnu i dimenzijeod poznatog PSO-1. Crvena ni{anska ta~ka u slu~aju otkaza ba-terija ne nestaje, ve} samo dobija crnu boju. No}ni ni{an imaopti~ki konvertor druge generacije, koji omogu}uje ni{awewena daqinama do 350 metara pri mese~ini, a u no}ima bez mese-~ine do 200 m. Opti~ki ni{an ima automatsku kontrolu intenzi-teta svetlosti, tako da spoqni izvori svetlosti ne mogu zasle-piti snajperistu, a uz to se infra-crvenim ni{anom moè vr-{iti akvizicija ciqa u potpunom mraku.

Snajperisti su u ê~eniji dejstvovali u paru, kao strelac iosmatra~, uz podr{ku prate}eg odeqewa od pet vojnika. Na va-treni poloàj su odlazili no}u i isto tako se vra}ali, s tim dasu ih vodili izvi|a~i koji poznaju teren. Priprema vatrenog po-loàja ukqu~uje ukopavawe, maskirawe i ~i{}ewe vatrene li-nije od prirodnih prepreka. Za razliku od Drugog svetskog rata,ovde nisu obojica bili na istom poloàju, ve} na izvesnom ra-stojawu, ali tako da su se mogli me|usobno videti, kao i mestozasede.

Poloàj se zauzimao do 300 m od mesta zasede. Odeqeweza podr{ku bilo je razvijeno nekih 200 m iza wih, i do 500 mustranu. Oprema snajperiste je, osim osnovnog oru`ja, podrazu-mevala i AK 74 ili automatski pi{toq, no}ni dvogled, suviobrok, signalni pi{toq sa jednom raketom, a{ov~i}, dva {a-torska krila, sredstvo veze (kad god je mogu}e) i ru~nu bombu.

Prvi ciq je uvek bio protivni~ki snajperista ili rukovaoctermobari~nog oru`ja RPO -A, zatim RPG ni{anxija i mitraqe-sci. Signalni pi{toq je sluìo za navo|ewe artiqerijske va-tre na snajperistu u slu~aju opkoqavawa ili rawavawa, kadaodeqewe za podr{ku nije moglo da mu omogu}i izvla~ewe. Ru~nabomba je bila posledwe sredstvo, jer nijedan snajperista nijeèleo da ê~enima padne ìv u ruke.

LEGENDA O KARLOSU HETKOKUJo{ kao sedamnaestogodi{wak, Karlos Hetkok je pristupio

marincima i ve} tokom obuke istakao se kao odli~an strelac.Wegov rekord - 248 krugova od 250 mogu}ih - postignut na po-ligonu u êri Pointu stoji i dan danas, a vrhunac streqa~ke ka-rijere postigao je 1965. godine, kada je u Kemp Periju osvojiopresti`ni Vimbldon kup, nadma{iv{i vi{e od 3.000 u~esnika.Na svojoj prvoj turi u Vijetnamu, 1966. – 1967. godine, koristioje pu{ku vin~ester, model 70 sa unertl optikom uve}awa osamputa, koja se zamagqivala pri vla`nom vremenu, tako da je to-kom monsunske sezone obavqao samo zadatke osmatrawa i izvi-|awa. Sa kote 55, pedesetak kilometara jugozapadno od Da Nan-ga, do te mere je postao smetwa neprijatequ, da je Vijetkong ras-pisao ucenu za wegovu glavu od 30.000 dolara, a nadimak “ongtrang” (belo pero), po kome je postao nadaleko poznat dobio jepo percu koje je nosio zadenuto za {e{ir.

Mada je u Vijetnamu bilo snajperista sa ve}im brojem pogo-daka, kao âk Mohini (103) i Adalbert Voldron (113), postojinekoliko ~iwenica kojima se Hetkok (93) izdvaja od ostalih.Wegova sposobnost da se stopi sa prirodom bila je neverovat-na. Tokom tri dana je puze}i pre{ao poqe {iroko skoro kilome-tar, da bi zauzeo povoqan poloàj i sa rastojawa od 700 jardi(630 metara) likvidirao severnovijetnamskog generala. Sve

NAORU@AWE

15. maj 200662

REKORD U DAQINIU Avganistanu je zabeleèn i pogodak iz snajperske pu{ke nanajve}oj daqini do sada. Naime, kaplar Aron Peri iz sasta-va kanadskih snaga je 2002. godine postigao pogodak na da-qini od 2.430 metara iz pu{ke MekMilan, kalibra 50(12,7mm) sa obrtno-~epnim zatvara~em. Tane je letelo ~eti-ri sekunde i pri tome imalo pad od 44,5 metara.

Snajperskje pu{ke SVDS, vintorez 9h39 mm i VSK 94-r

vreme bio je na otvorenom, sa samo jednom ~uturicom vode, aneprijateqske patrole su prolazile pored wega na rastojawuod svega pet - {est metara.

Sa kaplarom Burkijem prikovao je ~etu severnovijetnamskevojske u Dolini slonova i tokom pet dana su wih dvojica deset-kovali tu jedinicu, demonstriraju}i destruktivni i parali{u}iefekat snajpera na moral i voqu neprijateqa, u skladu sa mo-tom ameri~kih snajperista: ”Ako beì{, jedino }e{ biti umo-ran kad umre{“. Iz te{kog mitraqeza brauning, kalibra 50(12,7mm) sa optikom, pogodio je neprijateqskog vojnika na da-qini od 2.500 jardi (2.250 m). Tokom snajperskog duela sa pro-tivni~kim snajperistom, kog je na kraju ubio sa rastojawa od 500jardi (450 m), wegov hitac je pro{ao kroz opti~ki ni{an i pogo-dio snajperistu u oko. To zna~i da je on tako|e imao Hetkoka nani{anu i samo je deli} sekunde prevagnuo u korist marinca.

Taj tihi i povu~eni ~ovek iskazao je drugu stranu svoje li~-nosti kada je iz goru}eg transportera, koji je naleteo na minu,izvukao sedmoricu rawenih marinaca i pri tome zadobio te{keopekotine, koje su zahtevale 13 operacija u Americi i okon~alewegovu borbenu karijeru. Nakon toga se posvetio obuci vojnih ipolicijskih snajperista, pri tome uvek nagla{avaju}i da pravisnajperista ne sme nastupati agresivno, ve} biti povu~en i uz-dràn. Nikada nije uìvao u ubijawu, niti je na zadatke snajpe-riste gledao kao na takmi~ewe u kome pobednik sa najvi{e pogo-daka osvaja zlatnu medaqu. Smatrao je da je wegov posao da eli-mini{e neprijateqa, kako ovaj ne bi ubijao ameri~ke vojnike.Posebno je bio ponosan na ~iwenicu da, kao narednik u snaj-perskom vodu, nije izgubio niti jednog vojnika.

Pro~itav{i re~i Hemingveja: Sigurno da nema takvog lovakao {to je lov na ~oveka, a oni koji su dovoqno dugo lovili qu-de i kojima se to dopada, nakon toga slabo mare za bilo {tadrugo, rekao je: U pravu je. Su{tina je u lovu, a ne u ubijawu.Mo`da je ovo zajedni~ka osobina svih snajperista.

Dr Aleksandar MUTAVXI](Kraj)

63

Karlos Hetkok postao je nadaleko poznat po belom peru koje je nosio zadenuto za {e{ir

NASA PREDSTAVILA MODEL NOVOG [ATLA

BROD ZA MESEC I MARSU Nasinom Centru Ejms u Kalifornijinedavno je predstavqen model novog {atla.Letelica podse}a na kapsule iz programaXemini, ali je mnogo ve}a, pa }e mo}i daleti daqe i ima}e vi{ekratnu upotrebu.

Aluminijumski model na kraju dugog nose}eg stuba u vazdu-{nom tunelu u Centru Ejms ne izgleda preterano privla~-no, dok ne uzmete u obzir wegovu namenu. ”Ovo }e bitina{ poku{aj da se odlepimo od planete i trajno se vine-mo u svemir“, kaù stru~waci Nase. Po~etak }e biti druga etapa istraìvawa Meseca. Za

oko sto milijardi dolara Nasa namerava da se do 2018. vra-ti na Mesec, uz pomo} ove – tre}e generacije letelica, na-zvane ”istraìva~ko vozilo sa posadom“. Kapsula sa ~etiri

~lana posade, zajedno sa teìm modulom za opremu, bi}e lan-sirana uz pomo} rakete nosa~a. Dve letelice spoji}e se u or-biti i nastaviti ka Mesecu, gde }e se ponovo razdvojiti prespu{tawa. Nasa predvi|a razvoj ovog sistema u jedan ve}i.

– Ova letelica predstavqa}e kqu~ni element leta ka-snije i ka Marsu – najavquje Xorx Sarver, koji rukovodi pro-jektom u Centru Ejms, gde istraìva~i rade na termi~koj za-{titi i testovima u vazdu{nom tunelu.

Prilikom povratka sa Meseca letelica }e u}i u Zemqi-nu atmosferu brzinom od deset kilometara u sekundi, {to }eje zagrejati do skoro tri hiqade stepeni, pre nego {to se pa-dobranom spusti na zemqu. U vazdu{nom tunelu detaqno seispituje wena aerodinami~nost. Boja osetqiva na pritisak,osvetqena ultravioletnim svetlom, pokazuje najfinije deta-qe povr{ine.

Nasa predvi|a prvi probni let 2011. godine. (VOA)

64

Istorijske strategije su igre za vi{e igra~a, pa stoga na|ite drugovekoji su zainteresovani da se u ovu avanturuupuste zajedno sa vama.Ukoliko se i ne budeteigrali, osta}e vam armijakao zanimqiv i lepeksponat u vitrini. A kako napraviti armiju?Najve}i problem zapo~etnike jeste strah od farbawa velikog broja figura. Mi vam dajemo neke va`ne savete.

Svaki po~etak je teàk, ali ovaj ~lanak mogao bi da vam umnogome olak{a prve korake. Zasvaki period za koji se odlu~ite postoji mnogo sasvim dobrih pravila za igru. Trenutnone}emo obra}ati pa`wu na pravila ve} na figure i razli~ita vremena. Na Internetu jemogu}e prona}i brojne informacija, ali i ”dobre stare kwige“ mogu da pomognu u istra-ìva~kom radu koji vam predstoji. Ukoliko se niste odlu~ili za neki odre|eni period, on-da je to prvi korak koji vam predstoji da uradite. Istorijske strategije su igre za vi{eigra~a, pa stoga morate da se dogovorite sa va{im kolegama i poznanicima koji su even-

tualno zainteresovani da se u ovu avanturu upuste zajedno sa vama. A ukoliko se i ne budeteigrali strategija, osta}e vam armija kao zanimqiv i lep eksponat u vitrini. Kada je re~ o ve-li~ini figura skoro da ne}ete imati drugog izbora osim da koristite 1:72 figure (20 mm vi-sina figura). Mawe figure (15 mm) skoro da su nedostupne (osim ako ih ne naru~ite preko In-terneta), a ve}e 1:35 (28 mm) mnogo su skupqe i relativno te{ko dostupne. Osim toga, veomaje te{ko igrati sa figurama 1:35, jer ve}ina pravila zahteva ve}i broj figura na tabli.

POBEDITE STRAH OD GRE[KENajve}i problem kod po~etnika jeste strah od farbawa velikog broja figura. Problem

je zaista realan, ali i re{iv. Za po~etak posetite sajt http://www.plasticsoldierreview.com/Perio-dList.html, na kome se nalaze informacije o ve}ini do sada proizvedenih figura u razmeri1:72. Odaberite èqeni period i dobi}ete spisak svih kompleta figura proizvedenih u po-sledwih desetak godina. Na slici moète videti kako izgledaju i koliko kojih ima. Ocene kom-pleta figura (uglavnom objektivne) mogu vam olak{ati traèwe odgovaraju}eg kompleta. Jednaod bitnijih informacija jeste naziv proizvo|a~a i ta~an broj kompleta figura. Napravitesvoju rang-listu. Ukoliko za neki period nemate veliki izbor figura ili vam se ne dopadaju,razmislite o nekom drugom. Kada napravite top-listu, na red dolazi potraga za odgovaraju-}im slikama i informacijama za odabrani period. Na ve} spomenutom sajtu nalaze se i nekefotografije ofarbanih figura. Ako budete imali malo sre}e, vide}ete kako bi mogle da iz-gledaju va{e figure kada ih budete ofarbali.

Za slede}i korak morate nabaviti informacije o koli~ini potrebnih figura. Istorij-ski podaci su lako dostupni na Internetu, a posluì}e vam da pribli`no odredite odnose uva{oj armiji. Neke armije su imale brojnije kowice, a neke mawe. Ako uzmete na primer peri-od Napoleonovih ratova i Prusku armiju, vide}ete da je ve}inu armije ~inila pe{adija (kate-gorija milicije). Zato bi na va{em spisku za ovaj primer, trebalo da imate bar dva puta vi{epe{adije nego kowice. Iznenadili biste se koliko je prodavnica na Internetu u kojima moè-te da kupite sve potrebne figure. Naravno, ako budete imali sre}e mo`da ih i u nekim na{imve}im gradovima prona|ete.

KAKO ZAPOÊTI IGRUISTORIJSKIH STRATEGIJA

SIMULACIJE

15. maj 2006.

NAORU@AJTESE STRPQEWEM

65

primer, za uniformu koristili ~etiri kapi tamnoplave i jednu kap be-le. Podrazumeva se da takve informacije ~uvate jer }e vam kasnije u{te-deti dosta vremena, a i novca. Koristite iskqu~ivo akrilne boje, jer serazre|uju sa obi~nom vodom, pa vam ne}e biti potreban razre|iva~ zaprawe ~etkica, koji je, osim neprijatnog mirisa, i vrlo zapaqiv.

Osim boja bi}e vam potrebne i ~etkice, i to u veli~inama 1,0 i000. Tamo gde prona|ete boje verovatno }e biti i ~etkice. êtkice sedosta brzo tro{e, pa vam preporu~ujem da kupite po dve od svake veli-~ine. Pre po~etka farbawa figure morate da pripremite. Obavezno jeprawe u toploj vodi sa deterxentom za prawe posu|a. Razlog za to je{to se prilikom proizvodwe plasti~nih figura kalupi premazuju sred-stvom koje olak{ava va|ewe iz kalupa. Ukoliko ih ne operete, postojiverovatno}a da se boja ne}e zadràvati na wima za vreme farbawa.Posle prawa i su{ewa koje se podrazumeva, na figure je vrlo prepo-ru~qivo naneti podlogu za boqe farbawe. Najlak{e je ako koristiteakrilni mat auto-lak sprej u crnoj ili beloj boji. Crna osnova da}e vamkasnije tamnije nijanse boje u koju budete farbali figure. Bela podlogadaje vam svetlije nijanse. Ako va{a armija treba da bude u svetlijim bo-jama, koristite belu boju za podlogu. Crna boja, na àlost, oteàvafarbawe, jer se teè vide detaqi koje morate da farbate. Nakon pa-`qivog nano{ewa podloge (u vi{e slojeva tawih premaza preko celefigure), figure ostavite da se osu{e. Farbajte iskqu~ivo napoqu, jersu boje u spreju vrlo neprijatnog mirisa (i otrovnih isparewa).

Pripreme vam ne}e oduzeti preterano mnogo vremena i truda, ta-ko da ra~unate da vam za to trebaju dva-tri sata. Prilikom farbawavodite ra~una da vam je to zabava i nemojte preterivati sa utro{komvremena. Boqe je da nekoliko dana farbate po tridesetak minuta negoda sedite tri-~etiri sata odjednom. Farbawe figura je najlak{e akozapo~nete sa licem i {akama (odnosno farbawem golog tela). Nikakone poku{avajte da se trudite da ne ofarbate vi{e nego {to je potreb-no. Boja koja vam je slu~ajno pre{la preko nekog dela ode}e ne}e pred-stavqati problem, jer ionako niste jo{ farbali ode}u. Ve}i je pro-blem ako bojom ne pokrijete neki deo figure. Poku{ajte da odjednomofarbate sva lica svih figura. Bez obzira na to da li imate 20 ili200 figura, iznenadi}ete se koliko }e vam malo vremena oduzeti. Dokbudete farbali posledwu figuru, prva }e verovatno ve} biti suva ispremna za daqi postupak.

FARBAWE UNIFORMISlede}a faza je farbawe uniformi. Ako ste se umorili, nastavi-

te sutradan ili nekog drugog dana. Prilikom farbawa uniformi pri-meti}ete da postoje brojni detaqi na figuri koji zahtevaju mnogo vreme-na i pa`qivog rada. Zanemarite te detaqe i farbajte ve}i deo uni-forme u odgovaraju}oj boji. Ukoliko prilikom rada pokvarite ne{to{to ste ranije ofarbali, jer vam je ruka zadrhtala, nije nikakav pro-blem da to popravite, ali tek kada sve figure budu ”dobile“ uniformu.I tako na figuru nanosite deo po deo uniforme, a pri tome ne brini-te mnogo za gre{ke, odnosno ako ofarbate vi{e nego {to je potrebno.U po~etku }e vam verovatno 30% figura imati gre{ku prilikom prvogfarbawa (lica ili {aka). Kad budete farbali uniforme postotak gre-{ke }e se smawiti na verovatnih 20%, a kad budete farbali nove i no-ve delove uniforme posta}ete sve sigurniji i pravi}ete sve mawe gre-{aka. Nakon farbawa ve}ih povr{ina figure popravite sve gre{ke.Iako figure jo{ nisu zavr{ene, izgleda}e veoma dobro.

Na kraju vam preostaju detaqi. Najva`nije je da koristite {tomawe boje na ~etkici i da ~etkica bude {to tawa. Ne poku{avajte dafarbate o~i, dugmad na uniformi, ordewe ili neke druge detaqe. Zatakav poduhvat bi}e vam potrebno mnogo vi{e iskustva i mnogo tawe~etkice. Moète da koristite i alkoholne flomastere sa tankim vr-hom (0,2 mm). Budite zadovoqni ako vam na figuri ostanu vidqivi de-taqi poput kragne (ako je u druga~ijoj boji od ostatka uniforme) iliperjanice na {lemu, opasa~a, ~uturice ili nekog sli~nog detaqa.

Farbawem na ovakav na~in veoma su vidqivi rezultati, uz veo-ma malo uloènog truda i vremena. Nakon farbawa figure zalepitena postoqa i lakirajte ih bezbojnim lakom, po mogu}stvu mat. Laki-rawe je obavezno, jer se figure koriste za igrawe, pa se vrlo lakosa wih skida boja. Osim po uniformama, armije se me|usobno mogurazlikovati i po postoqima. Na postoqa, pored figura, moètedodati i po neki detaq, poput suve gran~ice ili nekog kami~ka. Uko-liko se potrudite moète staviti i specijalnu ”stati~ku travu“, kojana postoqu izgleda kao prava trava. Ukoliko ste zadovoqni va{im”remek delom, stavite ga na neko vidno mesto da mogu i drugi da muse dive. Do slede}eg ~itawa farbajte figure….

Igor VASIQEVI]

Prvi pravi problem jeste kako uraditi postoqa za figure. Bezobzira na pravila koja budete koristili, sve figure koje imate (~akiako ih je vi{e nego {to vam treba) morate smestiti na odgovaraju}apostoqa. Veli~ina i oblik postoqa su u direktnoj vezi sa pravilimai va{im figurama. Ako pretpostavimo da }ete koristiti WarhammerAncient Battles ili Warhammer Napoleonic, po pravilima, za svaku fi-guru morate imati postoqe odgovaraju}ih dimenzija. Pe{adija je nakvadratnim postoqima duìne i {irine 20 mm, a kowica na pravo-uglim postoqima {irokim 25 mm i duga~kim 50 mm. Problem je {to}e vam trebati na stotine pe{adijskih postoqa i {to dimenzije tihpostoqa ne odgovaraju ba{ savr{eno figurama. Pe{adija }e se ne-kako ”smestiti“ na postoqe ali kowica }e delovati jako sitno u odno-su na predvi|eno postoqe. Jedno od re{ewa je da koristite druga~ijapostoqa od onih predvi|enih pravilima. Na kvadratno postoqe40h40 mm stavite tri pe{aka ili dva kowanika. Takvo re{ewe je ne-upotrebqivo ako planirate da igrate u inostranstvu ili na nekomturniru, ali }e re{iti problem ”ku}nog“ igrawa. Postoqa se lako ijeftino mogu izraditi od lesonita ili {perplo~e. I jedan savet. Fi-gure nikako nemojte lepiti na postoqa pre nego ih ofarbate. Farba-we figura koje su zalepqene na postoqu skoro je nemogu}e zato {tose na va{em postoqu nalazi nekoliko figura. I kad sve to uradite,predstoji vam ono {to mislite da je najteè – farbawe.

IZBOR BOJE Za odre|ene periode predstavqa}e vam problem odgovaraju}e

boje. [to je period kasniji, boje su sve preciznijih nijansi. Naravno,odstupawa su mogu}a. Na sre}u, postoje ve} gotove boje odre|enih uni-formi. Ne poku{avajte da sami napravite potrebnu nijansu neke bojeza uniformu. Ne zato {to mislim da vam to ne}e po}i za rukom, ve} za-to {to }e vam sigurno kasnije trebati ta ista nijansa za figure koje stekupili naknadno. Dodatni problem je i to {to cela armija treba da iz-gleda kao jedinstvena i {to boje svih figura treba da budu {to sli~nije(npr. Pruska armija je u prete`no tamnoplavoj boji). Kako god, preporu-~ujem vam Vallejo akrilne boje, jer su, koliko je meni poznato, jedino oneu pakovawu iz koga moète u kap ta~no odmeriti potrebnu koli~inu. Po-trebne nijanse prave se lako, a za kasnije moète zapisati da ste, na

Vizantijska kowica

Gr~ka pe{adija

15. maj 2006.66

Truba i truba~i, neodoqivi zvuci koji podiù na noge, ubrzavaju puls, dozivajupesmu i prizivaju radost. Neodoqivi zvuk, fantasti~an ritam. Ima li ~ovekasa ovih prostora koji se nije bar jednom prepustio opojnom zanosu tog i takvogzvuka? Uz duboko po{tovawe na{im operskim divama, tenorima i baritoni-ma, moèmo mirne du{e re}i kako su truba~i na{ najslu{aniji muzi~ki brend,koji je vrtoglavom brzinom obi{ao svet. Bogatstvo tonova, rasko{ni kolo-

rit, snaga instrumenata i originalno izvo|ewe uvrstili su na{e truba~ke orke-stre me|u priznate kategorije, ~ija se muzika izu~ava na visokim svetskim {kola-ma i konzervatorijumima.

Re~ je, svakako, o umetnosti koja vredi i traje. Probirqivi kriti~ari je pore-de s naivnim slikarstvom, {to moè samo da godi i podiè vrednost. Gu~a je wen sim-bol, vaga za ta~no merewe, spektakl za pam}ewe i pri~a za sebe. Mi uglavnom kon-zumiramo wen “gotov proizvod”, a retko se pitamo kako se do wega stiè, postajeime, opstaje u svetu magi~nog zvuka? Zato je vojnik Dejan Lazarevi} dobar primer dase velikim radom, qubavqu i talentom mogu doku~iti visine o kojima mnogi ma{taju.

U POÂSNOM STROJU

Stasiti, nao~it momak iz Poège, dete iz ~estite ku}e, mladi} u~tiv i re~it,postao je jesenas pripadnik ~uvene Gardijske brigade. Disciplinovan, radan, sa od-li~nim ocenama na obuci, zasluìo je mesto u elitnom stroju koji pozdravqa dràv-nike, obezbe|uje zna~ajne objekte, onom kome se poveravaju posebni zadaci. Tamo sene stiè preko reda ili preko veze.

Kada je do{lo vreme da se oduì otaxbini, za Dejana nije bilo nikakve nedou-mice. Civilno sluèwe, koje su mu zarad o~uvawa muzi~ke karijere predlagali nekidrugovi, glatko je odbio. Tako je vaspitan. Uostalom, wegov otac Branko je svojevre-meno bio primeran vojnik i ponosno ~uva zna~ku koja o tome svedo~i. Na zakletvi jesvirao wegov orkestar, a sve~ani ~in se potom pretvorio u pravo veseqe.

Od tada, ve`bao je koliko su mu du`nosti dozvoqavale, jer su obaveze u jedi-nici ~este i zahtevne. Sve ih je obavqao za visoku ocenu. O tome pri~aju wegovestare{ine, isti~u}i Dejanove vojni~ke i qudske vrline. Stariji vodnik Tomislav

GARDISTA SA ZLATNOVOJNIK DEJAN LAZAREVI]

Za sve koji vole i razumeju na{ etno-zvuk,tradicionalnookupqawe truba~a na Zlatiboru, a potom u Gu~i, jeste izazov i merilo vrednosti,talenta, nadahnu}a... Do laskavih priznawa stiè sedugim dokazivawem i nimalo slu~ajno. Kada nekome to po|e za rukom zacelo jeposredi bisernitalenat. Zato je Dejan Lazarevi} iz Poège vredan i redak talenat budu}ida se tako mlad okitio onolikim nagradama.

SASTAVDeo velikog uspeha Dejan duguje

svom orkestru, za koji kaè da je spojmladosti i iskustva. U sastavu nastu-paju: Branko Lazarevi}, solo truba,Dejan Peji}, isti instrument, tenorhornu sviraju Milenko Stoji}, Do-brivoje Radovanovi} i Darko Stoji}.Bas horna je u rukama Radoja [maki-}a, u dobo{ udara Zoran Stoji}, a ububaw Mi{o Mil~anovi}.

ko, kako i kada radi. Nema improvizacije, lakih proba i te{kih ne-doumica. Ve`baju nekoliko puta nedeqno, a individualno svakidan. Ozbiqan posao od koga se moè ìveti.

Put od radoznalog de~aka koji je merkao jednu o~evu trubu dopoznatog i priznatog truba~a, jednog od najboqih kod nas, bio je uz-budqiv. Na wemu se nalazila samo jedna raskrsnica sa pravcima:muzika i ko{arka. Talentovano krilo “Sloge” obe}avalo je uspe-{nu karijeru, ali prevagnuo je neodoqivi zvuk trube. Privukla gaje, kaè, magija instrumenta zlatne boje, zvuk koji jednom kad u|e ukrvotok zauvek ostaje. Po~eo je da ve`ba kod ~ika Mi}e Petrovi}a,poznatog truba~a i pedagoga, koji je okupio deset darovitih de~akai trasirao im put uspeha. Dejan je bio najuporniji. Bez muzi~kogobrazovawa, totalni sluhista, kako za sebe kaè. Docnije je shva-tio da mu je pored rada i talenta neophodno znawe, pa je poha|ao~asove kod na{ih uglednih profesora.

Posle velikog gubitka i odlaska u legendu svog muzi~kog uzora,osmelio se da formira vlastiti orkestar, a zbog velikog po{tova-wa prema u~itequ zadrào je wegovo ime. I ako ~ika Mi}a skrivennegde me|u oblacima slu{a prepoznatqive zvuke rodnog kraja ipopularnu “dvojku” u izvo|ewu svog naslednika, sigurno je ponosan.

U ozbiqne muzi~ke vode Dejan je uplovio posle zavr{etkaelektrotehni~ke {kole. Gostovawa u zemqi i inostranstvu postalasu deo ìvota, ali ìveo je za ~uveni Sabor truba~a u Gu~i, ocenuìrija i publike, koji nepogre{ivo vrednuju i po{teno presu|uju.Nekoliko godina nosilac je najlaskavijeg priznawa “Zlatna truba”.Wegov orkestar je traèn i popularan. Onomad su napunili sport-sku halu u Insbruku. Do{ao na{ svet iz Austrije i Nema~ke, a i do-ma}ini su traìli kartu vi{e. No{eni zvucima trube svi su paliu neopisiv muzi~ki trans.

Dejanovoj ma{ti i ambicijama kraja nema. Asve s ̀ eqom da semuzi~ko stvarala{tvo Srbije daleko ~uje. Ne bi nas iznenadilo datrube wegovog orkestra zagrme na Kubi ili na Kopakabami. Uh, ka-ko bi Karioke podràle taj ritam...

Branko KOPUNOVI]Snimio Goran STANKOVI]

Leovac kaè da je re~ o izuzetnom mladom ~oveku, dobrom drugu ve-drog duha i vazda po{tene namere.

Vodnik Nenad Mijatovi} dodaje kako }e im nedostajati kada ujunu skine gardijsku uniformu, koja mu stoji ”kao salivena”. Uskoro}e se pojaviti disk wegovog orkestra, koji nosi ime Dejanovog pokoj-nog u~iteqa Mi}e Petrovi}a. Na wemu }e biti 14 kompozicija, pe-sama, kola, obrada poznatih dela...

ÂROLIJA INSTRUMENTA

Dejan ima svoj truba~ki orkestar. Tako mlad, a {ef! Nimaloslu~ajno. Po redosledu stvari i neizbe`noj hijerarhiji, wegova jeprva i posledwa. On je najmla|i, a stariji ga slu{aju. âk i wegovro|eni otac, koji svira solo trubu. Da bi orkestar bio uspe{an, aDejanov je oven~an slavom i mnogim priznawima, ta~no se zna {ta

OM TRUBOM

NAGRADEDejan je bio sedmi osnovne kada se prvi put pojavio na

Zlatiboru, gde se svake godine okupqaju mladi talenti. Odmah jeprivukao pa`wu stru~waka.

Na takmi~ewu mladih truba~a 1998. godine u Gu~i, sastav ukome nastupa osvaja zvawe najboqeg orkestra i prve trbe.

Sjajan uspeh postiè 2003. godine na Saboru u Gu~i. Osvajanagradu publike “Zlatna truba”. Svirao je “Gde si du{o...” i kolo“Vragolanka”. U Bawaluci ga progla{avaju za pobednika tamo{wegtradicionalnog muzi~kog sabora.

Naredne sezone na Zlatiboru stru~ni ̀ iri ga progla{ava zanajboqeg truba~a, a u Gu~i osvaja titulu vice{ampiona ispecijalnu nagradu za najboqe odsvirano kolo. Potom u Bawaluciwegov orkestar osvaja prvo mesto.

Pro{la godina je bila nezaboravna. Na prepunom stadionu,uz fantasti~nu podr{ku publike i neopisive ovacije, Dejanpreta~e u javu san mnogih muzi~ara i postaje prva truba Draga~eva!Na Zlatiboru opet zvezdani trenuci: najboqi truba~ izvodinajboqu pesmu!

15. maj 2006.

I

68

maju}i u vidu preovla|uju}e opredeqewe na{ih medija u iz-boru sagovornika, retko imamo priliku da se iznenadimonekim istinski novim vi|ewem umetnosti. Filozofija jed-nog potpisa – Sa{a Pan~i}, vidqiva je iz skoro svake re-~enice u tekstu koji sledi, a u kome, onom istan~anom per-cepcijom koju umetnici imaju, na{ sagovornik odmerava ̀ i-vot, vreme i sebe u wemu, sa osmehom zadovoqnog skretni-~ara, pred belinom obi~nog jutra koje miri{e na putova-we.

Posle studija slikarstva i postdiplomskih studija crteàna Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, sa~ekao Vasje ìvot umetnika. Koliko Beograd ima razumevawa i pro-stora za umetnost koja nije etablirana, ustoli~ena i izvi-kana..?– Oduvek me je vi{e privla~ilo natezawe konopa sa samim

sobom, nego sa drugim qudima. Godine dolaze, a ja ih ispra}amkao male vagone li~nih rebusa i sve vi{e sebi li~im na zadovoq-nog skretni~ara–marginalca. To zadovoqstvo pripada budu}im

U ZAGRQAJUNASMEJANE SUMWE

Prijatequ moj osloni

se na sebe je re~enica

iz crtanog filma koju

jedno pile upu}uje samo

sebi. Ne se}am se da li

ono upravo u tim

odsudnim trenucima

redovno gre{i, ali je to

{to nalazim u dnu

sopstvenog bi}a sna`na

i nepogre{iva opsesija

zagrqena sa nasmejanom

sumwom.

SA[A PANÎ], SLIKAR

INTERVJU

izazovima vi{e nego rezultatima kojima se tovarim. U svakomslu~aju ne pu{tam ja te rebuse da odu dok im ne spakujem po nekomalo re{ewe, da im se na|e usput. Ko zna na koga }e nai}i..?

Kako uop{te izgleda taj pre|eni put? Koje su mu upori{neta~ke, zablude tragawa?

– Svaka izlo`ba je dokument, vozna karta pre|enog puta...Izlo`ba koju sam nedavno imao u Kulturnom centru Beograd jemoja saèta trogodi{wa opsesija svetlo{}u i prostorom, li~nikosmogoniski izlet. “Prijatequ moj osloni se na sebe” je re~e-nica iz crtanog filma koju jedno pile upu}uje samo sebi. Ne se-}am se da li ono upravo u tim odsudnim trenucima redovno gre-{i, ali je to {to nalazim u dnu sebe sna`na i nepogre{iva op-sesija zagrqena sa nasmejanom sumwom.

Prilaz slici je apstraktan, kao {to je to i prilaz muzici.ôvek nikad ne moè da prepri~a neku sliku, ve} samo ose-}aj koji je imao pred wom. Ta emocija vrlo ~esto sadrì zr-no one iste emocije koju je slikar imao u sebi u trenutku kad

je dodirnuo platno. Koja je to emocija kod Vas, i kako uop{tenastaju Va{e slike. Jesu li one stav ili ne{to drugo?– Ravnoteà razuma i emocije mi je pomogla da otkrijem

mnoge tajne, ~ak i one za koje nisam ni pretpostavio da postoje.To je najuzbudqiviji momenat u mom stvarala{tvu, zbog kojeg samspreman da `rtvujem mnoge usputne vrednosti.

Danima sam sa prijateqem Vlatkom Gili}em pri~ao o umet-nosti. Kad god bi pomenuli muziku, on mi je neizostavno prepo-ru~ivao kwigu “Tragom tona”, wegovog pokojnog prijateqa PavlaStefanovi}a. Kako je davno objavqena nisam nikako uspevao daje prona|em. Jednog dana sam se, no{en ku}nim obavezama, na-{ao na novobeogradskom buvqaku. Iza{ao sam iz tramvaja i natrotoaru ispred ulaza ugledao starijeg Ciganina, kako sedi ipored nekakvog sme}a, prodaje malu gomilu kwiga. Bez ideje dabih tu mogao ne{to da prona|em, ~udno privu~en, sagao sam se ikrenem da pregledam. Na samom dnu, ugledao sam kwigu sa crve-nim koricama – ”Tragom tona”.

Eto, na{la je ona mene!Na sli~an na~in nastaju i slike, krenem belinom platna

negde..., i tamo na|em sliku koja me je ~ekala. Na tom putu se sil-no trudim da sebi nigde ne olak{am posao, ne bi li rezultatotvorio prostor prvobitnom porivu da nesmetano izroni, dapokaè razloge svog postojawa.

Postoji zanimqivo tuma~ewe umetnosti po kome umetnoststvaraju qudi koji se duboko u sebi bore sa nekim proble-mom koji ne mogu da re{e. Re{avaju ga jedino pretakawem uumetnost. Mislite li da u tome ima istine?

– Potro{a~ko dru{tvo ve} ostavqaneizle~ive oìqke, umetnost u takvoj in-terakciji neminovno postaje tupava i ne-potrebna. Ona je “hrabro” `rtvovalasvoju autonomnu poziciju i pre kraja igresela na magare}u klupu. Na sre}u, nijesva umetnost takva, ima i one koja je sa-~uvala svoj integritet i personalnost.Sa sigurno{}u se moè predvideti da }eekolo{ki aspekt biti neophodan ~inilacsvake umetnost u budu}nosti. Sawam okulturi Slobode umesto kulture Manipu-lacije – koja bri{e i samu mogu}nostrazlikovawa. Globalizacija pored svihmana, donosi jedan zanimqiv prostormalim kulturama, na izvestan na~in ihosloba|a provincijalnog sièa, stvaraprostor nesmetane komunikacije i pore-|ewa, stimuli{u}i ono istinski vrednou wima.

@ivimo u vremenu u kome su mnogevrednosti devalvirale. Naravno,~ovek od vajkada poku{ava da se na-godi sa sudbinom, razre{avaju}isvoj usud tragawem za smislom. Kakose snalazite?– Intenzivno se druìm sa svojom

sudbinom, retko se sva|amo i uz povre-mena neslagawa ona mi dopu{ta da sestalno iznena|ujem. Ponekad se pritaji,kao da nestane, pusti da u meni izrastestablo samouverenosti, da bi ga, kad jojdosadi, sasekla na sitne komade. U da-tim okolnostima ~ovek oslu{kuju}i sebe,neprestano vaga da se nije potcenio iliprecenio, bogati se porazima i radujeuspesima. Ciq ìvota i nije da negdestigne{, nego da putuje{, kako kaè is-to~na poslovica.

Dragana MARKOVI]Snimio Neboj{a BABI]

70 15. maj 2006.

– Mislim da je struktura takvih teza izrazito frojdisti~ka, to li~i na pojedno-stavqewe u kombinaciji sa Edipovim kompleksom, gde su unutra{wa ùdwa i èqaza povratak u rodnu utrobu iskqu~ivo seksualno-telesno tuma~ene, a pri tome je iz-ostavqen onaj kosmogoniski i mitsko-religijski aspekt. Svakako da je istinita umet-nost introspektivna, ali kao takva ona moè i mora da ima nivo li~nog i nivo op-{teg, i tu je sadràna snaga umetnosti. Koliko umetnik svojom snagom prodre u pro-stor op{teg – toliko }e i ta umetnost biti trajna.

Kakva je sudbina ~oveka u sredi{tu slike u vremenu koje dolazi? îme misliteda }e se baviti umetnost novog milenijuma?

I

dràve kapitulirale su posle kratkog otpora. Od rekordnogdvo~asovnog u Danskoj, petodnevnog u Holandiji iliosamnaestodnevnog u Belgiji.

Mogu}nosti za otpor bilo je sigurno vi{e. Ali kao i umnogim drugim primerima iz kasnijih decenija, vojni slom do{aoje nakon dràvnog sloma. Progla{ewe NDH 10. aprila 1941. ipodr{ka Vlatka Ma~eka, neospornog lidera Hrvata, tojkvazidràvi ozna~ili su kraj Kraqevine Jugoslavije. I ~etiridana kasnije, kada je zbog pregovora o kapitulaciji prakti~noobustavqen otpor, Jugoslovenska vojska je dràla pod svojomkontrolom zapadnu Srbiju, ve}i deo Bosne, Hercegovine i CrnuGoru. Ali muweviti uspesi fa{isti~kih trupa nisu lomili samolinije odbrane ve} i voqu za otporom. Vojska je kapituliralakada je izgubila svrhu daqeg otpora.

Bez obzira na razna tuma~ewa, ozbiqna istoriografijanema dileme. Sudbina Jugoslavije bila je zape~a}ena jo{ jula1940. godine. Razmatraju}i organizaciju novog poretka u Evropi,Nema~ka i Italija su se saglasile da u wemu Jugoslavija ne moèopstati. Ba{ zbog toga, divqewa su vredni poku{aji princaPavla i politi~kih elita u Jugoslaviji da kompromisima izboresvoju neutralnost u poku{aju da izbegnu rat. Ali i danas sme{nozvu~e uveravawa romanti~ara o Hitlerovim dobrim namerama igalantnim ponudama i pri~a o potpisanim sporazumima, kada sezna koliko ih je Hitler prekr{io prema svim zemqama Evrope.Pravo pitawe je i da li se na iskustvima iz istorije moguizvesti zakqu~ci o na~inu na koji treba postupiti u aktuelnimpoliti~kim okolnostima i da li se istorijskim podse}awem~uvamo od novih istorijskih gre{aka? Jer kako je na otvarawuizlo`be, podse}aju}i na potrebu negovawa kolektivnog pam}ewa,ukazao akademik Dragan Nedeqkovi}: “U talasu globalizacijene}e nestati mali nego zaboravni narodi”.

Dragan KRSMANOVI]

71

IZLO@BA U GALERIJI CENTRALNOG DOMA VSCG

POIMAWE SLIKARSTVANa izlo`bi su predstavqeni radovi koji su ~inili wenu

diplomsku izlo`bu, kao i oni nastali posle tog perioda. Re~ je oslikama velikog formata za koje sama autorka oslikava ramovetako da se sti~e utisak da se slika ne zaustavqa na platnu ve} se{iri u prostor. Slike su, uglavnom, apstraktne, nastale kombinovanom tehnikom, od zlatne piqevine, grafita i kanapa,do maltera koji se ni ne prime}uje po{to je premazan uqanom bojom.

Kao {to je rekla profesorka \or|i} otvaraju}i izlo`bu,“Ivanino slikarstvo odlikuje nekonvencionalni izraz kao odrazpoimawa slobode stvarala{tva, koje nije zatvoreno za nove puteve”. Koji put }e ova mlada autorka da izabere tek }e se videti po{to radi i ikone, mozaike i crteè.

Posle Beograda, Ivana Jovanovi} }e imati samostalneizlo`be u julu u Milo~eru i oktobru u Ivawici, a nada se da}e posle toga do}i i neka izlo`ba u inostranstvu. Pored wenih radova, u Velikoj galeriji Centralnog doma VSCG u istovreme bile su izloène slike Vere Virijevi} iz Prokupqa iMilane Paunovi} iz Beograda. Za wih tri Milorad D. Bubawa,kustos Galerije, je rekao da imaju razli~itu poetiku, samo im jemladost zajedni~ka.

S. S.

zborom od {ezdesetak dokumenat i fotografija autoriBranka Prorokovi}-Lazarevi} i Dragana Miloradovi}podsetile su nas na burno i tragi~no prole}e 1941. godine.Poseban kvalitet izlo`bi dali su autenti~ni filmovi iz

zbirke Arhiva jugoslovenske kinoteke, uz nadahnute komentareupravnika Sa{e Erdeqanovi}a. Bila je to prilika da se jo{jednom otvore kontroverze i da odgovor na pitawa da li se ratmogao izbe}i i da li se mogao uspe{no voditi.

Oslobo|ena ideolo{kog nadzora, istoriografija je unarodnom pokretu od 27. marta realno sagledala skromnu ulogukomunista, a na isti na~in i wihov doprinos odbrani zemqe uAprilskom ratu. Herojske borbe pripadnika Ratnogvazudhoplovstva, odbrana Moravske divizije na stracinskimpoloàjima kod Kumanova, uspe{na ofanziva prema Skadru iniz drugih akcija nisu bile samo borbe pojedinaca ikomunisti~kih }elija ve} organizovana borba vojnih jedinica.Poraz za samo 12 dana nije bio posebno ~udan, i mnoge druge

K

IZLO@BA POSVE]ENA APRILSKOM RATU

ISKUSTVA I POUKEOp{ta te`wa preispitivawaistorije posledwih decenija nijezaobi{la ni doga|aje koji suprethodili Aprilskom ratu, wegovtok, a posebno wegove posledice.Tako je 5. maja ove godine u Malojgaleriji Centralnog doma VojskeSrbije i Crne Gore otvorenazajedni~ka izlo`ba Vojnog arhiva iIstorijskog arhiva iz Poàrevcapod nazivom “Aprilski rat”.

rajem aprila u Galeriji Centralnog doma Vojske Srbije iCrne Gore otvorena je izlo`ba radova slikarke Ivane Jovanovi} iz Zemuna. Re~ je o prvoj samostalnoj izlo`bislika ove mlade umetnice koja je pro{le godine diplomirala na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, u

klasi profesorke Stojanke \or|i}. Tokom 2005. godine Ivana je izlagala na vi{e grupnih izlo`bi u na{oj zemqi, a u~estvovala je i u likovnim kolonijama na Rajcu i u Grockoj.

G

15. maj 2006.

Zahvaquju}i strujamavisoke u~estanosti Tesla je otkrio ~itavjedan svet novih pojava o kojima se dotad nije ni naslu}ivalo, a mnogimeksperimentima je do{aodo saznawa da jeelektricitet materija i da se kre}e ne samokroz provodnike, nego i kroz prostor

72

150 GODINA OD RO\EWA NIKOLE TESLE (5)

ospodine Vestinghaus – rekao je Tesla, ispraviv{i se, ozaren, i gledaju}ipravo u o~i magnata iz Pitsburga. – Bili ste moj prijateq, verovali ste u me-ne onda kada drugi nisu; bili ste dovoqno hrabri da predwa~ite i da mi is-platite milion dolara kad je drugima nedostajalo hrabrosti; Vi ste me podr-àli i onda kad ni Va{i inèweri nisu bili kadri da sagledaju krupne stvarikoje smo videli Vi i ja; poneli ste se prema meni prijateqski. Korist koju }ecivilizacija imati od mog vi{efaznog sistema za mene zna~i vi{e nego novac

koji je sada u pitawu. Vi }ete spasti svoje dru{tvo da biste mogli da {irite mojepronalaske. Evo Va{eg ugovora, evo mog ugovora, oba }u pocepati i Vi nikada vi{ene}ete imati brige oko moje tantijeme. Je li to dovoqno?

Tesla je pocepao ugovor i sitne komadi}e potpuno bezvredne hartije bacio ukorpu za otpatke, a Vestinghaus, ne skrivaju}i ogromno zadovoqstvo i dive}i se neo-~ekivanom gestu slavnog pronalaza~a, mogao je oslobo|en velikog tereta u du{i dase vrati u Pitsburg i da reorganizuje svoje elektri~no i industrijsko dru{tvo, koje}e Teslin polifazni sistem naizmeni~nih struja staviti na raspolagawe svetu.

– Mo`da nikada u istoriji – napisao je Xon O’ Nil – nije zabeleèna ovakva`rtva prineta prijateqstvu, kao ova koju je Tesla prineo Vestinghausu svojim ogrom-nim poklonom od najmawe 12 miliona dolara neispla}enih tantijema, mada je Ve-stinghaus od toga imao samo posredne koristi.

Trebalo je, dakako, da pro|e izvesno vreme kako bi Teslin vi{efazni sistemnaizmeni~ne struje potpuno zaìveo, sem ostalog, i zbog toga {to je nepoverewe

PIONIRGLOBALNE

CIVILIZACIJE

FE

QT

ON Pi{e Vlada RISTI]

Markoniju. Bez Teslinih strujavisoke u~estanosti, strujnih ko-la u rezonanci na otpremnoj iprijemnoj stanici, te sistema“antena-uzemqewe”, ne moè segovoriti o radio-prenosima. Te-slina zasluga za ostvarewe ra-diotehnike nije samo u tome {toje sve to otkrio i ukazao na mo-gu}nost beì~nog prenosa signa-la na najve}a rastojawa na Ze-mqinoj kugli i daqe (u jednompredavawu u Francuskoj pome-nuo je da je radio-signale mogu}eposlati do Marsa i Venere), ve}i u tome {to je prvi izveo ekspe-rimente kojima je svoja otkri}apotvrdio u praksi.

O Tesli kao utemeqitequ ra-diotehnike pisali su mnogi stru~-waci onog vremena, a koji ga na-zivaju “ocem radiotehnike”. Tako,na primer, poznati ameri~ki in-èwer dr Austin u ~asopisu”Electricas Experimenter”, 1919. pi-{e kako je Nikola Tesla u preda-vawima na Franklinovom insti-tutu u Filadelfiji, odrànim1893, objavio “sistem beì~ne

telegrafije i ~itav niz pronalazaka za taj sistem, {to predstavqave}e savr{enstvo na poqu radiotehnike, nego sve ono {to je u ra-diotehnici postignuto do 1910. godine”. Istaknuti francuski nau~-nik Blondel, sre|uju}i utiske posle Teslinog predavawa u Parizu1892, kaè: “Wegovi pronalasci sadrè ~itav jedan svet genijal-nih ideja i ingenioznih ostvarewa... Stvarno, Tesla je bio praviprete~a beì~ne telegrafije, jer je ve} 1893, u svom predavawu uFiladelfiji izloìo sasvim jasno glavne pravce jednog sistema zapreno{ewe znakova, pa ~ak i energije, {to je bilo suvi{e smelo...”

Tesla je na istraìvawa u oblasti radiotehnike potro{io pu-nih deset godina (1891–1901), da bi odmah po otkri}u struja visokefrekvencije zapazio do tada “neslu}enu pojavu”, prema kojoj se ta-kve struje mogu provoditi kroz jednu ìcu, bez povratne. Zna se dastruje niske u~estanosti proti~u samo kroz zatvoreno kolo, za {taje potrebno imati dovodnu i povratnu ìcu. Ponavqaju}i eksperi-mente sa strujom visoke u~estanosti {to proti~e samo kroz jedanprovodnik, Tesla je do{ao do genijalne zamisli da jedan kraj ìceveè za zemqu (preko svog transformatora), a drugi da uzdigne vi-soko u vazduh. Bio je to, u stvari, prvi projekat beì~ne telegrafi-je, koji je Tesla objavio 1892. u Kraqevskom nau~nom institutu uLondonu. On je prvi upotrebio spregu “antena-zemqa” u otvorenomoscilatornom kolu, postaviv{i time kamen temeqac radiotehnike.

Ne{to kasnije Tesla skre}e pa`wu stru~waka na promenqivusamoindukciju i rezonancu u strujnim kolima i prijemne stanice. Upojavi rezonance video je glavni problem radiotehnike, pa ubrzouspeva da napravi vrlo osetqiva strujna kola radi pode{avawana ta~no odre|ene talasne duìne. Godine 1894. izra|uje radio-automate, koje pokre}e pomo}u male otpremne stanice (radio-oda{iqa~a), u ~emu se nazire prethodnica telemehanike. Iz svojelaboratorije, zatim, pomo}u radio-stanice {aqe beì~ne signaledo prijemnih stanica razasutih po Wujorku na udaqenosti od neko-liko kilometara, o ~emu je, 22. juna 1894, op{irno pisao poznati~asopis “The World”‘. Saradnik tog ~asopisa je tom prilikom napi-sao kako se uverio “da }e pomo}u jedne radio-stanice mo}i bezìca da se {aqu vesti preko okeana i da }e biti uspostavqenaradio-telegrafska veza izme|u najudaqenijih krajeva Zemqe”.

Posle nesumwivih uspeha, Tesla u svojoj laboratoriji pravijo{ ve}u radio-stanicu, ali polovinom marta 1895. poàr zahva-ta wegovu laboratoriju i potpuno je uni{tava. Bio je to veliki uda-rac za na{eg nau~nika, jer mu je u poàru propalo sve {to je do ta-da uradio u radiotehnici i {to je postigao eksperimenti{u}i sa

qudi bilo veliko, a i Edisonovsistem jednosmernih struja u Ame-rici bio je uveliko instaliran.U proizvodwu ma{ina i gra|ewecentrala jednosmerne struje, poEdisonovoj zamisli, uloèn jeogroman kapital, kojeg je vaqalovi{estruko oploditi, pa otuda istrah od novog. Devedesetih godi-na 19. veka je, stoga, vo|ena za-nimqiva borba u ameri~koj elek-troindustriji, a osnovno pitaweje bilo ~emu dati prednost – jed-nosmernoj ili naizmeni~noj stru-ji. S jedne strane bio je Edison,a sa druge pristalice Nikole Te-sle, me|u kojima i Vestinghaus,jer se Tesla li~no nije mnogouplitao u raspravu, po{to je bioisuvi{e posve}en istraìvawi-ma i novim izumima.

Teslin polifazni sistem zapreno{ewe energije prvi put jeprakti~no ispitan u Nema~koj(1891) i to za preno{ewe strujenapona 30.000 volti na udaqe-nost od 175 kilometara, kolikoje delilo gradi} Laufen, u komeje bila instalirana centrala, iFrankfurt u kome je odràvan sajam. Struja je bila iskori{}enaza osvetqewe i za pogon jednog Teslinog motora.

Slede}e veliko postignu}e, zasnovano na kori{}ewu Tesli-nog vi{efaznog sistema, svakako je hidrocentrala na ~uvenim vo-dopadima Nijagare, koja je gra|ena pet godina (1889–1896). Pro-jektovana je za iskori{}ewe i preno{ewe 15.000 KS energije dograda Bufala, udaqenog od Nijagare oko 40 kilometara.

Ono {to je pri pomiwawu te hidroelektrane posebno va`nojeste saznawe da ta centrala ozna~ava punu pobedu Teslinog poli-faznog sistema naizmeni~nih struja nad jednosmernim, a time i po-~etak novog doba – ubrzane i op{te elektrifikacije sveta. Radsvih kasnije podignutih centrala zasniva se na Teslinom polifa-znom sistemu za proizvodwu, preno{ewe i iskori{}avawe elek-tri~ne energije, {to }e re}i da se obistinilo tvr|ewe jednog nau~-nika koji je potkraj 19. veka napisao da je “Tesla pokazao put kojim}e razvitak elektrotehnike u budu}nosti dugo morati da ide”.

Iz Pitsburga, gde je boravio zbog saradwe sa Vestinghausom,Tesla se 1889. vratio u Wujork, zapo~ev{i ubrzo poslove oko kon-struisawa ma{ina za proizvodwu struje visoke u~estanosti, po-znate u nauci kao “Tesline struje”. Pronalaske u vezi sa tim stru-jama osam godina ranije za{titio je sa vi{e patenata. Mnogi tu-ma~i Teslinog dela smatraju da se velikan na{e nauke tada svr-stao me|u najve}e istraìva~e na podru~ju elektriciteta, kao {tosu Faradej i Volt.

Zahvaquju}i strujama visoke u~estanosti, Tesla je otkrio ~i-tav jedan svet novih pojava o kojima se dotad nije ni naslu}ivalo, amnogim eksperimentima je do{ao do saznawa da je elektricitetmaterija i da se kre}e ne samo kroz provodnike, nego i kroz pro-stor. S tim u vezi, Tesla je pisao kako “nema mrtve materije, jer sepo celoj beskrajnoj vaseqeni sve kre}e, sve treperi, sve ̀ ivi”. Onprvi skre}e pa`wu na ogromne elektrostati~ke sile kao glavneprirodne sile koncentrisane u atomima, a koje mogu da izazovutreperewe u obliku svetlosti i toplote, tako da su Teslina razmi-{qawa o elektricitetu otvorila puteve ka boqem razumevawu mo-derne fizike.

Wegovi radovi vezani za struje visoke frekvencije brzo suna{li i prakti~nu primenu u medicini i radiotehnici, a bili suprethodnica rendgena, elektronskog mikroskopa, elektronske (ra-dio) cevi i dr. Posebno je, me|utim, velik Teslin doprinos radio-tehnici, kojoj je udario temeqe, ali po{to nije stigao sve da za-{titi patentima, mnogi izumi u vezi sa radijom danas se pripisuju

73

Nikola Tesla kao ~etrdesetogodi{wak

FEQTON

15. maj 2006.74

radio-stanicama. Zahvaquju}iizuzetnom pam}ewu, nastavqa is-traìvawa vezana za radioteh-niku i ve} posle godinu dana uWujorku podiè novu radio-sta-nicu, iz koje {aqe beì~ne sig-nale na udaqenosti ve}oj od 40kilometara, a 1897. dobija dvapatenta koji se ti~u strujnih kolau rezonanci, i to po dva na ot-premnoj i isto toliko na prijem-noj stanici, od kojih je po jednozatvoreno, a po jedno otvorenokolo, sa antenom, indukcionimkalemom i vezom sa zemqom.

I ranije su ~iweni poku{a-ji da se ostvari beì~ni prenos,ali je tek Tesli po{lo za rukomda teorijski i eksperimentalnodokaè da su beì~ne komunika-cije ostvarive.

Istraìvawa je Tesla na-stavio izra|uju}i planove za mo-del-la|u kojom je upravqao be-ì~nim putem. Taj eksperiment iz-vodi 1898. na moru pokraj Wu-jorka, a nekoliko meseci kasnijedolaze predstavnici Ameri~kepatentne uprave iz Va{ingtona,kako bi se na licu mesta uveriliu ono za {ta je Tesla traìo pa-tentnu za{titu. Iz otpremne sta-nice na obali Tesla je izvesnovreme upravqao modelom brodai prakti~no dokazao tu mogu}-nost, zbog ~ega mu je 1. jula 1898.za{ti}en pronalazak. Na tomizumu se zasniva radio-teleme-hanika.

Pi{u}i o nekim Teslinimotkri}ima “u svetlu dana{wihsaznawa”, na{ uvaèni akademikdr Aleksandar Marin~i}, jedanod najboqih poznavalaca i tuma-~a Teslinog nau~nog dela, za pa-tent koji se ti~e upravqawa mo-delom broda sa daqine kaè daje nastao u vreme kada su se teknazirale konture radija, te nijeni malo neobi~no {to je za onodoba bilo “fantasti~no ostvare-we”. Bio je to, kad je re~ o Niko-li Tesli, samo kami~ak u mozaikumnogobrojnih primena naizme-ni~nih struja visokih frekvenci-ja, ali ne samo to, ve} i “proto-tip ure|aja koji }e nastati u bu-du}nosti, a ~ije je popularno ime– robot”. I sam Tesla je u ~lankukoji je 1900. objavio ~asopis“Century Magazin”, rekao da }eovaj “pravac razvitka dati sveve}i i ve}i zna~aj ma{ini ili me-hanizmu sa {to mawe qudstva kaoelementu ratovawa”.

Akademik Marin~i}, s tim uvezi, posebno isti~e kako je Teslakao u mnogim drugim otkri}ima, i uotkri}u robota (teleautomatizo-vanog “bi}a”) u idejama i{ao da-leko ispred svog pronalaska kaotakvog. Toj ma{ini su, po kazivawusamog Tesle, nedostajale sposob-nost ra{}ewa, razmnoàvawa i,iznad svega, inteligencija, ali pr-ve dve osobine nisu ni bitne. Te-slin model je imao pozajmqeni ra-zum i zajedno sa udaqenim opera-torom mogao je da izvodi potrebneradwe i da usmerava kretawe. Bioje to “teleautomat”, a novu mogu}-nost koju je otkrio, Tesla je nazvao“teleautomatika”.

On je, {tavi{e, u daqim is-traìvawima i razvoju svojih na-prava nameravao da dokaè kakose wegov automat moè napravititako da ima “vlastiti um”, koji }e,“nezavisno od operatora i potpu-no prepu{ten sam sebi”, biti ustawu da, kao odgovor na uticajespoqa{we sredine {to deluju nawegove osetqive organe, obavqamnoge radwe kao da “poseduje in-teligenciju”. S tim u vezi, Tesla jegovorio: “On }e biti (misli se narobot) u stawu da radi po nekomunapred postavqenom planu ili daslu{a unapred zadate naredbe;bi}e u stawu da razlikuje {ta tre-ba, a {ta ne treba da radi, da sti-~e iskustvo ili, druga~ije re~eno,da pamti utiske koje }e na jedan sa-svim odre|en na~in uticati na we-gove daqe postupke”.

Iz Teslinih beleàka moè sesaznati da je javno prikazivawemodela plovnog objekta kojim jeupravqao beì~nim putem bilaprvorazredna senzacija, ali mno-gi nisu shvatili sav zna~aj i dale-kose`nost tog eksperimenta. Nekisu, na primer, u tome videli mo}-no oru`je (torpedo), kojim se mo-è upravqati sa daqine, pa se Te-sla qutio zbog tih elementarnihuop{tavawa wegovih pronalaza-ka. Smatrao je da je wegov modelprvi iz “rase robota, mehani~kihqudi, koji }e obavqati te{ke po-slove qudskog roda”.

Tesla je, nema sumwe, bio ve-liki protivnik ratova i bezumnogsatirawa qudi i dobara. Me|u-tim, mislio je da }e rat u~initibesmislenim ako se na boji{tu,umesto qudi, na|u roboti. Nije,o~evidno, bio u pravu, jer ratovinisu iskoreweni, a sve je ve}aprimena robotizovanih borbenihsredstava koja qudima nanoseogromne patwe.

KRAJ

PRVI “TELEMOST“ U SSVETUPrema pisawu beogradske “Politike”, u Ni{u su veoma

davno i vrlo brzo reagovali na otkri}a na{eg slavnog nau~-nika.

– Na prve informacije, koje su stizale sa one strane oke-ana o “~udesima” koje stvara Srbin Nikola Tesla – isti~e Mi-lovan Mati}, fizi~ar koji dugo izu~ava Teslino nau~no delo –u Ni{u su brzo i veoma inventivno reagovali. Ni{ki po{tarisu, naime, iskoristili jedinu telefonsku vezu (bila je to dvor-ska telefonska linija izme|u Beograda i Ni{a) i 1895. pri-redili jedan od prvih, a mo`da i prvi pravi “telemost” u svetu.Sa postoje}im zvu~nicima i drugom tada{wom “tehnikom” or-ganizovali su telefonski prenos nastupa jednog muzi~kog orke-stra koji je svirao u Beogradu, a koji su Ni{lije slu{ale. Kadaje beogradski orkestar zavr{io svoj koncert, “direktan pre-nos” je produèn, jer je vrlo brzo zasvirao ni{ki orkestar, apublika u Beogradu s posebnim zanimawem slu{ala i pratilamuzi~ki program sa glavnog ni{kog trga. Program tada izvede-nih muzi~kih dela je sa~uvan.

UTEMEQIVA^ EELEKTROTEHNIKE“Nikola Tesla je, bez sumwe, najve}i svetski pionir naiz-

meni~nih struja. Postavio je temeqe savremene elektrotehni-ke, otkriv{i obrtno magnetno poqe i vi{efazne struje; prvi jeproizvodio i detaqno istraìvao struje visokih frekvencijai postavio temeqe savremene radiotehnike. Nikola Tesla jesvojim rasko{nim talentom zahvatio {iroko podru~je raznihprimena naizmeni~nih struja, sa mawe ili vi{e prakti~nihuspeha, ali sa dalekose`nim dometima. Ono {to je u Teslinimdelima i danas izazovno, to su otkri}a koja su ponekad prepo-znavana tek mnogo kasnije, kada je op{ti razvoj tehnike dosti-gao odre|en stepen”. (Akademik Aleksandar Marin~i})

TOÂK SSAVREMENE EEPOHEDa nije bilo Nikole Tesle i wegovih izuma, svetski

energetski pogon bi se sasvim sigurno i danas zasnivao naparnim ma{inama engleskog nau~nika Xemsa Vata, dok bi si-stem komunikacija i informacija bio nepoznat. I jo{ ne-{to: ako je to~ak u prastaro doba progla{en najve}im otkri-}em ({to svakako jeste), onda se za Teslin asinhroni motormoè re}i da je ”to~ak savremene epohe”.

VA@NIJI DDATUMI1881 – Tesla po~iwe karijeru inèwera u Budimpe{ti

gde ostvaruje svoje prvo otkri}e, aparat za poja~avawe glasatelefona.

1883 – Boravi u Strazburu gde izra|uje model svog in-dukcionog kalema.

1886 – Prijavquje patente iz oblasti lu~nog osvetqewa.1888 – Prijavquje patente indukcionog motora i siste-

ma za proizvodwu, preno{ewe i kori{}ewe elektri~neenergije.

1890 – Zapo~iwe eksperimente sa strujama visoke fre-kvencije i pronalazi generator struje visoke u~estanosti.

1891 – Konstrui{e oscilatorni transformator. Te go-dine ostvaren je prvi prenos naizmeni~nih struja u Nema~-koj, uz javno priznawe Tesli za otkri}e polifaznih struja.

1893 – Pronalazi sistem beì~ne telegrafije. 1894–1895 – Pronalazi mehani~ke oscilatore i gene-

ratore elektri~nih oscilacija; wegova laboratorija na Pe-toj aveniji je potpuno izgorela.

1897–1898 – Istraùje mogu}nost beì~nog prenosaenergije; izvodi opit upravqawa brodom putem radija.

1899 – U Kolorado Springsu podiè laboratoriju u ko-joj eksperimenti{e sa oscilatornim transformatorom od12 miliona volti.

1900–1905 – Na Long Ajlendu, pokraj Wujorka, praviantenu Svetske radio-stanice, s ciqem da konstrui{e glo-balni sistem prenosa vesti i energije.

28/29. maj 1903. Grupa oficira upala je u Dvor iubila kraqa Aleksandra Obreno-vi}a, kraqicu Dragu, wena dvabrata i nekoliko drugih lica. Bioje to kraj dinastije Obrenovi}.Skup{tina je 2. juna za novog kra-qa izabrala Petra Kara|or|evi-}a. Taj doga|aj, poznat kao Majskiprevrat, nai{ao je na osudu evrop-ske javnosti. 28. maj 1940.Belgijski kraq Leopold sa pred-stavnicima Vermahta potpisao ka-pitulaciju. Vlada Belgije nije pri-znala kapitulaciju i povukla se uFrancusku.

29. maj 1868.Ubijen knez Mihailo Obrenovi}prilikom {etwe Top~iderskim par-kom. Ubica nije otkriven.

29. maj 1956.Ministri inostranih poslova [e-snaestorice na sastanku u Venecijidoneli odluku o osnivawu Zajedni-ce za atomsku energiju u privrednesvrhe.

30. maj 1968.Studentski nemi-ri i radni~ki{trajkovi dovelisu do raspu{tawaNarodne skup{ti-ne u Francuskoj.

30. maj 1992.Doneta Rezoluci-ja 757 Savetabezbednosti UN,kojom su uvedene sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji. Iz-me|u ostalog, u Rezoluciji se navodi da je Savet bezbednosti“re{en da usvoji izvesne mere ~iji je jedini ciq postizawemirnog re{ewa i ohrabrivawa napora koje su preduzeliEvropska zajednica i wene zemqe~lanice.“

31. maja 1809.Jake turske snage izvr{ile su na-pad na êgru, koji je branio StevanSin|eli} sa 3.000 qudi. Neravno-pravna borba trajala je ~itav dan.Kada su Turci upali u {anac, Sin-|eli} je, videv{i da je poloàj iz-gubqen, pi{toqem opalio u baruta-nu, tako da su izginuli i Srbi iTurci. Radi opomene ustanicima,Turci su kod Ni{a sagradili ]ele-kulu, u koju su uzidali 952 srpskeglave.

Pripremio Miqan MILKI]

18. maj U Kraqevini Srbiji slava 8. pe{adijskog puka, uvedena u znakse}awa na dan oslobo|ewa Poàrevca 1804. godine.18. maj 1974.Indija je izvr{ila prvu podzemnu nuklearnu eksploziju.

20. maj 1882.Potpisan Trojni savez izme|u Nema~ke, Austrougarske i Italije.21. maj 1942. Piloti Frawo Kluz i Rudi âjavec i mehani~ar Milutin Jazbecpreleteli su sa dva aviona Nezavisne Dràve Hrvatske iz Bawa-luke na oslobo|enu teritoriju kod Prijedora. Time je simboli~-no obeleèno stvarawe Vazduhoplovstva NOVJ. 21. maj 1942.U selu Lomovi kod Prijedora formirana je Prva kraji{kaudarna brigada. Tokom svog borbenog puta pre{la je vi{e od21.000 kilometara. Odlikovana je ordenom narodnog oslobo-|ewa, ordenom partizanske zvezde i ordenom bratstva i jedin-stva. Dala je 17 narodnih heroja.

22. maj 1939.Predstavnici vlada fa{isti~keItalije i nacisti~ke Nema~ke pot-pisali ugovor u Berlinu, takozvaniêli~ni pakt, kojim su se obavezalena zajedni~ko vo|ewe rata.

21. i 22. maj 1992.Utvr|en koncept formirawa zajed-ni~kog nema~ko-francuskog armij-skog korpusa.

24. maj 1860.Ustanovqewe prve inìwerijske ~e-te u Vojsci Kneèvine Srbije. Uznak se}awa na taj doga|aj, 1. i 2.inìwerijski bataqon u KraqeviniSrbiji su taj datum obeleàvalikao slavu svoje jedinice.

25. maj 1944.U rano jutro izvr{ena neuspe{navazdu{na operacija nema~ke voj-ske, poznata kao Desant na Drvar.Napad je izvr{en sa namerom da seuni{ti Vrhovni {tab NOV i POJ ilikvidira Josip Broz Tito.

25. maj 1993.Usvojena Rezolucija 827 Saveta bezbednosti UN o osnivawuMe|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju.27. maj 1952.U Parizu potpisan Ugovor o osnivawu Evropske zajednice zaodbranu.

28. maja 1812. Rusija i Turska zakqu~ile mir u Bukure{tu. Rusija je insisti-rala da se u ugovor unese i 8. ta~ka koja se odnosila na Srbi-ju. Po toj ta~ki ugovora Porta je Srbima obe}ala amnestiju,da mogu sami da upravqaju unutra{wim poslovima zemqe i sa-mi prikupqaju porez, a da se Turci vrate u gradove. Utisak jebio porazan, a saznawe o povratku pune turske uprave u oslo-bo|enu Srbiju delovalo je potpuno beznade`no na Srbe.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

75

76

VERSKI PPRAZNICI15-31. maja

Pravoslavni19. maj - Prenos mo{tiju Svetog Save21. maj – Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bo-goslov22. maj – Prenos mo{tiju Svetog oca Nikolaja24. maj – Sv. ]irilo i Metodije, sv. NikodimSrpski29. maj – Sve{tenomu~enik Teodor Vr{a~ki, mu-~enik Vuka{in

Rimokatoli~ki25. maj – Uza{a{}e Gospodinovo

Jevrejski16. maja – Lag baomer

Dva brata ro|ena suu Solunu, u ku}i znameni-tih, bogatih i po{tenihroditeqa. Satriji brat,Metodije, proveo je kaooficir, deset godina me-|u makedonskim Sloveni-ma i tako nau~io sloven-ski jezik. Po povratku uGr~ku zamona{io se, ne-{to kasnije pridruìomu se i mla|i brat Kiri-lo (Konstantin).

Kada je hazarski carKagan traìo od cara Mihaila propovednike hri{}an-stva, on mu je poslao bra}u ]irila i Metodija. Oni suubedili prvo Kagana, a zatim i mnogo naroda preveli uhri{}anstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slo-vensku azbuku od 38 slova i po~eli da prevode crkvenekwige s gr~kog na slovenski. Na poziv kneza Rastislavaoti{li su u Moraviju da {ire veru Hristovu, a umnoènecrkvene kwige podelili sve{tenicima da u~e omladinu.

Na papin poziv stigli su u Rim, gde se ]irilo raz-boleo i umro 14. februara 869. godine. Metodije se vra-tio u Moraviju i nastavio {irewe vere me|u Slovenimasve do svoje smrti 6. aprila 885. godine.

Postoji tako mnogo gadosti na svetu, protiv kojih se umesnim iprirodnim ~ine moralno negodovawe, duhovna odvratnost,pravedni~ki gnev! Zlo~in, kao {to su trgovina devojkama, iz-daja Otaxbine, zlobne klevete ili la`ne prijave prizivaju naodlu~nu osudu koja mora delovati kazneno i pro~i{}uje.Ali, mr`wa...Mr`wa – to je du{evna bolest, nesre}a za samog onog ko mrzi

i za wegovo okruèwe. Ta bolest se sastoji u tome {to se srce ~o-vekovo, to jest ose}ajni centar wegovog li~nog ìvota, tvrdoglavo uodricawu, su{i i kameni. Pritom, sve u li~nosti se mewa – wegovemisli, wegova uobraziqa, wegovi interesi, wegove ocene, {ale,smeh, govor, ~ak i rukopis; i, naravno, te`wa, namere, lik delova-we. Sve je pot~iweno du{evnom gr~u odricawa. Sve je proèto mr-`wom i oslawa se na wu. ôvek je sre}an jedino tada kada se pre-daje qubavi i kad se oda samozaboravu. Mr`wa ~ini tu sre}u ne-mogu}om. Mr`wa je – pori~u}a, razdeobna, preziru}a; ona zavodina stranput, zlobno procewuje neprijateqa; ne moè i ne èli dase da. Ona se pona{a surovo, hladno i nepristupa~no; qubav joj se~ini “meku{nom” i “glupom”. Ne moè se zaboraviti, zato {to seispoqava kao podvrsta ve~ne gladi i ve~nog bola. Ona je sli~narani; i sama podsti~e tu neizle~ivu ranu, kao da bi se nasla|ivalisopstvenim bolom. Ona je usputnost koja se samoj sebi dopada i pa-ralizuje emocionalan ìvot onoga koji mrzi. U wegovoj du{i je za-stoj; teàk, napregnut, zasi}en zlobnom atmosferom. I samo pre-fiwen du{evni sluh mogao bi da ulovi kroz taj ~vrsti vazduh u pod-zemnoj sobi tihi jecaj muka jo{ nezagu{ene qubavi.

Mrziteq je bolesno vezan za svog neprijateqa, ma ko on bio –suparnik, socijalna klasa, drugi narod ili ceo svet. U unutra{wo-sti sebe, on ne moè da se odeli od svog neprijateqa; on ima neu-toqivu potrebu da ga vidi i objasni sve wegove postupke u crnomsvetlu, da mu èli zlo; on fiksira wegovu “odvratnost”; u du{i kaoda “zapomaè” wegova pogibao; on ga uniàva, primorava ga dastrada i nasla|uje se wegovom zami{qenom pogibli. On ma{ta o“kazni”, on zahteva osvetu; on svoju du{u ispuwava zlobom i prqav-{tinama. I sve {to zami{qa, i sve {to ̀ eli svom neprijatequ, za-razi sve kutove wegove sopstvene du{e, unakazi i pokvari wegovuza~etnu prirodnu dobrotu, paralizuje wene tvora~ke snage. Mrzi-teq u sebi samom nosi svoje prokletstvo i svoju sudbinu, sluè}irazru{ewu i socijalnoj izop{tenosti. Neobjektivan i zamu}en po-staje wegov duhovni pogled; i {to se vi{e predaje mr`wi, tim prese privija halucinaciji. Pre gubi sposobnost da trezno i realnoposmatra, pre svuda i{te neprijateqe; pre sve preuveli~ava; pre uwegovom pogledu promi~u znaci manije gowewa...

Ono {to pritom “svetli” iz wegovih o~iju – to su crni zracimr`we; oni proni~u i druge du{e i bude u wima zle instinkte. To{to on propoveda – to su sumwi~avost, pohlepa osvete i ubistvo.Tamo gde on “radi”, kidaju se sve prirodne veze, tamo se ujediwujuzavidnici, qudi mawe vrednosti i zle voqe. Tamo, gde on postigne“uspeh” sve ide prema raspadawu, tamo miri{e i na krv.

Danas je svet bolestan od mr`we. Ako ne na|emo siguran pro-tivotrov, ako sa svoje strane budemo jedino mrzeli mrziteqe, i sa-mi }emo se zaglibiti u mr`wi.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

MR@WA

LAG BAOMEROvaj praznik se slavi u znak se}awa na pobedu

Bar Kohbe nad Rimqanima i prestanak kuge koja je bilazavladala me|u u~enicima Rabija Akibe (drugi vek prenove ere). Zato se naziva i praznikom u~enika, tokomkojeg se prekida àlost uobi~ajena za vreme sefire, pase mogu obavqati ven~awa…

Postoji verovawe da je na Lag baomer umro Rabin[imon bar Jojaj, koji se smatra autorom kabalisti~kekwige Zoar. U Izraelu na taj dan hiqade vernika pose-}uju wegov grob.

15. maj 2006.

DUHOVNOST

SVETI ]IRILO I METODIJE

77

INSTRUMENT NARODNE DU[E

G“\e se gusle u ku}i ne ~uju, onde nema ni ku}e ni qudi.”

(narodna izreka)

usle su na{ prepoznatqiv nacionalni instrument. U odnosuna sve duge nacionalne muzi~ke instrumente, poput lire kodGrka, gitare kod [panaca, harfe kod Egip}ana, balalajkekod Rusa, gajdi kod Iraca, zurle kod Turaka ili bubwevakod Cr-

naca, gusle su kod Srba imale neuporedivo zna~ajniju ulogu u odr-àwu, ja~awu i negovawu nacionalne etike, ~asti, dostojanstva,juna{tva, ~ojstva, zaveta, mita, kulta i slobodarskog duha.

Na ovim prostorima gusle su bile omiqene i poznate mnogovekova pre pojave hri{}anstva. Imale su ulogu u opevawu velikihli~nosti i slavnih doga|aja iz ìvota na{ih predaka, uz obave-zno prono{ewe juna~kog duha. Primawem hri{}anstva zna~aj gu-sala i guslarskih pesama u narodu nije bio umawen. Naprotiv. Spojavom vite{tva, a zatim i va`nih istorijskih doga|aja, gusle }edobijati sve nagla{eniji zna~aj u razvoju i odràwu nacionalneepike, etike i heroike.

VREDNO UMETNI^KO DELO

Uz desetera~ke narodne epske pesme, gusle su na izvanredanna~in pronosile vite{ki, slobodarski i pravoslavni duh, opevalebrojne bitke i osobene doga|aje, te juna~ka dela koja su bila zaprimer. Davale su visoke eti~ke poruke i moralne podsticaje na-rodu, a posebno u vreme buna, ustanaka, ratova i bitaka. U prono-{ewu takvog duha i Kosovskog zaveta gusle su imale posebnu ulogu.Kod slu{alaca gusle su izazivale i ostavqale jasne slike i vizijeonoga {to se pevalo. Tako su se najlep{e i najzna~ajnije vrednostiiz pesama duboko urezivale u svest i pam}ewe naroda, a naro~itodece. U tom smislu su pesme sa juna~kim i vite{kim delima imale idavale inspirativnu herojsku snagu na{em narodu. To se pokaziva-lo i potvr|ivalo tokom vi{evekovne borbe Srba za svoju dràvu,veru, slobodu i otaxbinu.

Za gusle je osobeno da ne trpe druge instrumente, pa ni drugegusle u duetu. One su iskqu~ivo instrument individualne pesme,predstave i funkcije. Nikad se ne sviraju uz note, niti se pravenotni zapisi guslarskih pesama. Naj~e{}e se gusle prave od javo-ra, ali tako da ujedno predstavqaju i vredno umetni~ko delo sawima osobenom simbolikom.

Narodni guslar nikad nije zahtevao da se broj od svega neko-liko tonova uve}ava niti usloàva, budu}i da je iskqu~iva poruka

RIZNICA

Gusle

Uz desetera~ke narodne epskepesme, gusle su na izvanredanna~in pronosile vite{ki,slobodarski i pravoslavni duh,opevale brojne bitke i osobenedoga|aje, te juna~ka dela koja subila za primer. Davale su visokeeti~ke poruke i moralne podsticajenarodu, a posebno u vreme buna,ustanaka, ratova i bitaka.

slu{aocu bila vezana za guslar-sku pesmu i ono {to se wome be-sedi. Zvuk gusala je snaàn i spe-cifi~an. Harmoni~an je sa {iri-nom prostora i ambijentom u ko-me se guslarske pesme pevaju. Odguslara instrument zahteva po-seban stil uzvi{enog i ose}ajnogpevawa, sa lepotom sna`nog gla-sa, koji treba da bude u poseb-nom saglasju sa zvukom gusala. Sdruge strane, gusle slu{aocimanajavquju guslara, a zatim zahte-vaju i nare|uju ti{inu.

Taj instrument govori iz du-bine velike i nadli~ne narodnedu{e re~ima na{ih slavnih pre-daka. Zato re~i guslara jasnoopomiwu i govore o otaxbini idostojanstvu, o ~asti i vite{tvu,o ~ojstvu i juna{tvu, o lepotipodviga i sramoti izdaje. Zatosu vredna po{tovawa brojna gu-slarska dru{tva i narodni gu-slari koji na guslarskim ve~eri-ma, druèwima i slavama pro-nose eti~ki, vite{ki i nacio-nalni duh Srba.

SIMBOL SLOBODE

U stara vremena svaka jesrpska ku}a imala gusle koje sukod na{eg naroda bile i simbolslobode. Koliki im je zna~ajpridavan u narodu govori ~iwe-

nica da su se jedino gusle mogle staviti pored ikone krsne slave.Danas je druga~ije. Gusle se bore sa poplavom ne samo brojnih dru-gih akusti~nih i elektri~nih instrumenata, ritmova, muzi~kih pra-vaca i stilova ve} i sa muzi~kim {undom na na{oj estradi i u me-dijima. One kao da izgledaju anahrono u odnosu na ambijent itrend u kojem ìvimo. Ali da li je ba{ tako? Nije vaqda da smo ufazi samozaboravqawa, otu|ivawa od epike, etike i heroike; za-nemarivawa vite{kog, patriotskog, nacionalnog i juna~kog duha;ili ostajemo i opstajemo zajedno sa na{im tradicijama, obi~aji-ma, verom, zavetom, nadom i guslama, ma kako ih neki s potcewiva-wem gledali i komentarisali.

Kao {to i drugi narodi ~uvaju svoje nacionalne vrednosti iosobenosti, folklor i kulturu, tako moramo i mi. Posebno zbogtoga {to je isuvi{e narodne snage, ̀ rtvovawa i stradawa ugra|e-no u na{u istoriju da bi se danas dostojno trajalo i opstajalo. Aupravo su taj zavetni pe~at nacionalnog i vite{kog duha vekovimapronosile, i pronosi}e ubudu}e, na{e gusle.

Sve je kod gusala sveto: javor kao sveto drvo od koga se naj~e-{}e prave, epske pesme koje su one zavetno pronosile, sloboda ko-ju u Srpstvu simboli{u, mesto u ku}i koje im pripada i poklon wi-ma za po{tovawe i divqewe. Podrìmo ih i po{tujmo kao takve.

Rade S. N. RAJI]

78

SPORT

UZa prijem kandidata u

Vojnu akademiju nisu

predvi|eni testovi

fizi~kih sposobnosti,

koji nisu predvi|eni

ni kao uslov za prijem

u vojnu slu`bu uop{te,

po{to se smatra da je

zadatak vojske da svoj

kadar dovede na zado-

voqavaju}i nivo

fizi~ke spremnosti

belgijskim oruànim snagama velika pa`wa posve}uje se fizi~komobrazovawu i sportu. O tome svedo~e postojawe posebnih organiza-cijskih jedinica u Ministarstvu odbrane i General{tabu, namewe-nih upravqawu tim sistemom, kao i angaòvawe zavidnih qudskih i

materijalnih resursa, vreme koje se tokom {kolovawa i obuke posve}ujesegmentu fizi~kog obrazovawa i sporta, broj i vrsta takmi~ewa koja seorganizuju, na~in pripreme nastavni~kog kadra i, kona~no, znatna finan-sijska sredstva koja se za sve to izdvajaju iz buxeta odbrane. Kako je sveorganizovano u praksi nedavno se uverila delegacija Ministarstvaodbrane Srbije i Crne Gore koja je obi{la Kraqevsku vojnu akademiju uBriselu i Kraqevski vojni institut za fizi~ku edukaciju i sport u Eupenu,kqu~nne institucije Ministarstva odbrane Kraqevine Belgije kada je re~o fizi~koj obuci i sportu u Oruànim snagama te zemqe.

VOJNA AKADEMIJA

Na Kraqevskoj vojnoj akademiji za budu}e oficire rodova studijetraju pet godina i {est za oficire logistike. Zbog takvog pristupa,neretko, studenti koji upisuju Akademiju su sa vi{kom kilograma i ne-pliva~i.

Nastavom fizi~kog obrazovawa rukovodi glavni instruktor (Masterin physical education) dok nastavu izvode monitori. Glavni instruktor jeoficir koji je zavr{io instruktorski kurs u Institutu za sport i ima za-vr{en dodatni deo tog kursa (Complementary Part). Monitori su, uglavnom,podoficiri, sportisti koji su tako|e zavr{ili odgovaraju}i kurs u In-stitutu za sport. Sedmi~no studenti imaju pet ~asova fizi~ke kulture, aosnovni nastavni sadràji bazirani su na gimnastici, funkcionalnim

15. maj 2006.

KADA SISTEMPODR@I SPORT

FIZI^KO OBRAZOVAWE I SPORT U ORU@ANIM SNAGAMA KRAQEVINE BELGIJE

sposobnostima (poligoni spretnosti i snage), sportskim igra-ma, ma~evawu, plivawu, bliskoj borbi bez oru`ja, pewawu uzve{ta~ku stenu.

Na kraju svake {kolske godine monitor ocewuje svoju gru-pu studenata prema predvi|enim testovima, a, za razliku odnarednih godina, u prvoj godini pozitivna ocena iz fizi~kekulture nije uslov za upis u narednu {kolsku godinu.

U Kraqevskoj vojnoj akademiji postoje odli~ni uslovi zabavqewe sportom. Sportski centar ima tri nivoa na kojima senalaze univerzalna sala veli~ine tri ko{arka{ka igrali{ta,fitnes centar, bodi-bilding centar sa ”TechnoGym” spravama,dve sale za skvo{, prostorija sa ve{ta~kom stenom, zatvoren25-metarski bazen, sala za ma~evawe, sala za borila~ke spor-tove i ambulanta. Tako|e, kada je to neophodno, koriste se iotvoreni sportski tereni iz okruèwa.

KRAQEVSKI VOJNI INSTITUT

Najva`nija ustanova za pripremu i usavr{avawe nastav-ni~kog kadra, instruktora i monitora, postoji jo{ od 1885.godine i nalazi se na istoku Belgije, u Eupenu. Re~ je o Kra-qevskom vojnom institutu za fizi~ku edukaciju i sport (InstitutRojal Militaire Education Physique - IRMEP). Institut je pot~iwenzdruènoj komandi Oruànih snaga i u svom sastavu ima ofi-cire, podoficire i vojnike. Zbog jezi~kih razli~itosti, na-stava se paralelno izvodi na flamanskom i valonskom.

U Institutu se organizuju razli~iti kursevi me|u kojima sunajva`niji takozvani “osnovni kursevi” za instruktora fizi~-kog obrazovawa i asistenta instruktora, koji predstavqajustru~ni kadar za fizi~ku edukaciu u vojnim {kolama, jedinica-ma i drugim ustanovama belgijskih oruànih snaga. Pored di-dakti~ko-metodi~kog, osnovni kurs ima prakti~ni i teorijskideo. U okviru teorijskog dela polaznici izu~avaju razli~itesadràje poput psihologije, fiziologije, anatomije, traumato-logije, ukazivawa prve pomo}i kao i primenu odgovaraju}ih me-toda treninga, organizaciju takmi~ewa, pravila individualnihi timskih sportova i sli~no. Prakti~an deo obuhvata osnovnufizi~ku obuku (gimnastika, fitnes, kros-kantri, plivawe, atle-

79

DOPUNSKA NASTAVA

Za studente druge godine, koji ne ispuwavaju zahtevane kri-terijume fizi~ke spremnosti (plivaju sto metara duè od dvaminuta i 20 sekundi ili 2.400 metara tr~e duè od 11 minuta i30 sekundi), organizuje se dopunska nastava u jutarwim ~asovi-ma (dva treninga snage po 30 minuta i dva treninga plivawa odpo 30 minuta). Osim toga, ti studenti imaju i jedan obavezantrening izdr`qivosti subotom ujutro.

Za studente tre}e i starijih godina, koji imaju pote{ko}au savladavawu pojedinih disciplina, monitori sa~iwavaju isa wima sprovode individualni program priprema.

Jedno od takmi~ewa u organizaciji IRMEP-a

Savla|ivawe jedne od lak{ih prepreka

tika, ko{arka, odbojka, fudbal i rukomet) i vojnu borenu obukuu koju spadaju takozvana vojna gimnastika – prirodni metod He-bert, streli~arstvo, tehnika konopca, prepreke; samoodbra-na; treninzi vojni~ke izdr`qivosti – savla|ivawe prepreka uprirodi, orijentiring, ski kros-kantri; vojni~ki pentatlon iobuka u preìvqavawu.

Kurs za asistenta instruktora traje {est nedeqa, a kan-didati prilikom konkurisawa za prijem treba da ispune uslo-ve koji garantuju da poseduju minimalne predispozicije zauspe{nost u oblasti fizi~ke kulture. Me|utim, praksa poka-zuje da se naknadno, tokom trajawa kurseva, wihove fizi~kesposobnosti bitno unapre|uju.

Oficiri i podoficiri koji su zavr{ili kurs za asisten-ta instruktora sa odre|enim brojem bodova, mogu konkurisatiza kurs za instruktora fizi~kog obrazovawa (trenirawa) kojitraje jedanaest meseci, a koji je optimalna kombinacija fi-zi~ke edukacije i fizi~ke obuke.

Poseban segment rada Instituta predstavqaju specifi~-ni kursevi za vrhunske sportiste koje je Uprava za zdrav ìvotizabrala da predstavqaju belgijske oruàne snage u okvirunekog od vojni~kih sportova. Ti sportisti imaju najboqu mogu-}u podr{ku za pripreme i takmi~ewa kako bi, u~estvuju}i name|unarodnim vojnim takmi~ewima, dali doprinos stvarawupozitivne slike o belgijskoj vojsci u javnosti. Sa tim ciqem jei deo kursa posve}en obuci u kontaktirawu sa medijima. Tisportisti se pri regrutovawu razvrstavaju u nivoe po~ev odme|unarodnog vojnog do olimpijskog. Za vreme angaòvawa sti-~u odre|eni status pripadnika belgijskih oruànih snaga iprimaju platu. Pri tome, ne zapostavqaju ni svoju osnovnusportsku disciplinu i nastavqaju da rade sa svojim trenerimai da se takmi~e u civilstvu.

Valorizacija brojnih sportskih aktivnosti unutar Oru-ànih snaga Belgije se, jednim delom, obavqa kroz takmi~ewakoja se planiraju godi{wim planom General{taba i odvijaju uvi{e disciplina: ma~evawe, mauntin bajk, streqa{tvo, stre-li~arstvo, polumaraton, kros - kantri, verawe, orijentiring,plivawe i vojni pentatlon.

Aleksandar SAVI]

80 15. maj 2006.

Sa jedne na drugu obalu uz pomo} konopca Prva me|unarodna “Regata mira iprijateqstva” u Beogradu

ZAVESLAJI POVISOKOJ VODI

Uzajedni~koj organizaciji beogradske Sredwe {kole za bro-darstvo, brodogradwu i hidrogradwu i Odseka Morna-rice Vojne akademije, na beogradskom U{}u, 6. maja, odr-

àna je prva me|unarodna “Regata mira i prijateqstva”. Na vesla~koj regati ~amcima kuterima, odnosno {qup-

kama, u~estvovalo je ukupno deset ekipa. Od gostiju iz ino-stranstva na regatu su pristigli studenti i u~enici Institu-ta ]ini i Venijeri iz Venecije i pomorskih fakulteta i {ko-la iz Splita u Hrvatskoj i Portoroà u Sloveniji. Na{u ze-mqu predstavqali su studenti Vojne akademije, u~enici Bro-darske {kole, sredwo{kolci iz Kotora i ~lanovi vesla~kihklubova iz Beograda.

Osmo~lane vesla~ke posade, koje su predvodili kormi-lari, nadmetale su se za prelazni pobedni~ki pehar i tripehara za osvojena prva tri mesta u ukupnom plasmanu. U ja-koj konkurenciji pobedila je posada Sredwe pomorske {koleiz Kotora, drugo mesto osvojila je ekipa Vi{e nauti~ke {ko-le Venijeri iz Venecije, a tre}i su bili studenti Fakultetaza pomorstvo i promet iz Portoroà. Ekipa Odseka Morna-rice plasirala se na {esto mesto.

Ovogodi{we neuobi~ajeno visoke vode Dunava i Savedodatno su oteàle zaveslaje takmi~ara, koji su morali dapreveslaju vi{e od 700 metara nabujale reke. Prvi deo trkeveslalo se uzvodno, tako da je ume{an start iz pokreta uglav-nom donosio presudnu prednost posadama.

Dodatni podsticaj takmi~arima da poja~aju zaveslaje da-valo je oko hiqadu okupqenih Beogra|ana, koji su sa zanima-wem pratili regatu. Dobra iskustva sa ovogodi{we vesla~ketrke, prema re~ima organizatora, daju povoda da se ve} sadarazmi{qa i o organizovawu sli~ne regate tokom naredne go-dine.

A. ANTI]

1. Monter centralnog grejawa (zavariva~) i2. Rukovaoc kotlova sa ru~nim loèwem (loà`).

USLOVI OGLASAOp{ti uslovi:- da je kandidat dràvqnin SCG, da je zdrvstveno sposoban

za slu`bu u Vojsci, da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslov-nu kaznu zatvora od najmawe {est meseci, da se protiv kandidatane vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu-`benoj du`nosti, da je regulisao vojnu obavezu.

Posebni uslovi:- 1.1. KV, metalske struke, sa poloènim ispitom zavariva-

~a, jedan izvr{ilac,- 2.1. KV, metalske struke, sa poloènim ispitom za ru~no

loèwe parnih kotlova, jedan izvr{ilac.

Kandidati uz molbu prilaù: biografiju, uverewe o drà-vqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, overenu fotokopiju di-plome o zavr{enoj {koli, potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi,uverewe da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~nipostupak. Lica koja imaju radno iskustvo prilaù i potvrdu o rad-nom staù i uverewe o poloènom stru~nom ispitu. U prijavi na-vesti kontakt telefon.

Prijava na oglas podnose se u roku 15 dana od objavqiva-wa oglasa, na adresu VP 4100 Novi Sad, Beogradska 21 Petro-varadin.

Nepotpune i neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane.

81

NA FRU[KOJ GORI

Stan u [apcu, 61 kv, II, CG, lift,ukwièn. Mewam zastan u Beogradu. Tel. 015/370-516

Jubilarnih 20 godina od zavr{etka XIII klase OSV[”Bratstvo jedinstvo” Beograd obeleì}emo 27. maja2006. godine. Okupqawe klasi}a je u zgradi {kole u 11~asova. Kontakt: Predrag Simi}, 32-305, 011/3603-305i Qubi{a Miki}, 28-250, 011/3053-250

Povodom 25 godina od zavr{etka {kolovawa 26. klase SV[R KoV Smer Veza pozivamo klasi}a na okupqawe i druèwedana 10. 06. 2006. godine. Prijave za okupqawe moète iz-vr{iti kod: Milana ]irovi}a tel. 011/3092-115, 063/659-089, i lokal 30-001. Miroslava Joki}a tel. 011/3092-030,064/170-84-58, 011/3615-133, i lokal 30-030. Ivana No-vaka tel. 011/3304-311, 063/748-37-90, i lokal 22-168

Tridesetogodi{wica zavr{etka {kolovawa 23. klase MTSV[bi}e obeleèna sve~anim skupom u Novom Sadu, dana 15. jula2006. godine u 10 ~asova na RPB-30 ”Kozara”.Mole se pripad-nici klase za prijavu u~e{}a na telefon 021/897-104 ili063/856-0637 (]u}uz Bora) i 021/639-1996 ili 064/307-9721 (Horvat Dragutin).

IZDAJEM ku}u-sobe za letovawe, BAR-DOBRE VODE, 350 meta-ra do plaè. Telefoni 42-184, 081483184, 081245341,067201978.

Tadicionalni, dvadeset deveti po redu, planinarski mara-ton na Fru{koj gori odràn je 29. i 30. aprila. Okupioje vi{e od {est hiqada u~esnika, rekreativaca i zaqu-bqenika u prirodu iz na{e zemqe, Ma|arske, Sloveni-

je, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Makedo-nije. Me|u u~esnicima bili su i vojnici i stare{ine novosad-skog garnizona i ~lanova wihovih porodica.

Pe{a~ilo se prema ̀ eqi i mogu}nostima na dvanaest pla-ninarskih staza.

Kao i svake godine u organizaciju Planinarskog maratonaukqu~ila se i komanda Novosadskog korpusa, pruàju}i organi-zatoru punu pomo}, posebno logisti~ku, pa je tako u~esnicima utom sportskom takmi~ewu podeqena ve}a koli~ina toplog voj-ni~kog ~aja.

Prema re~ima Milivoja Ki`dobranskog, sekretara Orga-nizacionog odbora Planinarskog maratona na Fru{koj gori,raduje ~iwenica da je od ukupnog broja u~esnika ~ak 70 odstomladih. B. M. P.

VOJNA PO[TA 41000 NOVI SAD

raspisujeO G L A S

Za prijem civilnih lica na slu`bu u Vojsku SCG na odre|eno vreme (9 meseci)

i to:

Prijavqivawe u~esnika za maraton

MALI OGLASI

PLANINARSKIMARATON

82 15. maj 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Mesto blizu Nik{i}a, 2. Popularni italijanski peva~, 3. ôbani,4. Sir}e, ocat, 5. [tala, pojata, 6. @ensko ime, Raviojla, 7. Gr~koslovo, 8. Upi{ite: d, i, 9. Pasta za negu ode}e, 10. Mesto kraj Subo-tice (jezero), 11. Takmi~ar u rvawu, 12. Imenica (skr.), 13. Ose}aweneprijateqstva zbog uspeha drugih (mn.), 14. Vojno-tehni~ki institut(skr.), 15. Reka u Libanu, Orontes, 16. Mu{ko ime, \or|e odmila,17. Stanovnik Azerbejxana, 18. Vrsta {kolskog uxbenika, 21. Grebenna tka~kom razboju, 22. Sitna, neva`na stvar, 24. Napada~, 25. Pre-nosna menica, 27. Navod, 28. Upi{ite: a, i, 29. Prodaja preko TV,30. Besmislica, glupost, 31. Ime reìsera Kurosave, 32. Rudnici,34. Auto-oznaka za Pan~evo, 35. Uvek, svaki put, 36. Pripadnik ger-manskog naroda, 38. Vrhovno indijsko boànstvo, 39. Reka u Slavo-niji, 40. Ulaznica, 42. Gre{ka, zabluda (lat.), 43. Defekt, o{te}e-we, 44. Deo kostura, 45. @ensko ime, Nikoleta, Nikolina, 47. Jedi-nica mere za snagu, 48. Organ ~ula mirisa, 50. Izvr{ni komitet(skr.), 51. Auto-oznaka za Poàrevac.

VODORAVNO:19. Direktni proizvo|a~, 20. Ulaziti rastu}i, 21. Oznaka ma|ar-skih èleznica, 22. Re~ni mornari, 23. Dostavqawe, 24. Pojava navodi, 25. Qubi~asta boja, 26. Luka blizu Rima, 27. Nalikovati, li-~iti, 28. Reka u Banatu, Zlatica, 29. Rik, urlik, 30. Ptica peva~ica,pal~i}, 31. Deo Rijeke, 32. Upi{ite: b, n, 33. Sastavnica Drine, 34.Brend japanskih automobila, 35. Papski godi{wi prihodi, 36. Me-kan, 37. @ensko ime, Ema, Emilija, 38. Velika stepska ptica, 39.Stari iranski nomadski narod, 40. Jedan od sestri}a Paje Patka,41. Simbol lantana, 42. Deo Vojvodine, 43. Rubna linija, 44. Ame-ri~ki glumac Nikolas, 46. [tamparski radnik, jetka~, 47. Fabrikastakla, 48. Kardanski sklop kod automobila, 49.Bogiwave, ospi~a-ve, 50. ^vrga, zvr~ka, 51. Normanski narodi, 52. Sofe, divani, 53.Ime glimice Gardner, 54. Nastajawe, postajawe, 55. Nelegalna ra-dio stanica.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

KOMBINACIJAL. Valdes - Sanson

Kuba, 1987.

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

:{pa

nska

sel

a, p

ri~e

sti,

ka-

lo, I

rena

, kri

tize

ri, o

rato

rika

, mra

voje

di, l

atak

ija,

Kan

temi

r, d

i, a

li, a

la,

Pos

tira

, Are

s, r

i, M

RO, m

asti

ks, s

nast

, ita

la, h

arti

ja, O

ki, e

o, n

iti,

trs

ti-

ka, R

SO

, Eti

, A^,

tira

nija

, net

rago

m, A

rago

nija

, ved

riti

se,

kri

vaji

ca, s

irov

,An

an, N

ikol

ova,

kum

ova

slam

a.

ZANIMQIVOSTIRATNA STRADAWA MAJSTORA

Za vreme Drugog svetskog rata nastradao je velik broj istaknutih so-vjetskih {ahista, a najvi{e u vreme opsade Lewingrada. Od poznati-jih tada su ìvot izgubili teoreti~ar Vsevold Rauzer (1908-1941), te-oreti~ar Aleksandar Iqin-@enevski (1894-1941), komponista Alek-sej Troicki (1866-1942), komponista Leonid Kubeq (1891-1942), Bo-tvinikov trener Samuel Vajn{tajn (1894-1942), zatim Iqa Rabinovi~(1894-1942) i mnogi drugi kod nas mawe poznati majstori kao {to suHenrik Volf, Vladimir Petrov, A. Fridman, Belovenec, H. Fridman,Junge, Prèpjorka, Trejbal, [tajner, Votruba, Apel, Loveka, [apiro,Kremer, Kolski, Regeìnski itd. Najve}i broj wih stradao je od izglad-nelosti prouzrokovane dugogodi{wom nacisti~kom blokadom.

U vreme nema~kog bombardovawa Londona 1944. godine stradalesu sestre Vera (svetska {ampionka) i Olga Men~ik.

KOMBINACIJAGlotov - Osipov

SSSR, 1978.

Beli: Kf1, Te1, Te2, Sd2, Se4, a3,b2, d4, f2, g2, h3Crni: Ke8, Te6, Te7, Sd5, Sd7, a7,b7, c6, f6, g5, g7

Beli na potezu.1.Sd6! Td6 2.Sc41:0

Beli: Kg1, Dh5, Ta1, Tg3, Le3, Lg2,a2, c3, d5, e4, f5, g6, h4Crni: Kg8, De7, Tb8, Tf8, Lc4, Sd7,a4, c5, c7, d6, e5, f6, g7, h6

Beli na potezu.1.Lh6! gh6Na 1…Tfe8 2.Lc1 Sf8 3.Df3

uz h5-h6 i odluku.2.Dh6 Dg7 3.De3 Kh8Na 3…Tb2 4.h5 Tfb8 5.h6 De7

6.g7 Kh7 7.Lf3! Tb1 (7…Df7 8.Tg6)8.Tb1 Tb1 9.Kf2 Tb2 10.Ke1 Tb811.Lh5 a3 12.Lg6 Kg8 13.Lf7!! Df714.h7! Kh7 15.Th3

4.h5 Tg8 5.h6 De7 6.Lf3Na 6…Tb2 7.Lh5 Tgb8 8.g7 Kg8

9.Lf7!! Df7 (9…Kf7 10.h7) 10.h7!Kh7 11.Th3 Kg7 12.Dh6 Kg8 13.Dh8mat.

1:0

STUDIJAL. Proke{

1947.Beli: Kc1, Lb5, b7, d7, g7Crni: Kg6, Tb8Beli na potezu.1.d8D Td8 2.Ld7 Tb8 3.g8D Tg8

4.Lc81:0

NIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

N A R UX B E N I C ANaru~ujem ..................... primeraka kwige:

KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Dizajn

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Naruxbenicu i primerak

uplatnice poslati na adresu:

NIC „Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,

11000 Beograd.

Komplet se moè

nabaviti i u na{oj

kwiàri:

– u Beogradu,

Vasina 22

Novinsko -izdava~ki centar

„VOJSKA”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prateatraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo dasu stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne, katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvarajunam svoje kulturne riznice. Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm. Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na ìro-ra~un NIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu". Kwige moète kupiti i re{ewem o administrativnoj zabrani.

Mi

ni

poster

Snim

io Darim

ir BA

ND

A

016 Odbrana

Documents

Transcript of 016 Odbrana