031 Odbrana

Click here to load reader

  • date post

    05-Mar-2016
  • Category

    Documents

  • view

    62
  • download

    1

Embed Size (px)

description

Serbian military magazine

Transcript of 031 Odbrana

  • Godi

    na I

    IIBr

    oj 3

    11.

    janu

    ar

    2007

    .ce

    na 1

    00 d

    inar

    a 1,

    20ev

    raww

    w.od

    bran

    a.mod

    .gov.yu

    VI[E NEMA ^EKAWA

    I n t e r v j uI n t e r v j uNa~elnik General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{

    VI[E NEMA ^EKAWA

    REFORMA SISTEMA VOJNOG OBRAZOVAWAREFORMA SISTEMA VOJNOG OBRAZOVAWAP r i l o gP r i l o g

  • NOVINSKI CENTAR

    ... Na|i svoju sre}u

    Sre}na Nova godina i bo`i}ni praznici

  • 4INTERVJU

    General-potpukovnik Zdravko Pono{, na~elnik General{taba Vojske SrbijeVI[E NEMA ^EKAWA 8

    General-potpukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnika General{taba Vojske SrbijePRERANO JE GOVORITI O BOQIMVREMENIMA 12

    Per asperaPUTUJU]I PRAZNIK 15

    Otvorena Vojna kancelarija Natoa za vezu u BeograduGODINA VELIKIH KORAKA 16

    TEMA

    Vojna diplomatija (2)SENZORI NOVOG VREMENA 20

    ODBRANA

    211. oklopna brigadaTENKISTI INFORMATI^KOG DOBA 26

    Srpski piloti u vazduhoplovnoj bazi Avijano POSETA NO]NIM SOKOLOVIMA 29

    Iskustva vojnog posmatra~a u BurundijuDOPRINOS O^UVAWU MIRA 30

    PRILOG

    Reforma sistema vojnog obrazovawaSVEST O POTREBAMA BUDU]NOSTI 33

    Prekvalifikacija vi{ka vojnog kadraKROZ PRIZMU MENAXERA 53

    SA

    DR

    @A

    J

    26

    Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

    Izdava~Novinski centar ODBRANABeograd, Bra}e Jugovi}a 19

    Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

    Urednici Du{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milisav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

    Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

    TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@[email protected]~un840-49849-58 za NC OdbranaPretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

    Magazin Ministarstva odbrane Srbije

    Snim

    io Go

    ran

    STAN

    KOVI

    ]

    1. januar 2007.

    33

    "Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

  • DRU[TVO

    U akciji "Najplemenitiji podvig godine"HRABRO VOJNI^KO SRCE 54

    Pukovnik Milosav Simovi}, komandant 78. motorizovanebrigadeZATO^ENIK POZIVA 56

    Jubilej Instituta za nau~ne informacije VMANAVIGATOR U SVETU SAZNAWA 59

    @eqe i planovi za Novu godinu ZA LEP[U I USPE[NIJU 2007. 60

    SVET

    General-major Lif Rusen, na~elnik Sanitetske upraveOru`anih snaga Norve{keVREME ZA NOVE MODELE 62

    Bitka kod Ulus-KertaHEROJI SA KOTE 776 64

    TEHNIKA

    Laka terenska vozila OKLOPNA ZA[TITA POSTAJE IMPERATIV 68

    KULTURA

    ^arls Simi}, ameri~ki pesnik srpskog poreklaO ISTORIJI I ISTINI 72

    Salon Muzeja naivne umetnosti u BeograduOSLOBO\ENI GRAVITACIJE 74

    FEQTON

    Iz vojne uniforme u mona{ku rizuPRVI HRISTOVI VOJNICI 76

    72

    RE^ UREDNIKA

    5

    Z N A W E

    Oblast u kojoj }emo, posle pristupawa Programu Partnerstvoza mir, najlak{e na}i zajedni~ki jezik sa budu}im partneri-ma jeste razmena znawa i iskustava. Na tom planu je i do sa-da mnogo u~iweno negovawem razli~itih oblika saradwe iizvo|ewem zajedni~kih ve`bi. I ne samo to, budu}im part-

    nerima mo`emo {to{ta i da ponudimo u toj oblasti, jer smo, zarazliku od mnogih zemaqa u okru`ewu, sa~uvali sistem vojnogobrazovawa.

    Reforme ili transformacije Vojske jednostavno nema bez no-vog znawa, koje je u skladu sa potrebama budu}nosti. Neprekidnostobrazovawa i usavr{avawa je, dakle, su{tinska potreba zaposle-nih u sistemu odbrane da bi na najboqi na~in mogli da odgovoresavremenim izazovima, rizicima i pretwama bezbednosti. Svesto tome nametnula je i potrebu da se vojni obrazovni sistem Srbi-je temeqito reformi{e i potpuno uskladi sa budu}im potrebamaVojske i sistema odbrane zemqe.

    Ideja vodiqa tog procesa jeste neprekidno u~ewe ili u~ewekroz ceo `ivot. Tradicionalni koncept kojim se obrazovawe za-vr{ava sticawem akademske diplome to ne mo`e da obezbedi, jersu potpuno izmeweni zahtevi potrebnih znawa i sposobnosti koji-ma mora da ovlada oficir 21. veka.

    Dokle se stiglo u realizaciji tog procesa, kakva je vizija si-stema vojnog obrazovawa i kako vojni poziv u~initi privla~nijim,govore kreatori i nosioci realizacije tog projekta u specijalnomprilogu Odbrane.

    Posledwi ovogodi{wi broj prilika je za pogled unazad i su-mirawe rezultata, ali i za najavu onoga {to nas o~ekuje u 2007.godini. Prema re~ima na~elnika General{taba general-potpukov-nika Zdravka Pono{a i wegovog zamenika general-potpukovnikaMiloja Mileti}a u ekskluzivnim intervjuima za na{ list, slede}egodine bi}e potpuno uspostavqena nova organizacija Vojske. Te`i-{te rada bi}e usmereno na prevo|ewe vi{ka kvantiteta u mogu}ii potreban kvalitet, {to je su{tina daqe transformacije Vojske.Istina, to }e dovesti i do daqeg smawewa brojnog stawa Vojske,koja }e imati ukupno 27.000 pripadnika, od ~ega }e biti 19.000profesionalaca i 8.000 vojnika na odslu`ewu vojnog roka. To jejedna od posledica transformacije na putu do potpune profesio-nalizacije, kako je to zacrtano, do 2010. godine.

    Efekti se mere boqim uslovima rada, dostizawem ve}e efi-kasnosti i interoperabilnosti sistema, modernizacijom i opre-mawem savremenijim sredstvima, poboq{awem `ivotnog standar-da zaposlenih i reafirmacijom ugleda vojnog poziva u dru{tvu. Natom nimalo lakom i jednostavnom putu briga o vi{ku vojnog kadrabi}e i daqe jedan od va`nih prioriteta. Pomo} dr`ave je neop-hodna, pre svega u dono{ewu neophodnih zakona i drugih normativ-nih dokumenata koji }e dati novi zamah reformskim procesima.

    Kako smo mi u Redakciji Odbrane radili u protekloj godini oceni}ete sami. Hvala na poverewu.

  • 6 1. januar 2007.

    AKTUELNO

    Prijem Republike Srbije u Partnerstvo za mir sigurno je jedan odnajve}ih spoqnopoliti~kih poena na{e zemqe u protekloj godini, a za Mi-nistarstvo odbrane od posebnog je zna~aja ~iwenica da su rezultati re-forme sistema odbrane prepoznati kao jedan od odlu~uju}ih faktora zadobijawe zelenog svetla, rekao je na godi{woj konferenciji za novinareministar odbrane Republike Srbije Zoran Stankovi}.

    Isti~u}i da }e u procesu reforme dodatnu podr{ku Ministarstvo do-biti od Kancelarije Natoa za vezu u Beogradu, ministar je dodao da }etranzit snaga Natoa preko teritorije Srbije, {to je prvenstveni ciq osni-vawa Kancelarije, po~eti kada budu usagla{eni dodatni aran`mani naSporazum kojima }e se precizno definisati svi detaqi tranzita.

    Postoji u na{oj javnosti odre|ena doza nepoverewa prema spro-vo|ewu ovog sporazuma i to je, ako se ima u vidu na{a nedavna istorija,donekle razumqivo. Ali, mi nemamo pravo da budu}nost `rtvujemo zbogpro{losti i nemamo vi{e prava da tapkamo u mestu ve} moramo da pre-ska~emo stepenice da ne bismo opet izgubili korak sa svetom rekao jeministar.

    Izra`avaju}i zadovoqstvo {to u proteklih godinu dana nije otvorenanijedna nova afera, ministar Stankovi} je rekao da su jedini nenadokna-divi gubici u tom periodu bili gubici qudskih `ivota i da je najte`i zada-tak za Ministarstvo odbrane da se u na{oj javnosti podigne svest o tomeda su reforma sistema odbrane i integracija u bezbednosne integracijekqu~ne za celokupnu transformaciju dru{tva.

    Zahvaliv{i se norve{koj ambasadi koja je u protekle dve godine odgo-vorno i prijateqski obavqala posao kontakt ambasade za odnose Srbijesa Natoom, ministar Zoran Stankovi} izrazio je zadovoqstvo ~iwenicomda je na to mesto imenovana Ambasada Italije u Beogradu.

    Odgovaraju}i na pitawa novinara, koja su se u najve}oj meri odnosi-la na de{avawa koja su u protekloj godini privla~ila medijsku pa`wu, mi-nistar Stankovi} je povodom slu~aja ~etvorice radnika vaqevskog Kru{i-ka naglasio da je ta~no da su se u toj fabrici ~uvale ~etiri rakete tipa

    NEMAMODA TAPKAM

    GODI[WA KONFERENCIJA ZA NOVINARE

    Sve~ano potpisivawe sporazuma u BriseluSRBIJA U PARTNERSTVU ZA MIRPredsednik Srbije Boris Tadi} potpisao je u sedi{tu Na-

    toa u Briselu, 14. decembra, Okvirni sporazum o pristupawuSrbije Programu Partnerstvo za mir.

    U govoru na sednici Severnoatlantskog saveta predsednikTadi} je rekao da ulazak Srbije u Partnerstvo za mir predsta-vqa samo prvi korak u procesu koji }e kulminirati potpunom in-tegracijom regiona u Nato.

    Ovo je kraj izolacije, nesamo za Srbiju, ve} i druge ze-mqe u regionu Bosnu i Herce-govinu i Crnu Goru. Hteo bih daka`em da je Balkan bio deoproblema u pro{losti, poseb-no u jezivoj deceniji devedese-tih. Nove inicijative i noviodnosi sa Natoom doprine}estabilnosti i prosperiteturegiona u budu}nosti. I daqeimamo neke probleme u regio-nu, ali smo optimisti~ni da }e-

    mo ih re{iti i da }emo doprineti stabilnosti Evrope. To je na{plan, rekao je Tadi}.

    Generalni sekretar Nato, Jap de Hop Shefer slo`io se spredsednikom Tadi}em da pristupawe Srbije Partnerstvu za mirpredstavqa po~etak novog poglavqa u odnosima Natoa i Srbije.

    Potpisivawu pristupawa Srbije Programu Partnerstvo zamir prisustvovali su ambasadori zemaqa ~lanica Natoa, amba-sador Srbije u Natou Branislav Milinkovi} i ministar odbra-ne Zoran Stankovi}.

    Isti sporazum u Briselu potpisale su i Bosna i Hercegovi-na i Crna Gora, koje su zajedno sa Srbijom, na samitu Natoa uRigi, pozvane da u|u u Program Partnerstvo za mir.

    Severnoatlantska alijansa je odlu~ila da od 1. januara2007. Italija bude dr`ava za kontakte sa Srbijom, pa }e wenzadatak biti da u naredne dve godine pospe{i komunikaciju iunapredi saradwu Beograda sa tim savezom. Italija je time za-menila Norve{ku na mestu takozvane kontakt point ambasade(ambasade za odnose) sa Srbijom.

    Me|u ~lanicama Natoa najve}e zanimawe i konkurencijabili su upravo za mesto dr`ave za kontakte sa Srbijom.

    [ta izbor Italije zna~i za Srbiju, pitali smo pomo}nikaministra odbrane za politiku odbrane Sne`anu Samarxi}-Mar-kovi}.

    Zemqa koja }e biti ta~ka za kontakt sa Natoom treba daima izuzetno jaku misiju u Briselu, kako bi na{a pitawa pre-{la rampu i na{la se na va`nim mestima. Zna~ajno je da ima idobru ambasadu u Beogradu. Najzad, ta zemqa treba da ima istabilnu i uglednu diplomatiju. Italija sve to ima. Pored toga,ona je ~lan Kontakt grupe i zainteresovana je za stabilnost Sr-bije, jer joj je na{a zemqa ekonomski zanimqiva. Sa Italijomve} imamo dobro razvijenu bilateralnu vojnu saradwu, koja }eovim dobiti novi zamah. Italija tako|e u~estvuje u poverila~-kom fondu Natoa, koji daje mikrokredite za one koji zavr{eProjekat prekvalifikacije Prisma, {to nam pokazuje da je naneki na~in zainteresovana za socijalni mir u Srbiji i budu}-nost pripadnika sistema odbrane. Imaju}i sve to u vidu, za nasje ovo izvanredno dobra vest izjavila je Sne`ana Samarxi}-Markovi}.

    S. \OKI]

    Da ne bismo opetizgubili korak

    sa svetom, mi nemamo pravo

    da budu}nost `rtvujemo

    zbog pro{losti i nemamo vi{e

    prava da tapkamo u mestu, ve} moramo

    da preska~emo stepenice rekao jeministar Stankovi}

    novinarima

    Ilu

    stra

    cija

    Jugo

    slav

    VLA

    HOVI

    ]

    ITALIJA NOVA [email protected] ZAKONTAKTE SA ALIJANSOM

  • 7O PRAVAMO U MESTU

    Potpisan ugovor o modernizaciji aviona MiG-29

    ISPUWENO OBE]AWEGeneralni direktor Jugoimport-SDPR Stevan Nik~evi} i

    predstavnik Ruske korporacije za proizvodwu aviona MiG Dmi-trij Ostap~uk potpisali su 23. decembra u Vladi Republike Sr-bije ugovor o remontu i modernizaciji pet na{ih aviona MiG 29.Jugoimport-SDPR zakqu~io je ovaj ugovor, i to bez provizije,za potrebe Ministarstva odbrane, a na osnovu ovla{}ewa Mi-nistarstva finansija Republike Srbije.

    Dinamika ugovora, vrednog vi{e od 24 miliona dolara,predvi|a da dva aviona budu remontovana i modernizovana dooktobra 2007, a jo{ dva do kraja te godine, dok se zavr{etak mo-dernizacije petog aviona planira za 2008, tako|e odobrenimsredstavima iz Nacionalnog investicionog plana.

    Ispunili smo obe}awe koje smo dali na po~etku mandatada }e na{e nebo ~uvati na{i avioni i da }e ovo biti po~etakobnavqawa na{eg vazduhoplovstva, rekao je ministar Stanko-vi} na konferenciji na novinare posle potpisivawa ugovora.Remontom i modernizacijom aviona MiG-29 zna~ajno }e biti po-ve}ana sposobnost Vazduhoplovstva i provitvazduhoplovne od-brane Vojske Srbije u kontroli i za{titi vazdu{nog prostorana{e zemqe, {to predstavqa i deo na{ih me|unarodnih obave-za, naglasio je ministar Stankovi}. On je podsetio da su, za-hvaquju}i razumevawu Vlade Srbije, u ovoj godini obezbe|enedodatne koli~ine mlaznog goriva, tako da su na{i piloti u 2006.leteli pet puta vi{e nego 2005. godine.

    Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordi-nator Ministarstva finansija Milan Parivodi} podsetio je daje ulagawe u modernizaciju MiG-ova je prva velika investicija una{u avijaciju posle dvadeset godina. Plaranin je i remont osamhelikoptera i jednog transportnog aviona AN-26.

    Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev izra-zio je zadovoqstvo zbog potpisivawa ugovora istakav{i da topredstavqa i znak velikog poverewa izme|u Rusije i Srbije.Ambasador Aleksejev je najavio da }e 2007. biti jo{ bogatija uekonomskoj saradwi dveju zemaqa.

    Odgovaraju}i na pitawe novinara, na~elnik General-{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ jerekao da potpisivawe ugovora nije povezano sa pristupawemSrbije Programu Partnerstvo za mir, jer da je bilo para, doremonta i modernizacije aviona do{lo bi i ranije. GeneralPono{ je istakao i da se do 2010. godine ne planira nabavkanovih aviona.

    Sni

    mio

    Z. P

    ERGE

    MINISTRA ODBRANE ZORANA STANKOVI]A

    vazduh-vazduh namewene za remont, ~ije su glave bile poja~ane uranijum-skim {ipkama, i da se ne mo`e govoriti da su pomenuti radnici ozra~enipo{to su ispitivawa wihovog zdravstvenog stawa jo{ u toku. Ministar jenaglasio i da se prostorije u kojima su rakete skladi{tene pravilno ~uva-ju i da je tamo strogo ograni~en pristup zaposlenima.

    Novinare je zanimalo i koliko su ta~ni navodi pojedinih medija o to-me da Vojska na grani~nim prelazima privodi lica koja se nisu odazvalapozivu za slu`ewe vojnog roka.

    Nakon amnestije regulisane zakonom od aprila ove godine, a kojomsu ukinute podnesene krivi~ne prijave, svako je imao vremena da do danaspreko na{ih diplomatsko-konzularnih predstavni{tava proveri da li jepodignuta krivi~na prijava protiv wega. Moram ponovo da ka`em da, iakose Ministarstvo odbrane zala`e za profesionalizaciju Vojske, zakon nijepromewen i vojna obaveza i daqe postoji rekao je ministar odbrane.

    S. SAVI]

    QUBISAV TODOROVI] [email protected] SEKRETAR U MINISTARSTVU ODBRANE

    Vlada Republike Srbije saop{tila je daje na sednici odr`anoj 21. decembra odlu~ilada dr`avni sekretar u Ministarstvu odbranezadu`en za qudske resurse bude Qubisav To-dorovi}. Dosada{wi pomo}nik ministra zaqudske resurse dr Zoran Jefti} razre{en jedu`nosti, zbog odlaska na novu du`nost.

    Na istoj sednici, Vlada je odlu~ila daobezbedi jo{ 20 miliona dinara za sanaciju{tete nastale eksplozijom u vojnom magacinukod Para}ina.

  • 8U

    GENERAL-POTPUKOVNIK ZDRAVKO PONO[,

    NA^ELNIK GENERAL[TABAVOJSKE SRBIJE

    VI[E NEMA ^EKAWAU godini iza nas uradili smo dosta. U 2007. zavr{i}emo uspostavqawe nove strukture Vojske, prebaci}emo te`i{te na novi kvalitet, {to podrazumeva neuporedivo boqi sistem obuke i obrazovawa, funkcionalnijirad unutar sistema, interoperabilnost. Mislim da }e vojna profesija biti mnogo privla~nija, izazovnija. Isto tako, za posao koji nijeni prose~an, ni standardan,ni plata ne mo`e da budeprose~na i standardna. Ako dr`ava ho}e da imaozbiqnu i profesionalnuvojsku, onda prema woj moratako i da se odnosi.

    godini koja se upravo zavr{ava dogodile su se odre|uju}e stvari za na-{u dr`avu i Vojsku. U toj istoj godini general Zdravko Pono{ je kao za-menik, zastupnik i na~elnik General{taba bio na veoma zahtevnom i usvakom slu~aju odgovornom polo`aju. Sa tog polo`aja donosio je odlu-ke, govorio o wima u medijima, pregovarao i dogovarao nastoje}i

    da u svemu {to ~ini da i svoj maksimum. Pone{to od pomenutog se nekima inije dopalo, drugi su pozdravili wegovu odlu~nost i jasnu viziju, tre}i su mubrojali godine Kako je op{tepoznato da je svetu nemogu}e ugoditi, te je za-to najva`nije ~initi upravo to u {ta verujemo, razgovor koji sledi je tu da{to konkretnije zaokru`i `ivot Vojske u prethodnoj godini, propu{ten krozprizmu wenog vode}eg ~oveka.

    Kako se ova godina zavr{ava u odnosu na o~ekivawa koja ste negde uovo isto vreme, samo pre godinu dana imali? Kada sam do{ao na du`nost zamenika na~elnika General{taba nije

    bilo izvesno da }e Srbija ve} za nekoliko meseci obnoviti svoju samostal-nost. Kada se to dogodilo, u prvom trenutku je izgledalo kao ne`eqeni ishod.Me|utim, sada smo ve} svi svesni da je to velika stvar. Posle mnogo godinaSrbija je ponovo samostalna dr`ava. Ona ima svoju vojsku Vojsku Srbije.To je zna~ajan doga|aj, koji u trenutku kada sam preuzimao du`nost nisam pla-nirao, ali sam mogao to da o~ekujem, i kada se dogodio, posmatrao sam ga sa-mo sa stanovi{ta pozitivnog.

    Bilo je neophodno zapo~eti konkretne reformske procese. Imali smoveliki zastoj, pa ~ak i nepo`eqan smer, s obzirom na to {ta se u prethod-nom vremenu de{avalo u Vojsci u odnosu na ono {to bi trebalo da se de{a-va i {to je odre|uju}i trend u zemqama i vojskama Evrope. U tom momentunisam bio u stawu da procenim koliko brzo }emo mo}i da idemo u smerureformi, ali sam znao da moramo da krenemo. Sada, posle godinu dana,mislim da mo`emo da ka`emo da je to bila uspe{na godina, u okolnostimakoje nisu bile potpuno naklowene reformskim koracima. Govorimo o ras-padu dr`ave kojoj smo mi kao vojska pripadali, u pola tog mandata. To vremenije izgubqeno ~ak ni u situaciji kada nismo imali jasnu zakonodavnu regu-

    1. januar 2007.

    Sni

    mio

    Gora

    n S

    TAN

    KOVI

    ]

  • lativu, kada nije postojala izra`ena politi~ka spremnost da seradi na reformi Vojske, iako su neki od razloga za to bili ~ak iobjektivni. Vojska je, kao i spoqnopoliti~ki sistem, pripadalanivou dr`avne zajednice, a finansirana je sa nivo republika.Kada je postala Vojska Srbije, kada je Ministarstvo odbrane, akone formalno, ipak u{lo u Vladu Srbije, trebalo je vremena da sesve to sinhronizuje. Proces reforme ni tada nije stao. Mnogo to-ga je ura|eno upravo u takvim okolnostima.

    Mo`da je prilika da pomenemo {ta je to konkretno. Ura|eno je nekoliko kqu~nih stvari u uspostavqawu nove

    strukture na{ih snaga, {to smo i definisali kao prioritet. Kqu~-ni zahtev ~itavog procesa transformacije Vojske Srbije jeste prevo|ewe vi{ka kvantiteta u mogu}i ili potreban kvalitet. U us-postavqawu nove strukture Vojske formirali smo Prvu brigaduKopnene vojske, Specijalnu brigadu, Gardu, Brigadu veze, Central-nu logisti~ku bazu, 204. avio-bazu i jo{ neke jedinice. To je upravoono {to smo planirali da uradimo do kraja 2006. godine, a {to jeu skladu sa Strategijskim pregledom odbrane, verifikovanim naKolegijumu ministra odbrane. Ako nastavimo tim tempom ispuni}e-mo na{ plan, koji podrazumeva da do sredine 2007. godine kom-pletno uspostavimo novu strukturu snaga. To zna~i da nas ~eka for-mirawe jo{ tri brigade Kopnene vojske, artiqerijske, raketnebrigade, komande za obuku, a neophodno je i da preformiramo Ko-mandu Kopnene vojske. U me|uvremenu smo zavr{ili i preformi-rawe General{taba, {to podrazumeva, izme|u ostalog, da imamo iZdru`enu operativnu komandu kao element General{taba.

    Sve je to, na neki na~in bio prioritet u uspostavqawu novestrukture snaga, ali mi smo uradili jo{ ne{to {to je zna~ajno.Sve to vreme smo se vi{e nego doma}inski pona{ali. Onoliko pa-ra koliko je Vojska dobila za ovu godinu, nije i onoliko koliko jenama trebalo, ali smo se pona{ali tako da nismo probili odo-brenu koli~inu novca. Zaustavili smo neke programe opremawakoji u ovakvim okolnostima nisu bili racionalni, a red smo zave-li u odr`avawu i remontu postoje}eg.

    Upravo ste nabrojali mnoge bitne stvari koje su definisa-le Vojsku Srbije u 2006. godini. [ta je za Vas najva`nijeza tu istu Vojsku {to se tokom te godine dogodilo? Najva`niji je onaj doga|aj na koji mi nismo direktno utica-

    li. Formirana je Vojska Srbije. Proces podele sa Crnom Gorompro{ao je mirno i konstruktivno, {to je pozdravqeno i na unu-tra{woj i na me|unarodnoj sceni. Dve vojske su se razdru`ile ta-ko da su i qudski i materijalni resursi podeqeni korektno. Qu-dima je omogu}eno da izaberu gde }e da slu`buju, bez obzira nanacionalnu pripadnost i dr`avqanstvo. Taj proces se uvelikoprivodi kraju, a i problem materijalne imovine razre{en je napredvi|eni na~in. To je bio veliki izazov, te je i uspeh u svemu to-me jo{ zna~ajniji.

    Uspostavqawe nove strukture Vojske, formirawe novih jedi-nica, koje podrazumeva ogroman posao, od transporta, preme{ta-wa qudi, ga{ewa garnizona, jedinica, uspostavqawa novih, jesteveliki zahvat koji se naj~e{}e radi nekoliko godina. To {to smo mipostigli za samo pola godine, neke vojske i zemqe iz okru`ewa ra-dile su nekoliko godina.

    Va{ polo`aj podrazumeva i dono{ewe veoma va`nih odlu-ka. Da li postoje odluke koje ste u tom periodu te`e doneli? Da, postoje takve odluke. Pomenuo sam ga{ewe nekih garni-

    zona. To je bila jedna od takvih odluka. Ona je podrazumevala pome-rawe qudi i wihovih porodica u situaciji kada je ` ivot u Vojsci, saprimawima koja mi imamo, prili~no te`ak. Svako takvo pomeraweje dodatni potres u sku~enim ekonomskim mogu}nostima svakog na{egpripadnika. To je i stres za ~itavu porodicu, naravno. Deca su mo-rala da mewaju {kole, supruge zaposlewa, ili da ih gube. Takva od-luka se zaista te{ko donosi. Trudili smo se da, koliko-toliko, olak-{amo situaciju, imaju}i u vidu tri kqu~na aspekta. Prvo je bilo va-`no da ta~no znamo kakve su nam operativne potrebe, koji to garni-zon moramo zadr`ati, jer to u skladu sa potrebama, ima smisla.Drugi kriterijum je bio stawe infrastrukture pojedinih garnizona.

    Poku{ali smo da odredimo koje garnizone mo`emo da dovedemo upotrebno funkcionalno stawe, a da ne tro{imo previ{e, dok smogasili one gde je bilo malo qudi, a logisti~ki tro{kovi su biliogromni. Tre}i kriterijum se odnosio na smawewe socijalnih po-tresa, koliko je to bilo mogu}e. Nastojali smo da selidbe ne buduprevi{e daleko, da to bude srodna bran{a. U profesionalnoj voj-sci, koja je dobro pla}ena i situirana, nije veliki problem da po-merite nekoga nekoliko stotina kilometara. Kod nas to, na`alost,sada nije tako. Zato smo nastojali da svim tim pomerawima, koja suneminovna, probleme smawimo na najmawu meru.

    Prijem u Partnerstvo za mir nesumwivo je rezultat velikihnapora ulo`enih da bi se postigli potrebni profesionalnikriterijumu. Ministar Stankovi} je pomenuo da }emo sadasami birati oblasti, oblike i instrumente saradwe sa Na-toom. O~ekuje se i izrada individualnog programa saradwe.Da li je u oblasti vojne saradwe ve} poznato {ta }e to kon-kretno biti? Potcrtali ste transfer znawa i iskustava. To je samo jedna od oblasti. Mi se najpre opredequjemo u

    okviru Partnerstva za mir za saradwu kroz Prezentacioni doku-ment. To je na~elan dokument u kome se ne precizira {ta je to {to}emo konkretno da radimo. Oblasti koje mi vidimo kao zna~ajne, akoje }e se kasnije detaqnije razra|ivati Individualnim partner-skim programom, koji je ve} obavezuju}i dokument, jesu vojno obra-zovawe, obuka i doktrina. To su preduslovi dostizawa interope-rabilnosti. A kao {to je re~eno i prilikom potpisivawa Okvir-nog dokumenta u Briselu, pristupawe Partnerstvu za mir je presvega prihvatawe odgovaraju}eg vrednosnog sistema, ili sprem-nost da se taj sistem prihvati.

    U na{em slu~aju mislim da je to i priznawe za sve {to smo dosada uradili i da mi u Vojsci, na neki na~in, ve} imamo taj vredno-sni sistem. Sada je potrebno sve to sprovesti u praksu, da VojskaSrbije bude interoperabilna u okviru programa Partnerstvo zamir i da se razvija te`e}i visokim profesionalnim standardima.To je mogu}e samo ako imamo odgovaraju}i sistem obrazovawa, kojitako ne{to omogu}ava. Najboqe je da ga uspostavimo tako {to }e-mo sara|ivati sa drugima. Sve su to razlozi zbog kojih verujemo daje saradwa u razmeni znawa i iskustava u okviru Partnerstva zamir najva`nija i najprivla~nija za nas. I to ne samo zato {to mina taj na~in primamo ne{to od drugih, ve} zato {to smo sigurni dana tom planu imamo {ta da i ponudimo. Za razliku od mnogih zema-qa na{eg regiona, mi imamo sistem vojnog {kolstva koji }emo za-dr`ati, dodu{e reformisan, i verujemo da je to kapacitet koji mo-`emo da ponudimo drugima. To su resursi koje vidimo kao mogu}e una{oj ponudi partnerima u okviru programa Natoa. Podrazumeva-mo i Vojnomedicinsku akademiju, jer je ona i nau~na i obrazovnainstitucija, a ne samo zdravstvena.

    Slede}a oblast koja je u tom smislu zna~ajna jeste demokrat-ska kontrola sistema odbrane. Ona je iz kategorije vrednosnog, inije ne{to {to se ti~e samo Vojske ve} i svih ostalih u~esnika uprocesu kontrole, pre svega izvr{ne, a mo`da ~ak i najvi{e za-konodavne vlasti.

    [to se konkretnih oblika saradwe ti~e, mo`da nije neophodnoda sada govorimo vi{e o tome. Treba pomenuti planirawe, progra-mirawe i buxetirawe u sistemu odbrane i upravqawe resursima. Tonam je zna~ajno, jer je ta oblast kod nas bila prili~no zapu{tena.Nastoja}emo da je obnovimo, ne onako kako je funkcionisala ranije,iako to nije bilo lo{e, ve} }emo se preusmeriti na sistem koji seprimewuje u zemqama koje su u Natou i u Partnerstvu za mir.

    [to se ti~e resursa, razmatrali smo koji su to kapacitetikoji mogu da budu ponu|eni, a smatramo ih atraktivnim, bar u na-{em regionu. Izdvajaju se Centar ABHO u Kru{evcu, VMA, Vojnaakademija i jo{ neki centri za obuku. Sve }e to biti razra|eno uIndividualnom programu partnerstva.

    Pomenuli ste reformisano vojno {kolstvo. Znamo da sureforme u obrazovawu veoma osetqive, tu se eventualnegre{ke mogu videti tek za nekoliko godina. Na ovom pro-storu je bilo lo{ih reformskih poteza u toj oblasti. Je-smo li, koliko-toliko, pokrili mogu}e gre{ke?

    9

  • U pravu ste kada ka`ete da treba da pro|e nekoliko godinada se takve gre{ke uo~e. Zato su svi potezi u oblasti {kolstva vr-lo rizi~ni, jer daju rezultate, dobre ili lo{e, na duge staze. Mo-glo bi se re}i da postoje dva osnovna principa na kojima je mogu}epostaviti vojno {kolstvo. Jedan je da ono bude vezano za General-{tab. Tada se zatvara svojevrsna sinergetska celina: doktrina,obrazovawe i obuka na jednom mestu. To je pristup koji je kod nasbio dugo prisutan, a i danas je u nekim vojskama. Prednost ovog si-stema je upravo u objediwenosti te tri odre|uju}e celine. Mi smose pre godinu dana opredelili za model da obrazovawe bude u nad-le`nosti Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane, i toje mene zateklo na ovom mestu kao zavr{ena stvar. Ta varijantaima prednost u ozbiqnijem povezivawu sa sistemom civilnog obra-zovawa Beogradskim univerzitetom.

    Ta reforma je zapo~eta dobro, nosi niz potencijalnih predno-sti u situaciji kada vojni poziv nije dovoqno privla~an. To jestena~in da taj poziv postane privla~niji. Ova varijanta otvara mo-gu}nost da na{im studentima predavawa dr`e profesori sa Beo-gradskog univerziteta, {to se ve} de{ava, ali i boqu institucio-nalnu povezanost. Ima}emo ~vr{}u vezu izme|u Akademije i Uni-verziteta, te }e nau~na dimenzija na Akademiji jo{ vi{e o`iveti, apotpisivawem ugovora sa nekim fakultetima omogu}ili smo da ofi-ciri kada zavr{e Akademiju dobiju i tu drugu diplomu, {to celu po-stavku ~ini neuporedivo boqom. Mislim da tom pristupu, imaju}i uvidu sve {to je ura|eno, treba dati {ansu, ako se nastavi ovako ka-ko je zapo~eto, jer on zaista obe}ava. Onda vi{e nije ni toliko va-`no da li je organizaciono {kolstvo povezano sa General{tabomili Ministarstvom. Mnogo je va`nije kakva mu je su{tina, kako jefunkcionalno umre`eno. A komunikacija General{taba i Sektoraza qudske resurse do sada je bila prava i funkcionalna.

    Nedavno ste za Vreme izjavili da je kod nas potpuno po-meren socijalni polo`aj vojske u dru{tvu. Na konkurs zaVojnu akademiju se 2006. prijavilo samo 28 qudi, samo sudvadeset trojica do{la na testirawe, a samo ~etvoricazadovoqila uslove. Koliko o~ekujete da }e reforma Voj-ske, vojnog {kolstva, ali i status koji bi trebalo da ta{kola garantuje promeniti odziv? Kako }e se planiratiubudu}e potreban broj {kolovanih oficira? Privla~nost vojnog poziva mo`e se promeniti naboqe kada

    smo sve prisutniji na afirmativan na~in u javnosti, kada se pove-zujemo sa Univerzitetom, kada se mo`e dobiti i ta druga diploma,odnosno {ire obrazovawe. Sve je to afirmativno, ali nije do-voqno. Neophodne su i odgovaraju}e plate. Za to je potrebno dapro|e jo{ neko vreme. Insistiram da je upravo to jedan od kqu~nihrazloga ili povoda da se qudi prihvate vojnog poziva, koji je zah-tevniji nego mnogi drugi. Za posao koji nije ni prose~an, ni stan-dardan, ni plata ne mo`e da bude prose~na i standardna. Ako dr-`ava ho}e da ima ozbiqnu i profesionalnu vojsku, onda prema wojmora tako i da se odnosi.

    Planirawu kadra pristupili smo veoma ozbiqno. Kada ima-mo sasvim jasnu strukturu Vojske, brojno stawe qudi i tehnike nije nikakav problem dobro planirati potreban kadar. Sa nor-ve{kim ministarstvom odbrane radi se dobar projekat upravo uvezi sa modelirawem i na~inom na koji treba upravqati kadrom,imaju}i u vidu sve pokazateqe. Ve} za slede}u godinu znamo preci-zno koliko nam qudi treba na Vojnoj akademiji i u [koli nacio-nalne odbrane. Tako|e, treba imati u vidu da sav potreban kadarne}emo {kolovati kod nas. Trudi}emo se da neke qude {kolujemo uinostranstvu. Taj proces je ve} otvoren. Na{i qudi su na osnov-nim studijama u Gr~koj, Italiji, na komandno-{tabnom usavr{ava-wu u nekoliko zemaqa, na nivou [NO ili ratnog kolexa isto ta-ko. Toga }e biti sve vi{e. A trudi}emo se i da studenti iz drugihzemaqa dolaze kod nas na {kolovawe.

    Da li bi prijem u Partnerstvo mogao da ubrza reformu si-stema odbrane, da li }e je predizborni i izborni meseci

    usporiti, ili ubrzati ima-ju}i u vidu nedostaju}u za-konsku regulativu? [ta je tuneko realno vreme kretawaka projektovanim ciqevimaza 2007. i 2010. godinu? Prijem u Partnerstvo za

    mir je dobar impuls, ali je posaona{. Taj posao se ne radi ni u Bri-selu ni u Va{ingtonu. Mi moramoda ga uradimo. Zato je va`no daznamo {ta ho}emo, da postavqamojasna pitawa, kako bismo dobilirazumne odgovore. Mislim da smomi sada u stawu da postavqamo ja-sna pitawa, jer smo odredili {taje to {to ho}emo da radimo. U sveovo smo i krenuli sa opredeqe-wem da taj proces ne mo`e da ~e-ka. Nivo podr{ke iz Brisela je to-liki koliki je. Mi taj posao radi-mo, a oni kada budu imali dovoq-no mogu}nosti, politi~kih i svihostalih, da nas vi{e podr`e do-brodo{li. U me|uvremenu, mi ide-mo sami.

    U situaciji koja je predizbor-na i izborna mi i daqe radimo svoj posao. Izbori nisu u Vojsci,mi na polo`aje ne dolazimo na izborima. Oni se eventualno moguodraziti na dono{ewe novih zakona. A nama su neophodni novi za-koni o Vojsci i odbrani, koji bi trebalo da promene socijalni po-lo`aj Vojske. Mi to ne mo`emo da mewamo u postoje}im okolnosti-ma. Mo`emo da uspostavimo novu strukturu snaga, da se opredeli-mo koji nam tenkovi vi{e ne trebaju, ali koja su prava i obavezepripadnika Vojske, kakvi su odnosi u slu`bi, to ne mo`emo da od-redimo sami, a to mo`e da nas uspori. Zato je ovo mo`da prilikada se uputi apel da dono{ewe novih zakona o Vojsci i odbrani bu-de jedan od prioriteta novog skup{tinskog saziva.

    Iz nekih ranijih vremena, po inerciji, ostalo je prili~nora{ireno verovawe da Vojska `ivi sasvim dobro na dr-`avnim jaslama. Socijalni polo`aj Vojske se, na`alost,samo uru{avao i razgra|ivao. Na takvoj osnovi, u sistemukoji je doskora va`io kao trom i sporo promenqiv, misprovodimo veliku reformu, koja je ~ak ocewena kao kata-lizator promena u dru{tvu. Kako se to dogodilo? Vojska mo`e da se prepozna kao uslovno ekstremna socijalna

    kategorija, jer je veoma specifi~na, po prirodi konzervativna, hi-jerarhijski organizovana. U svakom slu~aju Vojska ne pripada nika-kvoj sredini. Otuda opravdani razlog za postavqawe takvog pita-wa. Kako jedna takva organizacija mo`e da bude, mo`da ne liderili katalizator, ali svakako zapa`ena struktura u reformama itranziciji? To je mogu}e zbog najmawe dva razloga. Prvo, zato {toje obrazovni nivo pripadnika Vojske vi{i od proseka u dru{tvu.Vojska je organizacija u kojoj qudi na dnu lestvice imaju bar sredwustru~nu spremu. A mnogi imaju poslediplomsko usavr{avawe, ~ak jepo tom pitawu vojni sistem mo`da malo i prenapregnut. Dobra po-sledica takve postavke jeste da imamo veoma visok obrazovni nivo.

    Drugi razlog, specifi~an za nas, bar u protekloj godini, jestepotpuno jasan, nedvosmislen reformski kurs zastupqen u top me-naxmentu Ministarstva i General{taba, koji je nametao takav sledstvari. A to su otvarawe prema svetu, saradwa, potreba za unu-tra{wom transformacijom, preispitivawem, borbom protiv ko-rupcije, tra`ewem na~ina da se do|e do unutra{wih u{teda, pre-zentovawem Vladi Srbije plana transformisawa Vojske. Rekli sunam da je nezapam}eno da neko ko je na dr`avnom buxetu do|e uVladu i tra`i pomo}, jer ho}e da se reformi{e, a ima i plan kako}e to da ostvari. Mi smo upravo sve to uradili, i dobili podr{ku.

    INTERVJU

    1. januar 2007.10

  • Kada imate ta dva elementa u sistemu koji je, slo`ili smo se,ekstreman slu~aj, onda se ostali u dru{tvu zapitaju kako je mogu}eda oni od kojih o~ekujemo da budu krajwe konzervativni pokazuju ta-kvu spremnost da se stvari mewaju, da idu u susret doga|ajima i daimaju proevropski kurs. Mislim da je upravo takvo prestrojavaweuzrok percepcije koja je sistem odbrane izdvojila me|u one kojipredwa~e u reformi.

    Nedavno otvarawe Kancelarije Natoa u Beogradu, po re-~ima ministra odbrane, trebalo bi da doprinese i ve}ojbezbednosti nealbanskog stanovni{tva na Kosovu. [ta Vio tome mislite? Otvarawe Kancelarije je samo po sebi tehni~ka stvar. Na-

    ravno, ono ima simboliku i politi~ku dimenziju, ali ga treba sa-gledavati u {irem kontekstu. Jedna je dimenzija politi~ko dovo|e-we odnosa izme|u Srbije i Natoa na nivo partnerstva. Akada ima-te takav partnerski odnos, normalno je da i tehni~ke mere kojeprate taj odnos budu uspostavqene. Tako }emo i mi uskoro imatikancelariju u sredi{tu Natoa.

    Samo otvarawe Kancelarije nije garancija da }e nealbanskostanovni{tvo, pre svega srpsko na Kosovu, biti za{ti}eno. Topredstavqa na{u nameru da omogu}imo Natou da obavqa svoj po-sao na Kosovu. Najzna~ajniji posao Natoa jeste upravo to bez-bednost svih stanovnika, a znamo da su ugro`eni pre svega Srbi. Ina{ je interes da Nato taj posao obavi {to je mogu}e kvalitetnije.Pri tom i da na{u dr`avu do`ivqava kao partnera u dr`awu podkontrolom tog bezbednosnog problema na Kosovu. Moje dosada{weiskustvo u toj saradwi uverava me u uspeh partnerskog odnosa sasnagama Natoa na Kosovu.

    Partnerstvo za mir, tako|e i Nato, me|unarodnog su ka-raktera i ~ine ih qudi razli~itih religija, kultura, siste-ma vrednosti. Gde je granica izme|u nacionalnog pojedi-na~nog, i me|unarodnog globalnog u profilu oficira Voj-ske Srbije. Konkretnije, koliko }e, integri{u}i se, VojskaSrbije ostati srpska? To ne mo`e niko da nam uzme. I ne poku{ava. U sistemu za-

    jedni~ke ili kolektivne bezbednosti postoji takmi~arska dimenzijame|u wegovim pripadnicima. Mo`da je upravo najzdravije u tomodnosu {to vojnici razli~itih vojski mogu da se sre}u i rade zajed-no, a da nisu u ratu, ve} se samo takmi~e. To je i iskustvo u~e{}a umirovnim operacijama. A upravo se u svim tim takmi~ewima i te

    kao ~uva to {to je na{e, nacionalno. Na{ vod }e uvek biti prepo-znatqiv, sa srpskim oznakama i odlikama. On se trudi da poslenekoliko meseci na takvom zadatku bude boqi od ostalih u zajed-ni~kom poslu. Tu se ni{ta ne gubi od nacionalnih odrednica, ve}se one samo afirmi{u.

    Nedavno sam rekao nekim na{im diplomatama, pa su mi malozamerili, da u sada{woj konstelaciji i bezbednosnom problemu usvetu, ponekad dva na{a lekara, u uniformama i sa oznakama Voj-ske Srbije, anga`ovana u okviru zna~ajne me|unarodne operacije,mogu da budu neuporedivo zna~ajniji spoqnopoliti~ki predstavni-ci Srbije nego {est ambasadora raspore|enih na kraj sveta, gdenemamo zna~ajnijih ekonomskih ili bezbednosnih interesa, ve} sa-mo ~uvamo nekakvu tradiciju.

    Mi i daqe crtamo na{e ratne karte tako da su na{e sna-ge crvene, a protivni~ke plave. Sav zapadni svet crta toobrnuto, rekli ste za jedan od letwih brojeva NIN-a. Je-smo li prona{li svoju boju? Tu nije re~ o na{oj i wihovoj boji, ve} o interoperabilno-

    sti. Radili smo na uskla|ivawu i prelasku na sistem koji koristeoni sa kojima ho}emo da se pona{amo kao partneri. Taj proces je uzavr{noj fazi. Na ve`bama tokom 2007. godine bi}e primewiva-na nova uputstva, i ta godina bi}e godina prelaska sa jednog siste-ma na drugi, u kome }e kvadrati} na mapi ili karti i u jednom i udrugom slu~aju zna~iti istu stvar.

    Dugo neko Va{ih godina i biografije nije bio na mestu na-~elnika General{taba. Znamo da imate brojne problemesa kojima se nosite, negde to podse}a i na takmi~ewe sasamim sobom. ^ovek uvek treba da bude u pokretu, da te`i da ostvari bar

    malo vi{e u odnosu na to {to je o~igledno dosti`no. Ne mogu daka`em da je ovaj posao koji sada obavqam ne{to {to sam tra`io.To se jednostavno dogodilo. U mojoj profesiji to nije stvar koju mo-`ete da planirate. I na ovom poslu, kao i na svim ostalim kojesam radio, trudim se da dam svoj maksimum i verujem da sa svakimdanom taj maksimum mo`e da bude jo{ ve}i. To takmi~ewe sa samimsobom, u odnosu na prethodni dan, jeste unutra{wi motiv koji nemo`e biti doveden u pitawe spoqa{wim isku{ewima. A neki rezi-me, kako je to bilo, ostaje na drugima, ili na nekom mom kasnijemsumirawu. Godine za ovaj posao nisu presudne, ve} pre da li imatedovoqno energije, i znawa, naravno.

    Rekli ste nam {ta je to {to mislite da je odredilo 2006, a{ta je to {to }e odrediti 2007. godinu? [ta biste, even-tualno, mogli da nam obe}ate da }e nam se lepo dogoditi,ukoliko postoji takva opcija? Ne dr`im pod kontrolom socijalne aspekte `ivota u Vojsci,

    to ne zavisi od General{taba. A voleo bih da ba{ u tom prostorubude dobrih i lepih promena. Ja im se nadam. Na kraju krajeva, tose ti~e `ivota qudi za koje na neki na~in odgovaram, ali i mogsopstvenog. Na`alost, to ne mogu da obe}am, ali se nadam da }enova vlada imati razumevawa za to da se socijalni polo`aj Vojskepromeni znatno naboqe. To za{to sam ja odgovoran, {to smo po~e-li da realizujemo u 2006. godini, nastavi}emo i tokom 2007. godi-ne. Tu ne}e biti stajawa. U godini iza nas uradili smo dosta. U2007. zavr{i}emo uspostavqawe nove strukture Vojske, prebaci-}emo te`i{te na novi kvalitet, {to podrazumeva boqi sistem obu-ke i obrazovawa, funkcionalniji rad unutar sistema, interopera-bilnost.

    Mislim da }e vojna profesija biti mnogo privla~nija, iza-zovnija. Verujem da Vojsku vi{e ne}e do`ivqavati kao u{u{kanu,zacementiranu, zatvorenu socijalnu strukturu. U mnogo ~emu jeVojska do sada funkcionisala kao bojler. U bojler voda u|e, onatoplija iza|e, a unutra ostane kamenac. U Vojsku buxet u|e, pareiza|u {to u firme, {to u remontne zavode, {to u trgova~kemar`e, a Vojska ostane siroma{na i neobu~ena. To mora da sepromeni.

    Dragana MARKOVI]

    11

  • 1. januar 2007.12

    dovoqno vojnika po ugovoru, a kao {to znate do 2010. trebalo bida profesionalizujemo vojsku. Sa brojkama sada ne bih licitirao.

    Da li su program prekvalifikacije vi{ka vojnog kadraPrisma i Master plan Vlade Srbije adekvatan odgovor nate promene? Prisma i Master plan Vlade Republike Srbije u ovoj godi-

    ni obezbedili su da se na adekvatan na~in zbrine sav vi{ak ka-dra. Sigurno je da }e 2007. godina, kada je re~ o zbriwavawu vi-{ka kadra, biti te`a u odnosu na teku}u, ali }e i modeli zbriwa-vawa biti {iri. Prema nacrtu novog Zakona o vojsci, predvi|enaje mogu}nost da se mla|e kategorije civilnih lica i podoficiramogu prevesti u profesionalne vojnike, zatim da profesionalnavojna slu`ba, u odre|enim uslovima, mo`e prestati po osnovu pen-zionisawa sa 20 godina sta`a osigurawa. To su neke od mera koje}e ubla`iti ovaj proces. Jedno je sigurno sve one koje sistem pre-pozna kao perspektivan ili mogu}e perspektivan kadar, ima}e svo-je mesto u sistemu odbrane.

    Kada se zaposleni u sistemu odbrane mogu nadati boqimvremenima? Obe}ani pozitivni efekti? Ja bih pre rekao o~ekivani po-

    zitivni efekti jer nama niko nije ni{ta obe}ao. Mi samo o~ekuje-mo pozitivne efekte kada se misli na `ivot i rad u vojsci nakontransformacije. Ve} sam rekao da se sa reorganizacijom otpo~elonakon svestrane analize uticaja svih spoqnih i unutra{wih fak-tora. Na osnovu toga do{lo se do odre|enih zakqu~aka, kao naprimer da imamo neravnomernu raspodelu buxetskih sredstava ponameni i zadacima, zatim, nefunkcionalnu organizaciju, nepou-zdanu tehniku, nepovoqnu strukturu kadra, prevelik broj organiza-cionih jedinica, slo`enost sistema i odnosa itd. Postoji i nizdrugih faktora koji bitno uti~u na organizaciju vojske.

    GENERAL-POTPUKOVNIK MILOJE MILETI],ZAMENIK NA^ELNIKA GENERAL[TABA VS

    Drugu fazu organizacijsko-mobilizacijskih promena zavr{i}emo u 2007. godini. Pozitivne efekte mo`emo o~ekivati tek 2008, mada, objektivnosti radi, to ne}e i}i tako brzo, a posebno ako ne bude dodatnih izvora finansirawa isti~e general Mileti}.

    PRERANO JE GOVORITI O BOQIMVREMENIMA

    Novi zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} u posledwih pet-{est godina bioje na nekoliko va`nih funkcija na~elnik Uprave artiqerije,na~elnik Uprave za obuku i na~elnik Uprave za razvoj i oprema-we (G-5). Dakle, reformske procese u Vojsci odli~no poznaje.

    Gospodine generale, najavquje se da }e ova godina bitiprelomna za Vojsku Srbije? Mi ne transformi{emo Vojsku da bismo smawili brojno

    stawe ve} je ono posledica transformacije. Otpo~eli smo sa pro-cesom projektovawa i razvoja novih organizacionih modela u Voj-sci, novih procesa i odnosa koji se zasnivaju na svestranoj anali-zi uticaja svih spoqa{wih i unutra{wih faktora i oni su u skladusa definisanim ciqevima i strategijom.

    Ne mislim da }e 2007. biti te`a u odnosu na 2006. Napro-tiv, mi smo u 2006. morali da uradimo vi{e normativno-pravnih istrate{ko-doktrinarnih dokumenata i da paralelno sa tim tran-sformi{emo deo na{ih operativnih i zdru`eno-takti~kih sasta-va. U ovoj godini stekli smo zna~ajna iskustva na ovim zadacima,tako da u 2007. ulazimo sa sopstvenim ali i iskustvima zemaqakoje su zavr{ile ili zavr{avaju proces transformacije. I u novoj2007, koju ste Vi nazvali prelomnom, predstoji nam uglavnom za-vr{etak transformacije dela operativnih sastava i zdru`enihtakti~kih jedinica, ali i organizacijska dogradwa sastava koji sutransformisani u ovoj godini.

    Ta~no je da }e se i daqe smawivati brojno stawe i broj garni-zona, a mi ve} sada ta~no znamo kakvu }e strukturu Vojska Srbijetada imati. Naime, na kraju 2007. ima}emo oko 27.000 pripadnikaVojske. Od toga je oko 8.000 vojnika 4.000 u jedinicama i 4.000vojnika koji se nalaze u centrima za obuku, a ostalo su profesio-nalni pripadnici. Ako posmatramo po kategorijama, ima}emo vi-{ak oficira, podoficira i civilnih lica, ali zato ne}emo imati

    INTERVJU

  • Prema novom konceptu obuka mora biti u funkcijikomandovawa, a pomeri}e se te`i{te sa obuke pojedincana obuku jedinica za konkretne misije i zadatke. Usposta-vi}e se savremeni sistem obuke koriste}i najboqa isku-stva stranih oru`anih snaga, uz uva`avawe sopstvenetradicije, iskustava i specifi~nosti, i obezbediti odgo-varaju}i stepen interoperabilnosti Vojske Srbije saoru`anim snagama zemaqa ~lanicama evroatlantskog si-stema kolektivne bezbednosti.

    Mislim da je u ovom trenutku prerano da se govori o boqimvremenima, mada je izvesno da odre|enih poboq{awa ima, a onase pre svega ogledaju u boqim uslovima za rad, funkcionalnijojorganizaciji, pouzdanijim sredstvima ratne tehnike, kvalitetnijemkadru, mogu}nosti da formiramo odre|ene profesionalne timovekoji mogu izvr{avati zadatke u svakom ambijentu.

    U svemu tome ne zapostavqa se standard pripadnika Vojske.Pretpostavqam da vi kad govorite o boqim vremenima, u prvomredu mislite na standard. A standard se mo`e razmatrati dvojako,kao deo koji se odnosi na radni ambijent gde su ve} uo~qivi pozi-tivni pomaci, i li~ni, kojim jo{ nismo zadovoqni. Pre svega mi-slim na re{avawe osnovnih egzistencijalnih pitawa. Mi }emo dru-gu fazu organizacijsko-mobilizacijskih promena zavr{iti u 2007.godini. Mo`emo o~ekivati pozitivne efekte u 2008. godini, mada,objektivnosti radi, to ne}e i}i tako brzo, a posebno ako ne budenekih dodatnih izvora finansirawa.

    U ~emu se sastoji i koje su glavne odlike reforme sistemaobuke? Vojska Srbije sada poseduje sistem obuke ~iju osnovu ~ini

    obuka vojnika na odslu`ewu vojnog roka, odnosno ro~ne vojske. Tajmodel je redukovan te{kim materijalnim polo`ajem u kome se Voj-

    13

    U tom pogledu, bi}e razvijen i implementiran novi koncept obukejedinica i komandi po principu permanentne obuke profesional-nog sastava i aktivne rezerve za izvr{avawe namenskih zadataka,te obuke jedinica u rezervi za potrebe ratne vojske.

    Koji su prioriteti u opremawu, razvoju i modernizacijina{e vojske? Nakon izrade Strategijskog pregleda odbrane mi smo po~e-

    li da radimo na izradi plana razvoja sistema odbrane do 2010.godine, u okviru koga je ura|eno vi{e programa razvoja. General-{tab Vojske Srbije bio je nosilac osam programa razvoja, a jednaod wih je i program razvoja i opremawa Vojske Srbije. Wime je,pored ostalog, obuhva}en sredworo~ni plan opremawa Vojske do2010. godine, a o tome je u va{em ~asopisu objavqen {iri tekst.Kako nije bilo nekih bitnih izmena, `elim da istaknem samo naj-bitnije elemente iz tog programa opremawa.

    Svim na{im programskim dokumentima planirano je da se re-organizacija Vojske Srbije zavr{i do 2010. godine. Tokom 2007.trebalo bi da se zavr{e organizacijsko-mobilizacijske promene,a zatim ulazimo u period organizacijske dogradwe i potpune sta-bilizacije sistema. U periodu do 2010. godine ne}emo mo}i zna-~ajnije da pove}avamo buxetska sredstva za razvoj i opremawe,ali to naravno ne zna~i da ne}e biti kvalitativnog poboq{awa uodnosu na pro{lu godinu.

    Prilikom definisawa prioriteta opremawa razvoja i mo-dernizacije uzeti su u obzir slede}i faktori: nova struktura sna-ga Vojske, potreba za o~uvawem postoje}ih i izgradwom novih spo-sobnosti Vojske, u skladu sa dodeqenim misijama i zadacima, pla-nirana finansijska sredstva i kvalitativna analiza postoje}egnaoru`awa i vojne opreme. U tom smislu, na{i prioriteti u re-montu i modernizaciji su uglavnom na sredstvima Vazduhoplovstvai PVO, lova~kim i transportnim avionima, transportnim heli-kopterima, sistemima za PVO, a u prvom redu na raketnim siste-mima neva i kub, i modernizaciji jednog dela helikoptera radirazvijawa sposobnosti za letewe u slo`enim uslovima i za u~e-{}e u radu slu`be tragawa i spasavawa.

    Ve} je potpisan ugovor o remontu aviona MiG-29, a nalazimose u zavr{noj fazi nabavke mini bespilotnih letelica. Iako }emomodernizovati na{e avione, u dugoro~nom periodu predvi|amonabavku vi{enamenskih aviona, ali tek posle 2010. Podrazumevase da }emo ranije krenuti u analizu tr`i{ta i planirawe.

    Prioriteti u nabavkama novih sredstava su na telekomunika-cionim i ra~unarskim ure|ajima i sistemima, elektronskim siste-

    mima za izvi|awe, prikupqawe, obradu i distribuciju podataka,borbenim vozilima to~ka{ima i na za{titnoj opremi za vojnike.

    Kada se govori o prioritetnim nabavkama, ra~unamo da }epored buxetskih sredstva biti anga`ovana i sredstva iz Masterplana i Nacionalnog investicionog plana.

    Kada mo`emo o~ekivati novu doktrinu Vojske Srbije? Mi smo uradili Nacrt vojne doktrine i ona je sada kod nad-

    le`nih dr`avnih organa. Vojna doktrina je verifikovana na nivouG[ i MO, a weno usvajawe je u nadle`nosti predsednika Republi-ke. Usvajawem doktrine svrstavamo se u red zemaqa koje sistemski,planski i organizovano determini{u sve sfere vojne delatnosti.I kad se odobri vojna doktrina, a o~ekujemo da }e to biti uskoro,mo`emo raditi i druge dokumente.

    M. [VEDI]Snimio G. STANKOVI]

    Nacrtom novog Zakona o vojsci, predvi|ena jemogu}nost da se mla|e kategorije civilnih lica i pod-oficira mogu prevesti u profesionalne vojnike, zatimda profesionalna vojna slu`ba, u odre|enim uslovima,mo`e prestati po osnovu penzionisawa sa 20 godinasta`a osigurawa. To su neke od mera koje }e ubla`itiovaj proces.

    ska nalazi u du`em periodu i vi{estrukim skra}ivawem vojnog ro-ka u posledwih nekoliko godina, {to je dovelo i do skra}ivawavremena za obuku vojnika. Organizacijske promene u Vojsci do2010. godine i uvo|ewe profesionalne vojske posle 2010, zahte-vaju korenitu reformu sistema obuke. Budu}i da je proces obukekontinuiran proces, reforma }e obuhvatati dva perioda i to:tranzicioni period do 2010. godine, koji }e se realizovati u tokuintenzivnih organizacijsko-mobilizacijskih promena, postepeneprofesionalizacije i primene novih sadr`aja i formi obuke, iperiod posle 2010. godine koji podrazumeva primenu novog mode-la obuke, weno daqe usavr{avawe i razvoj.

    U periodu tranzicije te`i}e se da se institucionalni i opera-tivni domen obuke jasno profili{e, a po meri profesionalizacijeVojske te`i{te u obuci prenese sa obuke pojedinca na obuku jedini-ca. Institucionalni domen obuke bi}e fokusiran na individualnuobuku, odnosno obuku pojedinca. U tom pogledu je ve} zapo~et proces,a do kraja 2007. godine formira}e se sedam centara za osnovnuobuku ili teritorijalni centri za obuku vojnika u Somboru, Pan-~evu, Jakovu, Vaqevu, Zaje~aru, Kru{evcu i Leskovcu. U wima }e voj-nici sticati osnovna vojni~ka znawa, ve{tine i navike, po jedin-stvenim sadr`ajima i standardima, bez obzira na specijalnost.

    Specijalisti~ka obuka }e se realizovati u centrima za spe-cijalisti~ku obuku. U tu svrhu formira}e se, a deo je ve} zavr{en,~etiri centra za obuku u Po`arevcu, Batajnici, Gorwem Mila-novcu i Kru{evcu. U wima }e se realizovati specijalisti~ka obu-ka vojnika, obuka za podoficire i organizovati stalni ili povre-meni kursevi za profesionalni kadar. Tako|e, do kraja februarabi}e formirana komanda za obuku koja }e biti nosilac realiza-cije procesa individualne obuke, i koja }e u svom organizacijskomsastavu objediniti sve centre, objekte i terene za obuku.

    Pored svih organizacijskih re{ewa bi}e jasno definisanoperativni domen obuke koji }e biti fokusiran na obuku jedinica.

  • IP

    NA KRILIMATRADICIJEdeja o uvo|ewu vazduhoplovstva u srpskoj vojsci prvi put sepomiwe u Uredbi o formirawu cele vojske od 2. avgusta1893. Tim dokumentom bilo je predvi|eno da se u svakoj di-

    viziji Vojske Kraqevine Srbije formira po jedna vazduhoplovnabalonska ~eta.

    Dvadesetak godina kasnije, 1912. godine, grupa oficiraKraqevine Srbije upu}ena je na {kolovawe obuku za pilote uFrancusku. Uporedo sa {kolovawem pilota, kupqeni su i avioni,a naredbom ministra vojnog vojvode Radomira Putnika, 24. decem-bra 1912. formirana je i Vazduhoplovna komanda u Ni{u. Time seSrbija svrstala me|u prvih 15 zemaqa u svetu koje su imale vojnovazduhoplovstvo. Godinu dana kasnije, prilikom opsade Skadra,srpsko vazduhoplovstvo imalo je i vatreno kr{tewe.

    Ratna iskustva iz balkanskih ratova na{i piloti ubrzoprimewuju u Prvom svetskom ratu, uspe{no se suprotstavqaju}inadmo}nijem neprijatequ. Sedamnaestog septembra 1915, postarom kalendaru, odnosno 30. septembra po novom, protivavion-ci Srpske vojske oborili su prvi neprijateqev aeroplan iznadKragujevca. To herojsko delo u~inio je ~uveni artiqerac tobxijaRadivoje Raka Qutovac.

    Na Solunskom frontu, uz pomo} saveznika, reorganizovano jesrpsko vazduhoplovstvo. Prvo su formirane zajedni~ke srpsko-francuske eskadrile, zatim se krajem 1916. godine formira We-porsko odeqewe, dok su po~etkom i sredinom 1918. godine formi-rane Prva i Druga srpska eskadrila.

    Period izme|u dva svetska rata karakteri{e intenzivanrazvoj na{eg vazduhoplovstva, uz proizvodwu modernih i savre-menih letelica, {to uporedo prate i zna~ajne organizacijsko-for-macijske promene u vojnom vazduhoplovstvu.

    U aprilskom ratu 1941. godine, za devet dana rata, u vazduho-plovnim okr{ajima juna~ki gine 145 pilota, dok je na zemqi pogin-ulo 576 vazduhoplovaca. U tom periodu vazduhoplovstvo je imalo1.416 borbenih letova, oboriv{i oko 60 neprijateqevih aviona.

    Nakon Drugog svetskog rata na{e vazduhoplovstvo pro{lo jenekoliko razvojnih faza, u okviru kojih je, od 1953. do 1959. go-dine, bila i prva velika modernizacija avijacije. U naoru`awe seuvode borbeni avioni zapadnog porekla, sa kojima i kod naspo~iwe era mlazne avijacije.

    Formirawem prve helikopterske eskadrile 1954. godine, ihelikopterske jedinice u{le su u sastav roda avijacije. Po~etkom

    {ezdesetih godina u naoru`awe se uvodenadzvu~ni lova~ki avioni, dok se u tom pe-riodu intenzivno razvija i doma}a avio-industrija. Konstruisano je vi{e pro-totipova mlaznih aviona, koji su bili os-nova za razvoj doma}ih {kolsko-borbenihi borbenih aviona, kao {to su galeb,jastreb, G-4 i orao, a sredinom os-amdesetih u naoru`awe je uveden i tada na-jmoderniji lovac MiG-29.

    Od osnivawa do danas, sastave Vaz-duhoplovstva i PVO sa~iwavalo je vi{edesetina hiqada pripadnika, vi{e od5.000 vazduhoplova, ~etiri vrste raket-nih sistema sredweg dometa, vi{e raket-nih sistema malog dometa i 15 tipovaradara.

    AKTUELNO

    14 1. januar 2007.

    U Z 2 4 . D E C E M B A R D A N V A Z D U H O P L O V S T V A I P V O

    NA POLOVINIREFORMSKOGPUTAovodom Dana Vazduhoplovstva i protivazduhoplovne odbraneVojske Srbije 24. decembra, u Komandi Vazduhoplovstva iPVO u Zemunu, 204. avijacijskoj bazi na Batajnici i drugim

    jedinicama ovog vid na{e vojske odr`ani su sve~ani skupovi.Tim povodom delegaciju Vazduhoplovstva i PVO primio je i

    na~elnik G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{.Na sve~anosti na Batajnici, komandant Vazduhoplovstva i

    PVO general-major Dragan Katani} podsetio je na 94 godine duguvazduhoplovnu tradiciju Srbije i osvrnuo se na predstoje}e za-datke u reorganizaciji tog vida na{ih oru`anih snaga.

    Ulo`en je ogroman napor kako bi se organizacijsko-forma-cijska struktura komande i jedinica vazduhoplovstva prilagodilapotrebama vojnobezbednosnih integracija kojima na{a dr`ava iVojska sada te`e. Razvijena je i intenzivirana me|unarodna vojnasaradwa sa vazduhoplovstvima ve}eg broja stranih oru`anih sna-ga, pri ~emu je prioritet dat susednim dr`avama. Trenutno senalazimo na polovini na{eg puta kojim moramo pro}i do kraja re-forme. Slede}e godine o~ekuje se nastavak zapo~ete reforme iformirawe 98. avijacijske baze, 250. raketne brigade i Centravazdu{nog osmatrawa i javqawa. Nova struktura doprine}e nesamo racionalizaciji snaga ve} i poboq{awu i efikasnosti wi-hove upotrebe i stvarawu potrebnih uslova za razvijawe novihznawa i ve{tina koje nas pribli`avaju osnovnom ciqu, a to je no-vo i savremeno V i PVO. Na{ vid raspola`e respektivnimkadrovskim potencijalom koji mo`e uspe{no da odgovori svimpostavqenim zahtevima. Pored visoke stru~nosti i profesional-izma, posedujemo i odlu~nosti i voqu da se izborimo sa predsto-je}im izazovima. Zbog toga, kao i zbog ~iwenice da je dr`ava svo-jim posledwim potezima, koji se ti~u remonta odre|enog broja vaz-duhoplova, prepoznala va`nost na{eg vida, V i PVO }e biti, uvremenu koje je pred nama, ne samo o~uvani ve} }e dobiti i nakvalitetu i zna~aju. Na nama je da svojim radom doprinesemo tome.

    Tom prilikom komandant Katani} uru~io je nagrade i pohvalenajuspe{nijim vazduhoplovcima.

    Za svoj dugogodi{wi rad na afirmaciji vazduhoplovstvapo~asni leta~ki znak pilota dobila je profesor Radmila Tonkovi}.

    Vazduhoplovci su polo`ili vence na spomen-obele`ja svojimpoginulim drugovima tokom 1999. godine. D. K. M.

  • P E R A S P E R A

    PUTUJU]I PRAZNIKPi{e Qubodrag STOJADINOVI]

    TBilansi o sre}i pojedinca, wegovom spokoju i nadi nigde se ne vode, niti se o tome pi{e.Mo`da i zbog toga{to je obi~an `ivot za medijedosadan i nezanimqiv.Novine koje biimale samo dobrevesti, propale bive} drugog danaizla`ewa.

    K

    Autor je komentator lista Politika

    15

    I

    Ko zna, mo`da je Nova godina samo iluzija, jed-na kota u prostoru. A to, opet, verovatno nika-da ne}emo sasvim razumeti. Dimenzije u kojima

    provodimo svoj nepristojno kratak `ivotni vek, iz-gleda da su nepojmqivo male u odnosu na sve ostalo.

    Najslavniji fizi~ar dana{wice, Stiven Hokingnapisao je (izdiktirao sintetizovanim glasom) svojukwigu koja se zove "Kratka istorija vremena". Potreb-no je mnogo napora da se sve to pojmi a da se ne polu-di. Jer mi smo samo ~estice u surovoj vasioni, koja jeipak postala svesna sebe kroz qudski um. Fizi~kizanemarqiv, ~ovek je postao Bog, ono bi}e koje nika-da ne}e razumeti dokle sme (i mo`e) da se kre}e.

    Ovo je ipak tekst o prazniku i protoku vremena. Upri~u se (namerno) ume{ao Stiven Hoking, zbog svojihfantasti~nih projekcija i retrospektiva o dimenzija-ma u kojima se nalazimo. Ali, to ne zna~i kako smo de-presivno mali. Rekosmo li ve} da granice ne postojeza ma{tu i duh. I to je samo po sebi razlog za slavqe.

    Kad se posle gledawa u nebo, i nama najbli`uzvezdu Alfu Kentaur (~etiri svetlosne godine), vrne-mo na maj~icu Zemqu, tu nas isprepletane ~ekaju te-gobe i radosti `ivota. Evo praznika pred nama! No-va 2007. bi}e do~ekana "veselo i radosno".

    To su ve} op{ta mesta o obaveznom radovawu ineizbe`nom vesequ. Ta~no u pono} po~e}emomasovno (ili familijarno) da se qubimo, `ele

    }i jedan drugome sre}u. I radost, naravno. I ispu-wewe svih ` eqa, svakako. Besku}nici da dobiju adre-su svoga doma, siromasi da `ivnu, neo`eweni i neu-date da se sretnu, bolesni da ozdrave. Deca da po-rastu, nezaposleni da se sna|u. Ugursuzi da nekomepomisle i dobro. Nesnala`qivi i smotani da u|u me-|u svet. I mi kao dr`ava, svakako!

    Praznik se slavi uz rakiju, ~varke, tur{iju, pih-tije, sarmu, prase}e ili sviwsko sa renom, ili ko ka-kvo ima pe~ewe. Pa sitni kola~i, grancle rolati,torte, pati{pani, kohovi, kremovi, {ampite, lewepite, gibanice. Ima tu, i bi}e lazawa, pica, pasti idrugih modernijih jela za mlade, koje boli stomak odmasnih iznutrica i te{ke prasetine. I rasol za be-krije baldisale od pijalaka!

    Ali, bez sviwskog okota, brale, u Srbiji sla-vqa nema. Tek kad mu vidi{ jabuku u nepcima, zna{ dasi na pravome mestu. Zbog ovoga bi mogli da se na-qute gospo|a Bri`it Bardo i dru{tva za za{titu ` i-votiwa, posebno krmadi, ali to ne vredi ni{ta.Glavni gost na svakom srpskom slavqu je prase, pakome se ne svi|a, taj neka ne dolazi.

    I sve bi bilo savr{eno kad stara godina ne biimala svoje bilanse. Ratovi se vode na sve strane.Nasiqe caruje, u pohodima ima samo ` rtava a ne na-ziru se pobednici. Najve}a sila na svetu ne uspevada dobije rat, za koji se smatra da ga je ve} dobila.Nekoliko desetina hiqada qudi u svetu je poginulo,malo vi{e od toga umrlo od gladi i bolesti, jo{ vi-{e stradalo u katastrofama.

    Samo u planetarnom saobra}aju godi{we pogi-ne preko 300.000 qudi. A svi su oni negde krenuli.Bilansi o sre}i pojedinca, wegovom spokoju i nadinigde se ne vode, niti se o tome pi{e. Mo`da i zbogtoga {to je obi~an ` ivot za medije dosadan i nezani-mqiv. Novine koje bi imale samo dobre vesti, pro-pale bi ve} drugog dana izla`ewa.

    I sad se svi spremamo da je (Novu godinu) do~e-kamo kako vaqa. Negde sedamdesetih, autor ovihredova be{e komandir ~ete. Pred do~ek smo

    ukra{avali one sive u~ionice i trebovali neophod-ni provijant i nekompromitovana pi}a za vojni~koslavqe. Uz po jedno pivo ili vino po glavi borca.Ali, ho}e{! Bilo je onih za koje je jedna ~a{a mnogo,pa nisu ni pili. Ali i `ednih, kojima je i deset pivabilo malo. Ne{to posle pola no}i, mi komandirismo dolazili da svojim vojnicima ~estitamo praznik.I pored sve pa`we, uvek smo zaticali bar po dva-tri letvosana regruta.

    To se opra{talo! Kad bi, ako ne za novu godinu!Ako krenemo retorikom iz nekih godina pro{loga ve-ka, koja sada li~i na blagu satiru, evo {ta nas ~eka u2007:

    Bi}e vi{e napora, ali i vi{e uspeha. Na{e mo-gu}nosti su daleko ve}e od dostignu}a. U Novoj godi-ni moramo aktivirati sve unutra{we rezerve. Obu-ka na prvom mestu! Treba vi{e pa`we posvetiti ra-znim pitawima. Moramo ubrzati korak. ^ovek je naprvom mestu, a i ostali qudi.

    Dabome, tako se govorilo. I u dru{tvu i u voj-sci. Neuspesi su bili zabraweni, kao i ocena mawaod vrlo dobre. Zato mawu niko nije ni davao. Ali,nije bilo lo{e. Zato jer smo bili mladi i tvrdo ve-rovali da su pozne godine beskona~no daleko.

    Bili smo u zabludi, kao i oko jo{ nekih stvari.No, `ivot je opasno isku{ewe. Zato je tako uzbudqivi tako lep. Neodoqiv, nezaustavqiv i nepodmitqiv.A svako od nas traje u protivre~nom svetu svojih `e-qa: da slavi {to vi{e prvih januara, i o`ivi svojuspoqnu dimenziju slike Dorijana Greja.

    To je onaj kultni roman Oskara Vajlda o ~ovekukoji je prestao da stari. Umesto wemu to se doga|awegovom portretu, koji je ~itavu svoju nakaznost nakraju ipak preneo tamo gde pripada: la`nom ve~itommladi}u. Vreme je nepodmitqivo, pa se ne mo`e niprevariti. U tome se bar sla`u Vajld i Hoking, iakosu ` iveli u razli~itim vekovima. Tako nam posle No-ve godine sti`e najve}i pravoslavni praznik Bo-`i}. I tu se zna bez koga se ne mo`e: to je bo`i}noprase! A onda i srpska Nova godina!

    Zato je sasvim mogu} i ovakav dijalog na srpskoj`ivotiwskoj farmi. Sretnu se, dakle, dva prasetakoja ~esto vode svoje bri`ne razgovore o pitawimaegzistencije. Pa jedno pita kolegu:

    "Je li, molim te, {ta misli{, ima li ` ivota po-sle 15. januara?!"

  • U FOKUSU

    1. januar 2007.16

    O T V O R E N A V O J N A K A N C E L A R I J A N A T O A Z A V E Z U U B E O G R A D U

    Radi uspostavqawa vezesa vojnim i dr`avnimrukovodstvom Srbije o primeni Sporazuma o tranzitu, u Beogradu jeotvorena KancelarijaNatoa. Sporazum, koji jeizme|u Srbije i Natoapotpisan 18. jula 2005,sli~an je sporazumima kojesu ostale evropske zemqesklopile sa tomorganizacijom, a wegovciq jeste da unapredi logistiku operacija Natoa na Zapadnom Balkanu.

    MINISTAR STANKOVI] RAZGOVARAO SA ADMIRALOM ULRIHOM

    Ministar odbrane Zoran Stankovi}, u prisustvu dr`avnog sekre-tara Zvonka Obradovi}a, na~elnika General{taba general-potpukov-nika Zdravka Pono{a, pomo}nika ministra za politiku odbrane Sne-`ane Samarxi}-Markovi} i novopostavqenog {efa Kancelarije Natoaza vezu generala Janika Asea, razgovarao je sa komandantom Zdru`enihsnaga Natoa u Napuqu admiralom Harijem Ulrihom. Tema razgovora bi-le su budu}i rad Kancelarije Natoa za vezu i bezbednosna situacija uregionu.

    Admiral Ulrih ~estitao je ministru Stankovi}u na prijemu Srbijeu Partnerstvo za mir i pozdravio otvarawe Kancelarije Natoa u Mi-nistarstvu odbrane.

    Ministar Stankovi} zahvalio je na podr{ci koju na{a zemqa do-bija u procesu evroatlantskih integracija i ukratko informisao sago-vornike o slede}im koracima koje }e Srbija preduzeti u vezi sa ~lan-stvom u Partnerstvu za mir. Tako|e, ministar je rekao da }e sprovo|eweSporazuma o tranzitu snaga Natoa, koji je jedan od glavnih zadataka no-vootvorene Kancelarije Natoa u Beogradu, po~eti ~im Vlada Srbijeusvoji dodatne aran`mane na taj sporazum, ~ija je izrada u nadle`nostiMinistarstva spoqnih poslova.

    Nakon {to je predsednik Republike Srbije Boris Tadi} 14. decem-bra u Briselu potpisao Okvirni dokument Programa Partnerstvoza mir, otvarawe Vojne kancelarije Natoa za vezu u Beogradu do-prine}e lak{oj primeni tog novog oblika saradwe Srbije sa Na-toom i dati podr{ku aktivnostima javne diplomatije Severnoatla-

    ntske alijanse u regionu. Predvi|eno je i da Kancelarija poma`e radGrupe SrbijaNato za reformu odbrane, koja je osnovana po~etkom go-dine kako bi pru`ala pomo} i savete dr`avnim organima u naporima

    GODINA VELIKIH KORAKA

  • Posle otvarawa Kancelarije u zgradi Ministarstva od-brane, u Centralnom domu Vojske Srbije odr`ana je konferen-cija za novinare na kojoj su se ministri Stankovi} i Dra{kovi}i gospodin Rico obratili brojnim novinarima.

    Danas mogu sasvim sigurno da ka`em da }e 2006. godinaostati zapam}ena po velikim koracima koje je Srbija napravilau procesu pristupawa evroatlantskoj bezbednosnoj zajednici. Uovoj godini Srbija je zvani~no postala ~lanica Partnerstva zamir. Druga, tako|e veoma bitna stvar, jeste otvarawe Kancela-rije Natoa za vezu u Ministarstvu odbrane {to je bio jedan odprioriteta u na{oj saradwi sa Alijansom, koji je formulisanjo{ po~etkom godine rekao je ministar Stankovi} i dodao jedna od najve}ih prednosti primene Sporazuma o tranzitu jesteza{tita srpskog stanovni{tva na Kosovu i Metohiji, budu}i dasu snage Kfora trenutno jedini garant bezbednosti u toj pokra-jini. U slu~aju pogor{awa bezbednosne situacije nealbanskogstanovni{tva, najbr`i put kojim snage Kfora mogu obezbeditidodatnu podr{ku je upravo preko teritorije Srbije. Tako }e pri-menom pomenutog Sporazuma biti regulisan tranzit u celom Za-padnom Balkanu, {to }e znatno uticati na stabilnost ~itavogregiona.

    Da je pristupawe Srbije Programu Partnerstvo za mir bi-lo jedan od prioriteta u radu Ministarstva spoqnih poslova,istakao je i ministar spoqnih poslova Srbije, Vuk Dra{kovi}.On je rekao da je na{a zemqa spremna za daqe korake u sarad-wi koja je proistekla iz ~lanstva u Programu Partnerstvo zamir, te za potpisivawe Bezbednosnog sporazuma o razmeni i ~u-vawu poverqivih informacija izme|u Natoa i srpske vojske.

    Posle toga }e na{a, profesionalna vojska pokazati svosvoje znawe i ume}e kao ravnopravan partner na ve`bama i usvim drugim aktivnostima Natoa rekao je ministar Dra{kovi}.

    Zamenik generalnog sekretara Natoa Alesandro MinutoRico smatra da dan otvarawa Vojne kancelare Natoa za vezu uBeogradu simboli~ki ozna~ava po~etak nove ere u me|usobnojsaradwi.

    Osnovna funkcija Kancelarije za vezu bi}e prakti~naprimena Sporazuma o tranzitu, ali wena podjednako va`na mi-sija bi}e podr{ka naporima za reformisawe srpskog sistemaodbrane i aktivnostima Srbije kao ~lanice Programa Partner-stvo za mir. Prijemom u taj program Srbija je postala jedna odzemaqa koja zajedno sa drugim deli odgovornost za bezbednost istabilnost u svetu. U ovom trenutku `elim da istaknem i da ovimdoga|ajem otvaramo novu stranicu u na{im odnosima, pozitivnu,

    ostavqaju}i iza sebe pro{lost sasvim onim {to se u woj dogodilo iokre}u}i se budu}nosti, koja }e bi-ti dobra za svakoga rekao je go-spodin Rico.

    Vojna kancelarija Natoa zavezu sme{tena je u zgradi Mini-starstva odbrane i ~ine je multina-cionalno vojno deveto~lano oso-bqe iz raznih zemaqa ~lanica Na-toa i nekoliko zaposlenih iz Srbi-je. Za {efa Kancelarije imenovanje brigadni general francuske ar-mije Janik Ase.

    Otvarawu Kancelarije pri-sustvovao je i veliki broj zvani~ni-ka Natoa, Ministarstva odbrane iMinistarstva spoqnih poslova,predstavnici diplomatskog kora iizaslanici odbrane akreditovaniu Beogradu.

    Sawa SAVI]Snimio Zvonko PERGE

    da reformi{u i modernizuju oru`ane snage i izgrade sistem uskladu sa mogu}nostima Srbije.

    Vojnu kancelariju Natoa za vezu u Beogradu otvorili su mi-nistar odbrane Srbije Zoran Stankovi} i zamenik generalnog se-kretara Natoa Alesandro Minuto Rico, u prisustvu ministraspoqnih poslova Vuka Dra{kovi}a, komandanta Zdru`enih snagaNatoa u Napuqu admirala Harija Urliha i {efa Kancelarije bri-gadnog generala Janika Asea.

    17

    [EF VOJNE KANCELARIJE NATOA

    Brigadni general Janik Ase(Yannick Asset) pripadnik je fran-cuske armije od 1975. godine. Za-vr{io je Sve vojnu {kolu u Ketki-danu, Francuski ratni kolex uParizu i Kraqevski institut zaodbrambene studije u Briselu.

    Od 1994. do 2000. godinebio je na vi{e funkcija na Bal-kanu (u Hrvatskoj, Bosni i Herce-govini i na Kosovu i Metohiji)da bi u periodu od 1997. do1998. godine radio kao ata{eza odbranu u Francuskoj ambasadi u Beogradu.

    Od februara 2001. do jula 2004. godine general Ase jebio vojni izaslanik Francuske u Beogradu, kada je prekomando-van u Zdru`eni odbrambeni {tab u Parizu.

    PRVI TRANZIT U FEBRUARU

    Vojna kancelarija Natoa ne}e se baviti pitawimatranzita trupa Natoa kroz Srbiju sve do kraja januara ka-da se o~ekuje okupqawe celokupnog tima koji }e raditi uwoj, rekao je {ef Kancelarije Natoa brigadni general Ja-nik Ase, dodav{i da }e prvi tranzit uslediti verovatno ufebruaru.

    On je istakao i da ne o~ekuje probleme kada je u pita-wu reakcija gra|ana Srbije prilikom prolaska snaga Na-toa preko na{e teritorije, s obzirom na to {to su wihovikonvoji ve} i{li preko teritorije Srbije na osnovu bila-teralnih ugovora zemqe ~lanice Natoa i srpske vlade.

  • 18 1. januar 2007.

    DOGA\AJI

    Na~elnik G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ posetio je nani{kom aerodromu stare{ine i vojnike 63. padobranskog bataqona. Napo~etku posete doskora{wi komandant Operativnih snaga general-majorDragan Kolunxija i komandant 63. padobranskog bataqona Miroqub ^ upi}referisali su na~elniku General{taba o zadacima, rezultatima rada iproblemima koje ima padobranska jedinica.

    Potom je general Pono{ obi{ao padobranski hangar i poligon, gde jeprisustvovao odre|enim sadr`ajima padobranske obuke. Obilazak se za-vr{io izvo|ewem padobranskih skokova sa visine od 800 metara i prika-zima obuke slu`benih pasa i protivteroristi~ke obuke.

    Posle obilaska Spomen-sobe, general-potpukovnik Zdravko Pono{obratio se prisutnim novinarima i naglasio: Posetili smo danas 63.padobranski bataqon, donedavno 63. padobransku brigadu, ali kako godse taj sastav zvao, re~ je o qudima ~ije spomiwawe izaziva po{tovawe kodsvih specijalaca u svetu. Sagledali smo {ta jo{ treba uraditi da ova jedi-nica ostane elitna, pogotovo u pogledu zanavqawa opreme i infrastruk-turnih objekata.

    Komentari{u}i postavqewe na du`nost na~elnika General{tabaVojske Srbije, general Pono{ je rekao: Sada imam ve}i kapacitet i mo-ralni kredibilitet za dono{ewe odluka i pomerawe stvari. Na{ prio-ritet, u prethodnom periodu, bile su organizacijske promene. Formira-li smo Prvu brigadu KoV, Specijalnu brigadu, Garda, Brigadu veze, prvuavio bazu, Centralnu logisti~ku bazu i to je sve {to smo planirali dauradimo u ovoj godini. Po planu, do sredine 2007. godine, treba da us-postavimo kompletnu novu strukturu, a to zna~i da }emo formirati jo{tri brigade KoV, jednu avio-bazu, raketnu brigadu i druge prate}e jedi-nice. Nastavi}emo i sa razvojem me|unarodne vojne saradwe. Proteklihdana na{i piloti leteli su na ameri~kim avionima u bazi Natoa u Avi-janu i na avionima cisternama u Ohaju, a sa gr~kim kolegama dogovorili

    VRA]AWEUGLEDAVOJNE

    PROFESIJE

    Sve~ana zakletva vojnika decembarske [email protected] OTAXBINIU garnizonima i jedinicama {irom Srbije, 23. decembra,

    vojnici decembarske partije polo`ili su zakletvu, a sve~anosti-ma su prisustvovali i wihovi roditeqi, rodbina i prijateqi.

    Na sve~anosti u Beogradu zakletvu su zajedno dali mladivojnici Garde, u~enici 53. klase Sredwe stru~ne vojne {kolesmera veze i pripadnici sportskog voda studentskog puka Vojneakademije.

    Komandant sve~anosti pukov-nik mr Goran Radovanovi} pozdra-vio je najmla|e pripadnike VojskeSrbije i obe}ao wihovim rodite-qima da }e sa svojim saradnicimaulo`iti li~ni i profesionalninapor u wihovom osposobqavawui obuci, ali i ~uvawu `ivota izdravqa.

    Slu`iti op{tem dobru svojeotaxbine li~nim stvarala~kim do-prinosom predstavqa najve}u qud-sku i patriotsku vrednost i po`r-tvovanost rekao je tom prilikompukovnik Radovanovi}. A. P.

    ANALIZA GODI[WEG PROGRAMARADA VOJNE AKADEMIJENa Vojnoj akademiji u Beogradu, 26. decembra, odr`ana je

    analiza godi{weg programa rada te visoko{kolske institucijeza {kolsku 2005/2006. godinu. Analizi su prisustvovali dosa-da{wi pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr ZoranJefti} i novopostavqeni dr`avni sekretar Ministarstva od-brane zadu`en za qudske resurse Qubisav Todorovi}, te mnogo-brojni gosti iz organizacionih celina Ministarstva odbrane iBeogradskog univerziteta.

    Na~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova-~evi}, sa saradnicima, predstavio je tokom analize vi{e potezakoji su protekle godine preduzeti kako bi Vojna akademija bilaustanova u kojoj se {koluje oficirski kadar sposoban za suo~a-vawe sa odbrambenim i bezbednosnim izazovima 21. veka. Kakoje istakao general Kova~evi}, sve {to je u~iweno na reformivojnog {kolstva u potpunom je skladu sa tzv. Bolowskim proce-som na nivou osnovnih studija, dok se za poslediplomsko usavr-{avawe ubrzano radi na uskla|ivawu programa sa Konzorciju-mom odbrambenih akademija i instituta bezbednosti u okviruPartnerstva za mir.

    Prvi od va`nih poteza koje rukovodstvo Vojne akademije po-sebno isti~e bilo je usagla{avawe zajedni~kih nastavnih plano-va i programa sa vi{e fakulteta u Beogradu za {kolovawe ofi-cira, koji }e na kraju {kolovawa, pored diplome, za svoje vojnoobrazovawe dobiti i diplomu jednog od civilnih fakulteta.

    Preseqewe Vojnotehni~ke akademije sa @arkova na Bawicui rasformirawe vi{e nastavnih jedinica sme{tenih van mati~-nog garnizona, zahvaquju}i grupisawu qudskih i materijalnih re-sursa, omogu}ilo je vrlo zna~ajne buxetske u{tede i racionalni-je izvo|ewe razli~itih oblika nastave.

    Kvalitet tako racionalizovane nastave na najboqi na~inje demonstriran na zdru`enoj takti~koj ve`bi Akademac 2006,na poligonu Pasuqanske livade, za ~ije izvo|ewe su studenti do-bili pohvale i od predsednika Republike. Ono {to je postignutotokom posledwe godine, prema re~ima generala Kova~evi}a, dajemesta optimizmu kada je re~ o budu}nosti Vojne akademije kaoustanove od velikog nacionalnog, ali i regionalnog zna~aja.

    A. A.

    RASFORMIRAN NOVOSADSKI KORPUSU skladu sa transformacijom i organizacijskim promenama u

    Vojsci Srbije, Novosadski korpus je 15. decembra i formalno pre-stao da postoji. U 26 godina postojawa (formiran je 1980) taj ope-rativni sastav prebrodio je veoma dinami~no vreme, profesional-no izvr{avaju}i postavqene zadatke i obaveze na teritoriji AP Voj-vodine.

    Na skupu organizovanom u novosadskom Klubu VS, kome su, poreddosada{weg komandanta Korpusa i wegovog zamenika general-majoraStanimira Matijevi}a i Milo{a Mandi}a, prisustvovali general-potpukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnika G[ VS, prvi koman-dant Korpusa penzionisani general Dimitrije Popovi}, nekada{wikomandanti tog operativnog sastava penzionisani generali NinoslavKrsti}, Mom~ilo Mom~ilovi}, Ilija Isak, Milomir Miladinovi} ipredstavnici pokrajinske i gradske vlasti, istaknuto je kako je Novo-sadski korpus, koji ovim ~inom odlazi u istoriju, od svog formirawabio ogledna jedinica na koju svi wegovi pripadnici i Vojska u celinimogu biti ponosni.

    B. M. P.

    NA^ELNIK G[ VS GENERAL-POTPUKOVNIK ZDRAVKO

  • 19

    Razmena nepokretnosti izme|u Ministarstva odbrane i Grada Beograda

    MUZEJ BEOGRADANA NOVOJ LOKACIJIMinistar odbrane Zoran Stankovi}, gradona~elnik Beo-

    grada Nenad Bogdanovi} i direktor Republi~ke direkcije za imo-vinu Milan Tomi} potpisali su, 25. decembra u Skup{tini grada,ugovor o razmeni prava kori{}ewa nepokretnosti, kojim Mini-starstvo odbrane gradu Beogradu prenosi na kori{}ewe nepo-kretnost u ulici Resavska br. 40b.

    Objekat povr{ine 8.547 kvadratnih metara, koji se nalaziu kompleksu objekata Ministarstva odbrane i General{taba Voj-ske Srbije, bi}e ustupqen na kori{}ewe Muzeju grada Beograda

    na osnovu zakqu~ka Vlade Srbije od 13. marta 2006, kada je do-neta odluka o razmeni prava kori{}ewa nepokretnosti izme|uMinistarstva odbrane i Skup{tine grada Beograda.

    Sa druge strane, Skup{tina grada Beograda ustupi}e Mini-starstvu odbrane poslovni objekat koji se nalazi na uglu Krunskei Resavske ulice, povr{ine 896 kvadratnih metara. Grad Beo-grad je, tako|e, u obavezi da obezbedi sva potrebna sredstvaneophodna za izvo|ewe radova na rekonstrukciji fasade zgradekoja se nalazi u ulici Kneza Milo{a br. 33, a pripada Mini-starstvu odbrane.

    Radi realizacije tog posla dve institucije potpisa}e pose-ban sporazum. Procewuje se da }e vrednost radova na rekon-strukciji fasade iznositi vi{e od dva miliona evra.

    Prilikom potpisivawa ugovora ministar Stankovi} je iz-razio nadu da }e se tokom naredne godine re{iti problem i po-ru{enih zgrada General{taba, koje treba da budu rekonstrui-sane.

    S. S.

    FORMIRANA CENTRALNALOGISTI^KA BAZACentralna logisti~ka baza, kojom komanduje pukovnik Dra-

    gan Avri}, formirana je 25. decembra, a sve~anosti je prisustvo-vao i na~elnik General{taba VS general-potpukovnik ZdravkoPono{. Na~elnik Uprave logistike pukovnik Qubomir Samarxi}prikazao je rezultate koji su postignuti u toku prestrukturisawai predstavio budu}e mesto i ulogu novoformirane ustanove.

    General Pono{ je informisao pripadnike Centralne logi-sti~ke baze o aktuelnim pitawima reforme sistema odbrane.On je istakao da je neophodno raditi na afirmaciji stru~nostikako bi se efikasnije dostiglo stawe koje je doktrinarnim doku-mentima definisano.

    A. P.

    STIPENDIJE ZA NAJBOQE STUDENTE VOJNE AKADEMIJERepubli~ki fond za mlade talente, ~iji je pokroviteq premijer

    Vojislav Ko{tunica, dodelio je na sve~anosti u Domu Narodne skup{ti-ne 13 stipendija najboqim studentima zavr{nih godina Vojne akademi-je. Studentima ~etvrte godine bataqona Kopnene vojske dodeqeno je{est, a studentima pete godine bataqona logistike sedam stipendija.

    Ovo je prvi put da se stipendije dodequju i najboqim studentimaVojne akademije.

    Republi~ki fond za mlade talente ove je godine dodelio ukupno484 stipendije najboqim studentima zavr{nih godina koji studiraju nadr`avnim univerzitetima Srbije.

    Stipendije podrazumevaju da najboqi studenti zavr{nih godina(prosek vi{e od 8,50) godinu dana dobijaju neto mese~ni iznos od20.000 dinara, {to ih obavezuje da u roku polo`e sve ispite, da di-plomiraju za {est meseci od dana polagawa posledweg ispita i da na-kon diplomirawa rade najmawe pet godina u Srbiji.

    Od kada je osnovan, polovinom 2005. godine, Fond je nagradio1.592 u~enika i studenta i za tu namenu utro{io oko 533 miliona di-nara.

    PONO[ U 63. PADOBRANSKOM BATAQONU

    smo intenzivniju saradwu specijalnih jedinica. Pristup Programu Part-nerstvo za mir omogu}i}e nam i pristup alatima za reformu vojske, bi-lateralnim fondovima, znawu i iskustvu. Kqu~ reforme Vojske le`i upromeni na~ina razmi{qawa i vra}awu ugleda vojnoj profesiji, ista-kao je general Pono{.

    Z. M.

  • 1. januar 2007.

    Shodno Be~koj konvenciji odiplomatskim odnosima,

    i izaslanici odbrane imajupravo i odgovornost da,

    samo dozvoqenim sredstvimainformisawa, obave{tavaju

    svoje pretpostavqane o vojnim ipoliti~kim doga|awima u dr`avi

    prijema. Me|utim, iako sesmatra da ~ak 95 odsto tih

    informacija poti~e iz{tampanih i elektronskih medija,

    a da se samo ostalih pet odstoprikupqa klasi~nom {pijuna`om,

    i danas ima primera u svetu davojnog diplomatu, pod optu`bom

    da se u radu koristionedozvoqenim sredstvima, zemqa

    prijema proglasi nepo`eqnomosobom i pre vremena vratiku}i. S padom Berlinskog zida,

    takvih primera u vojnojdiplomatiji sve je mawe.

    20

    O

    S E N Z O R IN O V O G V R E M E N A

    V O J N A D I P L O M A T I J A ( 2 )

    tome kako se postaje vojni izaslanik kod nas, pisali smo u prethodnombroju. No kako se to radi u svetu? Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, na pri-mer, defini{u obavezne uslove po slede}im kriterijumima: kandidat zaizaslanika odbrane (IO) mora da je o`ewen (udata) i mora da vodi poro-dicu sa sobom, {to je praksa i kod nas. Kandidat mora da je pouzdan, sa-

    moinicijativan, da se isti~e u radu, da je dostojan predstavnik vojske i da po-seduje sposobnost prilago|avawa novoj situaciji. Osim toga, on mora da se ve-oma dobro verbalno i pismeno izra`ava, da je psihofizi~ki zdrav i sposobanza brojne du`nosti. Uz sve to, mora da bude odgovaraju}eg izgleda i pona{awa,kako u civilnoj ode}i tako i u uniformi, ali i da poseduje socijalne i moralnekvalitete. Osoba za tu funkciju treba da je dr`avqanin SAD i da ne postojefamilijarni, trgova~ki i drugi negativni uticaji na kandidata iz bilo kojestrane dr`ave.

    [email protected] KVALIFIKACIJE

    Kandidat za IO SAD treba da ima i odgovaraju}e komandno i borbenoiskustvo iz u~e{}a u me|unarodnim misijama, iskustva u radu sa obave{tajnimstrukturama u ZG[ i MO, administrativno iskustvo i neko od civilnih zvawasa {kolovawa u inostranstvu.

    Obavezni uslovi za kandidata iz SAD su da ~lanovi porodice moraju dabudu reprezentativne pojave, da nemaju telesne nedostatke i da ne boluje odhroni~nih bolesti koje zahtevaju posebnu medicinsku negu, da su wihovi dr`a-vqani (prednost imaju oni koji su ro|eni u Americi) i da mogu da preuzmu svesocijalne i zvani~ne du`nosti radi dostojnog predstavqawa svoje dr`ave uinostranstvu, javno i privatno.

    Od po`eqnih kvalifikacija, ~lanovi porodice kandidata trebalo bi dapoznaju jezik dr`ave prijema i da ako `ele, u skladu sa mogu}nostima i potre-bama, nastave da rade u ambasadi ili nekoj ameri~koj firmi u dr`avi prijema.

    Konkurs za IO u Vojsci [vajcarske je tako|e javan. Posle prikupqawaponuda, sastavqa se u`i izbor kandidata koji se podvrgavaju pisanom i op{tem

  • Prvo podru~je je predsta-vqawe dr`ave koja akreditujekod dr`ave kod koje se akreditu-je; kao drugo, da {titi u dr`avikod koje se akredituje interesedr`ave koja akredituje i wenedr`avqane, u granicama koje do-zvoqava me|unarodno pravo i,kao tre}e, da pregovara sa vla-dom dr`ave kod koje se akreditu-je. ^etvrto podru~je delovawaIO je da obave{tava, svim do-zvoqenim sredstvima, o uslovi-ma i razvoju doga|aja u dr`avikod koje se akredituje i podnosiizve{taje o tome vladi dr`avekoja akredituje. I, kona~no, petopodru~je delovawa izaslanika jeunapre|ivawe prijateqskih od-nosa i razvijawe privrednih,kulturnih i nau~nih odnosa izme-|u dr`ave koja akredituje i dr-`ave kod koje se akredituje.

    Pod prvom ta~kom, u odnosuna vojnodiplomatske predstavni-ke, ~lanovi izaslanstva odbraneRepublike Srbije predstavqajuOS svoje zemqe kod dr`ave pri-jema i zastupaju MO po svim pi-tawima vojne prirode za koje jeIO akreditovan i ovla{}en.

    ^lanovi izaslanstva odbra-ne na{e zemqe, shodno ta~ki dva,du`ni su da vode ra~una o pripad-nicima MO koji, po bilo komosnovu, borave u dr`avi prijema({kolovawe, u~e{}e u sastavuradnih grupa, prisustvo semina-rima, konferencijama, le~ewe,kontrola naoru`awa i sl.) i ne-posredno su im pot~iweni za vre-me boravka u doti~noj dr`avi.

    Tre}a ta~ka, koja se ti~epregovarawa, odnosi se na posredovawe povodom preliminarnihpriprema odre|enih sporazuma izme|u dva ministarstva odbrane,ukqu~uju}i i potpisivawe tih sporazuma, ukoliko IO za to imaovla{}ewa.

    ^etvrta ta~ka, koja se ti~e obave{tavawa, podrazumeva da uslu~aju kori{}ewa tzv. nedozvoqenih sredstava (vrbovawe i pla-}awe gra|ana, bavqewe u zabrawenim zonama, skicirawe i foto-grafisawe vojnih objekata ozna~enih javnom zabranom, fotogra-fisawe vojnih jedinica u mestu i pokretu i sli~no) daje pravo dr-`avi prijema da ~lana (ili ~lanove) izaslanstva odbrane, koji suprimenili jednu od nabrojanih nedozvoqeni radwi, proglasi ne-po`eqnom li~no{}u (persona non grata) i zatra`i wegov/wihovopoziv, odnosno da ih protera.

    Peta ta~ka unapre|ewe vojnih odnosa najboqe je merilo ce-lokupne aktivnosti u dr`avi prijema, ali i me|udr`avnih odnosa,gde ume{nost i sposobnost IO doprinosi pozitivnim rezultatima ikonstelaciji bilateralne vojne saradwe dveju dr`ava. S druge stra-ne, kod vi{eg stepena me|uarmijske i vojnoekonomske saradwe, ini-cijative izaslanika u iznala`ewu novih sadr`aja i modaliteta sa-radwe, primerene situaciji i postoje}im odnosima dve dr`ave, una-pre|uju saradwu u pomenutim oblastima i oboga}uju wen sadr`aj.

    Danas je prevashodni zadatak IO da podr`ava svoju zemqu uja~awu me|unarodne saradwe u raznim oblastima. Istovremeno,

    testu. Posle toga, kandidati seproveravaju sa koliko stranihjezika (i u kom stepenu) se slu`e,posle ~ega se bira u`i izbor.Izabrani kandidati se zatimprocewuju preko testa li~nosti,brifing testa, intervjua sa eks-pertom (supruge kandidata su ta-ko|e ukqu~ene u testirawe). Kaoposledwe, kandidati, sa svojim~lanovima porodice, prolazelekarski pregled. Imaju}i u vidusve pomenute rezultate, u [vaj-carskoj kona~nu odluku o upu}i-vawu na du`nost IO donosi ko-misija Savezne uprave za odbra-nu, civilnu za{titu i sport.

    Op{ti i posebni uslovi zaizbor kandidata Vojske [vaj-carske odre|eni su socijalnim iprofesionalnim sposobnosti-ma. Od socijalnih, kandidat zaIO trebalo bi da lako usposta-vqa i odr`ava kontakte, da stal-no izra`ava interesovawe zakulturu stranih zemaqa, da imaizra`ene liderske i timske spo-sobnosti, da je dobrog mentalnogi fizi~kog zdravqa i otporan nastres, odnosno da mo`e da pod-nese veliki napor i da ima do-bar smisao za humor.

    Profesionalne sposobno-sti kandidata {vajcarske vojskepodrazumevaju da je ~ina potpu-kovnik/pukovnik (za du`nost IO),odnosno da je kapetan/potpukov-nik (za wegovog pomo}nika), da po-seduje visoka znawe o svojoj ze-mqi, oru`anim snagama i me|una-rodnoj bezbednosnoj politici. Onmora da poseduje akademsko zva-we ili priznatu stru~nu obuku,{kolu ili kurs i da, kona~no, ima dovoqno profesionalnog iskustva.

    Kandidat za IO Velike Britanije ne mora da bude obave{tajnioficir ili specijalista za odre|eni region, ve} da mo`e da pred-stavqa svoju dr`avu na odgovaraju}i na~in. Biti vojni ata{e bri-tanske vojske podrazumeva stalno ulagawe u svoju karijeru i to spe-cifi~nom obukom i svakodnevnim odricawem. Ne mo`e se o~ekivatiod IO da bude dobar ako ne poznaje jezik zemqe prijema i to je jedanod glavnih uslova za izbor ovih kandidata u Velikoj Britaniji.

    DOZVOQENA PODRU^JA

    Izaslanik odbrane je predstavnik svojih oru`anih snaga (iliwegovog dela ako je akreditovan samo za odre|eni vid) i on i ~lano-vi izaslanstva odbrane predstavqaju produ`enu ruku svog gene-ral{taba u dr`avi prijema. Dodu{e, IO nije u potpunosti integri-san u diplomatsku misiju, ali on tu normalno radi i, po tom osnovu,direktno je pot~iwen ambasadoru. Funkcionalno gledano, on je pot-~iwen ministarstvu odbrane za sva pitawa vojne prirode. Izve{ta-je {aqe MO svoje zemqe koje ga instrui{e, vodi u radu i finansira.

    Me|unarodna kodifikacija statusa vojnih izaslanika i pripad-nika vojnog izaslanstva u dr`avi prijema sprovedena je 1964. godi-ne, prihvatawem Konvencije broj 3, tzv. Be~ke konvencije o diplomat-skim odnosima. U odnosu na rad izaslanstva odbrane, kao dela di-plomatske misije, Konvencijom je predvi|eno pet podru~ja delovawa.

    21

    REPREZENTATIVNE PLATE

    U diplomatskim krugovima smatra se nepristojnim ko-mentarisati primawa vojnodiplomatskih predstavnika. Visi-na primawa zavisi od zemqe do zemqe i sve dr`ave ih prila-go|avaju ekonomskoj situaciji dr`ave prijema i, svakako, svo-jim mogu}nostima. Pojedine dr`ave svojim vojnodiplomatskimpredstavnicima ispla}uju mese~nu platu kojom oni svojoj poro-dici obezbe|uju sme{taj u dr`avi prijema, {kolovawe dece ipokrivaju tro{kove koji proizilaze iz funkcije vojnog izasla-nika. Kao predstavnicima svoje vojske i dr`ave i plate vojno-diplomatskih predstavnika moraju biti reprezentativne.

    (NE)PRIJATNE SITUACIJE

    Protokol zahteva da VDP mora unapred da zna osnovnereligijske, regionalne i lokalne obi~aje zemqe prijema kao{to su jelovnik, kad je vreme posta, koga, kada i kojim redo-sledom pozdravqa, kojim danima se ide u crkvu, kada, koga iu kojim prilikama treba da pozove u goste Na taj na~in mo-gu se unapred izbe}i neprijatne situacije kao {to je, recimo,jednom prilikom supruga jednog IO uporno pru`ala ruku iza-slaniku odbrane Irana kome, ina~e, religija zabrawuje dase rukuje sa `enama. Tako|e, nije preterano uputno ni Grkunuditi tursku kafu, niti muslimanima pra