044 Odbrana

8/17/2019 044 Odbrana

1/84

G o d i n a

B r

o j 4 4

1 5 .

j u l

2 0 0 7 .

c e n a

1 0 0

d i n a r a

1 ,

2 0

e v r a

w w w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

APSOLUTNO

VOJNIK

I n t e r v j u I n t e r v j u

Vuk Kosti}, glumac Vuk Kosti}, glumac

APSOLUTNO

VOJNIK

BUXET ZAPRE@IVQAVAWE

Aleksandar Mi{~evi} dr`avni sekretar MO za finansije Aleksandar Mi{~evi} dr`avni sekretar MO za finansi je


7 7 Specijalni

prilog Specijalni

prilog

ARSENAL ARSENAL

8/17/2019 044 Odbrana

2/84

8/17/2019 044 Odbrana

3/84

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................

(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......... .......... ......... ......... .... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije.Blagoslov za {tampawe kwige dao jePatrijarh srpski gospodin Pavle.

Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslatina adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJEKAPITALNO

IZDAWE

310116

8/17/2019 044 Odbrana

4/84

4

I N T E R V J U

Dràvni sekretar za finansije Aleksandar Mi{~evi}BUXET ZA PRE@IVQAVAWE 8

Per asperaZAMAK ZA SAMCA 11

T E M

Reorganizacija Vojske SrbijeOSTVARIVAWE VIZIJE 12

OD R N

250. raketna brigada PVOPOUZDAN OSLONAC

U ODBRANI NEBA 18

Provera kandidata za Vojnu akademijuZATEZAWE OPASAÂ 24

Delegacija Vojne akademije u AnkariRASADNIK VOJNE ELITE 28

P R I L O G

ARSENAL - 7 31

D R U[ T V O

Iskustva u prekvalifikaciji vi{ka vojnog kadraDRUGI @IVOT 56

S A

D R @ A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sneàna \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},

dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”

PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o G o r a n S T A N K O V I ]

15. jul 2007.

"Odbrana" je ~lanEvropskog udruèwa vojnih novinara

18

8/17/2019 044 Odbrana

5/84

Jubilej Vojne ustanove „Tara”

TRI DECENIJE VERNOSTI 58

S V E T

Pukovnik dr Majkl Bel, sa Univerzitetaza nacionalnu odbranu SAD u Va{ingtonu

ODGOVOR NA NOVE PRETWE 60

T E H N I K

Le Burè 2007.

SALON MO]NIH VAZDUHOPLOVA 63

K U L T U R

Vuk Kosti}, glumac

APSOLUTNO VOJNIK 68

F EQ T O N

Jugoslovenski deta{man te{kih bombardera

VLADA NA BESPU]U 72

Pedeset godina od smrti Paje Jovanovi}a (1859-1957)

PATRIOTSKI SLIKAR 76

S PO R T

Dragana Rajblovi}, prva èna iz Srbije na krovu sveta

NA KORAK DO SUNCA 80

72

RE^ UREDNIKA

5

63

REORGANIZACIJA

F ormirawem êtvrte brigade KoV krajem pro{log mesecazavr{ena je prva faza reorganizacije Vojske Srbije. Do-bili smo novu, mawu, boqe opremqenu i efikasniju vojsku,koja je u skladu sa na{im mogu}nostima. Zaustavqen

je pad wene borbene mo}i i ona je u potpunosti osposobqenaza svoje misije i zadatke.

Vojska je, dakle, odradila svoj posao za ne{to vi{e od go-dinu dana, i to bez dodatnih tro{kova. Sada je teì{te na obu-ci i podizawu nivoa wene operativne sposobnosti, a dràvatreba da stvori okvir za nastavak reformskog procesa u dru-goj fazi reorganizacije koja, kako je to definisano Planomrazvoja sistema odbrane , obuhvata profesionalizaciju i mo-

dernizaciju Vojske Srbije do 2010. godine.Dinamiku promena u Vojsci Srbije posle 2010. godine jo{

nije mogu}e precizno odrediti, jer su uslovqene stavovima dr-àvnih institucija o sistemu odbrane, rastom dru{tvenog bru-to proizvoda, a zavise i od ukqu~ivawa na{e zemqe u evrop-ske i bezbednosne integracije.

U vrh prioriteta sada svakako spadaju socijalna refor-ma, politika stambenog obezbe|ewa, plate i beneficije zapo-slenih u Vojsci i sistemu odbrane u celini. Preduslovi za wi-hovo re{avawe su usvajawe neophodnih zakona i drugih strate-gijsko-doktrinarnih dokumenata koje se o~ekuje na jesen, i, na-ravno, potrebna finansijska sredstva.

Ukupna vrednost vojnog buxeta za 2007. godinu jeste 63,67milijardi dinara. Iz dràvne kase izdvaja se 57,5 milijardi

dinara, a ra~una se i na 2,95 milijardi iz Nacionalnog inve-sticionog plana , te na 3,2 milijarde iz sopstvenih prihoda{to je dovoqno tek za puko preìvqavawe jer samo za plate ivojne penzije odlazi vi{e od 50 odsto ukupnih buxetskih sred-stava.

Kada se podmire ostali tro{kovi za investicije ostaje tekoko pet i po milijardi. Istina, to je mnogo vi{e nego ranijihgodina, ali je jo{ uvek daleko mawe nego {to su potrebe zemqekoja nastoji da uhvati korak sa svetom, i vojske u koju se ve} du-go godina nije zna~ajnije ulagalo.

Prema re~ima ~elnih qudi Ministarstva odbrane i Voj-ske, reforma moè uspe{no da se nastavi samo ako se za tro-{kove odbrane obezbede redovna godi{wa izdvajawa u visini

2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda i ukoliko se vojni pen-zioni fond odvoji iz buxeta Ministarstva odbrane. Pored to-ga, u sistem odbrane treba da se vrati novac od prodaje vi{kavojne imovine, a sredstva iz Nacionalnog investicionog plana ne bi trebalo ra~unati u buxet odbrane. Tu jedna~inu mora}eda re{e nadle`ni dràvni organi.

8/17/2019 044 Odbrana

6/84

15. jul 2007.6

AKTUELNO

SASTANAK GRUPESRBIJA-NATO ZAREFORMU ODBRANEU Domu Narodne skup{tine Republike Srbije u Beogradu, 11.jula, odràn je deseti sastanak Grupe Srbija–Nato za reformu

odbrane.U uvodnom izlagawu ministar odbrane Dragan [utanovac

izrazio je opredeqewe za nastavak reformi sistema odbrane iza evroatlantsku integraciju Srbije. On je rekao da o~ekuje da }ePrezentacioni dokument o saradwi sa Natoom uskoro biti pred-stavqen u Briselu i da }e biti potpisan Sporazum o razmeni bez-bednosnih informacijama.

– Ube|en sam da Vojska Srbije moè i mora da bude most zarazvijawe poverewa svih zemaqa koje su zainteresovane da radesa nama, posebno zemaqa Natoa... O~ekujem da kona~no re{ewestatusa Kosova i Metohije ni na koji na~in ne dovede do angaòva-wa bilo koje vojne sile sa bilo koje strane. To je vrhunski interesovog ministarstva i ove dràve – istakao je ministar odbrane.

Govore}i o reformi sistema odbrane ministar [utanovacje istakao da je formirawem êtvrte brigade Kopnene vojske na-pravqen „veliki iskorak” u reformi Vojske, ali da ima jo{ mnogoposla. Bitan deo u nastavku reforme je i vojno {kolstvo, va`no i

zbog „budu}e inte-gracije u velike si-steme kao {to jeNato”.

Ministar [uta-novac je najavio da}e oja~ati saradwaMinistarstva od-brane i Skup{tineSrbije. Podsetiv{ida je Vojska u pret-hodnom periodu bi-

la van nadle`nostisrpskog parlamen-ta, [utanovac jenaveo da su zakono-davne aktivnosti

jedna od oblasti u kojima je oruànim snagama potrebna pomo}parlamenta. Reformski procesi sprovode se na osnovu Nacrta strategijskog pregleda odbrane pa je neophodno usvajawe tog doku-menta, kako bi se nastavilo s tim aktivnostima. Po razdruìva-wu dràvne zajednice SCG i uspostavqawa Srbije kao samostal-ne dràve, potrebno je usvojiti i niz zakona vezanih za kompletansistem odbrane. Tu spadaju zakoni o vojsci i odbrani, slu`bamabezbednosti, te niz prate}ih pravnih akata zna~ajnih za funkcio-nisawe oruànih snaga Srbije.

Na sastanku Grupe Srbija–Nato pomo}nik ministra za poli-tiku odbrane mr Du{an Spasojevi} istakao je, izme|u ostalog, daSrbija ima puno razloga da unapredi saradwu sa Natoom, presvega preko Partnerstva za mir. On je podsetio na potrebu {tohitnijeg usvajawa odgovaraju}ih strategijskih dokumenata.

Direktor direkcije za planirawe snaga Natoa Frenk Bo-land je tako|e ocenio da ima napretka u reformi Vojske Srbije,ali i jo{ mnogo posla za {ta }e biti potrebno vreme. Boland jeizrazio spremnost Grupe da i daqe nastavi da podràva reformusistema odbrane Srbije.

Pored predstavnika Ministarstva odbrane, sastanku su pri-sustvovali i predstavnici drugih ministarstava, te izaslaniciodbrane akreditovani u Beogradu.

S. \.

F O R M I R A N A ^ E T V R T A B

UU vrawskoj kasarni „Prvi pe{adijski puk kwaza Milo{a velikog”30. juna, odràna je sve~anost povodom formirawa ̂ etvrte brigadeKopnene vojske i dodeqivawa vojne zastave pripadnicima ove jedinice. Sve~anosti su prisustvovali izaslanik predsednika Republi

ke Srbije i ministar odbrane Dragan [utanovac sa saradnicima, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ sa ~lanovimakolegijuma, komandanti operativnih sastava VS, predstavnici P~iwskookruga, op{tina Vrawe, Surdulica i Vladi~in Han, MUP-a, @andarmerije, BIA, inostrani vojnodiplomatski predstavnici i drugi gosti.

Primaju}i vojnu zastavu pukovnik Milosav Simovi} naglasio je da

vojnici i stare{ine 78. motorizovane brigade godinama uspe{no izvr{avaju postavqene zadatke, a to su obezbe|ewe administrativne linije ikontrola Kopnene zone bezbednosti, ~ime su stvoreni uslovi za miran ibezbedan ̀ ivot svih gra|ana P~iwskog okruga bez obzira na nacionalnuversku i politi~ku pripadnost.

– Pripadnici êtvrte brigade }e vojnu zastavu, simbol najve}e vojni~ke ~asti i dostojanstva, svojom stru~no{}u, hrabro{}u i prisebno{}u, proneti ka slavi, na dobrobit naroda i otaxbine – rekao je pukovnik Simovi}.

êtvrtu brigadu VS ~ine dosada{wa 78. motorizovana brigada idelovi 549. motorizovane brigade i 52. me{ovite artiqerijske brigadea 11 jedinica ranga bataqona razme{teno je u garnizone Vrawe, Leskovac i Bujanovac.

ZA MIRAN @IVOMinistar odbrane Dragan [utanovac uru~io jekomandantu êtvrte brigade KoV pukovnikuMilosavu Simovi}u vojnu zastavu uz èqeda je pripadnici vrawske jedinice ponosno nose,slede tradicije Prvog pe{adijskog puka,budu spremni da brane otaxbinu i podiùugled na{e zemqe u svetu

8/17/2019 044 Odbrana

7/84

MINISTAR [UTANOVACU SOFIJIMinistri odbrane Srbije i Bugarske, Dragan [utanovac i

Veselin Bliznakov, potpisali su 9. jula u Sofiji sporazum osaradwi u oblasti odbrane, koji otvara mogu}nost razmene iskus-tava, zajedni~ke obuke i {kolovawa.

Ministar [utanovac je na konferenciji za novinare istakaoda je jedan od najve}ih problema Srbije, koji se ti~e i vojske, „[en-

genska lista”, te da je zamolio bugarskog kolegu za podr{ku vladewegove zemqe oko stavqawa Srbije na „belu listu”. Interes Vo-jske Srbije je i da {kolu-je svoje oficire u inos-transtvu, pa }e zato in-sistirati da budu}asaradwa sa bugarskimministarstvom odbraneobuhavata i {kolovawepripadnika obe vojske.

– P otpisiv awesporazuma je samo poli-ti~ka pretpostavka davojske mogu da sara|uju– ocenio je [utanovaci poru~io da je u inostranstvu prvo posetio Bugarsku kao pri-jateqsku dràvu.

Bugarski ministar Bliznakov je istakao da saradwa dvezemqe ima vrlo velike perspektive, jer doprinosi stabilnostiregiona i ukqu~ewu Srbije u evroatlantske integracije.

Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije imala je uSofiji niz bilateralnih susreta, a ministar [utanovac se sas-tao i sa bugarskim premijerom Sergejom Stani{evom. (Fonet)

PREDAVAWE GENERALAPONO[A U OEBSUNa~elnik General-

{taba Vojske Srbije ge-neral-potpukovnikZdravko Pono{ odrào

je, 11. jula, u sedi{tuOrganizacije za evrop-sku bezbednost i sarad-wu (Oebs) u Be~u, preda-vawe o reorganizacijiVojske Srbije.

U govoru na zajed-ni~kom sastanku Stalnogsaveta i Foruma Oebsaza bezbednosnu saradwuon je ukazao da je reor-ganizacija Vojske Srbije zapo~eta juna pro{le godine, a zavr{e-na 30. juna ove godine. Ciq reorganizacije bio je uspostavqaweracionalnije i efikasnije vojske.

Tokom prethodnih 13 meseci uspostavqena je nova struktura

vojske, sa mawim brojem jedinica. Umesto dosada{wih sedam ko-mandi, formirane su tri – Kopnene vojske, Vazduhoplovstva i pro-tivvazduhoplovne odbrane i Komanda za obuku. Unutar tih koman-di, smawen je broj direktno pot~iwenih jedinica.

Pove}an je operativni deo vojske, a smawen komandni i lo-gisti~ki, naglasio je Pono{. Rezultat toga je i promena strukturetro{kova. Procentualno, vi{e novca }e se izdvajati za operativ-ne tro{kove i investicije, a mawe za administrativne i perso-nalne potrebe.

Nakon zavr{ene reorganizacije, prioriteti Vojske Srbije unarednom periodu bi}e obuka, modernizacija i profesionaliza-cija, istakao je Pono{ u izlagawu pred diplomatskim i vojnimpredstavnicima 56 zemaqa ~lanica Oebsa.

I G A D A K O P N E N E V O J S K E

BOQI STATUS VOJSKE– Te{ko je na}i ijednu zemqu ili vojsku u okruèwu koja je za tri-

naest meseci uspe{no izvr{ila organizacione promene – naglasio je

ministar odbrane Dragan [utanovac na sve~anosti u Vrawu. – To jesamo deo reforme, a drugi deo posla odnosi se na Ministarstvo od-brane i sve one koji u Vladi i Skup{tini treba da brinu o bezbedno-sti na{e zemqe. Nedavno smo u~estvovali na zajedni~koj ve`bi sa voj-skama Bugarske i Rumunije i ne samo da se nismo obrukali, ve} smo bi-li podjednako dobri, a u mnogim segmentima i boqi. Na{a ideja je dazajedno sa drugim zemqama u~estvujemo u stvarawu bezbednosnog {tita{irom sveta, i to u~e{}em u mirovnim operacijama. Zato u budu}no-sti moramo da nastavimo sa reformama koje }e se odnositi na ne{to{to je jako bitno, a malo vidqivo. Re~ je o dono{ewu novih zakona oodbrani, vojsci i slu`bama bezbednosti, ali i o poboq{awu materi-jalno-tehni~ke opremqenosti na{e vojske i statusu wenih pripadnika,jer smatram da on mora biti znatno boqi.

NA JUGU SRBIJE

U svom izlagawu general-potpukovnik Zdravko Pono{ je podvukao dasu formirawem êtvrte brigade KoV zavr{ene organizacijsko-mobili-zacijske promene Vojske Srbije zapo~ete pre trinaest meseci.

– Pripadnici ove jedinice – podsetio je general Pono{ – profe-sionalno{}u i kooperativno{}u velikim delom su zaslu`ni za to {toje saradwa na{e vojske sa Kforom sve boqa i boqa. Oni su zaslu`ni iza ugled koji Vojska Srbije ima me|u lokalnim stanovni{tvom. VojskaSrbije }e u~initi sve da profesionalnim odnosom i spremno{}u poma-è stanovni{tvu u nevoqi i reprezentuje dràvu Srbiju na najboqi mo-gu}i na~in.

Na kraju sve~anosti odràn je sve~ani defile, takti~ko-tehni~kizbor i prikaz obuke Kopnene vojske.

Z. MILADINOVI]

7

S n i m i o D .

B A N D A

8/17/2019 044 Odbrana

8/84

DR@AVNI SEKRETARZA FINANSIJE

ALEKSANDARMI[^EVI]

U prvom planu je da se nagomilani problemi koji

sistem najvi{e ti{te: materijalni, stambeni i

obnavqawe samog sistema, re{e u realnom

vremenu. Ako to uspemo, smatra}u da smo

uradili mnogo.


8/17/2019 044 Odbrana

9/849

mnogo izdvaja za svoje oruàne snage – u 2006. godinibilo je to 8,8 milijardi dolara. Pored redovnog buxeta,Turci raspolaù i sa oko 2,5 milijarde dolara dobije-nih od akcize, izdavawa nepokretnosti i drugih usluga,kao i dela prenetih sredstava iz prethodnih godina. Re~je o ukupnoj sumi koja se pribliàva 11 milijardi dola-ra. Kako je na{ buxet oko jedne milijarde dolara, pore-|ewa se samo name}u.

Dono{ewe buxeta za ovu godinu obeleìlo je ka{we-we od nekoliko meseci. Kako se to ka{wewe odrazi-lo na ìvot i rad u okviru sistema odbrane? – Ka{wewe je proizvelo velike probleme na nivou

cele Vlade, odnosno dràve. Prenet je deo dugova izprethodnog perioda. U ovom trenutku, dugovi Ministar-stva odbrane iznose pribli`no dve milijarde dinara.Do septembra, oktobra, nastoja}emo da sve te dugove re-{imo i u novi buxetski period u|emo bez dugova. Taj plan,naàlost, ne zavisi samo od nas, ve} i od izvr{ewa sa-mog buxeta, odnosno Trezora Republike Srbije, odnosnona~ina i brzine kojom }e se sam Trezor puniti.

îji je sve du`nik Ministarstvo odbrane?– MO duguje pre svega dobavqa~ima, odnosno, dugovi

su ve}inom vezani za operativne tro{kove Vojske.

Vi ste poznavalac ekonomije koji dolazi van sistema odbrane i imate uvid u finansijski deo sistema. Kako on izgleda u o~ima nekog ko moè da ga sagleda sa ~i-sto stru~ne strane? – Uo~qiv je pomak u okviru buxeta za 2007. godinu,

ali to jo{ uvek nije dovoqno. Imamo velike problemes tim {to gotovo 30 odsto buxeta odlazi na vojne pen-zije, {to se ne de{ava ni u jednoj zemqi u okruèwu. Uwima se za vojsku izdvaja 1,9 do 2,2 posto bruto naci-onalnog dohotka, ali, podvla~im, samo za vojsku, bezikakvih drugih optere}ewa, kao {to to mi imamo. Kadaod doma}eg vojnog buxeta oduzmete izdvajawa za vojnepenzije, dobi}ete ostatak od 39 milijardi dinara. Na-{e realne potrebe jesu 57 milijardi dinara bez odva-

jawa na penzije.Pretpostavqam da to zna~i da }e se, kao {to je bilo najavqeno, vojne penzije izdvojiti iz vojnog buxeta. Dokle se stiglo u ostvarivawu tih planova? – Izdvajawe vojnih penzija nije samo pitawe Mini-

starstva odbrane. Ta je tematika vezana za Ministarst-vo rada i socijalnih pitawa. Svi penzioni fondovi, ci-vilni i privatni, a sada i vojni penzioni fond, po novimzakonskim propisima, treba da budu pod jurisdikcijomtog ministarstva. Dakle, nije samo re~ o na{im èqamai planovima ve} i o strategiji Vlade.

Na koji na~in }e se odre|ivati visina vojnih penzi-ja kada one jednom pre|u u civilni fond?– Postoje odre|ene specifi~nosti predvi|ene u Za-

konu o Vojsci , zbog izvesnih beneficija koje su vojni pen-zioneri imali. Ideja je da pove}awe svih penzija pratipove}awe plata u civilnom sektoru. Trenutno se radi napredlogu zakona, pa nisam u mogu}nosti da budem preci-zniji.

Da li se u oblasti finansirawa sistema odbrane ra~una na jo{ neke prihode, pored samog buxeta? – Postoji Master plan koji je vezan za prodaju ne-

finansijske vojne imovine. On predvi|a da se 50 postosredstava izdvoji za re{avawe stambenih pitawa, 30posto za opremu i dvadesetak posto za ostale namene,pre svega za obnavqawe sistema odbrane.

Funkcija dràvnog sekretara za finansije – nedavnouspostavqena prvi put – navodi na pomisao da se pi-tawu finansija pristupa druga~ije nego do sada. Dali je uistinu tako, poku{ali samo da saznamo u in-tervjuu sa prvim dràvnim sekretarom za finansijegospodinom Aleksandrom Mi{~evi}em, sa kojim smo

razgovarali o visini i podeli vojnog buxeta, pove}awuplata, re{avawu stambenih problema, modernizacijivojnog naoruàwa i opreme i drugim finansijskim pita-

wima zna~ajnim za sistem odbrane. Razgovor smo po~eli,naravno, buxetom za 2007. godinu.

– Ukupna vrednost vojnog buxeta za 2007. godinu je-ste 63,67 milijardi dinara. Iz sredstava buxeta za tusvrhu ove godine izdvojeno je 57,5 milijardi; iz Nacio-nalnog investicionog plana stiè 2,95 milijardi, dok jeostatak novca vezan za sopstvene izvore prihoda. Budu}ida iz tih izvora treba da dobijemo oko 3,2 milijarde,uvek se postavqa pitawe da li }emo uspeti da ostvarimoono {to je isplanirano. U svakom slu~aju, sigurno je 57,5milijardi koje dobijamo iz buxeta, jer za wih garantujedràva.

[ta se finansira iz vojnog buxeta, odnosno, na koje je stavke prvenstveno usmeren?

– Na plate odlazi 15,15 milijardi (24%) ukupnog bu-xeta; vojne penzije odnose 18,2 milijarde (28,6%); tro-{kovi – 15 milijardi (23,7%), a na investicije }e se po-tro{iti 5,5 milijardi dinara (8,5% ukupnog buxeta).

Zanimqivo je da se u investirawe ulaè drasti~no mawe nego {to je to potrebno za oruàne snage ze-mqe koja nastoji da u|e u evroatlantske integracije.Jasno je da su promene u toj oblasti neminovne. Ali nije jasno – kada }e se i kako ostvariti?– Prema najsavremenijim standardima, za plate se

izdvaja 50% buxeta, 30% za tro{kove, i 20% za investi-cije. Na{ bruto nacionalni dohodak niì je nego u ze-mqama okruèwa. Kako se prethodnih godina nije mnogoulagalo u Vojsku, potrebno je mnogo sredstava da bi voj-ska raspolagala i novom opremom.

Pretpostavqam da se u tim planovima ra~unalo na realne izvore sredstava koji }e „pokriti” te pla-nove.– Da, ra~unali smo na izvore iz buxeta, jer je dr-

àvno pitawe da li èli vojsku po najsavremenijim stan-dardima koje primewuje Nato – organizacija koja u svimdràvama ~lanicama {titi investicije. Sa ekonomskoggledi{ta, oblast u kojoj je prisutan Nato jeste zona si-gurna za investitore, u kojoj postoje jasna pravila igre iu ekonomiji i u svim drugim delovima dru{tva. Zato kru-pan kapital ulazi lak{e i brè u zemqe u kojima je Natonego u zemqe koje nisu ~lanice Natoa. Po mom mi{qewu,taj ekonomski aspekt se premalo pomiwe u javnosti, iakoje veoma bitan za Srbiju.

S ulaskom u Nato sve zemqe su potom ulazile i uEvropsku uniju. Primera radi, kada je Bugarska u{la uNato, znatno je porasla cena nepokretnosti u toj zemqi.U interesu gra|ana je da wihova imovina bude vi{e vred-novana na svetskom trì{tu, odnosno da budu bogatiji.

Dotakli ste se zemaqa u okruèwu. Moète li pore- diti wihova izdvajawa za vojsku sa onim u Srbiji? – Prose~na plata u Ministarstvu odbrane Srbije

iznosi 27.000 dinara (325 evra), dok je u Ma|arskoj vi-{a od 700 evra, u Turskoj oko 750 evra, itd. U Ma|ar-skoj se za plate izdvaja oko 47% vojnog buxeta – oni sublizu standarda Natoa od 50% – dok Turska izuzetno

8/17/2019 044 Odbrana

10/84

Ali postoje i stvari koje daju svetlost tako sivoj slici? – Usvajawe ve}eg buxeta nego do sada uticalo je na

stvarawe dobre energije koja se usmerava prema jed-nom ciqu, koji }e kona~no doneti vaqane rezultate. Uprvom planu je da se nagomilani problemi koji sistemnajvi{e ti{te: materijalni, stambeni, kao i obnavqa-we samog sistema, re{e u realnom vremenu. Ako touspemo, smatra}u da smo uradili mnogo.

Sneàna \OKI]Snimio D. BANDA

INTERVJU

10

Ho}ete da kaète da ima nade za vojne besku}nike? Ozbiqne nade, po{to je do sada bilo mnogo obe}a-wa?

– Postoji 22.000 zahteva za re{avawe stambenihpitawa u okviru MO. Me|u wima su zahtevi lica koja ne-maju nikakav sme{taj, onih koji ìve u nu`nom sme{taju ionih koji imaju re{eno stambeno pitawe, ali potraùjupro{irewe.

Ve} je formirana radna grupa koja se bavi re{ava-wem tih problema. Ne}e biti dodele stanova na na~inkao u prethodnom periodu, koji su u otkupu veoma jeftiniu odnosu na tr ì{nu cenu. Kada bi tako radili trebalobi nam 30 do 40 godina, ako imamo u vidu tempo kojim seto re{avalo proteklih nekoliko godina.

Postoji jo{ jedan, uslovno re~eno, izvor frustraci-je u MO i Vojsci, kada je re~ o finansijama. To je imovina dràve kojom raspolaè Vojska, a koja je progla{ena za vi{ak. Spiskovi te imovine su ve}

napravqeni. Koji je slede}i korak? – To je vezano za Master plan. Sva prodaja ide pre-

ko republi~ke Direkcije za imovinu. Mi }emo dati sveod sebe da ubrzamo proces. Nemamo drugu mogu}nost, jernismo neposredno oni koji uti~u na proces prodaje.

Ali tu ima jo{ dosta pitawa za pravnike, budu}i daznatan deo vlasni{tva Vojske nije upisan u katastar, nepostoje vlasni~ki listovi za velike povr{ine, mnogaimovina je u sudskom postupku, i sli~no.

Najzad, sve nas zanimaju plate. One su odavno ispod nivoa odre|enog zakonom.– Na{a je namera da se plate pove}aju. Me|utim, s

obzirom na posledwe najave ministra finansija o zamr-zavawu plata ~inovnika, i na kritike MMF-a i Skup{ti-

ne, prema kojima se veliki deo buxeta odvaja za plate, tone}e biti lako. Trudi}emo se da pove}amo plate najmaweza 30 do 40 posto, da uh uskladimo sa platama ostalihdràvnih ~inovnika. Poku{a}emo, dakle, makar da ih do-stignemo, {to bi u svakom slu~aju bio veliki korak.

Kada? – Pre kraja godine. Ali to zavisi od brzine kojom }e

se Skup{tina sastajati i kada }e na dnevni red stavitito pitawe. Ukoliko bi se odgovaraju}i zakoni usvojilipred kraj godine, tada bismo mogli pove}awe da o~ekuje-mo od januara 2008. godine. Ali bi u svakom slu~aju onobilo predvi|eno novim buxetom.

Kona~no, kakva je Va{a slika celokupnog ekonomskog stawa Vojske? Koje ~inioce prepoznajete kao oteà-

vaju}e? – U posledwih deset, petnaest godina nije se ulagalou ovu oblast dru{tva. Buxeti nisu bili dovoqni za nor-malan razvoj vojske. Dodu{e, ni za jedan segment dru{tvanije bilo dovoqno, ali Vojsci se najvi{e zakidalo. Dru-gi problem odnosi se na prelazak sa saveznog na repu-bli~ki nivo, u kome administracija mora da se upodobisa republi~kom. îni mi se da postoji mawi optimizamkod zaposlenih u sistemu odbrane nego u drugim mini-starstvima Republike.

Mo`da kao posledica svih ovih de{avawa...? – Verovatno.

15. jul 2007.

Prose~na plata u Ministarstvu odbrane Srbije iz-nosi 27.000 dinara (325 evra), dok je u Ma|arskoj vi{aod 700 evra, u Turskoj oko 750 evra, itd. U Ma|arskoj se

za plate izdvaja oko 47 % vojnog buxeta – oni su blizustandarda Natoa od 50%.

Gotovo 30 odsto buxeta odlazi na vojne penzije, {tose ne de{ava ni u jednoj zemqi u okruèwu. U wima se zavojsku izdvaja 1,9 do 2,2 posto bruto nacionalnog dohot-ka, bez ikakvih drugih optere}ewa, kao {to to mi imamo.Kada se od doma}eg vojnog buxeta oduzmu izdvajawa za voj-ne penzije ostaje 39 milijardi dinara, a na{e realne po-trebe jesu 57 milijardi dinara bez odvajawa na penzije.

Trudi}emo se da pove}amo plate najmawe za 30 do 40posto, da uh uskladimo sa platama ostalih dràvnih ~inovni-ka. Poku{a}emo, dakle, makar da ih dostignemo, {to bi u sva-kom slu~aju bio veliki korak.

8/17/2019 044 Odbrana

11/84

P R S P R

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Moderna

istorija vojske

„na ovim

prostorima“

uglavnom je

me{avina

raspada, op{teg

rasula, poraza

i li~nih

privilegija.

To ~udo, ina~e

neobja{wivo na

drugim mestima,

ovde se

podrazumeva.

K

11

ZAMAK ZA SAMCA

O

Autor je komentator lista „Politika“

M

ad saberem ne{to vremena – a ina~e ga imamna pretek, mislim ponekad o i velikim ku}a-ma. Evo, neki Rumun je objavio prodaju mra~ne

gra|evine u kojoj je ìveo (i mo`da jo{ ìvi) grofDrakula. To je wegovo ~asno vampirsko ime, ina~eje u mati~nu kwigu upisan kao Vlad Cepe{!

Moja misao nije o tome je li vampir Drakulaìv, ili je Cepe{ mrtav. Nego {ta qudi uop{te ra-de u tolikim sobama? I koja }e zamlata izbrojati32 miliona evra, koliko je odrezao vampirov po-tomak!

Ali qudi imaju para pa kupuju. Dvorci, vile,

ogromni stanovi, bazeni ba{te, lanci privatnihhotela. To je samo proizvod mo}i. Pa su se tako nekive} javili, ̀ ele da budu suvlasnici Drakulinog zam-ka. Ima dosta ludaka u bogatom svetu.Velike filmske zvezde, fudbaleri, toreadori, gol-feri – kupuju vile gde god im se svidi. I svaka odwih ima bar petnaest soba, sedam-osam kupatila inepoznat broj ulaznih vrata. Gazde ~esto ne znajukoliko gostiju trenutno imaju u ku}i. Ato ih mnogo ine zanima, va`na je samo igra i zabava.

Ovi na{i skupqa~i stanova i soba izgleda dasu ~isti amateri u odnosu na svetske trendove. Alimo`da ~ak i nisu, vide}ete. Na{e glasilo je ve}imalo okapawa sa zaslu`nim qudima iz vojne sfe-re koji su imali savr{en hobi: zama{nu zbirku ve-likih stanova, koji su mogli da se ra~unaju kao kru-

na karijere.Takvi, u osnovi skromni i ~asni qudi, uglav-

nom su poticali iz siroma{nih ku}a sa mnogo ~eqa-di. Morali su da budu nau~eni na strpqewe i od-ricawe, po{tovawe reda u porodi~noj gu`vi i hije-rarhiji. Idealan materijal za vojnika: onaj koji tr-pi i ~eka da se izvu~e, a kad poleti, nema mu kraja.

vo je, naravno, samo literarni prototip zapromene u kojima se ~ovek ne moè prepozna-ti. Vojska je idealno poqe za takmi~ewe u ko-

me retko pobe|uju najboqi. „Komandna voqa samo jezabluda nad haosom!“ (Napoleon, posle pada).Za razliku od cara, mnogi ne razumeju da su pali,ili da se nikada nisu ni uzdigli. Moderna istorijavojske „na ovim prostorima“ uglavnom je me{avina

raspada, op{teg rasula, poraza i li~nih privilegi-ja. To ~udo ina~e neobja{wivo na drugim mestima,ovde se podrazumeva.

Nikada se nisam zalagao za linearnu jedna-kost, jer ona vodi poznatoj „jednakosti u siroma-{tvu“. To jeste dijalekti~ka relikvija, ali ona u su-{tini glorifikuje sposobnost, kao prvi uslov raz-li~itosti.

Tako sam pisao o raznim cve}arama, pa izgu-bio nekoliko prijateqa, koji su pred kvadratimalako zaturili svoja tvrda eti~ka merila. Zbog toggubitka (nekada{wih prijateqa) nije mi ào. Na-protiv, svako je tamo gde pripada.

Bez stana nema ni adrese. Jedan od najstarijih kla-snih aforizama glasi: „ôvek bez stana je ~ovek bezsvoje psihologije!“.

U ovoj olakoj izreci, naravno, ima mnogo ne-preciznosti, pa i neta~nosti. „Svoja psihologija“ne sti~e se brojem kvadrata, kao {to se ne gubi (akone{to takvo uop{te postoji) u depresivnom besku}-ni{tvu.

Evo, u vezi sa Dragoqubom Ojdani}em izbilaje nova afera. U stvari, ona nikada nije ni zavr{e-na, samo je na ovoj vrelini jo{ podgrejana. Generalsa ~etiri zvezdice, koji stiè na vanredno odsustvo

iz Haga, nema svoju adresu u Srbiji. On je prijavqenu rezidenciji NG[, u kojoj je bespravno vi{e od se-dam godina.

I sada je surova dràva dovela Ojdani}a ukrajwu nedoumicu: gde da se dene kad je ministar od-brane zabranio da ha{ki optuènici prilaze voj-nim objektima? Arezidencija je vojni objekat, u kojije Ojdani} u{ao, ama ne}e da iza|e!

o`da bi nadle`na op{tina mogla da ga iseli,kao uzurpatora tu|eg prostora, ali to bi ve}bio skandal. Ojdani} je ~ovek koji ima svoju

biografiju. Uz to je jedini general armije kogaimamo.

U stvari, izgleda da vojna rezidencija, ipak,nije generalov „nu`ni sme{taj“, jer je ~ovek davnootkupio veliki stan, kako i dolikuje wegovom ugledu

i zaslugama. Ali se zbog nekih razloga tamo jo{ ni-je uselio. I to nije sve {to ima. „Objekat“ na Zla-tiboru sagra|en je uz dodatne generalove napore,kako bi imao gde da se odmori posle izuzetnih preg-nu}a. Li~no mi je objasnio {ta sve tamo ima, ni iz-bliza ono {to se pri~a. Nije hotel, nikakav luksuz,samo apartmani i stanovi.

Da li je to na Zlatiboru puno u sezoni, pa ge-neral ne bi bio rad da rasteruje goste radi sebe,ne zna se. Tek, ipak }e se neko pobrinuti da ~oveknegde bude pod krovom.

Za{to se ina~e srpska javnost toliko bavi Oj-dani}em i wegovim kvadratima? Prosto da se ~ovekza~udi, kao da u ovoj dràvi nema drugih senzacija.

Jedan moj prijateq (na{e prijateqstvo je pre-

ìvelo sva moja pisawa), misli da je narodu tek sa-da jasna razlika izme|u vojske i wene nekada{weoperetske elite.

„Oni nisu razumeli, niti }e razumeti da sudeo sunovrata iz koga se ovako te{ko ~upamo. Veru-ju da wihove zasluge nikada ne}e biti dovoqno do-bro podmirene! A narod je razumeo, i zato je takoogor~en.“

A to bi zna~ilo da godinama ìvimo u velikomnesporazumu. Kod grofa Drakule se bar zna: to sa-vest Vlada Cepe{a ne da sopstvenoj ve~itoj verzijida se smiri. I zato mu je potrebno toliko soba.

8/17/2019 044 Odbrana

12/84

15. jul 2007.

Kako, zapravo, izgleda srpskavojska danas? Za{to se mewawena unutra{wa struktura?Na kojim zakonskim okvirimai finansijskim konstrukcijamapo~iva transformacija?Koliko smo se pribliìlivaè}im evropskimstandardima u sistemuodbrane? Moè li Vojskaodgovoriti razli~itimbezbednosnim izazovima? [tajo{ treba u~initi da bi senastavile zapo~ete promene?Kakva je vizija Vojske Srbije ubudu}nosti?

12

Reorganizacija Vojske Srbije zapo~ela je formirawem Prve brigadeKopnene vojske u Novom Sadu, u junu pro{le godine. Prva faza prome-na prakti~no se zavr{ila krajem proteklog meseca, formirawem ̂ e-tvrte brigade Kopnene vojske u Vrawu.Osnovni ciq organizacionih promena bio je stvarawe efikasnije i

racionalnije Vojske Srbije.Promene su finansirane iz redovnog vojnog buxeta. Uz brojna nov~ana

ograni~ewa, definisanim planovima nedostajao je odgovaraju}i zakonskiokvir. Skroman nivo integrisanosti Republike Srbije u evroatlantske bez-

bednosne institucije Vojsci je dodatno oteàvao poslove.Danas srpska Vojska ima brigade koje i broj~ano i tehni~ki odgovaraju

svom nazivu. Wima komanduju najperspektivniji pukovnici – budu}i brigadnigenerali. Svi novoformirani sastavi popuweni su dovoqnim brojem stare-{ina odgovaraju}e struke, pogotovo oficirima niìh ~inova, i najispravni-jim sredstvima ratne tehnike kojom Vojska raspolaè.

U narednih {est meseci dogradi}e se organizaciona struktura Vojske iotkloniti problemi koji optere}uju svakodnevni rad wenih sastava. Vi{aknaoruàwa i vojne opreme iz rasformiranih jedinica rasporedi}e se namawi broj mesta. Potom sledi modernizacija borbene obuke i opremawe sa-vremenim tehni~kim kapacitetima. Do 2010. godine planira se i potpunaprofesionalizacija Vojske Srbije.

OSTVARIVAWE

R E O R G A N I Z A C I J A V O J S K E S R B I J E

8/17/2019 044 Odbrana

13/84

Posledwa dimenzija zapo~ete reorganizacije jesu socijalnereforme, izmene politike pribavqawa stanova i odre|ivawaplata, te sistema internih beneficija, {to je u nadle`nosti Mi-nistarstva odbrane.

Ovaj kratak raport o promenama koje su obeleìle protekliperiod u Vojsci Srbije, ali i najave zadataka u budu}nosti, samoneodmerenim kriti~arima i kritizerima zvu~i nestvarno, na mo-mente jednostavno i lako, ili – suvi{e pretenciozno.

Nastoje}i da predo~imo domete reformskih poteza u siste-

mu odbrane, pukovnika dr Boìdara Forcu, na~elnika Upraveza planirawe i razvoj General{taba, pitali smo kako izgleda i~emu stremi Vojska Srbije danas.

ZAKONSKI OKVIR

Promene u organizaciji Vojske zapo~ele su posle 2000. go-dine. Poku{aji da se unapredi wena unutra{wa struktura traja-li su do rasformirawa dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.Posle toga je Republika Srbija imala pravni osnov da reorga-nizuje sopstvenu vojsku.

– Organizacijsko-mobilizacijske promene Vojske utemeqenesu na osnovu odluka predsednika Republike Srbije 7. jula i 12.decembra 2006, a projektovane su Ministarskim uputstvom za2006. i 2007. godinu. Ministar odbrane doneo je u tom periodu26 dokumenata kojima je definisao plan reorganizacije Vojske.Uprava za planirawe i razvoj General{taba izradila je Plan organizacionih promena u Vojsci Srbije . Wime su preciziranekomande i jedinice na koje se promene odnose, organizacijskipostupci i vremenski rokovi za wihovu realizaciju. Na~elnikGeneral{taba je pojedina~nim nare|ewima i dinami~kim plano-vima izdao konkretne zadatke operativnim komandama i sastavi-ma – obja{wava na{ sagovornik pukovnik Boìdar Forca.

Pojedine strategijsko-doktrinarne dokumente, u formi na-crta, predloìli su nadle`ni na nivou Ministarstva odbrane iGeneral{taba Vojske Srbije – Strategiju nacionalne bezbedno-sti i Strategiju odbrane .

– ^lan 99, ta~ka 9. Ustava Republike Srbije precizira daNarodna skup{tina usvaja Strategiju odbrane . Radna verzija Za-kona o odbrani predvi|a i ostale strate{ke dokumente – Strate-

giju nacionalne bezbednosti , Strategijski pregled odbrane i Dok-trinu Vojske . Uz to, wime se defini{u i nadle`nosti pojedinih dr-àvnih organa za wihovo usvajawe. Bilo bi zna~ajno da Skup{tinaRepublike Srbije prihvati Strategiju nacionalne bezbednosti iStrategiju odbrane , a potom i Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci ..

13

VIZIJE

Odeqewe

za finansije

J-8

ZDRU@ENAOPERATIVNA

KOMANDA

KOPNENA VOJSKA VAZDUHOPLOVSTVOI PVO

KOMANDA ZA OBUKU

Uprava zaqudskeresurse

J-1

Uprava zaizvi|a~ko-obave{tajne

posloveJ-2

Uprava zaoperativne

posloveJ-3

Uprava za

logistiku

J-4

Uprava zaplanirawe

i razvoj

J-5

Uprava za

telekomuni.iinformatiku

J-6

Uprava za

obuku idoktrinu

J-7

Odeqewe zacivilno-

vojnu sarad-wu

J-9

UPRAVAVOJNE

POLICIJE

S n i m i o D .

B A N D A

NAÊLNIKGENERAL[TABA

ZAMENIKNAÊLNIKAG[

8/17/2019 044 Odbrana

14/84

8/17/2019 044 Odbrana

15/84

Organizacijske promene koje su u Vojsci izvedene do 30. ju-na 2007. godine zahtevaju nadgradwu. One su, zapravo, zamajacostalim promenama koje slede. Do sada je realizovana svojevr-sna orijentacija – definisana je vizija Vojske Srbije do 2015.godine i pripremqeni su strate{ki dokumenti. Zatim je usledilastabilizacija – wihova prakti~na primena. U narednom periodureorganizacije Vojske zapo~e}e faza razvoja – kreirawe novogsistema obuke, doktrine i pravila upotrebe jedinica.

– Nadaqe je neophodno dograditi pojedina formacijska re-

{ewa u jedinicama i ustanovama Vojske kako bi se uskladila sawihovim realnim potrebama. Tako|e je neophodno zavr{iti for-mirawe ratnih jedinica Vojske Srbije, sa teì{tem na teritori-jalnim brigadama. Promene u Vojsci Srbije posle 2010. godinenije mogu}e precizno odrediti, jer su uslovqene stavovima dr-àvnih institucija o sistemu odbrane, rastom dru{tvenog brutoproizvoda, a zavise i od ukqu~ivawa na{e zemqe u evropske ibezbednosne integracije – isti~e pukovnik dr Boìdar Forca.

IZAZOV RAZVOJA

Op{ti ciqevi reorganizacije jesu izgradwa efikasnije iracionalnije Vojske, koja moè uspe{no odgovoriti projektova-nim misijama i zadacima, u raspoloìvim finansijskim okviri-ma Republike Srbije. Za dostizawe takvih ciqeva definisani su

realni principi, a promene konkretizovane po fazama. Od juna

2006. do juna 2007. godine optimizovana je vojna organizacijaprema zahtevima iz Strategije odbrane – izvedene su sve plani-rane organizacijsko-mobilizacijske promene u jedinicama Voj-ske, ukinuti neperspektivni garnizoni i kasarne, te sastavi ras-tere}eni od vi{ka naoruàwa i vojne opreme.

Brojno stawe Vojske definisano je na osnovu procewenihbezbednosnih izazova, rizika i pretwi sa kojima se moè suo~i-ti Srbija, wenih finansijskih mogu}nosti, povr{ine zemqe iodluke da se ukqu~i u kolektivne sisteme bezbednosti.

– Vaè}i svetski standardi, vojni~ka tradicija i planiranimodeli popune jedinica – potpuna profesionalizacija ili slu-èwe vojnog roka, dodatno su uticali na wenu brojnu veli~inu.

VI[AK RATNE TEHNIKE

Vojska Srbije odredila je perspektivne kapacitete rat-ne tehnike. Vi{ak naoruàwa i vojne opreme predvidela jeza prodaju. Na taj na~in omogu}eno je da jedinice rasteretepostoje}i skladi{ni prostor, a Vojska dobije dodatni novacza finansirawe reorganizacije. Neperspektivna sredstva~uvaju se na nekoliko namenskih odre|enih lokacija.

- Konverzija neperspektivnih kapaciteta, wihovo po-vla~ewe iz upotrebe, rashodovawe i skladi{tewe oteàva-ju reorganizaciju Vojske – navodi pukovnik Boìdar Forca.

8/17/2019 044 Odbrana

16/84

Va`no je znati da se svaka vojska usvetu prvenstveno projektuje za od-branu zemqe, a ne samo za pomo} ci-vilnim strukturama tokom elemen-tarnih nepogoda ili u~e{}e u mirov-nim misijama. Wena veli~ina i iz-gled ne zavise samo od sada{wihbezbednosnih izazova ve} i od rizi-ka ili pretwi koji se mogu o~ekivatiu budu}nosti – napomiwe na~elnikUprave za planirawe i razvoj pukov-nik Forca.

Umesto dosada{wih sedam for-mirane su tri komande Vojske Srbi-je na operativnom nivou, sa mawimbrojem jedinica – Komanda Kopnenevojske, Komanda Vazduhoplovstva iprotivvazduhoplovne odbrane i Ko-manda za obuku. Pove}an je opera-tivni deo Vojske, a smawen komandnii logisti~ki. Rezultat toga jeste pro-mena u strukturi tro{kova – vi{e }e

se novca izdvajati za operativne za-datke i investicije, a znatno maweza administrativne i personalnepotrebe.

General{tab Vojske organizo-van je po ugledu na vojske iz okruè-wa – ranija sektorska organizacijazamewena je funkcionalnom. Ukinu-ti su zamenici na~elnika General-{taba za vidove Vojske, a formira-na Zdru`na operativna komanda iodeqewa za civilno-vojnu saradwu.Odeqewe za vojnopolicijske poslo-ve preformirano je u Upravu vojnepolicije.

– Danas General{tab, uz Upra-vu vojne policije, ima devet organi-zacijskih jedinica. Nekada{wa Ko-manda logistike je rasformirana,jer je bila prevelika, kao i sastaviKopnene vojske, koji su brojali ve}ibroj jedinica – Operativne snage,Kopnene snage, Novosadski korpus.Dogra|ena je organizacija Vazduho-plovstva i protivvazduhoplovne od-brane. Da bi obuka vojni~kih sasta-va bila efikasnija formirana je iKomanda za obuku. Smawen je brojkomandi, jedinica i ustanova nepo-sredno pot~iwenih General{tabu

Vojske. U 2007. godini propisano jeblizu 70 formacija komandi i jedi-nica Vojske – kaè pukovnik Forca.

Nekada{wa Kopnena vojska, naprimer, bila je predimenzionirana– sa ~etiri operativna sastava i375 takti~kih komandi, jedinica iustanova, a opremqena tehnikom izsedamdesetih godina pro{log veka.Operativni nivo imao je sedam sa-stava i prevelik broj jedinica tak-ti~kog nivoa, sa zastarelim linij-sko-{tabnim modelom komandovawa.

Nije postojao ni jedinstven komand-no-informacioni sistem. Lova~kaavijacija Vojske bila je tre}e gene-racije, a lova~ko-bombarderskauspe{na samo do 490 kilometara.Artiqerijsko-raketne jedinice PVOimale su ograni~enu zonu dejstva, is-tro{ene materijalne resurse, a ra-darski sistemi bili su zasnovani nazastarelim tehnologijama.

Takvu Vojsku bilo je potrebnoreformisati kako bi uspe{no odgo-vorila misijama i zadacima koji sepred wu postavqaju – odbrana zemqe,u~e{}e u mirovnim misijama i pomo}civilnim strukturama u elementar-nim nepogodama. Otvoreno pitawe,podse}a pukovnik Boìdar Forca,bilo je moè li dràva platiti takvuVojsku. Vlada je odredila odgovaraju-}a izdvajawa iz buxeta za zadatkeodbrane. Moè li se dodeqenim

nov~anim sredstvima razviti Vojskasposobna da ispuni sve planiranezadatke?

– Zato su ciqevi reorganizaci-je formirawe potpuno profesional-ne, fleksibilne i realno logisti~kipodràne Vojske. Wene borbene ka-pacitete treba razvijati, a pove}atisposobnost snaga za reagovawe. Uzprimenu savremenog modela upra-vqawa i obuke, poboq{awe materi-jalnog poloàja pripadnika Vojske iuravnoteènu raspodelu vojnog buxe-ta, te stvarawe sastava za nove bez-bednosne izazove, koji koriste sa-

vremene odbrambene tehnologije, to}e biti mogu}e – veruje pukovnikForca.

Kada se analiziraju okolnostiu kojima se odvijala reorganizacijaVojske ne moè se zanemariti ~iwe-nica da se Ministarstvo odbrane, u~ijem je sastavu General{tab, u tomperiodu nalazilo ni na nebu ni na zemqi . Ono nije bilo u sastavu Vla-de Republike Srbije. Menaxment iMinistarstva i General{taba, me|u-tim, krenuo je promenama u susret.Preuzeo je rizik. Iako organizacio-ne promene u strukturi Vojske Srbije

nisu bile logi~an sled doga|aja, onesu se odvijale u skladu sa projekcija-ma. Tada{wi nivo razvoja Vojske uka-zivao je na potrebu korenitih prome-na organizacije. Jedinice su bilebez vojnika, katedre bez nastavnika,borbeni sastavi bez odgovaraju}eratne tehnike. Vojska je izgledala kaoorah bez srì.

– Do sada su promene u organi-zaciji i unutra{woj strukturi VojskeSrbije finansirane iskqu~ivo izvojnog buxeta. Smawewem broja jedi-

TEMA

15. jul 2007.

16

Broj garnizona, kasarni i objekata kojekoristi Vojska, posebno onih sa malim broj-nim stawem, smawen je za 47 odsto. Na taj na-~in rastere}ena je logistika, a pojeftinilo jeodràvawe postoje}e infrastrukture. Uskla-|ena je, tako|e, teritorijalna organizacijaVojske sa wenom namenom i zadacima.

Reforma i reorganizacija jesu pojmovirazli~itog sadràja. Teorijski je reforma {i-ri i sveobuhvatniji proces. Odnosi se na pro-mene u sistemu odbrane Republike Srbije, azasnovana je na korenitoj izmeni koncepcijebezbednosnog sektora. Reorganizacija Vojskeobuhvata promene u ve} postoje}oj strukturi –strate{ko-doktrinarne, normativno-pravne iorganizacijske.

Danas Vojska Srbije na operativnom ni-vou ima dva vida – Kopnenu vojsku i Vazduho-

plovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu. Natakti~kom nivou su jedinice ranga brigade. Na-~elniku General{taba direktno je pot~iwenaGarda, a na~elnicima wegovih organizacijskihcelina deo jedinica i centara ranga brigade ibataqona.

Kopnenu vojsku ~ine ~etiri brigade Kop-nene vojske, Specijalna i Me{ovita atriqe-rijska brigada, Re~na flotila, bataqoni AB-HO i veze, te dva bataqona vojne policije.

Promenama u strukturi Vojske Srbijeprethodila je zamisao kakva ona treba da budeu budu}nosti. Osmi{qena su na~ela na kojima}e po~ivati – profesionalizam, trokompo-nentnost sastava i namene, standard veli~inesnaga, modularnost organizacije, interopera-bilnost, prioriteti wene modernizacije i fi-nansijska odrìvost sistema.

Ciq reorganizacije jeste da se formiramawe brojna, moderno opremqena i efikasni-ja Vojska, sposobna da odgovori dodeqenim mi-sijama i zadacima definisanim Strategijomodbrane , ukqu~ena u evroatlantske bezbedno-sne integracije, profesionalizovana, a uz tomaterijalno i finansijski odrìva.

Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnaodbrana Vojske Srbije u svom sastavu imaju dveavijacijske baze, raketnu brigadu PVO, Cen-tar VOJIN, inìwerijski bataqon i bataqon

veze.

8/17/2019 044 Odbrana

17/84

nica i napu{tawem neperspektivnih garnizona i kasarni Vojskaje ostvarila i znatne nov~ane u{tede, a ta sredstva koristila jeda realizuje nove organizacione promene – obja{wava na~elnikUprave za planirawe i razvoj General{taba.

Tokom dosada{we reorganizacije Vojske Srbije kori{tenisu inostrana iskustva. Pojedina organizaciona, ali i strategij-sko-doktrinarna re{ewa, koja primewuju zemqe iz okruèwa iEvrope, nisu jednostrano primewivana, ve} su prilago|avanana{im specifi~nostima. Vizija razvoja na{e vojske projektova-

na je sli~no kao u zemqama ~lanicama evroatlantskih bezbedno-snih integracija.

– Prioriteti reorganizacije Vojske Srbije u periodu od2007. do 2010. godine bi}e daqa optimizacija organizacije ilogisti~ke podr{ke, prelazak na profesionalnu Vojsku, {iripristup bezbednosnim integracijama, smawewe broja te moder-nizacija i opremawe u skladu sa mogu}nostima zemqe – nabrajapukovnik Forca.

U drugom periodu reorganizacije Vojske, koji po~iwe odmahposle organizacijsko-mobilizacijskih promena, planirana je we-na modernizacija. Osnovni zahtev bio je da se Vojska najpre do-vede u projektovane organizacijske i strukturne okvire, a potomosavremeni.

Kako isti~e na{ sagovornik, najpre su planirani uvo|ewenovih sistema PVO, kupovina transportnih vozila, uniforme i

sredstava li~ne za{tite. Zatim sledi izgradwa odgovaraju}e in-frastrukture za potrebe jedinica Vojske. Nabavka savremenihvazduhoplova, oklopnih vozila i sredstava za elektronska dej-stva o~ekuje se u slede}oj fazi modernizacije sistema. Novasredstava veze, komandno-informacioni sistemi, te municija iminsko-eksplozivna sredstva tako|e su zahtevi koje Vojska posta-vqa pred nadle`ne organe.

– I kreirawe odgovaraju}ih socijalnih programa za pri-padnike Vojske Srbije odvija}e se u drugoj fazi reorganizacije.Do 2010. godine predvi|ena je profesionalizacija Vojske. Ona}e umnogome zavisiti od ukqu~ivawa Srbije u bezbednosne inte-gracije – nagla{ava pukovnik Boìdar Forca.

Usvajawe novog sistema vrednosti, koji se ne temeqi kao dosada samo na patriotizmu, ve} i na obrazovawu, obuci i usavr-{avawu, takmi~arskom duhu i profesionalizmu, jeste model kojitreba da prihvate pripadnici Vojske Srbije ako u woj èle danastave karijeru.

Vladimir POÛ^

PROJEKTOVAWE PROMENA

Uprava za planirawe i razvoj General{taba nadle-`na je za organizacijsko-mobilizacijske promene u VojsciSrbije, odnosno wenu unutra{wu strukturu. Dugoro~no pla-nirawe, izrada planova za prevenciju kriza i definisawesposobnosti koje treba da razvije Vojska, kako bi odgovo-rila predvi|enim misijama i zadacima, poslovi su Uprave.Tako|e se bavi opremawem sastava naoruàwem i vojnomopremom, ali i projektovawem nau~ne delatnosti za potre-be Vojske.

– Promene u organizaciji Vojske Srbije, u vremenu od2006. do 2007. godine, kreirali su i vodili timovi Mini-starstva odbrane i General{taba, koje su ~inili rukovodi-oci wihovih organizacijskih celina. Zamenik na~elnika Ge-neral{taba rukovodilac je Tima za reformu Vojske – ka-è pukovnik Forca.

S n i m i o I .

S A L I N G E R

8/17/2019 044 Odbrana

18/84

15. jul 2007.

18

POUZDAN OSLONSada, kada je u okviru

procesa reformi VS,

formirana nova 250.

raketna brigada PVO,

kao struktura u kojoj su

koncentrisani potencijali

PVO celokupne VS,

i od novonastale jedinicese o~ekuje da nastavi

da bude podjednako pouzdan

oslonac odbrane neba,

kao {to je to u prethodnom

periodu bila jedinica

koja je nosila isto ime.

Preformirana 250. raketna brigada PVO je zdruèna takti~-ka jedinica PVO. U ~iju organizacionu strukturu ulaze raket-ni divizioni raketnog sistema „Neva” i samohodni raketnidivizioni raketnog sistema „Kub”. Jedinice koje ~ine novubrigadu nisu raznorodne, ve} su to sastavi koji su ve} odra-

nije bili ukqu~eni u zajedni~ki sistem PVO. Novost je {to se sadasvima wima komanduje iz iste komande, jer su oni i organizacijskistopqeni u jednu jedinicu.

Ve} godinama, na analizi borbene gotovosti jedinica ViP-VO, 250. raketna brigada PVO dobijala je pohvalu za najboqe re-zultate od strane komandi tog vida. Danas, kada su u okviru proce-sa reformi VS u 250. raketnoj brigadi PVO koncentrisani po-tencijali PVO celokupne VS, od we se o~ekuje da nastavi da budepodjednako pouzdan oslonac vida ViPVO, kao {to je to do sada bi-la jedinica koja je nosila isto ime.

NATPROSE^NI U STROJU

Ciq koji je postavqen uspostavqawem nove organizacije bri-gade bila je integracija razli~itih sistema naoruàwa kojima na-{a vojska raspolaè, radi racionalnijeg tro{ewa raspoloìvihresursa. Kako isti~e komandant 250. raketne brigade PVO, pukov-nik Miodrag Gordi}, pripadnici te jedinice dobili su organizaci-oni okvir unutar kojeg je mogu}e podizawe stepena osposobqenostii pripravnosti za izvr{ewe misija i zadataka koji se pred wihpostavqaju.

Ima mnogo specifi~nosti koje obeleàvaju postojawe i radjedine brigade PVO u VS. Brigada pokriva teritoriju cele Srbije,

O D B R A N A

2 5 0 . R A K E T N A B R I G A D A P V O

8/17/2019 044 Odbrana

19/8419

kome teìmo. Nije nam dovoqno da napredujemo prose~nim tem-pom, i zato bi voleli da u stroju jedinice, uz sada{we pripadnike,vidimo i natprose~ne mlade qude. – kaè pukovnik Gordi}.

Jedinica se moè posmatrati kao tim sastavqen od vrsnihpojedinaca, u kom svako ima svoje mesto. Taj tim mora da bude ospo-sobqen da, na teritoriji ~itave dràve, u svakom trenutku, izvr{izadatak, odnosno da za{titi vojne i civilne resurse. U takvom ti-mu nema nikoga ko je nevaàn, jer i svaki redovni vojnik i vojnikpo ugovoru izvr{avaju veoma odgovorne zadatke. Unutar tima serazvija zdrav takmi~arski duh, koji svima daje podstreka da iskaùsvoju ume{nost.

Brigada pruà stare{inama artiqerijsko raketnih jedinica{ansu da u~e i napreduju. Kako isti~u raketa{i, postoji spremnostda se u sastav wihove brigade ukqu~e i oni koji su slu`bovali u je-dinicama naoruànim lakim artiqerijskim i raketnim sistemi-ma. Te stare{ine, ~ija sredstva su postala neperspektivna za sa-vremenu PVO, mogu dati itekako vredan doprinos odbrani zemqeako se angaùju u radu novoformirane brigade.

MLADI ALI ISKUSNI

Jedinica je specifi~na i po tome {to je odre|eni broj pri-padnika 1999. godine, pri izvr{avawu borbenih zadataka, izgu-bio svoje ìvote.

– Dokle god postoje raketne jedinice, sa ponosom }emo se se-}ati pripadnika koji su stradali tokom ratnih dejstava. Biti pri-padnik 250. raketne brigade je ponos, ali i velika obaveza. Nada-mo se da na{i pripadnici ne}e ponovo morati da ̀ rtvuju svoje ̀ i-

pruàju}i odbranu od ugroàvawa iz vazduha u {irim rejonimaBeograda, Novog Sada, Ni{a i Kragujevca.

– Aktivnosti u brigadi odvijaju se 24 sata neprekidno, jer onau~estvuje u deùrnom sistemu PVO. Zbog toga su postavqeni zahte-vi visoki, te smatram da te zahteve ne mogu ispuniti prose~ni, ve}qudi koji imaju ̀ equ za stalnim usavr{avawem, a u brigadi posto-je programi koji to omogu}avaju. Uz wih se moè posti}i napredak

C U ODBRANI NEBAPROFESIONALIZACIJA

– U svakoj prilici odaje-mo priznawe vojnicima kojikod nas dolaze na odsluèwevojnog roka, jer nam oni pru-àju dragocenu pomo} da uspe-{no realizujemo svoje zadat-ke. Smatramo ipak da }e na{abrigada biti jedna od prvih je-dinica koje }e se u potpunostiprofesionalizovati. Rad nasloènim tehni~kim sredstvi-ma, zahtevna obuka i, pre sve-

ga, potreba da se nivo borbe-ne gotovosti odrì visokim bez ikakvih prekida, nalaè dase, {to pre, teì{te obuke premesti na obu~avawe vojnikapo ugovoru, stare{ina i jedinica. – isti~e pukovnik Gordi}.

S n i m i o

I .

S A L I N G E R

8/17/2019 044 Odbrana

20/84

JEDINICE

20

vote, ali su oni ve} samim izborom svoje profesije pokazalispremnost da sebe, ako se to ne moè izbe}i, izloè i najve}imopasnostima – nagla{avaju raketa{i.

Namera koja se moè sagledati uvidom u formaciju nove bri-

gade, jeste da se vojnici ro~nog sastava postepeno zamewuju vojni-cima po ugovoru. Kako isti~e dosada{wi komandant 250. raketnebrigade, pukovnik Stanko Vasiqevi}, raketa{ima bi bilo najdra-è da se to u~ini {to pre. Uslov za ve}e prijavqivawe vojnika pougovoru za rad u jedinici sigurno je ve}a materijalna naknada kojabi im se ponudila za wihov rad. Kao preduslov da se postane do-bar vojnik po ugovoru u raketnim jedinicama pretpostavqa se sred-wa stru~na sprema elektro i ma{inske struke. Kroz odre|enu doo-buku oni se pripremaju za rad u jedinici, a ako je ulazni kvalitetwihovog znawa dobar, uz selekciju, tu doobuku je lako izvr{iti.

Raketa{i su uglavnom mladi. Prosek starosti pripadnikabrigade je oko trideset godina. Splet okolnosti doveo je do toga dakomandni kadar brigade, koji je tako|e dosta mlad, ima dosta isku-stva u radu, u koje je ukqu~eno i ratno. Kako kaè pukovnik Vasiqe-vi}, te{ko da neka jedinica ~ak i u svetskim okvirima ima qudstvosa tolikim iskustvom. Teorijska znawa ste~ena u {koli skoriji do-

ga|aji su, silom prilika, nadogradili u praksi, tako da je to sadastru~an kadar kakvog bi svaka vojska poèlela.

MODIFIKACIJE

Pomo}nik komandanta za operacije, potpukovnik VitomirStani}, govore}i o kapacitetima jedinice za izvo|ewe borbenihdejstava, obja{wava da starost tehnike raketnih jedinica nije pre-preka efikasnoj upotrebi, ali kada se vr{i procena, toj ~iwenicitreba pridodati kvalitet qudi, koji je nemerqiv, i to je ono {to bivolele da imaju i one vojske koje raspolaù savremenijom tehni-kom. Posete vode}ih qudi na{e PVO razvijenim evropskim zemqa-ma pokazuju da se ni tamo sredstva starijeg godi{ta ne odbacuju.Raketni sistemi kojima brigada raspolaè, uz odre|enu modifika-ciju, mogu jo{ uvek da se koriste na zadovoqavaju}i na~in.

Modifikacija raketnih sistema je izvr{ena doma}om pame-

}u, ali jedan broj komponenti morao je da bude uvezen iz inostran-stva. Da bi se PVO sistemi druge generacije, kakvi su „Kub” i „Ne-va”, i daqe koristili uz punu primenu wihovih mogu}nosti, oni mo-raju biti modifikovani, ugradwom poboq{anih elemenata, kao{to su termovizijske kamere, laserski daqinomeri i ostali ure-|aji koji omogu|avaju boqi rad sistema, naro~ito no}u i u oteà-nim vremenskim uslovima.

– Oblast podr{ke obuhvata oko 60 odsto sadràja rada pri-padnika brigade, a realizacija tih sadràja je u najve}oj meri ufunkciji komandovawa. – nadovezuje se pomo}nik komandanta zapodr{ku, potpukovnik \or|e Zatezalo.

Prema Strategijskom pregledu odbrane , teì{te aktivnostiPVO u predstoje}em periodu bi}e upravo na modernizaciji, a tak-ti~ko tehni~ki zahtevi za to bi}e postavqeni na nivou G[ VS. Po-stoje}i sistemi bi se, prema mi{qewu raketa{a, morali integri-sati u jedinstveni sistem PVO koji bi obuhvatio sada{we sistemei novi sistem koji bi sve wihove kapacitete objedinio.

LOGISTIKA

U me|uvremenu, pre postizawa takve organizacije PVO, mo-difikacije koje se sprovode na postoje}im sistemima, ne bi mogleda se upore|uju sa modifikacijama koje su na sli~nim sistemimaizvedene u drugim zemqama. Originalne su, jer su ra|ene na osno-vu iskustava iz 1999. godine, u ciqu poboq{awa karakteristikaoba raketna sistema, radi pove}awa wihove vatrene mogu}nosti iìlavosti. Ciq modifikacija bio je da se boqe za{titi posada,maksimalno iskoriste borbene mogu}nosti i da se poprave usloviza rad i komandovawe.

SVESTRANI OFICIRI

[ta zna~i biti raketa{, koliku odgovornost nosi tajpoziv, moè se jasno videti po tome {to je 250. raketna bri-gada PVO jedina jedinica u VS u kojoj komandant ima svojemesto u borbenom radu, kao prvi ~ovek u realizaciji borbe-nih dejstava na raketnom sistemu. Oficiri raketa{i odr-àvaju tehniku, izvode borbenu obuku, rade u borbenom ra-du, ali wihove du`nosti su i planirawe i komandovawe. Onivoze, montiraju ure|aje i razvla~e kablove, ukqu~uju osci-loskop i proveravaju sve va`ne parametre da bi raketni si-stem dobro radio, sedaju u kabinu i zapo~iwu borbeni rad.Kada se zavr{i uve`bavawe, vra}aju se u kancelariju, gdekao {tabni oficiri izra|uju potrebne izve{taje i analize.

15. jul 2007.

8/17/2019 044 Odbrana

21/84

8/17/2019 044 Odbrana

22/84

kao rasadnika za formirawe no-vih PVO sastava, a sada se celo-kupan PVO objediwava u okviru250. raketne brigade. Izvr{ena

je svojevrsna „hladna fuzija” kojaje, svi se nadamo, sprovedenahladne glave – kaè na~elnik od-seka za civilno vojnu saradwu,potpukovnik Ivan Uki}.

Jedinice iz sastava brigadeoduvek su bile predmet intereso-vawa javnosti. Strani vojni iza-slanici su veoma zainteresovaniza weno funkcionisawe, {to seo~ituje i wihovim ~estim poseta-ma. Raketna brigada po svemu {toje postigla i ~emu teì, ima pri-liku da postane prepoznatqivbrend Vojske Srbije.

„Stara èqa” raketa{a jenova tehnika, a weno ispuwewezavisi od dràvnih para. Do ta-da, potrudi}e se da dovr{e modi-fikacije na sredstvima kojimaraspolaù, jer taj proces ne ko-{ta mnogo, a znatno popravqaborbene mogu}nosti sistema. Bo-jevo ga|awe na poligonu u inostran-stvu jedna je od najva`nijih potre-ba raketa{a, pre svega onih naj-mla|ih koji nisu na taj na~inoprobali svoje znawe i ve{tinu.Adekvatan vojni poligon, kakvogina~e u Srbiji nema, postoji u Bu-garskoj, i mogu}e je da se jednog

dana, u okviru bilateralne vojnesaradwe, tamo izvedu bojeva ga-|awa PVO.

[ta mla|e stare{ine u bri-gadi misle o organizacionimpromenama koje su skorije izvr-{ene u jedinici?

Kapetan Viktor Pavlovi},referent u komandi brigade u od-seku za operativne poslove i obu-ku, kaè da se u radu na novim du`nostima mlade stare{ine trudei u hodu prilago|avaju zadacima. Rade}i po novim standardima,daju svoj maksimum, i nadaju se da }e u tome uspeti. Novi na~in or-ganizacije brigade, sa ve}im brojem profesionalnih pripadnikaolak{ao im je rad.

– Vojnik po ugovoru, kada se jednom obu~i, nastavqa da uve-`bava svoje ve{tine tokom celog perioda trajawa ugovora. Vreme-nom, on sve boqe radi na sredstvima. Na raketnom sistemu „Kub”je ne{to smawen dosada{wi broj formacijskih mesta, ali to neuti~e bitno na borbeni rad. Ostalo je dovoqno mesta za stare{i-ne, koje moraju {to boqe poznavati tehniku u jedinici, i u {to ve-}oj meri poznavati ra~unare, da bi odgovorili zadacima koji sle-de. – tvrdi kapetan Pavlovi}.

Kapetan prve klase Dragan Jankovi}, komandir jedne od ra-ketnih baterija na „Kub”-u, kaè da se nije mnogo toga promenilo usvakodnevnoj obuci i osnovnim principima rada. Me|utim, wegovomi{qewe je da su sada osnovne jedinice osposobqenije, jer je uwima okupqen profesionalni sastav koji je ve} dobro obu~en i

ima dovoqno iskustva u svako-dnevnom radu i radu na tehnici,kao i u izvo|ewu obuke.

– Dejstva tokom 1999. godi-ne nisu mi bila te{ka, jer sam zato bio spreman, zahvaquju}i do-brom sistemu obuke u brigadi, po-

{tovawu propisanih uputstava, ivoqi starijih kolega da mi prene-su svoje iskustvo sa ga|awa na ko-jima su pre toga bili. Mislim dai sada u jedinici imamo takve qu-de koji }e prenositi svoja znawana mla|e kolege. – iznosi svojeiskustvo kapetan Jankovi}.

Kapetan prve klase Aleksan-dar Blagojevi} ranije je obavqao

du`nost komandira baterije za vo|ewe raketa na sistemu „Neva”,a sada je na du`nosti komandira komandne baterije. I on isti~eda bi bojevo ga|awe umnogome pomoglo mla|em kadru da stekne pra-vo borbeno iskustvo.

– [to se ti~e organizacijskih promena, siguran sam da su po-

zitivne, i kao {to su moje kolege rekle, dobra je tendencija da segrupi{u qudi, profesionalizuje sastav jedinica i da akcenat obu-ci. To su pravi vojni~ki zadaci i kada se tako radi rezultati ne}eizostati. – kaè kapetan Blagojevi}.

Kapetan prve klase Sla|an Tubi}, dosada{wi komandant pr-vog diviziona u brigadi, smatra da su od trenutka preformirawadiviziona unutar brigade, iz wihovog sastava izdvojeni neki ele-menti koji su optere}ivali wihov rad, tako da i qudstvo u osnov-nim vatrenim jedinicama sada moè aktivnije da se bavi svojomstrukom. Sve {to je preduzeto omogu}ilo je raketa{ima da se u naj-ve}oj meri okrenu vlastitom osposobqavawu.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

15. jul 2007.

22

JEDINICE

BEZ PREPISIVAWA PRAVILA

Dono{ewe normativnih dokumenata, va`nih za upotre-bu i funkcionisawe jedinice, posao je koji se permanentnoobavqa. [ta o tom procesu misle qudi koji svoje zadatketreba da izvr{avaju u skladu s tim pravilima?

– Mi ne moèmo nekriti~ki da prepisujemo bilo ~ija

pravila. Moramo da izu~avamo i na{a i strana, i da ih pri-lagodimo u odnosu na tehni~ko tehnolo{ko stawe na{ih si-stema. Na tome rade svi koji su za to nadle`ni. Mi u briga-di imamo stav da ni{ta ni od koga ne}emo preuzimati bezopse`ne analize. Primeni}emo ukr{teno na{e i stranoznawe i iskustva, i dobi}emo normativne dokumente po koji-ma brigada treba da ìvi tokom duèg perioda koji je prednama. – smatra pukovnik Gordi}.

8/17/2019 044 Odbrana

23/8423

M

MINISTRI [UTANOVAC I JOÎ] U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

SARADWA U INTERESUBEZBEDNOSTI

inistri odbrane i unutra{wih poslo-va Dragan [utanovac i Dragan Jo~i}obi{li su, u pratwi na~elnika Gene-

ral{taba VS general-potpukovnika Zdrav-ka Pono{a, direktora policije MiloradaVeqovi}a, komandanta Kopnene vojske gene-ral-potpukovnika Mladena ]irkovi}a, ko-mandanta @andarmerije generala BorivojaTe{i}a i drugih saradnika, gradili{te voj-no-policijskog kompleksa „Cepotina”, bazu

@andarmerije „Dervi{“ i bazu Tre}e bri-gade VS „Pe~eno brdo”.

– Na{e zajedni~ko prisustvo u Kop-nenoj zoni – istakao je ministar odbraneDragan [utanovac – va`no je kako bi qu-di ovde videli da nema nikakve razlikeizme|u Ministarstva odbrane i MUP-a uodnosu prema bezbednosti. Budite sigur-ni da }emo i u budu}nosti zajedno raditi,

jer je to jedini i pravi interes gra|anaSrbije.

Dobru saradwu jedinica Vojske Srbijei policije potencirao je i ministar unutra-{wih poslova Dragan Jo~i} i tom prilikomrekao:

– Tako }e biti i daqe, kako bismo ~u-vali bezbednost na{e zemqe, teritorijal-ni integritet i miran san gra|ana Srbije.

Na kompleksu „Cepotina” i bazi „Pe-

~eno brdo” komandant êtvrte brigade KoVpukovnik Milosav Simovi} informisao jegoste o stawu na terenu, zajedni~kim akcija-ma sa drugim bezbednosnim strukturama idobroj saradwi sa multinacionalnim sna-gama „Istok” iz sastava Kfora.

Pukovnik Simovi} je izneo razlogezbog kojih je potrebno izgraditi vojno-poli-cijski kompleks na Cepotini, a to su pove-}awe bezbednosti svih gra|ana bez obzirana nacionalnu, versku i politi~ku pripad-nost, protivteroristi~ka za{tita korido-ra 10 i spre~avawe iseqavawa srpskogstanovni{tva sa juga Srbije.

– Baza „Cepotina” je od vitalnog zna-

~aja – istakao je ministar odbrane Dragan[utanovac – i siguran sam da }emo u okvi-ru Ministarstva odbrane izna}i sredstvada ove godine nastavimo rad, a u slede}ojzavr{imo kapacitete koji su neophodni.

Pripadnici Vojske i @andarmerijespremni su da spre~e svaki akt nasiqa uko-liko se to dogodi, {to su na bazi „Dervi{“potvrdili komandant @andarmerije gene-ral Borivoje Te{i} i komandant odreda@andarmerije u Ni{u potpukovnik Brati-slav Diki}.

Z. MILADINOVI]

GENERAL PONO[ UGARNIZONU KRU[EVAC

Na~elnik General{taba Vojske Srbi-je general-potpukovnik Zdravko Pono{ po-setio je, 5. jula, jedinice u garnizonu Kru-{evac.

General Pono{ je obi{ao 6. centarza obuku, 246. bataqon ABHO i centre zaobuku logistike i za usavr{avawe kadro-

va ABHO. Tokom posete, komandanti u gar-nizonu Kru{evac predstavili su na~elni-ku General{taba VS uslove za obuku, sme-{taj vojnika i trenutno stawe i perspekti-ve roda ABHO.

U VRAWU OTVORENAKANCELARIJAZA CIVILNO-VOJNUSARADWU

Prva Kancelarija za civilno-vojnusaradwu Vojske Srbije otvorena je 12. ju-la u Vrawu. Sve~anosti otvarawa prisu-stvovali su dràvni sekretar Zoran Jef-ti}, zamenik na~elnika General{taba VSgeneral-potpukovnik Miloje Mileti}, ko-mandant Kopnene vojske general-potpukov-

nik Mladen ]irkovi}, izaslanik odbraneKraqevine Norve{ke potpukovnik TerjeHaverstad i drugi gosti.

U svom obra}awu dràvni sekretarZoran Jefti} je naglasio da Kancelarijatreba da pomogne jedinicama Vojske Srbi-je u poboq{awu komunikacije sa civilnimstrukturama na jugu Srbije.

U narednim danima osobqe Kancela-rije upozna}e predstavnike op{tina Vra-we, Bujanovac i Pre{evo i dru{tvenih or-ganizacija sa aktivnostima koje su plani-rane u narednom periodu. Z. M.

RAZLIKE U PLATAMAOdgovaraju}i na pitawe novinara o

razlikama plata u MO i MUP-u ministarodbrane Dragan [utanovac je rekao:

– ̂ iwenica je da postoji razlika iz-me|u plata pripadnika MUP-a i VojskeSrbije, ali mi nijednog trenutka nemamonameru da se zbog toga ̀ alimo. Naprotiv,mislimo da plate ni u MUP-u ni u MO ni-su adekvatne za poslove koje obavqaju. Dokraja godine obavi}emo deo reformi uMO, koje }e se pre svega odnositi naFond za penzionere, koji je trenutno u bu-xetu Ministarstva. Nakon toga otvori}ese mogu}nosti da lak{e i sistemati~nijeprilazimo problemima koji se odnose nali~na primawa pripadnika vojske.

S n i m i o D .

B A N D A

Snimio V. PE[

8/17/2019 044 Odbrana

24/84

15. jul 2007.24

Kandidati su, prema re~ima inspektora u Odseku za leta~ku obuku VApotpukovnika Roberta Kalocija, ispunili sve op{te i posebneuslove, poloìli prijemne ispite, pro{li lekarske preglede i sada

je pred wima teàk zadatak da uspe{no savladaju sadràje poputishrane u prirodi, padobranske obuke i selektivnog letewa na

avionima utva-75 . Letewe }e se izvoditi na aerodromu Batajnica, a prva dva sadràja obuke vode instruktori 63. padobranskog bataqona izNi{a, dok logisti~ku podr{ku pruàju pripadnici 161. bataqona zaobezbe|ewe avijacije.

Poligon za izvo|ewe obuke u ishrani u prirodi nalazi se na obroncima Suve planine u rejonu prevoja Plo~e i karakteri{e ga brdsko-planin-sko zemqi{te sa gustom {umom i bogatom florom i faunom. Kandidati zapilote su na poligon pristigli iz Apatina, Novog Sada, Leskovca, Ni{aKrupwa, Kragujevca i drugih gradova, a zanimqivo je da se me|u wima nalazii pet devojaka. êtiri instruktora iz 63. padobranskog bataqona su od prvog dana nametnuli ̀ estok ritam rada koji se zasnivao na jednostavnoporuci: „Ono {to prona|ete u prirodi, to }ete jesti”.

Padobranac diverzant vodnik prve klase Sa{a Stankovi} zadovo

qan je predznawima koje su kandidati poneli od ku}e, mada je o~iglednoda su mnogi sadràji ishrane u prirodi za wih bili potpuna novina. Prvo je trebalo sagraditi odgovaraju}u „{umsku infrastrukturu” u viduloì{ta, pekare, jame za korwa~e ili mesta za odvajawe artikala, a potom se krenulo u pronalaèwe zmija, korwa~a, gu{tera, rakova, puhovaskakavaca, àba i prikupqawe kopriva, gqiva, medve|ih {apa, kamil-ice, {umskih jagoda, malina, borovih iglica, divqih {qiva, deteline..Sedam dana priroda je bila jedini izvor hrane i pi}a za mladi}e i devojke koji èle da postanu piloti.

– Ako uzmemo u obzir da se kandidati iz civilstva prvi put sre}u savojnom obukom – govori vodnik prve klase Sa{a Stankovi} – i da su prviput oku{ali ~ari duèg boravka u prirodi i ishrane u woj, moè se re}i dasu, uz mnogo truda i napora, uspeli da savladaju osnovne sadràje obuke.

POLIGON

Z A T E Z A W E

Treba nase}i i drva – Awa Krneta

Sedam dana priroda je bila

jedini izvor hrane i pi}a za

mladi}e i devojke koji èle

da postanu piloti u 132.

klasi Vojne akademije – Smer

avijacija. Instruktori iz 63.

padobranskog bataqona su od

prvog dana nametnuli èstok

ritam rada koji se zasnivao

na jednostavnoj poruci: „Ono{to prona|ete u prirodi, to

}ete jesti”. P R O V E R A K A N D I D A T A

8/17/2019 044 Odbrana

25/8425

I zaista, mnogi iz generacije devetnaestogodi{waka koji sede zakompjuterima i u kafi}ima mogu samo da zavide mladi}ima i devojkamana znawima i sposobnostima koje su stekli na Suvoj planini. Sve napore

dobro su podneli, {to potvr|uje i doktor poru~nik Ivan Kosti}:– Prvi susret sa uniformom, prilago|avawe na vojni~ku sredinu i

ishranu u prirodi nisu kod kandidata proizveli nijedan ozbiqnijizdravstveni problem, osim standardnih muka sa ùqevima i blagimalergijskim reakcijama. ^vr{}i su oni nego {to je to izgledalo na prvipogled.

Za Awu Krnetu iz Novog Sada instruktori tvrde da joj ni{ta nijete{ko i da je pravi biser me|u kandidatima, a ona o svojoj èqi dapostane pilot skromno pri~a:

– Moj otac je pilot i celog ̀ ivota ̀ ivim sa tim, tako da sam od mal-ih nogu zavolela vazduhoplovstvo. Na obuci u ishrani u prirodi sve jebilo tako zanimqivo, da je pro{lo neverovatno brzo.

Wenoj koleginici Ani Tadi} iz Uba san o pilotirawu avionom }e semo`da i ostvariti, ali na tom putu morala je da prebrodi i te{ko}e pop-ut ishrane rakovima, zmijama i ̀ abama.

– Rekla sam sebi – kaè Ana – proba}u i ta~ka.Za Nevenu Mari~i} iz Kraqeva najteè je bilo ustajati u cik zore,a u vezi ishrane samo kaè: „Sve vi{e zateèm opasa~e”.

Ni mladi}ima nije bilo lako, mada Milo{ Milutinovi} izPara}ina tvrdi da je sve pro{lo boqe nego {to je o~ekivao. „Dosta smope{a~ili i mnogo toga nau~ili”– kaè Milo{. Me|u onima koji supostigli najboqe rezultate nalazi se Dragan Lazi} iz Krupwa. On jeodu{evqen prilikom da boravi u prirodi i prvi put u ìvotu samostalnopronalazi artikle ishrane u {umskom ambijentu. Kandidati za pilote sujednoglasni u tome da jedva o~ekuju padobranske skokove i letewe.

Kona~nu odluku o izboru kandidata done}e, 30. avgusta, komisija oddesetak ~lanova.

Zoran MILADINOVI]

O P A S A ^ A

Pored loì{ta – Marija Milosavqevi} i Dragan Lazi}

Sa primercima {umske faune – Marija Milosavqevi}i Nenad Kosti}

Jama s korwa~ama – Ana Tadi} i Marko Raji}

Z A V O J N U A K A D E M I J U

8/17/2019 044 Odbrana

26/84

15. jul 2007.26

DOGA\AJI

DU[AN SPASOJEVI]U POSETI RIMUPomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Du{an

Spasojevi} boravio je 5. jula u poseti Italiji, gde je razgovaraosa visokim dràvnim predstavnicima Italije o situaciji u regio-nu, bilateralnoj vojnoj saradwi i perspektivama ubrzawa evroa-tlantskih integracija Srbije.

Spasojevi} se sastao sa diplomatskim savetnikom italijan-skog premijera Romana Prodija, Stefanom Saninom i sa politi~-kim direktorom Ministarstva spoqnih poslova Italije \ulijomTercijem. Sagovornici su razmenili mi{qewa o aktuelnoj poli-ti~ko-bezbednosnoj situaciji u regionu.

Tokom sastanka sa predsednikom Parlamentarnog odbora zabezbednost i implementaciju [engenskog sporazuma Sandrom Go-cijem obe}ana je pomo} i podr{ka u ubrzawu procesa stavqawaSrbije na „Belu {engensku listu”.

Prilikom razgovora sa zamenikom na~elnika General{tabaOruànih snaga Italije, viceadmiralom \inom Bizarijem, Spa-sojevi} je izrazio zahvalnost na pomo}i koju italijanski vojnici,

angaòvani u okviru Kfora, pruàju srpskom stanovni{tvu na Ko-sovu i Metohiji. On je ponovio stav Srbije da se jedino pregovo-rima, uz po{tovawe Poveqe UN i me|unarodnog prava, moè pro-na}i kompromisno re{ewe za budu}i status Kosova i Metohije,prihvatqivo za obe strane. Tokom sastanka sa delegacijom Gene-ral{taba Oruànih snaga Italije, potpisan je Plan bilateralnevojne saradwe za 2008. godinu.

NORVE[KA DONACIJAINSTITUTU ZA STRATEGIJSKAISTRA@IVAWAProtokol o donaciji izme|u Ministarstva odbrane Republike

Srbije i Kraqevine Norve{ke, vrednosti 600.000 evra, koja je na-mewena za opremawe Instituta za strategijska istraìvawa, pot-pisan je krajem juna u Centralnom klubu Vojske Srbije u Beogradu.

Potpise na protokol o ovoj vrednoj donaciji stavili su po-mo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Du{an Spasojevi}

i na~elnik Uprave za dugoro~no planirawe Ministarstva odbra-ne Kraqevine Norve{ke admiral Jorgen Bergrav. Sve~anosti pot-pisivawa protokola prisustvovao je i na~elnik General{tabanorve{ke vojske general Svere Disen.

Donacija Kraqevine Norve{ke, prema projektu Instituta„Xeferson”, namewena je izgradwi kapaciteta strategijskog is-traìvawa za Ministarstvo odbrane, odnosno za opremawe In-stituta za strategijska istraìvawa informati~kom opremom iza razmenu i edukaciju kadra. Protokol o donaciji potpisan je naosnovu Memoranduma o razumevawu i saradwi u oblasti odbraneizme|u vlada Srbije i Norve{ke.

Posle sve~anog potpisivawa protokola, admiral Jorgen Ber-grav odrào je predavawe o planirawu odbrane u Norve{koj.

P O Q S K A B O L N I C A V O J N

Vojnomedicinskoj akademiji krajem juna predata je vredna donacijaKraqevine Norve{ke – dve poqske bolnice. Sve~anoj primopredaji, u kasarni na Bawici, prisustvovali su ministar odbrane Dragan[utanovac i na~elnici general{tabova Vojske Srbije i Kraqevine

Norve{ke general-potpukovnik Zdravko Pono{ i general Sveren Diesensa saradnicima.

Poqske bolnice je primio na~elnik Vojnomedicinske akademije general-major prof. dr Miodrag Jevti}, koji je izjavio da }e vojnozdravstvena slu`ba na{e zemqe iskoristiti tu donaciju na najboqi na~in, zarad promocije Srbije i wenog ukqu~ivawa u evroatlantske integracije.

Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{podsetio je da donacija Kraqevine Norve{ke predstavqa jo{ jedan pokazateq uspe{ne bilateralne i multilateralne vojne saradwe Norve{ke iSrbije.

– Na multilateralnom planu, imali smo punu podr{ku Norve{kegotovo lobirawe za ulazak Srbije u Partnerstvo za mir, a imamo i wenu konstantnu podr{ku u svim forumima Natoa u Briselu. Norve{ka jebila jedan od inicijatora i nosilaca ustanovqavawa grupe za reformuSrbija–Nato, a pokrenula je i formirawe Povereni~kog fonda za prekvalifikaciju vi{ka kadra u sistemu odbrane Srbije – istakao je general Pono{.

ZAJEDNI^KI RADPredaju}i dve najmodernije poqske bolnice Vojnomedicinskoj

akademiji, na~elnik General{taba Kraqevine Norve{ke general Sve-ren Diesen istakao je da u saradwi dve zemqe na poqu medicine, do-bijaju i Srbija i Norve{ka.

– Jako sam ponosan na to {to smo tokom pro{logodi{we zim-ske ve`be imali i tim stru~waka iz Srbije, koji su radili u na{imbolnicama. Ovo je vreme za saradwu u pravim operacijama. Zatobih jako ̀ eleo da na{i timovi u~estvuju u mirovnim operacijama, naprimer u Avganistanu, koji je trenutno aktuelan. Posle onoga {tosam video na na{oj zimskoj ve`bi, mogu da kaèm da imam potpunopoverewe u ve{tinu i iskustvo srpskih medicinara i da uop{te nebih imao problem da ìvot vojnika poverim wima u ruke, budu}i dasu pokazali veoma veliko znawe u oblasti vojne medicine.

NAGRADAZA VRHUNSKUSTRU^NOST

Vojnozdravstvena slu`baSrbije je takvog potencijalada moè relativno brzoda se ukqu~i u sveevroatlantske procese,a dobijawe poqske bolniceje nova mogu}nostza iskazivawe stru~nostilekara i tehni~ara

Vojnomedicinskeakademije

8/17/2019 044 Odbrana

27/84

DELEGACIJA BUGARSKE ARMIJE UVOJNOGEOGRAFSKOM INSTITUTUTro~lana delegacija Vojnogeografske slu`be General{taba

Bugarske armije posetila je po~etkom jula Vojnogeografski insti-tut u Beogradu. Bugarsku delegaciju predvodio je pukovnik GeorgiTon~ev Gladkov, na~elnik Vojnogeografske slu`be u bugarskoj voj-

sci, a sa wim su u posetu kolegama iz Srbije do{li wegov zamenikpukovnik Rumen Rangelov Dimitrov i na~elnik Centralne vojno-kartografske baze bugarske vojske, pukovnik Ivan Stefanov Ruse-nov.

êlni oficiri Vojnogeografske slu`be u Bugarskoj ispoqilisu veliko interesovawe za organizaciju i funkcionisawe geodet-ske slu`be u VS. Istakli su da postoji mnogo mogu}nosti za sarad-wu srodnih institucija dveju susednih dràva.

Na sastanku sa vode}im oficirima geodetske slu`be u VS,pukovnik Gladkov predstavio je na~in pruàwa geoinformati~kepodr{ke ne samo jedinicama bugarske armije, nego i svim osta-lim segmentima dru{tva, zainteresovanim za usluge te slu`be,dok je na~elnik Vojnogeografskog Instituta iz Beograda pukov-nik Mirko Borisov bugarskim kolegama izloìo pregled trenut-nog stawa vojnogeodetske slu`be u Srbiji, te mesto i ulogu VGIunutar Uprave za sistem logistike u Sektoru za materijalne re-

surse MO Srbije.A. A.

BRODOVI RUMUNSKEMORNARICE U NOVOM SADU

Dva broda rumunske mornarice, monitor „Jon KonstantinBrakianu-46” i oklopni brod „Opanez-177”, pod zapovedni{tvomkapetana korvete Florina Teodorua i poru~nika bojnog brodaLaurenciju Leoadatua, predvo|ene kapetanom bojnog broda Pe-trikom Komanom, komandantom diviziona monitora, boravili su udvodnevnoj poseti Re~noj flotili Vojske Srbije u Novom Sadu.

Sa svojim doma}inom, kapetanom fregate Neboj{om Joksi-movi}em, komandantom Re~ne flotile Vojske Srbije, gosti iz Rumu-nije posetili su komandu i spomen-sobu Flotile sme{tene u novo-sadskoj kasarni „Du{an Vukasovi} Diogen”.

Nakon obilaska grada, Muzeja Novog Sada i Petrovaradin-ske tvr|ave, delegaciju rumunskih mornara i Re~ne flotile VS pri-mio je Zoran Vu~evi}, predsednik Skup{tine grada Novog Sada.

Rumunski mornari~ki oficiri, koji su u~estvovali na nedav-no izvedenoj trilateralnoj ve`bi Srbije, Bugarske i Rumunije „Du-navska straà”, bili su gosti i na brodu Re~ne flotile posebnenamene „Kozara”, a videli su i vi{enamenske borbene brodoveusidrene, za tu priliku, na Beogradskom keju.

B. M. P.

E D I C I N S K O J A K A D E M I J I

On je podsetio da postoji i izuzetna bilateralna saradwa izme|udve zemqe, koja se u sanitetu ogleda u obuci, zajedni~kim ve`bama i nakraju u ovoj donaciji, koja, zajedno sa donacijom za Institut za strategij-sko istraìvawe, prema{uje milion i po evra.

General Pono{ je zahvalio na spremnosti Norve{ke za daqe una-pre|ewe saradwe, a jedan od zna~ajnih koraka u tom pravcu je i otvarawenorve{kog vojnog izaslanstva u Beogradu.

Ugledni gosti su potom obi{li vojnu poqsku bolnicu najnovije genera-cije, razvijenu u kasarni na Bawici. Norveàni su, tako|e, na{em sanitetupoklonili i drugu, trena`nu bolnicu, za obuku medicinskog osobqa. Po

obilasku wenih odeqewa na~elnik VMAje u izjavi za medije rekao:– Ova bolnica }e omogu}iti da ono {to su na{i stru~waci, godi-nama unazad, sticajem raznih nepovoqnih okolnosti po na{u zemqu,dobro nau~ili, primewujemo u situaciji kada je potrebno iskazati zna-we, organizaciju, rutinu i sve ono {to je neophodno da bi se ~ovekuspasao ìvot.

General Jefti} je istakao da bi ta druga poqska bolnica, sem zaobuku i uve`bavawe na{ih stru~waka, trebalo da dobije i kvalitet vi{e– da nam omogu}i da postanemo regionalni centar za obuku sanitetskogosobqa na ovim prostorima.

– U ovom momentu vojnozdravstvena slu`ba Republike Srbije je ta-kvog potencijala da, uz mawa usagla{avawa i odre|eni trening, koji}emo dogovoriti sa na{im prijateqima, moèmo relativno brzo da seukqu~imo u sve evroatlantske procese, u kojima }e na{a dràva u~e-stvovati.

Na~elnik norve{kog saniteta general Lejt Svere Rosen istakao je

da ciq wegovog dolaska u na{u zemqu nije samo primopredaja donacije,ve} i da se uspostavi bolnica koju }e mo}i da koristi vi{e zemaqa Na-toa, jer postoji mawak kvalifikovanog medicinskog osobqa. Na taj na~inmogu da se uspostave i multinacionalne medicinske jedinice.

– Za mene, ova donacija donosi obostranu korist. Nije nam potre-ban vrhunski materijal, ako nemamo vrhunsko osobqe, koje }e ga koristi-ti. Radujem se budu}oj saradwi. Ovaj proces jo{ nije gotov i moramo da gastalno unapre|ujemo – rekao je general Rosen.

U okviru posete delegacije Norve{ke sa na~elnikom General{tabageneralom Sverenom Diesenom, u odvojenim susretima, razgovarali suministar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba VS gene-ral-potpukovnik Zdravko Pono{.

M. [VEDI]

S n i m i o

D .

B A N D A

27

8/17/2019 044 Odbrana

28/8428

Turska vojska, kojaraspolaè godi{wim

buxetom od devet

milijardi dolara

i {koluje oficire

iz mnogih okolnih zemaqa,

spremna je da po{aqe

svoje studente na Bawicu.

Vojska Srbije i wenevojne {kole nisu mogli

dobiti boqe priznawe

– smatra pukovnik prof.

dr Vladimir Gruji},

prodekan za nastavu

Vojne akademije.

15. jul 2007.

^

R A S A D N I K V OJ N EE L I T E

D E L E G A C I J A V O J N E A K A D E M I J E U A N K A R I

uveni ameri~ki geopoliti~ar Zbigwev Bèìnski je, krajem pro{loga veka, ana-liziraju}i raspored figura na velikoj {ahovskoj tabli globusa, prepoznao sna-gu Turske, evroazijskog stoèra i nezaobilaznog igra~a u ve~noj igri svetske do-minacije. Nekada{wi savetnik ameri~kih predsednika Ri~arda Niksona i Ro-nalda Regana, tada se, ipak, vi{e bavio ishodom hladnoratovske, ideolo{ko-poli-

ti~ke partije izme|u Rusa i Amerikanaca, prognoziraju}i unipolarni svet hegemonijezapadnog pobednika. Pokazalo se da je Bèìnski u velikoj meri bio u pravu, ali danije bio u stawu da predvidi koliko brzo takav rezultat moè biti kompromitovan.

Dok su „veliki” igrali svoje igre, nekada{wi „bolesnik na Bosforu”, na krili-ma ideja Mustafe Kemala Ataturka, izrastao je u respektabilnu ekonomsku i pre sve-ga – vojnu silu. Iza parlamenta, sudstva i vlade, kao siva eminencija unutra{we ispoqne politike, decenijama traje uticaj turskih oruànih snaga, ve~itih ~uvara ce-lovitosti i sekularizma u toj dràvi. Savremena istorija te zemqe u posledwih ~etr-deset godina beleì ~ak tri vojna udara, posle kojih je, za razliku od drugih dràva,Turska izlazila ja~a i stabilnija. Ustavom iz 1980. ovla{}ewa data vojnim vlastima

postala su ve}a sa mogu}no{}u „{irokog” tuma~ewa.U KARA HARP OGLU

Danas, prema zvani~nim podacima, godi{wi buxet turske vojske iznosi oko devetmilijardi dolara, ne ra~unaju}i prihode od hotela, industrije i banaka, koji su, uzna~ajnom procentu, vlasni{tvo tamo{wih oruànih snaga. Brojno stawe u sistemuodbrane zvani~no je ne{to ispod 600.000 qudi, mada se spekuli{e da turska armijaima vi{estruko ve}i broj vojnika. Oficiri predstavqaju krem dru{tva, a po obu~e-nosti i opremqenosti ne zaostaju ni za jednom savremenom vojskom sveta.

Delegacija Vojne akademije Vojske Srbije, koju su ~inili na~elnik Akademije gene-ral-major mr Vidosav Kova~evi}, pukovnik prof. dr V

044 Odbrana

Documents

Transcript of 044 Odbrana