ww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.r

s

G o d i n a V I I I B r o j 1 6 4 1 5 . j u л 2 0 1 2 . c e n a 1 0 0 d i n a r a 1 , 2 0 e v r a

Искуства из мировне мисије UNIFIL у Либану

Int e r vj uГе не рал-ма јор Го ран Ра до ва но вић, за ме ник ко ман дан та Здру же не опе ра тив не ко ман де

Јединственодговорна кризеЈединственодговорна кризе

SigurnostPouzdanost

Kvalitet

www.lasta.rs

„Одбрана“ је чланЕвропског удружења војних новинара

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

4

Магазин Министарства одбране Србије

„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у Србији, који је изашао 24.јануара 1879.

ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, мајорУреднициМира Шведић, Душан Глишић, Славица ЛужникНовинариСања Анђелковић Мирјана Боровина, потпоручницаВладимир Вјештић Биљана МиљићСтални сараднициСтанислав Арсић, др Себастиан Балош,мр Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,Владица Крстић, др Милан Мијалковски,мр Зоран Миладиновић, мр Миљан Милкић,Крсман Милошевић, Никола Остојић, Никола Оташ, Иштван Пољанац, Будимир М. Попадић, Влада РистићДизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава Струњаш, Бранко Сиљевски,Марија Марић и Слободан Михаиловић(технички уредници)ФотографијаСтефана Савић (уредница),Горан Станковић, Душка Стефановић,Јово Мамула, Даримир Банда, (фоторепортери)Језички редактормр Наташа НиколићКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019; 23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко РЦмесечно 160 динара. За претплатнике прекоПоштанске штедионице месечно 180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160

Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу

БРОЈ 164

Н А Н А С Л О В Н О Ј С Т Р А Н И

Потпуковник Ив�н Л�з�р�вић с� кол�г�м�у мировној мисији UNIFIL у Либ�ну

Д О Г А Ђ А Ј И

6 Све ча ност по во дом за вр шет ка шко ло ва ња 1. ге не ра ци је Ви со ких сту ди ја без бед но сти и од бра не и 55. кла се Ге не рал штаб ног уса вр ша ва ња

ВИ ЗИ ЈА БУ ДУЋ НО СТИ

И Н Т $ Р В Ј У

14 Генерал-мајор Горан Радовановић,заменик команданта Здружене оперативне командеЈЕДИНСТВЕН ОДГОВОР НА КРИЗЕ

О Д Б Р А Н А

20 Ис ку ства из Ли ба на

ВЕ СНИ ЦИ МИ РА

Они су н�ј бо љим� ђу н�ј бо љи м� усвом по слу. Би р� -ни по зн� њу, ис ку -ству и спо соб но -сти м�. Ц� њ� ни одстр� н� пр�т по ст� -вљ� них и пот чи њ� -них. Спр�м ни д�Ср би ју з� м� н� Ли -б� ном и до н� сун�м но в� ис ку ств�,� мно г� и д� пр� -н� су дру ги м�. Они

су до к�з д� офи ци ри Вој ск� Ср би ј� сто ј� р� м� уз р� м� с ко л� г� м� изсв� т�.

25 Обу ка Дру гог пон то нир ског ба та љо на

ВЕ ЖБЕ НА ДУ НА ВУ

26 Нај бо ља че та Дру ге бри га де

р � ч у р � д н и к �

5Способност

ИЗ ВИ ЂА ЧИ ЗА ПРИ МЕР

29 Под виг на Ба тај ни ци

РО ДАПРО ТИВГА ЛЕ БА

Пот по руч ни ц�С�н др� Р� до в� -но вић з� у в�к ћ�п�м ти ти 13. јун,д�н к� д� с� су о -чи л� с ноћноммо ром свих пи ло -т� – пти ц� ј� ул� -

т� л� у мо тор њ� ног �ви о н� при ли ком по л� т� њ�, у н�ј кри тич ни јојф� зи л� т�

С В $ Т

34 ГРА ЂАН СКИ РАТ У СИ РИ ЈИ

Си ри ј� – з� мљ� бо г� т� про шло сти и бур н� с� д� шњо сти. М� д�њ� ни тр� го ви с� жу ви ш� од ч� ти ри ми л� ни ју м� ун� з�д, г� о гр�ф -ско од р� ђ� њ� и д� мо гр�ф ск� струк ту р� утвр ђ� ни су т�к по ч�т -ком дв� д� с� тог в� к�. С� д� ј� по при шт� ж� сто ких су ко б� вл� сти иопо зи ци ј� с� св� ко дн�в ним жр тв� м� ко ј� ни ко г� н� ост� вљ� јур�в но ду шним.

К У Л Т У Р А

42 Умет нич ки ан самбл Ми ни стар ства од бра не у Сло ве ни ји„БИ НИЧ КИ” НА БИС

М� ри бор – �вроп -ск� пр� сто ни ц�кул ту р� 2012. го -ди н�. Ф� сти в�лЛ�нт, ј� д�н од н�ј -в� ћих у $вро пи.Гл�в н� би н� н�Др� ви р� з�р ви с� -н� с� мо з� н�ј бо -љ�, св�т ск� из во -

ђ� ч�. М� њи фи ко, Ан с�мбл „Ст� ни сл�в Би нич ки” и му зи к� из фил -м� „Мон т� ви д�о, Бог т� ви д�о” – об� ћ� в� ју ћ� до б�р кон ц�рт.

Уовом бро ју мо же те про чи та ти ре пор та жу о ис ку -стви ма при пад ни ка Вој ске Ср би је ко ји су се упра вовра ти ли из ми ров не ми си је UNI FIL у Ли ба ну. Је дан од са го вор ни ка, пу ков ник Игор Ав дић, ко ји је

био је на ду жно сти штаб ног офи ци ра за пла ни ра ње ипро јек те у Од се ку за ци вил но-вој ну са рад њу, ис ти че дасу на ши ми ров ња ци, у овој и дру гим ми си ја ма под окри -љем Ује ди ње них на ци ја и Европ ске уни је, до бро вој но-струч но оспо со бље ни, по то ме се бр зо пре по зна ју и ко -ле ге их це не, што је ја ко ва жно за успе шан рад у та квоммул ти на ци о нал ном окру же њу.

У овом тре нут ку 68 при пад ни ка Вој ске Ср би је оба -вља ду жно сти у се дам ми ров них ми си ја у све ту. Нај ви шеих је на Ки пру у ми си ји UN FICYP – 46, где је нај број ни јипе ша диј ски вод са 37 при пад ни ка, а ту су и је дан штаб ниофи цир, два вој на по сма тра ча за ве зу и шест чла но ва па -тро ле, че ти ри под о фи ци ра и два про фе си о нал на вој ни ка.

У Ли ба ну је упра во из вр ше на сме на и пет но вих офи -ци ра за ме ни ли су ко ле ге на ду жно сти штаб них офи ци ра.

У Де мо крат ској Ре пу бли ци Кон го и ми си ји MO NU -SCO рас по ре ђен је осам на е сти по ре ду са ни тет ски тимза ева ку а ци ју ва зду шним пу тем (АМЕТ), у ко ме су два ле -ка ра, три ме ди цин ске тех ни чар ке и је дан ме ди цин скитех ни чар, је дан штаб ни офи цир и је дан штаб ни под о фи -цир.

У Ли бе ри ји, у ми си ји UN MIL су че ти ри офи ци ра наду жно сти вој них по сма тра ча, а на ис тој ду жно сти у ми си -ји UNO CI у Оба ли Сло но ва че су три офи ци ра.

Је дан офи цир реч них је ди ни ца је у ми си ји EUNA FORSo ma lia, у опе ра ци ји ATA LAN TA, на ду жно сти штаб ногофи ци ра, а у Уган ди и ми си ји EUTM So ma lia је је дан офи -цир са ни тет ске слу жбе, ко ји је шеф са ни тетa у ми си ји.

Ове го ди не Вој ска Ср би ја при пре ми ла je још око500 при пад ни ка, спрем них да се укљу че у ми си је под ман -да том Ује ди ње них на ци ја ако за тре ба.

Уве ли ко се вр ше при пре ме за за вр шну сеп тем бар -ску обу ку во до ва ко ји тре ба да иду у ми си је у Ли бан, у са -ста ву шпан ског кон тин ген та, и на Ки пар у са ста ву ма ђар -ско-сло вач ког кон тин ген та.

При пад ни ци Вој ске Ср би је у све ве ћем бро ју уче -ству ју и на ме ђу на род ним ве жба ма, где про ве ра ва ју до -стиг ну ти ни во об у че но сти за рад у ме ђу на род ном окру -же њу, што је је дан од ва жних парт нер ских ци ље ва.

Нај но ви ја про ве ра би ће на ме ђу на род ној ве жби „Ra -pid Тrident“ (Хи три тро зу бац) у Укра ји ни, где вој ни ци иззе ма ља чла ни ца Парт нер ства за мир, уве жба ва ју иускла ђу ју так тич ке рад ње и по ступ ке у за јед нич ким опе -ра ци ја ма, ко је ће се при ме њи ва ти у ми си ја ма ми ра. ƒ

Ра ден ко МУ ТАВ ЏИЋ

AРСЕНАЛ

Прилози о с�вр�м�номн�оруж�њу и опр�ми код н�с

и у св�ту

Azbuka04

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

у ф о к у с у

6

Свеча ност по во дом за вр шет -ка шко ло ва ња пр ве ге не ра -ци је по ла зни ка Ви со ких сту -ди ја без бед но сти и од бра не(ВСБО) и 55. кла се Ге не рал -

штаб ног уса вр ша ва ња (ГШУ) Шко лена ци о нал не од бра не Вој не ака де ми јеодр жа на је 4. ју ла у До му На род нескуп шти не Ре пу бли ке Ср би је.

Про мо ци ји су при су ство ва липред сед ник Ре пу бли ке То ми слав Ни -ко лић, ми ни стар од бра не Дра ган Шу -та но вац, на чел ник Ге не рал шта ба ге не -рал-пот пу ков ник Љу би ша Ди ко вић,пред став ни ци ми ни стар ста ва, вер скихза јед ни ца у Ср би ји, ор га ни за циј скихце ли на Ми ни стар ства од бра не и Вој -ске Ср би је, као и ди пло ма те и иза сла -

ни ци од бра не акре ди то ва ни у на шојзе мљи, те по ро ди це по ла зни ка ко је суза вр ши ли нај ви ше об ли ке уса вр ша ва -ња у си сте му од бра не.

Ви со ке сту ди је без бед но сти и од -бра не по ха ђа ло је 13 по ла зни ка из ви -ше др жав них ор га на Ср би је и дво ји цаиз Ми ни стар ства од бра не Бо сне иХер це го ви не, док је Ге не рал штаб ноуса вр ша ва ње за вр шилo 36 офи ци раВој ске Ср би је и три офи ци ра из ору -жа них сна га Бо сне и Хер це го ви не.

По ла зни ци ма 1. ге не ра ци је Ви со -ких сту ди ја без бед но сти и од бра не пла -ке те са озна ка ма уру чио је ми ни старод бра не Дра ган Шу та но вац, а пред сед -ник Ре пу бли ке То ми слав Ни ко лић уру -чио је офи цир ске са бље офи ци ри ма ко -

С в е ч а н о с т п о в о д о м з а в р ш е т к аш к о л о в а њ а 1 . г е н е р а ц и ј е В и с о к и х с т у д и ј аб е з б е д н о с т и и о д б р а н е и 5 5 . к л а с е Г е н е р а л ш т а б н о гу с а в р ш а в а њ а

ји су за вр ши ли шко ло ва ње у 55. кла сиГе не рал штаб ног уса вр ша ва ња Шко лена ци о нал не од бра не. Нај бо љем у ран гу– пот пу ков ни ку Ван ге лу Мил ков ском (сапро сеч ном оце ном 9,80) уру че на је по -зла ће на са бља са по све том, дру го ран -ги ра ни, пу ков ник Зо ран Дра ги ће вић,до био је по сре бре ну са бљу са по све -том, а пот пу ков ник Не над Сре те но вићофи цир ску са бљу са по све том.

Од го вор на иза зо ве

Че сти та ју ћи офи ци ри ма за вр ше -так уса вр ша ва ња, пред сед ник Ср би јеТо ми слав Ни ко лић ре као је да су по ла -зни ци ВСБO и ГШУ успе шним за вр -шет ком уса вр ша ва ња оспо со бље ни дада ју оп ти ма лан од го вор свим без бед -но сним иза зо ви ма са ко ји ма се су о ча -ва ју на ша др жа ва и дру штво, а по себ -но је по здра вио при пад ни ке стра нихар ми ја ко ји су за вр ши ли шко ло ва њеза јед но са офи ци ри ма Вој ске Ср би је.Пред сед ник Ни ко лић је ис та као да суони до каз да др жа ве из ко јих до ла зеима ју по ве ре ња у на ше вој но школ -

Ви зи ја бу дућ но стиВас оба ве зу је на ша исто ри ја и она пред ста вља те мељ нако ме гра ди те про фе си ју офи ци ра, ко ри сте ћи са вре ме наака дем ска до стиг ну ћа ка ко би ра ди ли на очу ва њу ми ра иста бил но сти, ис та као је пред сед ник То ми слав Ни ко лић на све ча но сти у До му На род не скуп шти не

7

ство, што је то по ка за тељ да Вој на ака -де ми ја пред ста вља во де ћу ви со ко -школ ску уста но ву у окру же њу.

– Ср би ја да нас ак тив но до при но -си без бед но сти и ста бил но сти у ре ги -о ну. На ша зе мља те жи да тај до при носоства ри уз мак си мал ну са рад њу са су -се ди ма и ме ђу на род ном за јед ни цом.Ср би ја се од у век за ла га ла за ми ро љу -би во ре ша ва ње отво ре них пи та ња, по -шту ју ћи по зи тив но за ко но дав ство иприн ци пе ме ђу на род ног пра ва – на гла -сио је пред сед ник Ни ко лић и до дао даСр би ја ин те гра ци јом у европ ске то ко -ве има при ли ку да на пре ду је у свимсег мен ти ма, а при пад ни ци Вој ске дапри ка жу свој ква ли тет на ме ђу на род -ном пла ну.

Пре ма ње го вим ре чи ма, раз во јемвој ног школ ства Ср би ја на сто ји даофи ци ре при пре ми за ис пу ња ва ње за -да та ка и во ђе ње вој них ми си ја у зе мљии ино стран ству.

– По шту ју ћи про шлост слав нихпре да ка, ви да на шњи ди плом ци, на -ста вља те на шу слав ну вој ну тра ди ци ју.Вас оба ве зу је на ша исто ри ја и онапред ста вља те мељ на ко ме гра ди тепро фе си ју офи ци ра, ко ри сте ћи са вре -ме на ака дем ска до стиг ну ћа ка ко би ра -ди ли на очу ва њу ми ра и ста бил но сти –ре као је пред сед ник Ни ко лић и ис та -као да је упра во за то, по угле ду и по -што ва њу ме ђу гра ђа ни ма, Вој ска Ср -би је на пр вом ме сту ме ђу др жав нимин сти ту ци ја ма.

Начел ник Шко ле на ци о нал не од -бра не пу ков ник Ми ле Је лић, по здра -вља ју ћи при сут не, на гла сио је да је упро те кле две го ди не мно го то га ура ђе -но на раз во ју про гра ма те уста но ве.

– Од го ва ра ју ћи иза зо ви ма са вре -ме ног дру штва на ши школ ски про гра -ми пра те мо дер не свет ске трен до ве уобра зо ва њу. Шко ла на ци о нал не од -бра не је дин стве на је обра зов на це ли -на са по тен ци ја ли ма ко ји мо гу да за до -во ље и по тре бе ре ги о на. По ста ли сморе фе рент на школ ска уста но ва у ко јојсе оспо со бља ва ју офи ци ри, а од ове го -ди не и ви со ки др жав ни слу жбе ни ци –на гла сио је на чел ник те уста но ве и ис -та као да по себ ну те жи ну том обра зо -ва њу да ју струч ни пре да ва чи из зе мљеи ино стран ства.

– Би ти офи цир Вој ске Ср би је ча -сна је и уз ви ше на про фе си ја. И ви шеод про фе си је. То је по све ће ностотаџ би ни и гра ђа ни ма сво је зе мље.

То је вој нич ки ко рак на пра гу све тло -сти ве ков не тра ди ци је ча сних по бе даВој ске Ср би је и ја сна ви зи ја бу дућ но -сти – ре као је пу ков ник Је лић и до дао

За потпуковника Вангела Мил -ков ског, најбољег у рангу, Генерал -шта бно усавршавање представљакру ну образовања.

– Генералштабна школа је кон ци -пи рана тако да слушаоци спознају, ра -зу меју и креативно примењују знањакоја се тичу стратегијског и оператив -ног нивоа. Стратегијски ниво обухва -та сферу која се бави концептом без -бед ности, разумевањем безбедностиодбране у мултинационалном окру же -њу. Оперативни део је за нас војникенај битнији јер он дефинише како упо -требити снаге у операцијама – објаш -ња ва потпуковник Милковски.

Пуков ник Ра до ван Јо во вић, је данод тро ји це при пад ни ка ору жа них сна -га Бо сне и Хер це го ви не ко ји су за вр -ши ли Ге не рал штаб но уса вр ша ва ње,ка же да је то шко ло ва ње бит на сте -пе ни ца за успе шну ка ри је ру сва когофи ци ра.

– Шко ло ва ње је ис пу ни ло на шаоче ки ва ња. Има ли смо из у зет не усло -ве, до бар од нос и ми слим да смо на -пра ви ли од лич ну осно ви цу за да љи на -

пре дак у ка ри је ри – ре као је пу ков никЈо во вић и за хва лио свим при пад ни ци -ма Вој ске Ср би је и Ми ни стар ства од -бра не на са рад њи.

Др Игор Ву ко њан ски, по моћ никми ни стра у Сек то ру за рад не од но сеМи ни стар ства за људ ска и ма њин скапра ва, др жав ну упра ву и ло кал ну са -мо у пра ву, по ла зник је 1. ге не ра ци јеВи со ких сту ди ја без бед но сти и од -бра не. Ис ку ства опи су је као дра го -це на.

– На осно ву мул ти ди сци пли нар -ног при сту па ко јим су кон ци пи ра неВи со ке сту ди је без бед но сти и од бра -не, ми ко ји до ла зи мо из ци вил ног сек -то ра има ли смо при ли ку да схва ти мосте пен ор га ни за ци је и сло же но стидр жав них струк тра ко је се ба ве пи та -њи ма од бра не и без бед но сти, и да уусло ви ма оп ште гло ба ли за ци је на у чи -мо да пре по зна мо те без бед но сне ри -зи ке. Та ко ђе, спо зна ли смо од ре ђе нена уч не и ме то до ло шке при сту пе ураз во ју си сте ма без бед но сти и од бра -не, што је за нас дра го це но ис ку ство -ис та као је Ву ко њан ски.

К Р Е А Т И В Н О З Н А Њ Е

Ми ни стар од бра не Дра ган Шу та но вац уру чио је пла ке те по ла зни ци ма 1. ге не ра ци је Ви со ких сту ди ја без бед но сти и од бра не

да би ти офи цир зна чи при ме њи ва тисте че на зна ња и ис ку ства, зна ти ка даи ка ко тре ба ра то ва ти, а ка да и ка когра ди ти мир.

Без бед ни је окру же ње

У име 55. кла се Ге не рал штаб ногуса вр ша ва ња Шко ле на ци о нал не од -бра не, обра тио се нај бо љи офи цир уран гу, пот пу ков ник Ван гел Мил ков ски,ко ји је за хва лио род би ни и при ја те љи -ма на по др шци, а про фе со ри ма на ко -рект ном од но су и пре да ном ра ду.

– Уве ра вам вас да је си стем без -бед но сти до био ча сне, ода не, струч -не ци вил не и вој не ру ко во ди о це и

офи ци ре, спрем не дасво јим бо га тим рад -ним ис ку ством и сте -че ним зна њи ма хра -бро кре ну у су сретиза зо ви ма кре и ра њабез бед ни јег окру же -ња Ре пу бли ке Ср би је– ис та као је пот пу ков -ник Мил ков ски.

Основ ни циљ уса -вр ша ва ња на Ви со кимсту ди ја ма без бед но сти и од бра не јеобра зо ва ње и при пре ма по ла зни ка запре у зи ма ње ви со ких ду жно сти у си -сте ми ма на ци о нал не без бед но сти. Те -жи ште је ис по ље но на оспо со бља ва њу

по ла зни ка за мул ти ди сци пли нар ноана ли зи ра ње са вре ме ног без бед но -сног окру же ња, про це њи ва ње ду го -роч них по ли тич ко без бед но сних трен -до ва, раз вој еле ме на та по ли ти ке на ци -

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

у ф о к у с у

8

о нал не без бед но сти и са рад њу са дру -гим си сте ми ма на ци о нал не без бед но -сти на ре ги о нал ном и гло бал ном ни воу.

По сле Генерал штаб ног уса вр ша -ва ња офи ци ри су оспо со бље ни за

пла ни ра ње и ру ко во -ђе ње сна га ма у са вре -ме ним опе ра ци ја ма, иу зе мљи и у ино стран -ству. То ком уса вр ша -ва ња из у ча ва ли су вој -ну стра те ги ју, ко ман -до ва ње, ру ко во ђе њеи опе ра ти ку. Слу ша лису пре да ва ња из обла -сти те о ри је су ко ба,ме ђу на род них од но са,

стра них стра те ги ја и док три на, те ме -ђу на род ног ху ма ни тар ног пра ва и ци -вил но-вој них од но са.

Пре да ва чи су би ли про фе со риВој не ака де ми је, али и ми ни стри од -

бра не, фи нан си ја, енер ге ти ке и ру -дар ства, за тим, на чел ник Ге не рал -шта ба на ше вој ске, др жав ни се кре та -ри Ми ни стар ства од бра не и по моћ -ник ми ни стра, те ко ман дан ти опе ра -тив них са ста ва Вој ске. Та ко ђе су има -ли при ли ку да слу ша ју пре да ва ња ви -со ких стра них др жав ни ка ко ји су би -ли у по се ти на шој зе мљи. Уз ка би нет -ску на ста ву, по ла зни ци ма су има листу диј ска пу то ва ња у зе мљи и ино -стран ству и ко ман дант ска пу то ва њапо Ср би ји. ƒ

Мир ја на БО РО ВИ НАСа ња АН ЂЕЛ КО ВИЋ

Сни ми ли Да ри мир БАН ДА и Јо во МА МУ ЛА

9

10

Начелник Генералштаба генерал-потпуковник Љу -биша Диковић и епископ јегарски Порфирије ра -зговарали су у Генералштабу о имплементацији

верске службе. Они су се сложили да је враћање верскеслужбе у Војску Србије од изузетног значаја за њене опе -ративне способности и развијање вредности војне про -фесије. ƒ

Фи н�н сиј ск� слу жб� у си ст� му од бр� н�

Носио ци р азвој а и фун кциониса ња фи на нсијск е слу ж -бе у систе му одбране о брати ли с у се кад е ти ма пр ве ,друге и т ре ће годин е Во јне акад ем и је, по во дом отв а -

рања К аб ин ета фи на нс ијске слу жбе и пот пи сив ања Про то -к о ла о шк оловању к адра у В ој ној ака де мији.

Кадет има са с туд ијског п рог рама Л оги стика о дбр анеи мо дула Фи нан сије обр атили су се д ржавн и се кре тар Але - ксанд ар Мишче ви ћ, помоћни к мини ст ра одбран е з а буџ ети фина нси је Срб ис лав Цвејић и бр иг адни г ене ра л др Драг -ан Радул ов ић.

Д ржа вни секрет ар Мишчевић говорио је о по сти г ну -тим резултатима и визији развоја финансијске службе.

– Вој на ака де ми ја за до во ља ва по тре бу за шко ло ва -ње ви со ко о бра зов ног ка дра у обла сти фи нан си ја – ис та -као је Ми шче вић.

По моћ ник ми ни стра за бу џет и фи нан си је Ср би славЦве јић одр жао је пре да ва ње о ме сту и уло зи фи нан сиј с -ке слу жбе у си сте му од бра не, док је ге не рал Ра ду ло вићго во рио о ње ном исто ри ја ту.

Цве јић и Ми шче вић уру чи ли су при зна ња нај бо љимка де ти ма Фи нан сиј ске слу жбе, Си ни ши Ча бар ка пи, Не -ма њи Сма јо ви ћу и Срећ ку Сто ил ко ву. ƒ

д о г � ђ � ј и

Об�л�ж�н Д�н В�здухопловног з�вод� „Мом� Ст�нојловић“

Дан Ваздухопловног завода „Мома Станојловић“обе ле жава се у знак сећања на оснивање Аеро -планске ра дио нице на Крфу, 1. јула 1916. године.

– Наша дугогодишња тра ди ција јасан је показатељефи кас ног пословања које је пре свега ус мерено на за -до во љавање пот ре ба Ваздухопловства и про тив ваз ду хо -плов не одбране – иста као је на свечаности ко ман дантЗавода пуковник мр Деспот Јанковић и подсетио да ра -звој Завода прати историју српског војног вазду хо пло -вства, које ове го дине обележава сто година постојања.

– Генерације занатлија, мајстора и инжењера до при -не ли су својим знањем, енергијом и радом, да данас Ваз -ду хо пловни завод „Мома Станојловић“ буде у свету пре -по знатљиво име, и зато одајемо признање свим људимакоји су допринели да будемо оно што данас јесмо – рекаоје пуковник Јанковић. ƒ

$гз�рцир Г�рд� у Свил�јнцу

Поводом обележавања Дана општине Свилајнац, по -часна чета Гарде извела је егзерцир са једним по д -е шелоном, уз музичку пратњу Ре пре зен та тив ног

оркестра Гарде.У оквиру обележавања Дана општине свечано су

отворене реконструисане улице Стевана Синђелића и ТргМа ре Ресавкиње. ƒ

В�р ск� слу жб� у Вој сци Ср би ј�

11

Ам бас адорка Данске у Ср биј и Мет е К ју ел Нилс ен ур -уч ила je д он ац ију за опремањ е операти вног це нтрана ае род рому Бат ајниц а.

Захваљуј ући на донацији , г ен ерал Ж ива к је р ек ао да јеус по стављен а одлич на са радњ а са Данском кој а је до прин -ела зн ачај но м подизању с по собности ср пс ког ва зду -хопловст ва.

– На ос но ву те сарад ње учеств ов али смо н а Форуму обезбе дн ости летења у Ев ро пи и на ае роми тингу у Да нској– ист ак ао је ге нерал Ж ива к и најавио д а ћ е припа дни цивазд ух опловст ва т е земље уче ст вовати почетк ом се птем -бра на аеромитингу у Батајници поводом обе лежавања 100година српског ваздухопловства.

На до на ци ји је за хва лио и бри гад ни ге не рал Пре драгБан дић, ко ман дант 204. ва зду хо плов не бри га де и под се тиода је пр ва до на ци ја до при не ла по бољ ша њу усло ва жи во таи ра да и спрем но сти за ан га жо ва ње при пад ни ка слу жбетра га ња и спа са ва ња. ƒ

Че твр та ро та ци ја срп ског кон тин ген та у мул ти на ци -о нал ној опе ра ци ји Ује ди ње них на ци ја UNIFIL у Ли -ба ну пре у зе ла је ду жност на УН по зи ци ји 7-2.

Примопредаји дужности присуствовали су отправ -ник послова у амбасади Србије у Сирији Владан Марић иначелник штаба Команде сектора Исток потпуковникНаваро Килез.

Дужност старијег националног представника пуков -ник Игор Авдић предао је мајору Горану Топаловићу, којиће ту дужност обављати у наредних шест месеци. Токомпримопредаје дужности, која је трајала две недеље, срп -ске мировњаке примио је заменик команданта мисије ишеф цивилног дела мисије UNIFIL Милош Стругар. ƒ

См� н� ми ров њ� к� у Ли б� ну

Курс з� ло ги сти ч� р�

Чна став ку про гра ма би ла те рал не са рад ње из ме ђуору жа них сна га Ита ли је и Вој ске Ср би је у Цен труза обу ку ло ги сти ке у Кру шев цу ре а ли зо ван је „LO-

GREP Basic” курс, са ин струк то ри ма NATO мо бил ног ти -ма из Ла ти не, пот пу ков ни ком Ђу зе пе Про до мом и ма јо -ром Але сан дром Це це ре ом.

По ла зни ци кур са су офи ци ри ло ги стич ких спе ци јал -но сти, тех нич ке и ин тен дант ске слу жбе, из са ста ва Вој -ске Ср би је, а но си лац ак тив но сти је Упра ва за ло ги сти ку(Ј-4) ГШ ВС.

По ла зни ци су упо зна ти са мо гућ но сти ма и на чи номко ри шће ња мо ду ла софт вер ског па ке та LOGREP/LOGFASко ји је на ме њен за из ве шта ва ње у здру же ним, опе ра тив -ним и на ци о нал ним ко ман да ма и на чи ном по др шке сна -га ма у мул ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма. ƒ

До н� ци ј� Кр� љ� ви н� Д�н ск�

Пре зен та ци јом ра да Опе ра тив ног цен тра Ва зду хо пло в -ства и про тив ва зду хо плов не од бра не, за по че ли су раз -го во ри пред став ни ка опе ра тив них цен та ра срп ског и

ма ђар ског ва зду хо плов ства. Поздрављајући мађарску делегацију, на челу са пот пу -

ковником Робертом Гајдошем, пуковник Драган Ми лен ко -вић, начелник Оперативног центра, изразио је за до во љствошто су разговори, „започети преко те лефо на”, наста вљенине по средном комуникацијом.

– Посебну пажњу треба да посветимо питањима изобла сти трагања и спасавања као и могућности успос та вља -ња директне телефонске линије између два опе ра тивнацентра, која би служила за размену инфор мација о свим би -тним активностима и евентуалним акци дентним ситу а ци -јама у граничном појасу – истакао је пуковник Миле нковић.

Потпуковник Гајдош је изразио задовољство збогсарадње која је, како је истакао – веома важна за добро су -седске односе и координацију – и посебно истакао неоп хо -дно ст непосредне комуникације о текућим по гра ничнимакти вностима две војске и могућих непланираних догађаја уграничном појасу. ƒ

С� р�д њ� срп ског и м� ђ�р ског в� зду хо плов ств�

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

12

УУправи за међународну војну сарадњу одржан јесастанак представника Одељења за цивилно-војнусарадњу Генералштаба Војске Србије и

дипломатских представника Либана. Циљ разговора начелника Одељења за цивилно-

војну сарадњу пуковника Звонимира Пешића и от прав -ника послова амбасаде Либана, Абдел Калек Гасана јеуспостављање билатералне војне сарадње и развој фун -кције цивилно-војне сарадње у оружаним снагама Либа -на, о чему ће бити речи и током учешћа припадникалибанске војске на Регионалном семинару о цивилно-војним односима и цивилно-војној сарадњи, који сеодржава у новембру ове године у Београду.

Састанак представља резултат остварених конта -ката са представницима Генералштаба оружаних снагаЛибана током учешћа припадника Војске Србије у мисијиУједињених нација у тој земљи и ангажовања на пројектуУН „Addressing Urban Hot Spots“. ƒ

С� р�д њ� Уни в�р зи т� т� од бр� н� и Уни в�р зи т� т� у Ис точ ном С� р� ј� ву

Рек тор Уни вер зи те та од бра не у Бе о гра ду ге не рал-пот пу ков ник проф. др Ми о драг Јев тић и рек тор Уни вер -зи те та у Ис точ ном Са ра је ву проф др. Ми тар Но ва ко вићпот пи са ли су 10. ју ла Спо ра зум о са рад њи два уни вер зи -те та у про сто ри ја ма Рек то ра та Уни вер зи те та од бра не.

Рек то ри су из ра зи ли за до вољ ство што је ви ше го ди -шња са рад ња по твр ђе на Спо ра зу мом и то на дан ро ђе њајед ног од нај ве ћих на уч ни ка - Ни ко ле Те сле.

Спо ра зум, сем оста лог, об у хва та ор га ни зо ва ње до -ди плом ске и ди плом ске на ста ве и раз ме ну ис ку ста ва осту диј ским про гра ми ма у прет ход но до го во ре ним на став -ним и на уч ним обла сти ма, за тим раз ме ну ака дем ског осо -бља и сту де на та, ор га ни зо ва ње и из во ђе ње за јед нич кихис тра жи вач ких про је ка та и раз ме ну по да та ка о на уч нимре зул та ти ма, као и уна пре ђе ње на уч ног и на став ног раз -во ја ака дем ског осо бља. ƒ

Пр�д ст� вљ�н Ал бум Вој но г� о гр�ф ског ин сти ту т�Збир ка тек сто ва о исто ри ји, на уч ним и про из вод ним

ре зул та ти ма и до стиг ну ћи ма Вој но ге о граф ског ин сти ту -та, под на зи вом „За пи са но о ВГИ“ пу ков ни ка у пен зи ји мрДра ги ше Ни ко ли ћа, пред ста вље на је у Вој но ге о граф скомин сти ту ту.

Реч је о ал бу му но вин ских тек сто ва, ко је је пу ков никНи ко лић, ди пло ми ра ни ин же њер, до а јен вој не ге о де зи је исво је вре ме но је дан од ру ко во ди ла ца те ин сти ту ци је, са ку -пљао од 1978. го ди не и об је ди нио у хро но ло шки при каз жи -во та и ра да ВГИ у пе ри о ду од 1951. до 2011. го ди не.

Збир ка, ко јом су об у хва ће ни члан ци и на пи си „Фрон -та“, „На род не од бра не“, „Од бра не“, „Вој ног ин фор ма то -ра“, „Вој ске“, и мно го број них днев них, не дељ них и ме сеч -них но вин ских из да ња са те ри то ри је Ср би је, али и зе ма -ља бив ше СФРЈ, пре ма оце ни на чел ни ка ВГИ пу ков ни каСте ва на Ра дој чи ћа, зна чај но ће до при не ти објек тив номвред но ва њу на уч ног и струч ног до при но са ин сти ту та уобла сти на ци о нал не вој не и ци вил не ге о де зи је. ƒ

На чел ник Ге не рал шта ба ге не рал-пот пу ков ник Љу -би ша Ди ко вић при мио је офи ци ре ко ји су, на конза вр шет ка Ге не рал штаб ног уса вр ша ва ња Шко ле

на ци о нал не од бра не и шко ло ва ња истог ран га у ино -стран ству, рас по ре ђе ни на ду жно сти у Вој сци Ср би је.При је му су при су ство ва ли и чла но ви Kо ле ги ју ма на чел ни -ка Ге не рал шта ба.

- За и ста оче ку јем да 32 офи ци ра чи на пот пу ков ни када ју свој до при нос си сте му, а да ре зул тат бу де ви дљиввећ за го ди ну да на - ис та као је ге не рал Ди ко вић, до да ју -ћи да је ве ћи на ста ре ши на по ста вље на на ви ше ду жно -сти од оних ко је су оба вља ли пре по ла ска на шко ло ва ње,што је до каз да се о ка дру из у зет но во ди ра чу на.

Ге не рал штаб но уса вр ша ва ње у ово го ди шњој кла сиза вр ши ло је 36 офи ци ра Вој ске Ср би је и три офи ци ра изору жа них сна га Бо сне и Хер це го ви не. Шко ло ва ње ран гаГе не рал штаб ног уса вр ша ва ња у Ита ли ји, Фран цу ској, Ру -си ји и Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма ове го ди не за -вр ши ла су че ти ри пот пу ков ни ка Вој ске Ср би је. ƒ

Ци вил но-вој н� с� р�д њ� с� Ли б� ном

При ј�м у Г� н� р�л шт� бу

С в е ч а н о с т у К р а љ е в у

Обележен Дан Друге бригаде

Украљевачкој касарни „Рибница“ 12. јула обележенје Дан Друге бригаде Копнене војске, изабран у знаксећања на бој на Карановцу. Свечаном догађају при-

суствовали су командант Копнене војске генерал-мајорМилан Мојсиловић, представници Војске Србије, локал-не самоуправе, јавног и политичког живота и верских за-једница овога краја.

Честитајући Дан бригаде, генерал Мојсиловић је ис-такао да су приоритети усмерени ка пешадијским, инжи-њеријским и специјалним јединицама.

– Без обзира на економске тешкоће, наши плановисе реализују онако како су замишљени и лично очекујемпобољшање у наредном периоду – истакао је командантКопнене војске.

Командант Друге бригаде пуковник Милић Станићрекао је да је ова јединица савремено организована, мо-дерно опремљена и потпуно професионализована.

– Посебно запажене резултате остварили смо у реа-лизацији задатака из треће мисије Војске, током зиме,када је више од шездесет дана инжињеријска јединицаБригаде била ангажована на рашчишћавању путева уоколним општинама. Учествовали смо и у гашењу пожа-ра, док смо, традиционално, у сарадњи са локалнимструктурама, наставили активности на пробијања локал-них путева – истакао је пуковник Станић.

Припадницима бригаде празник су честитали мини-стар одбране Драган Шутановац и начелник Генералшта-ба генерал-потпуковник Љубиша Диковић.

Плакета за најбољу јединицу додељена је Тенковскојчети 26. тенковског батаљона, а награђени су и најбољипојединци. Приређен је тактичко-технички збор наору-жања, опреме и технике којом располаже бригада, а укултурном делу програма наступио је КУД „Абрашевић“из Краљева. ƒ

В. ВЈЕШТИЋСнимио Г. СТАНКОВИЋ

Центар за учење енглеског језика у Нишу

Донација књига и часописа

Једна од активности у оквиру Програма и партнер-ског циља оспособљавања и тестирања при пад ни -ка Ми ни стар ства од бра не и Вој ске Ср би је у обла -

сти ен гле ског је зи ка је и по се та иза сла ни ка од бра незе ма ља до на то ра САД, Нор ве шке и Швед ске, Цен труза са мо стал но уче ње ен гле ског је зи ка Ко ман де КоВ уНи шу.

При ли ком по се те уру че на је до на ци ја књи га, ча -со пи са, ма га зи на и но ви на на ен гле ском је зи ку. Го стеје у име ко ман де Коп не не вој ске по здра вио по моћ -ник ко ман дан та за по др шку пу ков ник Дра ган Стан ко -вић и том при ли ком за хва лио на до на ци ји.

Цен тар за са мо стал но уче ње у Ни шу је опре -мљен мул ти ме ди јал ни ка би нет са ком пју тер ском, ди -ги тал ном ви део и аудио опре мом, нај са вре ме ни јимсофт ве ри ма за уче ње ен гле ског је зи ка, би бли о те комкњи га, као и стал ном ин тер нет ко нек ци јом за по се тусај то вим по себ но ди зај ни ра ним за уче ње оп штег ивој ног ен гле ског је зи ка.

У ци љу да ље мо дер ни за ци је пла ни ра на је са рад -ња екс пе ра та из Цен тра за уче ње на да љи ну Вој неaка де ми је и на став ни ка ен гле ског је зи ка на раз во јуна став ног ма те ри ја ла за on line кур се ве ен гле ског је -зи ка.

На чел ник ди рек ци је PELT пот пу ков ник Жи ки цаМи лин ко вић је при ли ком по се те ис та као да ће се уса рад њи са САД, Нор ве шком, Дан ском, Хо лан ди јом иШвед ском и уз екс перт ску по моћ Бри тан ског са ве тау Бе о гра ду, на ста ви ти са уна пре ђе њем кур се ва, те -сти ра ња и вред но ва ња ен гле ског је зи ка по стан дар -ду STANAG 6001. ƒ

З. МИ ЛА ДИ НО ВИЋ

13

Ука зом пред сед ни ка Ре пу бли -ке, ге не рал-ма јор мр Го ранРа до ва но вић име но ван је умар ту ове го ди не за за ме ни -ка ко ман дан та Здру же не

опе ра тив не ко ман де Ге не рал шта баВој ске Ср би је. До та да је оба вљао ду -жност за ступ ни ка ко ман дан та Ко ман -де за обу ку, а пре то га ко ман дан та Гар -де. То ком про фе си о нал не ка ри је ре ко -ман до вао је и ар ти ље риј ско-ра кет номбри га дом ПВО.

Не дав но је ге не рал Ра до ва но вићру ко во дио ком плек сном ве жбом кључ -них еле ме на та је ди ни це и пред во диоде ле га ци ју на ше зе мље ко ја је об и шлами ров ња ке у мул ти на ци о нал ној опе ра -

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

14

Про це ду ре су сво је вр сни ал го рит ми ко ји се мо ра јупри ме ни ти у раз ли чи тим окол но сти ма – ко, шта, ка да и где ра ди у од ре ђе ном тре нут ку. Њи ма се по твр ђу је и за ко ни тост у по сту па њу си сте ма. При ме њу ју се при ли ком по вре де на шег ва зду шногпро сто ра, на при мер, ан га жо ва ња сна га за тра га њеи спа са ва ње у слу ча ју уде са ва зду хо пло ва или у си ту а ци ја ма тех нич ко-тех но ло шких не сре ћа, те еле мен тар них не по го да. Из ра дом стан дард нихопе ра тив них про це ду ра за по сту па ње у хит ним си ту а ци ја ма за о кру жи ли смо про цес ко ман до ва ња,ка да је реч о упо тре би ре сур са Вој ске, пре ма је дин стве ном обра сцу.

Ј единствен одгГ е н е р а л - м а ј о р Г о р а н Р а д о в а н о в и ћ , з а м е н и к

15

ци ји Ује ди ње них на ци ја у Ли ба ну. Би лису то до вољ но до бри раз ло зи да сањим раз го ва ра мо о ис ку стви ма с ве -жбе „Ава ла 2012“, као и о ри зи ци мако ји пра те ан га жо ва ње при пад ни каМи ни стар ства од бра не и Вој ске Ср би -је у ми ров ним ми си ја ма. Та ко ђе и дапи та мо има ли Здру же на опе ра тив нако ман да пла но ве за ру ко во ђе ње и ко -ман до ва ње је ди ни ца ма на ше вој ске уси ту а ци ја ма ко је су од го вор без бе до -но сних струк ту ра Ре пу бли ке Ср би је наевен ту ал ну кри зу.

ƒ Ве жбу „Ава ла 2012“ ор га ни зо -вао је Ге не рал штаб ка ко би про -ве рио функ ци о нал не и опе ра -тив не спо соб но сти при пад ни -ка и са ста ва Вој ске Ср би је за ре -а го ва ње у кри зним си ту а ци ја -ма. Шта је за јед нич ки име ни -тељ тог уве жба ва ња?

– Ве жба кључ них еле ме на та је ди -ни це „Ава ла 2012“ је у пот пу но сти пла -ни ра на и ре а ли зо ва на у скла ду с упут -ством о ве жба ма у Вој сци Ср би је. Је -дан од ци ље ва уве жба ва ња био је и по -твр ђи ва ње при ме њи во сти тог до ку -мен та. На сто ја ли смо да про ве ри мо ипо ступ ке уз бу њи ва ња на стра те гиј -ском ни воу, на ни воу Ге не рал шта ба ине по сред но пот чи ње них ко ман ди и са -ста ва. Сва ка вој ска, у за ви сно сти одри зи ка и прет њи ко ји ма је из ло же на,има од ре ђе не сте пе не при прав но сти уко ји ма се мо же на ћи, па је нео п ход норе дов но кон тро ли са ти функ ци о ни са -ње та квог си сте ма, то јест ње гов сте -пен го то во сти. На рав но, уз про ве руфунк ци о нал не спо соб но сти упра ва Ге -не рал шта ба за по сту па ње у кри знимси ту а ци ја ма, пра ти ли смо и функ ци о -нал ну спо соб ност Здру же не опе ра тив -не ко ман де, ко ја је тро днев ну ве жбу ипла ни ра ла.

„Ава ла 2012“ је има ла ева лу а ци о -ни и кон трол ни апа рат, а ис ку ства доко јих смо до шли из „на у че них лек ци ја“при ме ни ће мо у прак си то ком при пре -ма за ре а го ва ње си сте ма од бра не уствар ним, кри зним си ту а ци ја ма. Ве -жба је, уз при пад ни ке Здру же не опе -ра тив не ко ман де, оку пи ла пред став ни -ке свих упра ва Ге не рал шта ба, чи ме јена нај бо љи на чин по твр ди ла здру же -ност у ко ман до ва њу и спо соб ност даза јед нич ки ре а ли зу ју по је ди не за дат -ке. То ком ве жбе про ве ра ва ла се и опе -ра тив на спо соб ност де ла сна га за ре а -го ва ње, од но сно на чин на ко ји из вр -ша ва ју на мен ске за дат ке у хит ним слу -ча је ви ма. Пре све га, сна га за хит но ре -а го ва ње – од ре ђе них је ди ни ца на шекоп не не вој ске и ва зду хо плов ства, по -себ но спе ци јал них са ста ва. Та ко ђе су

те сти ра не и де фи ни са не про це ду ре,као и вре ме од на стан ка прет ње до ре -а го ва ња Вој ске на без бед но сни иза -зов. У том сми слу, „Ава ла 2012“ би лаје из у зет но ком плек сна и за пла ни ра -ње и за ре а ли за ци ју.

На ве жби је уче ство ва ло око 600при пад ни ка Вој ске Ср би је. У јед номсег мен ту ве жбе про ве ра ва ла се и спо -соб ност не по сред но пот чи ње них је ди -ни ца Ге не рал шта ба – Бри га де ве зе иГар де. И ти са ста ви су про фе си о нал ноиз вр ши ли на мен ске за дат ке, иако сура ди ли у ве жбов ним усло ви ма, на уна -пред не при пре мље ним ме сти ма.

ƒ Ка кви су ре зул та ти и ис ку -ства?

– Тре ба ис та ћи да је ве жба у пот -пу но сти ис пу ни ла ци ље ве ко је је вој но

ру ко вод ство по ста ви ло– про ве ре не су спо соб -но сти оних де ло ва Вој -ске Ср би је ко ји пред -ста вља ју ње ну око сни -цу. Про це ду ре су, за -пра во, сво је вр сни ал го -рит ми или ко ра ци ко јисе мо ра ју при ме ни ти ураз ли чи тим ван ред нимокол но сти ма – ко, шта,ка да и где ра ди у од ре -ђе ном тре нут ку. Њи масе по твр ђу је и за ко ни -тост у по сту па њу си сте -ма. На при мер, у слу ча јупо вре де на шег ва зду -шног про сто ра, штосмо про и гра ва ли на„Ава ли 2012“, или при -ли ком ан га жо ва ња сна -га за тра га ње и спа са ва -ње у слу ча ју уде са ва -зду хо пло ва, те у си ту а -ци ја ма тех нич ко-тех но -

Здру же на опе ра тив на ко ман да се не ан га жу -је са мо у кри зним си ту а ци ја ма већ је 24 ча са уфунк ци ји и пред ста вља сво је вр стан ин тер ви -дов ски штаб ни ор ган на чел ни ка Ге не рал шта база опе ра тив ну упо тре бу Вој ске Ср би је. На шавој ска има пла но ве за по сту па ње у раз ли чи тимокол но сти ма, а Ко ман да пра ти си ту а ци ју и пра -во вре ме но, у скла ду с про це ду ра ма и вр стомиза зо ва, ре а гу је, ства ра ју ћи усло ве да над ле жништо пре до не су од го ва ра ју ће од лу ке о ан га жо -ва њу Вој ске.

овор на кризек о м а н д а н т а З д р у ж е н е о п е р а т и в н е к о м а н д е

ло шких не сре ћа или при ли ком еле мен -тар них не по го да.

Из ра да стан дард них опе ра тив нихпро це ду ра за по сту па ње у хит ним си -ту а ци ја ма за вр ше на је на стра те гиј -ском ни воу. Сле ди њи хо ва на до град њаи им пле мен та ци ја на ни жим ни во и мако ман до ва ња. На тај на чин смо за о -кру жи ли про цес ко ман до ва ња, ка да јереч о упо тре би ре сур са Вој ске, по је -дин стве ном обра сцу у слу ча је ви ма од -го во ра на кри зе.

На „Ава ли 2012“ Здру же на опе ра -тив на ко ман да Ге не рал шта ба Вој скеСр би је је по твр ди ла сво је ме сто и уло -гу, као и спрем ност да функ ци о ни ше укри зним си ту а ци ја ма. Слич не ве жбеће се ор га ни зо ва ти и у на ред ном пе ри -о ду, јер је то ста лан за да так Ко ман де.У то ку је пла ни ра ње ве жбе „Ре ка 2012“на ко јој ће се про ве ри ти оспо со бље -ност сна га си сте ма од бра не Ср би је, иВој ске и МУП-а, као и по је ди них ин сти -ту ци ја по пут Цр ве ног кр ста и Гор скеслу жбе спа са ва ња, за по сту па ње уван ред ним си ту а ци ја ма и при ли компо мо ћи ста нов ни штву.

ƒ Да ли је Здру же на ко ман да, за -и ста, опе ра тив на – са мо стал -на и спрем на да ефи ка сно од ре а -гу је на ван ред не до га ђа је? Имали пла но ве за ру ко во ђе ње и ко -ман до ва ње је ди ни ца ма у опе ра -ци ја ма ко је су од го вор без бе до -но сних струк ту ра Ср би је наевен ту ал ну кри зу?

– Здру же на опе ра тив на ко ман дасе не ан га жу је са мо у кри зним си ту а -ци ја ма, већ је 24 ча са у функ ци ји ипред ста вља сво је вр стан ин тер ви дов -ски штаб ни ор ган на чел ни ка Ге не рал -шта ба за опе ра тив ну упо тре бу Вој скеСр би је. На ша вој ска има пла но ве запо сту па ње у раз ли чи тим си ту а ци ја ма,а Здру же на опе ра тив на ко ман да пра тиси ту а ци ју и пра во вре ме но, у скла ду спро це ду ра ма и вр стом иза зо ва илипрет ње, ре а гу је, ства ра ју ћи усло ве данад ле жни што пре до не су од го ва ра ју -ће од лу ке о ан га жо ва њу Вој ске. У та -квим окол но сти ма, Здру же на опе ра -тив на ко ман да фор ми ра од ре ђе не гру -пе за опе ра тив но пла ни ра ње, али мо -же, уко ли ко се то на ре ди, офор ми ти и

гру пу за ко ман до ва ње у од ре ђе нојопе ра ци ји.

Про це на о ан га жо ва њу на ше вој -ске у по је ди ним окол но сти ма под ра зу -ме ва де таљ ну ана ли зу, мул ти ди сци пли -на ран и све стран при ступ. На осно вуто га над ле жни са чи ња ва ју до ку мен та оупо тре би сна га си сте ма од бра не Ср би -је. Здру же на опе ра тив на ко ман да, каои упра ве Ге не рал шта ба, пре све га Упра -ва за пла ни ра ње и раз вој (Ј-5), за јед нич -ки на осно ву про це ње них ри зи ка пред -ла жу ре ше ња. Та ко се од ви ја и у оста -лим вој ска ма све та. У слу ча ју да од ре -ђе ни ри зик еска ли ра, Опе ра тив на ко -ман да мо же у свој са став да при хва ти иоста ле струк ту ре Ге не рал шта ба, то јестда на ра ста као Ко ман да, ге не ри шу ћисна ге у за ви сно сти од прет ње.

сво је ме сто, као зна ча јан фак тор пла -ни ра ња и ко ман до ва ња, у ор га ни за ци -ји Ге не рал шта ба и Вој ске Ср би је.

ƒ Цен тар за ми ров не опе ра ци јенад ле жан је за из бор, се лек ци јуи обу ку по је ди на ца и ти мо ваВој ске за од ла зак у ми ров не ми -си је. Ко је но ви не мо же мо оче ки -ва ти у ан га жо ва њу и обу ци на -ших ми ров ња ка?

– Ан га жо ва ње на ших сна га у мул -ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма, дру гојми си ји Вој ске Ср би је, до при но си ме -ђу на род ном угле ду зе мље, оства ри ва -њу од ре ђе них ин те ре са др жа ве, а Ср -би ја на тај на чин, као чла ни ца Ује ди -ње них на ци ја, уче ству је и у очу ва њуми ра у све ту. Ско ро све зе мље има ју

од ре ђе не сна ге у не којми си ји. Око 90.000 вој -ни ка је тре нут но ан га -жо ва но под окри љемУје ди ње них на ци ја. Вој -ска Ср би је да нас бро ји68 ми ров ња ка у пет ми -си ја Ује ди ње них на ци јаи две Европ ске уни је.Зна чај но је на ше ан га -жо ва ње у опе ра ци ји наКи пру, где има мо број -ча но нај ве ћу је ди ни цу –пе ша диј ски вод и ве ћиброј при пад ни ка ан га -жо ва них у па тро ла ма.Та ко ђе и у ми си ја ма наафрич ком кон ти нен ту, уЛи бе ри ји и Оба ли Сло -но ва че, где су на ше ста -ре ши не вој ни по сма тра -чи и штаб ни офи ци ри.Са ни тет ски тим Вој скеан га жу је се на за да ци ма

ме ди цин ског збри ња ва ња ва зду шнимпу тем у Кон гу.

По ред то га што уче ству је мо уопе ра ци ја ма под окри љем Ује ди ње нихна ци ја, Вој ска Ср би је по сте пе но по ве -ћа ва ан га жо ва ње и у мул ти на ци о нал -ним опе ра ци ја ма Европ ске уни је. Зна -чај на је ми си ја Ата лан та у Со ма ли ји уко јој је на фран цу ском бро ду ,,Мар на“,у уло зи штаб ног офи ци ра, ан га жо ванје дан офи цир на ших реч них је ди ни ца,као и ми си ја у Уган ди где, та ко ђе, има -

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

16

На сто ја ће мо да цен тра ли зу је мо обу ку зауче шће у ми ров ним ми си ја ма, од но сно да је ди ни -це ран га во да или че те, као и по је дин це об у ча ва -мо на јед ном ме сту, уз ан га жо ва ње ин струк то -ра из на ших са ста ва. На ста ви ће мо и прак су да сена ши ми ров ња ци, пре упу ћи ва ња у зо ну опе ра ци -је, об у ча ва ју са при пад ни ци ма кон ти ген та у чи -јем су са ста ву.

Опе ра тив на ко ман да сва ко днев -но из гра ђу је сво је функ ци о нал не спо -соб но сти за пла ни ра ње ан га жо ва ња ико ман до ва ње сна га ма у све три ми си јесрп ске вој ске. Ње ни при пад ни ци сере дов но об у ча ва ју и уса вр ша ва ју. За -до во љан сам ка дром ко јим ко ман ду јем,ста ре ши не су струч не и има ју за вр ше -не од го ва ра ју ће шко ле. На ме ра вам даи да ље из гра ђу јем опе ра тив не спо соб -но сти Ко ман де, јер она са мо чи ње њеми ква ли те том ра да мо же по твр ди ти

мо пред став ни ка. У на ред ном пе ри о дуна сто ја ће мо да цен тра ли зу је мо обу куза уче шће у мул ти на ци о нал ним опе ра -ци ја ма, од но сно да је ди ни це ран га во -да или че те, као и по је дин це об у ча ва -мо на јед ном ме сту, уз ан га жо ва ње ин -струк то ра из на ших са ста ва, Цен траза ми ров не опе ра ци је и ино стра нихар ми ја. На ста ви ће мо и прак су да се на -ши ми ров ња ци, пре упу ћи ва ња у зо нуопе ра ци је, об у ча ва ју са при пад ни ци макон тин ген та у чи јем су са ста ву.

ƒ Ме ђу на род на вој на са рад њапред ста вља зна ча јан за да такко ји ре а ли зу је са став ко јим ко -ман ду је те.

– Ме ђу на род на вој на са рад ња,као је дан од за да та ка Здру же не опе ра -тив не ко ман де, од но си се пр вен стве -но на ан га жо ва ње при пад ни ка Вој скеСр би је у мул ти на ци о нал ним опе ра ци -ја ма, али и на по ди за њу ин тер о пе ра -бил но сти у функ ци о ни са њу Ко ман депре ма стан дар ди ма ко ман ди са вре ме -них ору жа них сна га на стра те гиј скомни воу. Та ко ђе и на пла ни ра ње и при -пре му ве жбов них ак тив но сти с ино -стра ним вој ска ма. Здру же на опе ра тив -на ко ман да не кре и ра већ ре а ли зу је по -је ди не об ли ке са рад ње, чи ји су но си о -ци Упра ва за ме ђу на род ну вој ну са рад -њу Ми ни стар ства од бра не и Ка би нетна чел ни ка Ге не рал шта ба – за јед нич куобу ку и при пре ме за упу ћи ва ње у ми -си је на ших и ста ре ши на стра них ору -жа них сна га.

Да би пре не ли сво ја ис ку ства изопе ра ци ја, че сто су срп ски ми ров ња -ци пре да ва чи у ино стра ним вој ска ма,али и обр ну то. Тре нут но је у Укра ји није дан наш офи цир ан га жо ван на кур суиз обла сти ло ги стич ке по др шке мул -ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма. До броса ра ђу је мо и с цен три ма за ми ров неопе ра ци је из зе ма ља окру же ња – Бо -сне и Хер це го ви не, Бу гар ске, Ма ке до -ни је и Ма ђар ске, ко ја нам је и парт неру ми си ји на Ки пру.

ƒ Ка ко функ ци о ни ше Опе ра -тив ни цен тар на шег си сте маод бра не?– Опе ра тив ни цен тар је око сни -

ца, „ср це“ на шег си сте ма од бра не, ко -ји функ ци о ни ше 24 ча са. У ње га се

„сли ва ју“ по да ци о де ша ва њи ма и у си -сте му и из окру же ња. Тач ни је, све ин -фор ма ци је ко је се од но се на ан га жо -ва ње при пад ни ка Вој ске у зе мљи или уино стран ству, по тен ци јал не об ли кеугро жа ва ња без бед но сти на ших при -пад ни ка и оста лих гра ђа на Ср би је. На -рав но и сва ка ин фор ма ци ја ко ја зах те -ва ан га жо ва ње сна га Вој ске Ср би је уод вра ћа њу или спре ча ва њу из не над -них прет њи. Де жур ни опе ра тив ни тимЦен тра, пра во вре ме ним из ве шта ва -њем и оба ве шта ва њем, про сле ђу јенад ле жни ма ин фор ма ци је зна чај не заднев но до но ше ње од лу ка и ко ман до -ва ње. Функ ци о ни са ње Опе ра тив ногцен тра под ра зу ме ва хи је рар хиј скиуре ђен си стем опе ра тив ног де жур ствана свим ни во и ма ко ман до ва ња. Да кле,ин фор ма ци је се „кре ћу“ од вр ха ка днуи обр ну то, али и по хо ри зон та ли.

По себ но је ва жна раз ме на по да -та ка са сна га ма МУП-а, град ским шта -бо ви ма, а у од ре ђе ним си ту а ци ја ма,

као што је то био слу чај зи мус збогван ред не си ту а ци је, и са шта бо ви мако ји се фор ми ра ју на оп штин ском,град ском, ре ги о нал ном, по кра јин скомили ре пу блич ком ни воу. Здру же наопе ра тив на ко ман да, од но сно њенОпе ра тив ни цен тар, сва ко днев но пра -ти ста ње и у Коп не ној зо ни без бед но -сти, а по дат ке раз ме њу је са КФОР-ом.За сва ко ре а го ва ње Цен тар има де фи -ни са ну про це ду ру, као и пла но ве и ва -ри јан те ан га жо ва ња сна га Вој ске. Даби смо „упо тре би ли“ је ди ни це мо ра моима ти од го ва ра ју ће кван ти та тив не иква ли та тив не по ка за те ље о на ста лојси ту а ци ји. За то на сто ји мо да ин фор -ма тич ки и ин фор ма ци о но оса вре ме ни -мо Цен тар, те уна пре ди мо ње го ву ор -га ни за ци ју и струк ту ру.

ƒ Од вре ме на ка да сте би ли ко -ман дир во да у ар ти ље риј скојбри га ди ПВО до тре нут ка ка дасте по ста вље ни за за ме ни ка ко -ман дан та Здру же не опе ра тив -не ко ман де сте кли сте, за си гур -но, и вој нич ко и жи вот но ис ку -ство. Да сте у при ли ци, шта би -сте ме ња ли на том пу ту?– Ка да је реч о мом од но су пре ма

оба ве за ма и за да ци ма, од но сно ан га -жо ва њу на свим ду жно сти ма ко је самоба вљао, мо рам при зна ти да сам на -сто јао да за дат ке ре а ли зу јем пот пу нопро фе си о нал но, уз ви сок сте пенозбиљ но сти, до бру ко му ни ка ци ју и сапот чи ње ни ма и са прет по ста вље ни ма.Сто га у по слу ни шта зна чај ни је не бихме њао. На дам се про спе ри те ту на шедр жа ве и на ро да, што ће омо гу ћи ти дамла ди љу ди оства ре сво је ам би ци је идо жи ве про фе си о нал ну са тис фак ци јукао што сам и ја ра дом ус пео. Про шлоје ско ро три де сет го ди на од ка ко самза вр шио Вој ну ака де ми ју. У је ди ни ца -ма ко ји ма сам ко ман до вао на и ла зиосам на раз ли чи те иза зо ве. Тру дио самсе да увек ис по љим раз бо ри тост, ре -ал но про це ним и пред ви дим си ту а ци -ју, па тек он да де лам. Сва ки ри зик ту -ма чим ра ци о нал но, по шту ју ћи, пресве га, сво ју офи цир ску част, име, по -ре кло и по ро ди цу, а ува жа ва ју ћи угледдр жа ве чи ји сам вој ник. ƒ

Вла ди мир ПО ЧУЧСни мио Јо во МА МУ ЛА

17

Опе ра тив ни цен тар је око -сни ца на шег си сте ма од бра не, ко -ји функ ци о ни ше 24 ча са. У ње га се„сли ва ју“ по да ци о де ша ва њи ма иу си сте му и из окру же ња – ин -фор ма ци је ко је се од но се на ан га -жо ва ње при пад ни ка Вој ске у зе -мљи или у ино стран ству, по тен -ци јал не об ли ке угро жа ва ња без -бед но сти на ших при пад ни ка исвих гра ђа на Ср би је.

д о г � ђ � ј и

Г� н� р�л Ди ко вић у Коп н� ној зо ни б�з б�д но сти

Током боравка на југу Србије, начелник Гене рал штабагенерал-потпуковник Љубиша Диковић обишао је,са замеником команданта Копнене војске бригадним

генералом Војином Ч. Јондићем и командантом 4. бригадебригадним генералом Милосавом Симовићем, базу „До -бросин“ у Копненој зони безбедности.

Начелник Генералштаба упознао се са условимаживота и рада старешина и војника који обезбеђујуадминистративну линију са Косовом и Метохијом иконтролишу Копнену зону безбедности на том подручју.

Генерал Диковић обишао је и пункт Министарстваунутрашњих послова у селу Добросин, који је недавнобио мета терористичког напада. ƒ

Годишњ� конф�р�нциј�гл�вних подофицир�

Годишња конференција главних подофицира ВојскеСрбије одржана је 5. ј ула у бази „Ју г“ код Б ујановца,у при суств у на че лн и ка Ген ер алшта ба Во јск е Србије

ге нерал -потпук овн ик а Љуби ше Дико вић а.Кон фе рен цији с у прису ств ов али и пр едставни ци

органи зационих целина Ге нералшт аба и Ко пнене во јске,начелн иц и ш та бова ком ан ди операт ивног нивоа, на -челници од ељ ења и г р уп а за обук у и гл ав ни под официрВо јске С рбије.

Те жи ште рад а Конфер енц иј е посвећено је у ло зи пр -ви х и главних подофицира у реализацији индивидуалнеобуке и јачању улоге подофицира у подршци командо -вању при реализацији задатака.

Одржа на су пре да ва ња о уло зи пр вих и глав них под -о фи ци ра у ја ча њу ко хе зи је вој ног ко лек ти ва, ин фор ми са -ње и ди ску си ја о про бле ми ма у функ ци о ни са њу под о фи -цир ског ко ра.

Под о фи ци ри Коп не не вој ске из ве ли су и по ка зну ве -жбу на те му „При пре ма и ре а ли за ци ја ева лу а ци је ин ди -ви ду ал не об у че но сти“.

Ве жба је ре зул тат ис ку ста ва под о фи ци ра Коп не невој ске, сте че них на кур се ви ма у ино стран ству, и прак тич -ни при каз ка ко се та ис ку ства ко ри сте у Вој сци Ср би је.

Пре ма ре чи ма глав ног под о фи ци ра Вој ске Ср би је за -став ни ка пр ве кла се Ми лој ка Ми ло са вље ви ћа, нај ве ћи на -пре дак у при ме ни ис ку ста ва из са вре ме них ар ми је све таучињен је у то ме да вој ник на кра ју обу ке мо же успе шнои са мо стал но да ре а ли зу је бор бе не за дат ке.

На кра ју кон фе рен ци је на чел ник Ге не рал шта ба Вој -ске Ср би је раз го ва рао је са пр вим и глав ним под о фи ци -ри ма.

– Ди ску си је го во ре да до бро раз ми шља мо, са до броуоче ним про бле ми ма и пра вим ре ше њи ма, а циљ је под о -фи цир Вој ске Ср би је ча стан и по но сан, оспо со бљен,спре ман и пра ви во ђа – ре као је ге не рал Ди ко вић. ƒ

У Цен тру за обу ку и уса вр ша ва ње под о фи ци ра уПан че ву, рад на гру па Ма рин ских сна га ОС САД ре а ли зо -ва ла је се ми нар „Раз два ја ње уло га и од нос офи ци ра ипод о фи ци ра“, чи ји је основ ни циљ раз ме на ис ку ста ва ипред ста вља ње на чи на функ ци о ни са ња под о фи цир скепо др шке ко ман до ва њу до ни воа че те. ƒ

Де ле га ци ја АБ ХО шко ле из Тур ске по се ти ла је Цен -тар за уса вр ша ва ње ка дро ва АБ ХО у Кру шев цу, ра ди раз -ме не ис ку ста ва и са гле да ва ње мо гућ но сти за са рад њу.

По ред при ка за ка па ци те та, обу ке, сред ста ва иопре ме ко ју ко ри сте, при пад ни ци Цен тра АБ ХО упо зна -ли су тур ску де ле га ци ју и са ак тив но сти ма на ре а ли за ци -ји про јек та „Ре ги о нал ни цен тар АБ ХО". ƒ

Под о фи цир ск� по др шк�ко м�н до в� њу

Тур ск� д� л� г� ци ј� у Кру ш�в цу

Ватрогасна екипа новосадске касарне „АлександарБерић“ на челу са заставником Ненадом Бланушоми посада речног миноловца из 1. речног одреда из -

ве ли су показну вежбу у гашењу почетних пожара. Веж -бом је руководио капетан Предраг Мојићевић.

Речна флотила у саставу има већи број пловних об је -ка та различите врсте и намене усидрених у зимовнику,па је током ватрогасне вежбе, поред гашења пожара нака сарнском кругу, пожарно угроженим објектима и сред -стви ма, приказан и рад посада речних миноловаца на га -шењу пожара. ƒ

19

Пројекат цивилно-војне сарадње „Војни лекар иветеринар на селу“, у селима Мали Жам иМарковац у општини Вршац, реaлизовао је тим

Команде за развој Банатске бригаде из Панчева.Акција је остварена уз помоћ, сарадњу и коор-

динацију Дома здравља Вршац, вршачке подружницеЦрвеног крста Србије и локалне самоуправе. У акцији јепрегледано више од седамдесет лица, а многима од њихбила је то неопходна „прва помоћ“.

Захваљујући самодоприносу, оп шти на је по сле ду жепа у зе ус пе ла да об но ви део ам бу лан ти по уда ље ним се -ли ма, али ле ка ри ова ме ста и да ље по се ћу ју јед ном илидва пу та не дељ но по не ко ли ко са ти, што је пре ма ре чи -ма мно го број них ста нов ни ка ко ји су се због по се те вој -них ле ка ра оку пи ли пред ам бу лан та ма, не до вољ но.

Ко ман дант Ко ман де за раз вој Ба нат ске бри га де пот -пу ков ник Бо ри ша Док нић и пред став ник Ко ман де за обу -ку ка пе тан Ра де Стој ко вић по себ но су за до вољ ни ве ли -ким од зи вом ме шта на. У пла ну Ко ман де за раз вој Ба нат -ске бри га де за ову го ди ну пред ви ђе но је још се дам ак -ци ја чи ме ће нео п ход на по моћ би ти пру же на нај у гро же -ни јим ста нов ни ци ма се ла Ју жног и Сред њег Ба на та. ƒ

Уоквиру пројекта цивилно-војне сарадње „Селу упоходе“, екипа Команде за развој Тимочке бригадеобишла је књажевачка села Ошљане, Ново Корито,

Кожељ, Шарбановац и Радичевац.Војни лекар, медицински техничар и војни ве те -

ринар у сарадњи са Црвеним крстом Књажевца обишлису старачка домаћинства и обавили лекарске прегледе. ƒ

Понтонски мост од кеја код хотела „Југославија“ доземунског купалишта Лидо постављен је 30. јунаи биће на располагању грађанима до 1. сеп тем -

бра. Пролаз је бесплатан.Увежбаном акцијом, више од 60 припадника Првог

понтонирског батаљона Речне флотиле из Шапца пре мо -сти ло је Дунав, а мост је постављен на основу уговораМи нистарства одбране и општине Земун.

Према речима команданта батаљона потпуковникаСинише Маринковића, постављање 360 метара дугогпонтонског моста, чија је носивост 20 тона, и ове годинеједна је од прилика за проверу оспособљености јединице ко -јом командује, али и вид помоћи Војске Србије гра ђа ни ма. ƒ

Вежба Речне флотиле „Пожар 2012“

ВОЈНИ ЛЕКАРИ У СЕЛИМА ЈУЖНОГ БАНАТА

„Селу у походе“ у оп шти ни Кња же вац

Понтонски мост од Земуна до Лида

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

м и с и ј �

20 Пет на ших офи ци ра не дав -но се вра ти ло из ше сто -ме сеч не ми си је Ује ди ње -них на ци ја UNI FIL у Ли ба -ну, где су би ли при кљу че -

ни сек то ру „Ис ток“. Че ти ри на шаштаб на офи ци ра би ла су раз ме ште нау ко ман ди Сек то ра, док је пе ти биопри до дат шпан ском ба та љо ну. Осим

тог ба та љо на, по сто је и ин диј ски, ин -до не жан ски, не пал ски и јед на ма ле зиј -ска че та.

Пу ков ник Игор Ав дић, ко ји је биона ду жно сти штаб ног офи ци ра за пла -ни ра ње и про јек те у Од се ку за ци вил -но-вој ну са рад њу, ујед но и ста ри ји на -ци о нал ни пред став ник кон тин ген таВој ске Ср би је, си гу ран је да су на ши

И с к у с т в а и з Л и б а н а

офи ци ри до бро вој но-струч но оспо со -бље ни за рад у та квим окол но сти ма.

– По себ ност те сре ди не је ње намул ти на ци о нал ност. Од нос пре ма по -слу се бр зо ви ди и он да се љу ди ла копре по зна ју и це не – об ја шња ва пу ков -ник Ав дић. UNI FIL је, при ча он, од ре -дио су му нов ца за про јек те ко ји ма сепо ма же раз вој ли бан ског дру штва. Но -вац се ко ри сти за ин ве сти ци је ко јеолак ша ва ју сва ко днев ни жи вот љу ди.Та ко су угра ђи ва ни пре чи ста чи за во -ду, из гра ђи ва ни во до во ди и ка на ли за -ци је, пу те ви и шко ле, ре ста у ри ра неби бли о те ке и опре ма не шко ле...

– Рад на про јек ти ма има и дру гуди мен зи ју, ко јој је циљ да се ору жа несна ге не схва те као не при ја тељ ко ји једо шао да им на мет не мир. Иде ја је да

Весници мираОни су нај бо љи ме ђу нај бо љи ма у свом по слу. Би ра ни по зна њу, ис ку ству и спо соб но сти ма. Це ње ниод стра не прет по ста вље них и пот чи ње них. Спрем нида Ср би ју за ме не Ли ба ном и до не су нам но ва ис ку ства, а мно га и да пре не су дру ги ма. Они су до каз да офи ци ри Вој ске Ср би је сто је ра ме уз ра ме с ко ле га ма из све та.

21

они са ми схва те да је мир ре ал на по -тре ба свих стра на. Ци вил но-вој на са -рад ња има мо гућ ност да ство ри ту сли -ку код ста нов ни штва – ка же пу ков никАв дић и на по ми ње да ми ров ња ци има -ју уло гу ме ди ја то ра у су ко бу ко ји тра јевећ три де се так го ди на из ме ђу Ли ба наи Изра е ла.

Ан та го ни зам ко ји по сто ји ме ђуна ро ди ма ви ше је не го очи гле дан. У су -ко би ма је мно го то га уни ште но, а про -јек ти ма ко је ре а ли зу је UNI FIL ште та себа рем де ли мич но са ни ра. Циљ је ства -ра ње усло ва за жи вот ка ко љу ди не бина пу шта ли зе мљу. Са да у Ли ба ну жи виоко че ти ри ми ли о на ста нов ни ка, а го -то во 15 ми ли о на их је ра су то по све ту.

– Ка да се за вр ши про је кат при ре -ди се ма ло сла вље. На тим до га ђа ји мапр во се сви ра хим на Ује ди ње них на ци -ја, за тим Ли ба на и зе мље ба та љо на учи јој је зо ни од го вор но сти про је кат.Оно што је ме не фа сци ни ра ло је да свипе ва ју хим ну. Ен ту зи ја зам и на ци о нал -ни его ко ји они има ју ме је пот пу но за -ди вио – при ча шеф на шег кон тин ген та.

То ле ран ци ја и ком про мис

Пот пу ков ни ку Ива ну Ла за ре ви ћу,ко ји је био на ду жно сти штаб ног офи -ци ра у Од се ку за обу ку и пла ни ра ње,Ли бан је дру га ми си ја у ко јој је уче -ство вао. Ме ђу пр вим ми ров ња ци маишао је 2003. у Ис точ ни Ти мор, та кода му је рад у мул ти на ци о нал ном окру -же њу до бро по знат.

– С офи ци ри ма из Ин ди је, Ин до -не зи је и Не па ла ра дио сам на по сло ви -ма ор га ни за ци је обу ке. Сва ко днев наобу ка нео п ход на је ка ко би сви при -пад ни ци ми си је би ли ап со лут но спрем -ни – ка же пот пу ков ник Ла за ре вић.Ње гов за да так би ла је кон тро ла, пла -ни ра ње и ко ор ди ни ра ње обу ком.Осим то га, би ла му је по ве ре на и ор -га ни за ци ја не ко ли ко ве жби на ни воусек то ра „Ис ток“. Из ра дом ком плет недо ку мен та ци је за ве жбу ко ја до та дани је из во ђе на пот пу ков ник Ла за ре вићпо ста вио је основ за ње ну да љу при -ме ну у оба сек то ра.

Сва ко днев ни кон такт с ко ле га мадру ге на ци о нал но сти пред ста вљао језа ње га дра го це но ис ку ство.

– Сва ка зе мља но си сво је спе ци -фич но сти, па чак и ка да су стан дар дииз вр ша ва ња за да та ка у пи та њу. За тоје нео п ход но ујед на ча ва ње. Оп шта ка -рак те ри сти ка ра да у мул ти на ци о нал -ном окру же њу је сте то ле ран ци ја ипро на ла же ње ком про ми са – при часво ја ис ку ства је дан од глав них љу диза обу ку ми ров ња ка и до да је да су кул -ту ро ло шке раз ли ке осе тљи ва те ма.Оби ча ји у Ли ба ну не до зво ља ва ју фо -то гра фи са ње, што че сто пред ста вљаузрок и по вод за ин ци дент са при пад -ни ци ма УН. Фо то гра фи са ње и за др жа -ва ње на ме сти ма где то ло кал но ста -нов ни штво не оче ку је сма тра се увре -дом и нај че шће за вр ша ва су ко бом уко ме се од чла на ми си је од у зи ма ју свилич ни пред ме ти и опре ма, укљу чу ју ћии на о ру жа ње.

– Же не из ши ит ске ре ли ги о знегру пе, ко је су пре по зна тљи ве по оде -ва њу, ни ка да не ће пру жи ти ру ку да се

по здра ве. Ге не рал но, му шкар ци нетре ба да пру же пр ви ру ку Ли бан ка ма,већ да је при хва те у слу ча ју да је онапо ну ди. По здра ви ће те је кли ма њемгла ве – по ја шња ва пот пу ков ник не кеод основ них кул ту ро ло шких ка рак те -ри сти ка Ли ба на.

– Оно што је ме не им пре си о ни ра -ло је осе ћај по но са и при пад но сти др -жа ви и вој сци ко ји је нај и зра же ни јикод Шпа на ца. То је про фе си о на ли зами уре ђе ност си сте ма у ко ме се тач нозна ме сто вој ни ка, под о фи ци ра, офи -ци ра ни жег чи на и офи ци ра ви шег чи -на – пре но си им пре си је пу ков ник Ла -за ре вић и на гла ша ва да вас та мо свипо сма тра ју кроз чин и по ло жај ко јиима те, а не на осно ву то га из ко је зе -мље до ла зи те.

Леп ши пол у уни фор ми та ко ђеје део ми си је у Ли ба ну. На ших же најош увек не ма, али су за то при сут неда ме из го то во свих дру гих чла ни цами си је.

– Же ну по сма тра ју као при пад -ни ка вој ске, а не са мо као же ну. Не -ма по себ них стан дар да ни ти сме -штај них усло ва. Има ју исте оба ве зе иза дат ке и од њих се оче ку је да бу ду усве му рав но прав не са ко ле га ма – об -ја шња ва пот пу ков ник Ла за ре вић од -но се пре ма при пад ни ца ма не жни јегпо ла. По себ но до да је да су и оне са -ме све сне рав но прав ног по ло жа ја, теда ни јед на од њих не оче ку је по вла -шћен ста тус.

Осе тљи ва ли ни ја раз два ја ња

Ма јор Алек сан дар Ста но је вићбио је штаб ни офи цир у Так тич комопе ра тив ном цен тру Ко ман де сек то ра„Ис ток“. Ње гов по сао био је при ку -пља ње по да та ка са те ре на, упу ћи ва њепо мо ћи је ди ни ца ма и про сле ђи ва њепо да та ка прет по ста вље ној ко ман ди.По себ но је ин те ре сант на ве за са ли -бан ском и изра ел ском вој ском и спре -ча ва ње су ко ба ме ђу њи ма.

– Ка да је по себ но на пе та си ту а ци -ја, у сва ко днев ном смо кон так ту са њи -хо вим офи ци ри ма за ве зу ка ко би сеиз бе гли су ко би, што је и по ен та це логра да Опе ра тив ног цен тра – ка же ма -

Мул ти на ци о нал на опе ра ци јаУје ди ње них на ци ја у Ре пу бли ци Ли -бан – UNI FIL уста но вље на је Ре зо -лу ци јом Са ве та без бед но сти УНброј 425 и 426 од 19. мар та 1978.го ди не. Основ ни ци ље ви ми си је суус по ста вља ње ми ра и без бед но стина ју гу зе мље, ус по ста вља ње без -бед но сне гра нич не ли ни је и по моћору жа ним сна га ма Ли ба на да ус по -ста ве пу ну кон тро лу ју жно од ре кеЛи та ни. Вре ме ном, ман дат ми си јепро ши рен је Ре зо лу ци јом 1701 ко -јом се де фи ни шу до дат не над ле -жно сти.

Од 8. фе бру а ра ове го ди не ми -си ја је ушла у тре ћу фа зу ко ја под -ра зу ме ва сма ње ње бро ја ан га жо -ва них сна га UNI FIL-а и до сти за њепу не опе ра тив не спо соб но сти ли -бан ских ору жа них сна га, што јеоснов ни пред у слов за пот пу но по -вла че ње ме ђу на род них сна га без -бед но сти из те зе мље.

МИСИЈА У ЛИБАНУ

јор Сто ја но вић и до да је да је већ на конне ко ли ко ро та ци ја у смен ском ра дупро шао ско ро све мо гу ће сце на ри је.Ин ци ден ти се углав ном де ша ва ју нате ри то ри ји Ли ба на, а у сва ком тре нут -ку не ко ли ко офи ци ра из UNI FIL-а је уИзра е лу, ка ко би би ли у кон так ту саизра ел ском вој ском рас по ре ђе ном узне по сред ну ли ни ју раз два ја ња.

– Офи цир из Ли бан ске вој ске свевре ме је са на ма ка ко би смо би ли штобо ље по ве за ни. Ра ди ли смо на то ме даин ци ден те ре ша ва ли бан ска вој ска, ка -ко би се очу ва ла до бра ко му ни ка ци јаса ло кал ним ста нов ни штвом. Нај че -шћи ин ци дент је ула зак на о ру жа нихци ви ла у зо ну од го вор но сти ми си је. Тосу Ли бан ци ко је кла си фи ку је мо каолов це. Ако су на 500 ме та ра од ли ни јераз два ја ња UNI FIL има ман дат да ихза др жи на ли цу ме ста, оду зме на о ру -жа ње и пре да ли бан ској вој сци. Ако једа ље од 500 ме та ра по сма тра мо их ија вља мо ли бан ској вој сци да по ша љепа тро лу – на во ди ма јор Ста но је вић је -

дан од при ме ра ин ци де на та у зо ни од -го вор но сти ми си је. Он по себ но на по -ми ње да је са о бра ћај ве ли ки про блеми да су не сре ће че сте, на ро чи то у вре -ме ки шног пе ри о да. На и ме, Ли бан цирет ко по шту ју са о бра ћај не про пи секо ји се од но се на огра ни че ње бр зи некре та ња, што усло вља ва ве ли ки бројса о бра ћај них не зго да.

Из ме ђу Шпа њол ки и Ир ки ња

Је дан од штаб них офи ци ра у Од -се ку за ло ги сти ку у Ко ман ди сек то рабио је и ка пе тан Са ша Вуј чић. Ње говпо сао био је пла ни ра ње ло ги стич ке по -др шке је ди ни ца ма у Сек то ру ко је су мупот чи ње не.

– Наш за да так је про на ла же њенај бо љих ре ше ња за по тре бе је ди ни -ца. На на ма је би ла од лу ка да ли ан га -жо ва ти ка па ци те те ко ји се на ла зе уокви ру вој ног или ци вил ног де ла ми си -је. Нај ва жни је је да се по сао до бро

оба ви – опи су је ка пе тан Вуј чић пр видео за ду же ња у Ли ба ну.

Дру ги део, ње му да ле ко ин те ре -сант ни ји, би ло је ан га жо ва ње на ме -сту ре фе рен та за за шти ту жи вот несре ди не.

– Из у зет но сам за до во љан сво јимдо при но сом у тој обла сти. Ус пео самда им пле мен ти рам си стем се па ра ци јеи ре ци кла же от па да. Све што се ко ри -сти од пла сти ке и алу ми ни ју ма се одва -ја. На пра ви ли смо уго вор с ло кал номфир мом ко ја ре ци кли ра, тре нут но безна док на де, али је иде ја да се у на ред -ном пе ри о ду на пла ћу је.

Ка пе тан Вуј чић су дио је жен скуфуд бал ску утак ми цу из ме ђу Шпа њол -ки и Ир ки ња. Иако су на ши ми ров ња -ци на ви ја ли за Шпа њол ке, Ир ки ње суу пот пу но сти до ми ни ра ле. Тем пе ра -мент не Шпа њол ке по че ле су да ту купро тив ни це, а су ди ја Вуј чић ус пео је дасми ри си ту а ци ју. Иако су Ир ки ње од -не ле по бе ду, сви се сла жу у јед ном –су ђе ње је би ло фер.

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

м и с и ј �

22

Ма јор Алек сан дар Ста но је вић, ка пе тан Са ша Вуј чић, пу ков ник Игор Ав дић, пот пу ков ни к Ива н Ла за ре ви ћи ка пе тан Са шо Трај ко вић

У ко рак са Шпан ци ма

Ка пе тан Са шо Трај ко вић, штаб ниофи цир у Гру пи за ло ги сти ку шпан скогба та љо на, био је одво јен од сво јих ко -ле га. Ка ко је био је ди ни ко ме шпан скини је ма тер њи је зик, мо рао је бр зо дасе при ла го ди.

– У по чет ку је ко му ни ка ци ја би лаја ко оте жа на. Они ко ји су го во ри ли ен -гле ски, го во ри ли су га вр ло ло ше. Сре -ћа, имао сам курс шпан ског је зи ка, пасам по ла ко учио њи хо ве ре чи. Убр зосам мо гао да раз у мем го то во све штого во ре, а и ја сам мо гао да и им сеобра тим – при ча Трај ко вић и до да је даје ини ци ја ти ва да на у чи њи хов је зикна и шла на ве ли ко одо бра ва ње ме ђуШпан ци ма ко ји су то ите ка ко уме ли даце не.

Као аси стент ше фа ло ги сти ке биоје за ду жен за шпан ску, али и за ин тер -на ци о нал ну ло ги сти ку – за опре му ко јује UNI FIL дао Шпан ци ма на ко ри шће -ње – во зи ла, на о ру жа ње, сред ства ве -зе, објек те за ста но ва ње...

– По сао ко ји сам оба вљао био јепре вас ход но кан це ла риј ски, али самимао и ан га жо ва ња на те ре ну, од но снокре та ње по оста лим по зи ци ја ма за ко -је је био за ду жен шпан ски кон тин гент.Осим ба зе „Ми гел Сер ван тес“, у ко јојсмо би ли сме ште ни, Шпан ци има јујош че ти ри по зи ци је у сво јој зо ни од -го вор но сти. Јед на од њих је и се ло Га -џар, чи ја се по ло ви на на ла зи у Ли ба ну,а дру га у Изра е лу. То је опа сна по зи -

ци ја, где вр ло ла ко мо же до ћи до еска -ла ци је су ко ба и не ми ра – по ја шња вака пе тан окру же ње у ко ме је про веопо ла го ди не.

Шпан ци су ура ди ли мно го ка ко биомо гу ћи ли што без бед ни је окру же њеза рад. Као део њи хо ве је ди ни це, ка пе -тан Трај ко вић имао је исте усло ве и ан -га жо ва ње као шпан ски пла ви шле мо -ви. Рав но прав ност пре све га.

Рад но вре ме је дво крат но – одпо ла де вет до по ла два и од по ла че -ти ри до по ла осам уве че. Ра ди се сва -ки дан, ви кен ди не по сто је. Па у за јена ме ње на за ру чак и по пу лар ну „си -је сту“ – вре ме на ме ње но за од мор испа ва ње.

Шпан ци су про сто оп сед ну тиспор том. Ве ли ка, вр хун ски опре мље наи кли ма ти зо ва на те ре та на увек је до -ступ на. Сва ки сло бо дан ми нут ко ри стеза тре нин ге, а нај ви ше за тр ча ње. Уре -ђе на трим ста за око ба зе осве тље на јено ћу. Трај ко вић, и сам љу би тељ атле -ти ке, бр зо се укло пио у спорт ски жи -вот ба зе. Не ду го по ње го вом до ла скуу Ли бан, ком плет на че та за по др шкуна чи јем че лу је био ко ман дир са за ста -вом, у ко рак и ја ким тем пом ис тр ча лаје ста зу ду гу 15 ки ло ме та ра. Ра ме узра ме са но вим ко ле га ма тр чао је и ка -пе тан Трај ко вић.

– У јед ном тре нут ку, гру па са за че -ља је ус по ри ла и одво ји ла се од нас. Та -да је ко ман дир че те на ре дио да се окре -не мо, вра ти мо по њих и тек он да да на -ста ви мо. То је био пре ди ван тре ну так.Та да сам ви део њи хо во је дин ство – при -ча он и кроз смех до да је да ипак има јујед ну спорт ску ма ну. Не уме ју да гу бе.

Усло ви жи во та

Сме шта јем кон теј нер ског ти пасви су би ли за до вољ ни. Сва ки офи циримао је свој кон теј нер, опре мљен кли -мом, кре ве том и са два ор ма на. За сва -ку гру пу кон теј не ра по сто је одво је нито а ле ти и ту ше ви. Ком плет на ба за по -кри ве на је бе жич ним ин тер не том.

На ших пет ми ров ња ка по вре ме -но су за јед но од ла зи ли у пра во слав нуцр кву у гра ди ћу Ебел ел Са ки. Њи хо вавер ска за јед ни ца по шту је гре го ри јан -ски ка лен дар и не ке оби ча је има дру -га чи је од на ших. На њи хо вим ли тур ги -ја ма мно го се ви ше пе ва, у че му уче -ству ју сви при сут ни.

Пр ва три ме се ца бо рав ка у Ли ба -ну вре ме је би ло ки шо ви то и хлад но.Ки ша је па да ла да ни ма у ве ли ким ко -ли чи на ма. На 700 ме та ра над мор скеви си не, где су на ши пла ви шле мо виби ли сме ште ни, кли ма је ипак би ла не -што по вољ ни ја. Од сре ди не апри ла, падо кра ја њи хо ве ми си је, тем пе ра ту ресу се пе ле и до 44 сте пе на. Ипак, ве -тро вит пре део ода вао је ути сак да ле кони же и при јат ни је тем пе ра ту ре.

Ни у јед ном тре нут ку жи во ти на -ших ми ров ња ка ни су би ли угро же ни.За вре ме њи хо ве ро та ци је ни ко ни је

23

Пре ма про це на ма, у Ли ба нужи ви око че ти ри ми ли о на ста нов -ни ка, а го то во 15 ми ли о на Ли ба на -ца ра су то је по све ту. Про сек ста -ро сти је 29, а жи вот ни век око 74го ди на. Ет нич ки са став зе мље чи неАра пи (95%), Јер мен ци (4%) и оста -ли (1%). Око 360.000 Па ле сти на цаима ста тус из бе гли це у Ли ба ну.

По Уста ву, зва нич ни је зик јеарап ски, а по себ ним за ко ни ма ре -гу ли са но је ка да се мо же ко ри сти -ти фран цу ски.

СТАНОВНИШТВОИ ЈЕЗИК

ра њен ни ти је на стра дао. Ре ги он Ли -ба на у ко ме су би ли сме ште ни, ни је по -го дан за раз вој опа сних и за ра зних бо -ле сти, а жи во тињ ски свет те зе мље ни -је опа сан за љу де.

Ли бан ци су тр го вач ки на стро јенна род. Увек љу ба зни, али и спрем ни даза ра де на ва ма. UNI FIL за по шља ва ло -кал но ста нов ни штво као је дан од об -ли ка по мо ћи. Нај че шће ра де на при -пре ми хра не или по сло ви ма чи шће ња.

Гра ни це пи са не кр вљу

Изра ел ско–арап ски су ко би за по -че ли су по чет ком 20. ве ка усе ља ва њемЈе вре ја у Па ле сти ну. Ара пи су по ди глипо бу ну у пе ри о ду од 1936. до 1939, јерсе број Је вре ја ра пид но по ве ћа ваоуслед хо ло ка у ста. Др жа ва Изра ел про -гла ше на је 14. ју на 1948, а дан ка сни јеАра пи су је на па ли. У су ко би ма ко ји сутра ја ли се дам ме се ци уче ство вао је и

Ли бан, а ко нач ну по бе ду од не ли су Је -вре ји за у зи ма ју ћи та да 80 од сто те ри -то ри је Па ле сти не.

Од та да, па све до 2009. го ди не,во ђе но је ви ше су ко ба раз ли чи тихраз ме ра из ко јих су нај че шће Изра -

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

м и с и ј �

24

Вла да у Ли ба ну зва нич но при зна је 18 ре ли гиј ских гру па хри шћан ства,исла ма и ју да и зма. Му сли ма ни чи не 60 од сто ста нов ни штва, хри шћан ске гру пеоко 40 про це на та, док сви оста ли чи не је дан про це нат.

Ре ли ги ја про жи ма сва ки сег мент дру штва. Са мо ре ли гиј ске вла сти мо гу даре ги стру ју брак, да упи су ју у књи гу ро ђе них и умр лих и да до но се од лу ке у ве зиса на след ством – та ко да сви Ли бан ци има ју раз ли чи та пра ва.

На при мер, му сли ма ни не мо гу да усва ја ју де цу, ма ро нит ски хри шћа ни немо гу да се раз во де, а брак из ме ђу при пад ни ка раз ли чи тих фрак ци ја и сек ти ни -је мо гућ. Гра ђан ски брак, као та кав, уоп ште не по сто ји.

Име и част су нај ве ће вред но сти. Оне се про јек ту ју на фа ми ли је и ши регру пе, те се по на ша ње по је дин ца сма тра од го вор но шћу фа ми ли је.

РЕЛИГИЈА

ел ци из ла зи ли као по бед ни ци.Да нас је про це на да је Ли бан на

сред њем ни воу опа сно сти (жу ти ни во),а без бед но сна си ту а ци ја се опи су јекао мир на. ƒ

Мир ја на БО РО ВИ НА

При пад ни ци Дру гог пон то нир скогба та љо на Реч не фло ти ле Вој скеСр би је не дав но су се на Ду на вуоб у ча ва ли за спу шта ње плов ног

члан ка с плат фор ме во зи ла у во ду.Ова ак тив ност пред ста вља јед ну од

сло же ни јих фа за у про це су скла па ња ске ле,ко ја од ко ман ди ра, ру ко ва ла ца и пон то ни ра -ца зах те ва из у зет ну об у че ност. Уве жба ва -њем је ру ко во дио пот по руч ник Ср ђан Ми ло -је вић, ко ман дир пон то нир ског во да.

Пре ма ре чи ма пот пу ков ни ка Вла ди ми -ра Иво ше ва, ко ман дан та ба та љо на, при пад -ни ци тог са ста ва ко ри сте сва ку при ли ку да

на во ди об но ве, утвр де и уса вр ше зна ња уру ко ва њу сред стви ма тех ни ке.

Пон то нир ци је ди ни це су од по чет каго ди не ви ше пу та по ма га ли ци вил не ин сти -ту ци је – Ве слач ки са вез Ср би је при ли комре а ли зо ва ња Пр вен ства Евро пе у ве сла њуна Ади ци ган ли ји, уре ђе ње је зе ра Па лићкод Су бо ти це, те то ком Ре га те На у тич когса ве за Ср би је. ƒ

Б. М. ПО ПА ДИЋ

25

Обу ка Дру гог пон то нир ског ба та љо на

Ве жбе на Ду на ву

Из ви ђач ке је ди ни це Коп не не вој ске део су спе ци јал нихје ди ни ца Вој ске Ср би је и пред ста вља ју по себ но ор га ни зо ва не, опре мље не и об у че не са ста ве, на ме ње неза из вр ша ва ње оба ве штај но-из ви ђач ких и дру гих за да та ка, ра ди при ку пља ња оба ве штај них по да та ка. То и је сте раз лог да из ви ђач ке че те ко манд них ба та љо наима ју зна чај но ме сто у на шим бри га да ма. Из ви ђач ка је ди ни ца Дру ге бри га де из бо ри ла се и за ста тус нај бо ље че те.

Из бор нај бо ље че те Дру гебри га де Коп не не вој ске упро шлој го ди ни оба вљенје пре ма утвр ђе ним кри -

те ри ју ми ма – ре зул та ти га ђа ња, фи -зич ке спо соб но сти и до стиг ну ћа уобу ци. Над ле жни су од лу чи ли дапла ке та за нај бо љу че ту при пад неиз ви ђач кој че ти Дру ге бри га де. Пре -сти жно при зна ње уру че но је ко ман -ди ру че те ма јо ру Иго ру Здрав ко ви -ћу, на све ча но сти по во дом да на је -ди ни це. Ти ту ла нај бо ље че те при па -

ла је из ви ђа чи ма због ефи ка сног из -вр ша ва ња за да та ка, про фе си о нал -но сти у ра ду и ви со ке об у че но стиста ре ши на и вој ни ка.

– Ме ђу људ ски од но си у че тиодва ја ју нас од оста лих са ста ва. Бри -не мо о сва ком на шем при пад ни ку иже ли мо да се сва ки при до шли цаосе ти као да је нај ва жни ји у ти му.По зна то је да са мо за до во љан чо векмо же да пру жи мак си мум на по слу, ане за до во љан не мо же да оба ви ниру тин ске за дат ке. Ми ди ше мо јед -

ним плу ћи ма. Од ли ку је нас искре -ност, по што ва ње и пре да ност про -фе си ји – ре као је ма јор Здрав ко вић.

Очи и ушиОба ве зе два из ви ђач ка во да и

оде ље ња ве зе су обим не, са др жај не иис по ља ва ју се на раз ли чи те на чи не.Основ ни за да так из ви ђа ча је при ку -пља ње оба ве штај них по да та ка у зо ниод го вор но сти Дру ге бри га де, што зна -чи да су „очи и уши” ко ман дан та Бри -га де и да бри ну о то ме да се на томпро сто ру не де си из не на ђе ње. При ро -да по сло ва ука зу је на то да је де лат -ност из ви ђач ке че те усме ре на и наобез бе ђе ње Коп не не зо не без бед но -сти и ад ми ни стра тив не ли ни је пре маКо со ву и Ме то хи ји, у ре јо ну ба за „Ис -точ ни Мој стир”, „Бо ран це” и „Мр че”.

Из ви ђа чи су сво ју вред ност по -себ но до ка за ли на по ка зним и так -тич ким ве жба ма, док су на пре зен та -ци ја ма са др жа ја обу ке из ви ђач ке че -те зна чај но до при не ли ства ра њу по -

Из ви ђа чи за при мер

1 5 . j у л 2 0 1 2 .

о д б р � н �

26

Нај бо ља че та Дру ге бри га де

зи тив ног ими џа Дру ге бри га де. Би лису пр ви и ка да је на ро ду Кра ље ва,Пе ште ра или Ра шке тре ба ло по мо ћипри ли ком га ше ња по жа ра, са ни ра њапо сле ди ца зе мљо тре са и по пла ва.

Ко ман дир из ви ђач ке че те ма јорИгор Здрав ко вић из ви ђач је од пр -вог да на у Вој сци Ср би је, што по твр -ђу је да је до вољ но до бар са го вор никза при чу о жи во ту, обу ци и ан га жо -ва њу у из ви ђач ким је ди ни ца ма.

– Рад с љу ди ма је сте иза зов, а по -себ но у из ви ђач кој че ти, јер ко ман ду -је те љу ди ма ко ји су из у зет но пси хо фи -зич ки спрем ни и мо гу да се но се с нај -те жим за да ци ма. Би ти ли дер у та квомко лек ти ву пред ста вља и част и оба ве -зу да се све ура ди на нај бо љи мо гу ћина чин и да лич ним при ме ром по ка же -те све што тре ба да кра си из ви ђа че.Та ко ђе, и да обез бе ди те да се то комобу ке и из вр ша ва ња за да та ка ни ко непо вре ди и да се са чу ва тех ни ка – ка жема јор Здрав ко вић, ко ји је је дан од нај -бо љих спор ти ста у је ди ни ци и мо же сепо хва ли ти ме да ља ма са спорт ских пр -вен ста ва Коп не не вој ске.

Прак тич не рад ње и ве шти не

Обу ка из ви ђач ке че те ско ро јеисто вет на као и у спе ци јал ним је ди -ни ца ма Вој ске Ср би је. Об у хва та оспо -со бља ва ње при пад ни ка у по себ нимусло ви ма зи ми и ле ти. Зи мус је два на -ест но во при мље них про фе си о на ла цапр ви пут ре а ли зо ва ло обу ку у ски ја њуи из ра ди скло ни шта у сне гу, док суоста ли вој ни ци и ста ре ши не кон ди ци -ра ли и об но ви ли та кве ве шти не.

Из ви ђа чи се ле ти на об рон ци маГо ча и Сто ло ва об у ча ва ју у ис хра ниу при ро ди, у пли ва њу у ба зе ну хо те -ла „Бре за” у Вр њач кој Ба њи, те ве -ра њу у Је ла шнич кој кли су ри. Та ко ђе,са вла да ва ју во де не пре пре ке наИбру и Вла син ском је зе ру, уве жба -ва ју ру ко ва ње хлад ним оруж јем по -пут но жа, се ки ре и зве зда стог но жа.Сва ко днев но ре а ли зу ју и струч но -спе ци ја ли стич ку обу ку за из вр ша ва -ње на мен ских за да та ка – так ти ку је -ди ни ца спе ци јал них деј ста ва и ру ко -ва ње сред стви ма и опре мом ко ју ко -

27

ри сти че та. Ви ше од осам де сет од -сто обу ке у из ви ђач кој че ти од но сисе на прак тич не рад ње и ве шти не.

Број ни при пад ни ци из ви ђач кече те има ју пре по зна тљи ву вој ну суд -би ну. За став ник Го ран Бо жић и ста -ри ји вод ник Ви о бран Ни ко лић, напри мер, ро ђе ни у Зре ња ни ну и Но -

При пад ни ци из ви ђач ке че те Дру ге бри га де не дав но су ре а ли зо ва лиобу ку у ис хра ни у при ро ди. Том при ли ком де мон стри ра ли су спрем ностда је ди ни ца са мо стал но де лу је у про сто ру, у усло ви ма ка да је не мо гу ћедо ста ви ти хра ну.

Пре ма ре чи ма ко ман ди ра Здрав ко ви ћа, у та квој си ту а ци ји ста ре ши -не и вој ни ци при сту па ју са ку пља њу фло ре и фа у не на од ре ђе ној те ри то -ри ји, што им омо гу ћа ва да пре жи ве и из вр ше за дат ке. То ком обу ке наГо чу, на при мер, за не ко ли ко да на из ви ђа чи су при ку пи ли мно го ра ко ва,ска ка ва ца, пу же ва, кор ња ча, зми ја и ри ба. На „из ви ђач кој тр пе зи” на -шле су се и ко при ве, пе чур ке, сре муш, ди вље ма ли не, ку пи не и ја го де и,на рав но, хлеб из пољ ске пе ћи. Спе ци ја ли тет шум ске ку хи ње био је, ипак,гу лаш од ди вље пат ке и пе чу ра ка.

Ис хра на у при ро ди је сег мент обу ке у по себ ним усло ви ма, ко ју из -ви ђа чи Дру ге бри га де ор га ни зу ју у лет њим ме се ци ма. У хо те лу „Бре за”,у Вр њач кој ба њи, не дав но су за по че ли и обу ку у пли ва њу, а у ка сар ни„Риб ни ца” из во де са др жа је ко ји се од но се на обу ку у бор би и га ђа њуно жем. Сле ди обу ка у са вла да ва њу во де них пре пре ка при руч ним и фор -ма циј ским сред стви ма на То по ља ку, код Ма та ру шке ба ње.

ОБУ КА У ПРИ РО ДИ

вом Па за ру, жи ве у Кра гу јев цу, а ра -де у Кра ље ву. То их, ипак, не спре ча -ва да бу ду истин ски про фе си о нал ци.

За став ник Бо жић је из во ђач обу -ке са вој ни ци ма. Ра ду је га по зи ти ванпри ступ про фе си о нал них вој ни ка уче ти и чи ње ни ца да ула жу ве ли ки на -пор ка ко би оства ри ли оно што је

пред ви ђе но пла ном обу ке. Ста ри јивод ник пр ве кла се Ни ко лић ис ти че дау је ди ни ци има ју сер ти фи ко ва не ин -струк то ре и слич на струч на зва ња засве са др жа је обу ке у зим ским и лет -њим усло ви ма.

Раз вод ник Мар ти на Ми ла новоба вља ду жност ра ди о те ле гра фи сте.Ка ко ка же, за до вољ на је што је по не -ла уни фор му Вој ске Ср би је.

– У из ви ђач ку че ту сам до шласлу чај но, али са да из ње не бих оти -шла. Наш по сао под ра зу ме ва да смостал но за јед но, ме ђу људ ски од но сису од лич ни, та ко да се че сто дру жи -мо и по сле по сла. Во ле ла бих да на -пре ду јем и по ста нем под о фи цир.

Слич не ам би ци је има и Сте ванМи лу ти но вић, ко ји по сле три го ди неис ку ства у из ви ђач кој че ти твр ди дасу ски ја ње, ве ра ње, пре жи вља ва ње,са вла да ва ње во де них пре пре ка и дру -ги са др жа ји обу ке из ви ђа ча упра вооно што је од у век же лео да ра ди. ƒ

Зо ран МИ ЛА ДИ НО ВИЋ

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

о д б р � н �

28

До при нос ра ду кра ље вач ких из ви ђа ча дао је пот пу ков ник Ра ди шаСа ко вић, ко ји је 2011. го ди не успе шно за вр шио по сле ди плом ске сту ди -је на Вој ној ака де ми ји и сте као ака дем ско зва ње ма ги стра вој них на у каиз обла сти рат не ве шти не. У ма ги стар ском ра ду ба вио се мо дер ни за -ци јом из ви ђач ких је ди ни ца здру же но-так тич ких са ста ва Коп не не вој -ске. Сте че на зна ња сва ко днев но при ме њу је при ре ша ва њу про бле ма уоба ве штај но-из ви ђач кој мир но доп ској и ве жбов ној прак си је ди ни це.

Пре ма ње го вим ре чи ма, мо дер ни за ци ја из ви ђач ких је ди ни ца пред -ста вља план ску и ор га ни зо ва ну ак тив ност на опре ма њу и ор га ни зо ва њуиз ви ђач ких са ста ва, ра ди по бољ ша ња ефи ка сно сти и уна пре ђе ња њи хо -ве опе ра тивнe спо соб но сти у то ку при пре ме, ор га ни зо ва ња и ре а ли за ци -је оба ве штај но-из ви ђач ких за да та ка. Ове тен ден ци је су у Дру гој бри га -ди, пре све га, усме ре не ка тех нич ком уса вр ша ва њу по сто је ћих сред ста -ва, опре ма њу но вим тех нич ким сред стви ма или уво ђе њу не до ста ју ћихса вре ме них тех нич ких сред ста ва ко је из ви ђач ке је ди ни це не по се ду ју ума те ри јал ној фор ма ци ји.

Пот пу ков ник Са ко вић ис ти че да је ди ни ца има по тре бе за сред -стви ма с на пред ним елек трон ским и ин фор ма тич ким тех но ло ги ја ма, по -пут са вре ме них ко му ни ка циј ских, на ви га циј ских и оп то е лек трон скихси сте ма. Да ље уна пре ђе ње опе ра тив них спо соб но сти ва ља усме ри ти наоп ти ми за ци ју ор га ни за циј ске струк ту ре, на до град њу си сте ма обу ке ина ста вак опре ма ња и мо дер ни за ци је оба ве штај но-из ви ђач ких еле ме на -та Ко ман де и из ви ђач ких ти мо ва.

МО ДЕР НИ ЗА ЦИ ЈА ИЗ ВИ ЂАЧ КИХ ЈЕ ДИ НИ ЦА

Тог ле тач ког да на Сандру Ра до -ва но ви ће в, пр ву же ну пи лотамла зног бор бе ног ави о на уно ви јој исто ри ји срп ског ва -

зду хо плов ства, че као је нај за ни мљи -ви ји део обу ке. Са још дво ји цом мла -дих ко ле га спре ма ла се за ГРБ – га -ђа ње, ра ке ти ра ње, бом бар до ва њепо обли жњем по ли го ну Чен та.

Ста ре ши не и тех нич ки са став252. школ ско-тре на жне ави ја циј скееска дри ле 204. ва зду хо плов не бри га -де има ли су за да так да ор га ни зу ју ве -жбу чи ји је циљ по след ња фа за бор -бе ног оспо со бља ва ња мла дих пот по -руч ни ка – са мо стал но фик тив но илибо је во деј ство по по ли го ну уз упо тре -бу тре на жних и бо је вих сред ства.Сан дрин по след њи ис пит зре ло сти забор бе ног пи ло та ипак не ће ни ма лоби ти си му ли ран ни ти фик ти ван.

– Пре са мо стал ног упра вља њаави о ном, про шла сам ду плу – лет с

29

ин струк то ром, ко ји про це њујe да лида нас пу сте да по ле ти мо са ми и кла -сич ну ве жбу га ђа ња ра ке ти ра ња ибом бар до ва ња – ка же Сан дра.

На сле де ћем ле ту би ла је са ма,у трој ци су пер га ле бо ва, као број двау па ру.

– Тре ћи ави он по ле тао је не ко -ли ко ме та ра иза нас – на ста вља мир -но да пре при ча ва, ис по ста ви ће се,нај у збу дљи ви је по ле та ње у ка ри је -ри. – А кад сте број два, кон стант ногле да те у ави он ко ји је во ђа.

Три су пер га ле ба ла га но су сепре стро ји ла и за у зе ла по ло жај за по -ле та ње у прав цу се ве ра на ба тај нич -кој пи сти.

Сан дра је по про це ду ри, каодру га у па ру, би ла на шест ме та раод сто ја ња од пр вог ави о на, во ђе.Школ ске при пре ме за уз ле та ње. Аон да – дра ма!

– Ро ду ни сам ви де ла. Ка сни јесам са зна ла да је во ђа у де ли ћу се -кун де уочио пти цу, на гло по ди гаонос и ус пео да је из бег не. Она је за -тим уда ри ла ди рект но у бок мог ави -о на и уле те ла у ле ви увод ник мо то -ра. Мо тор ави о на у том тре нут кудра стич но је из гу био сна гу. Осе ти ласам уда рац и од мах до не ла од лу ку дапре ки нем по ле та ње – ка же Сан дра,ко ја је у пр ви мах по ми сли ла да је пу -ца ње гу ме у пи та њу, али је, ка ко ка -же, не ко ли ко сто тин ки ка сни је ис -кљу чи ла ту мо гућ ност. Све се до га -ђа ло му ње ви то.

– Од у зе ла сам сна гу до кра ја,за тво ри ла до вод го ри ва и ко чи ла но -жним коч ни ца ма, одр жа ва ју ћи пра -вац – при се ћа се пот по руч ни ца дра -ма тич них тре ну та ка.

Та да, услед на глог за у ста вља ња,гу ме на точ ко ви ма глав них но гу стај -ног тра па су пер га ле ба пу ца ју од си -ли не ко че ња. Сан дра је осе ти ла дасе, упр кос ко че њу, ави он и да ље ни -је за у ста вљао па је ак ти ви рала пар -кир ну коч ни цу. Ави он је ус по рио, аон да је, због по пу ца лих гу ма, по чеода кли зи као по ле ду. Но сна но га сепри ли ком ко нач ног за у ста вља ња за -о кре та ла за ско ро 90 сте пе ни. Ави -он се бла го на ги њао.

– Све је тра ја ло ма ње од 25 се -кун ди. Сре ћа је па се до го ди ло на по -ло ви ни пи сте. Траг ко че ња је, ка косе ка сни је ис по ста ви ло, ду жи не је -дан ки ло ме тар. Око ме не су, у се кун -да ма ко је су сле ди ле, би ли ва тро га -сци и де жур на де по на жна еки па. Текпо из ла ску из ави о на са зна ла сам даје у мо тор уле те ла ро да, а да ави он,сре ћом, осим оште ће ња точ ко ва, ни -је пре тр пео озбиљ ни ји ква р – опи су -је Сан дра тре нут ке не по сред но по -сле дра ме.

За су тра дан је био пла ни ран на -ста вак обу ке с истим еле мен ти ма.Пот по руч ни ца Сан дра Ра до ва но вићни је има ла ди ле му.

– На рав но да сам же ле ла да по -но во ле тим. Са ма. Те ве че ри раш чи -сти ла сам у сво јој гла ви – та кве ства -ри се де ша ва ју и бо ље је да не раз -ми шљам о то ме шта је све мо гло дасе до го ди. Су тра дан сам по но во по -ле те ла са мо стал но, са сред стви ма.Има ла сам од ли чан ре зул тат из га ђа -ња на том ле ту, две од че ти ри бом бепо го ди ле су цен тар, док је тре ћа та -ко ђе за вр ши ла у кру гу ме те! ƒ

Пе тар ВО ЈИ НО ВИЋСни мио Игор СА ЛИН ГЕР

Под виг на Ба тај ни ци

Ро да про тивга ле баПот по руч ни ца Сан дра Ра до ва но вић за у век ће пам ти ти 13. јун, дан ка да се су о чи ла с ноћ ном мо ром свих пи ло та – пти ца је уле те ла у мо тор ње ног ави о на при ли ком по ле та ња, у нај кри тич ни јој фа зи ле та

При пад ни ци из ви ђач ких је ди ни ца Пр ве бри га де не дав но су из ве ли ве жбу ис хра на у при ро ди, у окви рулет ње обу ке уве жба ва ли раз ли чи те тех ни ке бо ре ња,као и упо тре бу хлад ног оруж ја. Та ко ђе, са вла да ва ли суво де не пре пре ке, што пред ста вља азбу ку спе ци ја ла цаза успе шно из вр ша ва ње за да та ка и пре жи вља ва ње у по за ди ни по тен ци јал ног не при ја те ља.

Да је при ро да ко ја нас окру -жу је бо га та и да ро ви та је -сти вом фло ром и фа у номуве ри ли су се по чет ком ју -ла и спе ци јал ци Пр ве бри -

га де Коп не не вој ске. То ком обу ке улет њим усло ви ма на те ре ну уве жба ва -ли су и на чи не из ра де и ко ри шће њараз ли чи тих ти по ва ло жи шта, пе ћи за

хлеб и обје ка та за чу ва ње и кон зер ви -ра ње хра не. Од при руч ног ма те ри ја лаиз ра ди ли су и не ко ли ко клоп ки за сит -ну ди вљач – по сла сти цу за вој нич киме ни.

На тр пе зи из ви ђа ча су се на шли,по ред оста лог, хлеб не по га чи це с бо -кви цом, пе че ни жа бљи ба та ци, реч нери бе и зми је, пр же ни ска кав ци, па при -

Азбу ка јед ногспе ци јал ца

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

п о л и г о н

30

Лет ња обу ка из ви ђа ча Пр ве бри га де

каш од пу же ва, су па од хај дуч ке тра ве,ри бља чор ба и су ше но ме со од зе ца.Ру чак су за чи ни ли ком по том од ди -вљих ја бу ка. За при пре му сла сних спе -ци ја ли те та био је за ду жен ста ри ји вод -ник пр ве кла се Де јан Кр стић, ин струк -тор са мо стал не ис хра не у при ро ди.

Пре ма ре чи ма ко ман ди ра че тема јо ра Фло ри ја на Гу бач ког, уме шности до ви тљи вост у са вла да ва њу во де нихпре пре ка ко ри шће њем при руч нихсред ста ва пред ста вља зна ча јан сег -мент у обу ци из ви ђа ча. На ка на лу Ду -нав–Ти са–Ду нав, на 37 сте пе ни из надну ле, за пло ви ла је и „фло та” спла во вана пра вље них од ра зно вр сног ма те ри -ја ла – сла ме, су вих гра на, ша тор скихкри ла и пла стич не ам ба ла же, ауто мо -бил ских гу ма или ме тал них бу ра ди. Ве -сла ју ћи вој нич ким ашов чи ћи ма, ло па -та ма, мот ка ма, из ви ђа чи из но во сад -ског, бач ко то пол ског, срем ско ми тро -вач ког и пан че вач ког гар ни зо на за по -че ли су „фор си ра ње ре ке”.

При ли ком из вр ше ња за дат капри пад ни ци из ви ђач ких је ди ни ца че -сто су у при ли ци да „ти хо” ли кви ди ра -ју не при ја тељ ско обез бе ђе ње, не от -кри ва ју ћи сво је при су ство. Сто га су ина овој ве жби, под буд ним оком ко ман -ди ра во да пот по руч ни ка Мар ка Ла зо -ви ћа, уве жба ва ли и еле мен те бо ре њаи га ђа ње но жем на да љи на ма до петме та ра. ƒ

Бу ди мир М. ПО ПА ДИЋ

бе ђе ни у од бра ни зе мље, при пад ни -ке Вој ске Ср би је до жи вља ва ју каонај и скре ни је при ја те ље”.

Пред став ник Ге не рал шта ба ма -јор Са ша Јан ко вић из ја вио је да Вој -ска Ср би је с по себ ним пи је те том не -гу је тра ди ци је осло бо ди лач ких ра то -ва, по себ но оне из по след њег пе ри -о да на ше исто ри је.

Се дам на е сто го ди шњак Дра ганКон чар, ко ји по се ду је ви ше од че тр -де сет ме да ља осво је них на так ми че -њи ма у ка ра теу у зе мљи и ино стран -ству, ре као нам је да је по но сан насвог оца и да ће, ако за тре ба, и онста ти на бра ник отаџ би не.

У Ма на сти ру Ко виљ слу жен јепа ра стос по ги ну лим бор ци ма. Пре -ма пре да њу, тај ма на стир на стао је у13. ве ку. На том ме сту из ми ри ли сусе угар ски краљ Ан дри ја II и Сте фанПр во вен ча ни, у че му је по сре до ваоње гов брат Све ти Са ва. На ме сту из -ми ре ња две вој ске и два на ро да по -диг ну та је бо го мо ља.

Пред став ни ци по ро ди ца па лихбо ра ца по се ти ли су Пе тро ва ра дин -ску твр ђа ву у Но вом Са ду и Ба њу „Ју -на ко вић”.

Ви дов дан ски су сре ти и ове го -ди не одр жа ни су под по кро ви тељ -ством Ми ни стар ства од бра не, а уор га ни за ци ји Ге не рал шта ба Вој ске иУдру же ња по ро ди ца па лих бо ра цара то ва 1990–1999. го ди не Ср би је. ƒ

З. ПЕ ШИЋ

Сом бо ру вој нич ке да не про ве ду иње го ва два си на.

– Да нас ме за и ста об у зи ма ју по -себ на осе ћа ња – крат ко је из ја виоИво ше вић.

Го сти и до ма ћи ни раз ме ни ли суи при год не по кло не – књи ге, сли кеко је су на сли ка ли чла но ви по ро ди цапа лих бо ра ца, пла ке те, обе леж ја...При пад ни ци сом бор ског гар ни зо насу тро је де це по то ма ка па лих бо ра -ца да ро ва ли вој нич ким бе рет ка ма.

Уче сни ке ви дов дан ских су сре тау згра ди Скуп шти не гра да при мио језа ме ник гра до на чел ни ка Ва са Ре лић,ис та кав ши да су Сом бор ци то ком бур -не исто ри је зна чај но до при не ли осва -ја њу сло бо де и да ло кал на са мо у пра -ва има из у зет но раз ви је ну са рад њуса при пад ни ци ма Вој ске.

Ми лан Вој но вић, со ци о лог, ис -при чао је при чу о Сом бо ру и зна ме -ни тим Сом бор ци ма, о уз ле ти ма и па -до ви ма, о ју на штву и чој ству.

По шта па лим бор ци ма ода та јеи на Спо ме ни ку па лим бор ци ма од1990. до 1999. го ди не у град скомпар ку.

Пред сед ник Удру же ња па лихбо ра ца Са во Па у но вић ис та као је да„ро ди те љи ју на ка ко ји су па ли не по -

Тра ди ци о нал но, де се то по ре -ду ви дов дан ско дру же ње чла -но ва по ро ди ца па лих бо ра ца(при пад ни ка ЈНА, ВЈ и МУП-а)

у од бра ни су ве ре ни те та и очу ва њубез бед но сти зе мље у су ко би ма и ра -то ви ма де ве де се тих го ди на ми ну логве ка са при пад ни ци ма Вој ске Ср би јеодр жа но је у Пр вом цен тру за обу куу Сом бо ру.

У ка сар ни „Аеро дром” на спо -мен-обе леж је „По но сно се ћа ње”,ко је су при пад ни ци Пр вог цен тра заобу ку от кри ли и осве шта ли 24. мар -та 2010, пред став ни ци Удру же њапа лих бо ра ца и Вој ске Ср би је по ло -жи ли су ве нац и цве ће. На пло чи тогмо ну мен та, чи ји је аутор Ни ко ла Си -мја но вић, сто ји: ,,Има смр ти, не мауми ра ња. Прет ке ни су обру ка ли, по -ко ље ња их се не ће сти де ти”.

– Вој ни ке ов де учи мо вој нич кимве шти на ма, али они сти чу зна ња иис ку ства о чо ве ко љу бљу и сло бо до -љу бљу. Наш мо то у сва ко днев нимак тив но сти ма је „За Ср би ју увек пр -ви” – ре као је ко ман дант Цен тра пот -пу ков ник Ла зар Осто јић.

Ни ко ла Иво ше вић, про фе сор изЗе му на, слу жио је вој ску упра во уовој ка сар ни. Суд би на је хте ла да у

По ро ди це па лих бо ра ца у по се тиСом бор ском гар ни зо ну

По шта не по бе ђе ни ма

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

п о в о д и

32

Вој ни ци ко ји су по ло жи ли жи во те на ол тар отаџ би нени су за бо ра вље ни, основ на је по ру ка ви дов дан скихсу сре та на се ве ру Бач ке

Као свр ше ни уче ник-алат ни чарНи ко ла Ма ров ски се за по слиоу но во сад ској „По бе ди“, али је

убр зо на на го вор оца за став ни каБла го ја и ком ши је, та ко ђе вој ног ли -ца, кон ку ри сао у Вој ску као ци вил ноли це, 1978. го ди не. При мљен је наду жност ме ха ни ча ра за пе ша диј скооруж је. Од та да се ни је раз два јао ниод вој ске ни од оруж ја.

– Го ди на ма сам ста са вао у Вој сци,сте као мно га зна ња и „ис пе као“ за нат.Слу шао сам прет по ста вље не и ста ри -је, увек уче ћи од њих – ка же Ни ко ла,до да ју ћи да се бр зо на ви као на вој нусре ди ну и оба ве зе. При јем у ра ди о ни -цу, тех нич ки пре глед, ла ки ре монт икон зер ва ци ја пе ша диј ског оруж ја по -ста ли су ње го ва сва ко дне ви ца.

Че сти од ла сци и бо рав ци на по -ли го ни ма, на га ђа њи ма, ни су му те -шко па да ли, иако су га код ку ће, каоса мо хра ног оца, че ка ле две ћер ке.Успе вао је све да по стиг не. Са да је

те ре на ма ње, има мла ђих. Ка жу муко ле ге – де да, ти оста ни, ми мла ђиодо смо на те рен.

Ипак, пру жа ње струч не по мо ћипри ли ком тех нич ких и ко ман дант -ских пре гле да пе ша диј ског оруж ја ује ди ни ца ма Пр ве бри га де, али иоста лим је ди ни ца ма ван тог са ста ва,не мо же се за ми сли ти без нај и ску -сни јег ме ха ни ча ра – Ни ко ле, мај сто -ра свог за на та, ка же пот по руч никНе ма ња Нов ко вић, ко ман дир во даза одр жа ва ње у ло ги стич ком ба та -љо ну Пр ве бри га де.

Ко ли ко је то ком три и по де це -ни је ра да кроз ње го ве мај стор скеру ке „про шло“ пу ша ка, пу шко ми тра -ље за, ми тра ље за, снај пе ра, пи што љаи дру гог пе ша диј ског оруж ја, те шкоје пре бро ја ти. Од по мо ћи ни је нистро га вој на еви ден ци ја.

Ни ко ла, до ду ше, ни је са мо до -бар мај стор, пу шкар. Сви ма је по -зна та и ње го ва ху ма ност – 170 пу та

је до бро вољ но дао крв, ви ше од 53ли та ра дра го це не теч но сти. Пр випут као де вет на е сто го ди шњак, ка даје по моћ би ла по треб на ње го вом ко -ле ги с по сла. Од та да до да нас – ре -дов но! До био је пла ке ту „Злат накап“ и руч ни сат. Ове го ди не на ху -ма но сти му је че сти тао и гра до на -чел ник Но вог Са да.

Иду ће го ди не, вој ни мај сторНи ко ла, са пу ним рад ним ста жом од -ла зи у пен зи ју. Ис ку ство, зна ње и поко ју мај стор ску „тај ну“ већ је пре неомла ђи ма. Опет ће им, на да се, не ка -да за тре ба ти. Има ће, ка ко ве ли, ви -ше вре ме на и за два хо би ја – из ра думи ни ја тур ног ала та, ве ли чи не јед ногсан ти ме тра и ма ке та ави о на од ме -та ла. И при бор за пе ца ње је већ при -пре мио. За пу ти ће се уско ро „фри -шки“ пен зи о нер пут Ду на ва, Срем -ских Кар ло ва ца и да ље оба лом... ƒ

Б. М. ПО ПА ДИЋ

33

љ у д и и з с т р о ј �

Ни ко ла Ма ров ски, ме ха ни чар за пе ша диј ско оруж је

Мај стор свог за на таБо га то ис ку ство у одр жа ва њу и по пра вља њусвих вр ста пе ша диј скогоруж ја сти цао је три де сет и че ти ри го ди не, и још сти че у Пр вој бри га ди. За то иче сто ка же да зна ња и мај стор лу ка ни ка да ни је на пре тек, а ни на од мет.

1 5 . ј у л 2 0 1 1 .

с в � т и с к у с т в �

Си ри ја – зе мља бо га те про шло сти и бур не са да шњо сти. Ма да ње ни тра го ви се жу ви ше од че ти ри ми ле ни ју ма уна зад, ге о граф ско од ре ђе ње и де мо граф ска струк ту раутвр ђе ни су тек по чет ком два де се тогве ка. Са да је по при ште же сто ких су ко ба вла сти и опо зи ци је са сва ко днев ним жр тва ма ко је ни ко гане оста вља ју рав но ду шним.

Грађански рат у

Ве ли ка Си ри ја из ан тич ког до ба, Аби си ни ја ка ко сеу не ким ен ци кло пе диј ским из да њи ма на зи ва, за у -зи ма ла је те ри то ри је да на шње Си ри је, Ли ба на,Па ле сти не и де ло ве Јор да на. Ту те ри то ри ју за у зи -ма ли су и њо ме вла да ли ра зни на ро ди – Је вре ји,

Асир ци, Ва ви лон ци, Пер сиј ци, Гр ци, Јер ме ни, Ри мља ни, Ви -зан тиј ци, Ара пи, док су је дан део осва ја ли и кр ста ши. Си ри -ја је би ла је дан од цен та ра осни ва ња хри шћан ства – апо столПа вле се пре о бра тио у хри шћа ни на на пу ту за Да маск иосно вао је пр ву хри шћан ску бо го мо љу у Ан ти о хи ји (да на -шња Тур ска).

То ком ве ко ва Си ри ја је ра то ва ла про тив мно гих, Егип -ћа на, Ри мља на, Гр ка, ка ко за очу ва ње вла сти тих те ри то ри јата ко и за осва ја ње но вих. Као и оста ли де ло ви Бли ског ис то -ка и она је би ла под ви ше ве ков ном вла шћу Ото ман ског цар -ства.

34

Пи ше Др То дор МИР КО ВИЋ

оку пи рао део ње не те ри то ри је (Го лан ска ви со ра ван), ко ја јеи да ље у њи хо вом по се ду. Си ри ја је у не ко ли ко на вра та вој ноин тер ве ни са ла у Ли ба ну и пу них три де сет го ди на (до 2005)др жа ла је под сво јом кон тро лом се ве ро и сточ ни део ли бан -ске те ри то ри је. Осу ди ла је ирач ку оку па ци ју Ку вај та и са сво -јим сна га ма уче ство ва ла је у опе ра ци ји „Пу стињ ска олу ја”1991. го ди не.

Свој по ло жај по ку ша ла је да оја ча удру жи ва њем са су -сед ним арап ским зе мља ма, па је 1958. ство ре на уни ја са Егип -том, ко ја се убр зо рас па ла. Том при ли ком из вр ше не су зна -чај не дру штве но-по ли тич ке про ме не ко ји ма су озна че ни да -љи прав ци раз во ја. На и ме, сле дио је вој ни удар (1963), ко јимје на власт до шла БА АС пар ти ја и но вим уста вом (члан 8) про -мо ви са на је у вла да ју ћу. Њен про грам се за сни ва на арап -ском на ци о на ли зму и арап ском со ци ја ли зму. Све оста ле пар -ти је су би ле за бра ње не.

На ве де не про ме не ни су до ве ле до уну тра шње ста бил -но сти. Три го ди не ка сни је (1966) из вр шен је још је дан вој ниудар, а 1970. ми ни стар од бра не, ге не рал Ха фез ал-Асад пре -у зео је власт и про гла сио се бе пред сед ни ком др жа ве. Остаоје на вла сти све до смр ти, 2000. го ди не, ка да га је за ме ниоње гов син Ба шар ал-Асад, ко ји је и са да на вла сти.

Оче ки ва ло се да ће мла ди (34 го ди не, ви со ко обра зо ван,оже њен Ен гле ски њом), Ба шар ал-Асад уне ти но ве про ме не упо ли тич ки жи вот зе мље. Ме ђу тим, то се ни је до го ди ло. Синје на ста вио по ли ти ку свог оца, ко ји је вла дао уз по моћ вој скеи ма њин ских гру па. Опо зи ци ја је сво је не за до вољ ство ис по -ља ва ла по вре ме ним де мон стра ци ја ма и по бу на ма, ко је су су -зби ја не и уз по моћ ору жа не си ле.

Ору жа не сна ге

Си ри ја је то ком чи та вог по сто ја ња има ла ре ла тив но ја -ке и до бро опре мље не ору жа не сна ге. То је обра зла га ласпољ ном угро же но шћу. Опре ма ње да на шње вој ске је углав -ном из Со вјет ског Са ве за, ма ње из Ки не и Се вер не Ко ре је.

Пре из би ја ња по бу не ко ја је у то ку, Си ри ја је има ла око220.000 при пад ни ка ре гу лар не вој ске, исто то ли ко у ре зер -ви. Нај број ни ји вид ору жа них сна га је коп не на вој ска са око175.000 љу ди и она је нај ја чи осло нац вла сти у Да ма ску. По -ред од бра не од спољ не агре си је, њен основ ни за да так и је -сте од бра на по сто је ћег дру штве ног по рет ка. Рат но ва зду хо -плов ство има око 40.000, а рат на мор на ри ца 5.000 љу ди.

На о ру жа ње и опре ма си риј ске вој ске је пре те жно со -вјет ског по ре кла. Рас по ла же ве ли ким ко ли чи на ма оклоп но-бор бе них сред ста ва (тен ко ви Т-72 и ста ри ји), ва зду хо пло ви -ма (бор бе ни ави о ни Су-24, Миг-21, -23, -25 и МИГ-29), ПВО имор на ри чич ким ра кет ним сред стви ма, ра ке те ма зе мља-зе -мља так тич ке на ме не...

Рас пад Со вјет ског Са ве за усло вио је при вре ме ни пре -кид на бав ке сред ста ва рат не тех ни ке од зе ма ља-на след ни ца.Ме ђу тим, на бав ке су об но вље не од Ру ске Фе де ра ци је, ко јасе прет ход но од ре кла ду га ко ји је Си ри ја има ла пре ма бив -шем Со вјет ском Са ве зу. У 2011. го ди ни, пре ма за пад ним из -во ри ма, за кљу че ни су уго во ри о на бав ка ма са вре ме ни јих ави -

о на и ПВО ра ке та у вред но сти од око че ти ри ми ли јар де до -ла ра, а пре го во ри су би ли на ста вље ни о но вим на бав ка ма.

У на сто ја њи ма да са сво јим рат ним бро до ви ма иза ђе уСре до зем но мо ре, Ру си ја по ка зу је ве ли ки ин те рес за ко ри -шће ње си риј ских лу ка, где, пре ма за пад ним из во ри ма, ру -ски рат ни бро до ви стал но или по вре ме но ба зи ра ју.

Ве ли ко оп те ре ће ње при вре де вој ним из да ци ма ути ца -ло је на за о ста ја ње у при вред ном раз во ју. То је, с дру ге стра -не, иза зи ва ло не за до вољ ство на ро да и по го до ва ло опо зи ци -ји у по ста вља њу ње них зах те ва за про ме не.

Си риј ско „про ле ће”

Вла ди у Да ма ску го то во тра ди ци о нал но се су прот ста -вља ор га ни зо ва на опо зи ци ја ко ју са чи ња ва ју ве ћин ски су ни -ти. И пре нај но ви јих до га ђа ња, би ло је ве ћих и ма њих по бу -на, ко је ни су еска ли ра ле у трај ни је ору жа не су ко бе.

Ме ђу тим, та лас вру ћег ве тра „арап ског про ле ћа”, пре но -шен из Ту ни са, пре ко Егип та и Је ме на, за хва тио је и Си ри ју.Кра јем ја ну а ра про шле го ди не по че ле су јав не де мон стра ци јеши ром зе мље. Де мон стран ти су зах те ва ли остав ку пред сед -ни ка Ба шар ал-Аса да, сме ну вла де и крај го то во пе де се то го -ди шње вла да ви не БА АС пар ти је. Њи хов узор и ин спи ра ци јаби ле су по бу не у Ту ни су и Егип ту. По ку ша ли су да ре жим сру -ше бес крв ним сред стви ма, па су се обра ти ли и вој сци с па ро -лом „Вој ска је на род на”, или „Вој ска и на род за јед но”.

На по ста вље не зах те ве вла да је од го ва ра ла са мо обе ћа -њи ма о пред у зи ма њу ре фор ми, али и све ве ћом упо тре бомси ле. Де мон стран ти су до би ја ли но ве при ста ли це, ор га ни за -циј ски су ја ча ли, ин тен зи ви ра ли и ши ри ли сво ју ак тив ност,ко ја је по при ма ла и ору жа ни ка рак тер. Од про шлог про ле ћа,вла да је при бе гла ма сов ни јем ко ри шће њу вој ске и дру гих ор -га на без бед но сти у по ку ша ји ма су зби ја ња де мон стра ци ја иоп ко ља ва њу гра до ва ко је су де мон стран ти ста ви ли под сво јукон тро лу. Та ко су де мон стра ци је и од го вор на њих пре ра ста -ли у пра ви гра ђан ски рат, са те шким по сле ди ца ма и не из ве -сно сти ма. У том ко шма ру, на јед ној стра ни је опо зи ци ја ко јучи не углав ном ве ћин ски су ни ти, а на дру гој стра ни власт ко јудр же ма њин ски Ала ви ти и му сли ман ски ши и ти.

Еска ла ци ја су ко ба

По бу ње ни ци су сво је вер бал не зах те ве до пу ња ва ли свеин тен зив ни јим ко ри шће њем убој них сред ста ва. Нај пре су по -је дин ци и гру пе из за се да на па да ли слу жбе на ли ца и во зи лана ко му ни ка ци ја ма или по ли циј ске, вој не и дру ге др жав необјек те, ком би но ва ном при ме ном те ро ри стич ких и ге рил скихна чи на деј ства. Вре ме ном су те гру пе по ста ја ле ор га ни зо ва -ни је, а њи хо ве ак ци је ин тен зив ни је и про стор но ши ре.

Већ у ра но про ле ће 2011. го ди не, фор мал ни про те стипре ра сли су у пра ву по бу ну ши ро ких раз ме ра. У њи ма уче -ству је ви ше од 100.000 љу ди, а у су ко бу са вла ди ним сна га -ма па да ју и пр ве ма сов ни је жр тве. Из цен тра от по ра – Да ра(про вин ци ја Хомс), су ко би се ши ре на дру ге гра до ве – Ха ма,Ла та ки ја и дру ге. Уста ни ци успе ва ју да ста ве под кон тро лу

1 5 . ј у л 2 0 1 1 .

и с к у с т в �

36

не ке те ри то ри је на ју гу, као и не ка про вин циј ска се ди шта.На си ље и бру тал ност обо стра но се по ве ћа ва ју.

Ја ча ње уста нич ког по кре та пра ће но је ње го вим вој нимор га ни зо ва њем и ја ча њем. Кра јем ју ла 2011. го ди не фор ми -ра на је Сло бод на си риј ска ар ми ја (ССА), на вод но од од бе -глих офи ци ра и вој ни ка ре гу лар не вој ске Си ри је. Де зер те рису са со бом пре не ли и не ка бор бе на сред ства, укљу чу ју ћитен ко ве и про ти во клоп на оруж ја. Сна ге те „ар ми је” си сте -мат ски су по ве ћа ва не, та ко да се са да про це њу ју на 20.000до 40.000 па ра вој ни ка.

Сло бод на си риј ска ар ми ја рас по ре ђе на је и деј ству јего то во на чи та вој те ри то ри ји зе мље, а има сво је упо ри ште иу су сед ној Тур ској, где је фор ми ра на. По ред „вр хов не” ко -

„Си риј ско про ле ће”, ако се уоп ште мо же та ко на -зва ти, нај кр ва ви је је и нај ду же од свих “арап ских про ле -ћа”. Оно је по сле ди ца не а де кват не по ли ти ке ди на сти јеАса до вих и над ме та ња стра них си ла за при су ство и ути -цај у под руч ју Бли ског и Сред њег ис то ка, а јед но и дру госку по пла ћа си риј ски на род.

У су ко би ма је по ги ну ло хи ља де љу ди, мно го је ра ње -них и из бе глих. Зе мља је у еко ном ском ра су лу и со ци јал -ној пат њи.

Вла да Ха фе за ал-Аса да, као и ње го вог си на Ба ша ра,и вла да ју ћа пар ти ја БА АС ни су са гле да ли по тре бу и на -шли до вољ но хра бро сти за про ме не, ни ти су на шли на -чи на да из бег ну кр во про ли ће. Под при ти ском уну тра -шње и ме ђу на род не јав но сти, тек не дав но (фе бру а ра овего ди не) до не ли су но ви устав и пред у зе ли из ве сне ре -фор ме, укљу чу ју ћи отва ра ње вра та ви ше стра нач ју.

На стан ком и то ком раз во ја „арап ског про ле ћа”,бор ба ве ли ких за ово под руч је је за о штре

На па ди ма ССА, у ства ри, под врг -ну те су згра де и дру ги вој ни и ци вил ниобјек ти вла ди них ор га на, тран спорт насред ства ко ја пре во зе вој ску, наф ту ислич не ма те ри ја ле, наф то во ди и дру гаин фра струк тур на по стро је ња. Ин тен -зив ним ак ци ја ма они осва ја ју но ве по -зи ци је и ста вља ју под кон тро лу по је -ди не де ло ве те ри то ри је. Пу ков ник Ри -ад ал-Асад је 1. фе бру а ра ове го ди неиз ја вио да 50 од сто си риј ске те ри то -ри је ни је ви ше под кон тро лом ре жи маи да та мо не мо гу да кро че вла ди несна ге без бед но сти. Не ки про вин циј -ски цен три су та ко ђе под кон тро ломуста ни ка и ССА.

Је ди ни це ССА рас по ла жу углав номстре љач ким и ла ким пе ша диј ским на о -ру жа њем. За па же но је да рас по ла жу исло же ни јим сред стви ма рат не тех ни ке,

укљу чу ју ћи оклоп на бор бе на сред ства, али их ма сов ни је неко ри сте јер им она не обез бе ђу ју до вољ ну флек си бил ност уиз во ђе њу те ро ри стич ких ак ци ја и ге рил ских опе ра ци ја.

У су прот ста вља њу ак тив но сти ма по бу ње нич ких сна га,ору жа не фор ма ци је вла де у Да ма ску (ре гу лар на ар ми ја и ор -га ни уну тра шње без бед но сти), по ку ша ва ју да оне мо гу ћепро тив ни ка у ње го вим на ме ра ма да на па ди ма на љу де иобјек те др жав не струк ту ре и у осва ја њу но вих те ри то ри јаугро зе ре жим у Да ма ску. Пред у зи ма ју се и ме ре да се раз би -ју по бу ње нич ка упо ри шта у осво је ним гра до ви ма и се ли ма,да се по вра ти кон тро ла над под руч ји ма над ко ји ма је из гу -бље на. Су ко би, чи ји је ре зул тат ма сов ност људ ских жр та ва и

ман де на че лу са пу ков ни ком Ри јад ал-Аса дом, има нај ма њепет ре ги о нал них ко ман ди, ко је усме ра ва ју деј ства сво јих је -ди ни ца. У по ја ва ма пред јав но шћу пу ков ник Ри јад ал-Асадна гла ша ва да он и ње го ва ко ман да не ма ју по ли тич ке ам би -ци је, већ са мо бор бу про тив ре жи ма у Да ма ску до ње го вогпот пу ног свр га ва ња с вла сти.

У тој бор би ССА ко ри сти сред ства и ме то де ге рил скогра то ва ња – из не над не и крат ко трај не на па де на вој не и ци -вил не објек те, ин фра струк тур на по стро је ња, укљу чу ју ћи ко -му ни ка циј ске мре же и дру го. Та кви на па ди се пред у зи ма јура ди фи зич ког и пси хич ког ис цр пљи ва ња про тив ни ка, ње го -вог при си ља ва ња да на пу сти по сто је ћа упо ри шта и ства ра -ња усло ва за ус по ста вља ње но ве струк ту ре вла сти.

37

ве ли ка ма те ри јал на ра за ра ња, ушли су у фа зу у ко јој ни јед -на од су прот ста вље них стра на не ма из гле да на по бе ду и мо -гућ ност да оства ри свој циљ без по сре до ва ња са стра не.

Ин тер на ци о на ли за ци ја спо ра

Из ско ри је и ра ни је про шло сти по зна то је да је ско росва ки озбиљ ни ји уну тра шњи су коб ин спи ри сан или по др -жан спо ља и да је у ка сни јој фа зи ин тер на ци о на ли зо ван и„ре ша ван” пре ма во љи ути цај них спољ них фак то ра. Та ко јеби ло у бив шој Ју го сла ви ји де ве де се тих го ди на про шлог ве -ка, та ко је и у Си ри ји да нас.

По ли ти ка пред сед ни ка Ха фе за ал-Аса да ни је би ла пово љи во де ћих за пад них си ла из два основ на раз ло га. Гу ши лаје основ на људ ска пра ва си риј ског на ро да (што се мо же сма -тра ти спо ред ним), а у спољ но по ли тич кој ори јен та ци ји осла -ња ла се на Со вјет ски Са вез и дру ге со ци ја ли стич ке зе мље(што се мо же сма тра ти глав ним раз ло гом). Ње гов син, Ба -шар ал-Асад ни је бит ни је ме њао уну тра шњу по ли ти ку, а успољ но по ли тич кој ори јен та ци ји на сто јао је да за о би ђе За -пад. Због то га је опо зи ци ја на и ла зи ла на по др шку ве ћи неза пад них и арап ских зе ма ља. Та ко је још 2007. го ди не из ме -ђу САД и Са у диј ске Ара би је по стиг нут до го вор пре ма ко јемће Са у диј ска Ара би ја да ти но вац, а САД по др шку у сла ма њуре жи ма у Да ма ску, док је Ви ки ликс ка сни је от крио да су САДго ди ну да на ка сни је да ле шест ми ли о на до ла ра лон дон скојопо зи ци о ној гру пи за ин тен зи ви ра ње ње не по ли тич ко-про -па ганд не ак тив но сти.

„Арап ско про ле ће„ би ло је пра ви под сти цај си риј скојопо зи ци ји за по че так од луч ног об ра чу на са вла дом. Ње низах те ви на и шли су на по др шку из ино стран ства у оној ме риу ко јој су има ли де мон стран ти у дру гим арап ским зе мља ма.Нео спор но је да је та по др шка би ла пре све га по ли тич ка,али по сто је број ни ин ди ка то ра да је би ла и ма те ри јал на, уви ду пру жа ња струч не и тех нич ке по мо ћи, у ка сни јој фа зи иис по ру ка ма на о ру жа ња и опре ме. У та кве ис по ру чи о це, устра ним сред стви ма ин фор ми са ња, нај че шће се убра ја ју Са -у диј ска Ара би ја, Ка тар и не ке ислам ске фун да мен та ли стич -ке гру пе, као ал-Ка и да и дру ге. Тур ска је из у зет но ак тив на упо др шци опо зи ци ји и у осу ди вла де у Да ма ску.

С дру ге стра не, Ру си ја, Ки на, Иран и не ке дру ге зе -мље по др жа ва ју пред сед ни ка Ба ша ра ал-Аса да и на сто једа га одр же на вла сти ис по ру ка ма но вих ко ли чи на на о ру -жа ња и опре ме.

Не по во љан раз вој си ту а ци је не из бе жно је до шао на раз -ма тра ње у ЕУ и у Са ве ту без бед но сти (СБ) УН. У оба фо ру маиз ра же на је ве ли ка за бри ну тост због људ ских гу би та ка и тра -жиј се из лаз из кри зе. При то ме у СБ УН ис по ље не су ве ли кераз ли ке у по гле ди ма на узро ке кри зе и на на чин ње ног ре ша -ва ња. На и ме, ве ћи на у СБ УН ре ше ње про бле ма тра жи при -ти сци ма на вла ду и ње но при во ља ва ње на са рад њу са опо зи -ци јом, у крај њем на по вла че ње са вла сти. Део тих при ти са капред ста вља на ме та ње ра зно вр сних ви до ва санк ци ја од стра -не ЕУ и САД и по ку ша је да се то исто учи ни и у СБ УН, че му сесу прот ста вља ју Ру си ја, Ки на и не ке дру ге зе мље..

Ак ци је СБ УН во ди ле су име но ва њу бив шег ге не рал ногсе кре та ра УН, Ко фи Ана на, за спе ци јал ног пред став ни ка УНи Арап ске ли ге за Си ри ју. Ко фи Анан је са чи нио ми ров ниплан од шест та ча ка, ко јим је пред ви ђен, сем оста лог, пре -кид ва тре и по вла че ње свих вла ди них сна га у ка сар не. Дваме се ца ка сни је, СБ је из гла сао ре зо лу ци ју 2043, ко јом се упу -ћу је 300 не на о ру жа них по сма тра ча за над зор си ту а ци је икон тро лу ре а ли за ци је Ана но вог пла на. Ме ђу тим, тај план, заса да, оста је ви ше сло во на па пи ру не го про грам ре а ли за ци је.

Ком пли ко ва ње си ту а ци је

Си ту а ци ја у Си ри ји и да ље се ком пли ку је. По бу ње ни цису оја ча ли сво је по зи ци је на „фрон ту”, у зе мљи и у ино стран -ству. Из гле да да они ни ка ко не ма ју на ме ру да од у ста ну одна ме ре да оства ре свој крај њи циљ – пре у зи ма ње вла сти.Вој но су знат но оја ча ли, а по ли тич ки се кон со ли ду ју. Си риј -ски на ци о нал ни са вет, као нај ве ће по ли тич ко те ло уста ни ка,са се ди штем у Лон до ну, већ је при зна то као ле ги тим ни

1 5 . ј у л 2 0 1 1 .

и с к у с т в �

38

пред став ник си риј ског на ро -да од не ко ли ко зе ма ља, укљу -чу ју ћи Ве ли ку Бри та ни ју.

По бу ње ни ци су оче ки ва -ли да ће свој циљ оства ри типри ме ном ту ни ског и еги пат -ског мо де ла. Ме ђу тим, на и -шав ши на оштар от пор вла де,они су ре ла тив но бр зо про ме -ни ли так ти ку и стра те ги ју. Одмир них де мон стра ци ја, пре -шли су на ору жа ну бор бу, ко ју– упр кос по сти за ња до го во рао при мир ју, на ста вља ју.

Упо ре до са на ста вља -њем ору жа них бор би, по бу -ње нич ко ру ко вод ство на сто -ји да ство ри усло ве ко ји ћезах те ва ти ве ће и не по сред ни -је ан га жо ва ње ме ђу на род нихсна га у си риј ском су ко бу, попра ви лу у њи хо ву ко рист.Упу ћи ва ње спе ци јал ног пред -став ни ка УН и Арап ске ли геи гру пе по сма тра ча у Си ри ју,пре ма њи хо вој пер цеп ци ји,са мо је по че так тог ан га жо -ва ња. Уло га по сма тра ча накоп ну ве ро ват но ће би ти до -пу ње на по сма тра чи ма из не -ба, о че му се већ во де пре го -во ри.

Опо зи ци ја је скеп тич напре ма Ана но вој ми си ји. Сма -тра да ње гов ми ров ни план не -ће ус пе ти. За то тра жи не по -

сред ну вој ну ин тер вен ци ју ибез са гла сно сти СБ УН, каошто је то био слу чај на Ко со ву1999, Ира ку 2003. или Ли би ји2011. Ње не ак тив но сти су по -чет ком овог про ле ће би ле го -то во ми ни ми зи ра не, да би кра -јем ма ја, по сле пре гру пи са ва -ња сна га ССА, би ле ин тен зи ви -ра не. Усле ди ли су број ни су ко -би из ме ђу вла ди них и опо зи ци -о них сна га. Нај зна чај ни ји и санај ве ћим пу бли ци те том је биоонај озна чен као ма са кр у Хо у -ли, где је уби је но ви ше од 100и ра ње но око 300 осо ба, пре -те жно ци ви ла. Су ко бље нестра не су се ме ђу соб но оп ту -жи ва ле, при че му је за пад наштам па окри вља ва ла вла ди несна ге, да би, као из у зе так, не -мач ка сред ства ин фор ми са њапре не ла из ве штај да су по бу -ње ни ци из вр ши ли по кољ ци -ви ла ло јал них вла ди. Ов де јете шко не по ве за ти слу чај Хо у -ла са слу ча јем Ра чак, ко ји јеузет као по вод за бом бар до ва -ње СРЈ. Та се прет по став ка за -сни ва и на чи ње ни ци да је ма -са кр из вр шен уочи за се да њаСБ УН.

Опо зи ци ја на ста вља дазах те ва од ме ђу на род не „за -јед ни це” пред у зи ма ње ош -три јих ме ра про тив вла де уДа ма ску, укљу чу ју ћи ору жа нуин тер вен ци ју. Ме ђу тим, зе -мље и ин сти ту ци је ко је по др -жа ва ју опо зи ци ју ис по ља ва јуиз ве сну опре зност због ош -трог ру ско-ки не ског су прот -ста вља ња тој иде ји. Сем то га,оне ни су без ре зер вно на кло -ње ни опо зи ци ји због ње ногне је дин ства. Они би, ве ро ват -но, мо гли да сру ше вла ду у Да -ма ску, али још не ма ју од го во -ра на пи та ње шта по сле то га,јер раз је ди ње на опо зи ци ја те -шко мо же би ти пра ва ал тер -на ти ва са да шњој вла ди. Свето си ту а ци ју чи ни из у зет носло же ном и про лон ги ра ре -ше ње кри зе. ƒ

39

Са вре ме на Си ри ја за у зи ма по вр ши ну од 185.180ква драт них ки ло ме та ра, на ко јој жи ви око 19 ми ли о наљу ди, са про се ком од 120 ста нов ни ка на јед ном ква драт -ном ме тру. То је ви ше на ци о нал на и ви ше вер ска дру -штве на за јед ни ца. Те ри то ри ја је ад ми ни стра тив но по де -ље на на 18 про вин ци ја, сва ка са сво јим се ди штем. Арап -ско ста нов ни штво чи ни 90 од сто укуп ног бро ја ста нов -ни ка. Се дам од сто су Кур ди, три од сто Јер ме ни и оста -ли. Мно го је ве ћа вер ска ра зно вр сност – 74 од сто су му -сли ма ни (углав ном су ни ти, ко ји пред ста вља ју ско ро јед -ну по ло ви ну укуп ног бро ја ста нов ни ка), 16 од сто Ала ви -ти (вер ска сек та одво је на од ши и та) и де сет од сто хри -шћа ни. Вла да је, у осно ви, то ле рант на пре ма на ци о нал -ним и вер ским ма њи на ма, што је и ра зу мљи во јер сеупра во на њих осла ња.

Си ри ја спа да у гру пу не раз ви је них зе ма ља. Не мараз ви је ну ин ду стриј ску ба зу ни ти зна чај ни је при род нере сур се, као што има ју не ке арап ске зе мље - Са у диј скаАра би ја, Иран или Ирак. Ипак, наф та је њен глав ни из -во зни ар ти кал. Њен бру то дру штве ни про из вод се про -це њу је (2011) на око 42 ми ли јар де аме рич ких до ла ра, од -но сно 2.200 до ла ра по ста нов ни ку. При вре ду ка рак те ри -ше ве о ма ви сок сте пен не за по сле но сти, на ро чи то омла -ди не.

Глав ни град је древ ни Да маск на ју го за па ду зе мље,са око два ми ли о на ста нов ни ка, а нај ве ћи град је Алеп,на се ве ро и сто ку, са око 2,2 ми ли о на ста нов ни ка. Оста лива жни ји гра до ви су Холмс, Да ра, Тар тус и дру ги. То је по -мор ска зе мља, из ла зи на ис точ ни Ме ди те ран са оба ломод 193 ки ло ме та ра. Глав не по мор ске лу ке су Ла та ки ја,Тар тус и ал-Ми нал ал-Бај да.

СИРИЈА ДАНАС

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

40

ВОЈ НЕ ВЕ ЗЕ РУ СИ ЈЕ И КИ НЕ

АПЕЛ ИРА НУ

РАТ НИ БРО ДО ВИ НА ПА ЦИ ФИ КУ

Ру ски пред сед ник Вла ди мир Пу тин то ком по се те Пе -кин гу ука зао је на по тре бу по ја ча не вој не ве зе Ру си је сасу сед ном Ки ном. Пред сед ник Пу тин бо ра вио је у пр вој по -се ти Ки ни од ка ко је по но во сту пио на ме сто пред сед ни каРу си је.

Пу тин је ре као да је у раз го во ру са пот пред сед ни комСји Ђин пин гом до го во ре но про ши ре ње вој не са рад ње. Онје, та ко ђе, под се тио на не дав не ру ско-ки не ске по мор скевој не ве жбе у Жу том мо ру. Вој на раз ме на из ме ђу Мо сквеи Пе кин га убр за на је у окви ру Ор га ни за ци је шан гај ске са -рад ње, ре ги о нал не без бед но сне гру па ци је ко ја одр жа васа мит у Пе кин гу.

Учвр шћи ва ње ве за ме ђу азиј ским су се ди ма пред ста -вља зна ча јан кон тра ба ланс ути ца ју Сје ди ње них Аме рич кихДр жа ва у ре ги о ну. Ру си ја и Ки на за јед нич ки на сту па ју и уре ша ва њу си риј ске кри зе и су прот ста вља ју се ино стра нојин тер вен ци ји у тој зе мљи. ƒ

САД пла ни ра ју да до 2020. го ди не пре ме сте нај ве ћидео рат них бро до ва у Азиј ско-па ци фич ки ре ги он, из ја виоје аме рич ки се кре тар за од бра ну Ле он Па не та.

Тре нут но се 50 од сто мор на ри це на ла зи на Па ци фи -ку, а 50 на Атлан ти ку, али ће до 2020. тај од нос би ти про -ме њен та ко да ће ве ћи део би ти пре ме штен у Па ци фик. ƒ

Европ ска уни ја апе ло ва ла је на Иран да пот пи ше спо -ра зум са Ме ђу на род ном аген ци јом за атом ску енер ги ју(IAEA) ко ји би омо гу ћио да се утвр ди пра ва при ро да ну кле -ар ног про гра ма.

IAEA тра жи при ступ ба зи Пар чин бли зу Те хе ра на за тошто ве ру је да се та мо спро во де сум њи ве про бе екс пло зи ва.Ме ђу тим, Иран од би ја да усли ши зах те ве IAEA, твр де ћи дато ме сто не ма зна ча ја за ње гов ну кле ар ни про грам.

За пад и Изра ел сум ња ју да је циљ тог про гра ма про -из вод ња атом ске бом бе, док Иран то не ги ра и твр ди да јење го ва свр ха ис кљу чи во мир но доп ска про из вод ња ну кле -ар не енер ги је. ƒ

ТРАН ЗИТ ЗА АВ ГА НИ СТАН

Ру си ја је до зво ли ла да НА ТО пре ко ње не те ри то ри јепре ба цу је сво је тру пе и вој ну тех ни ку у Ав га ни стан иобрат но, об ја вље но је на сај ту ру ске вла де. Но вим ука зомпред ви ђе но је да по ред пре ба ци ва ња НА ТО тру па же ле -знич ким и друм ским са о бра ћа јем, бу де до зво љен и авиотран спорт.

Тран зит на тач ка за НА ТО сна ге и тех ни ку на ла зи се уУља нов ску, а ми ни стар спољ них по сло ва Сер геј Ла вров ра -ни је је ка зао да ни је реч о вој ној ба зи НА ТО, већ ис кљу чи -во о ме сту "пре се да ња", и да се та мо не на ла зи пер со налали јан се.

АУСТРИ ЈА ДЕО БОР БЕ НИХ СНА ГА ЕУ

Аустриј ска вој ска je od 1. јула, наредних шест месе-ци, поново део борбених снага Европске уније, где ће ру-ководити логистичким и транспортним јединицама. Не-мачка командује борбеним снагама ЕУ, а трупе броје 3.000војника, у којима учествују војске Аустрије, Чешке, Хрват-ске, Ирске и Македоније.

Борбене снаге ЕУ, могу бити упућене на сва кризнажаришта у свету у року од шест дана. До сада ове трупенису позиване на интервенцију. Формално, одлуку о упу-ћивању снага мора једногласно донети влада ЕУ, а потре-бан је и мандат УН. ƒ

лат ност ко ја у са вре ме ним усло ви ма пред ста вља аде -кват ну за ме ну за тзв. „вру ће” ра то ве, чи ме на го ве шта ваи до при но си њи хо вом иза зи ва њу и во ђе њу.

Под се ти мо, по чет ком ове го ди не ки не ске вла стиухап си ле су осо бу (по моћ ник за ме ни ка ми ни стра)у Ми ни стар ству за др жав ну без бед ност Ки не ко -

ја је аме рич кој ЦИА го ди на ма ода ва ла ин фор ма ци је, семоста лог и о мре жи ки не ских шпи ју на у ино стран ству. Ти -ме је ки не ска шпи ју на жа у све ту пре тр пе ла ве ку ште ту.Или, пу ков ник ру ске Фе де рал не слу жбе без бед но сти(Ми хај лов) је по чет ком ју на ове го ди не осу ђен на 18 го -ди на стро гог за тво ра, јер је ода ва њем по да та ка у ко ристЦИА до при нео раз би ја њу ру ске шпи јун ске мре же уСАД. Још три ви со ка офи ци ра ру ских без бед но сних слу -жби су због шпи ју на же у ко рист аме рич ких оба ве штај -них слу жби осу ђе на на ви ше го ди шње ка зне за тво ра.

По ка за те љи на пе то сти су, напри мер, упо зо ре ња на чел ни каГлав ног шта ба ру ске вој ске ге не -ра ла Ма ка ро ва да је Ру си јаспрем на на пре вен тив ни на пад наевроп ски НА ТО ан ти ра кет ништит, са зна ња да је Ки на већпре ва зи шла еко ном ску, по ли тич -ку и вој ну моћ Ја па на, Ру си је, Бри -та ни је, Фран цу ске, Не мач ке иИн ди је, за тим да Иран по ка зу јеам би ци је ре ги о нал не си ле, а Пе -

кинг и Мо сква се су прот ста вља ју За па ду да уве де чвр -сте санк ци је Ира ну, ту је и при мер Ја па на ко га бри не вој -ни бу џет Ки не ко ји ће ду пло би ти уве ћан у пе ри о ду2011–2015. го ди не, он да на го ве штај ру ског пред сед ни -ка Пу ти на о из два ја њу 575 ми ли јар ди евра за мо дер ни -за ци ју ру ске вој ске, упо зо ре ња ви со ког се вер но ко реј -ског зва нич ни ка да та зе мља по се ду је „моћ ну ра ке ту” ко -јом мо же да по ра зи САД.

Уз све ово, ак ту ел на ре ор га ни за ци ја шпи јун скихслу жби у Пен та го ну и ства ра ње но ве оба ве штај не аген -ци је ко ја ће се усред сре ди ти на Иран и Ки ну, од но сно саЦИА по ја ча ти шпи ју ни ра ње мно гих зе ма ља, ука зу ју даће се шпи јун ски рат у све ту рас плам са ва ти. ƒ

Упр кос опо рој ре ал но сти, Ин сти тут за еко но ми ју имир из САД и Аустра ли је у сту ди ји Гло бал ни ми ров -ни ин декс, об ја вље ној 12. ју на ове го ди не, кон ста -

ту је да је свет мир ни ји не го про шле го ди не. Оце на усту ди ји за сно ва на је на пра ће њу 23 ин ди ка то ра у 158 зе -ма ља, али је пре ви де ла је дан не за -о би ла зни ин ди ка тор у од но си мауну тар др жа ва и по себ но из ме ђудр жа ва.

То је и ра зу мљи во, бу ду ћи даје реч о не ви дљи вом или ка сно ви -дљи вом шпи јун ском ин ди ка то ру,ко ји по сто ји не за ви сно од то га дали се др жа ве ме ђу соб но спо ре ису ко бља ва ју око не ког пи та ња илине гу ју парт нер ске, са ве знич ке илипри ја тељ ске од но се. Њи хо ва уз не ми ре ност за сно ва на јена са зна њи ма о про тив ни ци ма, не при ја те љи ма и парт -не ри ма, ко ја при о ри тет но при ба вља ју шпи ју на жом, од -но сно не за ко ни тим оства ри ва њем уви да у њи хо ве нај -стро жи је чу ва не (др жав не) тај не.

Шта чи ни срж тих бри жљи во чу ва них, а ипак не -до вољ но за шти ће них тај ни? Њи хо ву срж чи неса зна ња да је ра сту ћа еко ном ска моћ дру ге

стра не не ми нов но скоп ча на са ра сту ћом вој ном мо ћи.Иако дру га стра на при кри ва сво је вој не ам би ци је и ма -ски ра хе ге мо ни стич ке кан џе, она по ста је ре ги о нал ни ипла не тар ни без бед но сни иза зов. Не моћ да се об у зда јута кве ам би ци је дру ге стра не ди на ми зи ра шпи јун ску де -

41Шпи ју ниПи ше др Ми лан МИ ЈАЛ КОВ СКИ

Рек спек та би лан број от кри ве них слу ча је ва јед но стра ног или обо стра ногшпи ју ни ра ња нај моћ ни јих зе ма ља ука зу је и упо зо ра ва да иза при вид ногми ра и ко о пе ра тив но сти ме ђу др жа ва маег зи сти ра ве ли ки не мир и не спо кој нај моћ ни јих свет ских фак то ра

Не дав но раз от кри ве ни аме рич ки шпи ју ни у без бед но снимструк ту ра ма Ки не и Ру си је, по у зда но од ра жа ва ју не по ве ре ње,као и са др жај и ин тен зи тет шпи јун ског ра та ме ђу нај моћ ни јимсвет ским др жа ва ма.

моћ ни ци

п о г л � д и

и

Уметнички ансамбл Министарства одбране„Станислав Бинички” и један од најпознатијихсловеначких извођача Роберт Пешут, познатијикао Мањифико, наступили су 6. јула на ФестивалуЛент у Марибору, овогодишњој европској

престоници културе. Заједнички наступ Мањифика и „Биничког” на главној

бини фестивала трајао је више од предвиђених сат и по, јерсу се извођачи вратили на бис и одсвирали још пет песама.

На репертоару је била музика из једног од најгледанијихфилмова српске кинематографије – „Монтевидео, Бог тевидео”, коју је словеначки музичар компоновао и снимио с нашим ансамблом. Концерт је, поред музике из филма,обухватио и романтичне хитове Мањифика.

Ансамбл је наступио под диригентском палицом мајорамр Игора Митровића и Павла Медаковића, а представљенису и млади музичари који свирају с Мањификом – Шаци,продуцент и бубњар, контрабасиста Јан Грегорка,виолиниста Матија Кречич и саксофониста Матеј Кужел.

Пред препуним трибинама Мањифико и „Бинички”извели су седамнаест песама на које је публика реаговалаовацијама и гласним аплаузом. „Српска посла”, „Да ли сивидела душо”, „Само мало”, „Ча Ча Ча на Дрини”,„Пастирче младо”, „Силвиа” и „Мало господична” само сунеке од песама које су посетиоци с уживањем слушали.

Диригент Уметничког ансамбла „Станислав Бинички”Павле Медаковић после наступа није крио одушевљењеконцертом и реакцијама публике.

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

к у л т у р �

М�рибор – �вропск� пр�стониц� култур�2012. годин�. Ф�стив�л Л�нт, ј�д�н одн�јв�ћих у $вропи. Гл�вн� бин� н� Др�вир�з�рвис�н� с�мо з� н�јбољ�, св�тск�извођ�ч�. М�њифико, Анс�мбл „Ст�нисл�вБинички” и музик� из филм� „Монт�вид�о, Бог т� вид�о” – об�ћ�в�јућ� доб�р конц�рт.

42

„Бинички” н� бисУ м � т н и ч к и � н с � м б л М и н и с т � р с т в � о д б р � н � у С л о в � н и ј и

– Најбоља критика и оцена да ли је концерт биоуспешан јесте реакција публике. Морали смо да се вратимона бис и одсвирамо још неколико песама, а публика јенаправила апсолутно дивну атмосферу – рекао јеМедаковић и нагласио да је велика ствар направити такавуспех приликом гостовања у другој држави.

– За Министарство одбране и нашу државу овакавконцерт је одлична промоција. Музика је уметност која незахтева велика предузимања и која директно утиче наемоције, а ми имамо много тога да понудимо од националноги интернационалног репертоара – истакао је диригентАнсамбла.

До сарадње с „Биничким” дошло је пред снимањемузике за филм „Монтевидео, Бог те видео”. Мањификоистиче да је био одушевљен идејом да снима музику својним оркестром, јер то иде уз филм историјског садржаја.

– Заволели смо се убрзо. Помислио сам, кад већ такодобро сарађујемо, зашто не бисмо наступали по региону.Ово нам је први концерт и веома сам срећан што је топочетак наше даље сарадње – рекао је словеначки извођач,откривши нам да је у плану заједничко снимање музике задруги део „Монтевидеа”.

На последњој турнеји ван Србије чланови Уметничкогансамбла „Станислав Бинички” били су управо у Мариборупре 21 годину. ƒ

Сања АНЂЕЛКОВИЋ

43

Фестивал Лент је највећи међународни фестивал наотвореном у Словенији и један од највећих у Европи.Одржава се током јуна и јула, уз разноврстан музички икултурни програм. Током шеснаест дана посетиоци имајуприлику да виде и чују концерте класичне, рок, поп, џез иетно музике, затим позоришне представе, играчкеперформансе, креативне радионице, спортске и сличнеактивности. Сви догађаји одвијају се на више од двадесетлокација широм града, укључујући бине, тргове, парковеи улице.

НАЈВЕЋИ ФЕСТИВАЛ У СЛОВЕНИЈИ

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

ф � љ т о н

До Мал те и на трагЈ у н а ц и Ј у г о с л о в е н с к еДра ган СПА СО ЈЕ ВИЋ и Бу ди мир М. ПО ПА ДИЋ

44

Осамдесетседмогодишњи

морнарички ветеран

Светозар Филиповић,

у целој мионичкој

општини познатији

као чича Света,

са супругом Рушком

живи у породичној

кући, коју је још 1934.

године у селу Брежђе

саградио његов отац.

Немиран дух га

не напушта ни у

позним годинама.

И даље се бави првом,

дечачком љубављу,

машинством и

електриком, а бродови,

море и реке заувек су

остали у души.

Баш као и време

у којем је требало

показати част,

храброст

и достојанство.

Упочетку све је ишло по плану. Свуда присутни а непријатељу ипак невидљиви, некадашњиморнари, сада илегалци и чланови Поморскеобласне команде, свакодневно су обављалиодговорне задатке. Готово пред носом немачких

снага у Боки которској шпијунирали су, извиђали,подметали експлозив... Све већа активност групе, која је очигледно познавала методе и средства ефикасне илегалне борбе, почела је да узнемираваНемце, који су полако стезали обруч. У борби са једном од немачких ноћних патрола Светозар је рањен и заробљен, али га саборци нису препустилинепријатељу. Веома брзо, већ наредног јутра, успешно су организовали његову отмицу из болнице у Мељинама.

У илегали

„Били смо веома ефикасни”, записао је Светозар усвом дневнику. „Готово да није било дана без некедиверзије. Чинили смо све што је било у нашој моћи даомасовимо ослободилачки покрет, да нанесемо што вишештете непријатељу, да им ни за тренутак не дамо мира. Тоје имало одјека и у иностранству, у избегличкој влади, а икод савезника.”

Почетком октобра 1944. године стигло је наређењеда се група југословенских морнара преко мора пребаци уБари. Након извршених припрема, 13. октобра укрцана јена трабакулу извесног Балића и под окриљем ноћииспловила из Боке которске на отворено море, путиталијанске луке Бари.

– До прилаза Зеленики пловили смо са упаљениммотором, а одатле, између Превлаке и леве стране ртаКобиле, према острву Мамула, због присутне опасности на мору, на весла – сећао се Светозар. – Срца су нам била

тиша од весала. Нисмо смели да направимо ни најмању грешку. Иако се једва видело, сигурним и одлучним замасима весала прелазили смо метар по метар воде.

Око Њивица немачки рефлектори са Превлаке унеколико наврата су обасјавали морску пучину, али чамацса двадесет људи није откривен. Када су прошли острвоМамула ноћну тишину запарала је бука бродских мотора,највероватније немачког борбеног чамца. Иако је пловио у непосредној близини, у мрклом мраку ни с њега, на срећу, нису открили пребеге.

Након готово дванаест сати веслања, на неких 20–30 миља испред луке Бари, чамац је пресрела енглескакорвета која га је безбедно теглила до одредишта. Група наших морнара у Барију је провела четрнаестакдана, а затим се пребацила на Малту, у главни град Ла Валету, где је Југословенским поморским снагамакомандовао капетан корвете Јосип Саксида. У Ла Валети су Светозар и његови саборци обуклиморнаричке униформе с чиновима Југословенскекраљевске морнарице.

„Мојој срећи није било краја, поново сам обукаоуниформу у којој сам се школовао, вратио сам се занату и професији коју сам волео. У души никада нисам нипрестао да будем поморац, иако сам скоро три године биоприпадник копнене војске”, записао је Светозар у ратномдневнику.

Према извештају Штаба одељка Врховне командеКраљевине Југославије министру војске, морнарице и

45

к р а љ е в с к е м о р н а р и ц е ( 2 )

Сна ге КМвО чи ни ли су углав ном при пад ни ци Ју го сло вен ске кра љев ске мор на ри це, ко ју су се то ком1941. го ди не ева ку и са ли пут лу ка у Се вер ној Афри ци иостат ку Ме ди те ра на, пр вен стве но у Алек сан дри ју и наМал ту, где су сво је рат не ду жно сти оба вља ли у окви руса ве знич ких по мор ских сна га.

По чет ком 1944. го ди не ен гле ски ад ми ра ли тет,ува жа ва ју ћи зах тев Вла де Кра ље ви не Ју го сла ви је, усту пио је КМвО про тив под мор нич ку кор ве ту „Flower”,ко ја је на зва на но вим, срп ским име ном „На да”.

У СА СТА ВУ СА ВЕ ЗНИЧ КИХ СНА ГА

У Ла Валети 1944. године

ваздухопловства од 16. августа 1944,Југословенска краљевскаморнарица бројала је 866припадника (106 официра,200 подофицира, 560каплара и морнара) с Командом на Малти ибила је подређенакоманданту британскеСредоземне флоте.

После капитулацијеИталије, из ослобођенихиталијанских градова укојима су базирали,бродови Југословенскекраљевске морнарице којису заробљени 17. априла1941. враћени су Влади уегзилу, а је КМвО добиланову базу на Малти.Враћене су торпиљерке Т-1 и Т-5, моторна јахта„Бели орао”, миноносац„Орао” и триминополагача „Мељине”,„Мљет” и „Малинска”.

На подморници

На Малти је у то времебазирала и подморница„Небојша”, па суСветозара, као врсногмашинисту, укрцали на њу,док су остали из групевећином укрцани наторпедне чамце, на којимасу изводили борбенадејства на јужном Јадрану.Како су савезничке снаге(енглеска морнарица наСредоземљу) увеле у саставрадар као ново средстворатне технике, подморница „Небојша” се користила као имитација непријатељског пловила приликомувежбавања посада енглеских бродова у њиховомоткривању.

Почетком маја 1945. године дошло је до заокрета уодносима између западних савезника и југословенскеВладе у егзилу. Бродови су стављени под контролу НОВЈ.Дотадашње Југословенске поморске снаге Краљевскеморнарице ван отаџбине (КМвО) добиле су и развилезаставу Ратне морнарице НОВЈ и ставиле се у службуНове Југославије.

Посадама бродова иприпадницимадотадашњихЈугословенских краљевскихпоморских снагаостављена је могућност дасе определе измеђудобровољног приступањаНОВЈ и повратка у земљуили прихватања понуђеногегзила у својствусавезничког војника,односно „Display-person”(лице без држављанства)по избору у пет понуђенихдржава – Нови Зеланд,Аустралија, Канада,Америка и Енглеска.

За морнаричкогподнаредника СветозараФилиповића није биломного двоумљења. Назад уземљу још није хтео, алиније хтео ни да буде лицебез идентитета, па је саделом истомишљеникаостао у тврђави Риказели уИталији, одакле су их

крајем 1945. годинепребацили у камп за одморсавезничких војника, уместо Јеси-Керавале ублизини Анконе.

Након потписивањаспоразума Тито–Шубашић,којим су амнестираниприпадници покрета ДражеМихаиловића, Светозар се2. априла 1946. вратио уотаџбину.

Данасосамдесетседмогодишњиморнарички ветеранСветозар Филиповић, у

мионичкој општини познатији као чича Света, сасупругом Рушком и без наследника живи у породичнојкући, коју је још 1934. године у селу Брежђе саградиоњегов отац. Немиран дух га не напушта ни у познимгодинама. И даље се бави својом првом дечачкомљубављу, машинством и електриком, па је тако недавнопатентирао машину која се користи у пекарству. Љубавпрема техници га је све ове године одржавала да остане„чист у глави”, рећи ће, а бродови, море и реке су заувекостали у души. ƒ

(Крај)

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

ф � љ т о н

46

Из Бо ке ко тор ске пут лу ке Ба ри 15. ок то бра кре ну ли су, по ред Све то за ра, ка пе тан бој ног бро даВла ди мир Ша шки је вић, ка пе тан кор ве те Мир ко Ко со вић, по руч ник фре га те Иван Пле сни чар, по руч никбој ног бро да Или ја Илић, ка пе тан – пи лот Сур ба то вић,по руч ник Гој ко Ми ли но вић, пот по руч ник Ика Ђор ђе вић, вод ник – ма ши нац Са ва Мар ко вић, на ред ник – ма ши нац Фра њо Се ни чар, на ред ник – ма ши нац Дра го Об ра до вић, два бра та Ми ли ћа, на ред ник и под на ред ник – ма шин ци, са ни тет ски вод никЉу ба Чу бри ло вић, на ред ник Ми ло рад Ви да ко вић, под на ред ник хи дро а ви ја ти чар Ми о драг Ми ли во је вић,под на ред ник Ман дић, Све то зар Мар ко вић и То ша За го рац.

ПУТ ЛУ КЕ БА РИ

Факсимил предлога за унапређење

47

ВЕР СКИ ПРА ЗНИ ЦИ15-31. јул

Пра во слав ни17. јул – Све ти све ште но му че ник Са ваГор њо кар ло вач ки21. јул – Све ти ве ли ко му че ник Про ко пи је26. јул – Са бор Све тог ар хан ге ла Га -ври ла28. јул – Све ти му че ни ци Ка рик и Ју ла -та30. јул – Све та ве ли ко му че ни ца Ма ри -на – Ог ње на Ма ри ја

Ислам ски20. јул – Ра ма зан – По че так по ста

Је вреј ски29. јул – Ти ша бе ав

СВЕ ТИ АР ХАН ГЕЛ ГА ВРИ ЛОСма тра се да је пра зно ва ње то га да на

уста но вље но још у Све тој го ри у 9. ве ку по во -дом ја вља ња ар хан ђе ла Га ври ла у јед ној ће ли -ји, где је пр стом у ка ме ну на пи сао пе сму Бо го -ро ди ци. Пе сма се зва ла „До стој но”, па се таће ли ја и да нас та ко зо ве. По ми њу се и дру гаја вља ња ар хан ђе ла Га ври ла, по пут ја вља њаМој си ју кад му је са оп ште но ка ко је ство ренсвет, а Мој си је то за пи сао у књи зи По сто ја ња.

Ука зао се и про ро ку Да ни лу и ја вио тај -не о бу ду ћим цар стви ма и до ла ску Спа си те -ља, а по том све тој Ани да ће ро ди ти пре бла -го сло ве ну и пре чи сту Де ву Ма ри ју. Мно гопу та ја вљао се Све тој Де ви док је бо ра ви ла ухра му је ру са лим ском. Пр во све ште ни ку За -ха ри ју ја вио је ро ђе ње си на, све тог Јо ва наКр сти те ља, а Све тој Де ви у На за ре ту са оп -штио је бла го ве сти о за че ћу и ро ђе њу Го спо -да Ису са Хри ста. Ар хан гел Га ври ло ја вио сеи пра вед ном Јо си фу, па сти ри ма код Ви тле је -ма, же на ма ми ро но си ца ма и, нај зад, са момГо спо ду у вр ту Гет си ман ском, ка да га је, каочо ве ка, окре пио пред стра да ње. ƒ

РА МА ЗАНРа ма зан, као и сва ки дру ги лу нар ни хиџ -

рет ски ме сец, мо же има ти 29 или 30 да на,то ком ко јих се од зо ре до за ла ска сун ца упот пу но сти ап сти ни ра од во де, хра не и би лока квог те ле сног, па и брач ног од но са. Те ра -вих на ма зи, од но сно до бро вољ не мо ли тве суноћ не и сва ко днев не то ком тог ме се ца ипред ста вља ју кључ ка Бо жи јем за до вољ ству.Иако и са мо ети мо ло шко зна че ње ре чи (ра -ма дан) ко но ти ра же гу и не при јат ну жеђ, сва -ки му сли ман се ра ду је на сту па њу ме се ца ра -ма за на, јер пред ста вља ме сец по ста и ислам -ског жи вље ња. ƒ

ца ти на фор ми ра ње по кре та не -свр ста них, ука за но је да се са модо след ним за ла га њем мо же до ћидо раз ре ше ња про бле ма и сма ње -ња на пе то сти у ме ђу на род ним од -но си ма.

19. јул 1923.У Кра ље ви ни Ср ба, Хр ва та и

Сло ве на ца до нет За кон о устрој -ству вој ске и мор на ри це.

28. јул 1914.

Аустро у гар ском об ја вом ра таКра ље ви ни Ср би ји по чео је Пр висвет ски рат. Прет ход но је срп скавла да од би ла ше сту тач ку аустро у -гар ске ул ти ма тив не но те, ко ја јепод ра зу ме ва ла да при пад ни ци аус -тро у гар ске по ли ци је мо гу на те ри -то ри ји Ср би је да тра га ју за под -стре ка чи ма Са ра јев ског атен та та.У ра ту је уче ство ва ло де вет др жа -ва: на стра ни Ан тан те Фран цу ска,Ве ли ка Бри та ни ја, Ру си ја, Ср би ја,Цр на Го ра, Бел ги ја и Лук сем бург, ана стра ни Цен трал них си ла Не мач -ка и Аустро у гар ска. У бор бе не су -ко бе до кра ја ра та би ло је укљу че -но укуп но 28 др жа ва и ви ше од 1,5ми ли јар ду ста нов ни ка.

30. јул Дан са ни тет ске слу жбе Вој ске

Ср би је. Обе ле жа ва се у знак се ћа -ња на дан ка да је, 1839. го ди не, до -нет указ ко јим је у срп ској вој сципо ста вљен пр ви штаб ни ле кар. У„Ус тро е ни ју гар ни зо не во и ске” од29. ма ја 1839. би ло је про пи са но дау Слу жбе ном оде ље њу Глав ногшта ба гар ни зо на по сто ји је дан вој -ни док тор. ƒ

16. јул 1945. Под ши фро ва ним на зи вом

„Три ни ти”, СAД су у пу сти њи Но -вог Мек си ка из вр ши ле пр ву про буатом ске бом бе. На из ра ди бом беод 1942. го ди не ра дио је тим струч -ња ка ра зних про фи ла, ко ји ма је ру -ко во дио атом ски фи зи чар Ро бертОпен хај мер.

17. јул 1862.У вој сци Кне же ви не Ср би је

уста но вље на брд ска ар ти ље ри ја.Брд ски ар ти ље риј ски пук у Кра ље -ви ни Ср би ји обе ле жа вао је 17. јулкао сво ју сла ву, у знак се ћа ња натај дан.

17. јул 1918.Бољ ше -

ви ци су у Је -ка те рин бур -гу уби ли ца -ра Ни ко ла јаII Ро ма но ва ичла но ве ње -го ве по ро ди -це. Њи хо вип о с м р т н иоста ци пре -не ти су 17. ју ла 1998. и са хра ње ниу Санкт Пе тер бур гу.

17. јул 1942.

По че ла је Ста љин град ска бит -ка, јед на од нај ве ћих и нај зна чај ни -јих би та ка у Дру гом свет ском ра ту.Во ђе на је из ме ђу не мач ких и со -вјет ских сна га на про сто ру из ме ђуДо на и Вол ге. Уче ство ва ло је ви шеод два ми ли о на вој ни ка, 20.000 ар -ти ље риј ских ору ђа, око 2.000 тен -ко ва и исто то ли ко ави о на. Бит ка језа вр ше на 2. фе бру а ра 1943, уни -ште њем не мач ке 6. ар ми је и по бе -дом Со вје та.

18. јул 1956.На Бри о ни ма по чео дво днев ни

са ста нак Јо си па Бро за, Не хруа иНа се ра. У за јед нич кој из ја ви тридр жав ни ка, ко ји ће пре суд но ути

д у х о в н о с т в р � м � п л о в

Приредио мр Ми љан МИЛКИЋ

I УСЛО ВИ КОН КУР СА:

За при јем кан ди да та на се лек тив ну обу ку у Спе ци јал ну бри -га ду мо гу кон ку ри са ти офи ци ри и под о фи ци ри свих ро до ва ислу жби из Ми ни стар ства од бра не и Вој ске Ср би је ко ји ис пу ња -ва ју сле де ће оп ште и по себ не усло ве:

а) Оп шти усло ви:

� да ис пу ња ва ју усло ве про пи са не од ред ба ма чла на 39. За -ко на о Вој сци Ср би је;

� да су здрав стве но спо соб ни за вој ну слу жбу без огра ни -че ња;

� да ни су осу ђи ва ни.

б) По себ ни усло ви:

Œ да ни су ста ри ји од 28 го ди на;Œ да су он и чла но ви ње го ве уже по ро ди це (брач ни друг и

де ца) др жа вља ни Ре пу бли ке Ср би је;Œ да има ју рад но ис ку ство у Вој сци од нај ма ње две го ди не;Œ да не ма ју не га тив них слу жбе них оце на и да су им по след -

ње две слу жбе не оце не нај ма ње „вр ло до бар”;Œ да су пси хо-фи зич ки здра ви и спо соб ни за рад у је ди ни -

ца ма Спе ци јал не бри га де, што се утвр ђу је на ла зом над ле жневој но ле кар ске ко ми си је, пси хо ло шком про це ном и про ве ромфи зич ких спо соб но сти;

Œ да ис пу ња ва ју кри те ри ју ме без бед но сне про ве ре;Œ да су пли ва чи.

II НА ЧИН КОН КУ РИ СА ЊА :

– кан ди да ти под но се мол бе за при јем на се лек тив ну обу куу Спе ци јал ну бри га ду (ВП 8486 Пан че во) пре ко сво јих ма тич нихко ман ди;

– уз мол бу, кан ди да ти оба ве зно при ла жу: крат ку би о гра -фи ју, из вод из ма тич не књи ге ро ђе них, уве ре ње о др жа вљан -ству за ње га и чла но ве ње го ве уже по ро ди це, ове ре ни обра зацКОЛП из про грам ског па ке та Ка ИС, из ја ву да же ли да оба вљапа до бран ску слу жбу, уве ре ње о из вр ше ној про ве ри фи зич кихспо соб но сти са на ту рал ним по ка за те љи ма и ми шље ње ко ман -дан та ран га ба та љо на или ви шег ста ре ши не;

– по при сти за њу мол би и ана ли зе истих кан ди да ти ко ји за -до во ље оп ште усло ве кон кур са ће до би ти по зив пре ко прет по -ста вље не ко ман де, са тач ним да ту мом и вре ме ном ра ди упу ћи ва -ња на ле кар ски пре глед за па до бран ца (пре глед се ре а ли зу је наИВМ – ВМА Бе о град, а по зив пред ста вља ујед но и упут ни цу запре глед). Пре глед тра је 2 (два) да на.

– кан ди да ти ко ји бу ду здрав стве но спо соб ни за па до бран -ца и ко ји ис пу ња ва ју све усло ве кон кур са, до ла зе на се лек тив нуобу ку (при вре ме ни рад) у Спе ци јал ну бри га ду.

Кон курс је отво рен до 31. ав гу ста 2012. го ди не. ƒ

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

к о н к у р с и

48

СПЕЦИЈАЛНА БРИГАДА ВОЈСКЕ СР БИ ЈЕрас пи су је

КОН КУРСза пријем кандидата на селективну обуку

УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ У БЕОГРАДУВОЈНА АКАДЕМИЈА

рас пи су је

ИНТЕРНИ КОН КУРСза избор и поновни избор наставника и сарадника

a) За спољ не са рад ни ке – на став ни ке: 1) За ужу на уч ну област Ме наџ мент, – из бор јед ног ли ца у зва ње ван ред ни про фе сор (по себ ни

усло ви: вој ни слу жбе ник, док тор на у ка из обла сти би о те ро ри зма) 2) За ужу на уч ну област Ме наџ мент, – из бор јед ног ли ца у зва ње до цент (по себ ни усло ви: про фе -

си о нал но вој но ли це, док тор на у ка из обла сти ме наџ мен та људ -ских ре сур са)

3) За ужу на уч ну област Ге о де зи ја, – из бор че ти ри ли ца у зва ње до цент (по себ ни усло ви: про -

фе си о нал но вој но ли це, док тор на у ка из обла сти ге о де зи је, ге о -гра фи је или ге о то по граф ског обез бе ђе ња)

4) За ужу на уч ну област Ге о де зи ја, – из бор јед ног ли ца у зва ње до цент (по себ ни усло ви: про фе -

си о нал но вој но ли це, док тор на у ка из обла сти ге о де зи је или ге о -то по граф ског обез бе ђе ња)

б) За са рад ни ке:5) За ужу на уч ну област Спе ци јал на во зи ла и си сте ми,– по нов ни из бор јед ног ли ца у зва ње аси стент (по себ ни

усло ви: про фе си о нал но вој но ли це, ма ги стар на у ка из обла сти зако ју се би ра)

в) За спољ не са рад ни ке-са рад ни ке:6) За ужу на уч ну област Ге о де зи ја,– из бор че ти ри ли ца у зва ње аси стент (по себ ни усло ви: про -

фе си о нал но вој но ли це, ма ги стар на у ка из обла сти ге о де зи је, ге о -гра фи је или ге о то по граф ског обез бе ђе ња)

УСЛО ВИ КОН КУР СА И НА ЧИН КОН КУ РИ СА ЊА По ред по себ них усло ва на ве де них за сва ку тач ку овог кон кур -

са кан ди да ти мо ра ју да ис пу ња ва ју и оста ле усло ве за из бор и по -нов ни из бор у зва ње на став ни ка и са рад ни ка за ко је кон ку ри шу,пред ви ђе не За ко ном о вој ним шко ла ма и вој ним на уч но и стра жи -вач ким уста но ва ма, За ко ном о ви со ком обра зо ва њу, Ста ту -том Уни вер зи те та од бра не и Ста ту том Вој не ака де ми је.

Мол бе за из бор се под но се на адре су ВП 2977, Бе о град, сана зна ком „за кон курс“. У мол би ОБА ВЕ ЗНО на ве сти адре су и те -ле фон, УЖУ НА УЧ НУ ОБЛАСТ ЗА КО ЈУ СЕ ПОД НО СИ МОЛ БА иБРОЈ НУ ОЗНА КУ УЖЕ НА УЧ НЕ ОБЛА СТИ У КОН КУР СУ.

Уз мол бу кан ди да ти тре ба да при ло же: – до ка зе о ис пу ња ва њу оп штих и по себ них усло ва кон кур са;– би о гра фи ју са опи сом кре та ња у слу жби, од но сно са опи -

сом рад них ду жно сти;– би бли о гра фи ју об ја вље них на уч них и струч них ра до ва са

при мер ци ма ра до ва;– са гла сност прет по ста вље не ко ман де за ан га жо ва ње у на -

став ном про це су у Вој ној ака де ми ји (са мо за ли ца ван са ста ва Вој -не ака де ми је од но сно Уни вер зи те та од бра не у Бе о гра ду) и

– до каз о не по сто ја њу пра во сна жне пре су де о окол но сти маиз чла на 62. став 4. За ко на о ви со ком обра зо ва њу.

О ре зул та ти ма кон кур са кан ди да ти ће би ти оба ве ште ни ре -дов ним пу тем, по сред ством сво јих ко ман ди.

Не пот пу не и не бла го вре ме но под не те мол бе не ће би ти раз -ма тра не.

Кон курс на до ку мен та ци ја не ће се вра ћа ти.Кон курс је отво рен 30 да на од да на об ја вљи ва ња. ƒ

49

ОБАВ$ШТ$Њ$У јав ном кон кур су Упра ве за ка дро ве Сек то ра за

људ ске ре сур се Ми ни стар ства од бра не Ср би је, за при јемјезичког редактора – лектора, у рад ни од нос на од ре ђе новре ме у ВП 1122-1 Бе о град, об ја вље ном у „Од бра ни“ број163 од 1. ју ла 2012. го ди не, из о ста вљен је рок за под но -ше ње при ја ва.

Рок за под но ше ње при ја ва за при јем на слу жбу је 30(три де сет) да на од да на об ја вљи ва ња кон кур са у ма га зи -ну „Од бра на“. ƒ

ПОЗИВ НА САРАДЊУМе ди ја цен тру „Од бра на“ по треб ни су акви зи те ри

за про да ју из да ња на те ре ну, ко ја пру жа мо гућ ност за до -бру за ра ду.

За ин те ре со ва на пу но лет на ли ца мо гу се ја ви ти на ад -ре су: Ме ди ја цен тар „Од бра на“, Бе о град, Бра ће Ју го ви ћа19, на факс 011/ 3241-363 или на e-mail: medijacentar@mod.gov.rs

Кандидати требају да доставе основне податке о се -би, фотокопију личне карте и контакт адресу, број теле -фо на или e-mail.

Медија центар „Одбрана“ ће пријављене кандидатенепосредно обавестити о начину и условима сарадње. ƒ

1 5 . ј у л 2 0 1 2 .

50

UK

R[

TEN

E R

E^I

A

O

B

AA

V

G

[

M

T

S

X

R

ПС

Л

Џ

ЗХ

Т

Ж

Б

R

И

Ш

Ћ

Д

Н

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Српски војвода из Првог светског рата, рођен 19. јула 1855. годинеу Струганику, 2. Осећање одговорности, 3. Симбол талијума, 4. Рас -ту рања, 5. Интернационална телекомуникациона унија (скр.), 6. Нул -то време, 7. Град у Грчкој, 8. Област под управом кана, 9. Јапанскимачеви, 10. Узвик при скоку, 11. Синтетичка тканина, 12. Аждаје,немани 13. Тешко пролазан планински пут, качаник, 14. Име глумцаЈанга, 15. Направа за звоњење, 16. Чинилац који одређује правац ициљ, 18. Женско име, 19. Становник Италије, 20. Врста жабе (мн.),21. Ароматично средство, 22. Филмске звездице, 24. Приближностотини, 25. Установљавати назирањем, 26. Једињења цијана са ме -та лима, 28. Нетипичан, 30. Црквена проклетства, 31. Следбениктитоизма, 33. Попут цара, 34. Арабљанин, 36. Врачар, 37. Одјекивати,39. Град у Кини, 40. Бивши италијански новчићи, 42. Шупља шипка,43. Клуб новинара Србије (скр.), 45. Сибол илинијума, 46. К, према.

VODORAVNO:

17. Жустрост, оштрина, 18. На начин који донекле задовољава,19. Преграда од цигала, 20. На турски начин (стр.), 21. Заједничкаименица (грам.), 23. Висококвалификовани (скр.), 24. Област којомуправља султан, 25. Елоквентност, 26. Еурипидова драма, 27. Татар -ски ханови (турц.), 28. Филмски глумац, Арман, 29. Узглавља, 30. Без -гласан (грч.), 31. Река у Француској, Лоара, 32. Добар познавалацисторије, 33. Узимати мезе уз пиће, 34. Ратна морнарица (скр.),35. Ини цијали научника Тесле, 36. Тијана одмила, 37. Почетна словаимена и презимена, 38. Магдалена одмила, 39. Вршилац асанаци -је, 40. Присталица богумилске јереси, 41. Становник Ике, 42. Одре -ди ти тежину таре, 43. Старогрчки вајар из Егине, Онатас, 44. Ше та -чице, 45. Скиталачки, 46. Филмски глумац и режисер, Шон, 47. Чланакадемије наука, 48. Окрутно попут тиранина, 49. Корист, добит(турц.), 50. Справе за нивелацију, 51. Надлежни орган, суд; степен(лат.).

Припремио Жарко ЂОКИЋ

РЕ Ш

Е ЊЕ И

З П

РО Ш

ЛОГ Б

РО ЈА

– ВО

ДО РА

В НО

: пре

вла к

а, б

ра ш

на -

ре, м

ир, р

, Сто

јан к

а, гр

а хор

ка, е

, ЕКК

, ка л

о ри ј

е, т

а ма р

иск,

тро

ла,

Ири

јан к

а, А

ви ло

в, о

вра т

ак, С

ан до

кан,

Ва л

и, Р

ат ни

крс

т, га

ла ми

ти,

из, И

р, с

вра т

и ти,

оча

ја ва

ти, ј

е ке,

ато

на ла

н, р

а ри т

ет, А

њо л

ин, п

а ла -

та ли

, ара

ре, н

е то п

и ри,

Ана

до ла

ц, ш

ир, а

, оти

ја та

р, к

а ли р

а ње,

к,

цар,

На м

и би ј

а, а

стро

и да.

IZA BRA NA PAR TI JA

МИНИЈАТУРА ЕВРОПСКЕ ШАМПИОНКЕ

Мамеђарова – КрамлингИстанбул, 2003.

1. d4 Sf6 2. Lg5 Se4 3. Lf4 c5 4. f3 Da5

5. c3 Sf6 6. Sd2 cd4 7. Sb3 Df5

[ve |an ka Pi ja Kra mling, naj bo qa {a -

hist ki wa sa za pa da prvih godina ovog veka,

osvo ji la je 2003. po sle do i gra va wa pr ven -

stvo Evro pe. Pri ka zu je mo we nu po be du iz pr -

vog ko la pro tiv mla de i ta len to va ne Azer -

bej xan ke Ma me |e ro ve, ko ja je po ku {a la da

zbu ni pro tiv ni cu jed nim re |e igra nim si ste -

mom (Igra da mi nog pe {a ka). Na ovom me stu je

po zna ti je 7...Db6, ali i ovaj po tez ima smi -

sla.

8. Dd4 Sc6 9. Dd2 e5 10. Lg3 d5

Be li iz otva ra wa ni je ste kao pred nost.

11. e3 Le7 12. Ld3 De6

Ova no vost po ka zu je da je [ve |an ka na

ovo pr ven stvo do {la te o ret ski pri pre mqe -

na. Igra no je ina ~e 12...e4.

13. Se2

Da li je ovo bi la fa tal na gre {ka be log?

Mo ̀ da je bo qe 13. Sh3!?

13...0-0 14. 0-0 Sh5 15. e4 de4 16. fe4

Dg6 17. Kh1

Be li: Kh1, Dd2, Ta1, Tf1, Ld3, Lg3, Sb3, a2,

b2, c3, e4, g2, h2

Cr ni: Kg8, Dg6, Ta8, Tf8, Lc8, Le7, Sc6, a7,

b7, e5, f7, g7, h7

Be le fi gu re sto je pri li~ no ne zgrap no.

17...Lg4! 18. Lf2 Tfd8 19. Le3

Da ma je pod ma skom, pa je tre ba lo od mah

sklo ni ti.

19...Tac8 20. Tae1 Tc7

Ja sna je na me ra cr nog da udvo ji to po ve.

21. Tf2?

Ovo je grub pre vid, po sle ko jeg ne ma spa -

sa. Igra lo bi se jo{ sa 21. Sbc1, dok bi 21.

Dc2 bi lo isto ta ko lo {e zbog 21...Sb4!

21...Tcd7 22. Sbc1 Lh4 23. g3 Td3 24. Sd3

De4

0:1

СУ

ДО

КУ

У колонама и редовима, водоравно иус правно, у празна поља упишите јед но ци -фре не бројеве од 1 до 9 који не достају. Сва -ки број има своје место, не сме да се поновиисти број ни у усправној колони ни у водо -рав ном реду, нити у квадрату 3х3.

Решење коњићевих скокова из про ш -лог броја: С добријем другом прико свијета,а са злијем ни на пир; Где је срећа, ту је инесрећа, где несрећа, ту и среће има.