011 Odbrana

7/21/2019 011 Odbrana

1/84

Godina

I

I

Broj11

1

.mart

2006.

cena

100

din

ara

1,20

evra

ww

w.odbrana.mod.gov.yu

I n t e r v j u

SNE@ANA

SAMARXI]-MARKOVI]

SNE@ANA

SAMARXI]-MARKOVI]

General-major

Dr MIODRAG JEVTI]

General-major

Dr MIODRAG JEVTI]

I n t e r v j u

T e m aT e m a

VOJSKAKAO BRENDVOJSKAKAO BREND

DA BELI MANTIL

OSTANE BEODA BELI MANTIL

OSTANE BEO

VOJNA I REGRUTNAOBAVEZA

VOJNA I REGRUTNAOBAVEZA

P r i l o gVOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA

P r i l o gVOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA

7/21/2019 011 Odbrana

2/84

7/21/2019 011 Odbrana

3/84

NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,telefaks: 011/3201-808. iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICANaru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC Vojska) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije.Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle.Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslatina adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

u Beogradu, Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

VOJSKA

PREPORUÛJEKAPITALNOIZDAWE

310116

7/21/2019 011 Odbrana

4/84

4

INTERVJU

Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbraneSne`ana Samarxi}-Markovi}

VOJSKA KAO BREND 8

Per aspera

KULTURA STANOVAWA 11

TEMA

Vojna i regrutna obaveza u Srbiji i Crnoj Gori

NA TRAGU NOVIH RE[EWA 12

ODBRANA

General-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik VMA

DA BELI MANTIL OSTANE BEO 18

20. motorizovana brigada iz Vaqeva

MI[I]EVI NASLEDNICI 22

Vojna gimnazija {kola vrline i znawa

KAD IZAZOV ZAGOLICA 28

PRILOG

Vojnomedicinska akademija:putevi zdravqa, nauke i partnerstva

TRI SLOVA S MNOGO SIMBOLA 31

DRU[TVO

Profesor dr Lucija Spirovi}

CEO @IVOT UZ VOJSKU 55

Posle ustupawa poslova obezbe|ewa graniceprema Rumuniji MUP-u

NA GRANICI NE[TO NOVO 58SADR@

AJ

12

Prvi vojni list u Srbiji Ratnikiza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar VOJSKABeograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC VOJSKAZvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednikaRadenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi},

Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi},mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi},Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evski

KorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski

TELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. 06-1015e-m [email protected]@odbrana.mod.gov.yunternet

www.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC VojskaPretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA

ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC Vojska" je povodom125 godina vojne {tampe,24. januara 2004. godine,

odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,drugog stepena

SnimioDarimirBANDA

1. mart 2006.

58

7/21/2019 011 Odbrana

5/84

ReagovawaDUBOKA RANA 60

ISTINA, JAVNA ILI TAJNA,NAJVI[E BOLI 61

SV T

Reforma Vojske, Nato i mediji SCGSLIKA ZAMRZNUTA U VREMENU 62

Savremene snage za specijalne operacijeRATNICI U ZONI SUMRAKA 64

T HNIK

Rusko oru`je za borbu protiv kriminalaGJURZA I UDAR 68

KULTUR

Prvi zapisi o ratu u Srbiji 19141915. godineME\U QUDIMA 70

F QTON

Doktor Rodolf Ar~ibald Rajs i srpski narod1914-1929 (4)PA, UJTE SRBI 72

Razmi{qawa o stvarima obi~nimNEPRAVDA 77

SPORT

Vojska i sport streqa{tvoVREME ZA NOVA RE[EWA 79

64

RE^ UREDNIKA

5

PARTNERSTVOPARTNERSTVO

Kqu~ za ulazak na{e zemqe u evropske integracije, naravnoako se izuzme Ratko Mladi} kao uslov svih uslova, jeste Voj-ska. I ne samo to. Vojska je i zna~ajan nau~ni i ekonomski po-tencijal koji moè pokrenuti razvoj celog dru{tva. Ona jeistovremeno i spoqnopoliti~ka snaga zemqe, nagla{ava Sne-àna Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra za politiku

odbrane u intervjuu za na{ magazin.To, naàlost, mnogi niti vide, niti znaju, niti razumeju. Vojska

je za wih jedino veliki tro{ak i teret na grba~i poreskih obvezni-ka. Prema wihovoj logici, klasi~nih ratova vi{e nema i ne}e ih nibiti na na{im prostorima. Mo`da su i u pravu, ali izazove, rizi-

ke i pretwe modernog doba, koji ugroàvaju bezbednost, sigurno ni-su uzimali u obzir. Otuda sa lako}om izri~u ~ak i tako radikalnesudove da Vojska nije ni potrebna, da bi nam bilo boqe bez we,prenebregavaju}i ~iwenicu da se u svetu niko ko drì do sebe tedràvne institucije nije odrekao. Qubomorno je ~uvaju, pa makarsluìla samo za protokolarne svrhe.

Mnogi iz tog modernog sveta, izgleda, boqe vide, boqe znajui boqe razumeju zna~aj vojske. [tavi{e, mnogo ulaù u razvoj togreformskog potencijala i zamajca dru{tvenog napretka, uvaàvaju-}i pri tom i VSCG kao presti`nog partnera.

Ulaè se, pre svega, u qude, u wihovo obrazovawe i stru~noosposobqavawe. Do kraja 2005. godine na {kolovawu i usavr{a-vawu u inostranstvu bilo je 1.276 pripadnika MO i VSCG. Oni suosnova za razumevawe i produbqivawe partnerskih odnosa. Po-tencijal za budu}nost. Podr{ka javnosti na tom putu vrlo je zna~aj-na, a svest o tome da je Ministarstvo odbrane vizit karta za ula-zak u Partnerstvo za mir polako sazreva.

Ali na{a zemqa sve vi{e postaje destinacija u koju stru~wa-ci iz sveta dolaze da razmene iskustva i da {to-{ta nau~e. Mestowihovog okupqawa, s razlogom, jeste Vojnomedicinska akademija,institucija koja ovih dana obeleàva 160. godi{wicu rada. U na-{im lekarima oni su prepoznali pouzdane partnere, qude sa koji-ma mogu da sara|uju. VMAna taj na~in polako, ali sigurno gradi li-dersku poziciju na poqu medicine u regionu. Doprinosi ugledu ze-mqe i wenim nastojawima da uhvati korak sa svetom.

A ne tako davno {u{kalo se da je ugroèn opstanak te usta-nove koja, prema re~ima wenog ~elnog ~oveka general-majora prof.dr Miodraga Jevti}a, predstavqa nacionalno blago. Upravo tojustanovi posvetili smo i specijalni prilog u ovom broju.

Iako nema tako dugu tradiciju, visokim ugledom u dru{tvu mo-è da se pohvali jo{ jedna institucija koja u svom nazivu ima od-rednicu vojni. Re~ je o Vojnoj gimnaziji. [koli koja je do sada izne-drila vi{e od trideset generacija oficira, od kojih se mnogi sadanalaze na istaknutim poloàjima u sistemu odbrane.

Najmla|i kandidati za budu}e oficire pozvani su ovih dana uwene redove. Da li je izazov pred kojim su se na{li ti mladi qudidovoqno jak da donesu sudbonosnu odluku? Zrelosti da sebe sadavide kao polugu dru{tvenog razvoja sigurno nemaju. Kako ih uveritida je to pravi potez? Konkurs je otvoren do sredine marta.

7/21/2019 011 Odbrana

6/84

Ako Srbija i Crna Gora ne dostignupunu saradwu sa Hagom uskoro, to }e u bli-skoj budu}nosti imati negativne poslediceza pregovore o Sporazumu o stabilizacijii asocijaciji i za evropsku budu}nost SCG.@elim da zemqa i weno rukovodstvo to

shvate ozbiqno i da odlu~e da stvore kon-kretnu evropsku budu}nost zemqe. Srbijaje danas na raskrsnici. Suo~ava se sa iz-borom izme|u evropske budu}nosti i naci-onalisti~ke pro{losti.

Pitawa statusa na Kosovu morajubiti re{avana naporedo s pitawima stan-darda. Drugim re~ima, tu ne mogu biti una-pred donete odluke tipa Kosovo je nezavi-sno, pa onda re{avati standarde, ukqu~u-ju}i decentralizaciju, od koje svi standar-di zavise. To je ono u ~emu se razilazimo,a mi se nadamo da }e ovde albanskoj stra-ni biti jasno stavqeno do znawa da ne mo-è do kraja da istera svoje iskqu~ive i ne-razumne zahteve.

Dopu{tawe nezavisnosti Kosova zna-~i saglasnost o vrlo opasnom presedanu, ko-ji u budu}nosti moè da bude iskori{}en kaoargument za separatiste u raznim delovimasveta. Obja{wewe koje se ~esto ~uje da }eto biti apsolutni izuzetak koji ne moè dase ponovi u drugim sli~nim situacijama, nezvu~i nimalo uverqivo. Ako moè Kosovo,za{to ne i Abhazija ili Ju`na Osetija.

6 1. mart 2006.

REKLI SU

Na~elnik General{taba Vojske Srbije iCrne Gore general-potpukovnik Qubi{a Jo-ki}, sa saradnicima, obi{ao je 17. februa-ra garnizon Poàrevac i 565. nastavni cen-tar Kopnene vojske. Pukovnik Vinko Markov-ski, komandant garnizona i Nastavnog cen-

tra, obavestio je goste o postignutim rezul-tatima i problemima koji su u proteklom pe-riodu optere}ivali rad tih sastava. Poredstare{ina Centra, skupu je prisustvovao igeneral-major Vladimir Stojiqkovi}, zame-nik komandanta Kopnenih snaga. Na~elnik Ge-neral{taba razgovarao je sa stare{inama ivojnicima u kasarnama Veqko Dugo{evi} iVojvoda Milenkoa susreo se i sa predsedni-kom op{tine Poàrevac Du{anom Vuji~i}em.

Predstavnici danske konsultantske kom-panije New insight Fin Tidemand i MartinGronbek Jensen, koji su angaòvani na izradiprojekta istraìvawa trì{ta rada u Srbijii Crnoj Gori za potrebe programa Prisma,susreli su se 23. februara sa predstavnici-ma Ministarstva za rad, zapo{qavawe i so-cijalnu politiku Republike Srbije, Republi~-kog zavoda za statistiku, Ekonomskog institu-ta i Privredne komore Srbije.

Osnovni ciq radnog sastanka, odrànog

u Centralnom domu VSCG, bio je usagla{ava-we dva kqu~na dokumenta koji }e se koristiti

prilikom izrade projekta vodi~a za istraì-vawe trì{ta rada i upitnika.

Projekat istraìvawa i analize trì-{ta rada u Srbiji i Crnoj Gori konsultantskekompanije New insight, koja je angaòvanasredstvima Nordijske inicijative, posluì}ekao osnova za osmi{qavawe i utvr|ivaweprograma obuke za podoficire VSCG u okvi-ru programa Prisma.

Sastanku su prisustvovali na~elnikUprave za kadrove general-major Slobodan

Tadi} i na~elnik Direkcije za prekvalifika-ciju pukovnik Milan Mi}anovi}. D. M. M.

AKTUELNO

U vreme posete generala Joki}a garni-zonu Poàrevac, stru~ne ekipe General{ta-ba kontrolisale su moral i psihosocijalnostawe, osposobqenost vojnika za svakodnev-ne zadatke, borbenu obuku, sistem komando-vawa i funkcionisawe logisti~ke podr{ke u

Nastavnom centru.Kako je na analizi izvedene kontrole

istakao pukovnik Milivoje Aran|elovi}, vo-|a ekipa, nepopuwenost jedinica mla|imstare{inama, posebno komandirima vodo-va, znatno usloàva borbeno osposobqava-we vojnika. Zastarevawe postoje}ih tehni~-kih kapaciteta i materijalne baze obuke, uznedostatak dovoqnih finansijskih sredsta-va, dodatno oteàva redovne obaveze jedi-

KONTROLA VOJNI^KE SV

Istraìvawe trì{ta rada

Evropski

ministarza pro{ireweOli Ren

SavetnikpremijeraSrbijeVladetaJankovi}

Donedavnikosovski

ombudsmanMarek Antoni

Novicki

N a ~ e l n i k G e n e r a l { t a b a u g a r

PRISMAZA PODOFICIRE

7/21/2019 011 Odbrana

7/84

7

Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovi}

ZA DAQU OBNOVUPOTREBNA POMO]

Ministar odbrane Zoran Stankovi} i na~elnik General{taba

Vojske Srbije i Crne Gore general-potpukovnik Qubi{a Joki} po-setili su Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlovi} u Batajnici. Tomprilikom obi{li su remontne i proizvodne kapacitete tog zavoda, ko-ji su za vreme bombardovawa 1999. godine pretrpeli velika raza-rawa.

Zaposleni u Zavodu uspe{no su obnovili deo kapaciteta, ali,kako je istakao direktor pukovnik Jugoslav Srndovi}, o~ekuju daqu po-mo} i podr{ku Ministarstva odbrane SCG.

Potpuna revitalizacija i uspe{no funkcionisawe VZ MomaStanojlovi} jedan je od bitnih uslova za odràvawe ispravnostiaviona, helikoptera i drugih sredstava ratne tehnike u na{im vaz-duhoplovnim snagama i protivvazduhoplovnoj odbrani.

Tokom boravka na Aerodromu Batajnica ministar odbraneodrào je sastanak sa komandantima leta~kih jedinica i pilotima i

informisao ih o merama koje }e Ministarstvo odbrane preduzeti napoboq{awu ukupnih uslova ìvota i rada u komandama i jedinicamaRV i PVO.

NOVI POSMATRAÎ U LIBERIJII OBALI SLONOVAÊ

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stankovi} primio je 16.februara sedmoricu oficira VSCG, koji se, u svojstvu posmatra~a, pripre-maju za odlazak u mirovne misije Ujediwenih nacija UNMIL u Liberiji i UNO-CI u Obali Slonova~e. êtvorica oficira odlaze u Liberiju, a trojica uObalu Slonova~e.

Planirano je da kapetan Rade ]ur~i} otputuje u Liberiju krajem februa-ra, majori Slobodan [krbi}, @ivko Boì} i @ivojin Buri} u drugoj polovinimaja, a kapetan prve klase Nenad Zoni} i kapetani Aleksandar @ivkovi} iVladimir Kostur otputova}e u Obalu Slonova~e krajem aprila ove godine.

Na{i oficiri u~estvuju u misiji UN u Liberiji od decembra 2003. godi-ne u svojstvu posmatra~a, a do sada je u toj misiji bilo angaòvano 14 pripad-nika VSCG.

U mirovnoj misiji u Obali Slonova~e pripadnici na{e vojske su od ma-ja 2003. godine, a do sada je u toj misiji UN bilo angaòvano {est na{ihoficira.

INOSTRANI VOJNI PREDSTAVNICI

NA VOJNOJ AKADEMIJIInostrani vojni predstavnici akreditovani u Srbiji i Crnoj Go-

ri posetili su Vojnu akademiju gde im je na~elnik te obrazovne insti-tucije general-major mr Vidosav Kova~evi} predo~io wenu osnovnuorganizaciju i na~in rada, sa naglaskom na Sportskom centru.

Namera predstavnika Vojne akademije bila je da inostranimkolegama pokaù sportske kapacitete te ku}e, ponudiv{i im slo-bodne termine za kori{}ewe teretane, bazena, streqane i drugihsala. I dok su neki od gostiju odmah izrazili èqu da se oprobaju ujednoj od streqana Vojne akademije, gde se svojom ve{tinom istaklamajor bugarske armije Radka Bormalijska, drugi su odmerili snagesa ekipom doma}ina u odbojci. Posle pola sata igre rezultat je bio2:0 za Vojnu akademiju, uz napomenu da je vreme sportskog druèwa

tek po~elo. S. S.

KODNEVICE

Saradwa sa Norve{kom

ca. Ulazni kvalitet regruta koji vojni rok sluè uastavnom centru nije zadovoqavaju}i. Vi{e od 85sto zaposlenih stare{ina nema re{eno stambenotawe, {to se lo{e odraàva na wihovu profesio-lnu motivaciju.

Iako je ukupno stawe u garnizonu Poàrevac

zitivno vrednovano, neophodno je {to pre preva-}i uo~ene probleme i odvojenost uprava General-aba Vojske od jedinica. Nastavni centar moraeirati nadaqe, kako je to reformskim procesimastema odbrane i predvi|eno, profesionalni likjnika, ali i stare{ina Vojske. Zbog nedostatkavca niko od nas nema pravo da ne izvr{ava svojusiju i svakodnevne zadatke naglasio je generalki}.

V. P.

z o n u P o ` a r e v a c

LEKARINA USAVR[AVAWU

U okviru saradwe Vojnomedicinske akademije initetske slu`be Norve{kih oruànih snaga, ~eti-lekara sa Vojnomedicinske akademije otputovali22. februara u Norve{ku, na jednomese~no us-r{avawe. Tamo }e biti i na obuci za rad u poq-oj bolnici koja }e se koristiti u misijama i ste}irtifikat neophodan za u~e{}e u mirovnim misi-ma.

êtvoro~lani tim ~ine hirurzi major Bobanor|evi} i kapetan prve klase Ivan Marjanovi} iezsteziolozi major Ivo Udovi~i} i kapetan prve

ase Aleksandar Vrawanac. S. S.

7/21/2019 011 Odbrana

8/84

1. mart 2006.8

IN

TERV

JU

POMO]NIK MINISTRA ODBRANE ZA POLITIKU ODBRANE

SNE@ANA SAMARXI]-MARKOVI]

VOJSKA

KAO BRENDVojska je nau~ni i ekonomski potencijal

koji mo`e pokrenuti razvoj celog dru{tva.

Ona je istovremeno i spoqnopoliti~ka snaga

zemqe, bezbednosni partner na koji se mo`e

osloniti. A to je i kqu~ za ulazak

u evropske integracije.

VOJSKA

KAO BREND

7/21/2019 011 Odbrana

9/84

9

{aqe poruku da ste bezbedna zemqa i idete pravcem koji osiguravada ne}e biti velikih neizvesnosti.

Kako se u to uklapa me|unarodna vojna saradwa? Koji jewen zna~aj na tom putu?

Wen zna~aj je i unutra{wi i spoqnopoliti~ki. Takva vrstasaradwe odraàva se na sistem odbrane, jer {iri svest me|u na-{im oficirima o zna~aju daqih integracija i o koristi koje inte-gracije mogu imati za vojsku. Me|uarmijska saradwa podiè sve-

snost o mogu}nostima kada se dve strane sretnu, onda vide gdepostoje uslovi za saradwu.

S druge strane, u spoqnopoliti~kom smislu, me|unarodna voj-na saradwa tako|e ima ogroman zna~aj. Ako delegacija Ministar-stva odbrane do|e u kontakt sa strancima i postavqa odli~na pi-tawa, daje zna~ajne komentare, tada oni vidi da imaju posla s pro-fesionalcima koji su u stawu da prevazi|u postoje}a predube|e-wa. Problemi koje sre}emo u integracijama vi{e su politi~ki, amawe profesionalni. Zato tvrdim da su pripadnici MO i VSCGogroman bezbednosni potencijal, {to je dobra osnova za daqi raz-voj me|unarodnih vojnih odnosa.

Uz sve to, doma}i politi~ki vrh, potom nevladine organizaci-je i javnost, preko me|unarodne armijske saradwe mogu da sagleda-ju potencijal na{e vojske i sistema odbrane.

[ta odlikuje dobru me|unarodnu vojnu saradwu? Mora postojati neka vrsta osnove za dijalog, ~ija je svrha

me|usobno razumevawe. Da bi nas predstavnici Natoa i izasla-nici odbrane akreditovani u SCG razumeli i da bismo mi wih raz-umeli, da bi postojala osnova za dijalog, moraju postojati raznikursevi, seminari, ve`be, razmene poseta, kontakti koje ovde odr-àvamo sa pojedinim zemqama i kontakti koje imaju na{i vojniizaslanici u stranim zemqama, ali i druge aktivnosti koje ~ine{irok spektar me|unarodne vojne saradwe. Sve te poslove orga-nizuje, planira, osmi{qava Sektor za politiku odbrane, naro~i-to Uprava za me|unarodnu vojnu saradwu. Kada sam postavqena na~elo Sektora, shvatila sam kako je on dobro organizovan kaomalo ministarstvo spoqnih poslova. Dobra organizacija olak{a-va posao. Ja }u insistirati na razvijawu strate{kog aspekta for-

mirawa politike koji je neophodan u Upravi za me|unarodnu vojnusaradwu. To zna~i da mi treba da diktiramo trendove saradwe, daona ne dolazi samo kao sugestija spoqa, ve} i da mi vi{e zahteva-mo, predlaèmo i osmi{qavamo kako }e ona izgledati.

[ta je u ovom trenutku primarni deo saradwe?

U ovom trenutku su se kaotakvi nametnuli kursevi. Po-zdravqam ~iwenicu da to me|u-narodni partneri prepoznaju idonacijama podràvaju. Znate,to sve ko{ta. Bilo bi dobra dase to nastavi, ali na drugi na-~in. Ranije kriterijumi za sla-we qudi na kurseve nisu bili

dovoqno artikulisani, pa sede{avalo da prvi uslov budepoznavawe engleskog jezika.Nije postojalo dovoqno dobropra}ewe kadrova od{kolova-nih u inostranstvu, niti su onibili dovoqno iskori{}eni.Sada sa Sektorom za qudskeresurse radimo na tome da seutvrde jasniji kriterijumi zaslawe qudi na usavr{avawe uinostranstvo, ali i plan koji}e utvrditi {ta ~initi s wimakada se vrate. Moramo imatijasnu predstavu o tome.

Naglasak stavqamo i na te-{wu saradwu sa na{im budu-

P

omo}nik ministra za politiku odbrane Sneàna Samarxi}-Markovi} bila je, izme|u ostalog, i koordinator projekta zastipendije u norve{koj ambasadi u na{em glavnom gradu, a od2001. do 2005. godine savetnik u Ambasadi SCG u Oslu. Tu jestekla uvid u promene u norve{kom sistemu odbrane i wihovu

refleksiju na celo dru{tvo. Budu}i da je po obrazovawu pro-fesor kwièvnosti i poslediplomac na Fakultetu dramskih umet-nosti u Beogradu, zanimqivo je sagledati kako onaj ko se bavi kul-turom uo~ava do koje je mere Vojska zna~ajna za celo dru{tvo. Urazgovoru smo ipak najvi{e insistirali na razli~itim aspektimame|unarodne vojne saradwe.

Tokom ~etvorogodi{weg boravka u Norve{koj uvidela samda vojska predstavqa zna~ajan potencijal. U na{em dru{tvu o wojse razmi{qa kroz prizmu legata prethodnih petnaestak godina kaoo pukom potro{a~u, kao nekom ko neograni~eno i nekontrolisanotro{i. Zahvaquju}i iskustvu u na{oj ambasadi u Norve{koj, ja jevidim kao nau~ni i ekonomski potencijal, kao mogu}i pokreta~ dru-{tva. U samoj Vojsci, sa mesta pomo}nika ministra za politiku od-brane, uo~avam i do koje je mere vojska spoqnopoliti~ka snaga ze-mqe. Vojska je i reformski potencijal reforme u sistemu odbra-ne mogu da postanu okida~ promena zna~ajnih za celu zemqu.

Re{ewe za reforme su, pak, integracije, jer nikome ne odgo-vara status kvo. Uvidela sam i do koje mere postoji svest unutarsistema odbrane o neophodnosti reformi. Qudi u uniformi i ci-vili u Ministarstvu odbrane shvataju da se ne{to mora mewati,jer postoje}e stawe nije odrìvo. Areformisana vojska moè bitizamajac dru{tvenog napretka. Ona }e biti prepoznata kao presti-`na institucija i ovde i kod na{ih stranih partnera.

Mislite li da reformisana vojska moè da posluì kaopre~ica za integracije, ili treba prvo da se celo dru{tvodovede do nivoa funkcionalne, dobro ure|ene dràve da bimu se neka vrata otvorila?

Ako pogledamo primer na{ih suseda, vidimo da je wihovbrend upravo Vojska. [ta su one imale da ponude Evropskoj uniji?Svakako nisu bile ekonomski tigar koji bi je privukao. Bile subezbednosni partner na koji se moè osloniti. Proizvo|a~, nepotro{a~ bezbednosti. To je bio wihov kqu~ za ulazak u evropskeintegracije. Naravno, ne potcewujem wihova ekonomska i druga do-stignu}a, ali taj bezbednosni kva-litet koji su pokazali bila je wi-hova li~na karta. Za{to i mi tone bismo iskoristili?

Kad sam bila u Norve{koj ne-prekidno sam na{im partnerimagovorila da ne treba ~ekati dasprovedemo reforme pa da u|emou Partnerstvo za mir (PzM), ve}da taj proces treba da te~e barem

paralelno. Kad u|emo u integra-cije imamo {anse da se jo{ brètransformi{emo. I Norveànikoji su u Alijansi, ali ne i u EU, toshvataju.

Prose~nog gra|anina,ipak, najvi{e zanima ekono-mija, zapravo, kako }e se in-tegracije odraziti na svaki-da{wicu.

Sigurna sam da to uti~e ina ekonomiju, budu}i da mogu}istrani investitori ispituju glo-balnu sliku zemqe u koju bi uloì-

li sredstva. lanstvo u PzM, pri-mera radi, ogroman je plus koji

KO I [TA PLA]A

Kurseve finansiraju strani donatori koji snose tro-{kove puta, boravka i samog {kolovawa u inostranstvu. Mi-nistarstvo odbrane pla}a dnevnice.

USAVR[AVAWE

Od 30. juna 2003. do 1. februara 2006. odràno je 30kurseva u {koli Natoa u Oberamergauu u Nema~koj na kojimaje u~estvovalo 95 predstavnika MO i VSCG. U istom periodubila su i tri simpozijuma o planirawu PzM u {koli Natoa sau~e{}em tri predstavnika MO; {est kurseva u Hrvatskoj nakoje je upu}eno osam pripadnika MO i VSCG; devet zajedni~kihve`bi Natoa ili PzM na kojima je u~estvovalo 20 predstavni-ka Vojske u svojstvu posmatra~a; tri ekspertske posete Natoupovodom reforme sistema odbrane SCG; jedna poseta brodo-va Natoa lukama Bar i Kotor; tri posete radnih grupa MO iVSCG sedi{tu Natoa u Briselu.

Na Rojal kolexu u Velikoj Britaniji {kolovano je nekoli-ko na{ih predstavnika po godinu dana. Do sada su u zemqama~lanicama PzM odràni i brojni kursevi u~ewa engleskog je-

zika u trajawu od dve nedeqe do tri meseca.

7/21/2019 011 Odbrana

10/84

INTERVJU

10

}im partnerima. Iskoristila bih priliku da pomenem Grupu za re-formu odbrane Natoa sa Frankom Bolandom na ~elu, koja }e re-

dovno dolaziti. Iako je re~ o obliku saradwe rezervisanom samoza ~lanice PzM, mi je dobijamo jer smo i mi i oni zainteresovaniza reforme i prosto o~ekujemo da se politi~ke prepreke re{e dabismo odmah, bez ~ekawa, mogli da nastavimo daqe procese. Wi-hov dolazak na svakih mesec dana bila je inicijativa Norve{kekao na{e kontakt ta~ke za Nato.

êsto pomiwete Norve{ku koja je neosporno puno doprine-la reformi doma}eg sistema odbrane. Da li }e ona i daqeimati ulogu kontakt ta~ke, ili }e je, kao {to se o~ekuje, preu-zeti neko drugi?

Potpuno razumemo interesovawe pojedinih zemaqa da nambudu partneri te vrste i to podràvamo, ali u ovom trenutku namje potreban kontinuitet. Upravo su se razvile brojne radne mre-è, uobli~ili razni zajedni~ki projekti, pa wihovo iznenadno me-wawe u ovom trenutku ne sagledavamo kao svoj najve}i interes.@eleli bismo da mnogi partneriostanu zainteresovani za nas,ali sada moramo dati prioritettome da Norveàni nastave dabudu kontakt ta~ka, i {to smo iponovili na raznim mestima gdese o tome odlu~uje.

Koliko se uvaàva tako iz-raèna potreba?

Mi nemamo nikakav uticajna odlu~ivawe, ali imamo pravo iobavezu da artikuli{emo svoj

glas, a na{ glas jeste: da, èlimoda to budu Norveàni.

Govorili smo uglavnom omultilateralnom aspektu voj-ne saradwe. Kako stojimo sbilateralnim?

I on je razvijen. Sa zemqa-ma u regionu, na primer, odli~nosara|ujemo, potpisali smo raznebilateralne vojne sporazume i swima i s nekim partnerima u Ali-jansi. Me|utim, nedostaju nam ta-kvi sporazumi sa SAD.

U redu za potpisivawe ve}neko vreme ~ekaju ~etiri spo-

1. mart 2006.

razuma sa SAD, koji, uprkos politi~koj voqi, jo{ nisu potpi-sani. [ta se i za{to ~eka?

Zaista je mnogo vremena pro{lo dok se ti ugovori nisu po-krenuli s mrtve ta~ke. Bilo je proceduralnog zastoja, povezanog isa smenom rukovodstva, a kod nas u MO postoji neka vrsta bojaznida se to u SAD ne shvati pogre{no. Nije re~ o nedostatku politi~-ke voqe s bilo ~ije strane u SCG, ve} je prosto trebalo razre{itineka proceduralna pitawa i zastoje. Sada smo ve} duboko zagazi-li u re{avawe tog problema. Re~ je o sporazumu o neproliferaci-ji oru ja za masovno uni{tavawe, drugi je o statusu snaga SAD,tre}i je bezbednosni sporazum. Na{a je eqa da ih istovremenopotpi{emo. Sporazum o zabrani {irewa oru ja za masovno uni-{tavawe je na putu da bude potpisan, ali je bilo potrebno da sepreciznije defini{u neki wegovi ~lanovi. O~ekujemo da se u sko-rijem periodu to potpuno usaglasi. Drugi sporazum odnosi se nastatus snaga SAD, koji su potpisale sve zemqe u okruèwu. U na-

{em je interesu da znamo u kom su statusu oni na na{oj teritoriji.Potpisivawe tog sporazuma otvara vrata za program dràvnogpartnerstva. To je program sa-radwe oruànih snaga SAD iSCG, koji su do sada potpisale23 dràve. To je konkretno pro-gram na{e zemqe i jedne od sa-veznih dràva SAD.

Govori se o programu SCGsa Ohajom?

Dobro se govori. Stvar-no, nema nikakvog politi~kograzloga da ne potpi{emo spora-zume. Sporazum o bezbednosti

opisuje poqa vojne saradwe i po-tvr|uje {ta wihov kadar ~ini to-kom svog poslovnog boravka nana{oj teritoriji. Sli~an spora-zum kada do|e vreme potpisa}e-mo i s Natoom. Postoji i ~etvrtisporazum onaj o uzajamnim uslu-gama i nabavkama ali on nije unadle`nosti Sektora za poli-tiku odbrane, ve} Sektora za ma-terijalne resurse. Me|utim,sara|iva}emo i na daqem us-agla{avawu tog ~etvrtog spo-razuma.

Sneàna \OKI]Snimio Radovan POPOVI]

TRENUTNO U INOSTRANSTVU

Do kraja 2005. godine na {kolovawu i usavr{avawu uinostranstvu bilo je 1.276 pripadnika MO i VSCG. Trenut-no se usavr{ava 76 pripadnika MO i VSCG, i to 19 wih{koluje se u inostranstvu ({estoro u Nema~koj, jedan u Fran-cuska, po dvoje u Estoniji i Kini i po ~etvoro u Gr~koj i Ita-liji); na kursevima je 39 (pet u Nema~koj, tri u Slova~koj, dvau ê{koj, pet u Norve{koj, jedan u Hrvatskoj, 10 u Ma|arskoj,pet u Holandiji, pet u Kanadi i tri u BiH); na usavr{avawuse nalaze dvojica pripadnika MO i VSCG (Kina i SAD).

U gotovo svim aktivnostima tro{kove snosi organiza-tor, {to predstavqa podr{ku koja se veoma ceni u Ministar-stvu odbrane.

Prave ponude za {kolovawe u SAD otvaraju se tek na-kon potpisivawa bilateralnih sporazuma sa tom zemqom.Do sada je na kursevima u Mar{al Centru {kolovano 116

pripadnika MO i VSCG.

POSMATRAÎ NA VOJNIM VE@BAMA

Pro{le godine bili smo pozvani da u svojstvu posma-tra~a pratimo me|unarodne vojne ve`be, i to u Ukrajini, Ru-muniji i Slova~koj. U~estvovali smo zajedno sa mornaricomItalije na ve`bi Cooperative Horizon 05 i sa jednim mehani-zovanim vodom na ve`bi za mirovne operacije u Bugarskoj.

7/21/2019 011 Odbrana

11/84

11

P E R S P E R

KULTURASTANOVAWAPi{eQubodragSTOJADINOVI]

Autor je komentator lista Politika

Kad se imalo ba{ se delilo,

pa i rasipalo.Osamdesetih godinanestalo je vi{estotina vojnihstanova, samo ubeogradskomgarnizonu.Devedesetih jeformirana komisijakoja je bauqala polavirintima kra|e,i na{la samodesetak. Sve ostalopokrila je magla.No, i to nije bilosve. Posledwaaferasa Cve}arom-2pokazuje da seskoro ni{ta nijepromenilo.

^

A

D

ovek gleda u nebo da proveri ne{to. Na pri-mer, da li je sam u univerzumu, ima li wegovopostojawe nekakav zna~aj. To je filozofija op-

stanka, poreklo misli o tome da li negde jo{neko misli na nas.Aipak, ivo qudsko bi}e sklono je da gleda iz-

nad sebe, namerno da uo~i neki svod. Ne mora to daje nebo, mogao bi da bude nekakav plafon iznad i-vog misle}eg stvora koji se negde sklonio. Imatiplafon iznad sebe, to je ve} pouzdano ose}awe, pr-vi znak da si za{ti}en od sila prirode. A one, sasvoje strane, ba{ kao i neki qudi, nemaju milosti.

[ator je laka prenosiva ku}a, koriste je voj-nici kako bi brzo (na vreme, po zadatku) podiglisvoje naseqe, a onda ga sklonili i poneli sa sobom.Ni{ta gore nego kad pqu{ti novembarski da`d, ati postavqa{ bu{no krilo. Ako si baksuz, a izgledada jesi, kapa}e ti za vrat dok spava{, ili misli{

da si zadremao. No, to je krov nad glavom za vojni-ka. Asketizam se u~i, kijamet prati trupe. Tu nemaspasa, jer su ovo ina~e samo uspomene iz jednogblatnog logorovawa na Serti. Odatle se silazi uKrivolak, najve}u vojni~ku pustiwu na Balkanu.

Ali, sve to, o {atorima, poqskim krevetima iostalom, vojnici vaqda znaju. No, ne budite sasvimsigurni. Na Ov~em poqu, u Makedoniji, davnih se-damdesetih, oficir sa prili~nim trupnim isku-stvom, nije umeo da se udene u vre}u za spavawe. Bi-lo mu prvi put, a dilema se odnosila na redosledulaèwa u istu (vre}u). Dakle, da li prvo glava ilinapred noge. Moète zamisliti, ~ovek je dobro za-kqu~io da mu je misle}i deo va`niji, te je dao pred-nost wemu.

zatim su ga izvukli, jer je zakqu~io da wegovoriginalni pristup spre~ava ulazak vazduha.[ator ipak nije tako bu{ni pronalazak, ka-

ko se misli u nas. Na Bliskom istoku neki dràvni-ci ìve u pustiwskim ~adorima, okruèni pe{~a-nim beskrajem. Pa, {ta im fali.

Naravno da im ne fali ni{ta. Imaju i od ka-mile i od ptice mleka. No da se iz tu|ih pustiwamalo vratimo u na{ kontinentalni raj. Dakle, sveovo bi moglo da li~i na raspevanu apologiju siro-tiwskog stanovawa. Ali, uop{te nije tako.

Pred nama je konkretan problem: kako udomiti15.000 vojnih besku}nika? To vi{e nije samo pitawebrige, bagatelisawa ili siroma{tva, nego eti~ki

kolaps. Neka vrsta naopakog rasporeda morala iobe}awa od slame. Kampovi, ili {atorska naseqa,

ili vre}e za spavawe i naopako ulaèwe, ili pra-zna obe}awa, ili kvadrati u vazduhu, ili pokaziva-we isce|enih kasa, samo su povod za podse}awe na

profesiju i wenu cenu. Cena je oti{la u bescewe, ito mogu da priznaju samo oni koji su sve tu|e porazedoìveli kao svoja ponièwa. I sada ih pla}aju svikoji su bar malo zakasnili da stanu u red.

Misle}i pomalo o sudbinskom vojni~kom mu~e-ni{tvu, a u uverewu da to ima nekakvog smisla, au-tor ovih redova se nije bavio promocijom prole-terskog egalitarizma. A to }e re}i, jednakosti u si-roma{tvu. Samo na ve`bi, svi smo pod istim {ato-rom, mada su i tamo razlike drasti~ne. No, ovde jevaqda re~ o zaslugama. Kad se imalo ba{ se deli-lo, pa i rasipalo. Osamdesetih godina nestalo jevi{e stotina vojnih stanova, samo u beogradskomgarnizonu.

evedesetih je formirana komisija koja je bau-

qala po lavirintima kra|e, i na{la samo de-setak. Sve ostalo pokrila je magla. Vojskovo|ekoje su bile manekeni poraza, i budni ~uvari

vlasti porodi~ne dinastije, zajedno sa svojim nepo-uzdanim oboàvaocima, poludele su i pre, a po-sebno posle 5. oktobra 2000. za luksuznim stano-vima. Svaka javna re~ o tome progla{ena je napa-dom na vojsku i uno{ewem razdora izme|u siroma-{ne trupe i wenih izuzetnih generala.

No, i to nije bilo sve. Posledwa afera saCve}arom-2 pokazuje da se skoro ni{ta nije pro-menilo. Oni koji veruju da su elita, ube|eni su daimaju prava na nepristojan broj kvadrata. Eto, ima-ju, pa {ta, mada niko ne zna odakle. Osetqivi su nasvaku re~, tvrde da tamo, gde su sada nije preteranodobro. Nemaju mira, ugroèn im je spokoj, i mislekako je isterivawe pravde wihova posledwa misija.

Nismo skloni ideji da ti qudi budu u centrunekakvog medijskog pogroma. Oni su samo uzeli ono{to im je ponu|eno, i to je u skladu sa finim zdra-vim razumom. Tako da problem nije u wima, oni sva-kako negde moraju da budu, posebno ako pre nisuimali gde, i gledaju u svoj plafon. Krov nad glavom,to je to. [to va`nija glava, to ve}i krov.

[ta }e biti sa onim visokim ~inovnicima za-jedni~ke dràve, koji su delili stanove kao karame-le? To je to atavisti~ko, rekli bismo primitivnoose}awe mo}i, koje se ogleda u raspar~avawu tu|eg.Vojna sirotiwa koja se ne vidi, ostaje sama sa svo-

jim o~ajem. Wima ministri mogu da dodele samoobe}awa.

7/21/2019 011 Odbrana

12/84

NA TRAGUNOVIH RE[EWA

VOJNA I REGRUTNA OBAVEZAU SRBIJI I CRNOJ GORI

TEMA

1. mart 2006.

Ve}ina problema u oblasti vojne

obaveze bi}e pro{lost kada budemo

imali profesionalizovanu vojsku, koja

podrazumeva ukidawe obaveze, odnosno

slu`ewa vojnog roka, dok bi regrutna

obaveza ostala na snazi. To prakti~no

zna~i da bi se mladi}i uvodili u vojnu

evidenciju i upu}ivali u teritorijalne

centre, gde bi realizovali osnovnu

obuku u trajawu od 60 dana. Time bi

ispunili zakonom propisanu obavezu

i bili obave{teni o mogu}nostima

anga`ovawa u svojstvu profesionalnih

ili dobrovoqnih vojnika. Ukoliko bi

se dobrovoqno prijavili, oni bi

pro{li i dodatnu obuku za odre|enu

vojnoevidencionu specijalnost.

12

7/21/2019 011 Odbrana

13/84

P

13

odgovornijim qudima u Upravi za obaveze odbrane, Vojnim okru-zima i Vojnim odsecima, gde smo potraìli odgovore i na pita-wa o sluèwu vojnog roka lica iz dijaspore, statusu vrhunskihsportista, umetnika i nau~nika, uticaju smawewa trajawa voj-nog roka sa devet na {est meseci, odzivu Albanaca sa juga Sr-bije i muslimana u Vojsku Srbije i Crne Gor ...

OD EVIDENTIRAWA DO REGRUTOVAWA

Regrutni potencijal na{e zemqe ~ine regrutni obveznicikoji nisu regulisali vojnu obavezu od navr{ene sedamnaeste dotrideset i pete godine (u ovoj godini, na primer, to su mladi}ikoji su ro|eni od 1971. do 1989. godine). Pro{le godine, u voj-nu evidenciju je uvedeno 86.295 regruta, pri ~emu je pedeset hi-qada stasalih obveznika redovnog godi{ta, dok su ostali sta-

rijih godina. Postoje pouzda-ni podaci da se ve} tu, na pr-vom koraku, znatan broj moma-ka ne uvede u vojnu evidencijuzbog odlaska u inostranstvo,neprijavqivawa promene

adrese i drugih razloga.Uvo|ewe u vojnu eviden-ciju je, ina~e, gra|anska du-`nost predvi|ena zakonom,tako da je svaki mladi} duànda se na javni poziv (prekosredstava javnog informisa-wa ili plakata) odazove u voj-noteritorijalni organ. Ako tone u~ini, upu}uje mu se li~nipoziv, i to na osnovu baze po-dataka koju su vojnoteritori-jalni organi formirali izevidencije MUP-a, {kola, bi-ra~kih spiskova, crkve ilimati~nih kwiga ro|ewa.

oslovi vojne obaveze su gotovo do ju~e bili izvan sferezanimawa javnosti i odvijali su se po automatizmu, kakav itreba da imaju dobro organizovani dràvni sistemi. No-vinarski izve{taji sa ispra}aja regruta u vojsku razliko-vali su se samo po kvalitetu kulturno-umetni~kog pro-

grama i govora organa vlasti, dok se podrazumevalo da je plan

uputa ispuwen sa 110 ili 120 posto. Verujemo da nema trideseto-godi{waka koji se ne se}a kako su vojni obveznici strpqivo sta-jali u redu da bi u svom vojnom odseku prijavili promenu adreseili odlazak u inostranstvo, a tada se ni paso{ nije mogao dobitiako nije pribavqena saglasnost vojnoteritorijalnog organa.

Za kratko vreme promenilo se mnogo toga, tako da su pro-blemi iz oblasti vojne obaveze postajali sve brojniji, {to je idovelo da alarmantnog polovi~nog odziva regruta u pro{logodi-{wem junskom roku. Oblikova-na medijska slika o mogu}emukidawu sluèwa vojnog roka,amnestirawe vojnih obveznikakoji su u inostranstvu, inten-zivno popularisawe civilnog

sluèwa vojnog roka i otvore-ni pozivi na neizvr{avawevojne obaveze, u~inili su svojei veoma nepovoqno uticali narealizovawe plana uputa. Voj-noteritorijalnim organimaMinistarstva odbrane jasno jeda se na~in popune i regruto-vawa mora su{tinski mewati,zbog ~ega i tragaju za re{ewi-ma koja su potpuno nova ili za-snovana na merama koje su sauspehom primewene u drugimdràvama.

O vojnoj obavezi danasi sutra, razgovaramo sa naj-

U VOJSKU SA 19 GODINA

Jedno od novih re{ewa u Predlogu novog Zakona o od-brani Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore jeste dase granica upu}ivawa vojnika na sluèwe vojnog roka sma-wi sa sada{wih 21 na 19 godina. Ne tako davno, granicaje upravo sa 19 pomerena na 21 godinu, uz obrazloèweda su devetnastogodi{waci tek iza{li iz adolescencije i

nezreli za ozbiqne obaveze. [ta se to sada promenilo? U prethodnom periodu imali smo veliki broj

slu~ajeva kaè pukovnik Radivoj Vukobradovi} da uput u21. godini remeti planove regruta o {kolovawu, zaposle-wu ili formirawu porodice. Ovom promenom èlimo daiza|emo u susret mladim qudima kako bi izvr{ili vojnuobavezu i krenuli u ostvarivawe va`nih i egzistencijal-nih pitawa.

Predlog je bez primedbi pro{ao raspravu u organiza-cijskim jedinicama MO i VSCG i javnu raspravu, kojoj suprisustvovali predstavnici drugih dràvnih organa, ali suse u javnosti, ipak, pojavile kritike tog re{ewa. Najja~i ar-gument za uput regruta na sluèwe vojnog roka sa 19 godinaìvota jeste sve ~e{}a pojava da se mladi}i tog uzrasta do-

brovoqno javqaju za sluèwe vojnog roka. Po re~ima ko-mandanta Vojnog okruga Ni{ pukovnika Qubi{e \or|evi}a,upravo je kategorija vojnika dobrovoqaca omogu}ila da sena teritoriji u nadle`nosti tog vojnoteritorijalnog organa,septembra pro{le godine, ostvari odziv od 106 posto.

Pukovnik Radivoj Vukobradovi},na~elnik Uprave za obaveze odbrane

7/21/2019 011 Odbrana

14/84

novih okolnosti, zato {to, jednostavno, nema automatskog po-stupka u takvim slu~ajevima. Za probleme u regrutovawu karak-teristi~na je decembarska partija vojnika 2005. godine, iz ko-je je 6,5 posto regruta, nakon dodatnih pregleda, otpu{teno izjedinica VSCG kao privremeno nesposobno za sluèwe vojnogroka. Takve pojave su uslovile da u Predlogu novog Zakona o od-branibude i odredba po kojoj se lekarski pregled obavqa ne-posredno pre uputa, {to }e, svakako, smawiti procenat otpu-

{tawa iz jedinica Vojske. Ima i novih ideja, po kojima regruto-vawe treba organizovati u teritorijalnim centrima za obuku,to jest, posle dolaska vojnika u jedinicu. Nema sumwe da je upra-vo to optimalno re{ewe, zato {to }e se odluka o vojnoeviden-cionoj specijalnosti regruta donositi pole osnovne obuke, ka-da }e se ve} dobro sagledati wegove vojni~ke sklonosti.

1. mart 2006.14

Osamnaestogodi{waci podleù medicinsko-psiholo{kojobradi, koja je veoma va`na za dobro regrutovawe i odre|iva-we vojnoevidencine specijalnosti. Lekarske preglede obavqa-

ju vojne zdravstvene ustanove, poput Vojnog medicinskog centraKaraburma i Regrutnog centra Ni{.Ni{ki regrutni centar obavqa lekarske preglede u samom

Ni{u, ali i po celoj Srbiji, zato {to su stru~waci iz te usta-nove oformili pokretne ekipe lekara i specijalista koji putu-ju od garnizona do garnizona.

Razlozi za ovakav organizacijski postupak kaè na-~elnik Regrutnog centra pukovnik Petar Niki} leè u cenamapregleda koje su kod nas oko hiqadu dinara, dok su u civilnimzdravstvenim ustanovama i pet puta ve}e.

Po ekonomskoj logici, ovakav na~in ocene zdravstvenesposobnosti regruta treba sa~uvati i u budu}nosti, ali ve}se ~uju razmi{qawa da }e uvo|ewe u vojnu evidenciju i lekar-ski pregledi iza}i iz nadle`nosti Ministarstva odbrane, od-nosno da }e ti poslovi pre}i u nadle`nost drugih dràvnihorgana.

Posle lekarskih pregleda sledi regrutacija, koja podra-zumeva odre|ivawe vojnoevidencione specijalnosti, za koju }ese regrut obu~avati. Komisije vojnoteritorijalnih organa re-grutuju mladi}e na osnovu raspoloìvih podataka ({kolskasprema, lekarski pregled, hobi, eqe) i potreba Vojske Srbijei Crne Gore. U jedinicama Vojske se ~uje da regrutovawe u osam-naestoj godini ne pruà pravu sliku o sposobnosti regruta, za-to {to do upu}ivawa u Vojsku pro|e najmawe tri godine, a u tomperiodu ~esto se dogode promena zdravstvenog stawa ili stru~-ne spreme regruta.

Preregrutacija je mogu}a, ali je va`no znati da se moèizvesti samo kada regrut podnese li~ni zahtev sa navo|ewem

TEMA

Pukovnik Petar Jovanovi},komandant Vojnog odseka Vrawe

7/21/2019 011 Odbrana

15/84

SLABA POPUNA JEDINICA

Pro{logodi{wa ~etiri uputna roka bila su kao ~etirigodi{wa doba, s tom razlikom {to su martovski (prole}ni) ijunski (letwi) izazvali zebwu poput hladnih januarskih dana,dok su septembarski (jesewi) i decembarski (zimski) stvorilitopliju atmosferu u oblasti vojne obaveze. Procenti odzivavojnika na sluèwe vojnog roka u septembru (85 posto) i decem-bru (78,8 posto) zvu~e, svakako, mnogo povoqnije od odziva u

martu (62 posto) i, pogotovo, junu (49,1 posto). Razloga za za-dovoqstvo ima, zato {to se o~ekivalo da }e promena trajawasluèwa vojnog roka pod oru`jem sa devet na {est meseci iskra}ewe civilnog sluèwa vojnog roka na devet meseci, iza-zvati poreme}aje u odzivu. To se nije desilo, te pored dobrogseptembarskog odziva na sluèwe vojnog roka pod oru`jem, vre-

15

me za uru~ewe poziva, po{ta uvede doplatne humanitarne markice,{to izazove nedostatak nov~anih sredstava za pla}awe po{iqki.

Realno je i korektno tvrdi pukovnik Vukobradovi} dase vojne po{iqke oslobode pla}awa doplatnih markica, jer sena taj na~in sredstva iz buxeta prelivaju za humanitarne svrhe.

PROFESIONALIZACIJOM DO CIQA

S po~etkom godine na jugu Srbije je osvanula platformakojom Albanci sa tog podru~ja traè specijalni status, a jedanod wihovih zahteva jeste da Albanci i zvani~no ne treba dabudu pozivani na sluèwe vojnog roka. Oni prakti~no traèda se ozvani~i stawe koje traje od raspada Jugoslavije devede-setih godina. Naime, posledwi regruti iz redova albanske na-cionalne mawine upu}eni su na sluèwe vojnog roka 1993.(trojica), 1994. (jedan) i 1995. godine (jedan), i to po li~nomzahtevu. îwenice govore da od 1999. godine albanska nacio-nalna mawina izvr{ava regrutnu obavezu samo u delu uvo|e-wa u vojnu evidenciju, regrutovawa po dobrovoqnoj osnovi,ali ne i u upu}ivawu na sluèwe vojnog roka.

Moramo konstatovati kaè komandant Vojnog odsekaVrawe pukovnik Petar Jovanovi} da regruti na teritorijivrawskog Vojnog odseka nisu jednaki pred zakonom u ostvariva-

wu svojih ustavnih prava i zakonskih obaveza.Vojnoteritorijalni organi poku{avaju povremeno da mla-

de Albance pozovu na sluèwe vojnog roka, ali odziva nema.Posledwi poku{aj je zabeleèn 2004. godine, kada je uru~enodeset poziva za sluèwe vojnog roka Albancima u op{tini Pre-{evo. Me|utim, reagovao je Oebs preko svog visokog predstav-nika Mauricija Masarija i Koordinacionog tela za jug Srbije,tako da su pozivi povu~eni. Na papiru, stav dràve je da trebapostupati po Zakonu i Uredbi o vr{ewu vojne obaveze, ali upraksi o~igledno nije tako.

U nekoliko posledwih uputnih rokova zabeleèn je i slabodziv na sluèwe vojnog roka muslimana iz op{tina Novi Pa-zar, Sjenica i Tutin. U decembru se, na primer, 78 posto musli-mana nije odazvalo na poziv. Da li se to ponavqa situacija sa

juga Srbije? Znatno mawi odziv muslimana tvrdi komandant Vojnogodseka Kraqevo pukovnik Dragan Tucakovi} vi{e je rezultatizraène ekonomske migracije stanovni{tva sa tog prostora uzemqe Evropske unije, Bosnu i Tursku, nego li {to je to izbega-

Pukovnik Qubi{a \or|evi},komandant Vojnog okruga Ni{

di zabeleìti i da je civilno sluèwe vojnog roka ostalo naistom nivou kao i u prethodnom periodu.Kako sve to izgleda na godi{wem nivou? Planirano je da

se na sluèwe vojnog roka pozove 34.958 regruta, a odazvalose 25.650, ili oko 75 posto. Statistika nam ne}e dati odgovo-re na pitawe da li je to dobar odziv ili ne, ali je sasvim ja-sno da popuwenost operativnog e{elona nije dobra i da jeznatno smawena popuna jedinica Vojske. To je realno stawe ukome se nalaze sistem odbrane zemqe i Vojska Srbije i CrneGore kao wegov najva`niji deo.

Uzroke slabe popune jedinica Vojske ne treba traìti sa-mo u odzivu i mogu}nosti civilnog sluèwa vojnog roka ve} i uskra}ewu vojnog roka, zbog ~ega se u jedinicama preklapaju sa-mo dve, a ne kao ranije tri partije vojnika.

Svesni smo da je popuna jedinica Vojske vrlo slaba kaè na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik RadivojVukobradovi} i zato traìmo mogu}nosti da stawe popravi-mo angaòvawem vojnika po ugovoru i aktivne rezerve.

Problema u pozivawu vojnika na sluèwe vojnog roka imadosta. Vojnoteritorijalni organi ~ine sve {to je mogu}e da wihovdeo posla urade profesionalno i kvalitetno, ali su nemo}nipred pojavama odbijawa prijema poziva, neprijavqivawa prome-ne adrese ili odlaska sve ve}eg broja mladih na privremeni radu inostranstvo. Pozivi upu}eni redovnom po{tom neaùrno seuru~uju, a ima indicija da se neki i namerno ne dostavqaju.

Posebna pri~a je vezana za nepla}ene ra~une. Vojni odeqaku Sjenici je, mo`da, prvi vojni objekat u zemqi kome je, od 18. no-vembra pro{le godine, iskqu~ena struja zbog nepla}enih ra~una.

Moè se samo zamisliti kako je radnicima tog odeqka bilo na mi-nus 30 stepeni Celzijusovih. Uz to, de{ava se da, kad god do|e vre-

OTKUP VOJNOG ROKA

Predlog Zakona o odbrani predvi|a mogu}nosti slu-èwa vojnog roka pod oru jem, bez oru ja, civilno sluè-we vojnog roka i pla}awe naknade za osloba|awe od slu-èwa vojnog roka za obveznike koji ìve u inostranstvu.Uvo|ewe naknade za osloba|awe regruta koji su van ze-mqe predstavqa poku{aj da se prevazi|e problem koji je

nastao wihovim izbegavawem da se odazovu na vojnu oba-vezu. Ministarstvo odbrane se odlu~ilo na takvo zakon-sko re{ewe zato {to dolazak na odsluèwe vojnog rokaregrutima u dijaspori stvara velike poslovne gubitke iprisiqava ih da napuste ìvotne i egzistencijalne aktiv-nosti u zemqama u kojima borave.

Pretpostavka je da }e taj potez dràve spre~iti dase na{i mladi}i u inostranstvu odri~u dràvqanstva Sr-bije i Crne Gore, a takvih je, prema pouzdanim podacima,vi{e od pedeset hiqada. Otkup ne}e biti obavezan, nitijedini na~in regulisawa vojnog roka za regrute u dijaspo-ri. Jo{ uvek nije utvr|en iznos naknade, ali }e se Mini-starstvo odbrane zalagati da cena otkupa vojnog roka bu-de u visini cene profesionalnog vojnika koji bi ga, uslov-

no re~eno, zamenio.

7/21/2019 011 Odbrana

16/84

1. mart 2006.16

vawe vojne obaveze. Prema podacima iz Vojnog odseka Kraqe-vo, jedan godi{wi regrutni kontigent nalazi se trenutno u ino-stranstvu.

Kako sada stvari stoje, ve}ina problema u oblasti vojneobaveze bi}e pro{lost kada Vojska bude profesionalizovana.Zato pukovnik Radivoj Vukobradovi} kaè: To je ciq ka komeidemo, ali te{ko je re}i kada }emo tamo sti}i.

Profesionalizacija podrazumeva ukidawe obaveze sluè-wa vojnog roka, dok bi, prema sada{wim vi|ewima, regrutna oba-veza ostala na snazi. To prakti~no zna~i da bi se mladi}i uvodi-li u vojnu evidenciju i upu}ivali u teritorijalne centre, gde birealizovali osnovnu obuku u trajawu od 60 dana. Time bi izvr-{ili zakonom propisanu obavezu i bi-li obave{teni o mogu}nostima angaò-vawa u svojstvu profesionalnih ili do-brovoqnih vojnika. Ukoliko bi se do-brovoqno prijavili, oni bi pro{li i

dodatnu obuku za odre|enu vojnoeviden-cionu specijalnost. Prema re~ima pu-kovnika Vukobradovi}a, novim re{ewi-ma se èli posti}i da u budu}nosti gra-|ani oba pola budu, na dobrovoqnojosnovi ili pod obavezom, osposobqeniza odbranu zemqe i za{titu od savre-menih izazova koji prete svim zemqama.

Razmi{qa se i o dopunskim na~i-nima popune jedinica, u vidu formira-wa aktivne rezerve. Aktivnu rezervutreba da ~ine osposobqeni vojnici, ko-ji su sa MO potpisali ugovor i prihva-tili obavezu da se odazovu u jedinicu u

Potpukovnik Dragan Tucakovi},komandant Vojnog odseka Kraqevo

slu~aju potrebe. Jasno je da se za sve dobrovoqne forme vojnogangaòvawa moraju na}i motivacioni faktori, poput materijal-nih naknada, olak{ica u pla}awu poreza, i sli~no. Su{tina je uèqi da se jedinice Vojske Srbije i Crne Gore popune qudima ko-ji su zainteresovani da budu pripadnici Vojske. Profesionali-zacija Vojske }e sasvim sigurno omogu}iti veliki napredak u po-slovima vojne obaveze. Uostalom, smisao profesionalizacije je,mo`da, najboqe formulisao vojvoda @ivojin Mi{i} svojom izre-

kom: Jedan koji ho}e, ja~i je dvojice koji moraju.

ODZIV PO OP[TINAMA

Zanimqivo je baciti pogled na analizu odziva regruta nasluèwe vojnog roka po mestima iz kojih se upu}uju. U decembar-skom uputnom roku najboqi odziv od 84,52 posto zabeleèn je nateritoriji Vojnog okruga Novi Sad, ne{to slabiji u Vojnom okru-gu Ni{ (81,28 posto), dok je najslabiji u rejonu Vojnog okruga Be-ograd (74,55 posto). U Vojnom okrugu Novi Sad najboqi odziv je u

op{tinama Oxaci, Kovin i In|ija, dokje najslabiji u Se~wu i Novoj Crwi.Na teritoriji Vojnog okruga Ni{ po-hvale idu na ra~un ni{ke op{tinePantelej, Ra`wa i Ni{ke Bawe, a kri-

tike se mogu uputiti op{tinama GaxinHan, Vrwa~ka Bawa i Vladi~in Han.U Vojnom okrugu Beograd boqe od osta-lih su op{tine Qubovija, Golubac iVelika Plana, dok se najslabiji odzivbeleì u beogradskim op{tinama Ze-mun i Novi Beograd.

Za Beograd je ve} godinama svoj-stven mali odziv vojnika na sluèwevojnog roka, {to je posledica speci-fi~nosti velikog grada, studentskepopulacije, ~estih promena adresa,velikog broja sportista i drugih raz-loga. U prethodnu analizu nisu ukqu-

~ene op{tine sa teritorije Crne Go-re, gde su u junu i septembru zabele-èni odzivi od 9,39 i 26 posto.

Zoran MILADINOVI]

VOJNICI SPORTISTI

Nema dana da u nekim novinama ne osvane naslov kojiasocira na (ne)sluèwe vojnog roka nekog od poznatih sporti-sta, kao {to su to legenda na{e ko{arke Vlade Divac ili fud-balski reprezentativac Mateja Ke`man. Poznato je da terminzaslu`ni sportista nije upisan u Ustav, ali postoje Uredba iUputstvo za sluèwe vojnog roka, po kojima se vrhunskim spor-tistima, umetnicima i nau~nim radnicima vojni rok moè od-lagati do 27 godine. Pored toga, stvaraju im se i mogu}nostida tokom sluèwa vojnog roka treniraju, ve`baju i u~estvuju nasportskim i kulturnim manifestacijama.

Odluku o tome ko je istaknut donose nadle`na mini-starstva, a po tom osnovu je regulisan status, recimo, fud-baleru Milivoju ]irkovi}u, bokseru Ivanu Riba}u, kajaka-{u Goranu Cvitanovi}u, glumcu Andoru Kova~u, nau~nom rad-niku Borisu Deliba{i}u i jo{ ~etrdesetorici sportista,dok su 44 sportska kluba i ustanove upu}eni da svoje zahte-ve dostave Ministarstvu prosvete i sporta. Sluèwe vojnogroka sa olak{icama omogu}eno je za 47 vojnika 34 spor-tista, 12 nau~nika i jednom umetniku. Pomenutom Uredbom iUputstvom nije predvi|eno da bilo koja kategorija lica budeoslobo|ena vojne obaveze.

Ne moè se osporiti da sportski slu~ajevi ostavqa-

ju negativan utisak u javnosti kada je re~ o radu Ministar-

stva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore i vojnoj obavezi.Sti~e se utisak da neko namerno stvara i posti~e medij-sku buku kako bi naneo {tetu sistemu odbrane. Kako, ina~e,objasniti da se krivi~na prijava protiv Vlada Divca (pod-neta zbog toga {to vojnoteritorijalni organi nisu imalipodatak da Divac ima dvojno dràvqanstvo) aktivira neko-liko godina po podno{ewu, ili da {tampa bruji o sluèwuvojnog roka Mateje Ke`mana, iako vojnoteritorijalni or-gani nemaju nikakav udeo u tome? Naime, Mateja Ke`man se

potpuno uklapa u sve propisane normative po kojima odlukuo odlagawu sluèwa vojnog roka donosi Diplomatsko-kon-zularno predstavni{tvo zemqe u kojoj ìvi i radi. Sa è-qom da predupredi sli~ne negativne konotacije, Uprava zaobaveze odbrane zatraìla je od Ministarstva prosvete isporta da dostavi spisak sa imenima istaknutih sportistakako bi re{avala wihov status i bez podnetih zahteva sa-mih vojnika.

Postoji i te`wa da se vrhunskim sportistima, umetni-cima i nau~nim radnicima omogu}i zakonsko osloba|awe odsluèwa vojnog roka. Takva odluka nije u nadle`nosti Mini-starstva odbrane, ve} je stvar politi~ke voqe i zakonodav-nog tela koje o tome raspravqa. Argumenata za i protiv imamnogo, ali pomenimo samo da u ve}ini zemaqa koje su zadr-

àle sluèwe vojnog roka, ta mogu}nost ne postoji.

TEMA

7/21/2019 011 Odbrana

17/84

17

HUMANOSTPRIPADNIKA

VOJSKENa~elnik General{taba VSCG gene-

ral-potpukovnik Qubi{a Joki} primioje 25. februara dvojicu oficira kojimasu wihove kolege pritekle u pomo} saku-piv{i nov~ane priloge za izle~ewe wi-hovih najmilijih.

Generalu Joki}u, kao predstavnikusvih pripadnika Vojske koji su u~estvova-li u humanitarnoj akciji, li~no se zahva-lila Gabrijela Kitanovi}, }erka pukov-nika Miroslava Kitanovi}a. Ta devojka,ro|ena 1980. godine, bolovala je odprogresivne kratkovidosti. Posle ope-racije u Institutu za mikrohirurgiju oka

u Kalugi u Rusiji, Gabrijeli je sa dioptri-je sedam vid vra}en na normalu.

Tom prilikom, general Joki} je majo-ru Stevu Kesi}u uru~io prikupqena nov-~ana sredstva namewena za operacijuwegovog sina Nikole, ro|enog 1993. go-dine, koji nakon operacije tumora na mo-zgu ima problema sa pokretawem desnestrane tela. Sredstva prikupqena huma-nitarnom akcijom pomo}i }e da Nikolabude le~en u Centru za biohronoterapijuu Moskvi.

A. A.

Krajem decembra pro{le godine, podteìnom {ezdesettonske dizalice, sru-{io se armirano betonski most na kana-lu DunavTisaDunav, izgra|en 1962. go-dine, koji je povezivao Prigrevicu sasomborskim putem. Od tada za me{tanetog naseqa u op{tini Apatin po~iwu mu-ke i problemi. Naime, sa druge strane ka-nala je preko 600 hektara obradive ze-mqe koju vaqa opsluìvati. Da bi do westigli Prigrevi~ani su morali putovatisvojom poqoprivrednom mehanizacijomzaobilaznim putem duìm 34 kilometraili pak autobusom. A kakvo je to obra|i-vawe zemqe kada na wivu ide{ autobu-som, kaù nam me{tani.

Kako bi privremeno re{ili problem

~elnici apatinske op{tine odlu~ili su da

se neposredno uz poru{eni most, do we-govog obnavqawa, izgradi pontonski mosti za to su se obratili Vojsci.

U skladu sa potpisanim ugovorom,pontonirci 123. pontonirskog bataqonaiz Novosadskog korpusa, kojim komandujemajor @eqko Vu~kovi}, postavili su pre-ko kanala pontonski most od sedam ele-menata, duìne 45 metara i nosivosti 20tona. To }e omogu}iti kretawe ponajprepoqoprivredne mehanizacije, ali i auto-busa i putni~kih vozila, pa Prigrevi~anine}e ostati odse~eni od svojih poqa iSombora.

Op{tina Apatin za kori{}ewe pon-tonskog mosta, Vojsci SCG pla}a}e mese~-nu nadoknadu od 1.200.000 dinara.

B. M. POPADI]

UKRATKO

HRONIKA

POGINUO VOJNIKNA STRELI[TU

VUÂRNIKVojnik Branko (Predraga) Ko{anin

preminuo je 21. februara u 12,15 ~aso-va u Medicinskom centru u Surdulici odposledica strujnog udara, koji ga je zade-sio u 9,45 ~asova na poligonu streli{taVu~arnik, gde je wegova jedinica bilana ga|awu. Do nesre}e je do{lo kada jevojnik Ko{anin, nose}i radio-ure|ajRUP-12, {tap-antenom duga~kom 3,11 me-tara slu~ajno zaka~io nadzemni elek-tri~ni vod.

Vojniku Ko{aninu je na licu mestaukazana prva pomo}, a zatim je hitno pre-vezen u Medicinski centar u Surdulici.

Uvi|aj je izvr{io istra`ni sudijaOkru`nog suda iz Ni{a Zoran Popovi}.

Vojnik Branko Ko{anin ro|en je 15.maja 1984. u Kraqevu. Od 1. septembra2005. nalazio se na odsluèwu vojnog

roka u 52. me{ovito-artiqerijskoj bri-gadi u Surdulici.

Pontonirci premostili kanal Dunav-Tisa-Dunav

MOST ZA PRIGREVIÂNE

U General{tabu Vojske i Ministar-stvu odbrane Srbije i Crne Gore anali-

zirano je funkcionisawe sistema logisti-ke i logisti~ke podr{ke jedinica i usta-nova sistema odbrane u 2005. godini.

Iako su se zadaci logisti~kih sasta-va u protekloj godini realizovali u ote-ànim uslovima hroni~an nedostataknovca, naru{eno snabdevawe i zdrav-stveno zbriwavawe, zatim, oteàno odr-àvawe i zanavqawe tehni~kih kapacite-ta, nerazre{en status vi{ka naoruàwai vojne opreme, neperspektivnih objekataVojske, te brojne organizacione promenei neusvojena nova zakonska re{ewa obezbe|ena je neprekidnost sistema lo-

gisti~ke podr{ke. V. P.

U [kolskom centru veze, informati-ke, elektronskog izvi|awa i protivelek-

tronskih dejstava u Beogradu, 21. februa-ra odràna je stru~na rasprava na temuAnaliza funkcionisawa sistema veza,informati~ke podr{ke i za{tite infor-macija u 2005. godini. Raspravom je ru-kovodio na~elnik Uprave za vezu i infor-matiku (G-6) pukovnik Predrag Raji}.

Zakqu~eno je da sistem veza, za{ti-te informacija i informati~ke podr{kezadovoqava osnovne potrebe u prenosugovora, pisanih informacija i podataka.Problemi su u neulagawu u modernizaci-ju opreme, restriktivnom finansirawuodràvawa i otpu{tawu dela visoko-

stru~nog kadra. A. A.

LOGISTI^KA PODR[KAU PROTEKLOJ GODINI

STRU^NA RASPRAVAU CENTRU VEZE

Po~etak postavqawa pontonskog mosta

7/21/2019 011 Odbrana

18/84

1. mart 2006.18

ODBRANA

N

VMA je opstajala

i mora da opstane

jer je nacionalno

blago, a niko ne voli

da se odrekne blaga.

Svi poku{aji da se

minimizira wena uloga

i da se stavi u drugi plan,

definitivno su propali,

jer na{i najnoviji

rezultati kazuju da je

to ku}a zlata vredna,

da je ne{to {to bi svako

na svetu poèleo da ima.

GENERAL-MAJOR PROF. DR MIODRAG JEVTI], NAÊLNIK VMA

DA BELI MANTILOSTANE BEOije sve u medicini crno. Beli mantil mora ostati beo, ~ist.Mi nastojimo da on u ovoj ku}i ostane takav. @elimo dao~uvamo eti~nost, humanost, brigu, da sa~uvamo profesiju.Mislim da smo dobrim delom u tome uspeli. Potreba zaoprezno{}u i daqom nadgradwom uvek postoji govori namgeneral-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnik Vojnome-

dicinske akademije, tokom razgovora kojim smo povodomgodi{wice poku{ali da predstavimo ovu ku}u prepoznatqivuna stru~noj mapi sveta. Ku}u koja je dobra referenca za velikibroj svetskih stru~waka, ~ak i najeminentnijih, koja je rasadnikizuzetnog kadra i koja je, pre svega, mesto u kome se qudi kvali-tetno le~e.

Malo je ustanova u Vojsci i dràvi koje postoje vi{e od160 godina. Kakvi su preduslovi i uslovi obezbedili Voj-nomedicinskoj akademiji da tako dugo traje?

Tu nema tajni. U pitawu je izvanredna dugogodi{wa orga-nizacija, sistem koji decenijama traje, koji je unapre|ivan ipreno{en sa generaciju na generaciju. VMA je nacionalno bla-go, mi je tako shvatamo i ~uvamo.

Ovih nam dana ~esto kaù: Lako je vama, vi ste vojska. Ma,nije nama lako. Vojna organizacija samo potpomaè da radna

7/21/2019 011 Odbrana

19/84

19

profesori iz 23 zemqe sveta. Tome ni{ta ne treba dodati. VMAje div koji definitivno oja~ava, u woj se ponovo promovi{u ve-lika dostignu}a.

Kako danas funkcioni{e VMA? Da li se u organizacionomsmislu ne{to mewalo?

VMA prati sve {to se de{ava u savremenoj medicini.Ona je sistem koji pod jednim krovom sadrì sve {to medicin-ska profesija i nauka treba da imaju sistem le~ewa, obrazo-vawa kadra, nau~noistraìva~ki rad i, naravno, logistiku. Sveto moè da bude mobilisano za najkra}e vreme, radi brzog, po-uzdanog, stru~nog i kvalitetnog izvr{avawa bilo kog zadatka.

A{ta je novo? Novo je da imamo mawe zaposlenih nego {tosmo imali ranije, ali smo nastojali da sa~uvamo vitalne kapa-citete VMA, da ih ne naru{imo do mere koja bi ugrozila wenofunkcionisawe. Naprotiv, nastojali smo da sa~uvamo najboqikadar i resurse koji mogu obezbediti da funkcioni{emo kvali-tetno, na nov na~in. Ove godine uradili smo i ne{to {to se ra-di jednom u 20 godina unutra{wu reorganizaciju VMA. Osmi-slili smo je zahvaquju}i na{im iskustvima, saznawima i praksikoju smo videli u svetu. Uveli smo nove sadràje koji su nas de-finitivno izbacili u orbitu kao ustanovu koja je prepoznatqi-va na stru~noj mapi sveta. Dakle, ono {to se radi u Londonu,Parizu, Cirihu, Wujorku ili bilo gde u svetu, radi se i na VMA.Tu je i savremeni Dijagnosti~ko-poliklini~ki centar, koji je ujednom danu moè da zbrine oko 5.000 qudi. Taj centar ima za-datak da bude udarna pesnica VMA, da prihvati sve koji u wudo|u, napravi trijaù, uradi dijagnostiku, identifikuje pro-blem i da, ako treba, donese odluka o prijemu bolesnika na da-qe hospitalno le~ewe. Takvih je samo {est do sedam odsto. Sve

ostale uspevamo da zbrinemo potipu dnevne bolnice i modelu dnev-ne hirurgije, koja je trend u svetu,a mi smo je me|u prvima primenilikod nas. Na taj na~in znatno sesmawuju tro{kovi, rastere}uju ka-dar i bolni~ki kapaciteti koje mo-

èmo angaòvati na drugim poslo-vima. Tako po{tujemo i zahtev mo-derne medicina brzo, efikasnoi jeftinije le~ewe.

Formirali smo i Odeqeweza kontrolu i prevenciju bolni~-kih infekcija, a novo je i Odeqe-we za zdravstvenu negu bolesnika.VMA, me|u prvima u zemqi, nemavi{e glavnu sestru, nego na~elni-ka odeqewa za zdravstvenu negu.

Novina je i Centar za traumu, nastao na na{im proverenim is-kustvima. Taj centar ima jasno definisane kapacitete Centarza hitnu pomo}, {ok-sobu, helidrom udaqen samo 500 metara i

pripravnu jasno definisanu ekipu, koja svakodnevno moè bitiu pokretu bukvalno za 10 minuta.

Osnovali smo i Centar za klini~ko ispitivawe lekova,unapredili neke kapacitete u organizaciono-stru~nom smislu,formirali Kliniku za vaskularnu medicinu, jer smo procenilida postoji ogroman broj bolesnika koji ima oboqewa iz domenavaskularne patologije. Sem we, postoji i Klinika za abdomi-nalnu i endokrinu hirurgiju. Poseban entitet u na{oj ku}i jestei Klinika za grudnu hirurgiju, a objedinili smo i donedavno raz-dvojene kapacitete u oblasti maksilofacijalne hirurgije, im-plantologije i oralne hirurgije.

Kroz poliklini~ku slu`bu VMA godi{we pro|e oko polamiliona qudi, uradi se oko tri miliona razli~itih dijag-nosti~ko-terapeutskih procedura. Te brojke ukazuju na ve-liki pritisak koji postoji na Dijagnosti~ko-poliklini~ki

disciplina i organizacija rada do|u do izraàja. Re~ je o pre-ciznosti, organizovanosti, zahtevu da to {to imamo i ~ime ras-polaèmo moramo da ~uvamo. Zahvaquju}i svemu tome VMA jeuspela da funkcioni{e i u najteìm vremenima i da sa~uvaugled koji je zaista neokaqan u narodu. Ato je najva`nije. Danass punim pravom moèmo da kaèmo:Da, to smo mi, ali ne traje-mo od ju~e. Mi trajemo dugo. Mi koji smo ovde danas imamo oba-vezu vi{e da Akademiju sa~uvamo, unapre|ujemo i uklopimo u

zdravstveni sistem zemqe, gde definitivno ima svoje mesto, asve radi pomo}i bolesnom ~oveku.

Uslovi za takav put bili su i dobri i lo{i. Dobri u vremekada se relativno lako i dobro ìvelo, ali smo u proteklu de-ceniju i po i mi bili suo~eni, kao i ~itav na{ narod, sa veomate{kim problemima u finansirawu i oteànim mogu}nostimaopremawa. I pored toga, ~esto nam kaù: Imate lepu zgradu. Aja mislim: Moè biti i lep{a. Kaù: Imate dobru opremu. Da.Na{a oprema je dobra jer je ~uvamo. Ona nije najnovije genera-cije, ali su{tinski kvalitet VMA je da sve {to postoji u woj, iradi.

Najve}e blago koje VMA ima jesu weni stru~waci, kadar ukoji se ulagalo i u koji se ulaè. To nas je odràlo i omogu}ilonam da budemo prepoznatqivi u mnogo ~emu i da VMA traje kao

lider u mnogim oblastima medicinske nauke. I ne samo to, VMAje desetinama godina unazad, prakti~no ~itavo stole}e, bilarasadnik najkvalitetnijeg medicinskog kadra u zemqi.

Na VMA su u proteklom periodu dolazili poznati svetskimedicinski stru~waci. [ta ih dovodi ugled ustanove,prijateqstvo, interes, ili ne{to ~etvrto?

Mo`da je najboqe re}i sve pomalo. VMA je sigurno do-bra referenca za veliki broj svet-skih stru~waka, ~ak i najeminentnijih.Mo`da zvu~i neskromno, ali je tako.Samo u nekoliko posledwih meseciovde je boravila ~itava plejada emi-nentnih svetskih stru~waka iz Ameri-ke, [vajcarske, Nema~ke, Rusije,

Izraela, Italije iz oblasti hirur-gije, ortopedije, endoskopske hirurgi-je, ginekologije, oftalmologije, pato-fiziologije, gastroenterologije, reu-matologije... Oni su prepoznali u na-ma pouzdane partnere, qude sa koji-ma mogu da sara|uju i koji bez surev-wivosti i sujete mogu da prihvate no-ve metode, a na{i stru~waci su ospo-sobqeni da te metode i standardeevroatlantske medicine, kojima teì-mo, ubrzano usvoje, i da ih primene u praksi. Pomenu}u i to dasu posledwih nekoliko meseci ovde boravili stru~waci koji suradili, na primer, na projektu ugradwe ve{ta~kog kolena. Tada

je ura|ena totalna kondilarna endoproteza kolena. Bitno jere}i da je pokazna operacija koju je ovde uradio dr Zoran Po-povi} ocewena kao najboqa u isto~noj Evropi u dosada{wojpraksi kompanije koja ve{ta~ka kolena proizvodi. Nema ve}egpriznawe za jednog doktora, za jednu ustanovu, pa i za jednu ze-mqu od takve ocene.

Kod nas je u proteklom periodu odràno i mnogo stru~nihskupova. Kongresu klini~ke neurofiziologije Srbije i Crne Go-re prisustvovalo je oko 200 lekara specijalista iz na{e ze-mqe i sveta, a predavawa i izlagawa imali su i poznati stru~-waci iz sveta, {to je ranije bilo gotovo nezamislivo. To samogovori o wihovoj eqi da ovde predstave svoje rezultate rada.Treba spomenuti i to da je ovde odràn veoma uspeli evropskivork-{op iz gastroenterologije, a odjek u svetu nauke imao je

prvi kongres fiziolo{kih nauka SCG, na kome su u~estvovali

Prvih osam profesora Medicinskog fakultetau Beogradu bili su vojni lekari. Nismo mi qudikoji se vra}aju u istoriju i ne}emo se vra}ati,ali evo sada smo prinu|eni da se borimo za

priznavawe diploma, doktorata, za ukqu~ivaweu nastavni proces. Problem je, mo`da, i admi-nistrativne prirode, jer je zakonima definisa-no da je VMA savezna institucija ni u Srbijini u Crnoj Gori. Neko bi rekao, ~ardak ni na ne-bu ni na zemqi. Ali nije ~ardak, ve} institucijakoja zasluùje i te kako da bude u tom sistemu.Ko moè dopustiti da ovo bogatstvo ideja, nau-ke, edukacione sposobnosti ne bude kori{}eno.

7/21/2019 011 Odbrana

20/84

INTERVJU

20

centar. Kako uspevate da svima pruìte medicinske uslugei da budete efikasni?

Sve se to postigne, jer je razra|en sistem, i svi kapaci-teti VMA stru~ni, poslovni i tehnolo{ki koriste se racio-nalno. Oko 120.000 od tih pola miliona qudi su civilni osi-guranici, gra|ani, koji su nam poklonili poverewe, ve}inompla}aju}i na{e usluge. To je tako|e jasan znak opravdanog pove-rewa.

Uspe{an rad verovatno prati i dobar sistem zakazivawa?

Sistem zakazivawa kod nas uspe{no funkcioni{e, na ra-dost na{ih prioritetnih pacijenata vojnih osiguranika, koji suza nas svetiwa. Nastojimo da oni budu u svakom momentu dobroprihva}eni i na vreme pregledani, i tu smo mnogo uradili. Ne-kad se ~ekalo na preglede pet-{est meseci, sada prve pregledezavr{avamo istog dana, a kontrolu zakazujemo po stru~noj pro-ceni. Sem toga, procenili smo da moèmo mnogo boqe i efika-

snije da radimo ako dodatno angaùjemo kapacitete i kadar isvoje usluge pruìmo gra|anima zemqe u jasno definisanom pro-storu i vremenu. I mi ve} duè vreme radimo tri dana u nedeqi ponedeqkom, utorkom i sredom, od 15.30 do 19.30 za sve gra-|ane koji imaju potrebu da se pregledaju i le~e na VMA.

Koliki je interes i potreba za poslepodnevnim radom po-kazuje i ~iwenica da }emo uskoro po~eti da radimo svaki dan.VMA i na taj na~in moè da pomogne zdravstvu Srbije i dràv-ne zajednice. Nastojimo da i cena zate preglede bude prihvatqiva i ra-zumna, na ivici rentabilitita, a dane bude neprijatan udar po xepu gra-|ana. Ako kaèm da je pro{le godineura|eno vi{e od 32.000 ve}ih i ma-

wih operacija, da je na bolni~ko le-~ewe primqeno oko 30.000 bole-snika, da je prikupqeno oko 9.000litara krvi, onda to ukazuje na ozbiqnost rada u ovoj ku}i. Aligovori i o tome da se ovde, pored nauke i edukacije, bavimo ionim zbog ~ega primarno postojimo le~ewem qudi.

Prokomentari{ite podatak da su civilni osiguranici uhospitalnom le~ewu u~estvovali u procentu od 41 odsto?

Ne bih to komentarisao. To treba neko drugi da proko-mentari{e, a ja sam samo ponosan. Samo ovog jutra, dok razgo-varamo, popuweno je 88 odsto kapaciteta VMA, {to je prakti~-no maksimum, ako se zna da mi kao ustanova od dràvnog zna~a-ja moramo da ~uvamo odre|ene kapacitete za eventualne van-redne situacije. Od toga je 41 odsto gra|ana, civilnih osigura-nika, i to je postotak koji se odràva.

Oni pla}aju po cenovniku koji nije klizni?

Pla}aju po jasno definisanom cenovniku. Mi smo jedinamedicinska ustanova koja je jasno definisala cenovnik svojihusluga i stavila ga na raspolagawe Ministarstvu zdravqa.Onog momenta kada se zavr{i le~ewe, pacijent dobije ra~un,gde se ta~no vidi {ta je ura|eno i sve je lako proveriti. Mi odtoga ne beìmo i èlimo da i drugi na taj na~in posluju, jer je-dino tako moèmo u}i u zdravstvenu trì{nu utakmicu, u kojoj}e kvalitet do}i do izraàja.

Sa Fondom civilnog zdravstvenog osigurawa RepublikeSrbije postignut je dogovor da se za odre|ene bolesti pa-cijenti upu}uju na VMA. Kakva su va{a dosada{wa isku-

stva u odobravawu tih le~ewa?

Razumemo problematiku uFondu i znamo da para nema dovoq-no, ali znamo i da ne moè svako daplati svoje le~ewe, a ima potrebuda se le~i. U tom smislu nastojali

smo da postignemo dogovor sa fon-dovima za zdravstveno osigurawe iRepublike Srbije i Crne Gore. U

pro{lom periodu ostvarili smo zna~ajan pomak. Potpisalismo, prvi put posle duè vremena, ugovore koji obavezuju da tasaradwa bude boqa. Potpisali smo sa Fondom Republike Sr-bije i obavezali se da se za odre|ena oboqewa lak{e dobijeuput, jer smo èleli i èlimo da pomognemo tamo gde zdravstvoSrbije ima velike pote{ko}e, gde se mesecima, pa i godinama~eka na odre|ene usluge. VMAse ponudila da pomogne, jer imakadar i kapacitete, a spremna je da radi i u vanradno vreme,subotom i nedeqom, naravno, po dogovoru, onako kako to zdrav-stvo Srbije moè da participira.

U ~etiri oblasti rada ve} smo potpisali konkretan ugovor

koji funkcioni{e. Kod nas se rade operacije katarakte, ugrad-we ve{ta~kog kuka, kolena, invazivna kardiologija i dilataci-je, interventne neuroradiolo{ke procedure, transplantacijaorgana. Sve su to oblasti u kojima smo prevazi{li ranija ne-slagawa i sa nadle`nim fondovima smo se dogovorili da takvibolesnici dolaze po prioritetu i da dobijaju uputnice bez ne-kih velikih peripetija. Naravno, moè boqe i bi}e boqe

Zna~i, problema ima?

Te{ko je neke navike preko no}i iskoreniti. Zavisi kakoje ko informisan i kako ko shvata taj dogovor, ali u svakom slu-~aju krenulo je i ide daqe. Su{tina i jeste da ne{to krene da sede{ava, onda se samo unapre|uje.

Jedno od bitnih opredeqewa va{e ustanove jeste komerci-jalni program. Kolika vam sredstava donosi i u {ta ih ula-ète?

1. mart 2006.

I te kako po{tujem pro{lost, uvaàvam i cenimsvoje prethodnike, u~iteqe, saradnike i sve {tosu uradili za ovu ku}u, a pre svega {to su je sa-~uvali i unapredili, stvorili wen ugled i poda-

rili nam {ansu da ga unapre|ujemo daqe.

7/21/2019 011 Odbrana

21/84

21

VMA je dràvna institucija, dakle buxetska, ali imaju}iu vidu vreme u kome ìvimo, i viziju daqeg opstanka, UpravaVMA je svesna da ne moè da ra~una samo na buxetska sredstva,jer se tako obezbe|uje samo oko 40 odsto u ukupnom finansira-wu. Preostalih 60 odsto za opstanak Akademije obezbe|ujemo,

uslovno re~eno, samofinansirawem, i mi svakodnevno nastoji-mo da taj dohodak pove}amo. @elimo da {to vi{e smawimo bu-xetsko u~e{}e i da {to vi{e, uslovno re~eno, para zaradimo.Nastojimo da oja~amo na{ marketing i {to vi{e pro{irimosaradwu, tako da, pored popodnevnog anga`mana i potpuno otvo-renih vrata za sve koji èle da koriste na{e usluge, sve vi{esklapamo ugovore o sistematskim pregledima za velike firmekoje èle brzo, efikasno i pouzdano da zavr{e taj posao, jersmo spremni i radimo i subotom i nedeqom.

Drugi segment je bavqewe nau~noistra iva~kim radom, naprimer, klini~ki projekat ispitivawa lekova i aktivno parci-pirawe u mnogim oblastima gde mi kao stru~waci moèmo dapomognemo i gde imamo interes. A predmet na{eg interesa bi}ei tzv. dopunsko osigurawe.

Uspevate li da naplatite sredstva koja na taj na~in zaradite? Pro{le godine smo uspeli, {to je interesantno, zahva-

quju}i veoma ozbiqnom pristupu i dogovoru, da naplatimo vi{eod 94 odsto potraìvawa, ostvarenih prihoda. I to je znak ko-liko se veruje ovoj ku}i. Na{e pozicije su jasne: nudimo kvali-tet i rok, ali nam je bitno da obezbedimo sredstva za teku}eposlovawe, te da u narednom periodu znatnija sredstva uloì-mo u tehnolo{ku obnovu, kako bismo pratili ono {to savreme-na medicina zahteva.

Rekli ste jednom prilikom da }ete va{e mla|e kolege upu-}ivati u svet na usavr{avawe, a starije na kongrese. Dali se toga pridràvate i odlaze li lekari u svet?

Drìm re~ i nisam to rekao bez razloga, niti sam se {a-

lio. Naravno, rekao sam to nakon konsultacija sa izuzetno do-brim saradnicima, sa kojima delim svoje nedoumice i od kojih

traìm odre|ene sugestije, svestan da, neposredno i direktno,odgovaram za funkcionisawe VMA. Mi smo strate{ki razmi-{qaju}i o onome {ta }e biti sutra, procenili da je najva`nijeulagawe u qude, u struku. Savremena oprema s vremenom dotra-je, pa se zameni i kupi nova, ali stru~wake spremne da rade satom novom opremom, ne moèmo kupiti, nego ih moramo stvara-ti. Sa tim konceptom ulagawa u qude krenuli smo odmah. Uloì-li smo u na{e stru~wake koji mogu da prepoznaju trendove u sve-

tu, poslali ih da se tamo obu~e i da saznawa prenesu, kako biih implementirali u rad. Kada do|u ovde oni mogu da nam pre-poru~e {ta je to {to na{oj medicini treba. Tek onda }emo kre-nuti u nabavku. Mi nemamo para da ulaèmo u ne{to {to }estajati u magacinu.

Na studijska putovawa {irom sveta od Japana, Nema~ke,do SAD, poslali smo 12 stru~waka. Oni su tamo bili dva-trimeseca, i vratili su se prepuni utisaka. Do{li su oboga}eninovim saznawima i ve} su se ukqu~ili u proces unapre|ewa na-{eg rada ovde.

Uradili smo jo{ ne{to vrlo zna~ajno raspisali smo in-terni konkurs i ponudili da po{aqemo u svet 50 stru~waka.Obezbedili smo sredstva za to, ne{to iz na{ih izvora, a ne-{to preko dugogodi{wih partnera. Konkurs je zakqu~en, prija-

vilo se mnogo vi{e od 50 qudi, ali }e oti}i oni koji su ponudi-li dobre programe.

A onda vam zastane kost u grlu, jer Medicinski fakultet uBeogradu ne prihvata VMA kao svoju nastavnu bazu i traì

da va{i profesori nostrifikuju diplome kako bi tamopredavali. Objasnite nam razloge za to?

Pa, nije kost u grlu. Mi imamo izvanredne privatne od-nose sa na{im kolegama sa Univerziteta, ali postoji ne{to{to se u proteklom periodu stvaralo, neko nepotrebno rival-stvo. Mi smo svesni toga, ali je na{ stav da treba da sara|uje-mo. [to je bilo, bilo je. Mi niti imamo vremena niti èlimoda se bavimo time danas. To }e vrlo brzo morati da se re{avai mi o~ekujemo aktivnu podr{ku i Ministarstva odbrane, i Mi-nistarstva zdravqa, i Ministarstva za nauku i tehnologiju, ali

i dekanata fakulteta. Verujemo da je najva`nije ne{to {to sezove interes profesije, interes nacije, a mi nudimo ruku i pritom ne traìmo ni{ta.

Na{a javnost treba da zna da je VMA zlatni medicinskirudnik. Ovde radi vi{e od 130 profesora, 168 doktora nauka,a godi{we se po raznim osnovima usavr{ava, evo podatak za2005. godinu, 1.040 qudi, pri tom je vi{e od polovina civila.

Jednom prilikom ste rekli da ne mislite kako su ciqevikoje postavqate sebi sudbina, ve} ih vidite kao smer kojimidete daqe. Bili sudbina ili ne, sudbonosne su odluke kojeu ovim prelomnim trenucima za Vojsku i va{u ustanovu, do-nosite. U kom smeru idete daqe?

Okrenuli smo se definitivno profesiji, onome {to me-

dicina kao struka treba da radi le~ewu, nauci, uvo|ewu no-vih metoda, saradwi, komunikaciji. Kada smo moji bliski sa-radnici i ja preuzeli rukovo|ewe ovom ustanovom u te{kom mo-mentu, definisali smo te strate{ke ciqeve koji, na sre}u, po-kazuju opipqive rezultate. Ne zahvataju}i ni{ta izvan institu-cije, ne ra~unaju}i na neka enormna sredstva, angaùju}i sop-stveni potencijal nastojali smo da u~inimo ne{to {to }e bitiprepoznatqivo na na{em prostoru. Veoma sam zadovoqan {tosu stru~ni rezultati doprineli da se o VMA ponovo pri~a u vr-lo pozitivnom smislu na na{em {irem prostoru, ~ak i regio-nalnom i {to u wu èle da do|u mladi lekari.

A glavni ciq nam je da na{i zaposleni, rade}i savesno iodgovorno ovaj izuzetno teàk posao, imaju bar elementarneuslove za rad i budu zadovoqni i u materijalnom smislu.

Mira [VEDI]Snimio Radovan POPOVI]

7/21/2019 011 Odbrana

22/84

22 1. mart 2006.

20. MOTORIZOVANA BRIGADA IZ VAQEVA

MI[I]EVI

NASLEDNICI

JEDINICE

Pripadnici brigade godinama su obu~avali vojnike roda pe{adije,jer se u vaqevskoj kasarni do septembra 2003. godine nalazio Centarza obuku vojnika u rodu koji se smatra "kraqicom ratovawa". Danasvojnike posrednom popunom dobijaju iz sli~nih centara u Po`arevcu iZaje~aru, a sami obu~avaju regrute za deo svog sastava u rodu oklopnih

i mehanizovanih jedinica i artiqeriji.

7/21/2019 011 Odbrana

23/84

23

Kako nagla{ava pukovnikBatini}, realno sagledavaju}ii procewuju}i rizike u postoje-}im uslovima, Komanda brigadepreduzela je niz koraka da sespre~i nastanak vanrednih do-ga|aja i ostalih negativnih po-java koje su, naàlost, optere-

tile rad Vojske u skorije vremei uticale na smawewe povere-wa naroda u sopstvene oruànesnage.

- Samo po{tovawem pravi-la izbegavaju se propusti i omo-gu}ava stabilnost funkcija kojeVojska izvr{ava. Vojnik mora daima puno poverewe u svog podo-ficira, ovaj u svog komandira,a komandiri u komandanta. To jejednostavna vojni~ka logika kojumi primewujemo u svakodnevnomradu - kaè pukovnik Batini}.

Takav sistem nastavi}e da pri-mewuje i naslednik na mestu ko-mandanta jedinice, sada{wina~elnik {taba pukovnik MilanNedeqkovi}.

Jedan od teì{nih zadatakajedinice bila je racionaliza-cija obezbe|ewa objekata u zo-ni odgovornosti brigade. Pro-blemi kao {to je isplata nakna-da podoficirima koji su anga-òvani kao komandiri straè idaqe nisu re{eni.

Kontrole jedinice koje supreduzimale pretpostavqene

Re~ obuka po~iwe slovomo, koje se u gr~kom alfa-betu izgovara omega isimboli{e zavr{etak ne-~ega. Me|utim, ako bismosimbolima hteli da oceni-

mo va`nost obuke u jedinici ka-kva je 20. motorizovana brigada

iz Vaqeva, morali bismo da sesloìmo da je obuka zapravokqu~na re~.Ona nije samo na zavr{etku ve}i na po~etku svega {to se u ka-sarni de{ava. Obu~enost pe{a-dinaca, ali i vojnika ostalih ro-dova i specijalnosti u toj briga-di, nije samo proizvod izvedenihsadràja iz nastavnih planova iprograma nego i posledica ~vr-stih principa koji stoje u osnovifunkcionisawa brigade.

INTENZIVNA OBUKA- Iako se kvantitet obu~a-

vawa u jedinici donekle sma-wio, intenzitet je ostao visok.U me|uvremenu, sloèna bez-bednosna situacija u regionu,organizacijsko-mobilizacijskepromene kao deo ukupnog proce-sa reformi i te{ki materijal-ni uslovi u kojima pripadniciVojske ive i rade, nametnuli sunam niz obaveza kojih u nekomstabilnijem okruèwu ne bi nibilo. Na{e stare{ine u~estvuju

u re{avawu svih tih problemamaltene po ~itav dan - isti~ekomandant brigade pukovnikStojan Batini}.

Prvi dan primopredaje du`nosti komandanta brigade: pukovnici Stojan Batini} i Milan Nedeqkovi}

êtvrtak je dan za smenu straè

NESEBI^NA POMO]

Humanitarne aktivnosti pripadnika brigade pratesvaki nemili doga|aj. Tako je bilo i prilikom nedavne è-lezni~ke nesre}e u Crnoj Gori.

Posledwa u nizu akcija bila je nov~ana pomo} civil-nom licu voza~u Radoslavu [ofrancu, ~ije su k}erke bli-znakiwe Jelena i Marija obolele od cerebralne parali-ze. Eminentni doktori iz Rusije ovih dana, zahvaquju}iprikupqenom novcu, izve{}e operaciju koja bi mogla znat-no da popravi wihovo zdravstveno stawe.

7/21/2019 011 Odbrana

24/84

komande pokazale su visok nivo osposobqenosti wenih pripad-nika. Najvi{u ocenu borbene gotovosti me}u jedinicama iz sa-

stava brigade zavredeo je oklopni bataqon kojim komanduje ma-jor Milutin Tadi}.

RAZNOVRSNI ZADACI

Dva zadatka koja su Vaqevci izvr{avali tokom proteklegodine imala su posebnu teìnu. Prvi je u~estvovawe u obezbe-|ivawu administrativne linije prema Kosovu i Metohiji, a oba-vqali su ga pripadnici brigade koji su pro{li najvi{i stepenobuke i samim tim su najosposobqeniji deo jedinice.

Ne{to druga~ija, ali podjednako zna~ajna aktivnost bilo jeizvo|ewe obuke profesionalnih pripadnika brigade za u~e{}eu mirovnim operacijama. Stare{ine iz Vaqeva su tu obuku za-vr{ile sa najvi{im ocenama. Strane jezike, pre svega engle-ski, poznaje veliki broj stare{ina, a neki od wih su znawe sti-

cali na kursevima u inostranstvu.Brigada je krajem pro{le godine bila doma}in analize

obuke i osposobqenosti izvi|a~ko-diverzantskih jedinica Ope-rativnih snaga. Analizom je rukovodio na~elnik Odeqewa zaobave{tajno-izvi|a~ke poslove i elektronska dejstva u Koman-di operativnih snaga pukovnik Luka Koji}. U diskusiji tokomanalize u~estvovali su predstavnik Uprave za obave{tajno-iz-vi|a~ke poslove, specijalna i elektronska dejstva General{ta-

ba VSCG pukovnik Milan Jovovi}, na~elnici referata za oba-ve{tajno-izvi|a~ke poslove iz pot~iwenih sastava i komandan-ti i komandiri izvi|a~ko-diverzantskih jedinica. Pokazna ve-`ba, realizovana u okviru analize pod nazivom Rad izvi|a~kegrupe u rejonu baze i postupak u slu~aju otkrivawa, pokazala jeda su weni izvo|a~i, pripadnici izvi|a~ke ~ete 20. motorizo-

vane brigade, izuzetno dobro obu~eni za veoma specifi~ne za-datke koje obavqaju.Vojna policija tako|e je imala dobre rezultate. U dva na-

vrata spre~eno je uno{ewe opojnih sredstava u krug kasarne, abroj samoudaqavawa vojnika iz jedinice mawi je za 36 posto uodnosu na pro{lu godinu. Najve}i problem vojnoj policiji stva-ra kriminogena pro{lost vojnika u civilstvu. Statistika govo-ri da 30 do 40 posto regruta ima problemati~nu pro{lost (odkori{}ewa opijata, preko te{kih tu~a i naru{avawa javnog re-da i mira, do krivi~nih dela zbog kojih se ide u zatvor).

VOJSKA NA KOLUBARI

Zona odgovornosti 20. motorizovane brigade poklapa sesa granicama Kolubarskog okruga. Vojnici u Vaqevu i wegovoj

okolini nisu mogli a da ne u~ine sve kako bi dostojno nastavi-li tradiciju ratnika sa Suvobora i Kolubare. Planinski vi-

JEDINICE

1. mart 2006.24

LOGISTIKA

Logistici problema ne nedostaje. Primera radi, zapotrebe brigade u prvom tromese~ju ove godine obezbe|e-no je samo pet posto realnih potreba u potro{nom mate-

rijalu za odràvawe li~ne i kolektivne higijene. O re-zervnim delovima neophodnim za tehni~ko odràvawe iz-li{no je vi{e i govoriti. Na neke se ~eka godinama, aborbena gotovost jedinice trpi.

Pripadnicima brigade nisu ispla}ene ostvarenednevnice jo{ od 1. septembra 2005. godine. A zadaci suzaista mnogobrojni, jer tako zahtevaju svakodnevne potre-be 13 organizacijskih jedinica oslowenih na logisti~kupodr{ku brigade.

Vaqevski logisti~ari naro~ito su kivni na reform-ski cunami, koji im je odneo 11 vrsnih majstora - meha-ni~ara, ~ijim je otpu{tawem iz jedinice nepovratno uma-wen kapacitet tehni~ke radionice za 1.650 radnih ~aso-va mese~no. Posledice ukidawa tih radnih mesta i te kako

su se negativno odrazile na kvalitet i kvantitet tehni~kogodràvawa sredstava.

U[TEDE

Jedna od najve}ih u{teda od ~etiri miliona dinaraostvarena je na izvo|ewu zemqanih radova i transportasredstava sopstvenim snagama, a za potrebe polagawa ko-aksijalnog kabla do nove lokacije Centra veze, koji za po-trebe vaqevskog garnizona gradi Vojnogra|evinski centarBeograd, u saradwi sa preduze}em Telekom - Srbija. Ko-lika je u{teda najboqe govori podatak da predra~un ceneradova na izgradwi tog modernog Centra veze iznosi pet-

naest miliona dinara.

7/21/2019 011 Odbrana

25/84

sovi iznad tog grada po~etkom Prvog svetskog rata zaustavilisu ka`weni~ki pohod austrougarske soldateske, a kroz dolinuKolubare u to slavno doba gazili su opanci srpskih naoru`a-nih seqaka pod komandom visprenih oficira na ~elu sa vojvo-dom Mi{i}em. Srbija je, bar nakratko, oslobo|ena zavojeva~-ke ~izme. Pamte to prastari vrhovi Medvednika, Jablanika,Povlena, Maqena i Suvobora, a pamti to i narod kolubarskogkraja i zbog toga gaji posebnu naklonost i po{tovawe premavojsci.

Prirodno je zato da u Vaqevu vojska odli~no sara|uje salokalnim vlastima. Predsednik op{tine dr Jovan Tomi} od po-~etka svog mandata, zajedno sa nadle`nima u Ministarstvu od-brane, radi na re{avawu nekih otvorenih pitawa, kao {to jeustupawe zgrade Kluba VSCG u Vaqevu u zamenu za odre|en brojstanova. Na~elnik Kolubarskog okruga Goran Lu~i} isti~e da sebudu}im pro{iriva

011 Odbrana

Documents

Transcript of 011 Odbrana