018 Odbrana

Godi

na II

Broj

18

15.

jun

200

6.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

Javne nabavke u sistemu odbrane

I n t e r v j u

T e m aT e m a

SU@AVAWE PROSTORAZA KORUPCIJU


STRATEGIJSKI PREGLED ODBRANESTRATEGIJSKI PREGLED ODBRANE

BUDU]NOSTSADA[WIHODLUKA

D o d a t a kD o d a t a k

Javne nabavke u sistemu odbrane

BUDU]NOSTSADA[WIHODLUKA

Pukovnik prof. dr Mitar Kova~Pukovnik prof. dr Mitar Kova~

Pokloni~ka putovawa u manastir Hilandar, koja su realizo-vana 2002. i 2003. godine, izuzetno povoqno su uticala na mo-ral Vojske. S obzirom na to {to su pripadnici VSCG pokazaliinteresovawe da se ona ponove, Uprava za qudske resurse G[VSCG (G-1) u 2006. godini organizuje i realizuje pokloni~ka puto-vawa na Svetu goru u manastir Hilandar za profesionalne pri-padnike Vojske Srbije i Crne Gore, ~lanove wihovih porodica ivojne penzionere.

Putovawa se organizuju u saradwi sa Srpskom pravoslav-nom crkvom i bratstvom manastira Hilandar, posredstvom Po-kloni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve “Dobro~instvo” izBeograda. Za svako putovawe bi}e odre|en vo|a puta iz Upraveza qudske resurse G[ VSCG (G-1) i duhovnik – sve{tenik Srpskepravoslavne crkve.

Pokloni~ka putovawa planirana su, u grupama po 30 lica, uterminima od 3. do 8. jula, od 9. do 14. jula i od 14. do 19. jula2006. godine.

Program putovawa: 1 dan – Beograd–Solun (polazak iz Beo-grada u 18,00 ~asova ispred Vaznesewske crkve; Ulica admiralaGeprata br. 19; usputna kra}a zadràvawa radi odmora); 2 dan –Solun–Jerisos (dolazak u Solun u ranim jutarwim ~asovima; slo-bodno vreme; polazak iz Soluna u 15,00 ~asova; obilazak Srp-skog vojni~kog grobqa na Zejtinliku; dolazak u Jerisos; sme{taj uhotelu; no}ewe); 3 dan – Jerisos–Hilandar (doru~ak; ukrcavawena brod; odlazak u Hilandar; obilazak: Katolikon, Trpezarija;obed u mona{koj trpezariji; prisustvovawe bogosluèwima; no}-ni odmor); 4. dan – Hilandar (ru~ak; nastavak obilaska: mana-stirski krug, grobqanska crkva...; obed u mona{koj trpezariji;prisustvovawe bogosluèwima; no}ni odmor); 5. dan – Hilan-dar–Jerisos–Beograd (ru~ak; polazak za Uranopolis; polazak zaJerisos; obilazak metoha manastira Hilandar Milo Arsenica;nastavak putovawa za Solun; slobodno vreme u Solunu do 18,00~asova; nastavak putovawa za Beograd; usputna kra}a zadràva-wa radi odmora); i 6 dan – Beograd (dolazak u Beograd u ranimjutarwim ~asovima).

Cena aran`mana je 100 evra, plus 6.000,00 dinara (u petmese~nih rata).

Cena aran`mana obuhvata auto-buski prevoz na relacijama nazna~e-nim u programu. Ulaznu grupnu vizu,sme{taj u hotelu u trokrevetnim i ~e-tvorokrevetnim sobama, taksu za ula-zak na Svetu goru, prevozbrodovima, usluge obila-zaka po progra-

mu, stru~nog vodi~a i tro{kove organizacije putovawa. U cenuaran`mana ne ulaze li~ni tro{kovi, koji nisu nazna~eni u pro-gramu.

Lica koja èle putovati u Hilandar treba da se prijave Po-kloni~koj agenciji SPC “Dobro~instvo” (telefon: 011/26-86-4454, 26-59-269 i 26-57-790) i dostave dokumentaciju, potreb-nu za dobijawe ulazne grupne vize u Gr~ku i to:- za profesionalne pripadnike MO i VSCG: fotokopija radnekwiìce i original potvrda o zaposlewu (obavezno nazna~itivojnu po{tu, mesto i ~in);- za ~lanove porodica pripadnika MO i VSCG: fotokopija in-deksa i potvrda od fakulteta (za studente); fotokopija |a~ke kwi-ìce i potvrda od {kole (za |ake); fotokopija re{ewa upisa fir-me u sudski registar (svih sedam stranica) i potvrda o pla}enomporezu (za ~lanove porodice koji su privatnici); potvrda nadle-`ne slu`be za zapo{qavawe (za ~lanove porodice, koji su prija-vqeni na berzi rada) ili izjava lica za izdràvawe (za ~lanoveporodice, koji nisu prijavqeni na berzi rada);- za penzionere: fotokopija re{ewa o penziji i fotokopija po-sledweg ~eka od penzije;- prijavqena lica uz navedenu dokumentaciju dostavqaju jednufotografiju (format za paso{);- lica, koja nemaju {engen vizu u novom paso{u, obavezno dosta-vqaju i stari paso{.

Telefon za kontakt: 29-325 (Odsek za kulturu, tradicije i verskuslu`bu Uprave za qudske resurse G[ VSCG).

POKLONI^KA PUTOVAWANA SSVETU GORU

NIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

N A R UX B E N I C ANaru~ujem ..................... primeraka kwige:

KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Dizajn

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Naruxbenicu i primerak

uplatnice poslati na adresu:

NIC „Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,

11000 Beograd.

Komplet se moè

nabaviti i u na{oj

kwiàri:

– u Beogradu,

Vasina 22

Novinsko -izdava~ki centar

„VOJSKA”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prateatraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo dasu stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne, katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvarajunam svoje kulturne riznice. Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm. Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na ìro-ra~un NIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu". Kwige moète kupiti i re{ewem o administrativnoj zabrani.

4

INTERVJU

Pukovnik prof. dr Mitar Kova~, na~elnik Uprave za strategijsko planirawe Ministarstva odbraneBUDU]NOST SADA[WIH ODLUKA 8

Per asperaSRPSKA VOJSKA 11

POVODI

[ta posle stravi~ne nesre}e u "Prvoj iskri"?FABRIKA NEOPHODNA DR@AVI 14

TEMA

Javne nabavke u sistemu odbraneSU@AVAWE PROSTORA ZA KORUPCIJU 20

ODBRANA

252. oklopna brigadaGOSPODARI ^ELI^NIH GRDOSIJA 24

Novo u Vazduhoplovnom opitnom centru DVOSTRUKO ODBACIVAWE 28

Komandno-informacioni sistem u funkciji osavremewavawa nastaveELEKRONSKI DNEVNIK 30

Grupa za reformu odbraneZA BR@I PUT DO EVROPE 34

DRU[TVO

Kad penzija nije kraj radnog vekaPRED NOVIM IZAZOVOM 42S

AD

R@

AJ

14

Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io D

arim

ir B

ANDA

15. jun 2006.

24

Godina dana rada Centra za dnevnu hirurgiju VMAVI[ESTRUKE PREDNOSTI 45

SVET

Vojna policija SAD u IrakuUNIVERZALNE SNAGE 46Terorizam u ime ìvotiwa@IVOTIWSKA FARMA 50Druga bitka za GrozniU OSIWEM GNEZDU 54

TEHNIKA

Juri{ne pu{ke bulpap konfiguracijeMODELI KOJI SU OSVOJILI SVET 60

KULTURA

Isidora @ebeqan, kompozitorNAÎN NA KOJI NAS BOG ÛJE 64

ISTORIJA

"Srbija" - prvi srpski ratni brod na moruPONOS VOJNIKA 72Drugi me|unarodni vite{ki turnir u BeograduVITEZOVI NA DUHOVE 76

SPORT

Pukovnik mr Branko Bo{kovi}, o aktuelnom trenutku vojnog sportaJEDINI BEZ SPORTSKOG PRVENSTVA 78

76

RE^ UREDNIKA

5

KONTINUITET

Akt o ukidawu dràvne zajednice Srbija i Crna Gora nikonije doneo, a ona je prakti~no prestala da postoji odmah~im su ozvani~eni rezultati referenduma o samostalnostiRepublike Crne Gore. Odmah posle toga Vrhovni savet od-brane preneo je nadle`nosti komandovawa Vojskom na

predsednike republika, ~lanove toga tela. Istovremeno jerazre{io du`nosti na~elnika General{taba i penzionisao ga nali~ni zahtev. Po svemu sude}i, to je posledwa zvani~na odluka ne-kog od organa dràvne zajednice.

Nekoliko dana kasnije Narodna skup{tina Republike Srbijekonstatovala je da je Srbija postala sledbenik SCG i naslednikwenog me|unarodnopravnog subjektiviteta. Prema odluci Skup{ti-ne, Vlada Srbije i drugi dràvni organi obavezni su da donesu po-trebne akte i preduzmu mere za ostvarivawe te odluke, pre svega uoblasti spoqnih poslova i odbrane. Ministri tih resora zauzelisu svoja mesta u Vladi, a zavijorila su se i nova (stara) dràvnaznamewa. Uredbom Vlade Srbije Vojska Srbije i Crne Gore (na te-ritoriji Srbije) dobila je i novo ime – Vojska Srbije. Time je, da-kle, u nekoliko koraka, obezbe|en formalnopravni kontinuitet ilegitimitet oruàne sile Republike Srbije.

Ni kontinuitet reforme sistema odbrane Srbije ne}e bitidoveden u pitawe. Nove okolnosti posle razdvajawa Srbije i Cr-ne Gore, prema re~ima pukovnika prof. dr Mitra Kova~a, na~elni-ka Uprave za strategijsko planirawe, ne iznena|uju. O wima se, kaoo alternativi, vodilo ra~una jo{ u toku izrade Strategije odbra-ne i Vojne doktrine zajedni~ke dràve, a ti dokumenti }e brzo bitiredefinisani za potrebe Republike Srbije.

Nacrt dokumenta za planirawe, programirawe i ostvarivaweprocesa reforme sistema odbrane Srbije i Vojske Srbije do 2010.godine ve} je usvojen na Kolegijumu ministra odbrane. U saètomobimu, kao dodatak Odbrane, dajemo ga na uvid naj{iroj javnosti.Posle javne rasprave, kako se o~ekuje, Nacrt bi na jesen trebaloda bude na dnevnom redu Narodne skup{tine Republike Srbije.

Prema tom dokumentu kontinuirano }e se narednih nekolikogodina daqe smawivati broj zaposlenih u sistemu odbrane. Odla-zak kadra iz vojnih redova bi}e, kako stoji u Nacrtu, bri`qivo pla-niran, uz iznalaèwe prihvatqivog re{ewa za socijalno zbriwa-vawe vi{ka oficira, podoficira i civilnih lica. Deo podofici-ra i civilnih lica mo}i }e da pre|e u redove vojnika po ugovoru, au strukturi profesionalnih pripadnika Vojske bi}e vi{e mesta zaène.

U ovom broju beleìmo i jedan diskontinuitet. Vesti o afera-ma, mitu i korupciji u nabavkama za potrebe Vojske vi{e nema u me-dijima. Vrh ledenog brega za zloupotrebe poloàja u Upravi zasnabdevawe otopio se od kada su na wenom ~elu novi qudi koji suspremni da se uhvate u ko{tac s tim problemima. Javnim radom, uskladu sa zakonskom procedurom, suzili su prostor za korupciju.Posluje se doma}inski i kupuje samo ono {to je neophodno u okviruodobrenih sredstava. Mnogima koji su izgubili ranije privilegijeto, naravno, smeta, ali mora}e da se prilagode na zakonitost u ra-du bez proteìrawa dobavqa~a, o ~emu govorimo u temi o javnimnabavkama u sistemu odbrane.

I na kraju, ni Odbrana vi{e nije ono {to je do nedavno bila.Od ovog broja je glasilo Ministarstva odbrane Srbije. îtaocimai pretplatnicima u Crnoj Gori zahvaqujemo za dugogodi{we pove-rewe. Odbrana im vi{e ne}e stizati na adresu radnog mesta. Akoèle, naravno, mogu se pretplatiti, a mi }emo im magazin ubudu}eslati na ku}nu adresu.

– Srbija sada ima najva`niji zadatakda brine o svojim interesima i interesimasvojih gra|ana. Zato Vlada mora da radi natri fronta. Prvo, da donese vaqane akte opreuzimawu prava i obaveza iz SCG. Drugo,da sve snage usmeri da se donese ustav. Tre-}e, da za{titi na{a prava na Kosovu. Sveovo sa Crnom Gorom nije se desilo u dobromtrenutku imaju}i u vidu stawe u ju`noj pokra-jini. Svima koji èle izbore, poru~ujem daim je lak{e da sednemo i u roku od dva me-seca donesemo ustav. S wegovim usvajawemneminovno idu izbori.

6 15. jun 2006.

REKLI SU

Delegacija Ministarstva odbrane, kojuje predvodio pomo}nik ministra za qudskeresurse dr Zoran Jefti}, susrela se 7. junasa predstavnicima komandi Podgori~kog kor-pusa i Mornarice. Osnovna tema razgovorabila su kadrovska i statusna pitawa profe-sionalnih pripadnika Vojske, koja su se otvo-rila nakon progla{ewa nezavisnosti Repu-blike Crne Gore i Republike Srbije.

Na sastanku je izra|en zajedni~ki Di-nami~ki plan, u kome je precizirano da sedo 15. juna anketiraju sva lica koja èle daslu`bu nastave u drugoj dràvi ~lanici SCG,uz konkretnije obja{wewe vizije razvojavojski Srbije i Crne Gore. Dogovoreno je dase do 31. avgusta, odnosno do po~etka {kol-

ske godine, premeste sva lica koja dobiju sa-glasnost. Zbog najave preme{taja ve}eg bro-ja lica iz Mornarice, kako bi se obezbedi-la primopredaja du`nosti u skladu sa po-trebama slu`be, rok za preme{taj odre|e-nog broja tih lica produì}e se prema da-qim dogovorima.

Zajedni~ki stav jeste da }e se obe stra-ne zaloìti za maksimalno izlaèwe u su-sret li~nim èqama pripadnika Vojske, uzuvaàvawe potreba slu`be.

Na sastanku je dogovorena i daqa sa-radwa radi re{avawa svih preostalihotvorenih pitawa i to za svaki pojedina~nislu~aj, kao {to su pitawe penzija, stambenapitawa, {kolovawe kadra i drugo.

DELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANE U CRNOJ GORI

Dr Zoran Jefti}, pomo}nik ministraodbrane za qudskeresurse

Zoran Stojkovi},ministar pravde

Sanda Ra{kovi}-Ivi},predsednica Koordinacionog centra

V O J S K A S R B I J E I C R N E G O R E M E W A N AAKTUELNO

Odlukom Narodne skup{tine Republike Srbije od 5. juna,oblast odbrane stavqena je u nadle`nost Republike Srbije kao dràve sledbenika dràvne zajednice Srbija i Crna Gora,uz obavezu Vlade i drugih dràvnih organa da u roku od 45 dana donesu potrebne akte za ostvarivawe nadle`nosti u toj oblasti.

NOVA ZASTAVANA JARBOLIMA

– Danas se u Evropi sprovodi etnocidpred o~ima me|unarodnih policajaca kojine èle da vide realnost na Kosovu, da suSrbi egzistencijalno ugroèni i da nemajuosnovno pravo na ìvot.

– Ne}e biti nikakvog pritiska na srp-ske oficire i podoficire da se vrate u Sr-biju ako to ne èle, ni na crnogorske drà-vqane iz Vojske Srbije. âk se razmi{qa omogu}nosti da deo srpskih mornari~kihoficira i podoficira nastavi i daqe daradi u crnogorskoj mornarici, jer bi wiho-vo povla~ewe stvorilo probleme u normal-nom funkcionisawu mornarice.

RE[AVAWE STATUSNIH PITAWA

7

UKRATKOA Z I V U V O J S K A S R B I J E

Zastupnik na~elnika G[ Vojske Srbije general-major Zdravko Pono{, sa sa-radnicima, u~estvovao je na redovnom godi{wem sastanku zamenika na~elnika ge-neral{tabova armija zemaqa regiona, koji je, u okviru organizacije Komiteta mi-nistara odbane jugoisto~ne Evrope (SEEDM), odràn u Sofiji.

Na sastanku su razmotrena pitawa u vezi sa aktivno{}u multinacionalnebrigade SEEBRIG u prethodnom periodu, te druge teme od zna~aja za vojnu multilate-ralnu saradwu.

Tokom dvodnevnog boravka u Sofiji general-major Pono{ imao je i vi{e bi-lateralnih susreta sa kolegama iz regiona koji su bili korisni za daqe ja~awe me-|uarmijske saradwe sa susedima i drugim zemqama jugoisto~ne Evrope.

SASTANAK ZAMENIKA NAÊLNIKAGENERAL[TABOVA

Zastava Republike Srbije, uz himnu ”Boè prav-de” i po~asni stroj pripadnika Gardijske brigade,sve~ano je podignuta 6. juna ispred zgrade Ministar-stva odbrane. Stara zastava dràvne zajednice SCG,koja je sa jarbola skinuta uz intonirawe himne ”Hej,Sloveni”, predata je Vojnom muzeju. Nakon sve~ano-sti, ministar odbrane Zoran Stankovi} izjavio je daVojska funkcioni{e normalno i da je stawe u dràvistabilno.

Sve~anosti spu{tawa stare i podizawa nove za-stave odràne su i u General{tabu i svim komandamai jedinicama Vojske.

A 8. juna pred sedi{tem Ujediwenih nacija u Wu-jorku, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadi}a,zamewena je zastava dràvne zajednice Srbije i Cr-ne Gore zastavom Republike Srbije. Time je ozvani~e-no ~lanstvo Srbije, kao pravne sledbenice SCG, uSvetskoj organizaciji.

Istog dana Vlada Srbije donela je Uredbu o po-loàju pojedinih institucija nekada{we dràvne za-jednice i slu`bi Saveta ministara. Prema Uredbi,Vojska Srbije i Crne Gore promenila je naziv u Voj-ska Srbije.

Do dono{ewa neophodnih propisa kojima }e bi-ti regulisana oblast odbrane, Vojska Srbije }e, kaopravni sledbenik Vojske SCG, koristiti dosada{weoznake i obele`ja, jer bi za wihovu zamenu u prela-znom periodu bila neophodna znatna materijalnasredstva.

Sa prestankom funkcija dràvne zajednice Sr-bija i Crna Gora prestala je i potreba za kadrovimakoji su predstavqali Crnu Goru u Ministarstvu od-brane.

Vrhovni savet odbrane je 2. juna doneo odluku orazre{ewu du`nosti na~elnika General{taba VSCGi penzionisawu general-potpukovnika Qubi{e Joki-}a na li~ni zahtev. Ministar odbrane je 3. juna doneoodluku da }e do kona~nih imenovawa na funkcije u Mi-nistarstvu i General{tabu, du`nost na~elnika Gene-ral{taba, pored svoje redovne du`nosti zamenikana~elnika, obavqati general-major Zdravko Pono{.Du`nost na~elnika Vojnoobave{tajne agencije oba-vqa}e pukovnik Zdravko Jelisav~i}. Lica koja su ime-novana na funkcije u Ministarstvu odbrane kao pred-stavnici Republike Srbije nastavqaju sa obavqawemfunkcija na koja su imenovana do izbora u skladu sapropisima Republike Srbije. Ministar odbrane uva-ìo je molbu pukovnika Branka \edovi}a da bude raz-re{en du`nosti pomo}nika ministra za materijalneresurse.

Odràn je i sastanak ~lanova Kolegijuma mini-stra odbrane i na~elnika General{taba na kome jerazmotrena aktuelna politi~ka situacija nastalaprogla{ewem nezavisnosti Crne Gore i stvarawemsamostalne Srbije. Istaknuta je potreba da se u do-govoru sa zvani~nicima Republike Crne Gore {to sko-rije re{e sva organizacijska, kadrovska i materijal-na pitawa zna~ajna za proces razdruìvawa i stva-rawa oruànih snaga dveju nezavisnih dràva.

U me|uvremenu je doneta i odluka da se Dan SCGi Dan vida Kopnenih snaga 16. jun ne}e obeleàvati.U toku je prikupqawe predloga o novom datumu koji biobeleàvala srpska vojska.

R. MUTAVXI]Snimio R. POPOVI]

SASTANAK GRUPE ZA REFORMU ODBRANEU zgradi Savezne skup{tine 12. juna odràn je ~etvrti plenarni sastanak

Grupe Srbija-Nato za reformu odbrane, kojim su predsedavali Sneàna Sa-marxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane i FrenkBoland, direktor Direkcije za planirawe u Natou. Tom prilikom, kopredseda-vaju}i Grupe gospodin Boland izrazio je zadovoqstvo zbog onoga {to je u~iwe-no, isti~u}i da se rad Grupe za reformu ve} pretvorio u produktivan i vaànproces.

“Grupa Srbija-Natoza reformu odbrane je zanas veoma vaàn instru-ment saradwe da Natoomi, {to je jo{ va`nije, sa-radwe sa institucijamaVlade Srbije. Tako|e, onaigra zna~ajnu ulogu u unu-tra{woj koordinaciji usistemu odbrane, a sve zaboqe definisawe na{egStrategijskog pregledaodbrane. Zbog toga o~eku-jemo kontinuitet u raduGrupe i weno daqe {ire-we”, rekla je gospo|aSneàna Samarxi}-Markovi}. Ona je dodala i da su Strategijskim pregledom od-brane, ~iji je Nacrt usvojen na Kolegijumu ministra odbrane, a o~ekuje se da u Na-rodnoj skup{tini Republike Srbije bude usvojen do kraja godine, detaqno defini-sani koraci reforme sistema odbrane do 2010. godine, a da je kona~ni ciq da do2015. imamo profesionalnu vojsku.

S. S.

SARADWA SA KANADOMPlan bilateralne vojne saradwe izme|u ministarstava odbrane Srbije i Ka-

nade za ovu i narednu godinu potpisali su 5. juna zastupnik na~elnika Uprave zame|unarodnu vojnu saradwu pukovnik Mihajlo Mladenovi} i izaslanik odbraneKanade u na{oj zemqi pukovnik Mi{el Lego.

Planom su predvi|ena {kolovawa i usavr{avawa pripadnika Vojske u Kana-di, kao i posete predstavnika kanadskih oruànih snaga na{oj zemqi.

Tokom razgovora o bilateralnoj vojnoj saradwi istaknuta je podr{ka koju Ka-nada pruà kroz projekat uni{tavawa protivpe{adijskih mina u okviru projekta NAMSA.

Izaslanik odbrane Kanade pukovnik Lego i predstavnik kanadskog Ministar-stva odbrane Xon Andru{ka posetili su 6. juna Centar za mirovne operacije. Tomprilikom na~elnik Centra za mirovne operacije pukovnik Petar ]ornakov upo-znao je goste sa organizacijom, dosada{wim aktivnostima Centra i u~e{}em pri-padnika Vojske u mirovnim operacijama.

15. jun 2006.8

IN

TE

RV

JU

U

BUDU]NOSTSADA[WIH ODLUKA

PUKOVNIK PROF. DR MITAR KOVA^,

NAÊLNIK UPRAVE ZA STRATEGIJSKO PLANIRAWE

MINISTARSTVA ODBRANE

Zastavom, grbom i himnom,prepoznatqivim simbolimadràvnosti, sistem odbrane Srbije se, o~itone svojom voqom, tek referendumskim izboromgra|ana Crne Gore vratiodavno zaboravqenoj tradiciji nekada{we Srpske vojske. Naspram takve duhovne vertikale, nadle`ne institucije }e ubudu}e kreirati odbrambeni koncept, zavr{avaju}i zapo~etu reformu Vojske,uz demokratsku civilnu kontrolu.

BUDU]NOSTSADA[WIH ODLUKA

savremenim armijama sveta strategijsko planirawe je jedna od najzna~ajni-jih funkcija sistema odbrane. U~e{}e u upravqawu promenama i kreirawestrate{kih re{ewa predstavqaju sadràje te delatnosti. Kako brojni teo-reti~ari nagla{avaju, strategijsko planirawe se ne bavi budu}im odlukama,ve} budu}no{}u sada{wih.Da bi na{ sistem odbrane dostigao projektovane ciqeve, odnosno viziju kojoj

teì, potrebno je vaqano definisati i usmeravati wegove sadràje, uvaàvaju}iokolnosti u kojima se zatekao. Za strate{ka dokumenta, kompleksan razvoj sistemaodbrane, ekspertsko ocewivawe, organizovawe nau~ne i inventivne delatnostinadle`na je Uprava za strategijsko planirawe Ministarstva odbrane.

Dileme o sistemu odbrane Republike Srbije posle crnogorskog referendu-ma, bezbednosnim promenama koje su u tom smislu nastale, o daqem toku reformesada ve} Vojske Srbije, podelili smo sa pukovnikom prof. dr Mitrom Kova~em, na-~elnikom Uprave. Razgovarali smo i o Nacrtu strategijskog pregleda odbrane, te onovinama koje taj dokument donosi u oblasti organizacije, obuke, kadrovske poli-tike, opremawa, infrastrukture i finansirawa Vojske.

[ta se, zapravo, promenilo u sistemu odbrane posle ishoda crnogor-skog referenduma? - Predvi|awe spoqa{wih i unutra{wih ~inilaca koji uti~u na sistem odbra-

ne, wegovo funkcionisawe i budu}nost, jeste jedna od osnovnih funkcija strategij-

9

programiran proces zavr{e u predvi|enom roku. Sve funkcije si-stema odbrane zasnovane su na novim dru{tveno prepoznatqivim ipoèqnim osnovama, uz po{tovawe me|unarodno priznatih standar-da i iskustava dràva iz regiona. Ekspertsku pomo} pruìle su namkolege iz Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke i Direktora-ta za planirawe Natoa.

Moè se re}i da Vojska Srbije i Crne Gore na osnovustrate{kih opredeqewa iz Nacrta prerasta u oruànu silu Republi-ke Srbije znatno mawe brojnu, delotvorniju i tehni~ki opremqeniju.

Snage sistema odbrane bi do 2010. go-dine brojale oko 27.000 pripadnika –po 15 odsto oficira i civilnih lica,25 odsto podoficira i 45 odsto vojni-ka. Do tog vremena se o~ekuje i potpunaprofesionalizacija vojnih sastava. Iz-mene u obuci, boqa i planska popunastare{inskim kadrom obezbedi}e ospo-sobqene jedinice, spremne da odgovorerazli~itim izazovima na nacionalnomi me|unarodnom planu. Nema sadràjavojne delatnosti kojom se ne bavi Nacrtstrategijskog pregleda odbrane, ta~nijenema oblasti u kojoj nije definisao jas-na strate{ka opredeqewa i kriteri-jume. Stavovima su prethodile detaqneanalize i realne finansijske projekci-je. Iz Nacrta proisti~u Plan razvojasistema odbrane do 2010. godine i dva-desetak programa razvoja, koji se odno-se na pojedine funkcije i delatnosti usistemu – kadrovska, organizaciona istatusna pitawa, buxetirawe zadatakaodbrane, re{avawe stambenih proble-ma, te konverzija infrastrukture. Po-menuti dokumenti su vaqana osnova zata~no i pouzdano godi{we planirawe.Nacrt }e se, posle verifikacije u Mi-nistarstvu odbrane, uputiti na javnu

raspravu, kako bi se preispitale wegove eventualne nedore~enosti,a potom na usvajawe u Skup{tinu Republike Srbije.

Kako }e se u praksi primewivati pojedina re{ewa? - Ministarstvo odbrane je u proteklom periodu dobro sara|i-

valo sa Vladom Srbije, {to je dobra pretpostavka za primenu re{e-wa koja nudi Nacrt strategijskog pregleda odbrane. Sa dràvnim or-ganima }e se zajedni~ki re{avati problemi infrastrukture u sistemuodbrane, odnosno vi{ak vojnih objekata, status vojnodohodovnih usta-nova i namenske industrije, stambena pitawa pripadnika Vojske, alii ostale dileme koje name}e reforma. Odvajawem Republike Crne

skog planirawa. S tim u vezi, posle odluke gra|ana Crne Gore da ì-ve u samostalnoj dràvi, nastale su zna~ajne promene u sistemu od-brane. Sada{wu situaciju optere}uju mahom normativni problemi.Uprava za strategijsko planirawe i Ministarstvo odbrane su, jo{tokom izrade strate{kih dokumenata zajedni~ke dràve Srbije i Cr-ne Gore – Strategija odbrane, Vojna doktrina, Strategijski pregledodbrane, vodile ra~una i o takvoj dru{tvenoj alternativi. Zakono-davni i strate{ko-doktrinarni okvir je podràvao situaciju i u slu-~aju odvajawa Crne Gore. Zato se, ipak, moè re}i da nove okolnostinisu iznena|ewe za sistem odbrane, niti su neo~ekivano stawe ilinepremostiv izazov. Sve funkcije odbrane dràvne zajednice prenetesu na Republiku Srbiju, jer je ona u pravnom smislu nasledila pret-hodnu dràvu. Va`no je napomenuti da sistem odbrane moè bez ve}ihpote{ko}a pratiti nastale promene i odgovoriti im. Strategijskipregled odbrane Srbije i Crne Gore uspe{no je redefinisan za po-trebe Republike Srbije. Sli~no }e se dogoditi i sa Vojnom doktri-nom, koja se ponovo preispituje u Ministarstvu i Vojsci Srbije. Zapo-~eti reformski procesi i organizacione promene nastavi}e se u to-ku godine prema utvr|enim planovima.

Nije li logi~no da tek iz Strategije nacionalne bezbedno-sti proizlaze ostala strategijska dokumenta i zakonodav-na re{ewa? - Dok se ne usvoji Strategija nacionalne bezbednosti Republi-

ke Srbije, ne}e se raspravqati o novoj Strategiji odbrane iako jeona ve} poprili~no izmewena. Ta~no je da se na Strategiju nacional-ne bezbednosti naslawaju ostali dokumenti, po kojima rade Mini-starstvo odbrane i Vojska Srbije. I Vojna doktrina Republike Srbi-je neophodna je za nesmetano funkcionisawe oruànih snaga. Do kra-ja meseca nadle`ni }e predloìti Vojnu doktrinu i Zakon o Vojsci, uskladu sa stavom Vlade Republike Srbije da nekada{we institucijedràvne zajednice u roku od 45 danarazrade nove pravne okvire. Jo{ prete odluke zapo~elo je preispitivawedosada{we regulative. To, me|utim, nezna~i da vaqa ~ekati da se najpre usvo-ji novi republi~ki ustav, a potom i po-menute strategije kako bi se nastavilareforma sistema odbrane. Takav po-stupak bio bi poguban za sistem. Na{eje opredeqewe da se prioritetno dokraja godine, po propisanoj skup{tin-skoj proceduri, verifikuje Nacrt stra-tegijskog pregleda odbrane, jer je on os-novni dokument za reformu kompletnogodbrambenog sistema i Vojske Srbije.

Ho}e li se u novim okolnosti-ma mewati zadaci i ranije de-finisane misije Vojske? - Strategija odbrane zajedni~ke

dràve bila je kompromis izme|u zahte-va politi~kih elita Srbije i Crne Go-re. Nove misije i zadaci srpske vojskebi}e detaqnije definisani kako bi od-govarali realnim bezbednosnim izazo-vima, rizicima i pretwama, na nacio-nalnom, regionalnom i me|unarodnomnivou. U svakom slu~aju, oni ne}e znat-nije odstupati od zadataka koje je neka-da{wa zajedni~ka dràva usvojila.Strate{ko opredeqewe sistema odbrane ostaje ukqu~ivawe u evroa-tlantske bezbednosne integracije i saradwa sa armijama u okruèwui vojskom Republike Crne Gore. Ministarstvo odbrane }e istovreme-no nastojati da okon~a zapo~ete reformske procese u Vojsci Srbije.

Koje novine donosi Nacrt strategijskog pregleda odbrane? - Nacrt strategijskog pregleda odbrane u potpunosti je odre-

dio viziju sistema odbrane do 2015. i ponudio osnove za Plan raz-voja do 2010. godine. Planirane organizacione promene ostvariva-}e se u Ministarstvu i Vojsci Srbije do kraja 2010. godine. Onepredstavqaju svojevrstan test sposobnosti sistema, ali i dràve da

NA RASKRSNICI VREMENASmatrate li da vrednosne, normativne, ali i ideolo-{ke novine u sistemu odbrane treba da prati i pro-mena vojni~ke i stare{inske uniforme? - Iako samo spoqa{we, vizuelne promene, poput nove za-

stave, grba i himne, ~ini mi se podjednako govore o spremnostisistema, ali i wegovih pripadnika da prihvate i podrè druga-~ije vrednosne kategorije. Zato smatram da je neophodno usvoji-ti novu uniformu profesionalnih vojnika srpske vojske. To jevrlo zna~ajno, a realno ne ko{ta previ{e. Dosada{wa unifor-ma, posebno stare{ina, poti~e jo{ iz vremena JNA. Moè sere}i da oslikava jedno vreme i simbolizuje vrednosti sa kojimaje neophodan diskontinuitet. Ako èlimo da dostignemo duhovnuvertikalu, profesionalne kvalitete nekada{we Srpske vojske ivratimo se wenoj me|unarodno potvr|enoj tradiciji, verujem da}e nadle`ni imati sluha kada je o uniformi re~. Nasuprot to-me, jo{ jedna promena dugmadi nikome ne}e i}i u prilog.

Na{i vitalni bezbednosni i odbrambeni intere-si su odbrana Srbije, saradwa i pristupawe me-|unarodnim integracijama i organizacijama,Evropskoj uniji, zatim, izgradwa poverewa, bez-bednosti i stabilnosti u regionu, te po{tovaweRezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovui Metohiji.

Osnovu organizacione strukture Vojske Srbije2015. godine predstavqa}e bataqon-divizion-eskadrila. Sposobnost za razme{taj, odrìvost,modularnost, raspoloìvost i za{tita, integrisa-no upravqawe i komandovawe, najzna~ajniji suprincipi po kojima }e se razvijati i osposobqava-ti komande i jedinice Vojske.

Mirnodopski sastav Vojske }e 2015. godine brojatioko 0,2 do 0,4 odsto populacije. Preduslov zaostvarivawe takve vizija srpske vojske jeste izdva-jawe oko 2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda Re-publike Srbije. Kada se Vojska bude angaòvala umultinacionalnim operacijama, bi}e potrebnoobezbediti dodatna finansijska sredstva, van bu-xeta odbrane.

INTERVJU

10

Gore olak{ana je komunikacija sistema odbrane sa dràvnim insti-tucijama Srbije zbog jednostavnijeg odlu~ivawa i otvoren prostor zalak{e re{avawe nagomilanih problema. Tako se reformski tokoviubrzavaju, a mogu}e ih je boqe kontrolisati i podràvati. Kako izo-staje sukob interesa i pozivawe na republi~ki kqu~ u kadrovskoj po-litici Ministarstva odbrane, postaju izraène profesionalne spo-sobnosti i zahtevi struke.

Nacrt je razradio nove na~ine stambenog zbriwavawa zaposlenihu sistemu odbrane – dodelu slu`benih stanova i kreditirawe stambeneizgradwe po povoqnijim uslovima. Predvi|aju se, u tom smislu, pogodno-sti u pogledu kamatnih stopa i u~e{}e dràve za umawewe osnovica pokojima se otpla}uju krediti. Takav model primewuje se u mnogim zemqamasveta zbog specifi~nosti vojnog poziva i zadataka koje profesionalnivojnici obavqaju u me|unarodnoj zajednici. Dodelom slu`benih stanovamladim stare{inama pove}ava se wihova motivacija. Predvi|eno je,tako|e, finansirawe jeftine gradwe zabiv{e i sada{we pripadnike Vojske, ~i-ja su primawa nedovoqna za otplatukredita. Razli~ita socijalna pomo} pla-nirana je i za pripadnike Vojske Srbijekoji iz sistema odbrane ne odlaze svo-jom voqom. Do kraja 2010. godine o~eku-je se prevazilaèwe stambenih pote-{ko}a najve}eg broja zaposlenih u Mi-nistarstvu i Vojsci.

Da li je planirano opremawejedinica Vojske Srbije savre-menim tehni~kim sredstvima?- Opremawe, modernizacija i

razvoj Vojske odvija }e se u kontinuitetujer predstavqaju bitan sadràj re-forme. Razmatrano je i pitawe inovirawa zakonodavne regulative ipropisanih procedura u toj oblasti. U Nacrtu strategijskog pregledaodbrane su, na sredworo~nom nivou, definisani prioriteti oprema-wa savremenim tehni~kim kapacitetima vojske Republike Srbije do2010. godine. Obim i tempo zavise od finansijskih sredstava koja seobezbede iz buxeta ili prodaje vi{ka vojnih nepokretnosti. Zbog za-starelosti oru j̀a i opreme nije mogu}e u kratkom vremenu osavremeni-ti sve jedinice. Najpre }e se ulagati u modernizaciju sloènih borbe-nih sistema, potrebnih novim misijama i zadacima Vojske – odre|enitipovi lova~kih i transportnih aviona, borbeni i transportni heli-kopteri, komandno-informacioni sistemi, za{titna oprema vojnika,streqa~ko naoruàwe specijalnih sastava, zatim raketni sistem PVOkub, samohodne haubice i municija za artiqerijska oru|a.

U okviru Uprave za strategijsko planirawe Ministarstvaodbrane formirane su radne grupe za reformu. Koja jewihova uloga?

- Nacrt strategijskog pregleda odbrane predvideo je dva smerasaradwe u kojima teku reformski procesi sistema odbrane – u odno-su na nadle`ne dràvne institucije i prema evroatlantskim bezbed-nosnim integracijama. Do sada su sa predstavnicima Vlade Repub-like Srbije formirane radne grupe za re{avawe stambenih pro-blema pripadnika Ministarstva i Vojske, za prodaju i konverzijuvojne infrastrukture i finansirawe poslova odbrane. U toku jeosnivawe i grupe za definisawe statusa vojnodohodovnih ustanova.

Me|unarodnu podr{ku planira i ostvaruje Grupa za reformusistema odbrane Srbija-Nato. U woj deluje Koordinaciona grupa,izvr{ni koordinator, Kancelarija, 14 radnih i dva ad hoc stola,koji organizuju stru~ne skupove. Radni stolovi pruàju dobre uslu-ge i ekspertsku pomo} kako bi se funkcionisawe sistema uskladilos wegovim potrebama i mogu}nostima. Rezultat wihovog rada jesu

projekti koji predstavqaju sponu saProgramima razvoja odbrane. Neke odprojekata kadrovski i materijalno po-maù pojedine zemqe. Do sada su na-jve}u podr{ku pruìle KraqevinaNorve{ka, Ujediweno Kraqevstvo Ve-lika Britanija i Severna Irska, Ne-ma~ka, Holandija i Danska. Konceptevroatlantske bezbednosti zasniva sena saradwi u oblasti odbrane, poli-tike, bezbednosti ili ekonomije, ~imeVojska Srbije dobija novu dru{tvenu,regionalnu i me|unarodnu dimenziju.

Na koji na~in }e se ubudu}e razvijativojna nau~noistraìva~ka delatnostkao istinska pretpostavka napretka?

- Nau~noistraìva~ki rad je su{tinska potreba sistema od-brane. Kako se po svojoj prirodi zasniva na kreativnosti, ta de-latnost je uslov i pretpostavka razvoja sistema. Vojna nau~na mi-sao }e se u potpunosti ukqu~iti u sada{we dru{tvene okvire, od-nosno istraìva~ke i nau~ne institucije dràve. Ekspertski timo-vi Ministarstva odbrane i Ministarstva za nauku i tehnologijuRepublike Srbije predloì}e modele za definisawe pozicija istatusa vojnog nau~nog kadra, te istraìva~kih ustanova Vojske.Zna~ajno je da se Institut za stategijska istraìvawa, Vojnotehni~-ki institut i Vojnomedicinska akademija registruju kao republi~kenau~noistraìva~ke ustanove da bi ravnopravno u~estvovale u me-|unarodnim projektima. Planirano je i ve}e izdvajawe finansij-skih sredstava za nau~nu delatnost u sistemu odbrane, ~ime seotvaraju mogu}nosti za brì napredak i razvoj novih sposobnostiVojske Srbije i dru{tva u celini. Vladimir POÛ^

Snimio Zvonko PERGE

USPON OBELE@EN PADOM[ta je nepovoqno uticalo na sistem odbrane proteklih godina?- Sistem odbrane se u minulih dvadesetak go-

dina nije planski razvijao. U wega nisu ulagalenadle`ne dràvne institucije, ali su ga zato ~estozloupotrebqavale. Entropija je zahvatila sve we-gove podsisteme i elemente. Takve okolnosti bilesu pogodno tlo za nedozvoqeno poslovawe i brojnekriminalne delatnosti, koje su kulminirale uoblasti stambenog zbriwavawa. Sistem je svako-dnevno siroma{io, a materijalni poloàj wegovihpripadnika doveden je do granice egzistencije. Tekposledwih nekoliko godina, zapo~etim reform-skim procesima, u~iweni su znatni pomaci u Mi-nistarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Posle organizacionih promena, u upravnim struktu-rama Ministarstva odbrane radi}e do 650, a u pod-re|enim sastavima, bez General{taba Vojske, oko6.350 zaposlenih. Oko dva odsto pripadnika siste-ma odbrane bi}e angaòvano u obave{tajno-bez-bednosnom sektoru.

Do 2010. godine prioritetno }e se modernizovatiVazduhoplovstvo, komandno-informacioni sistemi,elektronski sistemi za izvi|awe, prikupqawe, ob-radu i distribuciju obave{tajnih podataka, te opre-mati snage za hitno reagovawe i mirovne operacije.

11

P E R A S P E R A

SRPSKA VOJSKAPi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

J

U

Za{to samprotiv imenaVojska Srbije.Pre svega jer ne zvu~i dobro.Nije pevqivo, a taj naziv je i leksi~kisporan. Srpska salata,srpska kobasica,Srpska Crwa ne mogu druga~ijeda se zovu.Zamislitekobasicu Srbije,ili salatuSrbije! O Crwi da i ne govorimo.

Kona~no je na jarbolu ispred Ministarstva od-brane podignuta srpska zastava. Stotinak gra-|ana je posmatralo tu istorijsku scenu. Himna„Hej Sloveni“ svira}e se jo{ samo u Nema~koj,

dok traje loptawe. Posledwi oblik Jugoslavije od-lazi u penziju, a zatim u istoriju.

Ko bi sada brojao, ali izgleda da su za nepunvek ovde ìvele tri Jugoslavije. I kona~no Srbijai Crna Gora, kao poseban oblik nestajawa. Unitar-na ideja je, zajedno sa barjakom umrle dràve, oti-{la u muzej na Kalemegdanu. Tamo gde stoje krvavmundir i bela ko{uqa kraqa Aleksandra i mar-{alski sako Josipa Broza, ustani~ke i pobuweni~-ke pu{ke, alat za ubijawe i stvarawe novih drà-va. Elan i zanos, silna energija, sve je zarobqenopod svodovima neme zgrade. Sve to ostavqeno uamanet i na tuma~ewe zanesenim, a ipak ravnodu-{nim kustosima.

Posetioci dolaze i odlaze kao i istorija. Gle-daju {ta je bilo, zami{qaju pro{lost, sve te emo-cije i silne umne i hrabre glave koje su odavno naobi~nim grobqima ili u alejama velikana. Ma gdebili, svi su poravnati pred nestajawem. Nemilo-srdni protivnici od pre osamdesetak godina sadasu samo ravnodu{ni kosturi. A mo`da je istorijuipak najboqe definisao onaj osnovac iz jedne beo-gradske {kole: ”I oni su se tako sva|ali, tukli, ra-wavali i ubijali samo da bismo mi imali {ta dau~imo...“

adna deca. Ovde se brzo mewaju i istorija igeografija. Za samo pedesetak godina me|u na-ma, a posebno nad nama, isprobala su se bardvojica vo|a ”koji su obeleìli epohu!“ Dedo-

vi (i babe) rodili su se u Titovoj Jugoslaviji. O~evisu ratovali kako se ona Milo{evi}eva dràva nebi raspala, a ipak je rat bio uzaludan. Dedovi suu~ili da domovinu niko i ni{ta ne moè da sru{i.Danas su i deca znala da dràvnu zajednicu ni{tanije moglo da sa~uva. Ne ide, ne vaqa. Sve je to na-pravqeno da bi se raspalo. Od stare i zaguqenebra}e (i sestara) sijamske bliznake ne napravi.

No, da li se Srbija prepala svoje dràvnostii svoje dràve? [ta da radi sada, kad je sama? Skim }e kad su svi oti{li?! Kako da pogleda sebi uo~i, tako mlada, neiskusna, tako ostavqena iznena-da, usred Balkana?

Crnogorci su lepo iza{li na trgove, razvilicrvene barjake, pevali i pucali. Nije to bio obi~anizbor, niti glasawe koje se pamti godinu ili dve. Ne-go skoro zauvek. Samo je Srbija }utala, gledala u tu-|i plot, nevesela kao na da}i. A {ta je bilo?

Samo je umrla baba \ekna, zajednica kojojspasa ionako nije bilo. Lepo zaspala, bez muke,

spasla se jada. Znate li kako je negovati babu kojaod nemo}i ne stigne da zaspi zanavek? Srbija jepla}ala tu negu, i sada àli. Ne zna gde da frqi tepare {to su presko~ile. Dobra nam je baba bila,mogla je jo{ koju godinu da hrani ìvinu po avliji.To {to su pili}i zatarabqeni u koko{arniku zbogwihovog gripa, ni po jada, nema veze.

Ali kakav smo mi narod, pa se ne radujemo svo-joj dràvi Srbiji? âk se i vlast nekako drì kaoda ima kijavicu, a neki narodni deputati otvorenoàle za nesre}nom \eknom. U parlamentu se domarverao po simsu i skidao muzejska znamewa SCG. Barje vatrogasni orkestar mogao da im pod penxerimazasvira ”Boè pravde“.

toj vrednosnoj gu`vi vojska se sna{la sasvimdobro. Mada joj ministarski savet nije prete-rano pomagao. Koga da slu{a vojni vrh kad sevrhovna komana razi{la bez opro{taja. A on-

da su vojnici doneli odluku da forma bude uvertiraza su{tinu. Pa su odmah poskidali ono {to ne vaì,i odsvirali kao sve~anu pesmu ono {to }e vaìti.

E, sad je red da se malo pravim vaàn. Mislimda je u pro{lom broju ”Odbrane“ na ovom mestu pr-vi put upotrebqena sintagma ”Srpska vojska“. Tamo,na dnu, na kraju teksta. Nije mi ideja da uzimam mu-{tuluk generalu Pono{u, koji je taj predlog izneo ujavnost. Verujem da se sam setio, a mo`da i ~ita ovaj~asopis. Svejedno je. Va`no je da to bude Srpskavojska. ”Lepo zvu~i, ima ritma...“ Ba{ tako pi{e upro{lom broju.

Za{to sam protiv imena ”Vojska Srbije“. Presvega jer ne zvu~i dobro. Nije pevqivo, a taj naziv jei leksi~ki sporan. Uze}emo neke primere, ~isto na-rodske. Ho}ete li re}i Perina avlija, ili avlija odPere samo je pitawe stila. Ju`waci mogu da reknu:”avlija od na Peru“, i samo }e oni znati {ta su re-kli. Srpska salata, srpska kobasica, Srpska Crwane mogu druga~ije da se zovu. Zamislite kobasicu Sr-bije, ili salatu Srbije! O Crwi da i ne govorimo.

Naravno da u Srpskoj vojsci ne}e sluìti sa-mo Srbi, kao {to u Francuskoj ne sluè samoFrancuzi. Mnogi koji sluè postaju Francuzi, sa-mo da bi igrali lopte za Petlove.

Da, Galski petlovi, ili Pevci od Gala! Kakovam zvu~i?

I jo{ Srpska vojska tako vra}a svoje staroime.

Sve pobede, u ratu i miru ovde ostvarila jeSrpska vojska. Sve poraze, doìvele su jugosloven-ske.

Pa, kumovi, mislite o tome! @ivela Srpskavojska!

12 15. jun 2006.

Na~elnik General{taba Vojske Republike Austrijegeneral Roland Ertl sa saradnicima posetio je 12. junaGeneral{tab VS, gde ga je primio zastupnik na~elnika general-major Zdravko Pono{.

– Sa delegacijom Austrije imali smo uspe{ne razgovore.Smatramo da nam je u vojnom pogledu regionalna saradwa jedanod prioriteta. Saglasili smo se i da postoji potreba da seEvropska unija vi{e angaùje u regionu zapadnog Balkana. Aus-trija je jedna od zemaqa ~lanica EU koja je to prepoznala kaomogu}nost i potrebu, i ona je jedan od zagovornika regionalnogangaòvawa EU u oblasti odbrane i bezbednosti. Kada je re~ oNatou, prona|eni su mehanizmi za unapre|ivawe saradwe ipored ~iwenice da nismo u PzM – izjavio je nakon razgovorasa visokim gostom general Pono{.

– Dobro je {to se na{a saradwa na poqu odbrane razvi-ja. Mi imamo dosta iskustva u angaòvawu na internacional-nom planu, kao {to su mirovne operacije. Drago nam je da kaozemqa predsedavaju}a EU moèmo biti nosioci politikebezbednosti u ovom delu Evrope. Taj program }emo i daqe razvi-jati, kako bi se stvorila zajedni~ka svest o bezbednosti uEvropi.

Stoga i daqe èlimo da radimo na pitawima bezbednostivezanim posebno za ovaj deo Evrope. Preko Centra za obuku za

>>> SEMINAR O OBUCI JEDINICA – Uprava zaobuku General{taba Vojske Srbije i Kancelarija za bilateralneodnose Evropske komande Oruànih snaga SAD u Beogradu organi-zovala je u Klubu Vojske na Top~ideru od 6. do 8. juna seminar oobuci jedinica. Skup je otvorio pukovnik Milivoje Aran|elovi},zastupnik na~elnika Uprave za obuku. Predavawima su prisustvo-vale stare{ine Ministarstva odbrane i Vojske zaduène za obuku.

O organizaciji obuke i inicijalnoj vojnoj obuci podoficirau Kopnenoj vojsci ameri~kih oruànih snaga, selekciji i osposo-bqavawu vodnika za strojeve ve`be, te profesionalnom razvojupodoficira i kursevima wihovog profesionalnog usavr{avawa,govorili su potpukovnik Mel Hal, komandni zastavnik prve klaseMeril Stiven Rej i komandni zastavnik Merion L. Majk. Tokomseminara na{e stare{ine su razmenile iskustva sa inostranimkolegama o borbenom uve`bavawu ameri~kih jedinica. (V. P.)

>>> PROBLEMI STANARA U SURÎNU – Nedavnoje ministar odbrane po drugi put posetio Sportsko-rekreativni cen-tar ”Sur~in“. Tom prilikom zadrào se u duèm razgovoru sa sta-novnicima naseqa koje je izniklo u tom centru. Ministar ih je oba-vestio o merama koje su preduzete da im se olak{a ìvot u nasequ,a re{avawem statusa vojnodohodovnih ustanova, bi}e prona|en iz-laz za mnoge iz problema koji ih mu~e. (M. [.)

>>> SUPROTSTAVQAWE TERORIZMU – U Institutu rat-ne ve{tine, 9. juna, odràn je redovni sastanak Tima za koordina-ciju rada na nau~noistraìva~kom makroprojektu ”Sektor bezbed-nosti Republike Srbije u suprotstavqawu savremenom terorizmu“.

Sastankom na kome je analiziran dosada{wi rad i na komesu dogovorene aktivnosti oko realizacije naredne faze, predse-davao je pukovnik prof. dr Branislav \or|evi}, a pored ruko-vodstva Projekta, prisustvovali su i predstavnici pojedinih in-stitucija Republike Srbije.

Nastavqene su i zapo~ete posete izaslanika odbrane u na-{oj zemqi Institutu ratne ve{tine i konsultacije oko unapre|e-wa rada na pomenutom projektu. Ovoga puta gost je bio izaslanikodbrane Kraqevine Norve{ke potpukovnik Brigt Har Vage.

>>> POLICIJA PREUZIMA GRANICU PREMABUGARSKOJ – Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije pre-uzelo je kontrolu na jo{ 60 kilometara dràvne granice premaBugarskoj. Primopredaja du`nosti izme|u policije i Vojske, ~ijisu pripadnici do sada ~uvali granicu, obavqena je 9. juna u ka-sarni u Dimitrovgradu.

Sve~anom ~inu predavawa duòsti ~uvawa dràvne me|eprisustvovao je predstavnik Uprave za operativne poslove G[VS potpukovnik Goran Sorak, koji je izjavio da je od ukupno 2.317kilometara dràvne granice Srbije do sada MUP-u predato1.317 kilometara i to prema Ma|arskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

>>> SIMPOZIJUM O PROMENAMA MENAXMENTA– Fakultet organizacionih nauka organizovao je jubilarni

deseti me|unarodni simpozijum ”Simorg” na Zlatiboru, koji oku-pqa eminentne stru~wake, najuspe{nije privrednike i nau~nike izoblasti menaxmenta i srodnih disciplina. Centralna tema ove go-dine bila je ”Promene organizacije i menaxmenta – izazovi evrop-skih integracija”.

Vi{e od 500 u~esnika podnelo je 350 radova, a prvi putformirana je sekcija Menaxment u odbrani u koju je Programskiodbor prihvatio 14 radova. U radu sekcije u~estvovalo je vi{ezaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Znawe inajnovije informacije iz oblasti menaxmenta, koja su neophodnau planirawu i sprovo|ewu reforme sistema odbrane, kao i kon-takti koji su ostvareni na simpozijumu, veoma su korisni i bi}eprimeweni u izradi potrebnih normativnih dokumenata. (@. G.)

Delegacija Austrije u Beogradu

BEZBEDNOST

LAKÊVI] NAÊLNIK GENERAL[TABAPredsednik Republike Crne Gore Filip Vujanovi} ime-

novao je dosada{weg komandanta Podgori~kog korpusa gene-ral-majora Jovana Lak~evi}a za vr{ioca du`nosti na~elni-ka General{taba Vojske Crne Gore, a komandant MornariceDragan Samarxi} obavqa}e du`nost wegovog zamenika.

Istovremeno, Lak~evi} je unapre|en u ~in general-potpukovnika, a Samarxi} u ~in viceadmirala.

Q. B.

Imenovani ~elni qudi crnogorske vojske

DOGA\AJI

Na Fakultetu bezbednosti Beogradskog univerziteta, pomo}-nik ministra odbrane za qudske resurse mr Zoran Jefti} odbra-nio je 1. juna doktorsku disertaciju “Bezbednosni aspekti ukqu~i-vawa Srbije i Crne Gore u evroatlantske integracije”. Premaoceni Komisije, koju su ~inili mentor prof. dr @eqko Ivani{,prof. dr Dragan Simi} i predsednik Komisije prof. dr RadomirMila{inovi}, “rad je zrelo nau~no delo koje je pokazalo da je au-tor ovladao politi~kom analizom zna~ajnih pitawa, kao {to je~lanstvo u politi~kim integracijama. Kandidat se suvereno kre-tao u kompleksnoj materiji, {to je rezultiralo radom vrednim i{iroj dru{tvenoj zajednici”.

Rezultati istraìvawa grupisani su u sedam celina, sa ja-snim ukazivawem na bezbednosne perspektive, pri ~emu je ukqu~i-vawe u evroatlantske integracije prioritetni ciq.

Rad omogu}ava da se boqe upoznaju otvorena pitawa bezbed-nosti, kao {to su rizici globalizacije i wen uticaj na regionalnubezbednost, aktuelni trenutak globalne mo}i i wena raspodela,te izazovi bezbednosti me|unarodne zajednice. Vrlo iscrpno jeobra|eno bezbednosno integrisawe Srbije i Crne Gore u evroa-tlantsku zajednicu, svrha tog integrisawa i iskustva u saradwi saNatoom.

Zna~ajan deo rada odnosi se na Program Parterstvo za mir,wegov nastanak i razvoj, osnovna dokumenta i akcioni plan za~lanstvo.

– Ako èlimo da u|emo u Evropsku uniju, moramo da pro|emokroz Parterstvo za mir. Kapaciteti na{e zemqe prepoznati su umnogim oblastima, kao i ~iwenica da smo u brojnim segmentima uravni, ili ispred nekih zemaqa koje su ve} u tom Programu - jedanje od zakqu~aka autora.

Odbrani doktorske disertacije mr Zorana Jefti}a prisu-stvovali su brojni predstavnici Ministarstva odbrane i mini-star dr Zoran Stankovi}.

S. \OKI]Snimio G. STANKOVI]

BEZBEDNOSNI ASPEKTIEVROATLANTSKIH INTEGRACIJA

Doktorska disertacija “Bezbednosniaspekti ukqu~ivawa Srbije i CrneGore u evroatlantske integracije” mr Zorana Jefti}a, omogu}ava dubqu spoznaju aktuelnih pitawa na{e dana{wice i jasnu orijentaciju u budu}im opredeqewima

PUTOKAZ KA BUDU]NOSTI

13

MODELI ZAKONAO BEZBEDNOSTI I ODBRANI

Kwiga “Modeli zakona o bezbednosti i odbrani”, koju jeobjavio Centar za civilno-vojne odnose, predstavqena je jav-nosti 30. maja u prostorijama Centra. Kwiga sadrì modelepet zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti i to: Model zako-na o civilnoj slu`bi, Model zakona o Vrhovnom savetu odbra-ne, Model zakona o tajnim podacima od zna~aja za odbranu ze-mqe, Model zakona o privatnoj delatnosti obezbe|ewa u Repu-blici Srbiji, kao i Radni tekst zakona o demokratskoj i civil-noj kontroli Vojske Srbije i Crne Gore.

O kwizi su govorili weni urednici profesor dr Miro-slav Haxi} i profesor dr Bogoqub Milosavqevi}, kao i advo-kat mr Goran Dolovi}. Profesor Haxi} je posebno naglasio daje, imaju}i u vidu trenutnu situaciju u na{oj zemqi, sada pravitrenutak da se pravno reguli{u sva pitawa koja se ti~u odbra-ne i bezbednosti.

Gost promocije Daglas Vejk, zamenik {efa Misije Oebsa uSrbiji i Crnoj Gori, govorio je o doprinosu te organizacije ja-~awu institucija i demokratizaciji u Srbiji i Crnoj Gori. Amba-sador Gregor Zore, iz @enevskog centra za demokratsku kontro-lu oruànih snaga, na osnovu uporednih uvida pokazao je neop-hodnost pravnog regulisawa oblasti odbrane i bezbednosti.

Projekat je ostvaren uz podr{ku @enevskog centra za demo-kratsku kontrolu oruànih snaga.

BALKANA

Iz Centra za civilno-vojne odnose

mirovne operacije i saradwe u toj oblasti èlimo da doprine-semo miru u Evropi – izjavio je general Ertl.

Gosti su potom obi{li Centar za mirovne operacije, adrugog dana posete i 72. specijalnu brigadu u Pan~evu i Vojnuakademiju.

Vojnu delegaciju Austrije primio je i ministar odbrane Zo-ran Stankovi}.

S. \.Snimio Z. PERGE

15. jun 2006.

POVODI

14

Opstanak fabrike eksploziva “Prva iskra” pitawe je opstanka svih

ostalih fabrika namenskeindustrije, jer ona proizvodi

osnovnu materiju za “Slobodu” i“Kru{ik”. Bez te fabrike mi nemamomogu}nosti da punimo municiju malih

ili velikih kalibara, da pravimostreqa~ku municiju. Bez we, ma gde

ona bila, ova zemqa ne}e imatieksploziv, koji se ne koristi samo za

vojne ve} i za privredene svrhe.

[TA POSLE STRAVI^NE NESRE]E

U PRVOJ ISKRI? FABRIKANEOPHODNA

Nedequ dana posle stravi~ne eksplozije, u kojoj su stradalatrojica radnika, a pogon za proizvodwu ultrajakog eksplo-ziva oktogena do temeqa uni{ten, u fabrici “Prva iskra”u Bari~u sve je u ti{ini i neprirodnom miru. Zaposlenina zgari{tu ~ine nat~ove~anske napore da dopru do po-smrtnih ostataka svojih nesre}nih kolega, a nadle`ne slu-

`be da odgovore na pitawe {ta je dovelo do iskre, a zatim ieksplozije od koje se me{tanima Bari~a, ali i gra|anima Beo-grada, digla kosa na glavi. Za treptaj oka, tog posledweg pone-deqka u maju, u vazduh je odleteo vi{egodi{wi, decenijski trudgeneracija radnika, koji su dobar deo svog `ivota ulo`ili urazvoj jedne od renomiranih fabrika brizantnih eksploziva uovom delu Evrope.

Nesre}a koja se u radu s eksplozivnim materijama cikli~-no ponavqa svakih desetak godina ponovo je uzela svoj danak.Istraga }e, svakako, otkriti neke od okolnosti koje su uticale

na tragediju, ali stariji radnici ve} sada ne prezaju od oceneda je jo{ jednom, ba{ kao i sredinom pro{le decenije, surovopla}ena cena nepa`we i poku{aja da ~ovek zagospodari eksplo-zivu i hemiji. A to, upozoravaju oni koji znaju, nikada ne vodidobru. Ma koliko vodili ra~una o merama bezbednosti u teh-nolo{kom procesu, koje su u “Prvoj iskri” nesumwivo bile navisokom nivou, ako zaboravimo da vatri, vodi i hemiji smemosamo da sluìmo, a nikad da gospodarimo, plati}emo kaznu. Iìvotom.

ZAMAJAC RAZVOJADirektor “Prve iskre” Stojan Bio~anin jo{ nema potpuno

jasan odgovor na pitawe kako daqe. Ono {to, ipak, uporno pona-vqa jeste stav da ta fabrika ima neprocewiv zna~aj ne samo zaradnike koji su u woj zaposleni, ve} i za odbranu Srbije i wenuvojsku. Uostalom, od 1938. godine, odnosno od kada postoji, “Pr-

va iskra” predstavqa zamajac razvoja regije u kojoj je izgra|ena.Stru~na javnost i poznavaoci naoruàwa i vojne opreme dobroznaju da je tokom tih, skoro sedam decenija, u Bari~u proizvo|enizuzetno dobar dinitro i trinitrotoluol, jedan od najraspro-strawenijih eksploziva, koji se koristi u proizvodwi mina i mi-nobaca~kih projektila, ali i privrednog eksploziva. Upornimradom i razvojem stru~waci “Prve iskre” osvojili su i tehnolo-{ki postupak za proizvodwu pentrita, a kruna wihovog znawa isposobnosti svakako je proizvodwa najja~ih eksploziva, heksoge-na i oktogena, koji se koriste u izradi najubojitijih minsko-eks-plozivnih sredstava, raketnih sistema, protivoklopnih i protiv-avionskih sredstava s velikom razornom i probojnom mo}i.

Ono ~ime se zaposleni u “Prvoj iskri” s pravom ponose,pored izvanrednog kvaliteta razli~itih vrsta eksploziva, sva-kako su visok nivo bezbednosti i zaokruèn sistem prerade ot-padnih kiselina i voda, tako da je kompletiran tehnolo{ki ci-klus i sa stanovi{ta za{tite ìvotne sredine, ~emu se u wiho-voj fabrici ve} godinama poklawa izuzetna pa`wa. Najboqi,mada svakako neèqeni, dokaz jeste i ~iwenica da u nedavnojeksploziji, osim nekoliko polomqenih prozora na obli`wimzgradama i Fabrici vode, udaqenoj svega 200 metara od mestanesre}e, nije zaga|ena ìvotna sredina. To je i najsurovija po-tvrda napora “Prve iskre” da, tokom dugogodi{we proizvodweeksploziva, istovremeno ugra|uje i najvi{e standarde u obla-sti tehnolo{kog procesa, omogu}avaju}i maksimalnu bezbednostradnika i okoline. Imaju}i u vidu sveobuhvatnost tih procesa uproizvodwi, bari~ka fabrika je bila jedan od renomiranihproizvo|a~a eksplozivnih materija u nekada{woj Jugoslaviji.Prema re~ima direktora “Prve iskre” Stojana Bio~anina, sve-ga nekoliko proizvo|a~a u svetu ima zaokruènu tehnolo{ku ce-linu u proizvodwi svih tih eksploziva.

Vrhunac razvoja te fabrike postignut je upravo pre raspa-da SFRJ, krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina.“Prva iskra” je tada imala izme|u 450 i 500 zaposlenih, kojisu proizvodili eksploziv za potrebe “Pretisa” iz Vogo{}e, va-qevskog “Kru{ika”, ~a~anske “Slobode”… Kad se raspala je-dinstvena vojna industrija, ostali su bez kupaca, kako iz vojnihstruktura tako i civilnog sektora. U civilnom sektoru velikikupci wihovih proizvoda bili su “Vitezit” iz Viteza, jedan odnajve}ih proizvo|a~a privrednog eksploziva u ovom delu sveta,zatim “Kamnik” i “Miloje Zaki}”, odnosno dana{wa “Trajal

15

ADR@AVI

PREUVELIÂN STRAH

Kampawa dela javnosti zabrinutog zbog eventualnihposledica nesre}e u “Prvoj iskri” na o~uvawe ekolo{keravnoteè, svakako je bez osnova. Stru~waci isti~u da jebezbednost tehnolo{kog postupka u proizvodwi oktogenabila maksimalna, {to je, paradoksalno, ali istinito, do-kazano i posle eksplozije koja je uni{tila postrojewe, alinanela minimalne {tete okolnim zgradama. Objekat senalazio okruèn bedemima i betonskim zidovima nalikna piramidu i visokim oko 20 metara. Oni su spre~iliprostirawe vazdu{nog udara u okolinu, pa se wegova pra-va silina osetila visoko iznad zemqe, gde je i usmerena.

Kad je re~ o eventualnom trovawu hemijskim proizvo-dima, kiselinama i otpadnom vodom, treba naglasiti da jefabrika “Prav iskra” bila bezbenija od svakog skladi-{ta goriva u Beogradu, ili nekom drugom gradu. Zahvaquju-}i zaokruènom sistemu kontrole i za{tite tehnolo{kogprocesa, fabrika oktogena je predstavqala mawu opa-snost od najobi~nije benzinske pumpe. [ta tek re}i za po-strojewa “Duge”, “Grme~a”, pan~eva~ke “Azotare” ili bilokoje rafinerije nafte?

– Opstanak fabrike eksploziva “Prva iskra” je pitawe op-stanka svih ostalih fabrika namenske industrije, jer ona proiz-vodi osnovnu materiju za “Slobodu” i “Kru{ik”. “Milan Blagoje-jevi}” tako|e proizvodi barutne materije. Bez te dve fabrike minemamo mogu}nosti da punimo municiju malih ili velikih kaliba-ra, da pravimo streqa~ku municiju. Bez tih fabrika, ma gde onebile, ova zemqa ne}e imati eksploziv, koji se ne koristi samo uvojne ve} i u privredene svrhe. O tome da se negde pravi novafabrika ne vredi ni pri~ati, tro{kovi bi bili mnogo ve}i negoako se radi u Bari~u, to bi bilo apsolutno neracionalno. Sadaje potrebno obezbediti oko milion i po, najvi{e do dva miliona

korporacija”. Sankcije su ih spre~ile da prodaju eksploziv du-gogodi{wim kupcima u inostranstvu, od kojih su, zahvaquju}iostvarenom kvalitetu, ali i izvozu tehnologije i znawa, po si-stemu “kqu~ u ruke”, svojevremeno zaradili 60.000.000 dola-ra, a smawili su se i zahtevi vojske za eksplozivom, pa je pro-izvodwa u “Prvoj iskri” pala na svega pet odsto.

– Imali smo vrhunski kvalitet eksploziva koji nismo mo-gli da plasiramo – kaè direktor Bio~anin. – Tro{kovi odrà-vawa, ina~e veliki u na{oj oblasti, iz dana u dan su se uve}a-vali, pa smo odlu~ili da za neko vreme prestanemo s radom.Fabrika TNT je nekada proizvodila {est do sedam hiqada tonagodi{we, a sada svega100 tona. Samo da ukqu~imo i iskqu~imoma{ine, tro{ili bismo energiju u vrednosti tih sto tona, kojenapravimo za ~etiri, ili pet dana rada. Fiksni tro{kovi subili ogromni. Jedini na{ zadatak posledwih desetak godinapro{log veka bio je da sa~uvamo kadar.

RESURS STRATE[KOG ZNAÂJA

Sude}i po svemu {to se kasnije doga|alo, uspeli su u name-rama da ne izgube zaposlene. Iako su, zarad maksimalnog sma-wewa tro{kova, radili za veoma male li~ne dohotke, odràlisu visok nivo za{tite u radu s najagresivnijim fluidima, kon-centrovanom azotnom i sumpornom kiselinom i hidridom sir-}etne kiseline, gde ni specijalni ~elik ne moè da izdrì duèod 10 do 15 godina. Amortizacija takvih fabrika, prema re~i-ma stru~waka, iznosi dvadesetak godina, posle ~ega je neophod-no gotovo potpuno renovirawe. Zaposleni u “Prvoj iskri” ra-dili su sredinom devedesetih godina i na razvoju civilnog pro-grama, {to je ponovo surovo prekinuto bombardovawem Natoa.

– U na{ asortiman u{li su i proizvodi ku}ne hemije, bio-dizel, neke organske i neorganske soli, autokozmetika, anti-friz… Pred bombardovawe smo se pripremili i za malo ak-tivniju proizvodwu eksploziva, kupili ve}e koli~ine sirovina,ali je ipak odlu~eno da demontiramo fabriku. Ponosni smo nato {to smo danono}nim radom, ogromnim nastojawem i po`r-tvovawem svih zaposlenih, maltene za vreme vazdu{nih uzbunauspeli da spasemo veliki deo tehnologije, ma{ina i postrojewaupravo onog pogona oktogena, koji je sada sravwen sa zemqom.Proizvodwa pentrita i heksogena tada je potpuno uni{tena, doksmo proizvodwu oktogena uspeli da sa~uvamo. Stradao je, dodu-{e, glavni objekat, iz koga smo na vreme izvukli 90 odsto opre-me. Zahvaquju}i tome uspeli smo da ponovo pokrenemo proiz-vodwu tog izuzetno sna`nog eksploziva ~im je to od nas zatra-èno. Na{a predvi|awa bila su da za nekoliko godina moèmoda radimo i punim kapacitetom, {to zna~i da proizvodimo 120tona oktogena godi{we, {to bi nam donosilo pet do {est mili-ona dolara. Neka se izveze pola od toga, razmi{qali smo ta-da. Pokretawem proizvodwe oìvela je fabrika, radovali smose budu}nosti, svaki postupak je tri puta proveravan, montira-we postrojewa je obavqeno izuzetno profesionalno, ispo{to-vali smo sve norme i zahteve za{tite na radu, sve tehnolo{keprobe su obavqene. Ra|ene su hladne probe, ispitivan je priti-sak, zagrevana voda da se ispita koliko stepeni sve to moè daizdrì, ispitivane su instalacije, vodovod, elektri~na energi-ja… Da je bilo nekih nepravilnosti u tehnolo{kom procesu, po-kazale bi se odmah po pokretawau fabrike.

S obzirom na sve ono {to ta fabrika zna~i Bari~u i Sr-biji, ali i vojsci, dilema ne postoji ni za pukovnika docenta drVlada Radi}a, na~elnika Uprave za odbrambene tehnologije Mi-nistarstva odbrane.

15. jun 2006.16

POVODI

QUDSKI FAKTOR

Drama koja se nedavno dogodila u Bari~u ponovo jeu prvi stan stavila problem “qudskog faktora”, kaoopasnost da upravo ~ovek bude ona inicijalna kapislakoja vodi “u nebo”. Nesre}e poput ove u kojoj su poginu-la tri radnika “Prve iskre” de{avaju se svakih deset-petnaest godina. I kod nas i u svetu ne moè se pobe}iod istine da ~ovek nije robot, da se wegovi postupci nemogu automatizovati, predvideti u svakom trenutku i upotpunosti. Trenutak nepa`we, èqe za dokazivawemsvemo}i, prevelika samouverenost, stav da nam je “svedo kolena”, da smo mi gospodari stvari, a ne one nama,skupo nas ko{taju. U to smo se uverili bezbroj puta. Nasvom i tu|em primeru. A ipak, gre{ke se ponavqaju, neizvr{avamo sve svoje obaveze na vreme i ta~no onakokako je predvi|eno tehnologijom, skra}ujemo postupak,improvizujemo, rutinski se pona{amo ~ak i kad tako nesmemo da radimo. Vaqda je to u prirodi ~oveka.

Nemamo snage, ni èqe da poverujemo da su nesre}epoput ove u Bari~u neizbe`ne. Put za wihovo izbegavawe,za wihovo spre~avawe mora da postoji. Ve}a i ~e{}a kon-trola, kazne za nepridràvawe propisa i zakona, netole-rancija prema onima koji se ne pona{aju u skladu s propi-sanim postupcima, mo`da su neki od na~ina. Ipak, kakoizmeniti ~oveka?

evra, kojima bi se finansirala izgradwa novog objekta, umestoovog do temeqa uni{tenog, nabavka nove tehnologije i postroje-wa, dok za wihovo montirawe ve} postoje projekti koji su kori-{}eni i pre godinu dana, kad je fabrika, posle dugogodi{we pau-ze zbog bombardovawa, pu{tena u rad. Tim parama, koje se, ina-~e, izvozom oktogena, mogu vratiti za svega godinu dana, obnovi-la bi se vrednost fabrike u iznosu od oko {est miliona.

NERACIONALNO PREME[TAWE FABRIKE

Preme{tawe fabrike na drugu lokaciju, po mi{qewu pu-kovnika dr Radi}a, bilo bi problemati~no, neracionalno, pa iveoma te{ko. Sa stanovi{ta za{tite ìvotne sredine ne bi sedobilo gotovo ni{ta, posebno na duì rok.

– Kada je gra|ena “Prva iskra” na tom prostoru nije bilonaseqa. Ako fabriku izgradimo sada na ledini, udaqenoj odnaseqenog mesta, to ne zna~i da za desetak, dvadesetak godinaoko we ne}e nastati grad. Pa i weni radnici treba negde daìve. Vaqda u wenoj blizini. S druge strane, optu`be da je “Pr-va iskra” ugroàvala ìvotnu sredinu apsolutno su zlonamer-ne i neosnovane. Za{tita na radu je bila maksimalno sprove-dena, ba{ kao i ekolo{ka za{tita. To se, na kraju, pokazalo iposle nesre}e, kada nikakva trovawa i ugroàvawe ìvotnesredine nisu zabeleèna. Udar eksplozije bio je toliko jak, astradalo je samo nekoliko prozora na okolnim zgradama. To suomogu}ili bedemi oko uni{tenog objekta, kupasto izgra|eni, jerje i pravac prostirawa eksploziva takav. Tu su zatim tuneli, pabetonski zidovi… Svi objekti okolo ostali su ~itavi. Evakua-cija koja je usledila posle nesre}e predstavqa deo unapredobaveznih preventivnih postupaka u slu~aju hemijskog akciden-ta. Pokazalo se da osnove za paniku nije bilo, ba{ kao ni zaovakve neargumentovane stavove javnosti da fabriku treba iz-mestiti. Pa svako skladi{te goriva, kojih je Beograd pun, opa-snije je od postrojewa “Prve iskre” koje je odletelo u vazduh.

Proizvodi “Prve iskre”, posebno oktogen, odavno pred-stavqaju strate{ke proizvode neophodne svakoj razvijenoj dr-àvi. Ne samo za vojne, ve} ni{ta mawe i za civilne svrhe. Ko-li~ine tog eksploziva potrebne na{oj vojsci nisu velike i moguse bez velikih problema i uvoziti. Ali, u nestabilnim me|una-rodnim odnosima, oslonac na uvoz tako zna~ajnih proizvoda,neophodnih u izradi razli~itih vrsta ubojnih sredstava i nao-ruàwa, predstavqa rizik koji se vrlo lako moè osvetiti. Ni-je nepoznato da je Srbija po~etkom Prvog svetskog rata ve} bi-la u takvoj situaciji, kada je ostala bez artiqerijske municije,a granate pristigle iz Francuske nisu odgovarale po kalibru.I sankcije koje su obeleìle ìvot gra|ana Srbije u posledwojdeceniji 20. veka mogu da posluè za opomenu da se, u opremawui snabdevawu vojske, nikada ne treba previ{e oslawati na ino-stranog partnera.

– Uvoz ~etiri vrste svetski poznatog eksploziva trotila,heksogena, penrita i oktogena koji se koriste u proizvodwi na-oruàwa i vojne opreme, moè nas skupo ko{tati. Oni mogu dase uvoze, kao i svaka druga vojna oprema, ali to nije isto kaokad uvozite sirovine za izradu naoruàwa. Mi i sada uvozimokomponente za proizvodwu eksploziva. To nije sporno, ali je ve-oma va`no da shvatimo da, u bilo kom trenutku nestabilne me-|unarodne situacije, uslovi na{eg opstanka i poloàja u evrop-skoj, ili regionalnoj, pa i svetskoj zajednici, umnogome zaviseod mogu}nosti odbrane, a oni su bez strate{kih proizvoda, ve-oma sumwivi. U nepovoqnim uslovima trgovine, u uslovimasankcija ne}emo biti u situaciji da nabavimo tu vrstu proizvo-da. Oktogen ima izuzetno razorno dejstvo i veliku probojnu mo},koji opravdavaju wegovo kori{}ewe u izradi protiavvionskih iprotivtenkovskih projektila i raketnih sredstava. Wegova ku-mulativna mo} je drasti~no ve}a nego kod trotila, uslovi wego-vog kori{}ewa su druga~iji u odnosu na obi~ni eksploziv. Pro-

17

STANDARD IZNAD PROSEKA

Da su se u “Prvoj iskri” nazirali boqi dani, svedo-~e radnici ~ija je plata posledwih meseci bila oko25.000 dinara. Nedavno su primqeni i novi radnici, aoni koji su oti{li, zadovoqni socijalnim programom i ot-premninama, bili su spremni da pomognu kod svakog pove-}awa obima posla. Atmosfera je bila izvanredna, kolek-tiv homogen, jak i profesionalno veoma osposobqen. Ve-liki broj radnika re{io je ono najva`nije, stambeno pi-tawe, drugima se sme{io stan u bliskoj budu}nosti. Tre-balo je da se od sama~kog hotela napravi stambena zgradau kojoj bi dvadesetak radnika dobilo svoj dom.

“Prva iskra” je bila jedna od retkih fabrika, pogotovonamenske industrije u kojoj su plate bile redovne, a sve soci-jalne i druge da`bine uredno ispla}ivane. Zbog toga smatra-ju da dràva ne}e zaboraviti porodice `rtava tragi~ne ne-sre}e, ni sve ostale radnike “Prve iskre” koji se decenija-ma, s mawe, ili vi{e sre}e, bore s opasnim i nepredvidqi-mim hemijskim i eksplozivnim materijama. Konsolidacija wi-hove fabrike, isti~u, najboqi je put u èqenu budu}nost.

Stojan Bio~anin, direktor “Prveiskre” Bari~

Docent dr Vlado Radi}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije

Srce oktogena: objekat koga vi{e nema

vi kompletnu gamu vojnog i pri-vrednog ekploziva u nas, imaosvojen postupak delaboracijepe{adijskih mina, proces u komese trotil iz zastarelih mina ko-risti za izradu privrednog eks-ploziva. Ta postrojewa su i daqeu radu, nalaze se svega sto pede-set metara od postrojewa koje jeuni{teno, a postoji mogu}nost iza proizvodwu biolo{kog dize-la, gde su velike {anse i za iz-voz.

PREDSTOJI OBNOVA

Zbog svega toga u Ministar-stvu odbrane smatraju da dràvatreba da na|e na~in za finansi-rawe obnove pogona namenskeindustrije u Bari~u.

Studija s takvim predlogomuskoro }e se na}i pred ministri-

ma za privredu i finansije u Vladi Republike Srbije, od kojihse o~ekuje podr{ka i zbog toga {to je proces restrukturisawavojnih fabrika do sada tekao prema planu.

– Mi smo smawili broj radnika u fabrikama namenske in-dustrije, odvojili civilni od vojnog pogona, ispunili smo gotovosve zahteve vlade u procesu strukturne, organizacione i finan-sijske konsolidacije. Prva fabrika koja bi trebalo da dobijeplanirana stredstva je ova u Bari~u. “Zastava oru`je” Kraguje-vac, “Sloboda” â~ak, “Kru{ik” Vaqevo, “Milan Blagojevi}”Lu~ani, “Prvi partizan” Uìce i “Prva iskra” Bari~ predsta-vqaju oslonac na{e odbrane. Vojska ne sme da se odrekne tih{est fabrika. Ako je potrebno, neka se obavi diverzifikacijaizme|u vojnog i civilnog pogona, ali vojni pogon onda mora dase o~uva, ne sme da se konzervira, jer se uslovi u okruèwu nemogu predvideti. Ti pogoni treba da rade. Kako i koliko, s kojimkapacitetom, vide}emo, ali se ne smeju ugasiti – napomiwe drRadi}.

To se posebno odnosi na fabriku “Prva iskra”, jedinu uokruèwu koja je imala perspektivu da gladno evropsko i svet-sko trì{te snabdeva oktogenom dobrog kvaliteta. Nema nika-kve sumwe da bi za samo jednu kalendarsku godinu, ~ak i rade}is pola kapaciteta, radnici vratili sredstva neophodna za ob-navqawe fabrike. Kvalitet wihovog eksploziva priznavali sui najstroì svetski eksperti u oblasti naoruàwa i vojne opre-me. Oktogen iz “Prve iskre” ocenili su i stru~waci Boforsa iameri~ki proizvo|a~i naoruàwa i ubojnih sredstava. To je,dakle, izuzetan proizvod, svetski priznatog kvaliteta, ~ija pro-daja je bila veoma perspektivna. Uostalom, “Prva iskra” je ve}prodavala eksploziv i Amerikancima i zemqama Zapadne Ev-vrope, posebno Englezima i Nemcima, jer su cene bile drasti~-no mawe nego u Izraelu, ili u nekim zemqama ~lanicama Na-toa.

Naravno, sve to ne bi uspeli da “Prva iskra” nije bila do-stojan konkurent svetskim proizvo|a~ima eksploziva. Za{to dato ne bude i budu}e? Ako dràva èli da ima fabriku koja }e daobezbe|uje sve potrebe na{e zemqe za oktogenom, koje objektiv-no i nisu velike, mo`da svega nekoliko tona, ali koji, s obziromna sve masovnije kori{}ewe u izradi naoruàwa i sistema, mo-è da se izveze za velike pare, onda nema mesta dvoumqewu. Ok-togen }e uvek biti potreban velikim i bogatim zemqama, a “Pr-va iskra” je svoje, veoma ceweno, mesto na tom trì{tu ve} ima-la. Zato wen zna~aj uveliko prema{uje wenu veli~inu i okolnostda je zapo{qavala svega 150 radnika.

Du{an GLI[I]

15. jun 2006.18

izvodwa oktogena nije pomodarstvo, on se sve vi{e koristi u iraketnim sistemima To vi{e nije svetsko ~udo, rezervisano sa-mo za svetske sile, to je dokaz da pratimo najsavremenije svet-ske tehologije. Uostalom, poznato je da na{a vojna industrijani za korak nije zaostajala od svetskih normi. Tehnologija kojukoristi na{a namenska industrija nije arhai~na, mi smo svojeznawe i sposobnosti proverili i dokazali na trì{tu. U pro-izvodwi oktogena i pentrita bili smo me|u svega pet, {est ze-maqa – podvla~i dr Radi}, nagla{avaju}i strate{ki zna~ajosnovnih proizvoda “Prve iskre”.

– Te fabrike, u odre|enim uslovima, predstavqaju ~ini-lac mo}i i uspe{nije odbrane, one su i jedan od pokazateqasposobnosti dràve i wene vojske da se nose s neprijateqimai ~inilac uspe{nog odvra}awa protivnika, svesnog da moèmoda proizvodimo i strate{ko oru`je. Mi smo imali slu~aj i to-kom sankcija i tokom agresije kada je fabrika stajala, kad ni-smo proizvodili eksploziv. Imali smo ga, dodu{e, na zaliha-ma, ali to jasno dokazuje da je “Prva iskra” potrebna ovoj dr-àvi i wenoj vojsci. Tu nema dileme. U odnosu na wen zna~aj,sredstva koja treba da se uloè u weno obnavqawe su mala.Ona ne proizvodi samo oktogen, jedina je osposobqena da pra-

[TETA JE VE]A NEGO POSLE BOMBARDOVAWA

Sada kad je stradalo i to {to su pre sedam godinasa~uvali, u “Prvoj iskri” ne sumwaju da }e ponovo obnovi-ti proizvodwu. Mada je {teta od eksplozije ve}a nego po-sle bombardovawa, po{to su uni{tene i ma{ine, ostaloje vi{e od 70 odsto postrojewa za proizvodwu oktogena,eksploziva za kojim potra`wa u svetu neprekidno raste.Direktor Bio~anin isti~e da im je ostala sva infrastruk-tura, tu su kompresorske stanice, dozidni sistemi, kotlar-nice, su{nice, objekti za flegmatizaciju i pakovawe, gre-jalice…

– [teta na svim ostalim objektima nije ni pedesethiqada dolara. Od sto odsto kapaciteta i tehnologije zaproizvodwu oktogena ostalo je vi{e od 70 odsto. To nasohrabruje u zahtevu da nam dràva i vojska omogu}e obno-vu fabrike – kaè direktor “Prve iskre” Stojan Bio~a-nin i procewuje da je za pokretawe proizvodwe oktogenapotrebno najvi{e dva miliona evra, odnosno oko150.000.000 dinara.

Posle bombardovawa Natoa

19

gog, i Tibora [varca, tre}eg u klasi, ru~nim satovima s posvetomnagradio je dr Zoran Jefti}, pomo}nik ministra odbrane za qud-ske resurse.

Kao i svake godine, Fond “Potporu~nik Borko Nikitovi}”,nagradio je najboqeg maturanta, a u ovoj generaciji to je VladimirPetrovi}. Fond “Potporu~nik Borko Nikitovi}” su 1993. godi-ne, u spomen na hrabrog gardistu, svojevremeno najboqeg u~enikaosnovne {kole i Vojne gimnazije i prvog studenta Vojne akademije,osnovali Srpska pravoslavna crkva, Univerzitet u Beogradu iVojna akademija. Najboqem u~eniku 30. klase Vojne gimnazije na-gradu je uru~ila majka hrabrog potporu~nika Zora Nikitovi}.

D. G.

– Najteè nam je bilo tokom bombardovawa Srbije, dok smogledali sve one slike razarawa na{e otaxbine. Moj otac to nijemogao da podnese, verujem da mu je to i skratilo ìvot – pri~a sauzbu|ewem. Uvek sam èlela da do|em ba{ ovde, u krug Vojne aka-demije, da vidim gde se moj otac {kolovao, gde je od kraqa dobiosabqu kao jedan od najboqih pitomaca, odakle je oti{ao u Garduda ìvotom brani kraqa i otaxbinu. Zahvalna sam Vojsci {to mije to omogu}ila, {to sam mogla da se uverim u snagu i vojni~ki duhdana{wih generacija oficira, spremnih da brane svoju zemqu.To mi mnogo zna~i u volonterskom radu u Kongresu srpskog ujedi-wewa. Mi ~inimo sve {to moèmo da svet obavestimo o napori-ma na{eg naroda da odlu~no prevazi|e slabosti iz pro{losti isvom snagom istraje na putu demokratizacije dru{tva i brèg iz-laska iz krize. Koliko moèmo, mi }emo u tome i daqe pomagati– rekla je Jasmina Todorovi}-Bulanè, predsednica Kongresasrpskog ujediwewa.

D. G.

Na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi} nedavno je primio Jasminu Todorovi}-Bulanè, predsednicu Kongresa srpskog ujediwewa, k}erku predratnogsrpskog oficira, jednog od najboqih pitomacaKraqevske vojne akademije u klasi koja je {kolovawe zavr{ila 1938. godine

êtvorogodi{we {kolovawe u~enici 30. klase Vojne gimnazije okon~ali s vrlo dobrim uspehom

P

J

rve junske subote u~enici Vojne gimnazije proslavili su uspe-{an zavr{etak {kolovawa i dobili diplome o poloènomispitu zrelosti. Sa prosekom 3,51 trideseta klasa je me|unajuspe{nijim generacijama. Ako se zna da su tokom {kolova-

wa postigli zapaène rezultate i u vannastavnim sadràjima, po-put sportskih takmi~ewa, kulturnih i nau~nih aktivnosti, onda jejasno koliko su napora morali da uloè tokom te ~etiri godine.

Isti~u}i se osvojenim prvim i drugim mestima na razli~itimnivoima takmi~ewa, te radom u Istraìva~koj stanici u Petnici,i ta generacija vojnih gimnazijalaca svrstala se u red najvrsnijihsredwo{kolaca Beograda i Republike. Najuspe{nije me|u wimaVladimira Petrovi}a, prvog u rangu, Neboj{u Milo{evi}a, dru-

POLO@EN ISPITZRELOSTI

JUBILARNA 30. KLASAVOJNE GIMNAZIJE ZAVR[ILA [KOLOVAWE

POLO@EN ISPITZRELOSTI

P R E D S E D N I C A K O N G R E S A S R P S K O G U J E D I W E W A U V O J N O J A K A D E M I J I

KAD EMOCIJE NAVIRUKAD EMOCIJE NAVIRU

asmina Todorovi}-Bulanè, predsednica Kongresa srpskogujediwewa, ugledne organizacije srpskog naroda u dijaspori,ostvarila je jo{ jednu davna{wu èqu. Po~etkom juna obi{laje Vojnu akademiju i tako “na licu mesta” videla prostor u ko-

me je wen otac, Sima Todorovi}, poru~nik li~ne Kraqeve garde,jo{ pre sedam decenija sticao oficirska znawa.

Zahvaquju}i svojoj go{}i za interesovawe koje je pokazala zarenomiranu i u svetu veoma cewenu vojnu visoko{kolsku ustanovu,o istoriji Vojne akademije dugoj vi{e od 180 godina govorio je ge-neral-major Vidosav Kova~evi}, prvi ~ovek “vojnog univerziteta”.Posle razgovora o naporima Kongresa srpskog ujediwewa da seistina o srpskom narodu {to vernije pribliì svetu, posebno Sje-diwenim Ameri~kim Dràvama, ali i prigodnih re~i o se}awimasvoga oca na ̀ ivot proveden u jugoslovenskoj vojsci i kraqevoj gar-di, Jasmina Todorovi}-Bulanè je obi{la prostorije u kojima sedanas obrazuju budu}i piloti i mornari~ki oficiri. S mnogo emo-cija prisustvovala je i probi Orkestra garde koji je uve`bavaopoznati Mar{ na Drinu.

15. jun 2006.

J A V N E N A B A V K E U S I S T E M U O D B R A N E


Uprava za snabdevawe

ranije je bila vrh ledenog

brega ukupnih de{avawa

u sistemu vezanih za

afere koje se ti~u

potpisanih ugovora.

U novom na~inu rada

za mito i korupciju

prostor se su`ava.

Svaka nabavka ili

prodaja moraju biti

transparentni, odnosno

svaki dobavqa~ ostvaruje

uvid u celokupnu

proceduru.

20

TE

MA

Uprava za snabdevawe formirana je polovinom pro{le go-dine i pravni je sledbenik Uprave za javne nabavke osno-vane u drugoj polovini 2003. godine. Prva godina wenograda protekla je u upornom zalagawu da se zakon po{tuje ida ranije zloupotrebe koje su rezultirale poznatim afe-rama, budu samo pro{lost. To je i osnovni zahtev ministra

odbrane Zorana Stankovi}a, koji je tu upravu stavio pod svojudirektnu nadle`nost.

Na ~elu Uprave za snabdevawe je pukovnik Slobodan Mar-kovi}, koji je takvu poziciju organizacione celine kojom rukovo-di shvatio i kao poverewe i kao odgovornost i kao zadatak nakome se polaè ispit savesti i stru~nosti.

– Ovde je ranije bio vrh ledenog brega ukupnih de{avawa usistemu vezanih za afere koje se ti~u potpisanih ugovora, ko{to su afera Pancir, zatim prodaja naoruàwa pod vrlo ~ud-nim okolnostima, netransparentnost, forsirawe pojedinih do-bavqa~a od rukovode}ih organa, prevashodno onih najvi{ih dr-àvnih – kaè na po~etku razgovora pukovnik Markovi}. – Takoje pri~a izlazila iz okvira Ministarstva odbrane pod pla{tomvi{ih dràvnih interesa, a kadrovska piramida je pravqenada bi se takve stvari i odradile.

Pukovnik Markovi} ukazuje na ~iwenicu da ta uprava rea-lizuje 70 odsto materijalnih rashoda vojske, pa je utoliko ja-snije koliko je wen zakonit rad zna~ajan za sistem.

21

Pukovnik Slobodan Markovi}, na~elnik Uprave za snabdevawe– U borbi retrogradnih i zdravih snaga ho}u da verujem

da su ove druge kona~no nadvladale. Za razliku od ranijihperioda i druga~ijeg na~ina rada pojedinih biv{ih minista-ra odbrane, sada sa tog nivoa nema nametawa odluka nitiproteìrawa dobavqa~a. Naprotiv, ministar samo insi-stira na zakonitosti, {to je veliki podstrek za qude u Upra-vi da rade kako treba.

U ispravqawu spornih stvari, kao {to je uticaj tako-zvane farmakomafije, mogu otvoreno da kaèm da ti konci iti pritisci nisu prekinuti. Ipak se tu okre}e veliki novac,interesi su jako izraèni, a infrastruktura je stvarana go-dinama i to je vrlo te{ko razbiti. Me|utim, mi forsiramozdrave snage i zdrave odnose. I ranije su qudi u Upravi di-zali glas protiv nezakonitih radwi, ali su bili u}utkivanitakozvanim vi{im interesima, odlukama ministara i nena-dle`nih dràvnih organa. Zbog toga su trpeli posledice igubili posao.

Red je uveden i u prodaji, iako tu ni propisi nisu bili ba{ najjasniji. I tu isti~em sistem, od General{taba do na-{e uprave koja realizuje prodaju. Vi{e ne}e biti prodaje na ime i prezime, gde ministar donosi odluku, nego }e svakaprodaja biti na tenderu. I svi kupci u istoj ravni, na istoj crti, tako da }e odlu~ivati trì{ni kriterijumi.

Ho}u da naglasim da nam za sve to treba kadrovski jaka Uprava za snabdevawe, sa dovoqnim brojem izvr{ilaca, ko-ja }e novim definisawem poslova u sistemu logistike pravovremeno, stru~no i zakonito obavqati poverene poslove.

MO]NICI I WIMA NEPODOBNIPotpukovnik Rajko Petrovi}, na~elnik Odseka za ekonom-

sko-pravne poslove:– Problemi i afere iz ranijeg perioda posledica su sprege

nadle`nih lica iz redova takti~kog nosioca, koja su pokretalapostupke i obrazlagala ekonomsku opravdanost nabavke, i uti-cajnih lica iz preduze}a koja su sebe videla u ulozi dobavqa~aVojske za ”poslove veka”, {to je rezultiralo dono{ewem odre|e-nih odluka o nabavkama na nivou Saveta ministara, mimo usta-qene procedure i ovla{}ewa. Time je najvi{e poquqan ugledUprave za snabdevawe, ~iju okosnicu ~ine najprofesionalnija inajstru~nija lica odabrana u redovima Ministarstva odbrane iVojske, koja su zavr{avawem kursa javnih nabavki, prakti~no ”li-cencirana” za tu vrstu poslova.

Treba re}i da su neki od najstru~nijih i najkvalitetnijih qu-di koji su radili na veoma odgovornim i ”osetqivim” mestimaosetili svu gor~inu ”mo}nika” i sa etiketom ”neefikasnosti”oterani su iz ove uprave, a dovo|eni su drugi da realizuju tekonkretne, sad slobodno moèmo re}i, nezakonite radwe. Ali,treba i to ista}i, mnoge od wih nisu realizovane pre svega za-hvaquju}i stru~nosti i odgovornosti lica koja i daqe rade uUpravi.

BRIGA ZA VOJNE OSIGURANIKEPotpukovnik Milan Ili}, zastupnik na~elnika Odseka za

nabavku sanitetskih sredstava: – U ovoj godini prioritet u nabavkama bilo je obezbe|ewe

najneophodnijih koli~ina lekova sa doma}eg i stranog trì{ta,te drugog medicinskog potro{nog materijala i rezervnih delova,potrebnih za svakodnevnu upotrebu, ali i za primenu u vrlo slo-ènim zahvatima i hitnim intervencijama najeminentnijih stru~-waka iz oblasti medicine. ̂ ine se i napori da se i pored finan-sijskih te{ko}a modernizuje i poboq{a opremqenost svih vojno-zdravstvenih ustanova, a pre svega Vojnomedicinske akademije.

Poseban problem ~ini re{avawe pitawa oko ugovarawapruàwa apotekarskih usluga i usluga zdravstvene za{tite voj-nih osiguranika i ~lanova wihovih porodica u civilnim zdrav-stvenim ustanovama u mnogim garnizonima u kojima su zbog orga-nizacijskih promena i smawewa brojnog stawa prestale sa ra-dom vojne zdravstvene ustanove.

POSREDNICI DI@U CENEPotpukovnik Milan Kecman, na~elnik Odseka za snabde-

vawe intendantskim srdstvima:– Planska vrednost za artikle hrane u ovoj godini iznosi

679.734.500 dinara (bez PDV). Ugovarawe je oblikovano u 24posebne nabavke za 85 artikala. Od toga su ugovorena 82. Od-ustalo se od nabavke ke~apa i kompota, a {e}er nije ugovoren

Deo sredstava iz paketa antibalisti~ke opreme koji je biopredmet sada spornog ugovora sa ”Proizvodwom Mile Dragi}” i daqe je interesantan za Vojsku, ali u znatno smawenim koli~inama

Najve}e optere}ewe iz prethodno zakqu~enih poslovapredstavqa neraskinuti ugovor sa Proizvodwom “Mile Dra-gi}”. Posle vi{e razgovora sa predstavnicima te firme i savlasnikom, u Upravi ocewuju da druga strana jo{ nije zatvorilatu pri~u zbog interesa koji èli da ostvari. Pregovori su ot-prilike na pola puta, ali se veruje u postizawe dogovora. U me-|uvremenu traje sudski spor, a zbog pritiska javnosti i sumwe uume{anost u zakqu~ewe tog ugovora ostavku je podneo tada{wiministar odbrane Prvoslav Davini}.

Kod jo{ nekih starih ugovora problem je {to su zakqu~iva-ni mimo zakona, a naj~e{}e nije po{tovana procedura dono{e-wa odluka o pokretawu nabavki. Zato su te odluke stornirane,namaju pravno dejstvo niti su {tetne za Vojsku. Odluke o nabav-kama koje se sada donose prilago|ene su stvarnim potrebama iodobrenim nov~anim sredstvima.

Od aktuelnih problema me|u najve}im je nedostatak sred-stava i ka{wewa u pla}awu dobavqa~ima. To smawuje wihovo

interesovawe i remeti neke o~ekivane trì{ne efekte. Nai-me, Vojska bi kao veliki kupac mogla posti}i jo{ niè cene,ali nesigurnost dobavqa~a zbog roka pla}awa uti~e na wihovukalkulaciju.

I kod dosada{wih nabav-ki ima mesta za samokriti~-nost, pa u Upravi priznaju da jebilo dosta neracionalnog ras-polagawa sredstvima, uzimanesu stvari koje nisu neophodne,ali se sada i tu zavodi red. Sa-da se kupuje ono {to je neophod-no i samo u okviru odobrenihnov~anih sredstava. Uvodi sedakle finansijska disciplinai doma}insko poslovawe.

To doma}insko poslova-we, uskla|ivawe potreba imogu}nosti, ne}e ugroziti re-dovnost snabdevawa, posebnokad je re~ o hrani. Izuzev {e-}era, svi artikli su ugovore-ni. Problem su energenti i to

TEMA

15. jun 2006.22

zbog nezainteresovanosti ponu|a~a koja je prouzrokovana ne-dostatkom te robe na trì{tu i neblagovremenim pla}awem.Ugovarawe {e}era je u toku i prema trì{nim uslovima morabiti pla}en unapred.

Kao primer doma}inskog odnosa naveo bih ugovaraweuzimawa mleka i mle~nih proizvoda. Zbog pote{ko}a u na-plati svojih potraìvawa na{ dugogodi{wi snabdeva~ ”Im-lek” Beograd izgubio je interes za daqu saradwu. To su isko-ristila pojedina trgova~ka preduze}a koja raspolaù sa ve-likim finansijskim mogu}nostima i stavqaju se u ulogu po-srednika izme|u proizvo|a~a i nas kao velikog kupca i ponu-dila snabdevawe mlekom skupqe od ”Imleka” za oko14.500.000 dinara. Toliko bismo dali vi{e za mle~ne arti-kle da nismo uspeli, zahvaquju}i nastojawima Uprave zasnabdevawe, da uspostavimo dobre odnose sa ”Imlekom” iugovorimo wihovu isporuku i u ovoj godini.

Sli~ni rizici prete i sa drugim artiklima hrane gde seizme|u neposrednog proizvo|a~a i nas kao velikog kupca uba-cuju posrednici.

PRODAJA SAMO NA TENDERUPukovnik Milutin Kova~evi}, na~elnik Odseka za uvoz i

prodaju tehni~kih sredstava:– Uprava za snabdevawe u postupku prodaje naoruàwa i

vojne opreme pojavquje se posle propisane procedure utvr|i-vawa vi{kova i odluke ministra odbrane o prodaji. Posle

formirawa konkursne dokumentacije o prodaji, dostavqa seobave{tewe svim pravnim i fizi~kim licima registrovanimza spoqnu trgovinu kontrolisanom robom. Time se postièpotpuna transparentnost u prodaji i ne postoje privilegova-na preduze}a, koja imaju pravo pre~e kupovine. Zainteresova-ni ponu|a~i kupuju konkursnu dokumentaciju i dostavqaju svojeponude do datuma definisanog u woj. Nakon otvarawa ponudapo utvr|enoj proceduri, komisija bira najpovoqnijeg ponu|a-~a, s tim {to nijedna cena u ponudi ne moè biti ispod onekoja je odre|ena konkursnom dokumentacijom.

Pukovnik Bodgan Krsmanovi}, referent za prodaju:– Uprava za snabdevawe predlaè da se sa~ine spiskovi

suvi{nih sredstava po takti~kim nosiocima (po asortimanu ikoli~inama) i da zakonskim putem ministar odbrane doneseodluku o prodaji svih suvi{nih sredstava u ~ijem bi se prilo-gu nalazili spiskovi sredstava. Takav na~in ima vi{e predno-sti, kao {to su brzo reagovawe prema potencijalnim kupcimai izbegavawe sukoba interesa u~esnika u prodaji. Predlog jei da se lista vi{kova objavi na Internet sajtu MO i Vojske~ime bi se postigla maksimalna transparentnost u oblastiprodaje.

PROCEDURA JAVNE NABAVKEErna Brki}, na~elnik referata za pravne poslove:– Propisana procedura javne nabavke primewuje se na sve

nabavke trì{nih dobara, usluga i ustupawa radova ~ija proce-

AFERA PANCIRDeo sredstava iz paketa antibalisti~ke opreme ko-

ji je bio predmet sada spornog ugovora sa ”Proizvod-wom Mile Dragi}” i daqe je interesantan za Vojsku, aliu znatno smawenim koli~inama u odnosu na ranije ugov-orenih 63.000 za{titnih prsluka i 59.000 {lemova idruge vojne opreme u ukupnoj vrednosti oko 176 milionaevra.

U Upravi za snabdevawe isti~u da nema ni sred-stava za wihovo pla}awe. To su dva osnovna razloga zbogkojih posao sa ”Proizvodwom Mile Dragi}” ne moè bi-ti realizovan.

zbog dugova iz prethodne godine. Gorivo je nabavqeno prema po-trebama i za odràwe potrebne borbene gotovosti. Mada je dugJugopetrolu preko 700 miliona dinara, novi ugovor je zakqu~en ipotrebne koli~ine goriva isporu~ene.

Iako se dosta govori o nedovoqnim sredstvima za sistemodbrane, naro~ito u delu plata i nabavke novog modernijeg nao-ruàwa, u Upravi za snabdevawe ocewuju da bi za teku}e tro{ko-ve odobrena buxetska sredstva mogla biti sasvim dovoqna da ni-je prenetih obaveza iz prethodne godine.

Zna~ajno je {to se u novom na~inu rada za mito i korupcijuprostor suàva. O tome se zaista vodi ra~una tako da svaka na-bavka mora biti, kako se to sada kaè – transparentna, odnosnoda svaki dobavqa~ ima uvid u celokupnu proceduru. Za svaku na-bavku formira se komisija u kojoj su nosioci planirawa, stru~nireferent, finansista, pravnik, a svaki ugovor ide na kontrolu iodobrewe.

U toku 2005. godine Uprava za snabdevawe zakqu~ila je ukup-no 539 ugovora o nabavci i prodaji. Na sprovedene postupkeponu|a~i nisu ulagali zahteve za za{titu prava, a to ve} punogovori o po{tovawu zakonitosti u vr{ewu javnih nabavki.

Posebno se insistira na tenderskoj dokumentaciji koja mo-ra biti, kako se kaè, neutralnog karaktera, da ne favorizujenijednog dobavqa~a. Neki se zbog toga qute jer su izgubili privi-legovane pozicije, ali uloènih àlbi nije bilo. Procedura iwihova prava nisu povre|eni.

Stvari se daqe moraju mewati u oblasti planirawa. Nemavi{e nabavki sad za sad. Treba imati u vidu potrebne rokove zadono{ewe odluke, a za wu je potrebno i nekoliko meseci i vi{e.Zato neupu}eni mogu ste}i utisak o sporosti ili birokratskomzatezawu. Iz Uprave uveravaju da samo insistiraju na po{tova-wu propisane procedure.

Na~elnik Uprave za snabdevawe pukovnik Slobodan Marko-vi} posebno isti~e podr{ku celokupnog sistema, od ministra, Ko-legijuma, stru~nih slu`bi, General{taba... I veruje da nadvlada-va zdravo jezgro. Retrogradne snage su potisnute i to omogu}avaqudima koji su i ranije èleli po{ten odnos da sada rade samnogo vi{e samopouzdawa i zajedni~ke pozitivne energije.

Radenko MUTAVXI]

>>> IZ ODEQEWA ZA STAMBENE POSLOVE – Odeqewe zastambene poslove je nakon preseqewa iz Katani}eve 15 na novuadresu, u Nemawinoj br. 15 u Beogradu, posle kra}eg prekida pono-vo od 3. juna stavilo u funkciju telefonski govorni automat broj011-3201-715 ili vojni lokal 23-715, na koji se stambeni intere-senti mogu informisati o svom statusu, trenutnom rangu zahteva zastan i zadwem aktu u zahtevu.

Odeqewe za stambene poslove od 7. juna po~elo je redovnoinformisawe stambenih interesenata u vremenu od 9,00 do 15,00~asova, u prizemqu zgrade br. 5, prostorija br. 22, (izuzev u mese-cu avgustu), i to: prve srede u mesecu za penzionisana vojna i civil-na lica i interesente van garnizona Beograd, a tre}e srede u mese-cu za PVL i CL i interesente iz garnizona Beograd.

Stambeni predstavnici komandi, jedinica i ustanova Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije mogu se na osnovu pisanog zahtevaobra}ati ubudu}e na adresu MINISTARSTVO ODBRANE, SEKTORZA QUDSKE RESURSE, UPRAVA ZA KADROVE, Odeqewe za stambe-ne poslove Ul. Nemawina br. 15 Beograd.

>>> SKUP UDRU@EWA PENZIONISANIH PODOFICIRASRBIJE – Udruèwe penzionisanih podoficira Srbije odràlo je6. juna u Domu Vojske u Beogradu skup na kome se razgovaralo sa nad-le`nima o najva`nijim pitawima koja se ti~u te penzionerske popu-lacije. Rukovodstvo udruèwa pokrenulo je vi{e tema za raspravu,me|u kojima su najva`nije neostvarene isplate naknada po uredbiod 1. avgusta 2004. i neslagawe sa visinom povi{ice penzije u ok-tobru 2005. godine. Po mi{qewu penzionisanih podoficira, onisu zakinuti, jer je wihova penzija tada porasla znatno mawe negopenzija wihovih kolega penzionisanih oficira i generala.

Stru~ni tim Ministarstva odbrane na ~elu s pukovnikom Mio-dragom Gordi}em, zamenikom na~elnika Uprave za kadrove, pruìoje odgovore na pitawa iz domena wihove nadle`nosti, koja su najvi-{e zanimala penzionere. U odgovorima je istaknuto da }e isplatanaknada po uredbi iz 2004. godine biti obavqena, jer re~ je o ne-spornom pravu. Me|utim, kada je re~ o budu}im povi{icama podo-ficirskih penzija koje trenutno u proseku iznose oko 15.000 dina-ra, stvar stoji druga~ije. Te penzije ne}e mo}i bitnije da porastuzbog dva osnovna razloga. Prvi je nastojawe Ministarstva finan-sija Srbije da {to pre uspostavi sistem raspona u platama i pen-zijama u skladu sa stru~nom spremom zaposlenih u dràvnoj slu`bi.Drugi razlog je prevelik broj vojnih penzionera u odnosu na aktiv-na vojna lica.

>>> U KRUGU kasarne Re~ne flotile ”Du{an Vukasovi}-Dio-gen” u Novom Sadu, u vodi pored broda ”RPN-43”, 1. juna u 6,25 sa-ti prona|eno je beìvotno telo desetara po ugovoru Obrada [qi-van~anina.

Desetar [qivan~anin je ro|en 1972. godine, a u Vojsci je od1995. na du`nosti motoriste u Tre}em odredu za spa{avawe i pre-voèwe u Re~noj flotili. Na brodu pored koga je prona|en desetar[qivan~anin je i spavao.

Istra`ni sudija Okru`nog suda u Novom Sadu Nada Kolarskii nadle`ni organi izvr{ili su uvi|aj.

>>> U GARNIZONU Subotica, 11. juna na streli{tu ”Hra-stova~a”, kontrolni oficir je prilikom redovnog obilaska oko17,40 ~asova prona{ao beìvotno telo desetara po ugovoru Zora-na Stojanovi}a.

Desetar Zoran Stojanovi}, koji je obavqao ~uvarsku slu`buna streli{tu, ro|en je 22. avgusta 1980. godine u selu Paligraca,op{tina Ni{, a u Vojsku je stupio 1. avgusta 2002. godine. U 36.oklopnoj brigadi Novosadskog korpusa nalazio se od 16. februara2006. godine. Pokojni Stojanovi} je bio oèwen, otac dvoje dece,nastawen u selu Novi @ednik u op{tini Subotica.

Prema prvim rezultatima istrage desetar Stojanovi} je najve-rovatnije izr{io samoubistvo pucaju}i iz pi{toqa u grudi.

23

wena vrednost na godi{wem nivou prelazi 200.000 dinara. One~ija je vrednost od 200.000 do 2.000.000 dinara smatraju sejavnim nabavkama male vrednosti. U okviru wih, ako vrednostdobara ili usluga ne prelazi iznos od 300.000 dinara, nabavkusprovodi realizator nabavke u skra}enom postupku (naruxbeni-com). Nabavke dobara i usluga u vrednosti od 300.000 do2.000.000 dinara i ustupawe radova bez obzira na wihovuvrednost obavqaju se komisijski, u redovnom postupku – dosta-vqawem zahteva za prikupqawe ponuda po pravilu petorici, anajmawe trojici potencijalnih ponu|a~a.

Nabavke ~ija vrednost prelazi 2.000.000 dinara sprovodese komisijski u otvorenom postupku, restriktivnom postupku iliu postupku sa poga|awem, pri ~emu je otvoreni postupak pravilo,a ostali postupci izuzetak.

Propisana procedura, od faze dobijawa zahteva za nabav-ku pa do zakqu~ewa ugovora, podrazumeva sprovo|ewe niza rad-wi. To zahteva vreme od najmawe 60 dana, a u sloènijim pred-metima i vi{e, i to pod uslovom da su se stekle zakonske pretpo-stavke za dodelu ugovora o javnoj nabavci.

Ako se tome doda da je zakonski rok za davawe mi{qewa nanacrte ugovora, a koji je propisala Direkcija za imovinsko-pravne poslove, 30 dana od dana dostavqawa predmeta, to usloènijim predmetima moè da produì nabavku i do 90 dana.

Ovo je va`no znati kako bi se blagovremenim planirawemobezbedilo da nabavka bude realizovana na vreme.

UKRATKO

HRONIKA

15. jun 2006.24

Kraqeva~ka 252. oklopnabrigada isti~e se kvalitetom

borbene obuke, poslovimaza{tite i unapre|ewa ìvotne

sredine i sportskimdostignu}ima. Pripadnici

jedinice ne samo da odràvajupotreban nivo borbene

spremnosti, ve} je po nekimelementima i unapre|uju, {to su

potvrdili i kontroloriInspektorata odbrane koji su

nedavno rezultate kraqeva~kihtenkista vrednovali vrlo

dobrom ocenom.

Mi mnogo ulaèmo u znawe, ume}e i stru~nost na{ih stare-{ina kako bismo obezbedili obuku dobrog kvaliteta, pogo-tovo u uslovima skra}enog vojnog roka i oskudnih materi-jalnih mogu}nosti – isti~e komandant pukovnik Mla|en Ni-{evi}. – Vreme od {est meseci je kratko da bi se osposo-bio dobar tenkista, ali prednost je {to vojnici dolaze na

sluèwe vojnog roka sa mnogo ve}im informati~kim znawima ne-go {to je to ranije bio slu~aj. Ta ~iwenica, uz maksimalno anga-òvawe izvo|a~a obuke, omogu}ava da se na programskim i boj-nim ga|awima postiù odli~ni rezultati. Na primer, u posledwojgeneraciji vojnika skoro svi operateri popularne maqutke vodi-li su raketu do ciqa, a polovina wih je pogodila sam centar.

Ga|awe se uve`bava na streli{tu koje je, posle dvadesetgodina, stavqeno u funkciju. Sopstvenim snagama i uz pomo} sa-radnika iz Kraqeva, streli{te je popravqeno, {to stvara mo-gu}nosti za postepeno osposobqavawe ni{anxija na tenku ioperatera na borbenim vozilima pe{adije.

U posledwe vreme obuka se integri{e, tako da su nedavnoprogramska {kolska ga|awa na poligonu Ora{ac izvedena za-

252. OKLOPNA BRIGADA

GOSPODARIÊLI^NIHGRDOSIJA

OD

BR

AN

A

jedno s pripadnicima 1.oklopne brigade. Time jeostvarena u{teda od150.000 dinara.

Ve`bali{te ”Kara-panxa” na periferijiKraqeva pravo je mestoza osposobqavawe po-sada tenkova M-84 iborbenih vozila pe{a-dije M-80A. Na wemusmo zatekli stare{ine ivojnike iz jedinice kape-tana Dejana Krsti}a, ko-ji su izvodili doobukuvoza~a tenkova i borbe-nih vozila pe{adije.

Stariji vodnik Dra-gan Petkovi}, desetar pougovoru Bojan Dugali} ivojnici Nemawa Jovano-vi}, Aleksandar Stevanovi}, Jovan êperkovi} i drugi lako sure{avali probleme i specifi~nosti terena na ve`bali{tu,kao {to su uzbrdice, nizbrdice, bo~ni nagibi, prelazak prekorovova razli~ite {irine i razne podloge zemqi{ta. Po{to seobuka izvodi u svim meteorolo{kim uslovima, dawu i no}u i uuslovima koji obuku pribliàvaju borbenim okolnostima, jasnoje da za voza~e tenkova prakti~no nema nepoznanica.

VELIKA PORODICAU oblasti za{tite pripadnici 252. oklopne brigade po-

stigli su izuzetno vredne rezultate. To je i iznena|ewe, jer jepoznato da za to nema posebno odvojenih sredstava. Preprekesu prevazi|ene inventivno{}u qudi i wihovom èqom da osmi-sle i urade ne{to {to je za sve dobro. Kao prvo, u brigadi nijebilo vanrednih doga|aja ve} nekoliko godina. Nare|ewa su ja-sna i ona preciziraju da se zdravqe i ìvoti qudi ne smejuugroziti, pa makar se i odustalo od izvr{avawa zadatka. Bez-bednost saobra}aja je na visokom nivou, a posle ukupno pre|e-nih 1.130.000 kilometara, dogodila se samo jedna saobra}ajnanesre}a, za koju je odgovoran vojni voza~, {to je daleko ispodproseka u na{oj vojsci.

O brizi za qude svedo~i i podatak da je gubitak radnih da-na po osnovu bolovawa svega 1,6 posto.

Za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine u kraqeva~kojbrigadi re{eni su za primer drugima. Tehni~ko-tehnolo{ke me-re za{tite na radu primewuju se u svakoj radionici, kancela-riji ili na poligonu, tako da su maksimalno suène mogu}nostiza povrede. Pomo}nik komandanta za logistiku potpukovnik De-jan êndi} i referent za{tite od poàra kapetan Ivan Kruqnagla{avaju da brigada ima odli~nu saradwu sa civilnimstrukturama kao {to su vatrogasna ~eta OUP Kraqevo, JKP”îsto}a”, Republi~ka inspekcija za{tite ìvotne sredine iJP ”Srbija{ume”.

U Kasarni ”Jovan Kursula” vidi se doma}inska atmosferana svakom koraku. Plod je to takmi~arskog pristupa da svakipripadnik jedinice svoj kutak, radno mesto ili radnu sredinu~uva, ure|uje i unapre|uje. ^lanovi vojnog kolektiva su posebnoponosni na prostore poput akumulatorske stanice, parka teh-ni~kih sredstava i kuhiwsko-trpezarijskog bloka, koji pokazujukako se velikim angaòvawem mogu posti}i vrhunski rezultati uo~uvawu i unapre|ewu radne i ìvotne sredine.

Proletos je u krugu kasarne zasa|eno 2.500 sadnica, {to}e jo{ vi{e ozeleniti i oplemeniti taj prostor. Po re~ima sta-re{ina i vojnika, glavni pokreta~ poslova u za{titi ìvotne

sredine je pukovnik Mla|en Ni{evi}, koji skromno kaè: ”Jakasarnu i brigadu doìvqavam kao svoju veliku porodicu i swom provodim vi{e vremena nego sa sopstvenom suprugom i tro-je dece.”.

BRIGADA ZAPADNE SRBIJEOsnovni zadaci pripadnika kraqeva~ke brigade vezani su

za odràvawe i unapre|ewe borbene gotovosti, borbeno ospo-sobqavawe, izvr{avawe zadataka u Kopnenoj zoni bezbedno-sti, za obezbe|ewe vojnih objekata i garnizonske poslove. Mla-di profesionalni kadar (prosek od trideset godina) ~ini svekako bi se zadaci profesionalno i bezbedno izvr{ili. U stro-ju vrlo dobrih i odli~nih te{ko je nekoga ista}i, ali pomenimo,ipak, {tab koji predvodi potpukovnik Savo Vu~kovi}, zatim Pr-vi oklopni bataqon, na ~elu sa majorom Neboj{om Ristovi}em,logisti~ki bataqon kojim komanduje potpukovnik Branko Ko{aki zastavnike Petra Dobri~i}a i Dragana Grabov~i}a, koji bri-nu o akumulatorskoj stanici i inìwerijskoj jedinici.

25

NA SPORTSKOM POQUSportska takmi~ewa i ~asovi fizi~kog vaspitawa

obavezna su i redovna pojava. Jedan od najboqih sporti-sta u brigadi je potporu~nik Slobodan Ivkovi}, repre-zentativac Vojske u orijentacionom kretawu. Pro{le go-dine je u~estvovao na 38. vojnom svetskom prvenstvu u Fin-skoj, a sada se priprema za vojno svetsko prvenstvo u Bra-zilu. Pripreme podrazumevaju svakodnevno tr~awe na sta-zi od deset kilometara. Naravno u slobodnom vremenu,zato {to obaveze komandira mehanizovane ~ete nisu ma-le. Zanimqivo je da su svi ostali ~lanovi reprezentacijena{e vojske iz specijalnih jedinica, {to govori da pri-padnicima oklopnih jedinica nije lako da ostvare dobrerezultate u orijentiringu. Time je uspeh potporu~nika Iv-kovi}a ve}i.

Wegov kolega po ~inu i struci potporu~nik Ivan Ste-fanovi} ve} godinama se dokazuje u karateu. U~estvovaoje, kao dràvni reprezentativac na vi{e od stotinu svet-skih, evropskih, balkanskih i doma}ih prvenstava. Najve-}i uspeh je postigao osvajawem tre}eg mesta u ekipnoj kon-kurenciji, na svetskom juniorskom prvenstvu u Novom Sa-du. Recimo i da je potporu~nik Stefanovi} 2002. godineizabran za sportistu VSCG, dok je 2001. godine osvojiotre}e mesto.

AKUMULATORSKA STANICA U ZELENILUZastavnik Petar Dobri~i} kaè: ”Kada sam posle po-

vratka sa Kosmeta 1999. zatekao sru{enu kasarnu u Kra-qevu i moju akumulatorsku stanicu, rekao sam sebi da sesve to mora ponovo izgraditi.” I zaista, zastavnik je pri-onuo na posao i na mestu uni{tene akumulatorske staniceizgradio objekat koji garantuje bezbedan rad, tehni~koodràvawe akumulatora i za{titu ìvotne sredine. Vi{eod 1.500 akumulatora pro|e mese~no kroz stanicu, a wi-hova tehni~ka ispravnost garantuje pokretqivost borbe-nih i neborbenih vozila.

Zastavnik Dobri~i} i wegovi saradnici napravili sui korak vi{e, tako da su sredinu karakteristi~nu po otrov-nim gasovima oplemenili zasadima jagoda, jabuka, kru{aka,bresaka i cve}a. Svoj doprinos stvarawu lepog ambijenta uakumulatorskoj stanici daju i vojnici na odsluèwu vojnogroka, poput Seada Miraqemovi}a iz Novog Pazara.

Komandant pukovnik Mla|en Ni{evi}

Brigada je razme{tena na tri lokacije, ali obezbe|uje ive}i broj objekata u Kraqevu i â~ku. Na obezbe|ewu vojnihobjekata angaòvana je petina od ukupnog broja qudstva. Nije tomalo, pogotovo kada se zna da popuna vojnicima na odsluèwuvojnog roka iznosi skromnih 40 posto, dok je popuna vojnicimapo ugovoru na nivou od 60 posto. U brigadi o~ekuju da }e uskoropo~eti da se re{ava kona~ni status objekata koji su progla{eniza ”vi{ak nepokretnosti” i da }e se rasteretiti obezbe|ewatih objekata.

Garnizonskih poslova ima mnogo, {to traì dosta vreme-na, truda i rada. U Kraqevu ìvi 14.000 vojnih osiguranika, anedavno je odlukom ministra odbrane oìvqena i ambulanta uâ~ku, koja }e zdravstveno zbriwavati 2.000 vojnih osigurani-ka iz toga grada. Komandant brigade je preduzeo mere da se kra-qeva~ki Klub Vojske odràva u funkcionalnom stawu i da sesa~uva deo kwi`nog fonda iz uga{ene garnizonske biblioteke.Tako je beletristika preba~ena u ”brigadnu biblioteku”, gde jedostupna ~itaocima, deo stru~ne literature podeqen je jedini-cama, a zastareli vojnostru~ni fond komisijski uni{ten.

U svakodnevnom radu 252. oklopna brigada ima veliku po-dr{ku na~elnika Ra{kog okruga, predstavnika lokalne samou-prave u Kraqevu, MUP-a, privrednih i dru{tvenih preduze}a.Nema sumwe da }e taj sastav u budu}nosti i daqe imati veomava`nu ulogu na tom prostoru. Po Strategijskom pregledu odbra-ne u Kraqevu }e se nalaziti komanda jedne od ~etiri brigadeKopnene vojske, koja }e imati vi{e modularnih bataqona.

Stare{ine i vojnici koji tako profesionalno izvr{avajusvoje zadatke svakako i zasluùju da budu pripadnici brigade

zapadnog dela Srbije. Zoran MILADINOVI]

Snimio Zvonko PERGE

JEDINICE

ZNAWE – I SRCEKada bi kraqeva~ki tenkisti sa svojom borbenom i

neborbenom tehnikom napravili mar{evsku kolonu, onabi bila duga vi{e od {ezdeset kilometara, a kad bi teh-niku ukrcali na voz, sklopile bi se na desetine kompozi-cija. Zato odlazak 252. oklopne brigade iz Kraqeva u Me-tohiju, tokom rata 1999, predstavqa dobro poznat primer

lukavstva i maskirawa u borbenom razvoju. Da bikombinovani pokret tako velike jedinice

ostao neprime}en, potrebno je bilo da sta-re{ine i vojnici imaju mnogo znawa, isku-stva, snala`qivosti i srca. I uspeli su.

Spomen-obele`je u krugu Kasarne ”JovanKursula” podse}a na profesionalno

obavqene zadatke u tom ratu, alii na 24 poginula i vi{e

od 200 rawenihboraca.

za elektronske sisteme, za vazduhoplovstvo, za eksperimentalno-dinami~ke prototipove i sektor zajedni~kih slu`bi, te odeqeweza informatiku. Sa~uvali su ~etrdesetak raznih tehnologija, takoda jo{ uvek mogu da projektuju i rade za sva tri vida.

Istovremeno, grupisani su objekati koji su bili razme{te-ni na vi{e lokacija u gradu - u Katani}evoj i Kumodraù. Sadasu svi u @arkovu. Na taj na~in pove}ana je efikasnost rada i

27

Niko ne}e biti otpu{ten iz VTI u nekojnarednoj reorganizaciji Vojske, a nema

problema ni da institut bude registrovankao nau~noistraìva~ka ustanova - istakao

je ministar odbrane dr Zoran Stankovi} idodao da }e se toj ustanovi omogu}iti da

vrati neke od otpu{tenih stru~waka

POSLEDWI ÂSPOMO] U

Najve}i ”stradalnik“ u smawivawu vojske protekle godinebio je Vojnotehni~ki institut. Ta najve}a vojna nau~noistra-ìva~ka ustanova u zemqi, koja se ve} 60 godina bavi is-traìvawem i razvojem sredstava NVO, ostala je bez polo-vine svog kadra.Nedavno ih je posetio ministar odbrane dr Zoran Stanko-

vi}, i u duèm razgovoru sa rukovodstvom Instituta i zaposle-nima saznao {ta su do sada uradili kako bi unapredili poslo-vawe i poboq{ali rad.

Nakon smawewa sastava u protekloj godini uga{en je odre-|en broj oblasti nau~noistraìva~ke delatnosti i rad vi{e la-boratorija, objediweni su kapaciteti i definisana je nova for-macija (koja je jo{ uvek na usagla{avawu u nadle`noj upravi). Pri-likom racionalizacije prevashodno se vodilo ra~una o zadacimai ugovorima koji zadovoqavaju realne potrebe sistema odbrane ikoji im omogu}avaju u~e{}e u trì{noj konkurenciji. Sada u VTI,po predlogu transformacije, postoji {est sektora. To su sektoriza naoruàwe i vozila, za materijale, za tehnologije i za{titu,

POSETA MINISTRA ODBRANEVOJNOTEHNI^KOM INSTITUTU

smaweni tro{kovi Insitituta za oko50 miliona dinara na godi{wem nivou.

Kada je re~ o kadrovskoj struktu-ri, tehni~ki kadar je prilikom linear-

nog smawewa pretrpeo najve}i udar, pa je sada 76 odsto zapo-slenih direktno upu}eno u istraìvawe i razvoj. Tako je izvede-no neplanirano prilago|avawe republi~kom zakonu o nau~noi-straìva~koj delatnosti u Srbiji koji dozvoqava da svega do jed-ne petine, ili do 20 odsto ukupnog sastava instituta radi drugeposlove, a ne istraìva~ke.

Direktor pukovnik prof. dr Marinko Ugr~i} kaè da je pro-cewena vrednost kapitala Instituta 240 miliona ameri~kih do-lara, ali da mnogo vi{e od toga vredi intelektualna svojina ko-ja je sadràna u tehni~koj dokumentaciji. Bogatstvo te ku}e su ilaboratorije, posebno one koje su jedinstvene u zemqi i koje mo-gu da ostvare jo{ ve}i prihod.

- Ve} dugi niz godina prate nas problemi, na primer neredovnofinansirawe, ve}i tro{kovi reìje nego oni za potrebe realizaci-je zadataka nau~no-istraìva~kog rada. Nepovoqna je i starosnastruktura (prosek 46 do 48 godina). Ni plate nisu nikakav stimulansza privla~ewe mla|ih stru~waka. Spisak problema je zaista dug, awih umnoàva nere{en status. Naime, VTI je vojna nau~noistraì-va~ka ustanova, ali nije ukqu~ena u lanac istraìva~kih institucijau Srbiji. Sa druge strane mi nemamo ìro-ra~un {to nam oteàvarad sa tre}im licima, a buxet je svake godine sve restriktiviniji paza istraìvawe ima sve mawe para - kaè prof. dr Ugr~i}.

Na pitawe kako re{iti te probleme direktor je predloìonekoliko mera, a ministar Stankovi} je, saèto u nekoliko ta~a-ka, istakao {ta }e Ministarstvo odbrane uraditi da se te mereostvare. Kao prvo, VTI moè i treba da zadrì status nau~noi-straìva~ke ustanove i time bude okosnica tehni~ke moderniza-cije vojske Srbije u uvo|ewu sredstva NVO u naoruàwe. I nesamo to, sa vladom Srbije bi}e dogovorena integracija VTI u si-stem nau~noistraìva~ke delatnosti Republike Srbije, jer suustanova koja ispuwava sve uslove za to (ima 28 doktora nauka,a minimum je 10).

Dogovoreno je da vi{e nijedan ~lan kolektiva ne}e biti ot-pu{ten iako bude otpu{tawa u Vojsci, a ne}e biti ni penzionisa-wa oficira doktora nauka sa 54 godine ìvota. Ministar jepredloìo rukovode}im qudima da sa~ine elaborat u kome }eobjasniti koje stru~wake treba vratiti u Institut ili sa wimasklopiti ugovor o delu, a preporu~io je da wegovi saradnici po-mognu Institutu da se sa~ini re{ewe po kome bi VTI, poput VMA,mogao da pruà usluge tre}im licima.

- Na|ite zakonsku osnovu, neka vam nadle`ni sa~ine odlukuili re{ewe i ja }u to potpisati. A od vas i od rezultata va{egrada zavisi da li }ete ostati u vrhu i biti institucija kakva jenekad bila - istakao je ministar.

Posle razgovora sa rukovode}im qudima u VTI, ministar jeobi{ao nekoliko jedinstvenih laboratorija koje mogu da rade zatre}a lica u zemqi i u svetu.

U razgovoru sa zaposlenima ministar je odgovorao na wiho-va pitawa i sugerisao kako da re{e neke probleme. Obe}ao je da}e omogu}iti odlaske stru~wacima na stru~ne i nau~ne skupove, tena sajmove naoruàwa u svetu, da }e inicirati podmla|ivawe ka-dra iz gra|anstva i istakao koliko je va`no da se VTI ukqu~i u na-stavni proces, i da po Bolowskoj konvenciji ponudi laboratorij-ske usluge i qude koji su u stawu da u~estvuju u izvo|ewu nastave.

M. [VEDI]Snimio D. BANDA

15. jun 2006.28

JEDINICE

NOVO U VAZDUHOPLOVNOM OPITNOM CENTRU

DVOSTRUKOODBACIVAWE

Novi tehni~ki kapaciteti i opremaCentra doprinose efikasnijem i pouzdanijem ispitivawu i analiziosobina padobranskih sistema. Uspe{no se koriste za vojne i civilnepotrebe. Primenom sofisticiranihtehnologija ta ustanova Vojske zauze}evode}u poziciju u oblasti kojom se bavi, ne samo u na{oj zemqi ve} i regionu.

Vazduhoplovni opitni centar je nau~noistraìva~ka ustanovaVojske koja realizuje razvojna i verifikaciona ispitivawavazduhoplova i vazduhoplovnih tehni~kih sredstava za vojne icivilne aplikacije. Formiran je 14. decembra 1933. ukazomKraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Od 1945. godine do dana{wih dana Centar je ispitivao 203

tipa vazduhoplova – 60 stranih aviona, 94 doma}a aviona, 14 he-likoptera, 35 vrsta jedrilica, zatim, 102 li~na, teretna i ko~io-na padobrana, 65 vrsta i tipova vazduhoplovnog naoruàwa, vo-|enih i nevo|enih ubojnih sredstava doma}eg i stranog porekla, teveliki broj elektroure|aja i li~ne opreme pilota. Piloti Opit-nog centra su izveli vi{e od 120.000 letova, a inèweri napisa-li oko 1.650 stru~nih izve{taja i elaborata, ali i stotine nau~-nih radova.

PRIMEWENA ISTRA@IVAWASpecijalni vojni padobran velike nosivosti i padobranski

sistem sa dvostrukim odbacivawem, na koje se postavqaju ure|ajiza akviziciju i prikupqawe podataka, Vazduhoplovni opitni cen-tar je nedavno kupio od ameri~ke firme Jump Shack. Pomo}u akvi-zicionog sistema se objektivno, efikasno i jednostavno mogu ispi-tati svojstva svih tipova padobrana. Javnosti su na AerodromuBatajnica prikazane wegove mogu}nosti i tehni~ki dometi. Opitnipadobranci su tom prilikom izveli i test skok iz helikoptera, ko-riste}i upravo te savremene tehnologije.

Kako nagla{ava pukovnik Zoran Filipovi}, zastupnik koman-danta Centra, sistem sa dvostrukim odbacivawem pove}ava bez-bednost prilikom ispitivawa rezervnih kupola padobrana, jerpadobranac poseduje tri upravqive kupole, {to je metodolo{kive} odavno primeweno na Zapadu. îne ga, naime, kontejner, glav-na i rezervna kupola, dodatne upravqive kupole i padobranskiautomat.

– Opitni padobranac ima mogu}nost da prilikom ispitivawarezervne kupole padobrana, ukoliko do|e do nepravilnosti iliotkaza u wenom funkcionisawu, odbaci kupolu i otvori drugu, koja

mu je poznata i proverena. Odbacivawe glavne i aktivirawe re-zervne kupole padobrana danas se izvodi radi ispitivawa wenihodlika ili obuke padobranaca – kaè pukovnik Filipovi}.

Ina~e, ispitivawe padobrana obavqa se po ustaqenoj meto-dologiji. U wima se porede odlike novog tehni~kog sredstva sa pro-pisanim zahtevima i standardima. Vrsta ispitivawa – funkcional-na, verifikaciona, trupna ili zavr{na – odre|uje obim i komple-tan postupak. Najdetaqnija su ispitivawa prototipa padobrana.

– Najpre se izvode pripreme za ispitivawe, zatim ispitiva-wa na zemqi i u letu. Izbor merne opreme zavisi od parametarakoji se proveravaju. Do sada se u Vojsci za ispitivawe padobrana

u letu koristio PC nekompatibilan analogni akvizicioni sistem ioptoteodolitski sistem, koji obezbe|uje spoqna trajektografskamerewa. Ispitivawa na zemqi obuhvataju kontrolu spoqnog izgle-da i dimenzija padobrana, proveru mase i pakovawa, ocewivawepogodnosti za rukovawe, merewe sile aktivirawa pomo}u ru~ice iproveru uticaja okoline – obja{wava pukovnik Sa{a Tirnani}.

ANALIZA ODLIKAU letu se ispituju funkcionalnost i performanse padobrana

– da li konstrukcijska svojstva obezbe|uju nesmetanu i bezbednuupotrebu prilikom skokova iz razli~itih vazduhoplova.

– Ta faza zapo~iwe desantirawem padobranskih lutki, pri~emu se meri vreme otvarawa padobrana i posmatra pravilnost uwegovom letu. Ispituje se, tako|e, otpornost konstrukcije testompreoptere}ewa, pomo}u lutke ~ija je teìna 1,5 puta ve}a od pred-vi|ene nosivosti padobrana. Od performansi se beleè vremeotvarawa padobrana, wegov put, usporewe, vertikalna i horizon-talna brzina, stabilnost, finesa, te zaokreti i prevla~ewe. Uko-liko padobran ne zadovoqi sve predvi|ene zahteve bez otkaza io{te}ewa, ispitivawa se ponavqaju – tvrdi pukovnik Tirnani}.

Akvizicioni sistem kojim se Vazduhoplovni opitni centaropremio za ispitivawe pomenutih parametara, moè se koristitina oba padobranska sistema. Jednostavan je za montirawe i upo-trebu.

– Sastoji se od integrisanih dava~a sile na oba sistema –Vinstonovi mostovi, 3D senzora linearnog ubrzawa i visine, sen-zora ugaonog ubrzawa, zatim, dva A/D konvertora, GLX eksplorera(GLX Xplorer Dataloger) i datastudija (DataStudio). Senzor linearnogubrzawa i visine meri nadmorsku visinu do sedam kilometara.GLX eksplorer poseduje korisni~ki interfejs koji omogu}ava izra-du razli~itih grafi~kih prikaza dobijenih rezultata. Sve vrstenaknadnih obrada i analiza izvode se u datastudiju – poja{wavapotpukovnik Veselin Gredi}.

Istovremeno prikupqawe podataka sa ~etiri senzora, dakle,jeste najzna~ajnija odlika akvizicionog sistema za ispitivawe pa-dobrana. On prakti~no obezbe|uje pra}ewe, snimawe i analizusvih fizi~kih parametara na vazduhoplovnim i nevazduhoplovnimsistemima – saobra}ajna sredstva, termodinami~ke ma{ine, elek-tri~ne ma{ine, ekolo{ki parametri ìvotne i radne sredine.

– Va`no je jo{ napomenuti – smatra potpukovnik Gredi} – dase na specijalni vojni padobran velike nosivosti – Military TacticalRacer Delta 400, tako|e moè postaviti akvizicioni sistem. Taj pa-dobran se sastoji od kontejnera, glavne i rezervne kupole, kontej-nera za teret, xepova za radio-stanicu i bocu za kiseonik, te pa-dobranskog automata. Maksimalna nosivost wegove kupole iznosido 400 kilograma. Ne postoje ograni~ewa u pogledu minimalne te-ìne neophodne za bezbedno funkcionisawe. Kupola glavnog pado-brana je potpuno elipti~na, {to smawuje dinami~ki udar, a pove-}ava pouzdanosti otvarawa i prizemqewa.

Vladimir POÛ^Snimio Goran STANKOVI]

29

SAVREMENO PADOBRANSTVOKori{}ewe vertikalnog vazdu{nog tunela za uve`ba-

vawe padobranaca u slobodnom padu jeste najzna~ajnija no-vina u savremenom vojnom padobranstvu. Sve vi{e se upo-trebqavaju specijalni padobrani pove}ane nosivosti, askokovi su sa velikih visina. Sa porastom brzina u slobod-nom padu, prilikom otvarawa padobrana, javqaju se vrlointenzivni dinami~ki udari, {to dovodi do ozbiqnih posle-dica. Re{ewe nudi padobranski ure|aj koji ujedna~ava i ste-penuje proces otvarawa – Speed-Bag.

U sportskom padobranstvu opada popularnost klasi~-nih i disciplina skakawa sa daskom, a padobranci ~e{}elete u sede}em poloàju i naglava~ke – free-flying i kao qudiptice – bird men. Zbog rane orijentacije na slobodno leteweznatan broj rekreativnih padobranaca ne sti~e potrebannivo ve{tine u osnovnom letewu na stomaku, {to smawujebroj padobranskih instruktora. U srpskom padobranstvu ne-dostaju stru~waci za pakovawe i pregled modernih padobra-na, servisirawe i odràvawe opreme.

OVLA[]EWA CENTRAUz zavr{na, verifikaciona i razvojna ispitivawa,

nau~noistraìva~ku delatnost, metrolo{ko obezbe|ewe iobuku vazduhoplovnog i tehni~kog osobqa, Vazduhoplovniopitni centar ocewuje jo{ mogu}nosti i letne karakteri-stike vazduhoplova u zemqi i inostranstvu, za vojne i zacivilne potrebe.

Centar, u tom smislu, poseduje slede}a ovla{}ewa – Uverewe o osposobqenosti za ispitivawe vazduhoplova uletu, koje je izdao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Sr-bije i Crne Gore, Potvrdu o priznawu ispitne institucije,Re{ewe o ispitivawu uslova za pregled merne opreme, Ci-vilno ovla{}ewe za obuku probnih pilota aviona i helikop-tera i Ovla{}ewe za {kolu civilnih pilotskih zvawa.

Opitni padobranac sa akvizicionim sistemom

stariji vodnik Neboj{a Jandri}

Primena komandno-informacionog sistema u Sredwoj stru~noj vojnoj {koli u Kru{evcu – Smer tehni~ke slu`be, predstavqa novinu u upravqawu obrazovno-vaspitnim procesom, jer su takva koncepcijska re{ewa prilagodqiva, a mogu se ugraditi u sve {kolske centre i sli~ne organizacione strukture

15. jun 2006.

KOMANDNO-INFORMACIONI SISTEM U FUNKCIJI OSAVREMEWAVAWA NASTAVE

U

ELEKTRONSKIDNEVNIK

30

OBUKA

Kru{evcu od 1991. godine postoji i radi {kola koja je uproteklih 15 godina osposobila vi{e od dve hiqade u~e-nika za potrebe tehni~ke slu`be me|u kojima i 1.200 podo-ficira, 586 mehani~ara i 350 polaznika raznih kurseva.Sredwa stru~na vojna {kola – Smer tehni~ke slu`be da-nas se nalazi u sastavu Pozadinskog {kolskog centra, ko-

jim komanduje pukovnik Qubi{a Veli~kovi}. Namewena je za{kolovawe podoficira i mehani~ara (naoruàwe, motorna vo-zila, telekomunikacije, raketni sistemi, pogonska sredstva ioprema), obu~avawe podoficira i mehani~ara za odràvaweborbenih sistema i specijalisti~ko obrazovawe civilnih lica– mehani~ara za 16 specijalnosti. U proteklom periodu, {kolaje postigla zapaène rezultate u {kolovawu sredwo{kolskogtehni~kog kadra zbog ~ega je vi{e puta nagra|ivana.

Me|utim, odgovorni qudi u toj {kolskoj ustanovi ne spava-ju na lovorikama ve} ulaù jo{ vi{e napora kako bi unapredi-li i osavremenili obrazovno-vaspitni proces. Oni su odlu~i-li da u praksi primene mogu}nosti savremene informati~ketehnologije koja omogu}ava da se podaci unose i ~uvaju u elek-

tronskom obliku, a potrebne informacije dobijaju u kratkomvremenu i na pregledan na~in.

INTERAKTIVNA VEZAProjekat upravqawa obrazovno-vaspitnim procesom u {ko-

lama Pozadinskog {kolskog centra zapo~et je 1996. godine sa ci-qem da se nastavni proces osavremeni uvo|ewem novih nastavnihtehnologija i organizacionih oblika {kolovawa kadra vojske. Utom projektu Sredwa stru~na vojna {kola dobila je vode}u ulogu{to i ne ~udi kada se zna da ta ustanova raspolaè visokoobrazo-vanim nastavnim kadrom, kvalitetnom nastavno-materijalnom ba-zom (20 nastavnih kabineta i specijalisti~kih radionica) i savre-menim nastavnim planovima i programima. Na osnovu istraìva-wa, prvo su osmi{qeni takti~ko-tehni~ki zahtevi za komandno-in-formacioni sistem, {to je ve} tada odgovorilo tehnolo{kim zah-tevima vremena i potrebama {kolovawa budu}eg kadra. Potom jeprojektovani komandno-informacioni sistem prakti~no provereni opitovan na eksperimentalnom modelu mreè u Sredwoj stru~nojvojnoj {koli – Smer tehni~ke slu`be.

– Danas je taj sistem ne samo u potpunosti zaìveo ve} i omo-gu}io znatan napredak u organizaciji nastavnog procesa – sa neskrivenim ponosom govori na~elnik [kole pukovnik mr Ra-domir \uki}.

Tim kreatora projekta, ili kako ih u {ali zovu “trust mozgo-va”, ~ine sada ve} pukovnici u penziji Jovo Pilipovi} i Marko[egrt, pukovnici Radomir \uki} i Branko Grubi}, potpukovniciIvan Vuli} i Goran Jeremi} i major Boban Trajkovi}, mada treba

31

naglasiti da su svoj doprinos dali i drugi pripadnici {kole. Onisu tvorci komandno-informacionog sistema koji se sastoji iz ko-risnika, softvera i hardvera i ~ija se programska re{ewa mogupodeliti na dve celine u vidu baze podataka i aplikacije. Baza po-dataka je sme{tena u centralnom ra~unaru i sadrì podatke o u~e-nicima, nastavnicima, instruktorima, nastavnim planovima i pro-gramima i ispitima. Drugim re~ima, to je pravo skladi{te pokaza-teqa i parametara koji se pomo}u razvijenog softvera prevode udragocene informacije zlata vredne u upravqawu obrazovno-vas-pitnim procesom. Korisni~ki program, pak, podrazumeva jednosta-van unos podataka, generisawe tabela, pregleda, spiskova, doku-menata, obrazaca, svedo~anstava i diploma. U kakve pojedinostiulazi program govore podaci o, na primer, sklonostima u~enika,wihovim porodicama ili karakteristikama li~nosti.

Za nastavni proces najva`nije je formirawe svojevrsnogelektronskog dnevnika u koji nastavnici svakodnevno registrujuocene u~enika. Po re~ima majora mr Bobana Trajkovi}a, elektron-ski dnevnik omogu}ava ne samo prosto evidentirawe provere zna-wa ve} i kvalitativnu teìnu svake ocene. Na ovaj na~in, upravniorgani {kole imaju dnevni uvid u stawe obrazovno-vaspitnog pro-cesa {to im omogu}ava da pravovremeno i ta~no informi{u pret-postavqene komande i roditeqe u~enika. Posebno je va`no {tona~elnik {kole, organi uprave, na~elnici klasa i razredne sta-re{ine mogu da na osnovu raspoloìvih informacija trenutno in-terveni{u i preduzmu odgovaraju}e mere za poboq{awe uspehau~enika ili angaòvaniji rad nastavnika. Re~ je o svojevrsnoj in-teraktivnoj vezi koja ve} daje rezultate u vidu boqeg uspeha u~eni-ka i wihove osposobqenosti za rad u jedinicama Vojske Srbije iCrne Gore.

HARDVERSKA I SOFTVERSKA RE[EWA– Komandno-informacioni sistem radi u lokalnoj ra~unar-

skoj mreì – kaè pukovnik mr Branko Grubi} – sa velikom brzi-nom prenosa podataka i 40 umreènih personalnih ra~unara.

Srce sistema predstavqa centralni ra~unar koga podacimahrane ra~unari iz klasa u~enika, nastavni~kih zbornica i organauprave, mada zapaèno mesto pripada i kabinetu informatike ko-ji je sastavni deo mreè i ima veliki zna~aj za osposobqavaweu~enika u informati~kim znawima.

Po mi{qewu potpukovnika Gorana Jeremi}a, va`no je {to susvi u~esnici u obrazovno-vaspitnom procesu osposobqeni da sa-mostalno koriste komandno-informacioni sistem, naravno, u onojmeri koliko to zahteva wihovo radno mesto.

Pozitivne karakteristike komandno-informacionog sistema uSredwoj stru~noj vojnoj {koli – Smer tehni~ka slu`ba mogu}e je sa-gledati na svakom koraku. Jasno se vidi da je ~itav projekat realizo-van na osnovu rezultata istraìvawa upravqa~kih procesa u {kolii da sistem podràva postoje}u organizaciju {kole. On ima otvore-

PRAVCI DAQEG RAZVOJA[kola 21. veka ne moè se

zamisliti bez primene savremeneinformati~ke i multimedijalnetehnologije. U prosvetnom sistemuna{e zemqe se tek naziru za~ecisavremenije upotrebe ra~unara idrugih tehni~kih pomagala, ali je,kao {to vidimo, ta tehnologija sauspehom primewena u Sredwojstru~noj vojnoj {koli – Smer teh-ni~ka slu`ba. Ni tu nije kraj.Stru~waci iz {kole ve} imaju re-{ewe za modelirawe elektron-skog, telefonskog i Internet dne-vnika koji bi roditeqima omogu-}ili neposredni uvid i pra}eweuspeha dece u vojnoj {koli.

Kreatori komandno-informacionog sistema: potpukovnik GoranJeremi}, pukovnik Branko Grubi}, potpukovnik Ivan Vuli}, major

Boban Trajkovi} i pukovnik Radomir \uki} (sleva na desno)

nu arhitekturu za mogu}a pro{irewa i veze sa drugim komandno-in-formacionim sistemima, dok je istovremeno i fleksibilan za pri-menu u sli~nim organizacionim sistemima zato {to je zasnovan nastandardnoj konfiguraciji personalnih ra~unara u mre`nom okru-èwu. U izradi sistema su primeweni savremeni softverski alati ire{ewa {to omogu}uje pouzdan komunikacioni tok.

Va`no je {to su kreatori poklonili veliku pa`wu ne samofunkcionalnosti i jednostavnosti upotrebe, ve} i bezbednosti si-stema.

– Za{tita je implementirana i na nivou hardvera i u softve-ru – tvrdi potpukovnik mr Ivan Vuli}. – Ona se ogleda u za{titiod neovla{}enog pristupa i kopirawa celine sistema ali i poje-dinih podataka.

Jedinstveno programsko re{ewe projektanata sistema pred-stavqa za{tita pristupa ocenama u okviru elektronskog dnevnika,tako da pojedina~nu ocenu moè mewati samo predmetni nastavnikdok je pregled ocena omogu}en svim upravqa~kim strukturama.

Za uspe{no pra}ewe i upravqawe obrazovno-vaspitnimprocesom potrebne su brze i pravovremene informacije koje omo-gu}avaju i preduzimawe konkretnih delatnosti u ciqu poboq{awa.Sigurno je da primena komandno-informacionog sistema u kru{e-va~koj sredwoj {koli predstavqa veliki korak u tom pravcu, pogo-tovo {to su nova re{ewa koncepcijski prilagodqiva i mogu seugraditi u sve {kolske centre i sli~ne organizacione strukture.Na taj na~in bi vojno {kolstvo imalo savremen pristup u projekto-vawu, programirawu i vrednovawu obrazovno-vaspitnog procesadok se izrazito pozitivan pomak moè o~ekivati u delu primenenovih nastavnih tehnologija.

Zoran MILADINOVI]

OBUKA

15. jun 2006.32

OSTVARENI EFEKTIUnapre|eno upravqawe, organizacija rada i sistemati-

zacija po funkcijama i zadacima su samo neke od prednosti ko-je donosi primena savremenog komandno-informacionog siste-ma. Po re~ima na~elnika [kole pukovnika Radomira \uki}a,sada su poboq{ani i pojednostavqeni postupci predvi|awa iodlu~ivawa, usavr{eni informacijski upravqa~ki tokovi iskra}eno vreme za preduzimawe upravqa~kih akcija. Ne trebazaboraviti da je upotrebom komandno-informacionog sistemaosigurana ta~nost i stalna aùrnost podataka i informacija,te da su unificirani i sistematizovani potrebni izlazni do-kumenti po funkcionalnim zadacima i poslovima. To u praksizna~i da je veoma jednostavno uraditi potrebne preglede, ta-bele, diplome, uverewa ili svedo~anstva. Na taj na~in je obez-be|ena racionalnost angaòvawa kadrovskih, vremenskih imaterijalnih resursa.

Donacija Kraqevine Danske

VOZILA ZA PRISMUPredstavnik Ministarstva odbrane Kraqevine Danske major

Per Rinca i na~elnik Uprave za kadrove general-major SlobodanTadi} potpisali su po~etkom juna sporazum o donaciji pet motornihvozila marke HYNDAI.

Kraqevina Danska glavni je donator Centra za prekvalifi-kaciju podoficira i civilnih lica namenski {kolovanih za vojnazanimawa. Poklowena vozila doprine}e kvalitetnijoj saradwi ikomunikaciji sa ciqnim grupama.

– Imali smo privilegiju da podrìmo projekat Prisma. Zawegovo funkcionisawe neophodni su alati i sredstva. Jedno odwih jesu i sredstva komunikacije, te obezbe|ivawe fizi~kog kon-takta sa ciqnim grupama, jer je to jedan od na~ina na koji se qudi-ma u Centru za prekvalifikaciju olak{ava da sara|uju s onima ko-ji ostaju bez posla u Vojsci – rekao je tom prilikom major Rinca.

On je objasnio da }e Kraqevina Danska, pored Norve{ke i [ved-ske, a verovatno uskoro i Finske, u okviru Nordijske inicijative,formirati i podràti Centar za prekvalifikaciju podoficira.

General Tadi} je istakao nastojawe da se pomo} u prekvalifi-kaciji pruì svim kategorijama lica koja ostaju bez posla u Vojsci.

– Na trì{tu rada ima mnogo nezaposlenih, pa se trebausredsrediti na one oblasti za kojima postoji potra`wa. Tim kojiuskoro dolazi iz Danske istraì}e trì{te rada i ima}emo odgo-vor u kom pravcu treba usmeriti obuku – rekao je general Tadi}.

S. \OKI]

Mogu}nosti obuke na poligonu “U{}e”

TEMEQ ZA RAZVOJ BRODARSTVAU prostorijama Vojne akademije na Bawici 6. juna je odràna

prezentacija “Mogu}nosti obuke u veslawu i jedrewu na poligonuU{}e”. Na prezentaciji, koja }e svoj prakti~ni deo imati uskorona samom poligonu na beogradskom U{}u, prikazane su mogu}nostiOdseka Mornarice Vojne akademije za izvo|ewe obuke u jedrewu iveslawu.

Na~elnik Odseka Mornarice kapetan bojnog broda \or|ePraì} govorio je o istorijatu brodarstva na rekama Srbije, pod-setiv{i na slavne datume brodara Srbije, od osnivawa {ajka{kogbataqona do herojskih podviga poru~nika bojnog broda Beri}a,Spasi}a i Ma{ere.

Na~elnik Generalnog inspektorata odbrane viceadmiral Jo-van Grbavac istakao je da strategija nacionalne bezbednosti tre-ba da defini{e nacionalne interese Srbije.

Predstavnik Ministarstva za kapitalne investicije IvanaTomi} naglasila je da to ministarstvo ima izraèn interes da is-koristi stru~ne i materijalne kapacitete kojih ima u Vojsci, jeroni mogu da budu dobar temeq za razvoj brodarstva u Srbiji.

A. ANTI]

Organizatori savetovawa bili su Odeqewe za transport Sekto-ra za materijalne resurse MO i Vojna akademija. U Program-skom odboru savetovawa u~estvovali su general-major mr Pa-vle Gali}, general-major mr Vidosav Kova~evi}, pukovnici drBranko \edovi}, Qubomir Samarxi}, dr Dragutin Jovanovi},

dr Qubislav Vasin, dipl. in`., in`. Sini{a Mari~i}, profesoridr Milan Vujani} i dr Krsto Lipovac i docent dr Dragan Jovanovi}. Savetovawe je, u skladu s namerama organizatora, posluìlo kaosvojevrsna tribina na kojoj se moè ~uti glas stru~ne javnosti iz svihzainteresovanih institucija dru{tva. Skup je, pored toga, bio i pri-lika da se analizira petogodi{we iskustvo u sprovo|ewu mera bez-bednosti u saobra}aju u sistemu odbrane, koje su, izme|u ostalog, u2005. godini rezultirale izostankom nezgoda sa smrtnim ishodom.

Bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju, Vojska kao institucijaprati jo{ od 1953. godine. Statistika je zabeleìla da je od tog vre-mena do danas u saobra}ajnim nesre}ama poginulo 1.777, a povre-|eno je 19.941 vojnih lica. Ogromni qudski i materijalni gubici u“ratu na putevima” upozoravaju da se stalno iznova moraju iznalazi-ti sadràji i oblici preventivnog delovawa na smawivawu posledi-ca te negativne pojave.

Ranija savetovawa istog nivoa odràna su 1985, 1988. i 2001,a ovogodi{wi skup je prema konstataciji organizatora u pravom smi-slu prerastao u nau~no-stru~nu manifestaciju visokog ranga. Na sku-pu su u~estvovali predstavnici svih merodavnih institucija dru{tvakoje doprinose bezbednosti qudi.

Za ovogodi{wi nau~no-stru~ni skup pristiglo je 59 referata,koji su razvrstani u osam celina. Uvodni referati ticali su se pro-gramskih opredeqewa najvi{ih dràvnih institucija koja imaju zaciq pove}awe bezbednosti saobra}aja u Srbiji. Prvi put na stru~niskup najvi{eg nivoa posve}en bezbednosti vojnog saobra}aja pozvanisu i predstavnici nekoliko stranih armija.

Ostali referati podeqeni su u sekcije, koje su se odnosile nasistem bezbednosti putnog saobra}aja, saobra}ajne nezgode i posle-dice, vojna vozila i voza~e, obuku i usavr{avawe voza~a u vojsci,

saobra}ajnu vojnu policiju, te na strategiju, programe i kampawe ubezbednosti saobra}aja.

Kao jednu od najkonkretnijih mera koje su preduzete za poboq-{awe bezbednosti saobra}aja u Vojsci pukovnik Mari~i} je istakaoformirawe Saveta za bezbednost saobra}aja, prvo na nivou Gene-ral{taba, a od 2006. godine na nivou Ministarstva odbrane. Taj sa-vet je jedan od inicijatora odràvawa stru~nog skupa kao va`nog de-la uspostavqawa sistema bezbednosti putnog saobra}aja u sistemuodbrane. Sve preduzete aktivnosti stru~waka za saobra}aj iz Vojskeimaju za ciq definisawe i sprovo|ewe strategije bezbednosti put-nog saobra}aja u Ministarstvu odbrane i Vojsci do 2010. godine.

Organizatori skupa izrazili su posebno zadovoqstvo {to je naskup pristiglo pet zajedni~kih radova pripadnika Vojske sa kolegamaiz civilnih institucija i osam radova stru~waka iz civilnih struktu-ra. Istaknuta je i ~iwenica da su se studenti Vojne akademije tako|eoglasili sa tri rada. Tim povodom general Gali} je studentima kaopodsticaj za daqi rad uru~io kwige sa posvetom.

Kad je re~ o saobra}ajnoj struci u Vojsci, tako|e ohrabruje ~i-wenica da su potporu~nici, poru~nici i kapetani autori 18 radova,od kojih, po mi{qewu nadle`nih stru~waka, ve}ina moè da budeprikazana i na simpozijumima vi{eg ranga.

Aleksandar ANTI]

33

BEZ @RTAVA

ÊTVRTO SAVETOVAWE O BEZBEDNOSTI PUTNOG SAOBRA]AJA U SISTEMU ODBRANE

I AMERIKANCI [TEDEO organizaciji transporta, obuci voza~a i bezbednosti u

vojnom saobra}aju u ameri~kim oruànim snagama, u~esnicimaskupa u @arkovu govorio je major Ken Fecer. Rezervista, ina~esaobra}ajni policajac, koga je zbog pove}anog vojnog angaòvawau svetu, ameri~ka vlada aktivirala kao oficira saobra}ajneslu`be. Major Fecer radi u Komandi za kontrolu kretawa u Ne-ma~koj. On je u svom referatu istakao da se ameri~ka vojska tru-di da delotvorno koristi sredstva prenosa pa zbog toga ~esto an-gaùje komercijalne prevoznike po ugovoru.

Armija SAD je tako|e razvila univerzalno transportno vo-zilo hamvi, kod nas poznatije kao hamer. Na istu {asiju montirase dvadesetak razli~itih vrsta vozila koja imaju najrazli~itijunamenu, od borbenih do sanitetskih. Za pra}ewe kretawa tran-sporta ameri~ka vojska koristi GPS ure|aje, ali se zbog smawe-wa tro{kova ~esto upotrebqavaju i radiofrekvencijski ure|aji.Kroz luku u Belgiji prolaze svi ve}i konvoji ~iji ulazak registru-je velika antena.

Za re{avawe problema transporta Amerikanci primewujusistem tzv. centralizovane kontrole i veoma decentralizovanihre{ewa. Neposredni organizatori transporta su autonomni usvojim odlukama kako najbrè i najlak{e da stignu na zadati ciq.

U amfiteatru Odseka Logistike Vojne akademije u @arkovu 8. juna je odràno 4. savetovawe o bezbednostiputnog saobra}aja u sistemu odbrane.Analizirano je petogodi{we iskustvo usprovo|ewu mera bezbednosti, koje su uprotekloj godini rezultirale izostankomnezgoda sa smrtnim ishodom.

Snimio D. BANDA

15. jun 2006.

GRUPA ZA REFORMU ODBRANE

G

34

SARADWA

Kako je ~lanstvo uPartnerstvu za mir, Natou iEvropskoj uniji postalo strate{ki ciqna{e zemqe, vi{e se ine postavqa pitawe da li su nam reformeneophodne, ve} kako da ih {to uspe{nijesprovedemo, izbegavaju}iwihove negativneposledice. Grupa zareformu odbrane treba da doprinese da se taj proces ubrza.

maqe Natoa i druge me|unarodne organiza-cije, ~ija iskustva }e nam svakako koristiti.^lanovi radnih stolova, polaze}i od Stra-tegijskog pregleda odbrane i rukovode}i sewime, kontinuirano se bave izradom proje-kata, orijenti{u}i se na re{avawe pojedi-na~nih prioritetnih problema u procesureforme sistema odbrane zemqe.

Prema re~ima potpukovnika Gaji}a, urad Grupe ukqu~eno je oko 120 stru~waka,a kako je reforma sistema odbrane zasno-vana na nekoliko osnovnih oblasti, i Gru-pa usredsre|uje svoj rad na wih. Pomenuteoblasti se odnose na: Organizaciju civil-

ma odbrane na{e zemqe ubrza, ~emu }e dadoprinese boqa interresorna saradwa me-|u dràvnim organima i institucijama u Sr-biji oko pitawa reforme sistema odbrane,koje je od prioritetnog dràvnog zna~aja.

Ciqevi Grupe su definisani u okviru”Programa saradwe SCG i Nato” iz 2005.godine i izve{taja o poseti ekspertskog ti-ma Natoa za reformu odbrane iz januara2004. godine, a kao wen osnovni zadatakutvr|eno je savetovawe rukovodstva zemqekako da na najboqi na~in uskla|uje refor-mu sistema odbrane i rukovodi wome radiuspostavqawa modernih institucija odbra-ne pod demokratskom kontrolom.

Strukturu Grupe ~ine Koordinacionitim i radni stolovi. Koordinacioni tim sesastaje jednom mese~no u Beogradu, a posletre}eg sastanka Grupe, odlu~eno je da seformira i Kancelarija. Kako saznajemo odna{eg sagovornika potpukovnika @eqka Ga-ji}a, Kancelarija je formirana sa ciqemuskla|ivawa svih aktivnosti Grupe i radaradnih stolova, pruàwa pomo}i u ostvari-vawu kontakata sa dràvnim organima, da-vawa podr{ke Izvr{nom koordinatoru iKoordinacionom timu u planirawu, pra}e-wu i unapre|ewu wenog rada i rada radnihstolova i pruàwa tehni~ke podr{ke.

Rad u Grupi je organizovan kroz {esna-est radnih stolova. Oni predstavqaju svoje-vrsna ekspertska tela u kojima se trenutnonalaze uglavom predstavnici Ministarstvaodbrane i Vojske, ali je ideja i potreba da ubudu}nosti u wihov rad vi{e budu ukqu~enipredstavnici vladinih institucija, po{toreforma sistema odbrane nikako nije pita-we kojim se treba baviti samo Ministar-stvo odbrane i General{taba odnosno ze-

rupa za reformu odbrane formira-na je na inicijativu Kraqevine Nor-ve{ke, koja je, kao kontakt-zemqa zavezu Srbije sa Natom, pokrenula pi-tawe stvarawa jednog institucional-

nog okvira saradwe na{e zemqe i tog sa-veza. Predlog je obrazloèn time da bipokretawe rada takve grupe doprinelouspehu samog procesa reforme sistemaodbrane i brèm ukqu~ivawu zemqe uevroatlantske integracije.

Kako je inicijativa Norve{ke radoprihva}ena, pre tri meseca je formirana,tada Grupa SCG-Nato za reformu odbrane,koja je na posledwem, ~etvrtom, sastanku 12.juna preimenovana u Grupu Srbija-Nato zareformu odbrane. Formirawe Grupe tre-balo bi da doprinese da se reforma siste-

ZA BR@I PUT DO EVROPEZA BR@I PUT DO EVROPE

KOORDINACIONI TIM

U Koordinacionom timu Grupe zareformu nalaze se pomo}nik mini-stra odbrane za politiku odbraneSneàna Samarxi}-Markovi}, ko-predsedavaju}i Grupe, pomo}nik mini-stra za qudske resurse dr Zoran Jef-ti}, pomo}nik ministra za materijal-ne resurse dr Branko \edovi}, na~el-nik Uprave za buxet i finansije Mi-nistarstva odbrane Aleksandar Sto-janovi} i na~elnik Uprave za strate-gijsko planirawe pukovnik prof. drMitar Kova~, izvr{ni koordinator.

U rad Grupe su ukqu~eni direk-tor Direkcije za planirawe NatoaFrenk Boland, kopredsedavaju}i Gru-pe, eksperti iz civilnog i vojnog delaNatoa, predstavnik Ambasade za ve-zu sa Natoom u Beogradu, te izasla-nici odbrane zemaqa ~lanica Natoau na{oj zemqi.

U

35

REFORMA OBRAZOVAWA

Reorganizacija i modernizaci-ja sistema odbrane uslovqava ineophodnost reformisawa vojnogobrazovnog sistema i wegovo te{wepovezivawe sa civilnim. S obziromna zna~aj vaqanog obavqawa tog po-sla, pitawu obrazovawa posve}enaje posebna pa`wa u okviru Grupe zareformu sistema odbrane.

Tre}i radni sto bavi se pita-wima reforme obrazovawa u si-stemu odbrane, a rukovodilac je pu-kovnik Aleksandar Savi}. Posled-wem sastanku su, pored predstavni-ka Vojne akademije i Vojne gimnazi-je, prisustvovali i predstavniciKraqevine Norve{ke i Ministar-stva prosvete i sporta Srbije.

Jedna od tema sastanka bilo jeukqu~ivawe predstavnika zemaqaNatoa, odnosno Kraqevine Norve-{ke, u daqi rad. Pre vi{e od dva-deset godina i u Norve{koj je vojnisistem obrazovawa bio odvojen odcivilnog, a vi{egodi{wa iskustvakoja Norveàni imaju u toj oblasti,i koja su ponudili na{im vojnim icivilnim obrazovnim strukturama,svakako }e biti korisni.

ne i demokratske kontrole sistema odbra-ne (izrada Strategijskog pregleda odbra-ne, funkcionisawe i unutra{wa organi-zacija Ministarstva odbrane i civilna idemokratska kontrola oruànih snaga);Implementaciju Strategijskog pregledaodbrane (sistem upravqawa qudskim re-sursima, sredworo~ni i dugoro~ni planopremawa, reforma sistema obuke, revi-dirawe strategije i doktrine, razvoj kon-cepta logistike, logisti~kih procedura istandarda i revizija koncepta rezerve), iUpravqawe posledicama reforme odbra-ne (smawewe broja zaposlenih, preobukai prekvalifikacija, konverzija baza i ne-pokretnosti i konverzija pokretne vojneimovine).

Na tre}em sastanku Grupe za reformuministar odbrane dr Zoran Stankovi} re-kao je da su, posle 2000. godine, ~lanstvo uPartnerstvu za mir, Natou i Evropskoj uni-ji postali strate{ki ciqevi na{e zemqe.Me|utim, da bi se to ostvarilo, neophodnoje u~initi radikalne promene u svim delo-vima na{eg dru{tva. Zbog toga se vi{e nine postavqa pitawe da li su nam reformeneophodne, ve} je osnovno pitawe kako daih {to boqe sprovedemo, izbegavaju}i wi-hove negativne posledice. Jedan od odgovo-ra mogao bi da glasi: uz pomo} Grupe za re-formu odbrane.

Sawa SAVI]Snimio Goran STANKOVI]

Beogradu je, od 7. do 9. juna, odràna~etvrta konferencija Foruma za po-mo} zemqama Jugoisto~ne Evrope (So-uth Eas Europe Clearinghouse – SEEC).Forum za pomo} zemqama Jugoisto~ne

Evrope je regionalna bezbednosna inicija-tiva pokrenuta 2004. godine, na inicijati-vu Komande Oruànih snaga SAD za Evropu(US EUCOM). Ciq Foruma je koordinacijapodr{ke u oblasti odbrane zemqama kan-didatima za ~lanstvo u Nato (Albanija, Hr-vatska, Makedonija), kao i kandidatima zapristupawe Programu ”Partnerstvo zamir” (Srbija, Crna Gora i BiH). Forum sedopuwuje sa ostalim regionalnim bezbed-nosnim inicijativama, posebno sa Ameri~-ko-jadranskom poveqom.

Prva konferencija Foruma odrànaje u decembru 2004. u Qubqani, druga uSkopqu u junu 2005, a tre}a u Zagrebu kra-jem pro{le godine. U Beogradu su u januarui aprilu ove godine odràni konsultativ-ni sastanci, na kojima su formirane triekspertske podgrupe: za projekat u~ewa en-gleskog jezika, za buxetirawe i finansi-rawe odbrane i za adaptaciju pravne regu-lative.

Konferenciju su otvorili pomo}nikministra odbrane za politiku odbraneSneàna Samarxi}-Markovi} i Nil Grej-ston, predstavnik Ministarstva odbraneUjediwenog Kraqevstva, dok je wene okvirei ciqeve predstavio pukovnik Majk Ander-son iz US EUCOM-a.

Sneàna Samarxi} Markovi} ista-kla je da o~ekuje donacije vredne vi{e sto-tina hiqada evra i izrazila nadu da }e

konferencija stvoriti uslove za ja~awevojne saradwe me|u zemqama u regionu.

Trenutna lista potreba Srbije sadrìukupno 64 projekta iz razli~itih oblastireforme sistema odbrane. Vrednost o~eki-vanih donacija iznosi 700.000 evra. Najve-}e dosada{we uspehe u realizaciji predsta-vqaju razvoj programa za u~ewe engleskog je-zika (PELT), koji finansiraju Velika Brita-nija, Holandija, Danska i Norve{ka, kao iprogram obuke eksperata za finansiraweodbrane koji obezbe|uje SR Nema~ka.

Povodom donatorske konferencije uTop~ideru je odràn gala koncert Umetni~-kog ansambla Vojske. Okupqenim predstav-nicima zemaqa donatora i regiona, obra-tio se ministar odbrane Zoran Stankovi}:

- Reforme sektora odbrane jedan suod prioritetnih zadataka celog dru{tva.Wih sprovodimo zbog nas samih jer one ne-maju alternativu. Tako|e, uspe{nost re-formi sistema odbrane povezana je sa na-{im drugim prioritetnim zadatkom, a to je{to brà i potpunija integracija u evroa-tlantske strukture, najpre Partnerstvo zamir, Nato i Evropsku uniju - rekao je mini-star Stankovi} i istakao da je stabilnostzapadnog Balkana preduslov za potpunubezbednosnu stabilizaciju Evrope.

Ambasador Ujediwenog Kraqevstva uBeogradu Dejvid Gauen, izrazio je zadovoq-stvo {to je wegova zemqa kopredsedavaju-}a konferencije i istakao ~iwenicu da an-gaòvawe zemaqa zapadnog Balkana naForumu jasno pokazuje wihovu opredeqe-nost za reforme sistema odbrane.

S.\OKI]Snimio G. STANKOVI]

êtvrta konferencija Foruma za pomo} zemqama Jugoisto~ne Evrope

NAJAVADONACIJAUnapre|ewe regionalne stabilnosti i bezbednosti krozme|usobnu saradwu u interesu je celog regiona kao najboqina~in za ostvarewe ekonomskog prosperiteta i uspe{nogintegrisawa u svetske tokove

36 15. jun 2006.

Do pre godinu dana sliku vojne ekonomije “Medo{evac” ka-rakterisali su divqa trava na plodnoj zemqi, prizoripra{ume u staklenicima, neobra|eni i nepokriveni pla-stenici, stara i neupotrebqiva mehanizacija, prazne {ta-le i poneka sviwa u memqivom sviwarniku. Danas se na istom mestu mogu videti uzorane wive, zasa|e-

ni i dobro opremqeni staklenici i plastenici, proizvodwarasada na elektri~nim termotepisima, velike zalihe sila`nehrane, prepuno prasili{te, pripremqeni objekti za uzgoj juna-di i kvalitetna klanica. [ta se to dogodilo?

Kako su, za samo godinu dana, farma i ekonomija posta-le ogledni i udarni deo Vojne ustanove “Morava” iz Ni{a. Opravom ekonomskom bumu, rezultatima u proizvodwi hrane,strategiji razvoja i drugim pitawima razgovaramo sa direk-torom Vojne ustanove “Morava” pukovnikom Negovanom Golu-bovi}em i upravnikom Vojne ekonomije “Medo{evac” Sr|a-nom Gaji}em.

REVITALIZACIJA PROIZVODWE

– Zatekao sam ustanovu i ekonomiju – govori pukovnik Golu-bovi} – u tako lo{em stawu da je nekome trebalo platiti da biih uzeo. Na ekonomiji je sve stalo, po~ev od proizvodwe povr}apa do uzgoja stoke. S druge strane, sve analize su govorile dase poqoprivreda isplati i ustanovi i Vojsci.

Zato je Vojna ustanova “Morava”, juna pro{le godine, or-ganizovala seminar na kome su u~estvovali najkompetentnijiqudi iz intendantske, veterinarske i sanitetske slu`be VSCGi Direkcije za turizam i ugostiteqstvo, te profesori sa Po-qoprivrednog i Veterinarskog fakulteta, koji su svojim elabo-ratima dokazali opravdanost ulagawa u razvoj ekonomije. Tadaje odre|ena strategija razvoja i trasiran put kojim }e se vojna

IZ VOJNE USTANOVE ”MORAVA”

Za kratko vreme na vojnojekonomiji nadomak Ni{arazvijena je savremenapoqoprivredna proizvodwa, kojaje po nekim elementima jedinstvena u Srbiji

PREPORODZA GODINUDANA

EKONOMIJA

Inèwer poqoprivrede Sr|an Gaji} pored novih zasada...

ekonomija razvijati. Od ideje do realizacije je ~esto dug put,ali to ne vaì za pripadnike vojnog kolektiva “Morava”, kojisu odmah prionuli na ra{~i{}avawe rastiwa, orawe osamhektara neiskori{}ene ledine, opremawe napu{tenih objeka-ta, unapre|ewe uzgoja sviwa, izgradwu prasili{ta i druge po-slove.

Sredstva za revitalizaciju proizvodwe na ekonomiji, Voj-na ustanova obezbedila je iz sopstvenih prihoda.

– Neko vreme smo o~ekivali da Direkcija za turizam i ugo-stiteqstvo obezbedi beskamatni avans – kaè pukovnik Golubo-vi} – koji bi omogu}io brù i bezbolniju obnovu agrara, po{toje poznato da se nov~ana sredstva u poqoprivredi sporo okre-}u. Oni pomo} jesu obe}avali, ali je u stvarnosti nije bilo. Zadosada{wi uspeh, ipak, neophodno je ista}i zasluge KomandeKopnenih snaga i komandanata u ni{kom garnizonu.

Zauzvrat, qudi iz ustanove pripadnicima vojske obezbe|ujusigurnu i kvalitetnu robu kojoj niko ne moè da konkuri{e cenomi kvalitetom. Pro{irivawem kapaciteta vojne ekonomije i osa-vremewivawem proizvodwe oni èle da ostvare i funkciju za-{tite standarda stare{ina, vojnika i civilnih lica.

RASADI NA TERMOTEPISIMA

Vojna ekonomija “Medo{evac” prostire se na 36 hektaraizme|u sela Medo{evac, naseqa [qaka i aerodroma Ni{.Prema re~ima upravnika Sr|ana Gaji}a, tokom ove godine isko-risti}e se maksimum raspoloìvog zemqi{ta i to u prvom usevusadwom povr}a (celer, krastavac, krompir, kupus, crni luk,{argarepa, paprika, paradajz, plavi patlixan, per{un, spana},

37

tikvice, bundeva, cvekla, lubenica, karfiol), dok }e se po ubi-rawu letine isti prostor iskoristiti za sadwu drugog useva.Povrtarske kulture gaje se u za{ti}enom prostoru poput stakle-nika i plastenika, uz kori{}ewe najsavremenijih metoda kao{to su sistem navodwavawa kap po kap i zastirawe zemqi{tamal~ folijom.

Ciq sadwe u plastenicima je proizvodwa ranog povr}a, do-brog kvaliteta, i to u periodu kada je to veoma unosan i profi-tabilan posao. U povrtarsku proizvodwu uloì}e se ove godine

dva i po miliona di-nara za nabavku seme-na, pesticida i amba-laè, a o~ekuju se pri-nosi od najmawe 300tona povr}a.

Na ekonomiji je ob-novqeno i prasili-{te u kome se trenut-no nalaze 21 krma~a i200 prasi}a. Sada jeto savremeni objekatsa grejawem i venti-lacijom. Od juna }epo~eti da saniraju

objekat za tov junadi, dok se ve} uveliko priprema kabasta sto~-na hrana za tu namenu. Uzgoj junadi na vojnoj ekonomiji, ina~e,nije postojao u posledwih deset godina. Sa razvojem sto~arskeproizvodwe, zaìvela je i klanica. Zanimqivo je da gotovo istibroj qudi obavqa poslove uve}anog obima proizvodwe, uz na-ravno ve}e zalagawe i motivaciju. Isti radnici su se preko no-}i preporodili, a dodatno su motivisani kada je ekonomija po-~ela da se obnavqa.

Stvoreni su i mnogo boqi uslovi za rad. Dovoqno je u}i ustaklenike i pogledati proizvodwu rasada na elektri~nim ter-motepisima. Kori{}ewe sterilnih podloga za setvu i kvalitet-nih semena garantuje zdrav i kvalitetan rasad, od ~ega zavisi iukupan prinos. Stru~waci kaù da je ovakav na~in proizvodwejedinstven u Srbiji i da se ne moè na}i ni na poznatim poqo-privrednim dobrima. To je jo{ jedan pokazateq da je Vojna eko-nomija “Medo{evac” za samo godinu dana pro{la te{ko zami-sliv put, od potpune stagnacije i nazadovawa do razvijawa sa-vremene poqoprivredne proizvodwe, koja je po nekim elementi-ma najboqa u zemqi.

Zoran MILADINOVI]

... a ovako je isti prostor izgledao pre godinu dana

PROFITABILAN POSAO

Ukupna ulagawa u razvoj proizvodwe na vojnoj ekono-miji su deset miliona dinara, a ukupna trì{na vrednostsvega {to se na woj proizvelo u proteklih godinu dana iz-nosi 100 miliona dinara. I laicima je jasno da govorimoo dobrom profitu. Logi~no je postaviti pitawe – pa za{tose ranije nije pokrenula proizvodwa na ekonomiji?

– Prethodnom rukovodstvu – tvrdi pukovnik Golubovi}– kao da je odgovaralo da kupuju proizvode koje sada dobi-jamo sa ekonomije.

Jednogodi{wa praksa pokazala je da se efikasnim po-slovnim potezima sve moè dovesti u red. Prema re~imapukovnika Golubovi}a, iskustva sa medo{eva~ke vojne eko-nomije mogu}e je primeniti i na drugim vojnim ekonomijamapoput, recimo, Kara|or|eva.

U ovakvim poslovima va`no je da rukovodioci svih ni-voa pruàju li~ni primer, zato {to po pravilu za neuspehima 1.001 razlog a za uspeh samo dva, a to su èqa i voqa.Samo tako se i moè objasniti da je Vojna ustanova “Mora-va”, i pored velikih ulagawa, pro{lu godinu zavr{ila sa22 miliona dinara u plusu, isplatila sva potraìvawa iradnicima pove}ala plate za deset odsto.

OPRAVDANOST POSTOJAWA

O uspe{nom poslovawu Vojne ustanove ”Morava”svedo~i podatak da je sopstvenim sredstvima izgradila40 kantina i adaptirala 16 restorana u klubovima Voj-ske. U ratnoj 1999. godini, ”Morava” dokazuje potpunuopravdanost svog postojawa tako {to i u ratnim uslovimaizvr{ava zadatke snabdevawa vojnih jedinica, raspore-|enih na teritoriji Kosmeta. U ratu je pretrpela i ogrom-nu {tetu, po{to joj je poru{eno vi{e od pola gra|evin-skih objekata.

Danas, “Morava”, sa 18 kantina, sedam restorana,tri restorana zatvorenog tipa, samouslugom, diskontom,Vojnom ekonomijom “Medo{evac” i autokampom “Qubi~e-vac”, ima realne osnove za uspe{no poslovawe.

Direktor Vojne ustanove ”Morava” pukovnik Negovan Golubovi}

38

Izlagawe radioaktivnim zra~ewima je, sa stanovi{ta uticaja na zdravqe qudi, vi{estruko i neuporedivo opasnije od izlagawa nejonizuju}im zra~ewima, ali i nejonizuju}a zra~ewa mogu izazvati neke specifi~ne reakcije kod `ivih organizama. Dodu{e, jo{ uvek nema potpunih nau~nih obja{wewa za te pojave, pa su i mi{qewa stru~waka o {tetnosti nejonizuju}ih zra~ewa dosta podeqena.

TIHAOPASNOST

15. jun 2006.

NEJONIZUJU]A ZRA^EWA

ZA[TITA

Sni

mio

D. B

AN

DA

(uski snop koji nosi ogromnu energiju), ali i elektromagnetska po-qa niskih frekvencija (provodnici elektri~ne energije, telefon-sko-telegrafski vodovi) i ultrazvuk (u medicinskoj dijagnostici,locirawu brodova i podmornica).

Radi ispitivawa rizika zbog izlagawa stanovni{tva nejo-nizuju}im zra~ewima, Svetska zdravstvena organizacija je po-krenula dva kapitalna projekta, u koja su ukqu~ena najve}a svet-ska imena iz te oblasti. Prvi je INTERSUN global UV projekt, ~i-ji je osnovni ciq prikupqawe dobijenih rezultata iz celog svetai na osnovu kojeg je u~iwena revizija preporuka u oblasti za{ti-te od ultravioletnog zra~ewa od Me|unarodne komisije za za-{titu od nejonizuju}eg zra~ewa (ICNIRP). Drugi je Internacional-ni EMF projekt, koji se bavi pitawima vezanim za rizike zbog iz-

39

IDAQE OD MOBILNIH TELEFONA

[tetna delovawa EM zra~ewa su termi~ka i nadraàjna(iritiraju nervni sistem) i naj~e{}e se odnose na visoke ni-voe elektri~nog i magnetnog poqa u podru~ju prenosa elek-tri~ne energije i radio-prenosa. Radi spre~avawa negativ-nih efekata polazi se od na~ela predostro`nosti, zbog ~egasu grani~ne vrednosti i do pedeset puta niè od onih pri koji-ma se {tetno delovawe javqa. Dugotrajno delovawe poqa ni-skih nivoa nije dovoqno ispitano, pa se ne moè sa sigurno-{}u re}i da li dovodi do te{kih oboqewa. O tom pitawu imadosta suprotnih mi{qewa. U praksi je, svakako, preporu~qi-vo ne izlagati se nepotrebno izvorima nejonizuju}ih zra~e-wa. Na primer, nije dobro dràti mobilni telefon uz telo.I kada ne razgovaramo, mobilni telefon stalno radi na kon-trolnim kanalima, {to zna~i da popularni ”mobilwak” zra~idva vata neprekidno, a to sigurno nanosi ve}u {tetu od, reci-mo, antene bazne stanice na udaqenosti od dvadeset metara.

Zra~ewe kod ra~unara je minimalno, ali se kompjute-rima i televizoru ne treba pribliàvati na udaqenost ma-wu od 2-3 dijagonale tih ure|aja. Ne treba se izlagati po-qima dalekovoda, kao {to nije svejedno da li koristiteobi~ne sijalice ili neonke. Neonke su boqe, jer emituju mno-go mawe infracrveno zra~ewe. Ne treba zaboraviti na ku-mulativna ili zbirna dejstvo nejonizuju}ih zra~ewa, koja si-gurno postoje, mada se ne zna koliko su ona izraèna.

ntenzivni razvoj nauke u posledwe tri decenije dovodi dotoga da ~ovek sve vi{e prihvata i nove tehnologije koje ko-riste razne vrste zra~ewa. Zajedno sa tim pojavilo se i ne-zaobilazno pitawe – kako se i koliko za{tititi od mogu}ihnepotrebnih i prekomernih izlagawa, pogotovo imaju}i uvidu {tetne efekte zra~ewa na zdravqe qudi. Tragi~na is-

kustva ~ove~anstva zbog masovne primene nuklearne energije (do-voqno je pomenuti samo bombardovawe Hiro{ime i Nagasakija uJapanu 1945. godine i havariju nuklearnog reaktora u êrnobi-qu 1986. godine) ubrzala su razvoj za{tite od jonizuju}ih zra~e-wa, tako da se o izvorima, rizicima i efektima takvih zra~ewavi{e zna nego o bilo kojem drugom toksi~nom agensu. To se ne mo-è re}i i za nejonizuju}a zra~ewa, koja su tek odnedavno postalapredmet pa`we stru~waka i {ire javnosti.

Prema dosada{wim saznawima, izlagawe jonizuju}im (radio-aktivnim) zra~ewima je, sa stanovi{ta uticaja na zdravqe qudi,vi{estruko i neuporedivo opasnije od izlagawa nejonizuju}im zra-~ewima, ali i nejonizuju}a zra~ewa (posebno elektri~na, magnetnai elektromagnetna poqa) mogu izazvati specifi~ne reakcije kodìvih organizama. Dodu{e, nema jo{ potpunih nau~nih obja{wewaza te pojave i struwaci su u pogledu {tetnih dejstava nejonizuju}ihzra~ewa dosta podeqeni. Ta pitawa, nesumwivo, iz dana u dan do-bijaju na zna~aju, odgovori su sve sloèniji, a za potpun }e, o~i-gledno, trebati jo{ dosta vremena. To je bio razlog da razgovara-mo sa najodgovornijim qudima za za{titu od nejonizuju}ih zra~ewau Ministarstvu nauke i za{tite ìvotne sredine i na Vojnomedi-cinskoj akademiji kako bismo, makar delimi~no, razre{ili nekenedoumice i ukazali na ono {to se u na{oj zemqi preduzima radiza{tite od podmuklog i potencijalno opasnog protivnika.

OPREZAN PRISTUP

Osnovna podela zra~ewa vezana je, naj~e{}e, za mogu}i efe-kat jonizacije, koji nastaje zbog izlagawa materije zra~ewu. Takose sva zra~ewa dele na dve kategorije: jonizuju}a, poznatija kaoradioaktivna (sva elektromagnetna zra~ewa sa energijom fotonaiznad 12,4 eV), i nejonizuju}a, koja obuhvataju spektar elektro-magnetnih zra~ewa koja imaju energiju fotona mawu od 12,4 eV.Jednostavnije re~eno, u nejonizuju}a zra~ewa spadaju ultraqubi-~asta ili ultravioletna, vidqiva (sve {to vidimo), infracrvena(izvori toplote poput sunca, pe}i, solarijuma, sijalica), radio-frekvencijska (u sistemu telekomunikacija) i laserska zra~ewa

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

15. jun 2006.40

Boris Juri}, savetnik za za{titu od nejonizuju}ih zra~ewa u Ministarstvu nauke i za{tite ìvotne sredine

ZA[TITA

Institut za medicinu rada VMA, rukovalac Neboj{a Pe{i}, lekar @ivomir Radojkovi} i pukovnik Dragan Aleksi} pored ure|aja

za merewe radio-frekvencijskih zra~ewa

lagawa stanovni{tva elektri~nim, magnetnim i elektromagnet-nim poqima. Rezultate EMF projekta treba o~ekivati naredne go-dine, posle ~ega }e se, najverovatnije, pristupiti reviziji refe-rentnih nivoa izlagawa. U me|uvremenu ICNIRP preporu~uje tako-zvani ”oprezan” pristup, koji podrazumeva i izradu zakonske re-gulative na nacionalnom nivou u smislu ograni~avawa ulaska,rada ili boravka u zonama u kojima je nivo poqa ve}i od propi-sanih referentnih vrednosti.

– Nejonizuju}a zra~ewa jesu mawe opasna od jonizuju}ih – kaè savetnik u Odseku za za{titu od jonizuju}ih i nejonizuju-}ih zra~ewa u Ministarstvu nauke i za{tite ìvotne sredineRepublike Srbije Boris Juri} – ali se ne smeju potceniti, jer ne-briga moè dovesti do katastrofalnih posledica. Zahtevi da seta oblast zakonski uredi potpuno su opravdani, i to su naprednedràve ve} u~inile u posledwih dvadesetak godina.

Prema dostupnim podacima, regulativa za{tite od nejoni-zuju}ih zra~ewa je u zemqama EU dosta fragmentisana, {to po-tvr|uje i studija Evropskog komiteta za elektrotehni~ku standar-dizaciju (CENELEC), iz koje se vidi da postoji vi{e od 130 zako-na, pravilnika, standarda i preporuka koje su donele pojedinezemqe ~lanice. Poseban zna~aj ima preporuka Saveta Evrope iz1999. godine, zato {to propisuje granice izlagawa EM poqima.Na{a zemqa ulaè napore da ne ostane izvan svetskih tokova, o~emu svedo~i i Nacrt zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa,koji je po~etkom aprila upu}en Vladi Republike Srbije radi usva-jawa u skup{tinskoj proceduri.

Nacrt pomenutog zakona bazira se na dosada{wim sazna-wima iz oblasti za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa i na podaci-ma iz regulativa EU i drugih zemaqa (SAD, Kanada, Japan, Au-stralija). Tim zakonom je predvi|eno da se na naj{iroj osnovi i

ULTRAVIOLETNA ZRAÊWAU spektru nejonizuju}ih zra~ewa posebno su zanimqiva

ultravioletna, koja imaju korisna svojstva, ali znaju da bu-du i veoma {tetna. U Rusiji lekari koriste ultravioletnezrake za le~ewe upale grla, zato {to uni{tavaju bakterijei viruse. S druge strane, neumereno kori{}ewe ultravio-letnih lampi i solarijuma u kozmetici je veoma opasno, zato{to ~esto dovodi do raka koè. Javnost je posledwih godinadosta saznala i o postojawu “ozonskih rupa” (najve}a ozon-ska rupa se nalazi iznad Atlantika), {to je naziv koji ozna-~ava naru{enost ozonskog omota~a. Otud i opasnost od ul-travioletnih zraka koji sada bez prepreka ulaze u zemqinuatmosferu i mogu da budu veoma {tetni za koù i o~i.

na sveobuhvatan na~in urede na~ela, uslovi i mere za{titezdravqa qudi i ìvotne sredine od {tetnog dejstva nejonizuju}ihzra~ewa, nadzor nad sprovo|ewem tih mera i odgovornost.

– Dono{ewe Zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa jeneophodno – tvrdi Boris Juri} – jer je stawe u toj oblasti neza-dovoqavaju}e i stalno se pogor{ava. Sada se izvori nejonizuju-}ih zra~ewa uveliko koriste nekontrolisano. Dono{ewe Zako-na spre~ilo bi i nekontrolisan uvoz izvora nejonizuju}ih zra-~ewa koji mogu da ugroze zdravqe qudi i ~ije kori{}ewe nije do-zvoqeno u drugim zemqama.

PRITU@BE GRA\ANA

Dve va`ne ~iwenice su, u pretposledwoj dekadi pro{log ve-ka, nametnule potrebu da se oblast nejonizuju}ih zra~ewa zakon-ski uredi. Naime, razvoj tehnike i tehnologije doveo je do enorm-nog porasta broja korisnika EM spektra i prodora u frekventneoblasti koje su bile relativno slabo eksploatisane (GSM, sate-litske veze, radio i TV prenos, optoelektronika, laseri, i dru-go). Istovremeno su i istraìvawa ukazala na zakqu~ak da elek-

tromagnetna zra~ewa imaju {tetni zdravstveni uticaj na stanov-ni{tvo, i to po vi{e raznih parametara, kao {to su vrsta emite-ra, frekvencija, vrsta rada, nivo zra~ewa, udaqenost od izvora,osetqivost populacije ili akumulacija. Tim problemima se kodnas bavi vi{e institucija, ali teì{ni zadaci dono{ewa strate-{kih dokumenata, analize uticaja izvora nejonizuju}ih zra~ewana zdravqe qudi i sprovo|ewa mera za{tite su u nadle`nostiOdseka za za{titu od jonizuju}ih i nejonizuju}ih zra~ewa u Mini-starstvu nauke i ìvotne sredine Republike Srbije, na ~ijem ~eluje Slavi{a Simi}. Na stru~wacima iz tog odseka je i da, posleusvajawa Zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa, izrade pod-zakonske akte i obezbede implementaciju zakona u praksi.

Zanimqivo je da Upravi za za{titu ìvotne sredine godi-{we stigne vi{e od 50 pritu`bi gra|ana, koji traè intervenci-ju dràve radi za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa. Najvi{e pritu-`bi se odnosi na blizinu trafo-stanica, dalekovoda i baznihstanica mobilne telefonije. Tako se nedavno gra|anin iz Beo-grada (Kumodra{ka ulica) àlio da je nivo EM poqa u wegovomstanu previsok zbog blizine razvodnih postrojewa u hodniku.Uprava je dala nalog Institutu u Vin~i da obavi merewe, kojimje, zaista, utvr|en pove}an nivo magnetne indukcije u de~joj sobi,ali ispod zakonom propisanih vrednosti. Da nije bilo tako,Uprava bi imala pravo da traì izme{tawe, uklawawe ili sma-wewe snage izvora nejonizuju}eg zra~ewa. Pomenuti postupak ni-je neuobi~ajen, mada je ispravnije da se gra|ani obrate inspek-toru za za{titu ìvotne sredine op{tine ili okruga u kojem ì-ve. Treba znati da postoji ne{to {to je zate~eno stawe, koje jeveoma te{ko (~itaj skupo) mewati, ali ono {to se moè uraditijeste da se novosagra|eni objekti moraju pridràvati propisa-nih grani~nih vrednosti vezanih za nejonizuju}e zra~ewe.

Profesionalno izlagawe nejonizuju}im zra~ewima nijepredmet zanimawa Nacrta zakona, mada treba re}i da su gra-ni~ne vrednosti odre|ene i wih kontroli{e Ministarstvo rada,zapo{qavawa i socijalne politike. Zanimqivo je da zakon kori-sti na~elo srazmernosti, po kome je primena izvora jonizuju}ihzra~ewa opravdana ako daje ve}u korist od procewene {tete.

– To je razlog – tvrdi Boris Juri} – {to se u svim zakonimagrani~ne vrednosti ne odnose na primenu nejonizuju}ih zra~ewau odbrani, za{titi stanovni{tva, medicinskoj terapiji i dijag-nostici.

INDIVIDUALNE MERE ZA[TITE

Nejonizuju}im zra~ewima se u ve}oj ili mawoj meri bave La-boratorija ”Za{tita” iz Instituta za nuklearne nauke ”Vin~a”, In-stitut za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, Institut za me-dicinu rada i radiolo{ku za{titu ”Dr Dragomir Karajovi}”, In-stitut za fiziku beogradskog Prirodno-matemati~kog fakulteta idruge ustanove. Posebno nas je zanimalo da saznamo ne{to vi{e omerama za{tite od nejonizuju}ih zra~ewa u Vojsci Srbije i CrneGore, pogotovo u svetlu saznawa da vojni sastavi koriste radarskesisteme i radio-stanice velike snage. Nema sumwe da se qudi kojimogu da odgovore na ta pitawa nalaze u Institutu za medicinu radaVMA, koji ve} godinama istraùje fizi~ke, hemijske i biolo{ke{tetne faktore u ìvotnoj i radnoj sredini. Po re~ima na~elnikaodeqewa za ispitivawe uslova radne sredine pukovnika DraganaAleksi}a, taj kolektiv, pored buke, vibracija i jonizuju}ih zra~ewa,neprekidno prati i izvore nejonizuju}ih zra~ewa, i to najvi{e uoblasti radio-frekventnog i mikrotalasnog (radarskog) zra~ewa.

– Merewa u jedinicama VOJIN i PVO – kaè pukovnik Alek-si} – ukazuju da su izmerene vrednosti na radarskim ure|ajimaispod granice za profesionalno izlagawe. Pored redovnih me-rewa, mi obavqamo i periodi~ne zdravstvene preglede, koji su,ipak, pokazali da lica izloèna mikrotalasnom zra~ewu doì-vqavaju specifi~ne promene na o~nom so~ivu, {to je po pravil-niku priznato kao profesionalna bolest. Mere za{tite u ra-darskim jedinicama su sveobuhvatne i podrazumevaju {to maweizlagawe zra~ewu, spre~avawe {irewa zra~ewa od izvora do~oveka, pove}awe rastojawa od izvora, ograni~avawe boravka uzoni opasnog zra~ewa, upotrebu li~nih za{titnih sredstava(odela, kapuqa~e, {titnici za lice i za{titne nao~are).

Dobro je {to dru{tvo u celini i odbrambeni segment posve-}uju sve ve}u pa`wu za{titi od nejonizuju}ih zra~ewa. Va`no je iinformisati stanovni{tvo o realnim opasnostima od nejonizu-ju}eg zra~ewa, pri ~emu senzacionalisti~ki napisi pojedinih me-dija nisu od velike pomo}i. Usvajawe Zakona u skup{tinskoj pro-ceduri predstavqa dobar put da se ta oblast uredi kroz kreativ-nu implementaciju zakona, a na svakom pojedincu je da proceniopasnost i odredi individualne mere za{tite. Sigurno je da od-re|ena opasnost od nejonizuju}eg zra~ewa postoji. Uostalom,zra~i i sam prirodni fon, dok ve{ta~ki faktori pove}avaju ni-vo nejonizuju}eg zra~ewa kojem smo izloèni. Nema razloga da sestvara panika, ali oprez u izlagawu izvorima nejonizuju}eg zra-~ewa treba da postoji – kaè pukovnik Aleksi}.

NACRT ZAKONA

U izradu Nacrta zakona o za{titi od nejonizuju}ih zra~ewakrenulo se 1997. godine. Na wemu je radila ekspertska radna grupakoju ~ine dr Miroslav Hrwak (VMA), dr Aleksandar Fotev (VTI),pravnik Gordana Petkovi} i elektroinèwer Boris Juri}. Dono-{ewem zakona odredi}e se na~ela, uslovi i mere za{tite zdravqaqudi i za{tite ìvotne sredine od {tetnog dejstva nejonizuju}ihzra~ewa i stvori}e se neophodan okvir za izradu nekoliko pravil-nika kojima }e se detaqno regulisati rad izvora, grani~ne vredno-sti, monitoring, periodi~na kontrola, obaveze korisnika emiterai lica ovla{}enih za kontrolu i nadzor zra~ewa. Sve su to merekojima }e se precizno odrediti izlagawe elektromagnetnom zra~e-wu i posti}i da nivo izlagawa stanovni{tva bude sveden na mini-mum. Kona~no definisawe problema za{tite od nejonizuju}ih zra-~ewa omogu}i}e da ta oblast postane integralni deo korpusa za-{tite ìvotne sredine, te da svi zainteresovani subjekti preuzmusvoj deo odgovornosti po sili zakona, a ne dobre voqe. Zakonskoregulisawe je u punoj saglasnosti sa direktivama i preporukamame|unarodnih institucija (Savet Evrope, CENELEC i ICNIRP) i ozna-~i}e korak bliè evropskim integracijama i modernoj pravno ure-|enoj zemqi. Predvi|eno je da prelazni period posle usvajawa za-kona traje tri godine.

Zoran MILADINOVI]

41

Institut za medicinu rada VMA - rukovalac Neboj{a Pe{i}, lekar @ivomir Radojkovi} i pukovnik Dragan Aleksi} pored ure|aja

za merewe radio-frekvencijskih zra~ewa

42

Znawe ste~eno u Prismi

omogu}ilo je potpukovniku

Qubomiru Aleksi}u,

doskora{wem

rukovodiocu odeqewa za

marketing u Tehni~kom

opitnom centru, da se

upusti u proizvodwu

ekolo{kih traka za

pakovawe i tako pokrene

veoma perspektivan

porodi~ni posao

NOVIMPRED IZAZOVOM

P

15. jun 2006.

U POSETI

osle tri decenije uzornog rada u namenskoj industriji i Teh-ni~kom opitnom centru, potpukovnik Qubomir Aleksi}, di-plomirani ma{inski inèwer, na{ao se pred jednom od naj-teìh, ali, za dana{we vreme, po svemu sude}i, i neizbe-`nih dilema. Za penziju je bilo rano, a za novi korak u pro-fesionalnom napredovawu vi{e, kako je te, 2004. godine,

mislio, nije bilo vremena. Traè}i izlaz iz “nebranog gro`|a”,procenio je da mu tek ustanovqeni program obuke oficira za ci-vilna zanimawa Prisma nudi {ansu za novi po~etak. I nije sepuno dvoumio.

- Posle dugogodi{weg dokazivawa u Novom Travniku, na po-slovima programirawa i razvoja u Fabrici za proizvodwu nao-ruàwa i vojne opreme “Bratstvo”, pri kraju profesionalne ka-rijere, bio sam rukovodilac grupe za marketing u Tehni~kom opit-nom centru. Radio sam na promociji svestranih potencijala na-{e ustanove u procesu ispitivawa kvaliteta tehni~kih proizvo-da i etalonirawa merne opreme za potrebe civilnih firmi, ru-kovodio predstavqawem TOC-a na Sajmu naoruàwa i vojneopreme Partner 2004, u Beogradu. Tehni~ki opitni centar je ve}posedovao sertifikat o standardu ISO 9001, {to nam je omogu-}avalo hrabriji i povoqniji nastup na trì{tu, pa se od nas umarketingu o~ekivalo da taj prodor i osmislimo. Ali, TOC je,kao i cela vojna organizacija, veoma rigidan, te{ko pokretqiv,spor, pa su se neke ideje zaustavqale i slamale na samom po~et-

KAD PENZIJA NIJE KRAJ RADNOG VEKA

Qubomir Aleksi} (levo): Ekotraka kre}e iz In|ije

ku. Pored toga, tekao je i procesreforme vojske koji je doveo dopromene rukovodstva i u mom ko-lektivu, a na ~elo te cewene voj-noistraìva~ke ustanove do{aoje ~ovek koji je forsirao mla|estru~wake, èqne dokazivawa inovih uspeha, tako da za mene imoje vr{wake vi{e nije bilo me-sta i prave {anse. Ili sam ja totada tako video. Zato sam odlu-~io da podnesem zahtev za odla-zak u prevremenu penziju.

Odluku potpukovnika Alek-si}a da napusti aktivnu vojnu slu-`bu porodica, ipak, nije primilahladnokrvno. Mnogo je godina,mnogo napora i mnogo te{ko}aostalo iza wih, pa je neprijatnoiznena|ewe, ~inilo im se, do{loprevi{e brzo. Ali, samo naiz-gled. Jer, iza te, pomalo ishitre-ne i neo~ekivane odluke oficirapred penzijom, krilo se dubokopromi{qawe nivoa ste~enog zna-wa, li~nih mogu}nosti, sveukupnihokolnosti i sposobnosti za efi-kasan odgovor na nove izazove.

Potpukovnik Aleksi} se nijepredavao. U svoje pluseve ubro-jio je diplomu ni{kog Ma{inskogfakulteta iz 1978. godine, teo-rijsko i prakti~no znawe u obla-sti namenske industrije, sticanotokom dvanaestogodi{weg rada uzemqi i inostranstvu, odli~novladawe engleskim jezikom i ra-~unarima, kurs za overava~a si-stema kvaliteta iz 2001. godine,strast za dokazivawem i smelosuo~avawe s konkurencijom. Mi-nusa, posle tromese~nog kursa uPrismi, nije ni bilo. Jer tu je na-u~io ono {to nije znao u oblastiprodaje i marketinga. Shvatio je da ambalaà, ponekad, prodajeproizvod mnogo efikasnije od samog kvaliteta robe.

- Na po~etku sam strepeo od mogu}nosti da me ne prime uPrismu, po{to sam zavr{io civilni fakultet, a ne Vojnu akade-miju. Ali, moja procena da u prvoj generaciji ne}e biti dovoqnopolaznika, pokazala se ta~nom, tako da sam, ipak, u{ao u taj pro-gram. Izme|u tri oblasti, proizvodwe, prodaje i usluga, oprede-lio sam se za prodaju, jer sam o proizvodwi ve} dosta znao, ausluge me nisu interesovale. Moja ideja je bila da neki od mnogo-brojnih proizvoda, kvalitetnim i sveobuhvatnim marketingom, po-ku{am da uspe{no prodajem. Posle izvesnog vremena, kada sam,zahvaquju}i predava~ima, profesorima s Fakulteta organizaci-onih nauka, stekao ve{tine neophodne za siguran nastup na trì-{tu rada, promenio sam neke odluke i opredelio se za proizvod-wu, u stvari za kompletan lanac, od proizvodwe do prodaje. Pret-postavio sam, naime, da }u, na taj na~in, najlak{e uspeti.

Bila je to tek jedna od pretpostavki i procena potpukovnikaAleksi}a koje }e vreme, veoma brzo, da potvrdi. Posle svestra-nog ispitivawa trì{ta i analizirawa mogu}nosti ponude i po-tra`we, odluka je doneta, sa~iwen je biznis plan i ideja je po~e-la da dobija obrise realnosti. Ekolo{ka traka pokazala se kaoproizvod za koji postoji veliko interesovawe ne samo malih pro-izvo|a~a, na koje je inèwer Aleksi} najpre ra~unao, ve} i veli-

kih firmi. Svojim kvalitetom,ekolo{kim karakteristikama ijednostavnom primenom, novasamolepqiva traka za zatvara-we kartonske ambalaè izazva-la je pa`wu i inostranih part-nera, pa je novoosnovano pred-uze}e “Ekotraka“ uskoro posta-lo i ekskluzivni zastupnik ita-lijanske firme za proizvodwudispenzera i ma{ina za pakova-we. Projekat kojim je QubomirAleksi}, kao jedan od prvih po-laznika Programa za obukuoficira za civilna zanimawa,hteo tek da zadovoqi formu, od-nosno okon~a osposobqavawe uPrismi, izrastao je u mozaik sasve ve}im brojem kamen~i}a.

Ve} posle prvih prakti~nihkoraka na realizaciji ambicio-zne ideje, projekat se odvojio odsvog tvorca, uzleteo i nadvisioga. Potpukovnika Aleksi}a jeuhvatio strah. Nije bilo dovoq-no novca, svoju u{te|evinu je po-tro{io na registraciju firme,prijateqi i ro|aci su pomoglikoliko su mogli, a inostranipartner je ve} nudio ma{ine.

- Bio je to kqu~ni momenat urealizaciji ideje. Zbog bespari-ce sve je moglo da propadne. Ia-ko je uspeh bio pred vratima, tr-ì{te je naprosto vapilo zaovim proizvodom, kontaktiraosam ve} mnogo firmi zaintere-sovanih za moju ekolo{ku traku,zapelo je oko para. Mnogo su mipomogli profesori s Fakultetaorganizacionih nauka, uvideosam da je wihovo interesovaweza ostvarivawe moje ideje bilozaista iskreno, motivisano è-

qom da uspem, da time dokaèm i kvalitet programa Prisma. Ne-kako smo se izvukli iz {kripca i danas mogu da kaèm da smo uspe-li, u velikoj meri, zahvaquju}i i wima. Danas ekolo{ku lepqivutraku, koja omogu}uje superiornu za{titu proizvoda, profesional-ni na~in zatvarawa kartonske amalaè, stvarawe prepoznatqi-vog imixa proizvo|a~a i efikasnu za{titu ìvotne sredine, ispo-ru~ujemo firmama poput “Frikoma”, “Aleve”, “Neoplante”, “Juho-ra”, “Florida–Bela”, “Fabrisa”, suboti~ke “Mlekare”…

Se}aju}i se nekoliko prethodnih meseci i neprekidne borbes trì{nim vetrewa~ama, vlasnik i direktor “Ekotrake” diplomi-rani ma{inski inèwer Qubomir Aleksi} napomiwe da je bilo i“sticaja sre}nih okolnosti”, poput onog kad je italijanski partnerodlu~io da svoje ma{ine, uprkos svemu, o svom tro{ku dopremi uBeograd i tako zapo~ne saradwu s novim, perspektivnim preduze-}em. Ili onda, kad je na Internetu na{ao poruku jednog velikogproizvo|a~a hrane da je zainteresovan za ekolo{ku traku.

Bilo je takvih momenata jo{, ali su na nesumwiv uspeh pot-pukovnika Aleksi}a, ipak presudno uticale neke druge “okolno-sti”. Pre svih, znawe koje poseduje, upornost kojom raspolaè ispremnost da se izbori s novim izazovima.

Du{an GLI[I]Snimio Z. PERGE

43

DOKAZAO SE I U INOSTRANSTVU

Kao stru~wak novotravni~ke fabrike naoruàwa ivojne opreme “Bratstvo” Qubomir Aleksi} je proputovaodesetak zemaqa u kojima je sticao znawa, ali i u~io drugeonom {to je najboqe znao. Tako je, osamdesetih godina pro-{log veka, bio u Nema~koj, Danskoj, [vajcarskoj Ma|ar-skoj, êhoslova~koj, Gr~koj, Iraku, Egiptu. U nekim od tihzemaqa bio je i vi{e puta, prenose}i iskustva stru~wakana{e namenske industrije, sve do skoro veoma poznate icewene u svetskim razmerama.

DRAGOCENO DRU@EWE

Posle tri decenije rada u vojsci potpukovnik Qubo-mir Aleksi} svoje bogatstvo meri brojem prijateqa i kla-si}a. Ima ih u svakom delu nekada{we Jugoslavije. Oninajverniji i najvredniji i danas su s wim, ili pored wega.Mada nisu obavezno iz vojske. Svakog utorka igraju fud-balsku utakmicu dokazuju}i se na terenu i van wega, za ka-fanskim stolom. Bez tog stola, upozorava potpukovnikAleksi}, ne moè da se sklopi ni jedan dobar posao. U tose uverio i po napu{tawu Tehni~kog opitnog centra u komeje radio sve do odlaska u penziju.

PRISMA JE POMOGLA

Program Prisma predstavqa jednu od prekretnica uìvotu Qubomira Aleksi}a. Ste~eno znawe i ve{tine,neophodne za rad u oblasti menaxmenta, omogu}ili su muda uspe, da se bez bojazni, hrabro i bez rizika, upusti uavanturu zvanu preduzetni{tvo. Tokom petsto ~asova ba-zi~ne i specijalisti~ke obuke, saznao je mnogo toga {tonije znao kao ma{inski inèwer. Od osnova organizaci-je, ekonomike, finansija i ra~unovodstva, preko upravqa-wa qudskim resursima, strate{kog menaxmenta, upravqa-wa projektima, do proizvodnog i operacionog menaxmen-ta. [ansu oficira koji po|u wegovim stopsma vidi u an-gaòvawu na poslovima rukovo|ewa. Tu su oficiri, kaè,najosposobqeniji.

Tradicionalna smotra pronalaza{tva

patente i privuku investitore. Jer najduì je put koji vodi od izu-ma do wegovog ostvarewa.

Neki inovatori su svoje snove i ostvarili i za svoje re{ewedobili nagradu Privredne komore Beograda. Re~ je o stru~wacimaiz ”Lole”, koji su predstavili ”Postrojewe za sortirawe industrij-skog komunalnog otpada”. Projektovali su sortirnice za razne ve-li~ine – od 50 do 500 tona na dan, a u Parizu su pro{le godine iz-radili najve}e postrojewe u Evropi. Ta sortirnica obra|uje 1.200tona materijala (takva bi mogla da tretira otpad u celom Beogradu)i ko{ta oko ~etiri miliona evra. Inèwer Slobodan Stojkovi} iz”Lole” kaè da bi male sortirnice mogle da se naprave po mawimgradovima u Srbiji i tako re{i problem deponija. Za to ima inte-resa ali nema para – jer najmawe postrojewe ko{ta milion evra.

Grupa autora iz Instituta tehni~kih nauka SANU osmislilaje ure|aje koji bi, na bazi aktivnog hlora, sluìli za dezinfiko-vawe bazenske vode za kupawe, ili hlorisawe vode u vodovodi-ma. Sirovina za aktivni hlor je morska so.

Puwa~ “Stamenov M-05 A”, autora pukovnika doc. dr IvanaStamenova sa Vojne akademije, pretrpeo je izmene. Za razliku odranijeg modela, novi je pojednostavqen, smawen i zapakovan udrvenu ambalaù radi lak{eg no{ewa. Puwa~ je namewen za svevrste automatskih pu{aka na svetskom trì{tu – u kalibrima7,62 mm, 5,56 mm i 5,45 mm. Mogu ga koristiti vojne, policij-ske i specijalne jedinice, za brzo puwewe i bezbedno pra`wewemagacina, a pogodan je i za jedinice u okviru mirovnih operacijaUN. Puwa~ }e proizvoditi ”Prvi partizan” iz Uìca, a izum pu-kovnika Stamenova bi}e predstavqen i na sajmu NVO, koji se od12. do 16. juna odràva u Parizu.

POVODI

15. jun 2005.

U ZNAKU TESLE

44

Vi{e od stotinu inovatora iz zemqe iinostranstva izloìlo je u galeriji

Etnografskog muzeja u Beogradu svojepatente, tehni~ka unapre|ewa, pronalaske...

I ove godine se pokazalo da su beskrajniputevi znawa i ma{te pronalaza~a, ali daje krajwi ciq – ostvarewe izuma – najduì.

[ARM MALIH STVARIKako znati da li sijalice u dvori{tu ili svetlo na bici-

klu rade ili ne, dosetila se Dijana Rudi}, u~enica osnovne{kole iz Mrkowi} Grada, a izum ”padstop” inovatorke Gorda-ne Lihovi} olak{ava i ubrzava fizikalnu terapiju ”padaju}egstopala”. Vredne pogleda bile su i nao~are sa automatskimzatvarawem Milana i Milenka Ka~avende. Zoran Ran|elovi}bio je prakti~an i osmislio je podlogu koja se locira uz tasta-turu i mi{, a predstavqa ~vrst oslonac za ruku u toku rada.

Miladin Nikoli} i wegov ~etrnaestogodi{wi sin Vojkannapravili su ”U~ilo za prvake osnovne {kole”. Ura|eno je uobliku tankog dvokrilnog plakara koji u unutra{wosti ima 11prizmati~nih {upqina u koje je postavqeno oko 50 delova zapo~etno obrazovawe dece. To mu je donelo nagradu Pedago{kiinovator 2005. A osmaci Milo{ Zlatkovi} i Nemawa Kowikbili su superaktuelni – osmislili su ure|aj koji pomo}u zvukai svetla spre~ava nasiqe na stadionima.

Svoje vreme ~ekaju akumulatori za elektri~no vozilo –GTECHO 7459, autora Tanaska Treneskija, rotacioni motorKROMUS, koji je osmislio prof. dr Milan \udurovi}, turbinaza kori{}ewe vetra i vode Svetozara Adamovi}a, ali i vetre-wa~e autora Obrada Risti}a, koje koriste energiju vetra za po-gon generatora struje i pogon pumpe na vodu.

Grupa autora iz Instituta ”Vin~a” osmislila je jednostavani jeftin biosensor, koji sluì za detekciju pesticida u vo}u i po-vr}u u laboratorijskim i vanlaboratorijskim uslovima, a prof.dr Jelenka Savkovi}-Stevanovi} izumela je multifunkcionalniekstraktor, novi separacioni ure|aj za ekstrakciju jedne ili vi-{e te~nih komponenata.

Autor dr Nenad Su{i} predloìo je primenu novog geokon-strukcionog sistema pri sanaciji klizi{ta u urbanim sredina-ma, a Vladimir Najdanovi} iz ”Ikarbusa” do~arao je kako grad-ski niskopodni solo i zglobni autobusi IK-112 N i Ik-218 N mogusavremeno da izgledaju.

M. [VEDI]Snimio G. STANKOVI]

Od 29. maja do 2. juna odràna je tradicionalna, 26. izlo-`ba pronalazaka, novih tehnologija i industrijskog dizajna“Pronalaza{tvo – Beograd 2006”. To je sedma takva smotrasa me|unarodnim u~e{}em. Pokroviteqi su i ove godine bi-

li Skup{tina grada, Privredna komora Beograda i Etnografskimuzej, a izlo`ba je odràna u galeriji tog muzeja.

Skup inovatora posve}en je 150-godi{wici od ro|ewa Ni-kole Tesle. Savez pronalaza~a Beograda vi{e decenija promovi-{e ulogu i zna~aj dela tog velikana i sva zvani~na obele`ja ipriznawa Saveza u znaku su Tesle. Izlo`ba se ove godine odrà-va i u znaku u~lawewa u me|unarodnu asocijaciju pronalaza~aIFIA koja okupqa 82 zemqe.

Stotinak inovatora rasprostrlo je pred posetioce svojeizume, iskoristiv{i jednu od retkih prilika da promovi{u svoje

Ure|aj koji pomo}uzvuka i svetlaspre~ava nasiqena stadionu

45

Jednodnevna hirurgija se tek godinu dana izvodi u Centru zadnevnu hirurgiju VMA (od 20. maja 2005) i za sada je to je-dina ustanova te vrste u zemqi. @eqa osniva~a je da seobavqa {to vi{e takvih planiranih operacija i da se do-stignu veoma visoki svetski trendovi. Na primer u SAD se

uradi ~ak 85 odsto takvih operacija. VMA sa 3.717 izvr{enihoperacija, ili 35 odsto od svih planiranih, jo{ ne moè da se po-redi, ali je za prvu godinu postojawa Dnevne bolnice i to dosta.

Osniva~ te hirurgije je general-major prof. dr MiodragJevti}, a o onome {to je ~ini posebnom bilo je re~i na nedav-nom sve~anom skupu.

Pukovnik dr Miroslav Dra{kovi}, na~elnik Centra zadnevnu hirurgiju, smatra da su prednosti tih operacija vi{e-struke - rano otpu{tawe i velika psiholo{ka dobit pacijenta,dobar komfor, smawena cena le~ewa i {to je najva`nije, zna-~ajno smawewe postoperativnih komplikacija. Operacije se za-kazuju u ta~no odre|eno vreme, smawuje se lista ~ekawa, a hi-rurzi neprekidno moraju da usvajaju nove metode.

U Centru je zastupqeno vi{e vrsta hirurgija: o~na, vasku-larna, abdominalna, plasti~na, ORL, maksilofacijalna, uro-logija, neurohirurgija i ortopedija, ali je staro pravilo danema uspe{ne operacije bez dobre anestezije. Pukovnik dr Ni-kola Filipovi}, kaè da je protekle godine izvedeno 1.377 hi-

ru{kih interencija u op{toj i regional-noj anesteziji (tre}ina pacijenata je ope-risana u op{toj anesteziji) i da do sadanisu imali komplikacije zbog kojih bi sepacijenti zadràli duè od 24 sata u bol-nici.

Oftalmologija je perjanica Centra zadnevnu hirurgiju i oni takve operacije radeod 2003. Najzastupqenije su operacije kata-rakte i na kapcima, a ~ine se napori da se udnevnoj hirurgiji rade i operacije na zad-wem segmentu oka. Pukovnik prof. dr Miro-slav Vukosavqevi}, na~elnik klinike, isti~eda od pre neku godinu zlatni standard u ope-raciji katarakte predstavqaju ultrazvu~neoperacije. U wihovoj klinici je od 3.386operacija katarakti (ura|enih od 1. januarapro{le do 1. maja ove godine) 96,45 odstoobavqeno tom metodom.

Posle oftalmologa u Dnevnoj bolni-ci su najvi{e posla imali vaskularni hi-rurzi. Pukovnik prof. dr Sidor Mi{ovi}navodi da su tokom protekle godine le~e-na 446 bolesnika, od kojih 89 operativ-no, a 357 konzervativno. Svi operisni supu{teni ku}i u roku od 12 sati (443), a sa-mo su tri le~ena po principu jednodnevnehirurgije. Ohrabruju}i rezultati pove}a-

vaju broj pacijenata, pa se lekari spremaju za nove zahvate.Kada je re~ o abdominalnoj i endokrinoj hirurugiji mnoge

procedure iz te oblasti koje su ranije ra|ene kao vi{ednevne,stacionarne procedure, prema re~ima dr Mi{e Jovanovi}a,mogu da se prilagode konceptu jednodnevne hirurgije. Tome je do-prineo razvoj tehnologije, tehnike i anestezije. Laparoskopskaili minimalna invazivna hirurugija ima za ciq lak i brz opo-ravak pacijenta, pa se i operacije ù~ne kese laparoskopskomtehnikom izvode u dnevnim bolnicama. Naj~e{}e operacije izte oblasti koje se izvode u Centru su preponske kile i wih je zagodinu dana ura|eno 50.

”Mala” hirurugija se ~esto primewuje u maksilofacijal-noj, oralnoj hirurgiji i implantologiji. Broj hirur{kih inter-vencija u toj oblasti sprovedenih u dnevnoj bolnici za godinudana je 569, a u istom periodu 32 pacijenta su hospitalizova-na. Profesor dr Smiqa Mati} navodi da se u toj klinici ope-ri{u promene na koì lica, na usnama, obavqa imobilizacijapreloma vilice, biopsija limfnih `lezda vrata, ugra|uju im-plantati, zamenici za kost, hirur{ki zbriwava paradontopati-ja, ekstrahuju zubi i dr.

Konceptom dnevne hirurgije je plasti~na hirurugija dobi-la nov i {iri smisao jer, prema re~ima wenog na~elnika pu-kovnika dr Qubomira Panajotovi}a, postoji veliki broj paci-jenata kod kojih intervencije mogu da se urade na taj na~in. Tosu estetske operacije i one iz oblasti hirurgije {ake, tumor-ske hirurgije, malih rekonstruktivnih zahvata i dr. Me|u paci-jentima koji su u VMA tretirani na taj na~in dominirale suestetske korekcije o~nih kapaka i klempavih u{iju, operacijekompresivnog sindroma medijanusa na {aci, a u dva navratauve}ane su dojke implantatima. Najve}i broj operacija ~ineoperacije mladeà.

O~ekuje se da plasti~ne operacije postanu hit dnevne hiru-rugije, a od Centra da {iri i osavremewuje svoj rad.

M. [VEDI]Snimio R. POPOVI]

VI[ESTRUKE PREDNOSTI

Tokom protekle godine u Centru za dnevnuhirurgiju ura|eno je 3.717 operacija {to je

35 odsto od svih planiranih operacija na VMA. @eqe su da se taj procenat pove}a i da se samo najteì pacijenti dugotrajnije

le~e na klinikama.

Godina dana rada Centra za dnevnu hirurgiju VMA ZDRAVSTVO

15. jun 2006.46

Odmah posle okupacije Iraka borbene jedinice i weni koman-danti suo~ili su se sa problemima bezvla{}a na celom pro-storu, posebno u glavnom gradu Bagdadu. Op{ti haos koji ratnosi omogu}io je nevi|enu pqa~ku svega {to se opqa~kati mo-glo. Gradove je zahvatio haos u kome je vaìo zakon ja~eg.Pqa~kalo se sve, ~ak i bolnice, a posebno su stradali muze-

ji i arheolo{ka nalazi{ta neprocewivog istorijskog nasle|a sta-rih civilizacija. S druge strane, obi~an ira~ki narod o~ekivaoje da }e ameri~ke okupacione vlasti brzo uspostaviti red i za-{tititi gra|ane od vandalizma i kriminalaca, organizovati lo-kalnu vlast i prepustiti je Ira~anima. Me|utim, nije bilo ba{prema o~ekivawima. Protesti ira~kih gra|ana zbog sporog zavo-|ewa reda, pqa~ki, nefunkcionisawa komunalnog sistema pone-kad su prerastali u antiameri~ke demonstracije. Borbene jedini-ce, koje su se suo~avale sa demonstrantima, umesto da ih umireili rasteraju, nekoliko puta su nepotrebno otvarale vatru, ubiv-{i pri tom vi{e stotina civila. Sigurno je da takva reakcija ame-ri~kih jedinica nije nai{la na odobravawe Ira~ana, ali ni po-sebno formiranog tima ameri~kih stru~waka zaduènih za uspo-stavu nove vlasti u Iraku.

Na vi{e mesta, pa i u SAD, ~ule su se kritike zbog takvog po-na{awa borbenih jedinica, sledilo je i pitawe da li oruàne sna-ge SAD u Iraku, pre svega KoV, kao nosilac dejstva i sada okupaci-je, imaju snage koje u tim situacijama mogu efikasno reagovati, aliuz restriktivnu primenu sile. Odgovor je bio potvrdan, to je vojnapolicija (VP).

ORGANIZACIJASvaki vid Oruànih snaga SAD ima ”svoju“ vojnu policiju.

KoV kao najbrojniji ima i najve}i broj jedinica i pripadnika voj-ne policije. Ukupno, u vreme invazije na Irak (2003. godine) u ak-tivnom i rezervnom sastavu i Nacionalnoj gardi bilo je oko35.000 pripadnika vojne policije. Od tog broja oko 22.000 nala-zilo se u rezervi ili sluìlo u jedinicama Nacionalne garde.

SV

ET

VOJNA POLICIJA SAD U IRAKU

UNIVERZALNESNAGEUNIVERZALNESNAGEVojna policija oruànih snaga SAD

ima vrlo zna~ajnu ulogu u Iraku.

Brojni problemi uspostavqawa nove

civilne vlasti zahtevaju energi~no,

ali odmereno vojno delovawe.

Prema mi{qewu ameri~kih

stru~waka, vojna policija raspolaè

upravo takvim kvalitetima. Zato je,

osim za obavqawe vojnopolicijskih

poslova za potrebe ameri~kih

oruànih snaga, angaòvana i na

poslovima odràvawa javnog reda i

mira, suzbijawa kriminala,

osposobqavawa i uvo|ewa u posao

nove ira~ke civilne i vojne policije,

ali i na obezbe|ewu organa za

transfer vlasti.

Dakle, samo je nekih 13.000 bilo aktivno u slu`bi KoV, svrstanou {est brigada, ~etiri grupe kriminalisti~ke istra`ne slu`be(CID) (“grupe” su jedinice ranga brigade), nekoliko samostalnihbataqona i ~eta u aktivnim divizijama. Pokazalo se da je takvihsnaga, s obzirom na potrebe u Iraku, ipak malo. Planiranom po-punom oruànih snaga bilo je predvi|eno da se brojno stawe ak-tivnog sastava vojne policije pove}a. Prema najnovijim procena-ma, u okviru transformacije ameri~ke Kopnene vojske, od 2005.do kraja 2007. godine, broju aktivnih pripadnika vojne policije,ra~unaju}i i ranije pove}awe, prikqu~i}e se oko 5.000 qudi, uzjo{ oko 5.000 koji }e biti u Nacionalnoj gardi i rezervi.

Neprekidno angaòvawe ameri~ke vojske na kriznim podru~-jima u Evropi (Bosna, Kosmet), Avganistanu i drugde, u akcijamakoje su prvenstveno imale policijski karakter (borba protiv te-rorizma, uspostavqawe i odràvawe vlasti i vladavine reda izakona), razlog je masovnijeg angaòvawa jedinica vojne policije.Takve jedinice stekle su solidno iskustvo naro~ito u situacijamauspostavqawa reda, mira i podr{ke novoj vlasti na podru~ju gdesu prethodno vladali ratni haos i anarhija, ali i suzbijawa kri-minala u sopstvenim redovima.

ANGA@OVAWEZa po~etnu akciju u napadu na Irak, neposredno ili posredno

angaòvane su slede}e jedinice vojne policije oruànih snaga SAD:~ete vojne policije u sastavu angaòvanih divizija KoV, komanda 18.brigade VP iz sastav 5. korpusa stacioniranog u Evropi, 800. bri-gada VP iz rezerve KoV (namewena za obezbe|ewe ratnih zarobqe-nika), vi{e ~eta vojne policije iz sastava rezerve KoV i Nacional-ne garde radi popune angaòvanih bataqona VP, 2. bataqon vojnepolicije Marinskog korpusa (”mornari~ke pe{adije“), ~ete vojnepolicije iz angaòvanih divizija Marinskog korpusa, jedinice vojnepolicije logisti~kih komandi i organa KoV i Marinskog korpusa i

47

organi i jedinice Kriminalisti~ke istra`ne komande (Criminalist In-vestigation Command) KoV i istovetne komande Mornarice.

Ukupno je angaòvano oko 4.500 pripadnika vojne policijeaktivnog i rezervnog sastava i Nacionalne garde KoV, te oko 750pripadnika vojne policije aktivnog i rezervnog sastava Marin-skog korpusa.

Tokom perioda od skoro tri godine u smenama su se izmewa-le skoro sve jedinice vojne policije aktivnog i rezervnog sastavaKoV, Nacionalne garde i Marinskog korpusa. Neke jedinice se ipo drugi put nalaze u Iraku.

Marinski korpus je u aktivnom sastavu imao samo jedan bata-qon vojne policije (2. bVP/2. logisti~ke brigade/2. FSSG), koji je iangaòvan u Iraku. Uz ~ete vojne policije marinskih divizija i ~etei vodove pri logisti~kim elementima to je bilo nedovoqno za za-datke koje je trebalo obaviti. Zato je u zoni operacija dodeqenojMarinskom korpusu dejstvovao, kao oja~awe, bataqon vojne polici-je KoV (716. bVP). U analizi jednogodi{weg angaòvawa vojne poli-cije nadle`ne stare{ine iz rukovode}eg sastava Marinskog korpu-sa zakqu~ile su da Korpus raspolaè malim snagama vojne polici-je, da su i te male snage (~ete) razdeqene po delovima za obezbe|e-wa logisti~kih elemenata, privremenih letili{ta avijacije, i sli~-no, te da jednostavno ne mogu odgovoriti obavezama koje se stavqa-ju pred wih. Tako|e su iznele stav da je pomo} koju je pruìla vojnapolicija KoV bila zna~ajna i efikasna i da u narednom periodu potom uzoru treba organizovati i vojnu policiju Marinskog korpusa.

Zanimqivo je da je u Iraku, kao pomo} i podr{ka vojnoj po-liciji KoV na stranoj teritoriji, u zoni neposrednih borbenihdejstava angaòvana i vojna policija ameri~kog vazduhoplovstva(slu`beni naziv je Air Force Security Force – Vazudhoplovne snagebezbednosti). Naime, za obezbe|ewe jedne baze (Camp Baccuca)angaòvana je i jedna me{ovita jedinica vojne policije vazduho-plovnih snaga ranga ~ete. To angaòvawe pozitivno je iznenadilove}inu pripadnika ameri~kog KoV u toj bazi.

Moè se re}i da, iako formalno podeqena po vidovima, uztradicionalni me|uvidovski rivalitet, vojna policija oruànih

NADZOR TRANSPORTA

U okviru preventivne za{tite ameri~kih snaga angaòva-nih u Iraku u lukama Antverpen (Belgija) i Bremerhaven (Ne-ma~ka) pripadnici 5. bVP (CID) sprovodili su operativni nad-zor nad transportima opreme koji su odlazili i stizali izIraka. Rad je organizovan u neposrednoj saradwi sa polici-jom Belgije, Nema~ke i vojnom obave{tajnom slu`bom. U jednomod brodova na|en je sakriven tovar “ratnog plena” – oru`je,name{taj, umetnine i eksploziv. “Roba” je bila namewena ile-galnom trì{tu u Belgiji, Nema~koj i Evropi.

M-1117 Gardian Armored Security Vehicles (ASVs) - oklopno vozilonameweno prvenstveno vojnoj policiji.

U Iraku je 130 takvih vozila u~estvovalo u dejstvima.

snaga SAD u Iraku, prvi put posle Vijetnamskog rata dejstvuje jedin-stveno, pod funkcionalnom komandom na~elnika (Provost Marshal)vojne policije Komande kopnene komponente koalicionih snaga.

ZADACI Vojna policija je angaòvana u okviru osnovnih namenskih za-

dataka, a to su: podr{ka manevru i pokretqivosti, za{tita snaga,internacija lica i obezbe|ewe ratnih zarobqenika, odràvawezakona i reda i suzbijawe kriminala. Naravno, te zadatke je oba-vqala i obavqa za potrebe svojih i koalicionih snaga, ali veomamnogo i na teritoriji, u funkciji okupacionih snaga. To se pre sve-ga odnosi na zadatke odràvawa reda i mira na javnim mestima,spre~avawe kra|a, pqa~ki napu{tenih dràvnih i javnih objekata,arheolo{kih nalazi{ta i, naro~ito, osposobqavawe policije no-vih ira~kih vlasti.

U okviru podr{ke manevru i pokretqivosti snaga vojna poli-cija je obezbedila na hiqade konvoja uglavnom logistike, teì{nood luke Basre do Bagdada, ali i drugih mesta gde su locirane bazeameri~kih snaga. U po~etnoj fazi okupacije Iraka, zajedno sa dru-gim jedinicama, uspostavqeno je vi{e desetina kontrolnih punk-tova za kontrolu i usmeravawe kretawa sopstvenih snaga ali icivila. Tako|e, vrlo ~esto su pra}eni i obezbe|ivani konvoji hu-manitarne pomo}i, timovi za civilne poslove to-kom rada na terenu, a obavqano je i saobra}ajnoizvi|awe za potrebe sopstvenih komandi.

Odmah posle uspostavqawa baza za duì bora-vak snaga, uspostavqen je sistem fizi~kog obezbe|e-wa ~iji je nosilac vojna policija. Neprekidno seobezbe|uju visoke vojne stare{ine (komandanti di-vizija i vi{i), ali i predstavnici ameri~ke vlasti uposeti Iraku. U po~etku su obezbe|ivani i zvani~ni-ci novouspostavqene ira~ke vlasti.

Prema objavqenim podacima vojna policijaje sprovela i obezbedila preko 60.000 ratnih za-robqenika i uhap{enih lica. Ove poslove je teì-{no obavqala 800. brigada vojne policije iz sa-stava rezerve KoV, kao specijalizovana jedinicaza ove zadatke. U centar pa`we svetske javnostido{la je nakon saznawa o zlostavqawu zarobqe-

nika i interniranih lica u zatvoru Abu Graib (Abu Ghraib). Po-~etkom 2005. godine do novinara su do{li snimci na kojima sevide pripadnici 800. brigade vojne policije, me|u kojima i ne-koliko vojnika ènskog pola, kako poniàva, seksualno i fizi~-ki zlostavqa zatvorenike u zatvoru Abu Graib. Ovaj skandal jepokrenuo lanac istrage ~iji je rezultat bio sudsko gowewe i ka-`wavawe, mawim zatvorskim kaznama, svega nekoliko vojnika ipodoficira. Visoki oficiri, pre svih komandnt 800. brVP,brigadni general Xenifer Karpinski i komandant 205. obave-{tajne brigade, uz jo{ nekoliko oficira iz ove dve brigade supro{li samo sa disciplinskim kaznama. Krajem aprila 2006.godine Vojno tuìla{tvo je podiglo optu`nicu protiv potpukov-nika Stivena Xordana, pomo}nika komandanta 205. obave{taj-ne brigade zbog zlostavqawa i maltretirawa zatvorenika uAbu Gribu.

Javno objavqeni podaci o istrazi govore o tome da je jedanod uzroka ovakvog pona{awa nedovoqna osposobqenost i op{tanepripremqenost pripadnika aktivnog i rezervnog sastava 800.brVP za delovawe u ratnim uslovima. îwenica je da je ovajskandal zna~ajno ugrozio imix ameri~ke vojske u svetu pokazaoda ni demokratski kontrolisane oruàne snage nisu imune oddrasti~nog kr{ewa ratnog me|unarodnog prava i qudskih pravauop{te. Ako se tome doda i sli~no postupawe britanskih snaga urejonu Basre, postupawe prema zatvorenicima u zatvoru Gvanta-

SVET

48

GUBICIUkupni gubici jedinica vojne policije iz sastava svih

zemaqa iznose najmawe 105 pripadnika, ili oko 4 % ukupnogbroja poginulih. Prema podacima iz aprila 2006. godinevojna policija KoV SAD je imala 70 poginulih i oko 200 ra-wenih i povre|enih vojnika, {to ~ini oko 3% ukupnog brojapoginulih ameri~kih vojnika. Vojna policija Vazduhoplovnihsnaga (ekspedicioni odred dejstvuje u sastavu KoV u obezbe-|ewu baza) i imala je 4 poginula pripadnika. Jedinice vojnepolicije koalicionih snaga imale su jo{ 28 poginulih od ko-jih 11 Britanaca (10,5% britanskih gubitaka) i 14 Italijana(karabiweri - 50% italijanskih gubitaka). Broj poginulihpripadnika vojne policije je verovatno i ne{to ve}i jer ne-ma jasno navedenih podataka o poginulim pripadnicima voj-ne policije marinskog korpusa (ekslicitno su navedena dvapripadnika antiteroristi~kog bataqona i jedan iz bataqo-na za obezbe|ewe 4.MEB, koji generalno pripadaju snagamavojne policije) i svih jedinica vojne policije koje se nalaze ustrukturi nacionalnih kontigenata savezni~kih snaga.

15. jun 2006.

Ameri~ki marinci i pripadnici vojne policije Kopnene vojske

Pripadnici 115. ~ete vojne policije iz sastavaNacionalne garde u Faluxi

namo i u Avganistanu, moè se s pravom tvrditi da nehumano po-stupawe prema zatvorenicima nije samo ”privilegija“ ”netran-sformisanih“ vojski ve} i onih ~ije dràve svima drè pridiku oqudskim pravima.

Veoma zna~ajna aktivnost vojne policije u Iraku jeste i ak-tivno u~e{}e u osposobqavawu policije i vojske novih ira~kihvlasti. U kampovima za obuku sprovodio se vi{enedeqni treningnovih pripadnika policije, a na terenu monitoring i neposrednapomo} u formirawu policijskih stanica i obavqawu du`nosti.Pripadnici vojne policije, zajedno sa instruktorima civilne po-licije, do kraja 2005. godine obu~ili su oko 80.000 pripadnikanove ira~ke policije. Nekoliko pripadnika vojne policije je ipoginulo u napadima na policijske stanice nove ira~ke policije.Drasti~an primer je pogibija {est pripadnika vojne policije Ve-like Britanije u napadu pobuwenika na jednu policijsku stanicuna jugu Iraka. Obuka ira~ke policije i u narednom periodu osta-je jedna od najzna~ajnijih aktivnosti vojne policije. Na ovom za-datku }e biti angaòvan ve}i broj (ameri~ka {tampa navodi brojod preko 2.000 instruktora) posebno regrutovanih pripadnikarezervnog i aktivnog sastava (iz trupe i [kole vojne policije).Dobar broj pripadnika rezervnog sastava vojne policije koji seangaùje u obuci su iskusni policajci, pripadnici redovnog sa-stava ameri~ke civilne policije.

Vojna policija aktivno u~estvuje i u tzv. vojnim operacijamana urbanizovanom terenu, {to se u praksi sprovodilo kao potra-ga i borba sa gerilcima i traènim pripadnicima Sadamovog re-ìma. Na tim zadacima vojna policija je sprovodila neposrednuborbenu podr{ku lakim pe{adijskim jedinicama u sastavu brigad-nih borbenih timova (Brigade Combat Team) u borbama sa gerilci-ma. U tim akcijama vojna policija je bila zaduèna za blokadu {i-reg prostora i pretres objekata nakon prolaska borbenih pe{a-dijskih jedinica koje su lomile otpor fedajina. Tokom pretresaprostora i objekata vojna policija je izdvajala sumwive osobe,privodila ih i evidentirala lica koriste}i automatizovani si-stem za biometriju (Biometric Automated Toyset System – BATS). Nataj na~in se pravi baza podataka sumwivih lica, koja sadrì fo-tografiju, otiske prstiju i skenirani snimak duìce oka. Tako jevojna policija dolazila do zna~ajnih obave{tajnih i kriminali-sti~kih podataka, koji su kasnije kori{}eni za otkrivawe rukovo-dilaca biv{eg reìma i fedajina. Osim u borbenim akcijama voj-na policija je samostalno ili u koordinaciji sa jedinicama zaspecijalne operacije sprovodila i sprovodi iznenadne upade (re-jd) u objekte, kvartove i mawa naseqa, u potrazi za kriminalcima,gerilcima i pripadnicima biv{eg reìma.

Najvi{e pripadnika vojne policije stradalo je prilikompra}ewa i obezbe|ewa konvoja i patrolirawa. Naj~e{}i uzrokje eksplozija podmetnutih improvizovanih naprava na putu i po-red wega, a zatim dejstvo lakim streqa~kim oru`jem. Oko 15%ukupnog broja poginulih i rawenih stradalo je u raznim nebor-benim incidentima, naj~e{}e u saobra}ajnim udesima. Me|u po-

ginulim pripadnicima vojne policije je i komandant 716. bVPpotpukovnik Kim Orlando, koji je poginuo 16. oktobra 2003, sadva svoja vojnika (jo{ sedam je raweno) kod Kerbale.

BORBA PROTIV KRIMINALAAmeri~ke oruàne snage u sva tri vida imaju, kao posebnu

komponentu, kriminalisti~ku vojnu policiju (Criminal InvestigationDepartment – CID). Formirana je u tri samostalne vidovske ko-mande (Mornarica i Marinski korpus imaju jedinstvenu krimi-nalisti~ku komandu). Te jedinice vojne policije su zaduène zavo|ewe kriminalisti~kih istraga u sloènijim slu~ajevima, is-traìvawe slu~ajeva organizovanog kriminala, ratnih zlo~ina izloupotreba u nabavkama za potrebe oruànih snaga. Tako|e, ukoordinaciji sa obave{tajnom slu`bom imaju aktivnu ulogu u bor-bi protiv terorizma. Tako su se pripadnici te kategorije vojnepolicije na{li u Iraku i pratili kretawa koja se ti~u tog rati-{ta, slede}i tokove organizovanog kriminala i teroriste kojideluju na tom prostoru.

Teì{te wihovog rada bilo je na preventivi i spre~avawukra|a ameri~ke vojne opreme tokom transporta i povratka sarati{ta, ali i na presecawu tokova {verca oru`ja, droge (kojaje ozbiqan problem u ameri~koj vojsci), a u Iraku i na o~uvawuraznih umetnina i arheolo{kog blaga. Kao rezultat tog rada za-pleweno je vi{e hiqada komada raznih arheolo{kih premeta,oru`ja i minsko-ekslozivnih sredstava iz ratnog plena, a pro-nalaèna je i droga.

Za potrebe dokumentovawa zlo~ina biv{eg ira~kog reìmaobavqeno je vi{e desetina kriminalisti~kih uvi|aja i drugih rad-wi na mestima zlo~ina. Vo|ene su i vode se brojne istrage o napa-dima na nove ira~ke vlasti i ameri~ke snage. Timovi CID su posta-li i obavezni sastavni delovi zajedni~kih snaga vojne policije upodr{ci raznim borbenim, protivgerilskim akcijama u Iraku.

Vojna policija u sastavu oruànih snaga SAD dobija sve zna-~ajniju ulogu. Dejstva u Iraku su to i potvrdila. Ona je postalanezamewiva snaga u fazi konsolidacije vlasti na terenu nakonzavr{etka ofanzivnog dela rata i univerzalno upotrebqiva voj-na jedinica. Tako|e, polaze}i od sopstvenih (Panama, Avganistan,Somalija), ali i stranih iskustava (ukqu~uju}i i ona na prostorubiv{e Jugoslavije), vojna policija je organizovana da dejstvuje kaovrlo zna~ajan element borbene podr{ke u protivpobuweni~kim,protivgerilskim i protivteroristi~kim dejstvima. Vojna policijaoruànih snaga SAD u Iraku poseduje sve dobre osobine modernepolicije, a prema potrebi i lake, brzo pokretne pe{adije speci-jalizovane za dejstva u urbanom prostoru. Zato vojna policija uokviru transformacije oruànih snaga dobija sve zna~ajniju ulo-gu. U narednom periodu ona }e, zajedno sa inìwerijom, jedinica-ma za psiholo{ka dejstva i civilne poslove, biti znatnije pove-}ana, ~ak za oko 10.000 qudi i narasti do oko 60.000 qudi u KoV(aktivnom sastavu, Nacionalnoj gardi i rezervi). To pove}aweostvari}e se na ra~un drugih rodova, pre svega artiqerije i pro-tivavionske artiqerije. Takve promene }e verovatno slediti ivojna policija u Marinskom korpusu.

Mr Dragoqub JEV\OVI]

49

ZAJEDNI^KI ZADATAKOsim jedinica vojne policije oruànih snaga SAD i

druge savezni~ke zemqe su angaòvale jedinice vojne polici-je. Najve}e kontingente imale su Italija (jedinica iz sastavakarabinijera, ja~ine bataqona, koja je 2004. godine pretr-pela velike gubitke u napada na komandu Italijanskih snagau gradu Nasiriji), Velika Britanija (jedan puk vojne policije),Poqska (jedna ~eta), ê{ka (jedna ~eta VP u sastavu Britan-skog kontingenta), Rumunija (jedna ~eta u sastavu britanskogkontingenta), Holandija (jedan vod), Filipini (jedna ~eta dopovla~ewa kontingenta), Bugarska (odeqewe u sastavu nacio-nalnog kontingenta). U zahtevima saveznicima za slawe poja-~awa u Irak, vojna policija je formacija koja se uvek traì.

Pripadnici vojne policije Velike Britanije, KoV SAD i Italije

SVET

U posledwe vreme unajrazvijenijim zemqamagrupe boraca zaìvotiwska prava sve suspremnije da napadajuqude radi prestankapatwi ìvotiwa

50 15. jun 2006.

TERORIZAM U IME @IVOTIWA

@IVOTIWSKAFARMA

cijom ìvotiwa. Pretwe trovawem proizvoda odnose se i naone koji prihvataju kori{}ewe ìvotiwa za qudske potrebe.Na primer, la`na dojava o trovawu ~okoladice “Mars“ bila jeusmerena protiv potro{a~a koji, prema vi|ewu aktivista, ku-povinom tih proizvoda opravdavaju kori{}ewe ìvotiwa u po-slasti~arskoj industriji.

Odlika svakog terorizma jeste samo terorisawe, odnosno{irewe straha tzv. efektom rezonance, i nema sumwe da su eks-tremisti pokreta za prava ìvotiwa bili uspe{ni u tom pogle-du. To se moè videti ne samo iz reakcija firmi i pojedinacakoji su bili mete ve} i iz reakcije {ire javnosti. Konkretnirezultati bili su zatvarawe nekih farmi i fabrika, mada suone uglavnom samo preme{tane na druge lokacije,

sa mawim restrikcijamakada je re~ o ko-T

erorizam je o~igledan primer naru{avawa qudskih prava.U wegovoj osnovi je borba za politi~ke ciqeve, koji ne mo-raju uvek biti negativni i sasvim neopravdani. Neprihva-tqivi su, me|utim, metodi kojima se takvim ciqevima teì:pretwe nasiqem ili samo fizi~ko nasiqe koje dovodi dogubitka ìvota i zdravqa qudi, uni{tewa imovi-

ne i izazivawa op{te opasnosti. Posebno je tragi~no kad se te-roristi~ki akti izvode u ime za{tite qudskih prava. A potpunoje apsurdna pojava terorizma u ime za{tite ìvotiwskih prava.

Borci za prava ìvotiwa, koji podme}u poàre i {aqutzv. pisma bombe, jesu tipi~ni “teroristi jednog spora“. Tajpojam obuhvata razli~ite grupe opsednute èqom da promeneodre|enu politiku ili praksu unutar ciqane sredine, a neidejom politi~ke revolucije. Primeri za to, pored nasilnihgrupa za za{titu ìvotiwskih prava i o~uvawe prirodne sre-dine (”ekoteroristi“), jesu i agresivne feministkiwe, grupeprotiv abortusa, itd. Iako su ove pojave svojstvene za najra-zvijenije zemqe, posebno za Veliku Britaniju i SAD, zabriwa-vaju procene da su u stalnom porastu i da }e se takva te`wanastaviti.

EFEKAT REZONANCE

Sedamdesetih godina 20. veka radikalizovana je ideja oza{titi ìvotiwskih prava. Naime, prevazi|eno je ranijemoralno pravilo “Pokreta za za{titu ìvotiwa“, po kome jeprihvatqivo da qudi iskori{}avaju ìvotiwe pod uslovomda ìvotiwe ne pate vi{e nego {to je to neophodno. Nasu-prot tome, izraèno je mi{qewe da ìvotiwe imaju pravakoja su odgovaraju}a i jednaka pravima qudi, ali ta prava nemogu braniti same ìvotiwe. Zbog toga qudi moraju preuzetiodgovornost za promovisawe i osigurawe “qudskih pravaìvotiwa“.

Borba za prava ìvotiwa, uz kori{}ewe nasiqa, podrazu-meva upotrebu ili pretwu upotrebom nasiqa, uglavnom protivkompanija ili pojedinaca koji imaju direktnu vezu s eksploata-

Ilu

stro

vao

Nik

ola

OTA

[

ri{}ewu ìvotiwa. Me|utim, iznu|eni ustupci i reforme uprivrednim podru~jima u kojima se koriste ìvotiwe, na pri-mer uvo|ewe najduèg trajawa transporta ìvih ìvotiwa zaizvoz, nisu smawili nivo nasiqa. Radikalni aktivisti pokretaza prava ìvotiwa tvrde da i daqe moraju koristiti nasiqe, teda }e wihove skupine nestati onda i samo onda kada vi{e nebude “zlostavqawa i patwe ìvotiwa“.

AKTIVISTI

Pokret je u su{tini vi{e sentimentalan nego racionalan,a suprotstavqa se kori{}ewu ìvotiwa, ne samo za medicin-ska istraìvawa ve} i za hranu i odevawe. Politi~ki aktivistive}inom su ène i uglavnom pripadaju sredwoj klasi, ~esto sudobro obrazovani i imaju ugledne poslove, a teè da prihvatealternativne vrednosti, poput religije novog doba, vegetari-janstva i kontrakulture. Ponekad idu i daqe od toga, sve do ge-neralne kritike modernog ìvota i savremenih vrednosti kojeèle da preokrenu, pri ~emu se samo mali broj me|u wima slu-ì nasiqem.

Ciq je, me|utim, uvek bio postizawe publiciteta jer se iovde, kao i kod svakog drugog politi~kog nasiqa, teì pridobi-jawu javnog mwewa za ideje koje se propagiraju.

Taktika koju ovi teroristi koriste stalno eskalira. Naprimer, taktika provala u laboratorije i uni{tavawe opremezamewena je slawem bombi puwenih iglama za injekcije i pod-metawem eksplozivnih naprava pod automobile. Odnedavno,kqu~na taktika protiv poslova vezanih za ìvotiwe jeste pove-}awe pritiska na banke, osiguravaju}a dru{tva i druge finan-sijske slu`be da ne pruàju usluge kompanijama koje obavqajuistraìvawa na ìvotiwama. Drugo, ide se na zastra{ivawekupaca javnim demonstracijama ispred wihovih ureda. Ove tak-tike su vrlo uspe{ne i umnogome oteàvaju policiji da adekvat-no odgovori na wih.

Po~eci terorizma za za{titu prava ìvotiwa u VelikojBritaniji koincidiraju sa pojavom grupe “Dru`ba milosr-|a“, koju su 1972. godine osnovali neki ~lanovi “Dru{tvaza sabotirawe lova“ da bi preduzimali konkretne akcije

za spasavawe ne samo onih ìvotiwa koje qudi love dabi se zabavili ve} i ìvotiwa na farmama i labo-

ratorijama. “Dru`ba milosr|a“ je otpo~ela kam-pawu uni{tavawa imovine, ukqu~uju}i i podme-tawe poàra i uni-

{tavawa opreme u raznim laboratorijama u kojima su se spro-vodili eksperimenti na ìvotiwama. Me|utim, kampawa jekratko trajala jer su wihove vo|e uhap{ene i osu|ene. Nakonprivremenog pu{tawa iz zatvora, neki od wih su 1976. godineosnovali Front za oslobo|ewe ìvotiwa (ALF).

SREDSTVA

Na samom po~etku ALF je imao najvi{e 30 aktivista. UALF se niko ne u~lawuje u pravom smislu te re~i, a s obziromna ~iwenicu da su mnoge akcije te grupe protivzakonite. Nepostoji ni slu`beni popis ~lanova. Grupa danas tvrdi da imaoko 2.500 aktivista (svi su vegetarijanci), od toga oko 100“predanih aktivista“ ~ini tvrdo jezgro spremno na upotrebueksploziva i zapaqivih sredstava. Smatra se da im dodatnih3.000 qudi pomaè novcem ili na druge na~ine, a posred-

stvom “Grupe za podr{ku Frontu za oslobo|ewe ìvotiwa“(ALFSG).

Naime, ALFSG pruà pomo} aktivistima na razli~itena~ine, ukqu~uju}i finansijsku pomo} za pla}awe

sudskih tro{kova, te kwige i obrazovni materijalza one u zatvorima. Pretplatnici ALFSG primajuredovni bilten s informacijama o aktivnostimaALF i ~lancima koji se ti~u prava ìvotiwa. Naj-zad, ALF je dobijao pomo} i od organizacija koje

se protive vivisekciji ìvotiwa, kao {to su Bri-tanska unija za ukidawe vivisekcije (BUAV) i Naci-onalno dru{tvo za borbu protiv vivisekcije (NAVS).

Po ustrojstvu, ALF je nehijerarhijska organi-zacija u kojoj ne postoji centralna upravqa~ka struk-tura. Aktivisti deluju u autonomnim }elijama, kojesame biraju ciqeve i metode, a mogu se baviti i za-konitim i nezakonitim radwama. Pri tome se poje-dinci ukqu~eni u protivzakonite akcije “nu`no iz-mewuju kada se protiv nekih povede postupak i takoizgube anonimnost“. Front za oslobo|ewe ìvoti-

wa, ina~e, veruje da su sve wegove aktivno-sti nenasilne, jer se, prema shvatawu

51

NANO[EWE POVREDAPo~etkom osamdesetih godina pro{log veka pojavila

se nova grupa spremna na primenu nasiqa protiv qudi uime prava ìvotiwa, koja nije zazirala od nano{ewa po-vreda bi}ima koja imaju ose}awa. Naime, ranije nepozna-ta Milicija za prava ìvotiwa (ARM) preuzela je odgo-vornost za pisma bombe koja su 1982. bila poslana vo|a-ma britanskih politi~kih stranaka. Ta grupa je preuzelaodgovornost i za vi{e slu~ajeva podmetawa eksplozivnihnaprava pod automobile i u stanove nekih nau~nika tokom1985. i 1986. godine.

Sli~no teroristima iz redova ALF, aktivisti ARMsu u po~etku blagovremeno objavqivali mesto i vremekada }e eksplodirati postavqene bombe, ali su ubrzopre{li na ”politiku bez upozorewa“. U devedesetim go-dinama dodatno je porastao intenzitet nasiqa ARM. Gru-pa je preuzela odgovornost za nekoliko zapaqivih na-prava podmetnutih 1994. godine u prodavnice ribolov-nog pribora, trgovine ko`nom robom, apoteke i objektedobrotvornih organizacija, a bila je ukqu~ena i u inci-dent sa navodnim trovawem paste za zube ”Boots“ ìvom.

wegovih ~lanova, nasiqe moè sprovoditi samo nad bi}ima ko-ja ose}aju, odnosno koja su sposobna da pate i uìvaju. Po tomese, na primer, podmetawe bombe s ciqem izazivawa {tete naimovini ne smatra nasiqem.

PODMETAWE PO@ARA

Front za oslobo|ewe ìvotiwa je u prvim godinama nakonosnivawa izvodio jedino napade usmerene na imovinu, pri ~emusu kori{}eni razli~iti metodi: podmetawe poàra, osloba|a-we ìvotiwa, za~epqavawe brava superlepkom, polivawe te~-nosti za skidawe boje po automobilima i razbijawe i grebawestakla na izlozima. Mete su bile klanice, mesare, uzgajiva~iìvotiwa, krznari, cirkusi, “fast-food“ restorani i trkali{taza ìvotiwe. Smatra se da je u prvoj godini svog delovawa ALFpri~inio {tetu u visini od 250.000 funti. Od sredine osamde-setih godina pro{log veka uo~avaju se promene u taktici i iz-boru ciqeva.

Pisma bombe, pretwe trovawem proizvoda i podmetawebombi pod automobile obeleìli su razdobqe izme|u 1982. i1988. godine. U to vreme po~iwu i pretwe pojedinim osobama,a najave trovawa proizvoda su ~itavo stanovni{tvo u~inilepotencijalnom metom terorista. Najva`nija la`na pretwa do-godila se 1984. godine, a odnosila se na navodno stavqaweotrova za pacove u ~okoladice kompanije “Mars“, koja je zbogtoga imala gubitak od {est miliona funti. Kasnije pretwe tro-vawem proizvoda odnosile su se na dodatke u uqu za bebe, iz-beqiva~ u {amponu i dr.

REAGOVAWA VLASTI

Britanske vlasti su sporo reagovale na promene u takticiekstremista za prava ìvotiwa. Tek je 1984. godine (osam godi-na nakon osnivawa ALF) osnovalo novo odeqewe pri obave{taj-nom ogranku Metropoliten policije (C11 New Scotland Yard).Ono je od 1986. godine poznato kao ARNI (Animal Rights NationalIndex) i postalo je autonomno nacionalno telo koje pomaè svimpolicijskim snagama koje se izvan Londona bave aktivistima zaprava ìvotiwa.

ARNI daje procene i informacije specijalnim policijskimodeqewima i tako im pomaè u za{titi potencijalnih meta“ekoterorista“. Osim toga, ARNI redovno prati i Bilten ALFSGzbog napisa koji bi mogli podstrekavati na izazivawe materi-jalne {tete. ALFSG priznaje da zbog toga ne moè objavqivatisve {to bi èleo, sprovodi autocenzuru nad prilozima i re-

dovno traì pravno mi{qewe pre objavqivawa materijala.Uprkos tome, policija im je nekoliko puta pretraìla kancela-rije i konfiskovala dokumente, ra~unare i biltene.

Tajni agenti su se infiltrirali u ALF, {to je omogu}ilo sud-sko gowewe ekstremnih aktivista. Dosad je bilo oko 300 slu~a-jeva sudskog progona, koji su u ve}ini zavr{eni osudama aktivi-sta na zatvorske kazne. Najve}i broj osu|enih je dobio {est ilisedam godina zbog o{te}ivawa imovine. U novije vreme ima iduìh kazni, pri ~emu je na najduù kaznu do sada osu|en B. Horn.Taj aktivista, koji je u zatvoru vrlo istrajno {trajkovao gla|u,osu|en je na 18 godina zbog podmetawa poàra na nekoliko me-sta, uz posebnu kaznu od 14 godina zbog poku{aja podmetawa po-àra u Bristolu.

Posebno je zna~ajna okolnost da Vlada Velike Britanijejo{ nije odlu~ila da primeni Zakon o spre~avawu terorizma(Prevention of Terrorism Act – PTA) i na nasiqe aktivista za pravaìvotiwa. Mo`da je razlog za to u ~iwenici da u wihovim ak-cijama do sada niko nije izgubio ìvot, mada je bilo povre|e-nih. U tom smislu nije nezakonito biti ~lan ALF ili pripadatigrupi za podr{ku. Tako|e nije protivzakonito finansijski po-magati organizaciju ili nositi majice ili bexeve i zna~ke kojiizraàvaju podr{ku. Me|utim, ukoliko ALF postane zakonomzabrawena organizacija, sve bi ovo bilo ka`wivo po krivi~-nom zakonu.

Milan MILO[EVI]

SVET

15. jun 2006.52

PAKET BOMBAU oktobru 1993. godine u po{ti je eksplodirao paket

bomba koji je bio adresiran na osobu povezanu sa lovom.Odgovornost za tu i nekoliko narednih eksplozija preuze-la je dotad nepoznata grupa sa nazivom ”Ministarstvopravde“. Do decembra 1993. godine ta grupa je preuzelaodgovornost za 31 napad bombama i tempiranim zapaqi-vim napravama. Me|u metama bili su pojedinci povezanisa lovom, kompanije koje su se bavile eksperimentima naìvotiwama i proizvo|a~i krzna.

Slede}e godine grupa je preuzela odgovornost za vi-{e od 100 napada, pri ~emu je kori{}ena razli~ita teh-nika. Na primer, smawio se broj pisama bombi, ali sudve razorne naprave eksplodirale ispod vozila ~iji suvlasnici imali veze s eksperimentima na ìvotiwama.

U razvijenom svetu su sve u~estalije demonstracije protiv ugroàvawa ìvotiwa

53

Ira~ko ratno vazduhoplovstvo pre-uzelo je prvih osam, od deset naru~enih,novih Mi-17V-5 transportnih helikop-tera. Jedan od tih je u VIP varijanti,namewen za prevoz visokih oficira izKomande RV. Ovi helikopteri su prve le-tilice koje je ira~ko RV nabavilo bezpomo}i koalicionih snaga.

Helikopteri su, najpre, u delovimaprevezeni transportnim avionima An-124u vazduhoplovnu bazu Al Muthana u Iraku,gde su ponovo sastavqeni i izvedeni prob-ni letovi pre formalne primopredaje.Ostala dva helikoptera su planirana dase isporu~e za nekoliko nedeqa, nakon{to se na wima obave dodatni poslovi uRusiji. Ira~ko RV, radi kompletne obnovesvoje vazdu{ne flote, planira kupovinunovih 24 helikoptera Mi-17 do kraja idu-}e godine.

”[angajska grupa za saradwu“ koju~ine Rusija, Kina i ~etiri centralnoa-zijske zemqe Kirgistan, Uzbekistan, Ta-xikistan i Kazahstan, a kao posmatra~iIndija, Pakistan i Iran, formirana jesa osnovnim ciqem ekonomskog povezi-vawa zemaqa centralnoazijskog regio-na. Me|utim, na aprilskom sastanku mi-nistara odbrane zemaqa ~lanica ”[an-gajske grupe za saradwu“, odràne u Pe-kingu, bila je evidentna ambicija Rusijeda teì{te rada ove organizacije saekonomske prenese na vojnu saradwu.

Naime, ministar odbrane RusijeSergej Ivanov predloìo je organizovawezajedni~ke vojne ve`be zemaqa ~lanica iposmatra~a, uz u~e{}e svih vidova vojske,na teritoriji Rusije. Ve`ba bi se izvela u2007. godini sa teì{tem na ja~awu me|u-sobne saradwe i provo|ewe zajedni~kihaktivnosti u borbi protiv terorizma.

VE@BA ”COMBINED ENDEAVOR 2006”

MODERNIZACIJA HRVATSKE VOJSKE

U Baumholderu (Nema~ka) i na izdvo-jenoj operativnoj lokaciji ameri~ke EagleBase, locirane nedaleko od Tuzle, od 12.do 25. maja izvedena je ve`ba ”COMBI-NED ENDEAVOR 2006” kao dvanaesta unizu godi{wih ve`bi. Ve`bu je organizo-vala ameri~ka Komanda za Evropu USEU-COM i na woj je, kao i na prethodnim,proveravana interoperabilnost komuni-kacijsko informati~kih sistema zemaqa~lanica Saveza i Programa PzM. Naovogodi{woj ve`bi u~estvovali su pri-padnici jedinica veze iz 41 dràve, ~la-nice Natoa i PzM.

Ministarstvo odbrane Hrvatskepredstavilo je sadràj i finansijske pro-jekcije dugoro~nog plana razvoja oruà-nih snaga. Prema tom dokumentu, Hrvatskabi do 2015. modernizovala borbenu i ne-borbenu tehniku, objekte i celu hrvatskuvojsku, ukqu~uju}i kupovinu novih borbe-

MERIDIJANI

Vod za uklawawe eksplozivnih na-prava (Explosive Ordnance Disposal - EOD)oruànih snaga BiH, sastavqen od profe-sionalnih i borbeno iskusnih vojnika,ovog meseca uspe{no }e okon~ati svoj {e-stomese~ni mandat u Iraku. Zadatak 36vojnika iz BiH, pripadnika sva tri konsti-tutivna naroda, jeste ~i{}ewe biv{eg voj-nog kompleksa sa vi{e od stotinu depoaza municiju koje je koristio reìm Sada-ma Huseina. Na taj na~in oni olak{avajuposao inìwerskim jedinicama Koalicijei pove}avaju bezbednost koalicionih sna-ga i ira~kih civila.

Priprema Blagoje NIÎ]

BOSANSKI VOJNICI U IRAKU

HELIKOPTERI ZA IRAK

nih aviona i izgradwu najmawe ~etiripatrolna broda za obalsku straù. Zaovu namenu Hrvatskoj }e trebati vi{e od14 milijardi kuna ili oko 2 milijardeevra.

Jedinice hrvatskih oruànih snagabi}e, prema planu, do kraja 2015. godi-ne, biti razme{tene na samo dvadese-tak lokacija i u maksimalno 218 vojnihobjekata u wima, dok bi ostale nekret-nine dobile novu, civilnu namenu. Deosredstava dobijenih na takav na~in Mi-nistarstvo bi upotrebilo za kupovinunove vojne opreme. U sastavu tako re-formisane vojske bilo bi 16.000 ak-tivnih vojnih lica, 1.600 civila, oko6.000 pripadnika ugovorne rezerve ioko 2.000 vojnika na dobrovoqnom od-sluèwu vojnog roka.

NOVA ULOGA”[ANGAJSKE GRUPE

ZA SARADWU”

Prvi ~e~enski rat se, kako u Rusiji, tako i {irom sveta, smatra za crnu mrqu uistoriji ruske vojske – nekompetentni i nemarni generali uvukli su u bitku lo{euve`bane i organizovane jedinice. Slike izgorelih tenkova i okopnih vozila saulica Groznog obi{le su svet i uzburkale rusko javno mwewe. Vojno rukovodstvoje odmah posle okon~awa prvog sukoba zapo~elo pripreme za naredni rat. Prema zapadnim izvorima, grupa oficira okupqenih oko generala Kva{wina,

na~elnika General{taba, angaòvala se najpre na reformi ruskih oruànih snaga.Zadatak je bio jasan – osposobiti i pripremiti vojsku za nove borbe, pobediti u op-{tem konvencionalnom sukobu, ali i zbrisati qagu nanetu vojsci u prvom ~e~enskomratu. Mnoge stare{ine su za to bile i dodatno motivisane, jer su im sinovi raweniili poginuli u ê~eniji.

Prvi otpor teroristima su pruìle lokalne snage. êtrdesetak policajaca,uz OMON iz Lipetska, tri dana se borilo u okruèwu protiv daleko nadmo}nijih ~e~enskih boraca, sve dok federalne snage nisu probile

obru~. U Dagestanu je progla{ena op{ta mobilizacija, a u kriznu oblast su brzo upu}ene 31. vazdu{no-desantna brigada i elitna gardijska

vazdu{no-desantna divizija iz Pskova.

U OSIWEMGNEZDUDRUGA BITKA ZA GROZNI

15. jun 2006.54

osnovna pret-1997. godine, sma-Prema konceptu ruske nacionalne bezbednosti iz

tralo se da su jedino unutra{wi i lokalni sukobi

SVET

qudi, kojima je i bilo namewe-no. Novac je mahom proneverenili kori{}en za ilegalnu na-bavku oru j̀a. ê~enija je posta-la tranzitna oblast u trgovinioru`jem i drogom sa Istoka kaZapadu, a u samoj zemqi su ra-dile i ~etiri fabrike za pre-radu heroina. Oko 60 krimi-nalnih grupa, sa vi{e od 2.500pripadnika, angaòvalo se ubrojnim otmicama, pa je kidna-povawe qudi postala vrlo lu-krativna delatnost. U leto1999. godine je za oko 1.200 ta-laca u ê~eniji, najvi{e dece istranih dràvqana, zahtevanotkup. Nekoliko desetina hiqa-da qudi je tada napustilo zemqu.Ponovni sukob ruske armije sa~e~enskim teroristima, dakle,bio je samo pitawe vremena.

Ciq fundamentalista,bliskih talibanima iz Avgani-stana koji su priznali ~e~enskurepubliku, bio je stvarawe fe-udalnog islamskog kalifata napredelu izme|u Crnog i Kaspij-skog mora, kako bi se Rusijaodvojila od Transkavkaza. Zatosu prvih avgustovskih dana jedi-nice ~e~enskih terorista, me|ukojima je bilo dosta stranaca,pod komandom [amila Basaje-va i Saudijca Emira ibn al-Ha-taba, u{le u Dagestan. Name-ravali su da formiraju mosto-bran, drè}i pod kontrolomGigatlinski i Jagodak, dva kqu~-na prelaza koja povezuju Dage-stan i ê~eniju. Potom bi zau-zeli glavni grad, uzeli taoce ipostavili ultimatum lokalnojvladi, prisiliv{i je da podne-se ostavku. Oko 2.000 boracaje preuzelo kontrolu nad dese-tak sela, a pridruìli su im sei tamo{wi vahabiti.

DAGESTANSKI OBRAÛN

Prvi otpor teroristimasu pruìle lokalne snage.êtrdesetak policajaca, uzOMON iz Lipetska, tri danase borilo u okruèwu protivdaleko nadmo}nijih ~e~enskihboraca, sve dok federalnesnage nisu probile obru~. U Da-gestanu je progla{ena op{tamobilizacija, a u kriznu oblastsu brzo upu}ene 31. vazdu{no-desantna brigada i elitna gar-dijska vazdu{no-desantna divi-zija iz Pskova. Bio je to samodeo snaga za brzu intervenciju

wa dràvi. [irewe Natoa naistok i agresija na Jugoslaviju,navele su tada{weg ministra od-brane Igora Sergejeva da izjavikako }e Rusija izmeniti dotada-{wu vojnu doktrinu. General Le-ontij Kuzwecov, komandant Mo-skovske vojne oblasti, javno jekritikovao vaè}i bezbednosnikoncept, nagla{avaju}i da se ru-ske oruàne snage moraju pri-premati za odbranu od agresije{irokih razmera.

Prvi korak u tome bila jeizmena vojne doktrine. Vaqaloje najpre unaprediti rukovo|e-we i komandovawe, a potom i sa-dejstvo sa jedinicama MVD-a.Verovalo se da je podre|enostvojnih jedinica Ministarstvuunutra{wih poslova, tokom pr-vog sukoba, bila kobna gre{ka.Kako se sukob odvijao na tlu Ru-sije, MVD je trebalo da kontro-li{e sve raspoloìve sastave.

Posle doga|aja u Dagestanu,Ministrastvo odbrane je preuze-lo kontrolu nad jedinicama odMinistarstva unutra{wih poslo-va. Ono je nadaqe upravqalosvim vojnim operacijama. Uz to,pokazalo se da sistem popune je-dinica nije bio odgovaraju}i, po-sebno nasumi~no formirawe“kompozitnih bataqona” od ma-wih jedinica, koje do tada nisuzdruèno dejstvovale. Ispoqenesu, tako|e, slabosti obuke za bor-bu u urbanim sredinama i planin-skom terenu. I informativni ratnije vo|en na pravilan na~in.

Zato su u nekoliko vojnihoblasti izvedeni manevri, neza-beleènih razmera u skorijojpro{losti. Tokom ve`be na Dale-kom istoku angaòvano je ~ak 40tenkova, 200 oklopno-mehanizo-vanih vozila, 75 aviona i 11brodova. Vi{e od 7.000 ruskihvojnika i oficira je zavr{iloobuku u planinskom ratovawu nadivizijskom poligonu u Sibiru.

ILEGALNANABAVKA ORU@JA[ta se u me|uvremenu doga-

|alo u ê~eniji? ê~ensko ruko-vodstvo je, naime, od Rusije traì-lo 25,8 milijardi dolara kao“kompenzaciju za godine ratovawaprotiv ~e~enskog naroda”. Do leta1999. godine, prema ruskim izvo-rima, federalna vlada je vladiMashadova izdvajala finansijskasredstva za plate i penzije, ali jemalo toga stiglo u ruke obi~nih

ANALIZA RIZIKAU vreme drugog ~e~enskog rata, rusku vojsku su mahom

~inili regruti, sumwivih fizi~kih i psihi~kih kvaliteta.Vazduhoplovstvo, mornarica i raketne jedinice popuwenesu visoko obrazovanim kadrom, a desantne i specijalnesnage dobrovoqcima. Za ostale vidove i rodove vojske an-gaòvani su preostali vojnici. Visoki oficiri nisu bilisigurni u sposobnost boraca, posebno tokom bliske bor-be sa ~e~enskim teroristima, pa su se vi{e oslawali naartiqerijske i avijacijske udare. Artiqerijske baterije,koje su sve vreme bile u pripravnisti, daleko su efika-snije delovale od novoformiranih sastava artiqerije –wihova vatrena preciznost bila je ~etiri do pet puta ve-}a, a broj povreda vojnika znatno mawi. Elitne jedinicesu se, dodu{e, dobro pokazale u sukobima, ali je wihovbroj bio ograni~en.

BURATINOTe{ki plameno-

baca~ki sistem TOS-1, poznatiji kao Bu-ratino, prvi put semasovno koristio uê~eniji 1999. godi-ne. Ima kalibar od220 milimetara, 30cevi, a postavqa sena {asiju tenka T-72.

Formacijski se nalazio u bataqonima baca~a plamena, uokviru jedinica za hemijsko ratovawe. Wegov minimalnidomet iznosi 400 metara, maksimalni 3.500 metara, apojedini autori smatraju da moè dejstvovati i do 5.000metara. Rakete Buratina sadrè sagorivu te~nost, kojapri eksploziji bojeve glave isparavawem stvara aerosol-ni oblak. Osim vatrenog dejstva razvija i nadpritisak ko-ji uni{tava sve u prostoru povr{ine 400h200 metara. Ka-ko je cena wegovih projektila izuzetno visoka, retko seupotrebqavao.

55

VAZDU[NI UDARISmatra se da je to-

kom drugog ratnog sukobau ê~eniji oko 80 odstovatrenih dejstava izvelaavijacija, a 15 do 17 od-sto artiqerija. Pribli-`no jednak broj udara suimali avioni i helikop-teri. Su-24 se koristio usvim meteo uslovima, Su-25 samo u povoqnim, a savreme-nija varijanta Su-25T, sa vo|enim projektilima vazduh–ze-mqa AS-10, po svakom vremenu. Helikopter Mi-8 MTKO saure|ajima za let i dejstvo u no}nim uslovima se ograni~enokoristio. Slaba ta~ka ruske vojske bila je upotreba bespi-lotnih letelica. P~ela je bilo u vrlo ograni~enom broju.

Do 1. januara 2000. federalne snage su izgubile triSu-25 i jedan Su-24. Za godinu dana Rusima su teroristiuni{tili 11 helikoptera Mi-24 i 12 Mi-8. Polovina tihgubitaka nastala je u toku borbenih dejstava, a polovinaza vreme operativne upotrebe. ê~eni su maskirali svojepoloàje i otvarali vatru pri naletu ruskih helikopteraiz svih dugih cevi malog i velikog kalibra. Ni jednu odoborenih ili o{te}enih letelica nisu pogodili iz samojedne vrste oru`ja.

TO^KATo~ka 9K79, ili

po Nato nomenklatu-ri SS-21 Skarab, jejednostepena bali-sti~ka raketa krat-kog dometa, posta-vqena na transpor-teru to~ka{u 6h6,koji je istovremenoi lanser. Ima domet

70 kilometara, dok poboq{ana varijanta To~ka-U 9M79-1 dostiè i 120 kilometara. Bojeva glava sadrì 120 ki-lograma klasi~nog eksploziva, ali moè imati nuklear-no, hemijsko ili puwewe druga~ije vrste. Dve To~ke, kakotvrde zapadni izvori, lansirane su iz Mozdoka na Grozni21. oktobra 1999.

56

ruske vojske. Borbe su bile vrlo ̀ estoke, uz {iroku ofanzivu fe-deralnih i lokalnih snaga krajem avgusta. ê~enski teroristi suodbijeni i prilikom ponovnog upada u Dagestan 5. septembra.Ipak, gubici vojske su bili brojni – poginulo je 104 pripadnika,a raweno 291. U jedinicama MVD-a je poginuo 171 borac, 646 jeraweno, a 15 pripadnika je nestalo u borbi. Teritorijalna od-brana Dagestana i policija su imale, tako|e, znatne gubitke.

Dalekometna artiqerija ruske vojske je na tu invaziju od-govorila udarima preko granice, po bazama terorista u ju`nojê~eniji, ali i ograni~enim vazdu{nim napadima. Tokom prvepolovine septembra, teroristi su postavili bombe u stambenim~etvrtima Moskve od kojih je stradalo skoro tri stotine qudi.

Ogor~eno javno mwewe Rusije je zahtevalo odlu~nu akcijuoruànih snaga. Planirano je preno{ewe rata na neprijateq-sku teritoriju i uni{tavawe ~e~enskih terorista u sopstvenomgnezdu. Osmi{qene su dve opcije za vojnu akciju u ê~eniji. Pr-va je podrazumevala nastupawe kroz ju`ni, brdoviti deo ze-mqe, za formacijama koje su se povla~ile iz Dagestana. Tu je,pak, postojala opasnost da teroristi blokiraju linije napre-dovawa du` uskih planinskih puteva, a Rusi pretrpe velike gu-bitke. Zato je usvojen plan napredovawa oklopno-mehanizova-nih vozila kolonama kroz severnu ê~eniju do reke Terek, gde jeteren mahom ravan, uz sna`nu podr{ku avijacije, masivne ar-tiqerijske i vazdu{ne udare po vojnim i policijskim centrimau Groznom, Gudermesu i Vedenou.

RATNE PRIPREMEProceweno je da u ê~eniji ima oko 10.000 boraca, od

kojih je 3.000 do 5.000 u Groznom, a ostatak u jugoisto~nom de-lu zemqe. Prema ruskim saznawima, li~no je Osama bin Ladenuputio vi{e od 600 svojih boraca za pomo} ê~enima. Ime Ba-sajeva, ~e~enskog vo|e, postalo je sinonim za terorizam u ê-~eniji. On je medijsku pa`wu privukao jo{ 1991. godine kada jeoteo ruski putni~ki avion i prisilio pilote da slete u Tursku,gde je izneo zahteve za nezavisnost ê~enije. Tokom prve bitkeza Grozni, Basajev je uz Dudajeva i Mashadova bio jedan od rat-nih vo|a. U ìì medija ponovo se na{ao juna 1995. godine,posle napada na bolnicu u Budjenovsku – oko 1.000 talaca jezatvorio i koristio kao ìvi {tit. Iste godine je zakopao ra-dioaktivni materijal u jednom moskovskom parku. Iako je bioprotivkandidat Mashadovu na predsedni~kim izborima u ê~e-niji, u wegovoj vladi je bio premijer 1997. godine.

Komandant ruskih oruànih snaga, ta~nije Zdruène grupa-cije severnog Kavkaza, bio je general-pukovnik Viktor Kazancev.U sastavu ruskih jedinica su se nalazile grupa snaga Istok, kojomje komandovao general Genadij Tro{ev, po mnogima najsmeliji vi-soki ruski oficir poreklom iz ê~enije, grupa snaga Sever, kojuje vodio general Ta~ev, zatim, grupa snaga Jug na ~elu sa genera-lom A{urovim i grupa snaga Grozni, ~iji je komandant bio gene-ral Bulgakov. Jug je formiran u januaru 2000. godine, kako bispre~io izvla~ewe ~e~enskih formacija prema jugu. Brojao je oko5.000 padobranaca, mornari~kih pe{adinaca i grani~ara.

Za vo|ewe informativnog rata ruske oruàne snage su u Ma-zdoku oformile Zdruèni informativni centar, koji je prenosiopodatke o stawu na boji{tu. Radi postizawa takti~kog iznena|e-wa ve{to su kori{}ene dezinformacije, a stvoren je utisak da suciqevi ruske ofanzive vrlo ograni~eni. U po~etnim izjavama nad-le`ni nisu pomiwali zauzimawe Groznog, ve} samo stawe u okru-èwu i artiqerijske udare. Kontrola nad protokom informacijaje olak{ana jer su se ruski i strani medijski timovi jo{ pre po-~etka rata povukli iz ê~enije zbog kidnapovawa novinara.

(Nastavak u slede}em broju)Dr Aleksandar MUTAVXI]

SVET

15. jun 2006.

TENKOVI U SUKOBUOd tenkova se u

ê~eniji mahom kori-stio T-72 sa reaktiv-nim oklopom, a odoklopno-mehanizova-nih vozila BMP-2,BTR-70 i BTR-80, dokse BMP-3 upotre-bqavao u mawem obi-mu. Svega desetak ten-kova T-90, iz kontin-genta za izvoz u Indiju, angaòvalo se u ~e~enskim ratnimsukobima. Jedan od wih su teroristi u borbi pogodili sasedam protivtenkovskih projektila, ali nije znatnijeo{te}en, {to potvr|uje visok kvalitet oklopa, uz za{tit-ne sisteme Arena ili [tora.

S

Kada je re~ o Bugarskoj, postignuti sporazum je u skladu sawenim nacionalnim interesima, jer se wime ostvaruje nekolikociqeva. Vojno i tehni~ki otvara mogu}nost bugarskim vojnicimada se, zajedno sa ameri~kim, uve`bavaju u borbenim uslovimapribli`no jednakim novim izazovima i pretwama. Ekonomski ciqje otvarawe novih radnih mesta u okolini tih objekata, ali i de-setine miliona dolara u stranim investicijama, izme|u ostalog,za popravku puteva, èlezni~kih terminala i druge infrastruk-ture. Ostvaren je i politi~ki ciq, jer Bugarska ovakvim vidomsaradwe postaje vaàn saveznik SAD i o~ekuje wenu ve}upodr{ku u pristupawu EU.

57

porazumom o saradwi u vojnoj oblasti sa Bugarskom SAD sudobile pravo na desetogodi{we kori{}ewe poligona Novoselo kod Slivena, ure|enog za obuku, izvo|ewe ve`bi iga|awa jedinica Kopnene vojske i specijalnih snaga, zatimskladi{ta u pomorskoj bazi Ajtos kod Burgasa i aerodroma

Bezmer u blizini Jambola na jugoistoku, odnosno Graf Ignati-jevo kod Plovdiva na jugu zemqe, opremqenih za prijem svih vrstavazduhoplova.

Prvi ameri~ki vojnici u tim objektima o~ekuju se u 2007. go-dini. Snage veli~ine brigade od 2.000 do 3.000 ameri~kih vo-jnika bi}e razme{tene u objektima na bazi rotacije, u smenamakoje traju po {est meseci, s tim {to se taj broj u periodu smenejedinica moè pove}ati i do 5.000.

Ameri~ko insistirawe na potpisivawu Sporazuma bazira-no je na promeni wihove vojne strategije, kojom je predvi|enopreseqewe vojnih baza iz zapadnog dela u mawe baze zemaqa ju-goisto~ne Evrope, pre svega u Rumuniji i Bugarskoj. Planom onovim bazama predvi|eno je obezbe|ivawe uslova koji bizadovoqili sve potrebe za izvo|ewe operacija protiv teroriz-ma i drugih asimetri~nih izazova i pretwi.

Drugim re~ima, na teritoriji tih zemaqa formirali bi seinfrastrukturni objekti, ~ijim kori{}ewem se zatvaraju ciklusiborbenih potreba: od poligona za obuku, ve`be i ga|awa, skla-di{ta za logisti~ku podr{ku operacija, do aerodroma zasletawe svih vrsta letelica. Takav ciklus u Bugarskoj realizo-van je dobijawem prava na poligon Novo selo, skladi{ta u po-morskoj bazi Ajtos i aerodroma Bezmer i Graf Ignatijevo.

Sjediwene Dràve su Sporazumom dobile mogu}nost da se sate teritorije angaùju prema zemqama koje su na tzv. “crnoj listi”zbog podr{ke teroristi~kim organizacijama, sredwoazijskimresursima nafte i vode i kontroli puteva wihovog transporta.

AMERI^KO–BUGARSKI SPORAZUM O VOJNIM BAZAMA

OBOSTRANADOBIT

Stavqawe potpisadràvnog sekretara SADKondolize Rajs i ministra inostranihposlova Bugarske Ivajla Kalfina naSporazum o saradwi u vojnoj oblasti izme|uSAD i Bugarske, 28. aprila ove godine u Sofiji, zavr{eni sutrogodi{wi pregovori ~ija je su{tina dobijaweprava na kori{}ewe vojnih infrastrukturnihobjekata na teritorijiBugarske

SAD imaju vojne baze u preko pedeset dràva

Posebna dimenzija Sporazuma jeste mogu}nost da Bugarskai daqe bude zemqa bez nuklearnog oru`ja na svojoj teritoriji.Naime, Amerika je prihvatila obaveze iz dokumenata Natoa da“ne}e razme{tati, da nema nameru da razme{ta i nema razlogada razme{ta” nuklearno oru`je na teritorijama novih ~lanicaSaveza.

Sa svoje strane, Bugarska se obavezala na daqu primenusvih me|unarodnih dogovora o zabrani {irewa oru`ja zamasovno uni{tavawe.

Nakon ratifikacije Sporazuma u parlamentu Bugarskeo~ekuje se potpisivawe dopunskih dokumenata kojima }e biti reg-ulisana pitawa vojne i tehni~ke saradwe, grani~ne i carinskekontrole, krivi~ne odgovornosti, bezbednosti infrastrukturnihobjekata, po{tanskih usluga, ekologije, registracije motornihvozila, kori{}ewe nacionalnih radio i drugih frekvencija.

B. NIÎ]

15. jun 2006.58

TE

HN

IK

A

Posle raketa Kh-55 granat,konstruisawem novegeneracije krstare}ihraketa klub, ruskikonstruktori su u~inili jo{ jedan korak napred u pravcumodularizacije iracionalizacijeraketnih sistema.Zajedni~ke komponentedeli ~ak pet razli~itihraketa, namewenih za protivbrodsku,protivpodmorni~kuborbu i za napade na ciqeve na kopnu.

R U S K E K R S T A R E ] E R A K E T E K L U B

SVESTRANE POPUTTOMAHAVKA

Uvreme Hladnog rata, kada se nisu àlila sredstva za raz-voj naoruàwa i vojne opreme, povr{inski ratni brodoviSSSR-a bili su opremqeni velikim brojem usko specijali-zovanih raketnih sistema. S druge strane, u SAD se teìlostandardizaciji u dimenzijama pa se iz istih lansera mo-glo lansirati vi{e tipova raketa (npr. kombinovani lan-

ser Mk-13 za protivbrodske rakete harpoon i rakete brod-va-zduh standard). A konstrukcija lansirnih sistema je kulminira-la univerzalnim silosima Mk-41 na krstaricama i kasnije ra-zara~ima, sa mogu}no{}u lansirawa i krstare}ih raketa toma-hawk, protivpodmorni~kih sistema raketa-torpedo ASROC iraketa brod-vazduh standard.

Na taj na~in, obezbe|ena je izuzetna fleksibilnost i pri-lagodqivost razli~itim zadacima, uz veliki borbeni komplet.Uz to, krstare}e rakete su mogle da se lansiraju i sa podmor-nica, aviona i kopnenih lansera, a mogle su da se koriste zanuklearni udar, napade na kopnene ciqeve obi~nim i proboj-nim bojnim glavama, te protivbrodska dejstva. Razmi{qalo se~ak i o kasetnoj bojnoj glavi. Sve to je davalo univerzalnost iu zna~ajnoj meri pove}avalo serijsku proizvodwu (a time jeobaralo proizvodnu cenu).

Sovjeti su sledili primer svojim krstare}im raketama Kh-55 granat (prema Nato vazduh-zemqa AS-15 kent i SS-N-21 samp-

tet”, sa hidroakusti~nim si-stemom samonavo|ewa. 91RE1se moè lansirati sa podmor-nice koja se nalazi na dubinido 150 m i kre}e se brzinomod najvi{e 15 ~vorova. Pritome je domet 50 km, dok kodne{to lak{e varijante 91RE2,lansirane sa brodova, dometiznosi 40 km. Na ovaj na~in,i brodovi i podmornice imajumogu}nost napada na protiv-ni~ke podmornice sa znatnove}ih udaqenosti nego upotre-bom torpeda.

IMA ZAINTERESOVANIH KUPACA

Dimenzije familije raketa klub prilago|ene su dimenzijamatoprednih cevi (pre~nik 533 mm), odnosno duìni standardnihtorpeda, kao i kod ameri~kih raketa tomahawk. Ovu mogu}nost pr-va }e iskoristiti Indija, koja }e, bar za sada, na svojim moderni-zovanim podmornicama Sindhugosh (ruska klasa kilo) i fregatamaTalwar (vertikalni lanseri), koristiti nadzvu~ne protivbrodskerakete 3M-54E. Tako|e, postoji mogu}nost da se podmornice opre-me i krstare}im raketama 3M-14E, dok je nabavka protivpodmor-ni~kih raketa 91RE1/2 za sada neizvesna. Osim toga, iz nezvani~-nih izvora se saznaje, da }e indijska ratna mornarica u narednomperiodu nabaviti i najnovije ruske podmornice klase amur, opre-mqene alternativnim pogonom na gorive }elije i raketama klub.

Kineska ratna mornarica }e tako|e za svoje dve nove pod-mornice klase kilo, ruskog porekla, najverovatnije nabavitirakete 3M-54E i eventualno 3M-14. To u velikoj meri zabriwa-va Tajvan, ali i SAD ~iji bi se nosa~i aviona u eventualnom su-kobu i te kako na{li u opasnosti. Zanimqivo je da zapadne ze-mqe jo{ uvek nisu uvele u operativnu upotrebu nadzvu~ne pro-tivbrodske rakete, iako postoji vi{e projekata. Wihove raketeovog tipa, pre svega se oslawaju na niskolete}u putawu, visokupreciznost, a od nedavno i stealth-karakteristike.

Kako sada stvari stoje, ruska ratna mornarica nema name-ru da nabavi ovu vrlo interesantnu familiju raketa, {to je udana{we vreme i razumqivo, jer su vode}i proizvo|a~i naoru-àwa i vojne opreme, posebno iz Rusije, vi{e orijentisani iz-vozu, nego prili~no neperspektivnoj prodaji osiroma{enim do-ma}im oruànim snagama. Iz tog razloga, ne treba da iznena-di, ukoliko privrede u usponu, kao {to su indijska ili kineska,potpomognute ve} izuzetno sna`nom nau~nom bazom, uskoro isame svetskom trì{tu ponude rakete vrhunskog kvaliteta, kao{to je familija klub.

Sebastian BALO[

59

son), ali nikad nisu postiglistepen svestranosti kao kod to-mahavka. Me|utim, pojava najno-vije serije krstare}ih raketaklub, daje Rusima mogu}nost “po-lagawa popravnog”.

PET VARIJANTI

Familija krstare}ih ra-keta klub namewena je za ~itavdijapazon zadataka: protiv-brodske i protivpodmori~keborbe, kao i dejstva protiv ci-qeva u unutra{wosti kopna.Osim toga, mogu se lansirati sapodmornica (familija klub-S)i brodova (klub-N), a postoje inadzvu~ne i podzvu~ne varijan-te. Varijante namewene zaopremawe brodova mogu se lan-sirati kako iz vertikalnih si-losa, tako i iz kutijastih lanse-ra, koji se sluè za skladi{te-we i lansirawe. Ovako visokafleskibilnost je omogu}ena, iz-me|u ostalog, i prili~no veli-kim dimenzijama, koje obezbe|u-ju dovoqan “prostor” za sme-{tawe dovoqne rezerve goriva,odnosno sna`ne bojne glave.

Podzvu~na protivbrodskaraketa je 3M-54E1. Ima dvastepena; startni raketni motor (buster) na ~vrsto gorivo koji seodbacuje kada raketa dostigne visinu 150 m, i tada se pali tur-bomlazni motor koji obezbe|uje krstare}u brzinu od 0,6-0,8maha. Nakon toga, raketa se spu{ta na visinu 10-15 m iznadmorske povr{ine, a na udaqenosti 30-40 km od pretpostavqe-ne pozicije ciqa, raketa se pewe i aktivira se radar, odnosnoaktivni radarski traga~ ARGS-54. Domet ovog radara je 60 km,masa 70 kg, a pre~nik 420 mm.

3M-54E je tako|e protivbrodska raketa, ali se za razlikuod 3M-54E, na udaqenosti 20 km od ciqa odbacuje zadwi deo ra-kete sa turbomlaznim motorom i aktivira se drugi raketni motorkoji pove}ava brzinu rakete sa 0,6-0,8 na 2,9 maha! Visina letase pri tome smawuje na 3-5 m i u karakteristi~noj cik-cak putawipribliàva ciqu. Zadatak bliske protivraketne odbrane (koja seprimewuje na ve}ini brodova) u velikoj meri je oteàn, jer u tre-nutku kada je raketa otkrivena, ona ve} putuje brzinom 2,9 maha,tako da do udara ostaje veoma malo vremena. Me|utim, domet je uodnosu na 3M-54E sa 300 km smawen na 220 km, dok je masa boj-ne glave smawena sa 400 na 200 kg.

3M-14E je krstare}a raketa namewena za lansirawe sapodmornica, za dejstva po ciqevina na kopnu. Za razliku od dru-gih raketa, za odre|ivawe visine se ne koristi radarski visino-mer, ve} visinomer koji radi na principu merewa pritiska va-zduha. Na taj na~in, raketa sa teè otkriva, a terminalni sistemnavo|ewa zasniva se na kori{}ewu prijemnika satelitskog si-stema za odre|ivawe poloàja GLONASS (ruska alternativaameri~kom GPS sistemu). Kao i kod protivbrodske rakete 3M-54,startni raketni motor sa nakon kra}eg vremena odbacuje, a palise turbomlazni motor, ~ime se ostavruje brzina 0,6-0,8 maha.Domet i masa bojne glave su tako|e kao kod 3M-54.

91RE1 i 91RE2 su podmorni~ka i brodska varijanta pro-tivpodmorni~kih raketa. Trajektorija je balisti~ka, gde se po-stiè najve}a brzina od 2,5, tj. 2 maha. Umesto klasi~ne bojneglave, nosi se podvodna raketa, svojevrsni ruski “specijali-

60 15. jun 2006.

NAORU@AWE

MODELI KOJI SU OSVOJILI SVET

J U R I [ N E P U [ K E B U L PA P K O N F I G U R A C I J E

Potreba za oru`jem malog

gabarita, ve}e vatrene mo}i,

efikasnosti i daqine ga|awa je

univerzalna, dok se posebnim

smatraju na~ini na koje su

konstruktori udovoqavali

zahtevima vojnih stratega.

Konfiguracija bulpap jedno je

od ponu|enih re{ewa za dobre

juri{ne pu{ke, a razli~iti

modeli obezbe|uju originalnost

i trajawe u vremenu.

Posle izbijawa Drugog svetskog rata brojne tada vaè}e voj-ne doktrine pale su u vodu zbog “blitzkriega”. Nova oru`ja iokolnosti u kojima je manevarska borba do{la do izraà-ja i dobila prioritet, potakli su tada{we vojne umove narazmi{qawe kako je vojniku pe{adincu potrebna nova pu-

{ka. U to vreme vladao je automat sa pi{toqskim mecima kojisu bili vrlo efikasni, ali na bliskim odstojawima od 150 do200 metara. Me|utim, pojavila se potreba za malo ve}om da-qinom. Pored toga, traìlo se da oru`je bude univerzalno, ma-log gabarita, da ima ve}u vatrenu mo} i da se lako kontroli{eprilikom rafalnog dejstva iz wega. Re~ju, da bude sna`nije iefikasnije. I desilo se ono {to je bilo jedino mogu}e – zemqakoja se uveliko spremala za osvaja~ki rat u Evropi ponudila jenajboqe re{ewe za novu pu{ku.

POD VELOM TAJNERazvoj te nove pu{ke pratila je tajnovitost, a evo i za-

{to. Nema~ki generali bili su izuzetno zadovoqni automa-tima MP 38 i MP 40 i protivili su se bu{ewu cevi radiobezbe|ewa automatskog rada delova. Pored toga, sasvim imje odgovarao metak kalibra 7,9 h 57 mm. Firma Polte iz Mag-denburga prvo je ~auru skratila na 35, a zatim i na 33 mm,i tako se pojavio metak sredwe snage 7,92 h 33 kruz iz 1942.godine. Taj metak }e postati putokaz za razvoj novog pe{adij-skog oru`ja.

Na prvim testovima koje je obavio Vermaht opitovanasu dva modela – prvi fric valter, prepravqeni A115 polua-utomatski karabin, i Henelov karabin. Oba su zadovoqilakriterijume komisije i tada je re{eno da }e, posle trupnogopitovawa, Vermaht doneti kona~nu odluku. Navedenim mode-lima naoruàne su neke jedinice nema~ke vojske, a me|u wi-ma su bile i jedinice iz 6. armije, koja je opsedala Staqin-grad. Oba modela zadovoqila su i trupne kriterijume, ali jeVermaht zahtevao da se od tih oru`ja uzmu najboqa re{ewa istvori jedna pu{ka. Zbog toga se Valter povukao iz konkuren-cije i uz mala doterivawa stvorena je jedna od prvih auto-matskih pu{aka – MP 43. Oznaka je trebalo da zavara ko-mandni vrh i da izgleda kao da je re~ o neznatnim poboq{a-wima starog proverenog {majsera.

Arkebuza, oru`je koje se pojavquje u [paniji krajem XIV veka,predstavqa prelaz od samostrela i ru~nog topa ka pu{ki

STG-44

Sredinom 1943. godine tom pu{kom se na-oruàvaju jedinice. Kritikovana je samo veli-~ina okvira, dok su pohvale bile mnogobrojne.O re~i hvale nije mogao da se oglu{i ni Hitler,koji je septembra 1943. godine dozvolio da sesa MP 43 naoruà i wegova telesna straà.[estog aprila 1944. godine izdao je nare|eweda se pu{ka i oficijelno usvoji u naoruàwe.Tada su pale i sve maske, pa je oru`je nazvanopravim imenom – juri{na pu{ka 44 (STG-44).

KALA[WIKOV PROTIV KOROBOVA

Posle zavr{etka rata po~iwu eksperimen-ti na novom oru`ju sa nema~kim metkom. Ve} ta-da su se pojavila sjajna konstrukcijska re{ewaza nove pu{ke, ali ona, naàlost, nisu zaìve-la zbog bizarnih razloga, iako su imala sjajneodlike. Najve}a bizarnost bio je zakqu~ak da sunova konstrukcijska re{ewa i{la ispred vre-mena i da su suvi{e futuristi~ki izgledala, pazato nisu doìvela masovnu proizvodwu.

Dok je ve}i deo evropskog SSSR-a bio podokupacijom Tre}eg rajha, fabrike na Uralu sure{ewem General{taba Crvene armije po~eleproizvodwu metka 7,62 h 39 mm, sa oznakom M43. Posle oslobo|ewa 1946. godine SSSR ras-pisuje konkurs za novu pu{ku Crvene armije, nakome pobe|uje Kala{wikov i tada, ne samo Cr-vena armija ve} i ceo svet, dobija najuspe{nijuautomatsku pu{ku svih vremena. U to vreme in-èwer German A. Korobov u TOZ (Oru`nij zavod Tula) dizaj-nirao je veoma zanimqivo oru`je. Bila je to jedna od prvihuspe{nih bulpap konstrukcija automatske pu{ke. Me|utim, niKorobov nije krenuo od nule, ve} je za polaznu osnovu uzeoeksperimentalni model inèwera Korovina. Doradom i pre-radom odre|enih delova nastao je novi model korobov – TKB408, u kalibru 7,62 h 39 mm.

Pu{ka je funkcionisala na principu pozajmice barutnihgasova sa vertikalno osciluju}im zatvara~em. Oru`je je dugo790 mm, od ~ega je samo cev duga 510 mm. Masa oru`ja izno-si 4,3 kg, sa praznim okvirom. Okvir se puni sa 30 metaka iza wega je karakteristi~no da je bio malo vi{e zakrivqennego kod kala{wikova. Ru~ica zatvara~a nalazi se sa desnestrane i ima funkciju samo prilikom ubacivawa prvog metkau cev, a posle, u toku dejstva, ru~ica je mirovala u predwempoloàju. Rukohvat je pi{toqski, i na dnu, sa unutra{we stra-

61

SLAVNE PRETHODNICEVatreno oru`je koje se pojavquje krajem XIV veka znano

je kao arkebuzu. Ono predstavqalo prelaz od samostrela iru~nog topa do pu{ke. U po~etku su je posluìvala dvojicavojnika, a kasnije samo jedan. Teìna pu{ke je od pet do se-dam kilograma, a kalibar od 12,5 do 20 mm. Punila se sapredwe strane cevi zrnima koja su u po~etku bila od kame-na, pa od olova, od gvo`|a itd. Ali zbog niza nedostatakato oru`je nije uspelo da istisne iz upotrebe samostrel.On je mogao da se upotrebqava u svim vremenskim uslovi-ma, dejstvovao je dvostruko brè i nije zatajivao. Ali sa-mostrel je imao mawi domet – od 110 do 135 m, dok je ar-kebuz dobacivao 200, pa ~ak i do 250 m i boqe je probi-jao oklope. U Dubrovniku su se akrebuzi izra|ivali sve do1428 godine. Zbog svega toga zadràli su se do sredine XVIveka, kada ih uspe{no zamewuje novo vatreno oru`je muske-ta. Ono se pojavquje u [paniji 1521, a ~etiri godine ka-snije i u Francuskoj. Kalibar im je bio od 22 do 25 mm,cev izra|ena od gvo`|a bila je duga vi{e od dva metra, ibile su te{ke od osam do deset kilograma. Musketa se za-dràla u XVI i XVII veku kao glavno oru`je pe{adije. Dakle,i pre 580 godina traìlo se da vatreno oru`je bude {topreciznije, da ima veliki domet i probojnost.

KONSTRUKCIJSKE ODLIKEKod pu{aka bulpap konfiguracije okvir se nalazi iza

rukohvata, sa mehanizmom za okidawe, a zatvara~ki sklopkre}e se unutar kundaka. Ta konfiguracija doprinosi kom-paktnosti oru`ja, boqoj manipulaciji i pomera teì{teoru`ja unazad – {to zna~i da postoji mogu}nost produèwacevi, a samim tim i pove}awa uspe{nog dejstva oru`ja.

Korobov TKB-408, jedna od prvih uspe{nihbulpap konstrukcija automatske pu{ke

Musketa se pojavquje u [paniji 1521, a ~etiri godine kasnije i u Francuskoj

Korovinova eksperimentalna pu{ka7,62 mm

Nema~ki automat MP40

62 15. jun 2006.

NAORU@AWE

ne, nalazi se jednostavna bravica pomo}u koje se ka~i okvirza wu.

Ovo re{ewe izgleda pomalo nezgrapno, ali ako imamo uvidu da kod bulpap oru`ja zamena okvira u leè}em stavu pred-stavqa neku vrstu rituala, bilo je poku{aja da se taj problemuspe{no prevazi|e. Naime, ritual se odnosi samo na to da voj-nik prilikom promene okvira mora da se pomeri iz leè}egstava, a samim tim pove}ava sebe kao metu. Za ovaj model jesvojstveno i to da su ko~nica i regulator paqbe dve nezavisneceline. Ko~nica se nalazi u {titniku, neposredno ispred oba-ra~e, dok je regulator paqbe sa leve strane, odmah iznad pi-{toqskog rukohvata (da bi se wime {to lak{e manipulisalopalcem desne ruke). Otvor za izbacivawa ~aure ima svoj po-klopac koji spre~ava da prqav{tina prodre unutar sanduka.Kako se nalazi sa desne strane pu{ke bio je zgodan samo zavojnike de{wake, dok levoruki nisu mogli uspe{no da koristetaj model pu{ke.

Pu{ka je izra|ena od presovanog lima, a samo joj je kun-dak od drveta. U to vreme predstavqala je radilakno nov pri-stup u izradi pe{adijskog oru`ja 20. veka, i to je jedan od raz-loga za{to nije uspela da se nametne kao formacijsko naoru-àwe Crvene armije. Ali u vazduhu je ostalo da lebdi pitawepobednika – izme|u kala{wikova, gde je kvalitet nesporan, iKorobovqevog re{ewe, koje je vizija budu}nosti automatskih(juri{nih) pu{aka.

NEPREVAZI\EN ENGLESKI METAK Sa nekoliko godina zaka{wewa po~iwe na drugom kraju

Evrope i preko kanala u Engleskoj sopstveni program za razvojpe{adijskog oru`ja, koje treba da zameni stare Lee Enfield SMLENo 4 i nadaleko poznate sten automate. Traìlo se modernooru`je mawe mase i jednostavno za rukovawe i odràvawe, saefikasnim dometom do 1.000 jardi i mogu}no{}u jedina~ne irafalne paqbe. Me|utim, Englezi su kuburili sa kalibrom izbog toga je prvo trebalo da se razvije metak odre|enog kali-bra za novu pu{ku. Tako je i nastao nadaleko poznati metak u ka-libru .280 britich. On je imao ve}i efikasni domet i probojnostod nema~kog M-42 i ruskog M-43 metka, ali je imao i ja~i trzaj,a druga~iji izgled – nalikovao je fla{i. Pored toga, postojalaje jo{ jedna odlika, koja je bila boqa i od kasnijeg u Natou usvo-jenog metka .303 British, ili jo{ kasnijeg 7,62 h 51 mm Nato –lak{e se kontrolisalo oru`je prilikom rafalne paqbe metkom.280 nego metkom .303. Novi metak nije ostao nezapaèn. Kana-|ani su pokazali ozbiqnu nameru da ga uvedu u svoje naoruà-we, dok su Belgijanci odmah izbacili seriju poluautomatske pu-{ke SAFN 49 u novom kalibru.

Po{to su metak proglasili idealnim, i Englezi i Belgi-janci nezavisno kre}u u razvoj automatske (juri{ne) pu{ke utom kalibru. Belgijanci prave FN FAL, a Englezi, pod nadzoromEdvarda Kenta Lemona i Stefana Jansona u ”Royal Small ArmFactory” (RSAF) u Enfildu razvijaju paralelno dva modela podnazivima EM-1 i EM-2 (No 9 MK1). Obe pu{ke bile su bulpapkonstrukcije, sa jedva primetnim razlikama (mahom kozmeti~keprirode i po obliku komande). Me|utim, ve} na samom po~etkufavorizovan je model EM-2, jer nije izgledao previ{e futuri-sti~ki.

PRECIZNOST I POUZDANOSTPu{ka je funkcionisala na principu pozajmice gasova sa

dugim gasnim cilindrom, postavqenim odmah iznad cevi. Zatva-ra~ se bravio u sanduku sa dva leptirasta ispusta, koji je akti-virao nosa~ udarne igle (postavqen koaksijalno u sanduku). Me-hanizam je ve}im delom spakovan u zatvara~ koji ga odli~no {ti-ti od prqav{tine, ali istovremeno umnogome komplikuje izra-du. Pu{ka je imala odli~an balans. Bila je veoma kompaktna,precizna i pouzdana, sa udobnim komandama. Ukupna duìna jemalo ve}a i iznosi 889 mm (cev ~ak 623 mm). Teìna sa pra-znim okvirom je 3,4 kg, a okvir se puni sa 20 metaka. Teoretskabrzina ga|awa je bila 450-600 metaka u minuti. Kalibar 7 h43 (.280 British). Ru~ica za zapiwawe zatvara~a nalazi se sapredwe strane gasnog cilindra. Ko~nica i regulator paqbe suisto fizi~ki razdvojeni. Ko~nica je ispred samog {titnika oba-ra~e, dok se regulator paqbe nalazi odmah iznad pi{toqskogrukohvata i izra|en je kao popre~no dugme. Obe komandu su na-dohvat ruke i udobne su prilikom rukovawa.

Pu{ka je standardno opremqena opti~kim ni{anom kojise nalazi u ru~ici za no{ewe i pomo}nim diopterom sa levestrane ru~ice, a na gasnom cilindru sa predwe stane nalazise predwi ni{an. Tokom 1951. godine EM-2 je nominalno usvo-jena u naoruàwe sa oznakom No.9 Mk.1, ali nije zaìvelakao formacijsko oru`je. Nije usvojena zbog pritiska sa drugestrane okeana, zbog kalibra .308 Winchester (7,62 h 51 mmNato). Da su je tada usvojili Engleska bi {ezdesetih godinaimala odli~nu automatsku (juri{nu) pu{ku. To se nije dogodilotada, ve} osamdesetih godina, kada se usvaja SA 80, koja je ubulpap konstrukciji, ali nema ni konstrukcionih niti funkci-onalnih dodirnih ta~aka sa EM-2. Da je i kalibar bio odli~andokazuje ~iwenica da prva velesila sveta eksperimentalnokoristi na avganistanskom i ira~kom rati{tu novi kalibar6,8 mm SPC, koji }e najverovatnije zameniti starijeg i slabi-jeg brata .223 remington ili 5,56 h 45 mm.

I{tvan POQANAC(Nastavak u idu}em broju)

Englezi razvijaju paralelno dva modelaEM-1 (gore) i EM-2 (No 9 MK1)

dio je obiman projekat obrade prikupqenih podataka, a rezultatje bio objavqivawe vi{e stru~nih kwiga, popularne literature,novih uxbenika, i drugo. Koliko se duboko i{lo u analizu i sa-gledavawe savremenih potreba na{e policije? Na to ukazuje i~iwenica da se predvidelo sveobuhvatno izu~avawe problemati-ke pi{toqa kako bi se do{lo do optimalnih takti~ko-tehni~kihzahteva za novi slu`beni pi{toq i prate}u opremu.

POLICIJSKI NI[ANTokom jednogodi{weg rada finalizovan je deo projekta koji

se odnosio na literaturu. Tako su nastale studije o istoriji slu-`benih policijskih pi{toqa i revolvera, o osnovnoj obuci u ru-kovawu tom vrstom oru`ja, ali i o samopomo}i i uzajamnoj pomo-}i, pronalaèwu i izvla~ewu povre|enog i pruàwu prve pomo-}i. Drugi deo sa~iwavale su kwige ”Dva veka Srpske policije” i”Istorija Srpske policije od 1804. do 2000. godine” (Od caraDu{ana do danas). Projekat se realizuje i u drugim oblastima,tako da je u saradwi sa timom ”Zastava – oru`je” razvijen novpolicijski ni{an koji omogu}ava lako, brzo i sigurno dejstvo sapozitivnim rezultatima u uslovima stresa, straha, smawene vi-dqivosti i iznenadnim situacijama. Naravno, ni{an je prilago-|en primeni u policijskoj slu`bi na daqinama od 3, 5 i 7 meta-ra. Navedeni ni{an ima brojne prednosti nad onim klasi~nimsa mu{icom. Pored toga, predstavqeni su i takti~ko-tehni~kizahtevi za novi slu`beni policijski pi{toq, koji bi se zasnivaona razvijenoj i poboq{anoj verziji na{eg pi{toqa CZ-99, CZ-999 ili CZ-999 GPS. Stru~ne analize upore|ivawa sa stranimslu`benim pi{toqima ukazuju da to oru`je ve} sada ima zadovo-qavaju}e performanse za policijsku slu`bu.

Koriste}i brojna saznawa i istraùju}i problematiku metaza ga|awe policijskim pi{toqem, general Stojanovi} je doprineoda se unaprede i osavremene wihov izgled i funkcionalnost. Po-licijske mete, zajedno sa novim policijskim ni{anom testiralo je4.177 u~esnika – u~enika, studenata i profesionalnih pripadni-ka policije. Na wima su predstavqene zone za onesposobqavawei zaustavqawe i linija vitalnih organa na qudskom telu (zabra-wena zona). U te zone se puca kad nema vi{e izbora za onesposo-bqavawe. Zami{qene su tako da po~etnika usmeravaju na ni{a-wewe u odre|ene zone za onesposobqavawe. Strelac ima mogu}-nost da sagleda sve efekte dejstva oru`ja, a ne samo da vidi is-pravne pogotke u telo.

Metodika ga|awa u te mete je maksimalno upro{}ena, a sva-kodnevnim ve`bawem postiè se visoka preciznost. U praksi }ese primewivati vazdu{no oru`je, a policajci }e svakodnevnouve`bavati ga|awe posle dolaska na posao i posle povratka saterenskih zadataka, u uslovima umora i dnevne optere}enosti.Ispalili bi dnevno 50 do 100 dijabola, {to je godi{we vi{e od30.000 hitaca po policajcu. Time se, uz minimalna finansijskaulagawa, dobijaju osposobqeni policajci.

Nikola OSTOJI]

63

LINIJA@IVOTAI SMRTI

NOVI POGLED NA OBUKU POLICIJE I GRA\ANA

Kwiga ”Pi{toq – revolver” generalapolicije Mom~ila Stojanovi}a i wegovihsaradnika donosi kompleksan pogled nasveukupni problem rukovawa pi{toqemili revolverom – od osnovnih merabezbednosti do principa, na~ina i metoda wihove upotrebe

Na nedavno odrànom Novosadskom salonu kwiga predsta-vqeno je delo ”Pi{toq – revolver” (osnovna obuka 1 i 2)koje je general policije u penziji Mom~ila Stojanovi}a na-pisao u saradwi sa Mijodragom Tepav~evi}em i BrankomBogdanovi}em i u kome je autor predstavio novine u poli-

cijskoj obuci i osposobqavawu. Re~ je o kompleksnom pogledu nasveukupni problem rukovawa pi{toqem ili revolverom – odosnovnih mera bezbednosti do principa, na~ina i metoda wiho-ve upotrebe.

Sadràj prve kwige teì{no je zasnovan na obja{wewu sa-vremenih takti~ko-tehni~kih svojstava pi{toqa i revolvera, dokje u drugoj predstavqena policijska metodika za obu~avawe u ga|a-wu, koja ima veliku va`nost i za obuku gra|ana. Na analiti~an na-~in prikazani su osnovni elementi koji uti~u na kvalitet ga|awa.Autori su pri tom imali u vidu i psiholo{ke ~inioce, posebnostrah kao jednu od bitnih komponenata procesa obu~avawa i upo-trebe pi{toqa i revolvera za vreme obuke u stvarnoj situaciji.

PROGRAM UNAPRE\EWABitno je ukazati da su to prve dve kwige iz opusa o pi{to-

qima i revolverima i da je ukupno za {tampu pripremqeno 16kwiga. A kako je sve po~elo? Od 1994, pa do 1998. godine priku-pqan je obiman materijal o obuci u policiji i kori{}ewu oru`-ja u stvarnim situacijama. Osposobqenost za uspe{no obavqa-we svakodnevnih obaveza sagledavana je u odnosu na mnoge novi-ne u ispoqavawu urbanog i ruralnog kriminala, ali i savreme-nog terorizma. Prethodna obuka bila je zasnovana na vojnimprincipima. Me|utim, aktuelni tokovi u kretawu kriminala iterorizma zahtevali su pomak ka specifi~nim zahtevima poli-cijske slu`be. To se odnosilo i na obuku za policijski kadar na{kolovawu u sredwoj i vi{oj policijskoj {koli i naravno, naPolicijskoj akademiji.

Uo~eno je, tako|e, da policijska slu`ba zahteva i druga~ijenaoruàwe od vojnog, te da vaqa osavremewivati policijsko li~-no oru`je. Analize su ukazale da postoje}a dugogodi{wa praksa,iako uspe{na, ne}e zadovoqiti sve bitne aspekte osposobqava-wa za obavqawe du`nosti policajaca u redovnim i vanrednimsituacijama. Na osnovu takvih ocena 1998. godine sa~iwen jeprogram unapre|ewa i osavremewivawa osposobqavawa. Usle-

15. jun 2006.

KUL

TU

RA

ISIDORA @EBEQAN,KOMPOZITOR

64

NAÎN NBOG

Savremena muzika je talas koji nikako da pro|e, nikako dapreplavi obalu. U wega mnogo{ta moè da se udene, ali imalo toga istinski da se prepozna kao kvalitet. O tomegovori i ~iwenica da savremena muzika stalno gubipubliku. Dejstvo, i to dugotrajno, najsna`niji je kriterijum

onoga {to vredi, a toga je u poplavi svega i sva~ega – zaistamalo. Razgovor sa Isidorom @ebeqan, kompozitorom ~ija jeoriginalna muzika nezaobilazni deo na{ih najzna~ajnijihpozori{nih predstava, upravo je komponovala muziku zapozori{nu predstavu Tri sestre u reìji Vide Ogwenovi},autorom opere Zora D., koja se izvodi na evropskim operskimscenama, ali ne i na na{oj – tu je da donekle pomogne uodgonetawu stawa stvari u savremenoj muzici. Najstarija muzi~kaku}a u svetu Rikordi je posle skoro 20 godina prvi put potpisalaekskluzivni ugovor s jednim novim kompozitorom – sa Isidorom@ebeqan, {to je samo jo{ jedan povod za razgovor koji sledi.

Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijamaoblikovani, na{i ìvoti se ìve na sasvim razli~itena~ine. [ta je to {to je oblikovalo Va{ ìvot, {ta ga jeu~inilo ba{ takvim kakav jeste, a mogao je biti potpunodruga~iji? Naravno, to mogu biti qudi, doga|aji, procesi,ideje, emocije...– Moj ìvot je apsolutno odre|en muzikom. Tako je uvek

bilo. âk ne mogu da kaèm da sam ja birala muziku, ve} je preona odabrala mene. Okolnosti su bile takve da me muzika uvek

Muzika jeste umetnost Boga.

Postoji sjajna misao u komadu

Pitera [efera, kada Mocart

govori o muzici, obja{wavaju}i

kako èli da na kraju Figarove

ènidbe uvede sve vi{e glasova

u vokalni ansambl. On, naime,

kaè da je bitna razlika izme|u

muzike i dramskog teksta to {to

u dramskom tekstu istovremeni

govor vi{e qudi predstavqa

kakofoniju, dok mno{tvo glasova

u muzici oblikuje harmoniju.

Mocart zavr{ava taj svoj iskaz

zanimqivom re~enicom da je

upravo harmonija glasova u

muzici – na~in na koji nas qude

Bog ~uje.

6565

A KKOJI NNAS G ^̂UJE

vukla u svom pravcu. U mojoj porodicinema profesionalnih muzi~ara, ima qubavi premamuzici, ali ni{ta konkretno, poput uzora, {to bi me

usmerilo na taj put. Sredwu muzi~ku {kolu upisala sam ~akprotiv voqe moje majke, koja je smatrala da to i nije nekozanimawe. Naravno, kasnije su roditeqi prihvatili moj izbori podràvali me u wemu. Kompozicija se nekako dogodila samaod sebe. Svoje prve kompozicije po~ela sam da pi{em po uzoruna muziku koju sam volela, a to je pre svega bio Prokofjev...Susret s wegovom muzikom za mene je bio izuzetno vaàn, to sedogodilo u prvom razredu sredwe muzi~ke {kole, imala sam oko12 godina. Do tada mi muzika klasicisti~kog perioda nije bilaposebno zanimqiva, bar ne na~in na koji smo je tokom{kolovawa saznavali. Prokofjeva sam otkrila sama, sviraju}iwegovu muziku. To je bio potpuno nov svet, koji se ~udesnootvorio preda mnom. Po~ela sam da istraùjem, slu{am sve{to je imalo veze s wim, a onda su se pribliìli i Stravinski,Bartok, Debisi, Ravel... @ele}i da se ugledam na wih, ja sam isama po~ela da komponujem.

Pomenuli ste da ste izu~avali Prokofjeva. Da li steizu~avali i wegovu biografiju, i koliko uop{tebiografija kompozitora ima uticaja na wegovu muziku?- O tom pitawu razmi{qam intenzivno, jer upravo radim

na predstavi ”Amadeus” Pitera [efera, koja se baviMocartom i Salijerijem. U po~etku, kao dete na primer,Prokofjeva sam samo slu{ala i svirala, tek kasnije sampo~ela da ~itam wegovu biografiju, i biografije drugihkompozitora. Zanimqivo je da postoje kompozitori kod kojih jemuzika neposredno povezana s wihovim emotivnim ìvotom,poput Malera. Ima kompozitora kod kojih to nikako nije slu~aj.Detaq iz Debisijeve biografije govori da je u vrlo te{komrazdobqu u ìvotu, kada se jedna wegova qubavnica ubila,pisao muziku koja ni~im ne ukazuje na tu tragediju. Muzika je

o~igledno za neke kompozitorebila element metafizike, u

starogr~kom smislu re~i, prostora izafizi~kog, iza wihove psiholo{ke obrade

stvarnosti, dakle duhovna disciplina, a kodonih drugih bila je upravo slika tog sopstvenog,

unutarweg, ~esto osve{}enog doìvqaja, mogu}a slika du{e. Dok je kompozicija za sve nas kojima je muzika samo finapodloga ìvotu, prili~no nedosti`na kategorija, poputsvojevrsne alhemije, za vas je to i posao, koji ~estopodleè rokovima. Kako komponujete, i {ta je potrebno dase dogodi da se u Vama rodi muzika?– Postoji odli~an odgovor Pikasa na sli~no pitawe. On

je rekao da posle osam sati rada, inspiracija do|e sama. To jesu{tina pri~e. Svojim studentima ~esto govorim da je lewost,naàlost, bitna odlika na{e sredine, a ona se ~estomistifikuje u osuje}enost, jer, za ime sveta, {ta bi sve taj nekomogao da postigne da nije bio osuje}en, ili onemogu}en,zapravo lew, a bio je tako talentovan. Zaboravqa se datalenat, pored razli~itih stvari koje sa sobom nosi,podrazumeva i sposobnost za rad i interesovawe za ne{to.Jer ako je va{e interesovawe izraèno, jako, mo}no, vi ste italentovani. Ako imate dobar sluh, to jo{ ne zna~i da stetalentovani za komponovawe. Zato verujem u to dakompleksnost talenta podrazumeva i pravu posve}enostmateriji kojom se ~ovek bavi.

Da li muziku, dok komponujete, najpre ~ujete u sebi prenego {to je zapi{ete? Kako uop{te nastaje muzika?

– Ne mogu da kaèm da ~ujem konkretne note, to su vi{enekakve zvu~ne mase, poseban zvu~ni oblik, koji onda traìm naklaviru. I to je re|a varijanta, naj~e{}e sam navikla da radimtako {to sviram, improvizujem na klaviru, a kada prona|em ono{to mi se ~ini zanimqivo, onda se time i bavim, uìvam uodre|enoj motivici, potpuni sam muzi~ki hedonista. Tako se

razvija ideja. Pravo slu{awemuzike iznutra zahteva ogromnumentalnu koncentraciju. Ja tosada mogu, ali moram da priznamda nisam mogla na po~etku. Za toje potrebna i izuzetna ti{ina.Postoji scena u filmu MalerKena Rasela gde Alma Maler ujednom trenutku ide da uti{avaprirodu, ptice, vetar, dan – da biMaler mogao da komponuje. Kakogod to ~udno ili romanti~nozvu~alo, scena je istinita, jer jeti{ina neophodna zakoncentraciju potrebnu da bi se~ula muzika u sebi.

Rahmawinov je uglavnomsve komponovao u Rusiji.Kada je oti{ao iz we, za-vr{io je neke zapo~etekompozicije i ~itavog ìv-ota bio samo pijanista. Koliko zaista umetnik, poputbiqke, crpe energiju iz tla kome pripada?– Primeri kompozitora su odli~ni za tu pri~u. Poput Anteja

iz starogr~ke mitologije, koji je bio nepobediv dok je stajao nazemqi, a kada ga je Herkul podigao sa we, kona~no je bio isavladan, mnogi kompozitori su izgubili svoju snagu odlaze}i satla na kome su ponikli. Moram da priznam da sam davnoprimetila ovu zakonomernost kod nekih umetnika. Rahmawinov jejedan od primera (on je, oti{av{i iz Rusije, sve mawe i mawekomponovao), ali je tu i Prokofjev, koji odlazi u Pariz, kasnije uAmeriku, a onda se vra}a u Staqinovu Rusiju. Svi wegoviprijateqi, i neprijateqi, poput Stravinskog, govorili su da jelud. Meni se ~ini da je on odli~no znao {ta radi, jer o~iglednovi{e nije mogao da izdrì na Zapadu, vratio se u Rusiju i toStaqinovu Rusiju, gde je ostao do kraja ìvota, pi{u}i genijalnumuziku bez obzira na sav komunisti~ki uàs koji ga je okruìvao.A umro je istog dana kada i Staqin, tako da wegova smrt nije bilani prime}ena. Wegova muzika je, naravno, opstala i to pre svegana Zapadu (iako mu ~ak i danas te{ko opra{taju povratak).Stravinski je tako|e oti{ao iz Rusije, ìveo je u Parizu, a posleDrugog svetskog rata, odlazi u Ameriku, i wegova muzika, odapsolutno genijalne prve faze, zasnovana na ruskom nacionalnomi paganskom snu, polako gubi ~aroliju, a kako je ìvot odmicaodaqe, po mom sudu, i dejstvo. A jedini smisao svakog umetni~kogdela je upravo wegovo dejstvo.

Kakva je sudbina Va{e opere Zora D.?– Trenutno se nigde ne izvodi, mada postoje planovi za nova

izvo|ewa u nekim gradovima Evrope. Opera je igrana uAmsterdamu i Be~u, na stalnom repertoaru Be~ke kamerne opere(Wiener Kammeroper). Kod nas je igrana na otvarawu Bemusa, aza{to ovde nije postavqena na neki stalni repertoar, trebalo bipitati nekog drugog... Mada je to verovatno klasi~na srpska pri~a.

[ta se dogodilo sa Zorom D. pitawe je koje svakako trebapostaviti, dogovorili smo se – nekom drugom prilikom, akako muzika nosi operu, zanimqivo je ~uti od Vas kako steje gradili?– Muzika je u operi mnogo va`nija od libreta, koja su

uvek prili~no lagane pri~e. Muzika opere Zora D. ima nekuposebnu dvostrukost u sebi. Takva muzi~ka fizionomija jene{to {to dosta dugo, mo`da jo{ od samog po~etka, postoji umojoj muzici. Ona je u ovoj operi spoj naizgled nespojivihstvari, ne{to poput morbidne pastorale, ma kako taj izraz

zvu~ao. Ona nije postmodernisti~ko izrugivawe i izvrtawe,ve} u isto vreme egzistirawe emotivnog dvojstva, koje stvarapomalo jezovitu atmosferu, a, u stvari, duhovito je. I ni{ta nijetako ozbiqno kao {to izgleda, a sve – i jeste i nije.

Drugi deo 20. veka doneo nam je umetnost zapitanu nadapokalipti~nim stawima dana{wice, koja me, moram priznati,odbijala. Kada i danas pogledam pozori{ni repertoar, pa vidimmasu predstava koje se na silu bave mra~nim temama, nemamnikakvu èqu da ih gledam. Sve je to deo jedne zadate politi~kekorektnosti. Naravno, po senzibilitetu nisam ni blizu ànruromanti~ne komedije. U muzici su me uvek zanimale stvari koje supomalo uvrnute, zavrnute, duhovite. Danas }ete retko me|u mladimumetnicima prona}i one koji imaju pravi poriv da se baveodre|enom temom. Oni se, dodu{e, bave tematikom koja jepoliti~ki korektna, ~ak ideolo{ki obojena. Kada to kaèm, nemislim na ideologiju partije, ve} na onu drugu, moglo bi se re}iideologiju vremena. To je neki novi ki~ intelektualizam. îme sebave mladi beogradski pisci? Urbano{}u Beograda. Ali to nijeizvorna, autenti~na pri~a grada u kome ìvimo, ve} urbanostWujorka preslikana na Beograd. A kada je to i urbanostBeograda, onda je ona neka bukvalna neumetni~ka stvarnost. Kodnas, naravno, postoji urbanost, ali je ona obeleèna lucidno{}ui fantastikom specifi~nog srpskog tipa. Tu drugu beogradskuurbanost neko treba da otkrije, da poveruje u wenu autenti~nost imogu}nost wene transcendencije, {to je pravi umetni~ki zahvat. Atakvoga za sada nema.

Mi smo se ovde, u na{im krajevima, zaustavili na epici, nakwièvnosti, koja je najpristupa~nija, racionalno najrazumqivijaod svih umetnosti, a u apstraktan svet muzike nismo ni u{li. Tonas prili~no odre|uje kao qude, kao narod. Kod nas ne postojikultura slu{awa muzike u su{tinskom smislu. Mislim na situacijukada sedite i slu{ate muziku, kao {to ~itate kwigu, dakle da samoto radite. Da slu{ate Prokofjeva, Debisija, Mocarta ili Baha,kako vas vode i pripovedaju vam predivnu pri~u. Kod nas muzikaiskqu~ivo postoji kao upotrebna kategorija, potpuno je u slu`bizvu~ne zavese, koja qudima pomaè da se ne suo~avaju sami sasobom, koja ne dopu{ta lekovitu ti{inu ili je opet potpunoposve}ena tekstu kao ”svetoj kravi“ srpskog derta. To jekompleksan problem, vezan za {kolu, dru{tvo, medije, zaprofesore koji predaju muziku, a oni su ti koji treba da nau~emlade qude kako se slu{a i voli muzika.

Dragana MARKOVI]Snimio Branko JOVANOVI]

KULTURA

66 15. jun 2006.

67

Centar za obuku Ni{, Program Prisma, Ma-{inski fakultet i Klub Vojske u tom gradu organi-zovali su reprezentativnu i vrednu izlo`bu ikona,grafika, slika, skulptura, p~eliwih proizvoda idrugih ostvarewa. Autori izloènih dela su pola-znici Centra za obuku na Ma{inskom fakultetu uNi{u, to jest oficiri koji se nalaze na kraju pro-fesionalne vojne karijere.

Otvarawu izlo`be prisustvovali su i na~el-nik Uprave za kadrove general-major Slobodan Ta-di}, menaxer grada Ni{a Vlastimir \oki}, mena-xer Centra za obuku u Ni{u Miroslav Trajanovi}i na~elnik Regionalnog centra za prekvalifikaci-ju potpukovnik Zoran Pe{i}.

Posetioci su sa zanimawem pogledali ikonei grafike Qubodraga Jovi}a, uqa na platnu Ste-vana Vampole, skulpture Milorada Luki}a, reqe-fe u koì Slavka Graovca, karikature Orijena Pe-ji}a i dela multimedijalne umetnosti [andoraIdeia i Dobroslava Milovanovi}a.

Z. M.

IIZLO@BA U NI[U

PRIZMATI^NI SVET

IZLO@BA ZIDNOG SLIKARSTVAI PRIMEWENE UMETNOSTI

deja da muzeji rade ”prekovremeno”zaìvela je pre devet godina u Ber-linu, a danas se odràva u vi{e od120 gradova sveta. Prva beogradska”No} muzeja” odràna je u aprilu

2005. godine u pet muzejskih i galerijskihprostora kroz koje je, od 18 do dva sataposle pono}i, pro{lo vi{e od 20.000 po-setilaca. Druga ”No} muzeja” u glavnomgradu odràna je u septembru pro{le go-dine i u woj je u~estvovalo 15 ustanova, aposeta je prema{ila brojku od 70.000.

Tre}a ”No} muzeja” u Beogradu odr-àna je 3. juna, u 20 muzejskih i galerij-skih prostora, a prema procenama orga-nizatora, uprkos hladnom i ki{ovitomvremenu, okupila je vi{e od 160.000 po-setilaca. Veliko interesovawe je vlada-lo za sve lokacije, a posebnu pa`wu pri-vukle su izlo`be ”Srpske i evropske kr-vopije” u kazamatima Vojnog muzeja i”Slatka izlo`ba” u galeriji tog muzeja.Tim povodom razgovarali smo sa direkto-rom Vojnog muzeja pukovnikom MiroslavomKneèvi}em.

”Ponekad me|u qudima vlada mi{qe-we da je Vojni muzej zatvorena institucijai da se nedovoqno ukqu~uje u kulturnu po-nudu grada. U~e{}em, po drugi put, u mani-festaciji ”No} muzeja” opovrgli smo takvomi{qewe po{to je samo u toku jedne ve~e-ri i no}i Vojni muzej posetilo oko 20.000qudi. Veliku pa`wu privukla je stalna po-stavka, koja uvek pruà neki novi doì-vqaj, kao i neobi~ne ”Slatka izlo`ba” iizlo`ba ”Srpske i evropske krvopije”, ka-è pukovnik Kneèvi}.

Ove godine Vojni muzej je prihvatiopredlog organizatora ”No}i muzeja” da ugaleriji gostuje ”Slatka izlo`ba” MuzejaVojvodine. Re~ je o postavci koja posetio-cima pruà priliku da se na neobi~an na-~in upoznaju sa nastankom i istorijatom~okolade i pekmeza, kod nas i u svetu. A da~okolada ima dosta veze sa vojskom sazna-jemo od pukovnika Kneèvi}a koji nam ot-kriva da su ~uvene praline dobile ime pojednom francuskom pukovniku kao i da jeprvi pisani trag o ~okoladi na na{improstorima vezan upravo za vojsku, odno-sno vojskovo|u Eugena Savojskog koji je,prema pisawu hroni~ara, planove bitakapripremao uz obavezno ispijawe tople ~o-kolade. Pomenute ve~eri, tajne najlep{e inajkvalitetnije doma}e ~okolade posetio-cima su otkrili i proizvo|a~i te popular-ne poslastice, a kako je izlo`ba privuklaveliku pa`wu publike, dogovoreno je saMuzejom Vojvodine da ostane u galeriji Voj-nog muzeja do 30. juna. Autor izlo`be je mu-zejski savetnik Marija Banski.

I ovom prilikom, kao i pro{li put,u ”No}i muzeja” predstavqeno je ne{toneobi~no i intrigantno i to u kazamatimaVojnog muzeja. Kazamati se nalaze u okvi-ru kompleksa unutra{we Stambol kapije,osigurani su jakim zidovima, a bili su na-meweni za sme{taj posade, topova i muni-cije. Kako obi~no nisu dostupni oku {irepublike, wihovo otvarawe uvek privu~eveliku pa`wu. Tako je bilo i povodom iz-lo`be ”Srpske i evropske krvopije” kojase tematski odli~no uklopila u ambijent.Autor izlo`be Ivan Stani} i Sawa Sto-jakovi}, koja je za tu priliku osmislilascenografiju, postavkom vra}aju stareslovenske mitove i legende u fokus, pove-zuju}i izvorno i savremeno, slovensko ievropsko, sve do dana{wih dana.

Jo{ jednom, ”No} muzeja” je oìvelaprostore za koje mnogi Beogra|ani nisuni znali da postoje, omogu}iv{i im da,putuju}i kroz prostor i vreme, nau~e ne-{to novo i odli~no se provedu.

S. SAVI]Snimio D. BANDA

Ukoliko vam se 3. junanije sedelo u ku}i, a imali ste samo 150 dinara u xepu,organizatorimanifestacije ”No} muzeja” ponudilisu vam da, za taj novac,kupite kartu sa kojom}ete za jedno ve~e obi}i 20 muzejskih igalerijskih prostora,uìvati u koncertimaelektronske muzike, plesatiuz taktove sambe i bosanove. Na vama je bilo samo da izaberete svoju mar{rutu...

Galerija Diplomatskog kluba bila je pretesna2. juna u 19 ~asova, kada je, u prisustvu velikog bro-ja zvanica i qubiteqa likovne umetnosti, otvore-na godi{wa izlo`ba zidnog slikarstva i primewe-ne umetnosti. Izlo`bu je, uz birane re~i, otvorioambasador Turske gospodin Hasan Servet Okten,ina~e po~asni predsednik Diplomatskog kluba. Oizloènim delima govorio je mr Oliver Tomi},istori~ar umetnosti, a melodiju ”No} u Hilanda-ru”, u izvo|ewu pijaniste @arka Petrovi}a, pri-sutni su nagradili burnim aplauzom.

Svoje radove izloìli su protomajstori Zo-ran Grebenarevi} i Qubi{a Man~i}, asistent Je-lena Pileti} i Dejan Markovi}, ina~e ~lanoviIkonopisa~kog centra „Sveti Andrej Prvozvani”.Uz ikonografski program izloène su bordure, ro-zete, minijature, medaqoni i zlatnici. Izlo`ba je

humanitarnog karaktera, jer je deo prihoda name-wen za pomo} novoosnovanom manastiru svetog Va-silija Ostro{kog, u Crnogorcima, kod Imotskog ibi}e otvorena do 23. juna.

Z. P.

PRAZNIK ZA OÎ

VOJNI MUZEJ U ”NO]I MUZEJA”

SA KULTUROMU SITNE SATE

15. jun 2006.68

FE

QT

ON

Pi{e dr Mile BJELAJAC

Vojska je uvek bilavaàn faktor

modernizacije i uslaborazvijenim ivisokorazvijenim

dru{tvima, jer su svudavisoke tehnologijenajpre razvijane u

sektoru odbrane.Dakle, vojska nije samo

finansijski teretdràvi ve} i pokreta~

mnogih velikihprojekata, ukupnog

osavremewivawa, {tose ispoqava na

socijalnom, stru~nom iekonomskom planu svake

ozbiqne zemqe.

POZNAVAWEVOJNOG FAKTORA

KAO PREDUSLOVPOLITI^KEKULTURE (2)

Kupovina (uvoz) oru`ja, municije i opreme, posebno najnovijih tehnologija,najkrupnije je politi~ko pitawe za jednu zemqu. Problem zadire u me|una-rodne politi~ke odnose i uvek reflektuje odnos velikih sila prema malimdràvama. Zato to nije samo pitawe obezbe|ivawa finansijskih sredsta-va, kredita, odre|ivawa prioriteta u tro{kovima svake dràve, ve} i

procene ozbiqnosti opasnosti za bezbednost ili priprema za ostvarewe na-cionalnih ambicija u regionu.

Na primer, taj problem se u vreme posledweg Obrenovi}a iskazao u bezu-spe{nom poku{aju nabavke tada najmodernije francuske artiqerije: ministarTrifunovi} da nabavi podmornice i uve}a avijaciju, Haxi} da nabavi savremenuartiqeriju u dovoqnom broju, Stojanovi} i kraq da nabave prate}a oru|a pe{a-diji i nove, velike koli~ine automatskih protivvazdu{nih oru|a… Problem gene-rala Milutina Nedi}a bio je nova lova~ka avijacija, Milana Nedi}a motoriza-cija, tenkovi i sve drugo neophodno. Ali zavisnost od uvoza otvarala je i pitaweredovnih dopuna i komunikacija u slu~aju rata. Sve nabrojano moè se dopunitidilemama i oko nabavke prve mlazne avijacije, druge i tre}e generacije avionaza JNA, raketnog naoruàwa (ukqu~uju}i dalekometne), novih brodova ili protiv-vazdu{nog raketnog sistema ruske proizvodwe S-300 za vreme generala Mom~ilaPeri{i}a, koji je procewivao da je za dopremu tog PVO sistema bilo potrebno300 vagona ili 100 aviona velike nosivosti, {to bi, u uslovima tada{we op{teblokade dràve, bilo te{ko izvodqivo.

Ti problemi su se, dakle, celog jednog veka, uvek i jednako, ispoqavali ikao pitawa voqe velikih, finansija, procene bezbednosne ugroènosti, mogu-}eg zastarevawa, ili ~ak ka{wewa isporuke naoruàwa, pa samim tim i dile-me oko toga {ta ako to bude ba~en novac.

POLUGA MODERNIZACIJEOdgovor dràvnog vrha na te nedoumice bilo je {irewe vlastitog vojnoindu-

strijskog kompleksa, odnosno poku{aj da se ostvari {to ve}a autonomija u odbra-ni, uz prirodnu èqu da se uposli vlastita proizvodwa, a buxet utro{i u zemqi.

SLABE I ISTORIJA KA@WAVA

slaù u jednom: vojska ima veliki zna~aj za unutra{wa politi~-ka kretawa. U istoriji ona je to, na ovom prostoru, uvek i ima-la. Kakav je to uticaj ta~no, ~e{}e je bilo naga|ano i mistifo-kovano, a mawe temeqeno na proverenim ~iwenicama.

Teoreti~ari vojno-civilnih odnosa, u su{tini, nude tri od-nosa izme|u ta dva faktora. Svaki od wih ima izvesne varije-tete, posebno kada je re~ o oceni, nastale kod zapadnih anali-ti~ara, te o karakteru vojske kao transmisiji partije, u komuni-sti~kim reìmima.

Dominantni militarizam, kakav opisuju istori~ari Pru-sije ili nema~kog Rajha, pretpostavqaju otvoreni upliv vojnihlica na politiku, nametawe vrednosti koje oficirska kastapromovi{e, wen privilegovan i gotovo nedodirqiv poloàj.Vrh te elite ~ini saveze sa vrhovima drugih elita i promovi-{e najvi{u nacionalnu politiku, ali ima i odbojan stav pre-ma demokratskim institucijama. Vojni pu~evi i dugogodi{wevladavine vojnih hunti {irom sveta tako|e su istorijski pri-meri za to.

Konzervativni koncept pretpostavqa da su vojno-civilni od-nosi definisani ustavom i zakonima. Vojska iz domena svoje odgo-vornosti analizira i predlaè, a politi~ki vrh ili institucijegrade politiku. Uz ingerencije vlade, postoji parlamentarna kon-trola izraèna radom odbora ili komiteta za nacionalnu bez-bednost ili povremenih anketnih komisija. Poseban vid kontrolejeste razmatrawe vojnog buxeta, wegovo odobravawe i kontroli-sawe tro{kova. Ministar finansija je u tom sistemu gotovo ne-prikosnoven. Me|utim, taj oblik odnosa u uslovima postojawaspoqne opasnosti pretpostavqa smawewe ingerencija nestru~nogcivilnog faktora na vojna pitawa, ali i daqe u okvirima parla-mentarne kontrole i vaè}eg zakonskog poretka.

Liberalni koncept pretpostavqa apsolutnu kontrolu civil-nog faktora. Mada je ta teorija nastala izvorno u SAD, u toku ra-tova, posebno Drugog svetskog, vojni faktor je bio izuzetno domi-nantan, a posredno ili nepsoredno i - danas. Posredno se to naj-~e{}e ostvaruje preko vojnoindustrijskog kompleksa.

POLITI^KI UTICAJKakvi su i koji su oblici tih odnosa postojali na srpskom

(jugoslovenskom) prostoru? Ako se razgrnu nanosi politi~kihiskaza iz dnevnopoliti~ke borbe i pa`qivo analiziraju kon-kretni sadràji delovawa vojske i wenih najodgovornijih pred-stavnika, ali i motivi pojedinih neformalnih grupa kakvih jebilo i bi}e, onda se dobija jasnija slika na{e pro{losti u tomdelu, pre svega politi~kom.

Ono {to se, prate}i istoriju institucije vojske u 20. vekunajpre name}e, jeste to da je istupawe vojnog faktora uvek biloizraz brige za bezbednost dràve od opasnosti spoqa. Poslepobede u oslobodila~kim ratovima, to je bila briga da se o~u-vaju mir i nacionalne tekovine, zatim odbrana vaè}eg ustav-nog poretka, a na tre}em mestu, bez obzira na oblik i obele`jevladavine, superioran poloàj ministra finansija.

Dugo su na ~elu vojske, u funkciji vrhovnog komandanta, sta-jale li~nosti koje su vodile svoju vojsku u toku pobedonosnog ra-ta. To je bio poseban odnos i te li~nosti su u redovima vojskeimale neprikosnoven autoritet. Ta ~iwenica, i u Kraqevini i uJugoslaviji i sve do smrti Josipa Broza, uticala je na dràwepoliti~kih i partijskih lidera. Tako|e, li~nost ministra vojske,budu}i da se znalo da je to voqa prve li~nosti, imala je velikiautoritet u toj hijerarhiji. Postavqen od vrha, ministar je iodgovarao vrhu. Ali bilo je za vladavine kraqa Petra Prvogda su ministri i “padali” u Skup{tini, da su i za vreme kraqaAleksandra i kneza Pavla ministri odbrane morali da odstupezbog afera. Dogodilo se i da je, u op{tem rasulu vlasti u SFRJ,ministar odbrane koji je odlazio ustoli~avao naslednika posvom izboru.

69

Vojska u Kraqevini je, tako,preko nadle`nih tela uticalana plansko razvijawe putnemreè, rudarstva, na proi-zvodwu energije, podsticalagradwu te{ke industrije.

Pred rat je bilo razvije-no pet vojnoindustrijskih zavo-da i vi{e dràvnih fabrika,te na desetine privatnih. Natim predratnim tradicijama jeu FNRJ i SFRJ nastao vojno-industrijski kompleks, koji je,pred raspad dràve, imao oko80.000 zaposlenih i hiqadufabrika kooperanata. Projek-cija vojne industrije u SFRJpodrazumevala je i kapacitetekoji }e proizvoditi za izvoz.Posebno poglavqe, koje se tekpo~elo ostvarivati, bila jeproizvodwa i izvoz doma}egtenka M-84 i tenkovskih moto-ra i kupola.

U razdobqu od 1954. do1964. JNA je izgradila 1.900km puteva, 254 mostova i obu-~ila 600.000 nekvalifikova-nih regruta za razli~ita zani-mawa.

Vojska je vaàn faktor modernizacije u slaborazvijenim,ali i visokorazvijenim dru{tvima, jer su svuda visoke tehnologi-je najpre razvijene u sektoru odbrane. Dakle, vojska nije samo fi-nansijski teret dràvi, mada danas nije redak slu~aj da se to ta-ko posmatra. U nerazvijenim dru{tvima vojska je pokreta~ ukupnemodernizacije i to se ispoqava na socijalnom, stru~nom i eko-nomskom planu. Uz to, odavno je uo~eno da je vojska, u modernojistoriji, kao ustanova, sluìla za socijalnu promociju niìh slo-jeva u najvi{e redove dru{tva (elitu), pa se i to ubraja u indika-tore modernizacije.

Za te svrhe bilo je razvijano vojno {kolstvo. U Srbiji suobrazovani oficiri predstavqali 25 odsto {kolovane inteli-gencije, ili ne{to mawe od broja u~iteqa i nastavnika. Ali ofi-ciri su tada postajali ministri, lekari, profesori, ambasado-ri, predsednici vlada, namesnici.

Ve} smo rekli da je vojska ìvotno zainteresovana za razvojinfrastrukture, za pruge dobrog kvaliteta, mostove, {to vi{eputeva, luka, za dobru raspore|enost energetskih izvora i sred-stava, snabdevawe vodom… Moderna armija zalaè se i za uzdi-zawe op{te tehni~ke kulture stanovni{tva, dobre zdravstvene ihigijenske prilike, a opismewavawe kadra bila je politika sviharmija na ovom prostoru. Naravno, posebno pitawe je – moder-nizacije same vojske.

CIVILNA KONTROLADanas se mnogo govori o vojno-civilnim odnosima ili o

civilnoj kontroli vojske. Name}e se misao da je, zapravo, naj-pre~i problem razvoja demokratije stavqawe vojske pod kon-trolu civilnog ministra, parlamenta i javnosti. Pojedinci usvojim pojednostavqenim predstavama o vojsci barataju katego-rijama ideologizovana, partijska, zatvoren sistem, stub reì-ma, potencijalni izvo|a~ dràvnog udara, podupira~ ove ilione partije. Upotrebqava se re~ vojska, a ciqa na generala ilinekolicinu wih. Javnost je ~esto zbuwena, jer se tom temom ba-ve mnogi koji nude razli~ita obja{wewa. No, svi se posredno

FEQTON

15. jun 2006.70

Javnost i politi~are i danas intrigira Uprava bezbedno-sti, raniji KOS ili Obave{tajno odeqewe General{taba uKraqevini, ta~nije wegova Tre}a sekcija, koja je pratila poli-ti~ke prilike, grupe i ono {to je od interesa za unutra{wu sta-bilnost. Imati dobre odnose s tim slu`bama, uticati na posta-vqawe wihovog na~elnika, uvek je imalo isto zna~ewe: ste}iva`nu prednost nad protivnikom, politi~kim, dràvnim pa ili~nim, ali i imati saznawa te{ko dostupna na drugi na~in.

ûven je primer kako je predsednik vlade dr Milan Stojadi-novi}, posle iskqu~ewa generala Petra @ivkovi}a iz vlade, is-tog dana u~inio gest dobre voqe prema {efu Obave{tajnog ode-qewa generalu Ara~i}u, unapre|uju}i mu ro|enog brata na visokufunkciju u jednom ministarstvu. Ara~i}, do tada odani pristalica@ivkovi}a, okrenuo se u – wegovog najstroèg nadzornika.

mi” po stranoj {tampi, a srpsko javno mwewe zahtevalo da seutvrdi krivica.

Ma{in, posle analiza nepovoqnih za sliku Srpske vojske,traì od odgovornih da postupe “evropski”:

– Na prvom mestu treba pristupiti izradi dràvnog progra-ma o vojsci (...) u najkrupnijim potezima. I po nauci i po postoje}ojpraksi u evropskim dràvama ta pitawa ure|uju dràvnici: pred-stavnici politike, vojske i finansija. I kod nas u Srbiji treba toisto uraditi. Konferencija ili boqe re~eno ve}e, koje bi imaloda pretresa i re{ava ovo pitawe, treba da je sastavqeno, poredpozvanih dràvnika i stru~waka iz vojni~kih redova, jo{ iz prva-ka sviju politi~kih pravaca u zemqi jer odluke jednog takvog ve}a,ne smeju biti jednostrane i partijske ve} dràvni~ke i patriotske.Po sebi se razume da rad ovog ve}a treba da bude tajan.

SLUÂJ POPULARNOG GENERALAAktivirawe penzionisanih ili generala u rezervi u poli-

ti~kom ìvotu jedne zemqe olako neki odmah kvalifikuju kao “do-kaz” militarizacije i “uticaja” vojske. Ako nije o zlonamernosti,

onda je tu re~ o krajwoj povr{nosti. Gene-rali, kao visokoobrazovane li~nosti, sobzirom na poloàj koji su zauzimali, po-red vojnih, razumeju se i u mnoga privred-na, dràvni~ka, me|unarodna ili druga pi-tawa. Uostalom, u Sjediwenim Dràvamagenerali su postajali predsednici drà-ve, kandidovali se ~esto za tu funkciju, bi-li dràvni sekretari (ministri inostra-nih dela), visoki savetnici… U novijojistoriji Francuske ~uven je slu~aj genera-la [arla de Gola, a u mnogim dràvamadanas su predsednici upravo biv{i gene-rali. Istina, neki od wih su na to mestodo{li dràvnim udarom, druge su promo-visale najja~e politi~ke snage dok su tre}ibili izabrani na op{tim izborima.

U Kraqevini se dogodilo da je, vo-qom suverena, na mesto ministra posta-vqen general u rezervi. Neki od politi~-kih prvaka odmah su se pobunili protivtog presedana. General, dotada{wi na-

~elnik Saobra}ajnog odeqewa General{taba, bio je postavqenda uvede red u Ministarstvo saobra}aja i podstakne razvoj sao-bra}ajne mreè u skladu s potrebama odbrane, ukine java{luk ikorupciju, pa i da dovede u red hiqade neispravnih vagona, lo-komotive… Dobio je i striktna uputstva da se u Vladi ne me{a uostala politi~ka pitawa. Uskoro, postao je najpopularniji mi-nistar zbog postignutih rezultata. Zato se slu~aj generala Mi-losavqevi}a potpuno uklapa u tzv. konzervativni princip vojno-civilnih odnosa, koji pretpostavqa da se, u slu~aju posebne dru-{tvene potrebe, vojna lica mogu vanredno angaòvati na polo-àjima koji su uglavnom politi~ki.

Kada su osnovane banovine, wih devet, na tri visoka po-loàja su imenovani generali Milisavqevi}, Mati} i Smiqa-ni}, a krajem tridesetih pro{log veka, u Zetskoj banovini je po-novo imenovan general Blaò \ukanovi}. U SFRJ su aktivniili penzionisani generali bili postavqani za ministre unu-tra{wih poslova, ~lanove predsedni{tva i sl.

Zato je u svakoj analizi va`no sagledati kakve doti~ni ge-neral ima veze sa vojskom. Da li je to samo visoki ugled i auto-ritet ili ima na~ina da preko strukture koju je sam gradio, pre-ko svojih odanih qudi i daqe uti~e na instituciju vojske i u, od-re|enom trenutku, moè da ra~una na wenu aktivnu ulogu.

(U slede}em broju: SILA I DIPLOMATIJA)

Grupe unutar vojske nekoliko puta su izvele uspe{an vojniudar (1903, 1941), jednom su lojalno stajale uz kraqevski udar(1929), a nekoliko puta vojska je ~vrsto stala uz Josipa Broza uwegovim politi~kim poduhvatima (1966, 1971). U predve~erjesloma SFRJ postojali su planovi za dràvni udar, ali se odwih odustalo. Prema fragmentarnim ~iwenicama oko plani-ranog pu~a, JNA je vlast nameravala da prepusti reformisa-nim komunisti~kim snagama u pojedinim republikama, kada seobore nacionalisti.

DR@AVNI PROGRAMPi{u}i o vojsci, obavezno bi trebalo voditi ra~una o

vojnom faktoru kao celini funkcije te institucije u dru{tvu i unacionalnoj dràvi. Ali i oko toga su izraèni nerazumevawei redukcionizam zbog neznawa ili politi~kih motiva. Jo{ jepukovnik Aleksandar Ma{in, u svom obra}awu kraqu Petru,ministru vojske, patrijarhu i drugim li~nostima (1906), kon-statovao taj redukcionizam u srpskoj javnosti. Ma{in je, ina-~e, bio merodavna li~nost, tek penzionisan, pod pritiskomBritanaca, kao stariji zaverenik iz 1903, koji se do tada na-lazio na ~elu srpskog General{taba. Sve wegove navode potvr-dila je kasnije anketna komisija Srpske skup{tine, koja je for-mirana po{to je stvar procurila u javnost i po~ela da se “kr~-

25. jun 1940.Stupio na snagu sporazum o primirju izme|u vlade RepublikeFrancuske, s jedne strane, i vlada Tre}eg rajha i Kraqevine Italije, s druge strane.25. jun 1950.Otpo~eo rat u Koreji. Tokom tog rata prvi put su u borbenim uslovima isprobani i upotrebqeni helikopteri. Prvo su kori{}enikao sredstvo za spasavawe oborenih leta~a, zatim za prenos rawenika sa prvih borbenih linija, a od oktobra 1950. i za evakuaciji jedinica koje bi se na{le u neprijateqskom okruèwu.27. jun 1941.Odlukom CK KPJ formiran je Glavni {tab Narodnooslobodila~kihpartizanskih odreda Jugoslavije (G[ NOPOJ). Za komandanta G[ NOPOJ imenovan je Josip Broz.28. junU Vojsci Kraqevine Jugoslavije slava Prvog kowi~kog puka ”Obili}a“.28. jun 1389.Dan kada je na Kosovu poqu do{lo dosukoba srpske vojske na ~elu sa knezomLazarom i turske vojske koju je predvodio sultan Murat. U boju su poginula obojica vojskovo|a, a daqiprodor Turaka na Balkan bio je zaustavqen za nekoliko decenija. Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je kneza Lazara kao Kosovskog velikomu~enika i svetiteqa,a za dan svetkovawa odre|en je 28. jun. U Vojsci Kraqevine Srbije i VojsciKraqevine SHS/Jugoslavije tog danadràni su parastosi za poginulesrpske vojnike u svim ratovima. 28. jun 1914.Gavrilo Princip, ~lan srpske revolucionarne organizacijeMlada Bosna, ubio je austrougarskog prestolonaslednikaFranca Ferdinanda. Taj doga|ajposluìo je Austro-Ugarskoj kaopovod da Srbiji objavi rat 28. jula. U sukob su se ubrzo ume{ale velike evropske sile ~ime je po~eo Prvi svetski rat.28. jun 1919.Nema~ka potpisala Versajski ugovor o miru.28. jun 1921.U Narodnoj skup{tini KraqevineSrba, Hrvata i Slovenaca izglasan prvi ustav dràve. 28. jun 1940.Sovjetske trupe zaposedaju Severnu Bukovinu i Besarabiju.28. jun 1941.Komunisti~ka partija Jugoslavije formirala svoj prvi oruàniodred. Bio je to Vaqevski narodnooslobodila~ki odred sa ~etiri~ete, ~iji se {tab nalazio u selu Pauni kod Vaqeva. Odred je, uz propagandu o sovjetskom raju i blagodetima komunizma, svojeprve akcije po~eo sredinom jula.28. jun 1941.Usta{e prisilno iselile oko 4.000 Srba iz viroviti~kog srezana podru~je Br~kog.28. jun 1948. Informbiro na zasedawu u Bukure{tu doneo Rezoluciju u kojoj seKomunisti~ka Partija Jugoslavije progla{ava neprijateqskom.29. jun 1941.U selu Prisoje (kod Siwa) usta{e uhvatile 94 lica srpske nacionalnosti i bacile ih u jamu Golubinku, na planini Grabovici.

Pripremio Miqan MILKI]

16. jun 1876.U Veneciji sklopqen ugovor o savezu Kneèvine Srbije i Kneèvine Crne Gore i Vojna konvencija kojom su predvi|ene zajedni~ke vojne akcije za oslobo|ewe od Otomanske imperije na Balkanu. Bio je to uvod u oslobodila~ke ratove Srbije i CrneGore, a rezultati vojni~ke saradwe bili su zna~ajni i dalekose`ni.Na Berlinskom kongresu 1878. zajedni~ki vojni~ki uspeh Srbije i Crne Gore krunisan je znatnim pro{irewem teritorija i me|unarodnim priznawem dveju dràva. Taj dan se slavi kaoDan Vojske Srbije i Crne Gore i kao Dan Kopnene vojske. 16. jun 1940.U neokupiranom delu Francuske predsednik vlade postaje Peten i traì primirje od Nema~ke.16. jun 1963.Kosmi~kim brodom ”Vastok 6“ poletela je prva èna-kosmonaut,Valentina Vladimirovna Terje{kova. Posle trodnevnog boravka u kosmosu i 48 obletaoko zemqe, Terje{kova se spustilau blizini grada Karagande.18. jun 1887.Potpisan nema~ko-ruski Ugovor o uzajamnomosigurawu. Potpisan je na inicijativu nema~kog kancelara Ota fon Bizmarka sanamerom da se spre~i eventualno stvarawerusko-francuskog saveza.18. jun 1915. Srpska Vrhovna komanda izdala je nare|ewe na osnovu koga su obrazovanestalne osmatra~ke signalne stanice radiozna~avawa pravca leta neprijateqskihaviona. To su bile prve jedinice vazdu{nogosmatrawa i javqawa u Srpskojvojsci i taj dan je odre|en za Danjedinica vazdu{nog osmatrawa ijavqawa VSCG.18. jun 1940.General [arl de Gol sastavqa uLondonu ”Nacionalni komitetslobodne Francuske“.19. jun 1990.Usvojen Drugi [engenski sporazumkojim su utvr|ene neophodne prate}e mere projekta ”Evropabez granica“. 21- 22. jun 1993.Prihva}ena je politika {irewaEvropske zajednice prema Sredwoj i Isto~noj Evropi.22. jun 1941.Nema~ka napala Sovjetski Savez.22. jun 1944.Po~etak sovjetske ofanzive protiv nema~ke armijske grupe ”Centar” i napredovawe sovjetskih trupa prema Narevu i Visli.23. jun 1941.Na wivama Popovog poqa (kod Qubiwa) usta{e li{ile slobode164 Srba i nave~e ih bacile u jamu na Rànom poqu, kod sela Koteza, na putu Qubiwe-Trebiwe.24. jun 1941.Po~eo ustanak srpskog narodagorwe Hercegovine.25. jun 1941.U nekoliko sela Dabarskog poqa(srez Stolac) usta{e otpo~eledvodnevni pokoq srpskog stanov-ni{tva, u kojem je ubijeno oko 260 mu{karaca, èna i dece.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

71

72

ISTORIJA

15. jun 2006.

Na ostrvu Krfu, gde je srpskavojska stigla posle povla~ewapreko Albanije, kupqen je prvisrpski ratni brod na moru.Dobio je ime “Srbija”. Zasvojom vojskom zaplovio je kaSolunu, gde su na{i mornaripoloìli zakletvu i prevoziliza potrebe vojske. A onda jesrpska vojska krenula zaSrbiju, brodari su se vratilina Savu i Dunav, a “Srbija” jeotplovila u istoriju.

”Srbija” - prvi srpski ratni brod na moru

PONOS VOJNIKA

P

POSADA

Komandant “Srbije” bio je pe{adijski potpukovnikMilan J. Radojevi}, a|utant pe{adijski poru~nik BrankoMi{i}, pomo}nik komandanta brodski kapetan MilanPetrovi}, lekar Milutin Ga~i}, ma{inski inèwer Mi-loje Zdravkovi}, motoristi Milan Pavlovi} i LazarMaksimovi}, kormilari Kosta Mir~eti} i Petar Jovano-vi}, loà~i Gli{a Stefanovi}, Jovan Ivkovi} i JovanKop~ali}, redar Mom~ilo Damjanovi}, “matrozi” IlijaTasi}, Aleksandar Begovi}, Miodrag Mani}, Jovan Ri-sti}, i Aleksandar Lukovi}. U posadi je bio i FrancuzPupon.

osle te{kih borbi na Savi kod Ade Ciganlije, u jesen 1915.godine, nestala je prva srpska Re~na ratna flotila. Iakoimprovizovana i sa posadama koje su sa~iwavali dobrovoq-ci, pruìla je snaàn otpor austougarskim snagama. Preì-veli su napustili svoje brodove, potopiv{i ih. Mitraqezi ijedan top su skinuti i odneti za borbu na kopnu.Brodarci su sami sebe nazvali Brodarskom komandom, ose}a-

ju}i potrebu za wenim postojawem. Vrhovna komanda je 15. decem-bra 1915. godine za wenog komandanta postavila potpukovnika Mi-lana J. Radojevi}a. Inìwerci \or|e Zlatkovi} i Milivoje Pavlo-vi} su nastojali kod Kraqevske vlade, a na~elnik Saobra}ajnog ode-qewa Milan B. Nedi} kod Vrhovne komande, da se Brodarskoj ko-mandi kupi jedan brod. I predlog je usvojen.

Za kupovinu broda odre|ena je stru~na komisija koja je is-probala vi{e malih brodova i izabrala brodi} “Avgi – Zora”.Ranije je to bila gr~ka torpiqarka “Pamso”, ~iji je deplasman bio69,50 tona, duìna 23,10 i {irina 4 metra. Razvijao je brzinu od16 ~vorova. Do kupovine je saobra}ao na liniji Krf–Santi Ka-ranti. Pla}en je 45.000 drahmi, a na opremu je dato 5.000 drah-mi. Brod je primqen 7. marta 1916. godine, a na~elnik Saobra}aj-nog odeqewa dao mu je ime “Srbija”.

Na brodu sa viorila srpska zastava, iako to nije bilo u skla-du sa me|unarodnim pomorskim propisima – Srbija nije pomorskazemqa i wena zastava nije priznata. Me|utim, “spor” je izgla|enuz obja{wewe da srpska zastava sluì za “dizawe” morala vojni-ka. Oni su zaista bili ponosni na wu.

Cela brodska posada bila je sastavqena od dobrovoqaca saSave i Dunava, a brodom su zapovedali kapetani re~nih brodova.Formirana je i radionica za popravke. Na samom po~etku brod jedoìveo havariju - nasukao se a pri tom je slomqen ventil sigur-nosti. Kvar je ubrzo otklowen. Komandu je preuzeo potpukovnikMilan J. Radojevi}. Brod je saobra}ao na redovnim linijama iz-me|u Krfa i obli`wih luka.

Srpske trupe su napustile Krf, posle reorganizacije koja jezavr{ena 26. aprila 1916. godine. U me|uvremenu je posada bro-

Posada broda “Srbija” i pripadnici Brodarske komande u Solunu

73

da oja~ana – dobila je lekara, a|utanta, jednog oficira, ma{in-skog inèwera, a ukrcavano je i drugo pomo}no osobqe. Pozadin-ske ustanove koje su ostale na Krfu èlele su da brod i daqe tuostane, ali su komandant i posada bili uporni u traèwu da ot-plove u Solun. Od saveznika su dobili oficira koji }e ih voditii kartu sa ucrtanim putem kojim treba ploviti, a na put su krenuli12. maja 1916. Komandant je zapisao: “Ta~no u 13 ~asova polazi-mo. Prolazimo pored krstarice ‘Valdek Ruso’. Oficiri sa brodama{u nam i èle sre}an put. Sa obale zaostali Srbi ma{u nammaramicama. Mi smo gordi {to idemo pre wih, kao da smo po{lisvojim ku}ama, a ne na novu etapu ~amovawa. Loà~i punim lopa-tama nagr}u ugaq u loì{te. Imponira nam gust crni dim kao dasmo i mi na nekom ratnom brodu. Brod juri punom parom”.

Put je vodio zapadno od Paksosa i Antipaksosa, pa otvo-renim Jonskim morem uz vertikalne stenovite obale. Ovakvu plo-vidbu brodarci nisu imali na Dunavu i Savi. No}u se nije nazi-rala obala, a u daqini se video samo svetionik.

U pirejskom pristani{tu ih upozoravaju da se bez za{titeratnih brodova ne putuje Egejskim morem, jer ima “sumarena” i mi-na. Od srpskog po~asnog konzula dobijena je srpska trobojka savelikim dràvnim grbom u sredini.

I jo{ jedan komandantov zapis sa tog putovawa: “Pred pono}po~e more da besni. Sasvim iznenadno po~e{e da se vaqaju sveve}i talasi. Sa zapada sevale su muwe. Mala ‘Srbija’ izgledalaje kao orahova quska. Brod se wihao u svim pravcima, kako su gakada talasi bacali. Izgledalo je kao da beli vrhovi pobesnelihtalasa dodiruju vrh katarke. Iznad valova u daqini crneli su sebregovi kao aveti, koji se spremaju da nas progutaju. Bqesak muwazasewivao nam o~i”.

Kormilar Kosta ipak je sigurno vodio brod i umirivao ko-mandanta: “Ne brinite, gospodine potpukovni~e. Ovo nije stra-{nije od ko{ave u \erdapu”.

Ujutro se sve smirilo, more je bilo glatko. Diù sidra i kre-}u izme|u rta Knimis i kamenitog ostrvceta Lisica, a od rta Sta-vros kurs vodi na sever.

U zoru, 18. maja, ugledali su kej u Solunu. Odiseja “Srbije”se sre}no zavr{ila. Sre}a prati hrabre.

Odmah po dolasku u Solun, “Srbija” je po~ela sa prevoè-wem qudstva i materijala na liniji Solun–Mikra. Od nabavkebroda na Krfu pa do novembra 1916. godine “Srbija” je prevezla33.062 vojnika i oficira i 759.965 kilograma razne robe.

Komanda broda bila je vojni~ka, pa je Vrhovna komanda nare-dila da posada poloì zakletvu. Bila je to prva zakletva koju po-laù srpski mornari.

Na dan zakletve kod posade je zavladalo “neko neobi~no,ogromno i sveto ose}awe”, pi{e @. J. Kezi} u “Vojni~kom glasni-ku” 1927. godine, “kako kod mornara tako i kod stare{ina. Svakije jedva ~ekao da do|e na zakletvu, a naro~ito stari mornari kojisu bili dugi niz godina po morima, na brodovima raznih dràva iproveli pola veka putuju}i po svim morima, ali uvek pod tu|im za-stavama, a nisu ni mislili da }e do~ekati da putuju u svome ìvotupod svojom zastavom”.

Mornari su bili u novim mornarskim uniformama, kupqe-nim na engleskoj krstarici “Sen @or`”. “Srbija” je sveè ofar-bana, ime broda istaknuto je jasnom ìvom bojom, a na jarbolu seviorila dràvna zastava zajedno sa savezni~kim. Sve~anosti suprisustvovali predstavnici svih savezni~kih armija i svi su po-èleli u budu}nosti da vide na{e brodove, pod na{om zastavom.

Srpska vojska se oporavila u Solunu. U jesen 1918. godinekrenula je u proboj Solunskog fronta. I daqe - svojoj Srbiji. Na-{i brodarci stigli su ponovo na obale Save i Dunava. Na à-lost, s wima nije mogla i wihova “Srbija”.

Brodarska komanda se preselila u Beograd. Nakon rata,brod “Srbija” je posebnim nare|ewem Ministarstva vojnog, sep-tembra 1919. godine, dotegqen u Gru` i predat komandi pristani-{ta, a zatim je upu}en u Arsenal u Tivtu gde je rashodovan.

Bo{ko ANTI]

VOJNI^KI MAR[ DO STUDENICE I WENIH ISPOSNICA

DU[OM I TELOM

P

snice, u~esnici mar{a su mogli da osete visoku duhovnost i~istotu vere monaha i isposnika. Sve je tu u savr{enom redui besprekorno ~isto.

Na samom vrhu planine, na steni podno isposnice, ve}inastare{ina se okrepila vodom sa Savinih izvora. Na povratkuu Studenicu, usledilo je okrepqewe i zajedni~ki ru~ak sa brat-stvom manastira u novosagra|enom konaku.

Posle takvog iskustva, za slede}i mar{ planirani su ma-nastiri u Ov~arsko-kablarskoj klisuri.

Boris ÔLOVI]

ripadnici 31. brigade VOJIN, kojom komanduje potpukov-nik Dragan Radovanovi}, izveli su vojni~ki mar{ od ma-nastira Studenica do manastirskih isposnica udaqenihoko deset kilometara. Na mar{u su bili i sve{tenici hra-

ma Svetog Save, vlasnici preduze}a Tehnikogradwa, Tron, re-storana Sunce i druga civilna lica.

Posle obilaska Studenice i upoznavawa wenog zna~ajaza srpsku istoriju i duhovnost, u~esnici su najpre i{li maka-damskim putem oko {est kilometara, a onda su krenuli u sa-

vladavawe oko ~etiri ki-lometra o{trog uspona.Zadatak mar{a je ve} is-puwen kod dowe isposni-ce, ali èqa da se ide da-qe nadvladala je fizi~kiumor.

Posle serpentina ikozijih staza, u svoj lepo-ti i jedinstvenosti, predwima se ukazala – gorwaisposnica. Zahvaquju}iocu Tihonu, igumanu mana-stira Studenica, koji jedao odobrewe za obila-zak unutra{wosti ispo-

74

VERSKI PPRAZNICI15-30. jun

Pravoslavni17. jun – Sv. Joanikije Crnogorski, sve{teno-mu~enik \or|e18. jun – Prepodobni Petar Kori{ki24. jun – Sveti apostoli Vartolomej i Varnava27. jun – Sveti prorok Jelisej28. jun – Sveti velikomu~enik Knez Lazar isveti srpski mu~enici – Vidovdan

Rimokatoli~ki23. jun – Presveto srce Isusovo24. jun – Pre~isto srce Marijino29. jun – Sveti Petar i Pavao, apostoli

Knez Lazar je jedan odsrpskih velika{a kojisu vladali srpskimcarstvom posle caraDu{ana Silnog. Posmrti cara Uro{a pa-trijarh Jefrem je ta-da{weg kneza Lazarakrunisao za cara.Lazar je u Carigradposlao izaslanstvo smonahom Isaijom imolio da se skineanatema sa srpskognaroda, sagradio jemnoge crkve, me|u ko-

jima su najpoznatije Ravanica i Lazarica, obnovioje Hilandar i Gorwak, bio je ktitor ruskog manas-tira Pantelejmona.

Posle mnogih uspelih ratova s turskom silom,28. juna 1389. godine srpska vojska je izgubila od-lu~uju}u bitku, a car Murat posekao je svetogmu~enika Lazara. Telo mu je preneto i sahraweno uwegovoj zadu`bini Ravanici kod ]uprije. Tokomseobe Srba narod je sa sobom nosio i wegove svetemo{ti do manastira Ravanica na Fru{koj gori. Zavreme Drugog svetskog rata, 1942. godine wegovotelo preneto je u Beograd. Posle centralneproslave 600. godi{wice Kosovske bitke 1989. go-dine mo{ti kneza Lazara po~ivaju u manastiru Ra-vanica, najslavnijoj kneèvoj zadu`bini, koju jepodigao kao svoju grobnu crkvu i u woj }e trajno os-tati.

Na ~edo ~ove~ije koje dolazi u ovaj svet, ispotiha se nalaè te{koisku{ewe. Niko mu ni{ta ne govori o tome; ono mora samo preì-veti tu situaciju, osmisliti je i sa wom se izboriti. êsto, pro|eisuvi{e mnogo vremena dok se to ne dogodi; ~esto, poimawe dolazisuvi{e kasno, i tada ~ovek postaje bespomo}an i izgubqen.Zadatak glasi: po svom temeqnom principu postojawa ti si, kao i

svi qudi, usamqen u svetu; ti mora{ da shvati{ tu usamqenost, da je pri-hvati{, da se sa wom podruì{ i duhovno je savlada{; ona }e ostati satobom do kraja tvojih dana, ali tvoj karakter, zahvaquju}i woj, sti~e sna-gu, dostojanstvo i dobrotu.

Usamqen dolazi ~ovek u ovaj ìvot sa prvim i{~upanim krikomstradawa koji zahteva gutqaj vazduha; usamqen on napu{ta ovaj svet saposledwim uzdahom, trude}i se da izgovori re~. Kako se mnogo, katkad,unaokolo ~ini za wega; a on i pored toga ostaje samotnik zato~en u sobusvog tela. Ono {to on, za ceo svoj ìvot, u toj sobi, oseti, prihvati, do-ìvi, za ~im ùdi, o ~emu misli – niko ne moè doìveti na na~in na ko-ji to ~ini on; sve {to u svojoj usamqenosti izabere, odlu~i i izvr{i, ̀ r-tveno ostvari, preìvi i podnese u nesanici, u bolesti, u brigama, u ne-uspehu, u o~ajawu – zna samo on, jedini. Svaki zna~ajan doga|aj u ìvotu,od prve qubavi do smrti svojih roditeqa, svaka va`na odluka, svaka od-govornost na wega poloèna, svaki veliki bol i tuga – omogu}uju mu daoseti svoju usamqenost. Samo veoma malobrojnim po{lo je za rukom dapreìve grani~nu usamqenost u najve}im nevoqama – na uzburkanomemoru, u gorama bez razgovora, u zaboravu ju~era{weg poqa bitke, u hap-{eni~koj }eliji – da bi poznali svoju du{evnu i duhovnu usamqenost.

Ta doìvotna usamqenost je – te{ko breme. Ali, ona je, istovreme-no, i veliko blago.

Kada ~ovek postane svestan svoje usamqenosti, on pita: “Ko }e mipomo}i?” Odgovor glasi: “Ja moram sebi da pomognem sam”... I posta-vqen je prvi temeqac karaktera. Odgovor, tako|e, glasi: “Gospod na Ne-besima }e mi tim pre pomo}i, budem li Mu verniji”. I postavqen je te-meqac ìve vere. U usamqenosti ~ovek nalazi samoga sebe, snagu svogkaraktera i sveti izvor ìvota.

Kada se ~ovek trudi da pozna tu|u usamqenost – upravo ono u ~emusvak ̀ ivi, zatvoren u sebe, ~ak i ako ne shvati sva bremena i dobra usa-mqenosti, u wemu se javqaju saàqewe i qubav koji wime ovladavaju;saàqewe prema slabome, qubav prema jakome. Tada on govori: “Ja }uim pomo}i! Bra}o, pomo}i }u vam ukoliko ste usamqeni, a ja, bar, pozna-jem teìnu i strmine usamqenosti”. Sam se nalaze}i u stawu usamqeno-sti, ~ovek nalazi svog usamqenog stradaju}eg brata i pomaè mu. I upra-vo tu se ra|aju duhovna qubav, bratstvo i istinski slo`na ose}awa.

Nije nam dato izbaviti se usamqenosti. Ali, svi smo mi pozvani dadostojno i sa verom nosimo, svak ponaosob, svoju usamqenost; i, vole}ii pomaù}i, da ~inimo tu|u usamqenost podno{qivom, dostojanstvenomi produhovqenom.

U tome je – uteha. Tada }emo jedino i smo}i snage da savladamo usa-mqenost, mi, usamqena deca ~ove~anstva, teè}i uvis i sa qubavqu po-maù}i jedan drugome.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

USAMQENOST

15. jun 2006.

DUHOVNOST

SVETI VELIKOMUÊNIK KNEZ LAZAR

75

MALI OGLASI

OBAVE[TEWEo proveri svojstva vojnog osiguranika

za kori{}ewa prava navojnozdravstveno osigurawe

Nedostatak potrebnih sredstava za finansirawe zdrav-stvenog osigurawa vojnih osiguranika, porast tro{kova zdrav-stvene za{tite kao i pove}awe broja osiguranih lica, uticalisu da se ~lanom 19. Pravilnika o izmenama i dopunama Pra-vilnika o zdravstvenoj za{titi vojnih osiguranika i ~lanovawihovih porodica (“Slu`beni list SRJ”, broj 2/06), propi{eobaveza da sve nadle`ne organizacione jedinice Ministarst-va odbrane i General{taba i wima pot~iwene komande, jedi-nice i ustanove, Fondu za socijalno osigurawe vojnih osigura-nika (u daqem tekstu: Fond za SOVO) dostavqaju podatke obroju poimeni~no izdatih zdravstvenih kwiìca sa osnovnimpodacima o osiguraniku, odnosno nosiocu osigurawa.

Fond za SOVO je od Ra~unovodstvenog centra Ministar-stva odbrane u oktobru 2005. godine, preuzeo obavezu finansi-rawa zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika, i u ovom tre-nutku se suo~ava sa nagomilanim problemima nedostataka fi-nansijskih sredstava za izmirewe teku}ih i preuzetih obaveza.

Prava iz zdravstvenog osigurawa vojnih osiguranika sefinansiraju iz doprinosa na bruto plate profesionalnih voj-nika po stopi od 11,90 odsto i doprinosa na neto penzije kori-snika vojnih penzija, po stopi od 7,2 odsto.

Na mese~nom nivou, nov~ana sredstva za finansiraweprava iz zdravstevenog osigurawa vojnih osiguranika nisu do-voqna, o ~emu su blagovremeno obave{teni svi relevantni su-bjekti Ministarstva odbrane.

Formirawe baze podataka o ukupnom broju osiguranika sapravom na vojnozdravstveno osigurawe ima za ciq uvo|ewe eko-nomi~nijeg i funkcionalnijeg sistema zdravstvenog osigurawavojnih osiguranika. Na taj na~in Fond za SOVO, u ~ijoj nadle-`nosti je finansirawe sistema zdravstvenog osigurawa, preuzi-ma kontrolnu funkciju namenskog kori{}ewa tih sredstava.

Nakon dostavqawa baze podataka o vojnim osiguranici-ma, vojnozdravstvenim ustanovama (VMA, vojne bolnice, vojno-medicinski centri, garnizonske i trupne ambulante i druge voj-nozdravstvene ustanove), lica koja nisu uneta u bazu podataka,po~ev od 1. jula 2006. godine, ne}e mo}i da koriste zdravstve-ne usluge, odnosno vojnozdravstvene ustanove ne}e mo}i tim li-cima da pruàju zdravstvene usluge na teret sredstava Fondaza SOVO.

Zato su svi profesionalni vojnici i korisnici vojnih pen-zija, kao i ~lanovi wihovih porodica obavezni da u jedinica-ma, ustanovama i komandama garnizona, provere da li su wiho-vi li~ni podaci (ime, ime jednog roditeqa, JMBG, adresa stano-vawa, srodstvo sa nosiocem osigurawa), ta~ni i da li se nala-ze u bazi podataka koja se vodi u Fondu za SOVO. Eventualnaneslagawa u li~nim podacima treba blagovremeno otkloniti.

U slu~aju kada vojni osiguranik nije u mogu}nosti da kori-sti zdravstvenu uslugu, jer su bez wegove krivice podaci uneti uzdravstvenu kwiìcu neta~ni, ili nisu uneti, a pod uslovom dapostoji pravni osnov za ostvarivawe tog prava, Fond za SO-VO }e tim licima izdavati privremene potvrde sa rokom tra-jawa od 30 dana na osnovu kojih }e koristiti zdravstvene uslu-ge, i ta lica }e naknadno biti uneta u bazu podataka.

Vojnozdravstvene ustanove u hitnim slu~ajevima primi}ena medicinsko zbriwavawe vojnog osiguranika i u slu~aju kadanije evidentiran u bazi podataka i o toj ~iwenici obavestitikorisnika usluge i Fond za SOVO radi utvr|ivawa statusaosiguranog lica i eventualnog preduzimawa mera, ukqu~uju}i inaknadu {tete.

U PROSTORIJAMA Komande 250. rbr PVO (Kasarna “Bawica”ul. Ra{ka br. 2, Beograd) 23. juna 2006. godine, najkasnije do 19~asova, zakazano je okupqawe pripadnika biv{eg 450. rp PVO.Za sve informacije obratiti se potpukovniku Radojici Suboti}una telefone 064/1667-490, 011/3005-209, lokal 28-528.

TRIDESETOGODI[WICA zavr{etka {kolovawa 23. klaseMTSV[ bi}e obeleèna sve~anim skupom u Novom Sadu, 15. jula2006. godine u 10 ~asova na RPB-30 ”Kozara”. Mole se pripad-nici klase za prijavu u~e{}a na telefon 021/897-104 ili063/856-0637 (]u}uz Bora) i 021/639-1996 ili 064/307-9721(Horvat Dragutin).

ÊTRDESET godina od zavr{etka {kolovawa 12. klase artiqerij-sko-podoficirske {kole iz Zadra obeleàvamo u ~etvrtak, 20. ju-la 2006. godine u Beogradu. Pozivamo sve drugove i nastavnikesa prostora biv{e SFRJ, da se jave Inicijativnom odboru na te-lefone: 011/2506-613, Milutin Pavlovi} i 011/142-322, Vik-tor Hli{~.

DVANAESTA klasa Pe{adijske podoficirske {kole iz Sarajevaobeleàva ~etrdesetu godi{wicu zavr{etka {kolovawa 20. jula2006. godine u 12 ~asova u restoranu Centralnog doma VSCG uBeogradu. Zainteresovani treba da se jave Odboru za organiza-ciju susreta na telefone: 011/3228-076 (Boro Petrovi}) i018/509-127 ili 063/8872-967 (Quba Sopreni}). Posledwirok za prijavu je 14. jul 2006. godine.

IZDAJEM ku}u-sobe za letovawe, BAR-DOBRE VODE, 350 meta-ra do plaè. Telefoni: 42-445, 081/483-445, 081/245-341,067/201-978.

VEOMA povoqno prodajem Magnum-357, kratka cev: zastava 7,65 mm niklovan: karabin M-48 sa snajperom – vojne dozvole. Telefon 064/2751-585: 011/2144-061.

CENTAR ZA ODNOSE SA STRANIM

VOJNIM PREDSTAVNICIMA

MINISTARSTVA ODBRANE

Raspisuje

O G L A SZa prijem civilnih lica na slu`bu

u Ministarstvo odbranena neodre|eno vreme i to:1. jednog simultanog prevodioca za engleski jezik;2. jednog samostalnog referenta – simultanog prevodio-

ca za engleski jezik.Op{ti uslovi: da su kandidati dràvqani Srbije, da se pro-tiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nogdela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno koji nisuosu|ivani za takva dela kaznom zatvora duè od {est meseci(utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ); da su zavr{i-li filolo{ki fakultet (smer anglistika i diploma profesoraengleskog jezika i kwièvnosti), da su zdravstveno sposobni.Posebni uslovi: poznavawe rada na ra~unaru, radno isku-stvo na istim ili sli~nim poslovima u trajawu od godinu dana.Za radno mesto na rednom broju 1. zbog prirode posla potre-ban je kandidat mu{kog pola.Kandidat uz molbu prilaè: biografiju, uverewe o dr-àvqanstvu, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrdu o reguli-sawu vojne obaveze za mu{karce, overenu fotokopiju diplomeo zavr{enom fakultetu, uverewe da nije osu|ivan i da se pro-tiv wega ne vodi krivi~an postupak.

Prijave na oglas podnose se u roku od 8 dana od dana ob-javqivawa, na adresu Centar za odnose sa stranim vojnimpredstavnicima MO, Majora Ili}a br. 1, Beograd.

Nepotpune i neblagovremene molbe ne}e se uzimati u raz-matrawe.

15. jun 2006.

N

TRADICIJE

DRUGI ME\UNARODNI VITE[KI TURNIR

U BEOGRADU

Po uzoru na “|ostre” i “bagorde”, vite{ke igre i nadmetawa, koje su slavni srpski carevi, kraqevi i despoti prire|ivali u zlatno doba na{e pro{losti, turnir je odràn na poqupod tvr|avom na Kalemegdanu, po pravilima i u disciplinama stare srpske vojske

VITEZOVI NA DUHOVE

astavqaju}i tradiciju slavnih predaka iz Sredweg veka, SVIBOR Savez Srbi-je je po drugi put u Beogradu organizovao me|unarodni vite{ki spektakl pod na-zivom “SVIBOR Turnir Duhovi 2006”. Svojevrsni kulturno-istorijski spektaklodràn je od 9. do 11. juna, na veliki hri{}anski praznik silaska Svetog Duhana apostole – Duhove ili Trojicu. Turnir je plod dugogodi{weg istraìvawasrpske vite{ke tradicije, borila~kog nasle|a i predawa, te ste~enog iskustva

~lanova SVIBOR-a u organizovawu nadmetawa u vite{koj tradiciji.Poznato je da je despot Stefan, prvi srpski vladar koji je Beograd u~inio pre-

stonicom svoje dràve, organizovao veoma pose}ene vite{ke turnire. Plemi}i iz~itave Evrope smatrali su velikom ~a{}u da ih despot proglasi vitezovima. VisokiStevan, kako despota imenuju hroni~ari, bio je prvi nosilac titule Viteza reda zma-ja, koji je osnovao tada{wi ugarski kraq.

Drugi me|unarodni vite{ki turnir u Beogradu priznat je kao zna~ajna manife-stacija od strane evropskih vite{kih bratstava i uvr{ten je u zvani~ni kalendar ma-nifestacija u Evropi, preko saradwe sa srodnim dru{tvom iz Poqske. Na turniru supored doma}ih po{tovalaca vite{kih tradicija u~estvovali i gosti iz Poqske, Rumu-nije, Slovenije, Republike Srpske i Crne Gore, ukupno oko tri stotine takmi~ara.

Program manifestacije na Kalemegdanu obuhvatio je niz zanimqivih de{avawatokom tri dana nadmetawa. Sve je po~elo tzv. vite{kim zborom u strogom centru Be-ograda kod spomenika knezu Mihailu. Usledila je parada vi{e stotina vitezova saìvopisnim {titovima, sjajnim oklopima, blistavim oru`jem, ukra{enim barjacimai stegovima, koje su pratili {titono{e, paèvi i gospe, uz gromoglasne fanfare ibubweve.

Kao kruna celog doga|aja, u Dowem gradu, ispod tvr|ave na Kalemegdanu, vite-zovi predstavnici sedam evropskih zemaqa “jedan drugom su pokazali kopqa”. Nad-metawe je zvani~no otvorio ~lan gradskog ve}a Andreja Mladenovi}. Svojom ve{ti-nom i ume}em u boju ma~em, topuzom, kopqem, sekirom i strelom, borci su zadivili

publiku. Na poqani kraj Dunava u potpunosti je rekonstruisan iz-gled “poteci{ta, ipodromija i tabora vite{kog” sa svim prate}imelementima, {atorima, ringovima, binama, metama, opsadnimspravama kao {to su trabako, mangan, katapult i balista. Uz au-tenti~an starinski ambijent posetiocima je pruèn utisak ìvogu~e{}a u spektaklu epskih dimenzija.

Odràno je i nadmetawe u srpskom vite{kom dvanaestobojupo disciplinama kao {to su Markovo topuzawe, Reqino letewe,Novakovo pentrawe, Hajdu~ko preskakawe, [ip~i}evo verawe, Ra-doji~ino plivawe, Obla~i}evo tr~awe, Milo{evo kamewe, Stra-hiwino {~epawe, na brvnu borewe, klipka nadvla~ewe i juna~koskakawe.

Publiku je odu{evi-la inscenacija bitke zaodbranu beogradsketvr|ave sa vi{e stoti-na u~esnika, uz kom-pletnu opremu i oru`-je, na kowima i uz upo-trebu onovremenih ra-tnih sprava.

Sve vreme odràva-wa Drugog me|unarod-nog turnira ”SVIBORDuhovi 2006” trajala jei smotra umetni~kog ikulturnog stvarala{tvazemaqa u~esnica. Svojuumetnost i majstorstvopredstavili su krasno-pisci, ikonopisci, oru-àri, iluminatori, he-raldi~ari, ìvopisci,zvonolivci, kova~i, dr-vodeqe, grn~ari, kwi-govesci. Deca su moglada ~uju zanimqive le-gende o vilama, zmaje-vima i princezama,prin~evima i vitezovi-ma, a u bogatom zabav-nom programu u~estvo-vali su u~iteqi sred-wevekovnog plesa, poj-ci, glumci, ansambli

rane i etno muzike, guslari, akrobate i òngleri.Duhovnu dimenziju doga|aju su dale prazni~na liturgija u hramu

velikomu~enika i pobedonosca Georgija na ̂ ukarici i slavska liti-ja sa jerusalimskim krstom na ~elu tokom koje su osve{tani zavetnizapisi. Cela manifestacija uspela je da na najboqi na~in dopri-nese ja~awu ugleda Srbije i wenom povezivawu sa evropskim toko-vima, kroz afirmaciju srpske kulturne ba{tine. Svetu je poslatapozitivna slika Srbije kao atraktivne turisti~ke destinacije kojuodlikuje bogata kultura i tradicija.

Aleksandar ANTI]Snimio Goran STANKOVI]

77

78

Od sportskog prvenstva vojskepuno smo o~ekivali jer bi se tunapravila fina selekcijatakmi~ara za nova takmi~ewa name|unarodnoj sceni, a po{to ono nije odràno, sadapoku{avamo da budemo {toobjektivniji prilikom izboratakmi~ara za reprezentaciju. [teta je velika i zbog toga {tobi na wemu verovatno svojimkvalitetom i rezultatima napovr{inu isplivali jo{ neki, novi takmi~ari. Zbog svega toga ne sme se ponoviti ovakvasituacija koja je, pre svega, lo{ausluga vojnom sportu – kaè na{ sagovornik.

Neposredno po povratku predsednika srpske vojne delegacije pri Me|unarodnoj orga-nizaciji za vojni sport (CISM) pukovnika mr Branka Bo{kovi}a iz Rima, gde je u~e-stvovao u radu 61. generalne skup{tine i Kongresa CISM, razgovarali smo o svemu{to je u ovom trenutku aktuelno u vojnom sportu.

Koji su najzna~ajniji zakqu~ci sa ovogodi{we generalne skup{tine i Kongresa CISM?– Pre svega, ukazano je na specifi~nost i zna~aj vojnog sporta uop{te u sistemu

sporta i na doprinos CISM zdravom razvoju sporta. Kada se govori o profesionalnomsportu, prvo se pomi{qa na wegovu komercijalnu stranu, dok su u okviru CISM-a zadrà-ne autenti~ne, prave vrednosti. Da bi tako bilo i ubudu}e, generalni sekretar italijan-ski brigadni general \ani Gola prezentovao je novi disciplinski pravilnik kojim sepropisuje pona{awe organizatora i sportista, od organizovawa i prijavqivawa za tak-mi~ewe do samog takmi~ewa i perioda posle wega. S obzirom na to {to tu organizaciju~ini veoma {arolika sportska porodica ~iji ~lanovi imaju razli~ite pristupe sportu,de{avalo se da na velikim takmi~ewima organizatori ili u~esnici trpe zbog nesport-skog pona{awa pojedinaca. Zbog toga je bilo neophodno napisati pravilnik kojim }e sesvi dovesti u jednak poloàj.

Od zavr{etka Tre}ih svetskih vojnih igara 2003. godine u Kataniji govori se o ê-tvrtoj “vojnoj olimpijadi” koja }e biti odràna od 14. do 21. oktobra 2007. u Indi-ji. U kojim sportovima }e na{a vojska biti zastupqena na toj manifestaciji?– Od ukupno trinaest takmi~arskih sportova, mi smo se preliminarno opredelili

za slede}e: rukomet, xudo, vojni pentatlon, padobranstvo, streqa{tvo, plivawe(ène i mu{karci), atletika (ène i mu{karci), odbojka i

15. jun 2006.

SP

OR

T

JEDINI BEZ SPORTSKOGPRVENSTVA

PUKOVNIK MR BRANKO BO[KOVI] O AKTUELNOM TRENUTKU VOJNOG SPORTA

79

rvawe. Nismo se prijavili za boks, fudbal, trijatlon i jedrewe.Me|utim, ukoliko u to vreme na odsluèwu vojnog roka bude vr-hunskih sportista, na primer boksera ili trijatlonaca, u~estvo-va}emo i u tim sportovima. Ukupno, sa prate}im delom nacio-nalnog vojnog tima, orijentaciono smo prijavili 50 qudi, dok je uKataniji bilo 20.

@elim da istaknem i da smo u Rimu prijavili maksimalan brojtakmi~ara, a da }e na takmi~ewe oti}i samo oni sportisti koji sebudu nalazili negde u sredini po rezultatima, rukovode}i se i in-teresima razvoja odre|enih disciplina od interesa za vojsku.

Na osnovu ~ega ste se opredelili za rukometa{e, odbojka-{e ili rva~e, kada se zna da do sada oni nisu u~estvovalini na jednom me|unarodnom vojnom takmi~ewu na kome bibio vrednovan wihov sportski kvalitet? – Discipline su odre|ene na osnovu na{ih procena, kao pr-

vo, onoga {to imamo razvijeno i drugo, onoga gde bismo mogli dapostignemo rezultate, imaju}i na umu {ta smo videli u Kataniji,u kom sportu je kakva konkurencija. Na{e je opredeqewe da ide-mo sa ekipom u jednom kolektivnom sportu, ali i to }e zavisitiod toga koliko }e takmi~ewa biti odràno u predstoje}ih ne{tovi{e od godinu dana.

Da li ste u Rimu imali pojedina~ne kontakte sa predstavni-cima drugih delegacija i kakvi su rezultati?– Sa delegacijom Holandije dogovorili smo se da nam po-

klone pet pu{aka za pentatlon, {to }e nam dobro do}i za zavr-{ne pripreme za odlazak u Hrvatsku gde }e krajem juna na{a eki-pa u~estvovati u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u vojnompentatlonu. Otvorena je i mogu}nost da na{i predstavnici u|u ukomisiju za ènski sport i u komisiju za atletiku. Tako|e, dogovo-rili smo se o najzna~ajnijim pojedinostima sa svim organizato-rima ovogodi{wih takmi~ewa na kojima }e u~estvovati ekipe izSrbije. Na~elno odredili smo i discipline za takmi~ewe vojnihsportista biv{ih republika SFRJ, koje }e finansirati Holan-dija, a odrà}e se u oktobru u Beogradu. To su ga|awe iz automat-

ske pu{ke i kros. Sa datumom i disciplinama su se saglasile de-legacije iz Slovenije i Hrvatske, a sa Makedoncima i Bosanci-ma tek treba da razgovaramo po{to wihove delegacije nisu bileu Rimu. O tom takmi~ewu jo{ predstoje dogovori i unutar na{egsistema.

Zna~ajno je pomenuti i da smo razgovarali sa predsednikomTehni~ke komisije za atletiku o kandidaturi za svetsko vojno pr-venstvo u maratonu 2008. godine u Beogradu. Po{to se i Italijapojavila kao kandidat, nije iskqu~eno da napravimo izuzetak ida prihvatimo da oni dobiju organizaciju svetskog vojnog prven-stva, a mi da te godine organizujemo evropsko. Podelili smo ipozive svim zainetresovanim za u~e{}e u orijentiring kampu“Kopaonik Open” koji planiramo da organizujemo i ove godine.

Prethodnih godina na armijskom sportskom prvenstvu sas-tavqen je kona~an spisak vojne reprezentacije. Na osnovu~ega }e se ove godine birati oni koji }e predstavqati na{uvojsku na me|unarodnim takmi~ewima?– Za ovu godinu predvideli smo da na takmi~ewa idu ekipe

koje su ve} formirane i koje kontinuirano rade. Takmi~ari suimali zajedni~ke zimske pripreme i osim specifi~nog vojnogsporta – vojnog pentatlona, svi drugi su imali provere na civil-nim takmi~ewima na kojima su u~estvovali. Od sportskog prven-stva smo puno o~ekivali jer bi se na wemu napravila fina se-lekcija takmi~ara, a po{to ono nije odràno, sada poku{avamoda budemo {to objektivniji prilikom izbora takmi~ara. [tetaje i zbog toga {to bi na wemu verovatno svojim kvalitetom i re-zultatima na povr{inu isplivali jo{ neki novi takmi~ari. Zbogsvega toga ne sme se ponoviti ovakva situacija koja je, pre svega,lo{a usluga vojnom sportu. Moja je obaveza bila da na odluku ootkazivawu prvenstva reagujem pismom na~elniku General{taba,{to sam i u~inio, jer mi smo jedna od retkih zemaqa, ako ne i je-dina, u kojoj nije odràno sportsko prvenstvo vojske. Zbog wego-vog otkazivawa, planirano takmi~ewe vojnih sportista iz biv-{ih jugoslovenskih republika prolongirano je za jesen.

Koliko onda uop{te moèmo govoriti o sistemskoj podr{cirazvoju sporta u vojsci?– Op{ta podr{ka de facto postoji i vidi se u buxetu za rea-

lizaciju takmi~ewa ove godine, ali je ona nedovoqna bez su{tin-ske podr{ke iznutra. Jo{ nije na|eno adekvatno mesto delegaci-ji CISM-e niti je ustanovqena kancelarija za vezu, zbog ~ega nemoèmo da eksploati{emo podr{ku koju dobijamo od te organi-zacije. Moram da kaèm da novi menaxment Ministarstva nijeodbio gotovo nijednu na{u inicijativu, ali po{to pitawe dele-gacije i vojnog sporta nije re{eno sistemski, nailazimo na pro-bleme u implementaciji onoga {to nam menaxment odobri. Zbogsvega toga nadamo se da }e se do kraja ove godine neke stvaripostaviti kako treba.

Kako?– Radimo na dva fronta. S jedne strane, predloèno je da

se u Upravi za obuku, u okviru Odseka za fizi~ku obuku i sport,osnuje kancelarija za vezu sa CISM-om. S druge strane, forsi-ramo formirawe sportske jedinice pri Vojnoj akademiji. Za raz-liku od General{taba gde nisu raspoloèni da imaju takvu kan-celarija, u Vojnoj akademiji sa odobravawem prihvataju ideju dase tamo formira centar za fizi~ku kulturu u ~ijem sastavu bibili postoje}a Katedra fizi~ke kulture, sportski centar sa am-bulantom za sportsku medicinu, sportska ~eta i kancelarija zaodnose sa CISM-om. Nadam se da }e jedna od te dve varijante bi-ti realizovana, po{to danas kada se smawuje brojno stawe voj-ske svako pomiwawe pro{irewa formacije nailazi na otpor.Ipak, su{tina je da mi samo poku{avamo da postoje}i potencijalusmerimo na razvoj vojnog sporta. Kako je u na{oj vojsci fizi~kaobuka minimizirana planovima rada, o wihovoj realizaciji dani ne govorimo, èlimo samo da se ta komponenta savremenogpripadnika oruànih snaga poja~a.

Sawa SAVI]

EKIPNI SPORTOVI NA VOJNOJ OLIMPIJADI

Koje }e ekipe da u~estvuju na svetskim vojnim igrama ukolektivnim sportovima odlu~uje se na osnovu rang-listeiz prethodne godine, a na{e zemqe na tim listama jo{ ne-ma. Iako nismo uspeli da na|emo donatore za odlazak eki-pe na Svetsko vojno prvenstvo u odbojci koje se odràva od9. do 21. juna u SAD, poku{a}emo da rukometa{i odu naSvetsko prvenstvo u Siriju po~etkom oktobra. Potrudi}e-mo se i da pomenute ekipe u~estvuju na me|unarodnim voj-nim turnirima, ukoliko ih bude tokom godine, ne bi li iz-borili odlazak na vojnu olimpijadu 2007. Tehni~ka komisi-ja u odbojci i rukometu krajem godine rangira}e sve nacio-nalne selekcije i prvih dvanaest ima}e pravo da odu naolimpijske igre. To vaì za sve kolektivne sportove, osimza fudbal u kome se odràvaju kvalifikacioni turniri.

SPORT

15. jun 2006.80

P

U konkurenciji dvanaestekipa Vojske Srbije,

predstavnika oruànihsnaga Rumunije i Kipra i

@andarmerije MUP-a Srbijenajuspe{niji su bili

pripadnici 63padobranske brigade.

AKTIVNA REZERVAPosebnu dra` takmi~ewu dali su rezer-

visti 63. padobranske brigade, koji su i ovogputa hteli da pokaù svoju odanost jedinici ukojoj su sluìli vojni rok.

– Svi nekada{wi pripadnici 63. pado-branske brigade jedna su velika porodica i svijoj se rado vra}amo – kaè Milo{ Jovanovi},padobranac koji je na Sorboni magistriraome|unarodne odnose, a naredne godine na tomuniverzitetu brani i doktorsku disertaciju. Swim u ekipi bio je i Nikola Kruni}, magistarprostornog planirawa. Sa svojim nekada{wimdrugarima iz vojske Markom Jovanovi}em i Da-mjanom Stojan~i}em i biv{im komandirom sta-rijim vodnikom Vladimirom Bjeli}em, oni su ibez neophodnih fizi~kih priprema pre{li sta-zu i izvr{ili sve zadatke.

KOLEKTIVNIDUH NA ISPITU

Deveti padobranski vi{eboj u Ni{u

roteklog vikenda u Ni{u odràn je 9. pado-branski vi{eboj, jedno od najteìh i najpre-sti`nijih takmi~ewa specijalnih jedinica.Na startu se pojavilo ukupno dvanaest eki-

pa: ~etiri ekipe 63. padobranske brigade koja jebila doma}in i organizator takmi~ewa, dve iz

Na vatrenoj liniji

Veslawe na Obla~inskom jezeru

PADOBRANSKI KUPU JAGODINI

Tradicionalni padobranski kup “Goran Ostoji} i svipali borci”, koji organizuje Aeroklub “Jagodina” uz pomo}Ministarstva odbrane, odràn je proteklog vikenda u Jago-dini. To me|unarodno takmi~ewe okupilo je trinaest ekipa,me|u kojima su bile dve ekipe Vojske Srbije “Nebeske vidre”(I i II).

Zbog nepovoqnih vremenskih uslova takmi~ewe je zavr-{eno sa minimalnim brojem izvedenih skokova (~etiri), ko-liko je neophodno da bi takvo sportsko nadmetawe bilo pri-znato. Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji zauzela je Pado-branska ekipa Vojske Srbije “Nebeske vidre” I, dok je poje-dina~no najuspe{niji bio ~lan te ekipe stariji vodnik prveklase Sini{a Mi}i}.

Pod pokroviteqstvom Japa de Hop Shefera, generalnog sekre-tara Nato, 25. juna bi}e odràn polumaraton – “Nato trka za part-nerstvo” ~iji }e start biti u Horgo{u u Srbiji a ciq na aerodromu uSegedinu (Ma|arska).

Na stazi dugoj 21 kilometar i 97 metara takmi~i}e se ène imu{karci kao i hendikepirani sportisti u kolicima, a organizatorisu odlu~ili da organizuju i {tafetno tr~awe u kome }e se nadmetatitro~lane ekipe. Najuspe{niji }e kao nagradu dobiti putovawe i obi-lazak sedi{ta Natoa u Briselu i bi}e prijavqeni za u~e{}e na uli~-noj trci od 20 kilometara koja }e biti odràna u tom gradu krajemmaja 2007. godine.

U organizaciji te sportske manifestacije, koju }e pratiti i ra-znovrstan kulturno-zabavni program u Srbiji i Ma|arskoj, u~estvujei Ministarstvo odbrane Srbije, dok }e jedanaest na{ih takmi~arau~estvovati u trci.

Ina~e, ovo je prvi projekat u istoriji Natoa u kome se taj savezdirektno vezuje za jedan sportski doga|aj, a sa èqom da doprinesepribliàvawu na{e zemqe evroatlantskim integracijama.

Do sada su se za polumaraton prijavili, pored predstavnikana{e zemqe, takmi~ari iz Slova~ke, Rumunije i Ma|arske, a na kon-ferenciji za novinare koja je u Tanjugovom pres centru odràna po-vodom trke, organizatori su pozvali sve zainteresovane takmi~areiz na{e zemqe da se na vreme informi{u i prijave, po{to je neop-hodno da obezbede vize za trku. Preliminarno, atleti~ari iz Srbi-je mogu dobiti sve potrebne informacije i prijaviti se na sajtuwww.natofutas.hu. Pored Generalnog Sekretarijata Natoa, organiza-tori polumaratona su i Nacionalni sportski savez Ma|arske, Skup-{tina Op{tine Kawià – Mesna zajednica Horgo{, Atletski savezBudimpe{te, Uprava za sport grada Segedina i DOO Beogradski ma-raton.

S. S.

@enska vojna ekipa u streqa{tvu ovih dana obavqa zavr{nepripreme za nastup na Svetskom vojnom prvenstvu u streqa{tvu, ko-je }e od 21. do 27. juna biti odràno u Norve{koj. U ekipi koja }ena{u zemqu predstavqati na tom takmi~ewu na}i }e se vodnici pr-ve klase Nata{a Jovanovi}, Sawa Ivanovi} i Irena Ogwanovi}, icivilno lice Radmila Grgi}, dok }e s wima u Norve{ku, kao ~lanovidelegacije otputovati i pukovnik Zoran Gruji}, {ef misije, pukovnikMitja Grgi}, tehni~ki rukovodilac i Qiqa Milosavqevi}, trenerekipe.

Za u~e{}e na Svetskom prvenstvu u Reni prijavili su se takmi-~ari iz vi{e od trideset zemaqa, a na{e predstavnice nadmeta}ese u ga|awu iz malokalibarskog pi{toqa brzom i pojedina~nom paq-bom, u ekipnoj i pojedina~noj konkurenciji.

S. S.

SPREMNE ZA NORVE[KU

PRIPREME @ENSKE EKIPE ZA SVETSKO VOJNO PRVENSTVU

U STREQA[TVU

NATO TRKAZA PARTNERSTVO

POLUMARATON OD HORGO[A DO SEGEDINA

81

72. specijalne brigade, po jedna iz Protivteroristi~kog odre-da ”Kobre“ i @andarmerije MUP-a Srbije, a posebni gostitakmi~ewa bile su dve ekipe pripadnika rezervnog sastava63. padobranske brigade i ekipe oruànih snaga Rumunije iKipra.

Takmi~ewe je organizovano pod pokroviteqstvom General-{taba Vojske Srbije, komandi Kopnenih i Operativnih snaga igrada Ni{a, a predsednik organizacionog odbora bio je gene-ral-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kopnenih snaga.

Vi{eboj je otpo~eo padobranskim skokom peto~lanih eki-pa na posebno obeleènoj desantnoj prostoriji nedaleko odObla~inskog jezera kraj Mero{ine. Zatim su ekipe u narednadva dana imale da savladaju stazu dugu vi{e od 55 kilometara.Na kontrolnim ta~kama re{avali su vi{e sloènih zadataka:ga|awe iz pu{ke i pi{toqa, bacawe noà i bombe u metu, sa-vla|ivawe ì~ane prepreke, savla|ivawe prepreke konopcem,pewawe uz konopac, izvla~ewe pokvarenog vozila, izvla~ewerawenika i sli~no. Po strogim propozicijama svi rezultatisa kontrolnih ta~aka prera~unavani su u pozitivno ili nega-tivno vreme, {to je, u zbiru s vremenom za koje su ekipe pro-{le stazu, dalo kona~an poredak.

Prvog dana je staza vodila ka Malom Jastrepcu, pri ~emusu takmi~ari morali da savladaju oko dvadeset kilometara ne-pristupa~nog terena sa dva uspona ukupne visinske razlike odskoro 1.000 metara. Drugog dana takmi~are je do~ekala stazasa konstantnim padom od oko 600 metara nadmorske visine naduìni od skoro 10 kilometara, a zatim je usledila maraton-ska trka sa jo{ dvadesetak kilometara u dolinama Ju`ne Mo-rave i Ni{ave.

Najuspe{nija je bila Prva ekipa 63. padobranske briga-de, koju su sa~iwavali poru~nik Milovan Mili}, ina~e dràv-ni reprezentativac u orijentiringu, zatim poru~nik Dejan Tu-tu{, vodnik Ivan Miti} i vojnici po ugovoru Nenad Veqkovi}i Miladin Gojkovi}. Drugo mesto osvojila je ̂ etvrta ekipa ”{e-zdeset tre}e“, a tre}eplasirana bila je Druga ekipa te elitnejedinice. Nagrada za najboqeg strelca pripala je starijem vod-niku Dragi{i Kosti}u, pripadniku ekipe Protivteroristi~kogodreda ”Kobre“.

Sve ekipe bile su izuzetno dobro pripremqene i motivi-sane za to vite{ko nadmetawe. Svaki od usputnih zadataka ko-je su re{avali takmi~ari bio je potpuno u skladu sa zadacimaspecijalnih jedinica. Timski rad i kolektivni duh veoma su iz-raèni, jer su ekipe bile obavezne da do ciqa do|u u punomsastavu.

Vladica KRSTI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

82 15. jun 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Dràlo za sekiru (nar.), 2. Reka u Rusiji, 3. Jedan od biv{ih nazivaitalijanskog ko{arka{kog kluba iz Rima (Kantu, Lotomatika…), 4. Reka uSevernoj Americi (vodopadi!), 5. Skalarna veli~ina u fizici, 6. Oblastpod upravom kana, 7. Slavna manekenka i top-model, 8. Pla{qiv i brzglodar, 9. Simbol indijuma, 10. Slameni du{ek, 11. Jedinica za snagu, 12.Ime na{eg fudbalera Duqaja, 13. Roman Vladimira Nabokova, 14. Vrstajole (sportske jedrilice), 15. Zalemqen spoj, 16. Ivova {uma, 17. Ogla-{avati se kijawem, 18. Izloèni uticaju vazduha, prozra~ni, 20. Mawiokrugao izra{taj na koì, 22. Nagrada ili plata vrataru, 24. Sprava zaprskawe, 26. Grad u Austriji, 27. @ensko ime odmila, 28. Vrsta naftnogderivata, 29. Boànstvo kao oli~ewe boànske pravi~nosti (mit.), 30.Dva ista slova, 31. Simbol kalcijuma, 32. Mawa dramska dela, 33. Neu-spesi u borbi i ìvotu, 34. Vrsta zanatloje, 35. Vrsta mesne prera|evi-ne, 37. Napad, nasrtawe, 38. Po toku, po radwi, 39. Kow Marka Kraqe-vi}a, 41. Hiqaditi deo kilograma, 42. Reka u Francuskoj, 43. Kr{, karst,44. Zirava ènska osoba, ziravica, 46. Slavni japanski stonoteniser,48. Ameri~ka kwièvnica Perl, 50. Beogradski univerzitet (skr.).

VODORAVNO:19. Zid oblikovan i kre~en na {panski na~in, 20. Nalik na svilu, 21.Onaj koji tare kamen, 22. Na{a glumica, Qiqana, 23. Stanovnik Irija-na, 24. Vratolomna situacija, 25. Zakonski, regularan, 26. Pramen(pesn.), 27. @ivahni {kotski ples, 28. Rimski pesnik i filozof, Tit Lu-krecije, 29. Krupnonog, krakat, 30. Re~ica koja proti~e kroz Vaqevo,31. Zvuk koji se ~uje pri tapkawu, 32. Li~na zamenica, 33. Primorski{ipak, 34. Vrsta ratnog broda, 35. Ime {ansowerke Pjaf, 36. Oblastu Gr~koj, 37. Naprava u vodenici, ~eketalo, 38. Stranica (skr.), 40. Sim-bol molibdena, 41. Stari Sloven, 42. Careva èna, 43. Vrsta insekta,45. Stara jedinica za rad u fizici, 46. Aorist (skr.), 47. Osobe, perso-ne, 48. Mast za kola, kolomast, 49. Zarastao oìqak, rana i sli~no,50. Ribe iz Severnog mora, 51. Izabrana èna, 52. Mera~ atmosfer-skog pritiska, 53. Osa simetrija, 54. Majica kao duks.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJAPRVAK EVROPE

Koùl - Najdi~Ku{adasi, 2006.

1.d4 Sf6 2.Sf3 e6 3.c4 b64.a3 Lb7 5.Sc3 d5 6.cd5 Sd5 7.e3Le7 8.Lb5 c6 9.Ld3 Sc3 10.bc3 c511.0-0

Prvak i reprezentativac eks-Ju-goslavije Zdenko Koùl (2600) oki-tio se titulom {ampiona Evropeza ovu godinu. Ostavio je iza sebeslavne velemajstore kao {to sunpr. Vasilij Ivan~uk i Kiril Geor-gijev. Na tom prvenstvu na{ pred-stavnik Nikola Sedlak zauzeo jetek 80. mesto.

Arkadij Najdi~ ima znatno ve}irejting (2657), a igra se Daminaindijska odbrana.

11…Sc6 12.Lb2 Tc8 13.De2 0-014.Tad1 cd4 15.ed4 Lf6 16.c4 Sa517.Se5 Le5 18.De5 Dc7 19.Dh5 g6

JEDAN ALI VREDAN

Pol Morfi je odigrao u svomìvotu samo jedan jedini turnir- pobedio je na inauguralnomturniru, tzv. ameri~kom {ahov-skom kongresu u Wujorku sa 16u~esnika 1857. godine, koji jeigran po nokaut-sistemu. U fi-nalu je tukao Paulzena sa 5:1 uzdva remija.

20.Dh6 Sc4 21.Lc4 Dc4 22.d5 f623.Td4 Db3 24.de6 De6 25.Tfd1

Me|unarodni majstor Milo{Jovi~i} je, komentari{u}i ovupartiju, ocenio da i pored pe{akamawe, beli ima inicijativu ”{toje u modernom {ahu od posebnogzna~aja”. Dakle, tu smo, kod kompju-tera!

25…Tfe8 26.h3 Dc6 27.f3

i pe{ak vi{ka. Svaki rasplet vo-di barem u remi. Ali, crni gre{i:

27...Te2?Crni je verovatno ra~unao na

`rtvu tog topa na g2... Imao je vr-lo dobar potez 27...Dc5 i posle28.Kh1 Lc6 ne bi vi{e bilo opa-snih pretwi.

28.Td8Odmah je odlu~ivalo 28.Td7! Tg2

29.Kh128...Td8 29.Td8 Te8 30.Lf6 Kf7

31.Dg7 Ke6 32.Td11:0

Beli: Kg1, Dh6, Td1, Td4, Lb2, a3,f3, g2, h3Crni: Kg8, Dc6, Tc8, Te8, Lb7, a7,b6, f6, g6, h7Ovu poziciju crni bi smeo da

izgubi. Na tabli su raznobojnilovci, svi topovi i obe dame, kao

REKLI SU...

Jakom igra~u treba vremena dashvati koliko je slab.

Tartakover

STUDIJAV. Pahman

1938.

Beli: Kh1, Ta5, Sf4Crni: Kh4, b3, c2, h2Beli na potezu.1.Sg2 Kg3 2.Ta1 b2 3.Se1 c1DNa 3…b1D 4.Tb1 cb1L 5.Sf3

Le44.Tc1 bc1DRemi!

Izviwavamo se~itaocima {tolik ukr{teniceu broju 17 nijeodgovaraopostavqenimpitawima

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

N ARUX B E N I CANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokruìti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu. Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa. Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)JMBG ________________________________________________________________Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KI

CENTAR11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJEmonografiju

63. padobranske

brigade

diza

jn

a.

{ve

di}

Autori oficirske sabqe preko 10 godina u kontinuitetupo{tovaocima tradicije obezbe|uju obele`je ~asnog oficirskog poziva

Standard i kvalitet oficirskesabqe garantuje „Status Stil”11080 Zemun, ul. Gradski park 2/ÁÁÁ-102

Tel: +381 (0)11 377-15-22; + 381 (0)11 377-15-13Mob.: +381 (0)64 617-19-22E-mail: [email protected]: www.statusstil. com

NARUXBENICANaru~ujem:

* pozla~enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00 kom. ____

* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00 kom. ____

* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00 kom. ____

u 15 jednakih rata

Ime i prezime: ____________________________________________

^in __________________ V. P. i mesto _______________________

Adresa stanovawa naru~ioca: _______________________________

JMBG: ________________ Broj l. k. __________________________

Kontakt telefon: _________________

Datum ____________________ Potpis ________________________

Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:

”STATUS STIL”, Gradski park 2, 11080 ZEMUN

Sa tradicionalnom sabqom

postanite

OFICIR SA STILOM

Sa tradicionalnom sabqom

postanite

OFICIR SA STILOM

Sabqu

M. 1895/1995

mo`ete kupiti za

33.000,00 dinara

15 jednakih rata

• isporuka odmah po potpisivawu ugovora

018 Odbrana

Documents

Transcript of 018 Odbrana