Економски модел социјалистичке Југославије - Сага о...

Click here to load reader

  • date post

    13-Oct-2015
  • Category

    Documents

  • view

    5.542
  • download

    0

Embed Size (px)

description

Ову научну студију заједнички су написали професор економије на филозофском факултету у Београду, др Миодраг Зец, и ванредни професор економије, такође на филозофском факултету у Београду, др Огњен Радоњић.

Transcript of Економски модел социјалистичке Југославије - Сага о...

  • 5/22/2018 -

    1/26

    Miodrag Zec1

    Ognjen Radonji2Filozofski fakultetUniverzitet u Beogradu

    Izvorni nauni lanakUDK: 33(497.1)

    Primljeno: 22. 10. 2012.DOI:10.2298/SOC1204695Z

    EKONOMSKI MODEL SOCIJALISTIKEJUGOSLAVIJE: SAGA O AUTODESTRUKCIJI

    3

    The Economic Model of Socialist Yugoslavia: The Saga of Self-

    Destruction

    ABSTRACT This paper analyzes causes of the collapse of the economy of socialistYugoslavia. At the heart of the problem was the inability of the Yugoslav economy togenerate accumulation capable of financing sustainable economic growth and development.

    In the absence of clear ownership relations, in the entire post-war period, Yugoslav economy

    generated systemic deficits that would fall on the shoulders of future generations. After half a

    century of redistribution and not creating new value, growing political and social tensions at

    the federal and inter-republic level eventually led to the disintegration of the state.

    Unfortunately, camouflaged as "anti-communist communism" this paradigm is the lifeblood

    of Serbian society today. If the Serbian society does not build a new value system based on a

    new political and social philosophy it will experience a thorough devastation withunforeseeable harmful consequences.

    KEY WORDSaccumulation, investments, redistribution, systemic deficit, social ownership

    APSTRAKTU radu se analiziraju uzroci uruavanja privrede socijalistike Jugoslavije. Usrcu problema se nalazi nesposobnost jugoslovenske privrede da generie akumulacijukojom bi se finansirao odrivi privredni rast i razvoj. U nedostatku jasnih svojinskih odnosa,

    jugoslovenska privreda je u itavom posleratnom periodu generisala sistemske deficite koji

    padaju na plea buduih generacija. Nakon pola veka preraspodele, a ne kreiranja novevrednosti dolo je do narastanja politikih i socijalnih tenzija na federalnom i

    meurepublikom nivou koje su na kraju dovele do dezintegrisanja drave. Naalost, ukamufliranom obliku antikomunistikog komunizma ova paradigma je ila kucavicasrpskog drutva danas. Ukoliko srpsko drutvo ne izgradi novi vrednosni sistem koji poiva

    na novoj politikoj i socijalnoj filozofiji doivee temeljnu devastaciju sa nesagledivimtetnim posledicama.

    KLJUNE REI akumulacija, investicije, preraspodela, sistemski deficit, drutvena svojina

    1 [email protected]@f.bg.ac.rs3Ovaj nauni rad je deo projekta broj 179035 koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku RepublikeSrbije.

  • 5/22/2018 -

    2/26

    696 SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 4

    Umesto uvoda: gde smo sada

    Krah jugoslovenske federacije devedesetih godina prolog veka posledica jesloenog spleta spoljnih (geostratekih) i unutranjih nagomilanih disproporcija koje

    su kumulirale politikim sukobima. Raspad je bio oekivan kraj jednog procesa, jerje izostanak radikalnih reformi ekonomije i drutva doveo do kolapsa drave. Zarazliku od drugih zemalja socijalistikog bloka, gde je dolo do sloma vrednosno socijalnog sistema, SSSR i biva Jugoslavija su se raspali, odnosno federalnerepublike su se otcepile od matica koje su istorijski formirale te zajednice.Tranziciona agonija nastala posle raspada razliito se manifestuje u maticama iotcepljenim republikama. Otcepljene republike su u velikoj meri lake prebrodiletranziciju jer su se brzo i neopozivo oslobodile komunistikog vrednosnog naslea idobile veliku pomo Zapada u institucionalnom i finansijskom konsolidovanju i

    skoro sve su ukljuene u ekonomske, vojne i politike saveze i imaju nepodeljenupodrku Sjedinjenih Amerikih Drava i Evropske Unije. Agonija kroz koju prolaziSrbija je bez presedana u istoriji jer je, pored destrukcije ekonomskog sistema,izloena unutranjem cepanju, meunarodnoj izolaciji i ratnim razaranjima bez

    jasnog koncepta unutranje konsolidacije i geostratekog pozicioniranja.Ostavljajui po strani sve mnogostruke implikacije procesa koji su obeleili dvedecenije od raspada Jugoslavije moemo konstatovati da Srbija, po dubini stratekihdisproporcija koje su se vremenom nagomilale usled odsustva konzistentne istrateki osmiljene politike, spada u red bivih socijalistikih zemalja koje se nalaze

    u najnepovoljnijem poloaju. Druge su, u veini sluajeva, pri kraju tranzicije ili suje pak zavrile i potpuno se geostrateki pozicionirale. Dramatinost poloaja Srbijeproistie iz injenice da su se disproporcije iz perioda socijalizma u poslednjih dvedecenije radikalno produbile. Meu najkrupnijim privrednim disproporcijama bezijeg smanjenja ili otklanjanja nema izvesne budunosti moemo ubrojati sledee:

    Prvo, disproporcija izmeu visoke i stalno rastue potronje i nedovoljne istalno opadajue proizvodnje.

    Drugo, disproporcija izmeu male domae akumulacije i tednje i nivoanunih i neizostavnih investicija.

    Tree, disproporcija izmeu velikog i rastueg uvoza i opadajueg izvoza(prevashodno sirovine i poluproizvodi) produkuje neravnoteu u trgovinskom

    bilansu koja se pokriva zaduivanjem, doznakama radnika i penzionera izinostranstva i prihodima od privatizacije. Svi ovi izvori su dostigli svoje limite i

    preti ozbiljna spoljna nelikvidnost zemlje.etvrto, disproporcija izmeu aktivnog i izdravanog stanovnitva prisutna je

    u celom posleratnom periodu, s tim to je dramatizacija uzela maha polovinomezdesetih godina prolog veka kada je poelo penzionisanje u vojsci, policiji,

    javnim slubama, masovno irenje lepeza razliitih beneficija, dok je sa pristizanjem

    posleratne bejbi-bum generacije problem zaposlenosti postao akutan. Sadanje stanjeje dodatno pogorano istovremenim smanjivanjem stanovnitva (30.000-45.000godinje), poveanjem prosene starosti i daljom eskalacijom izdravanog delastanovnitva. Kod nas se uruava bioloki potencijal nacije jer rast izdravanog

  • 5/22/2018 -

    3/26

    Miodrag Zec, Ognjen Radonji: Ekonomski model socijalistike Jugoslavije... 697

    stanovnitva nije posledica nataliteta (rasta populacije od 0-18 godina) ve rastaizdravanog dela stanovnitva u najboljem radnom dobu (18-50 godina).

    Peto, disproporcija izmeu zaposlenih i nezaposlenih je problem koji se, kaoto smo ve pomenuli, javlja polovinom ezdesetih godina prolog veka kada je

    sruen tabu da socijalizam obezbeuje punu zaposlenost i Ustavom garantovanopravo na rad. Odlazak kvalifikovanih radnika u inostranstvo, a obaveznozapoljavane prevashodno u administraciji i sadanja orijentacija na virtuelna

    birokratska zanimanja dodatno doprinose eskalaciji disproporcije izmeuproizvodnje i potronje.

    esto, disproporcija zaposlenih u realnom sektoru i zaposlenih u dravnoj idrugim administracijama, te disproporcija u sistemu nagraivanja sugeriunajkreativnijem delu stanovnitva da trai posao van industrije. Birokratizacijadrave je tolika da ne moe da je opslui armija inovnika koji su postali svrha sebi

    samima. Svaka privredna i socijalna situacija je regulisana bezbrojnim zakonima, aelementarne pravne norme niko ne potuje.Sedmo, disproporcija izmeu razmenskog i nerazmenskog sektora, odnosno

    kontrakcija industrije (naroito izvozne) i eskalacija usluga (banke, trgovina...)dodatno usisava najkreativnije lanove drutva koji iznalaze nemogue kanale

    prodaje stranog novca i stranih roba. Krah koji je danas na pomolu pokazuje da sena dugi rok ne mogu uvoziti roba i novac kojim se ta ista roba kupuje.

    Osmo, disproporcija zaposlenih koji plaaju doprinose (naroito radnika uindustriji) i broja penzionera i drugih socijalnih transfera dovodi do neodrivosti

    penzionog sistema i uruava mogunosti intervencija iz budeta u finansiranjubrojnih steenih prava. Prosean uplaeni sta od 20 godina, odnos penzionera izaposlenih jedan na prema jedan, nedostatak volje da se produi radni sta i masovniodlasci u prevremenu penziju iz privatizovanih preduzea neprekidno uveavaju ovedisproporcije.

    Deveto, disproporcija izmeu razvijenih i nerazvijenih regiona se poveava,uprkos injenici da se ve ezdeset godina zagovara politika ravnomernogregionalnog razvoja i u tu svrhu troe ogromna budetska sredstva. Ragionalnirazvoj ima ogromne politike implikacije i koristi se za politike ucene. Iako se

    zastupa teza da e, ako se drava politiki regionalizuje, to doprineti razvoju, time sezapravo stvaraju centri za dalju dezintegraciju Srbije. Kosovo je najreitiji dokaz da,i pored ogromnih sredstava, proces secesije nije zaustavljen.

    Deseto, disproporcija izmeu roenih i umrlih poprima dramatine razmere,prosena starost stanovnitva je meu najveim na svetu, ozbiljno je destruiranekonomski potencijal koji privrednom rastu daje stanovnitvo, a i sam biolokiopstanak nacije je doveden u pitanje ako se ovi trendovi ubrzo ne preokrenu (Zec iRadonji, 2011).

    Pored svih tekoa u kojima se nalazi nacija usled ovih evidentnihdisproporcija, poloaj Srbije je dodatno otean postojanjem konfuzije oko odgovorana pitanje: kada i kako smo upali u ovu smrtonosnu spiralu kao i u traenjuodgovora na pitanje kako i kada emo poeti da izlazimo iz ove politike,ekonomske i vrednosne agonije. Za razliku od drugih bivih socijalistikih drava ukojima postoji bazina saglasnost oko strategijskih pravaca budunosti i na toj

  • 5/22/2018 -

    4/26

    698 SOCIOLOGIJA, Vol. LIV (2012), N 4

    platformi se otklanjaju tranzicione greke, u Srbiji veliki deo stanovnitva ipolitikog establimenta ove razorne disproporcije vezuje za krah socijalizma ipripisuje ih pogrenoj tranziciji. to vreme vie odmie, sve vie se uje parolaBroz je bio bolji i zagovaraju se ekonomski i politiki modeli koji su primenjivaniu prolosti to Srbiju ini konfuznom i anahronom u poreenju sa ostalimekonomskim i politikim konkurentima i neprekidno pogorava poloaj u regionu,Evropi i svetu. Komunistika paradigma je doivela planetarni slom (sa izuzetkomKube i Severne Koreje)4, ali u Srbiji, da bi se krenulo napred, mora s