Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски...

4
AРГУМЕНТ ЕКОНОМСКИ ЕКОНОМСКИ САВЕТ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ БРОЈ 5 | 27. ДЕЦЕМБАР 2008 [email protected] ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ у условима економске кризе период 2008 – 2012.

description

О Економском савету ДССЕкономски савет формиран је 30. јуна 2008. године одлуком Председништва ДСС. Савет је конституисан у намери да се политика и програмска начела на којима почива Демократска странка Србије, а то су у првом реду посвећеност развоју демократског друштва кроз изградњу стабилних институција и поштовање принципа владавине права, развије и унапређује економски део програма Странке, који даје одговоре на све изазове са којима се суочава Србија у процесу транзиције и развоја тржишне економије. Улога Савета јесте да формулише стратешке правце и активности ДСС у области економије и одрживог економског развоја, те да даје предлоге и сугестије председнику Странке, председништву, посланичкој групи ДСС, окружним и општинским одборима.Оперативни задаци Економског савета ДСС су: израда предлога реформских закона у области економије; израда предлога измена и допуна постојећих закона у области економије; анализа и критичка оцена предложених економских закона од стране Владе других странака, невладиних организација и других предлагача; промовисање ставова странке у вези са најзначајнијим економским питањима у земљи, Европској Унији и у другим земљама света; комуникација и координација рада са институцијама од значаја за економски развој Србије (државне агенције, коморе, удружења привредника и сл.); формирање и кадровско јачање радних тела.У оквиру Економског савета ДСС формирано је 9 радних тела, као помоћних органа и то су Радно тело за рударство и енергетику, Радно тело за пољопривреду и шумарство, Радно тело за науку, Радно тело за трговину и међународне економске односе, Радно тело за финансије, Радно тело за привреду и индустрију, Радно тело за инфраструктуру и равномерни регионални развој, Радно тело за социјалну заштиту и стандард становништва и Радно тело за јавну управу. При формулисању делокруга радних тела водило се рачуна да све кључне области економије буду обухваћене, али да се у исто време постигне потребна ефикасност и ефективност.Такође, формиран је ШИРИ САСТАВ Економског савета и њега, поред чланова именованих од стране Преседништва, чине чланови које су предложили Окружни одбори странке. Економски савет у ширем саставу

Transcript of Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски...

Page 1: Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски аргумент бр. 5

AРГУМЕНТЕ К О Н О М С К И

Е К О Н О М С К И С А В Е Т Д Е М О К Р А Т С К Е С Т Р А Н К Е С Р Б И Ј Е

БРОЈ 5 | 27. ДЕЦЕМБАР 2008

[email protected]

ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕу условима економске кризе

период 2008 – 2012.

Page 2: Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски аргумент бр. 5

| ДЕМОКРАТСКА СТРАНКЕ СРБИЈЕ | ЕКОНОМСКИ САВЕТ |

Повећање субвенција пољопривреди за 100%

Реалан и стабилан курс динара у функцији развоја привреде

- Повећати буџет Фондa за развој у износу од 2 милијарде евра, који ће бити намењени за санационе програме привреде и кредитирање домаће производње

- Корисници кредита се обавезују да не отпуштају раднике до краја враћања кредита- Средства за ове намене одобрава Влада посебним актом, на основу предлога Управног одбора

Фонда- Средства се додељују на основу јавног позива

- Повећање субвенција за пољопривреду у просеку за 100%, чиме би се аграрни буџет повећао са досадашњих 200 на 400 милиона евра

- Досадашње субвенције су 2 и 3 пута мање од оних које добијају пољопривредници у ЕУ и за 50% мање од оних у земљама региона

- Пољопривреда је наш највећи извозник, са извозом од 1,7 милијарди долара, и суфицитом од преко 600 милиона долара

- Обезбеђује посао и економску стабилност за преко 500 хиљада људи и свим грађанима Србије- Највећи део извоза се остварује у региону (у земљама CEFTA) и у земљама ЕУ- Једнострана примена ССП ће нанети велике штете пољопривреди и прехрамбеној индустрији и на

домаћем и на извозним тржиштима- Организованији наступ српских предузећа на тржишту Русије

- Држава преузима обавезу отплате половине годишње камате кредита за развојне пројекте (нпр. ако неко предузеће има годишњу камату код банке 12%, држава преузима обавезу отплате 6%)

- Субвенцијама у вредности од 100 милиона евра сви кредити могли би да буду субвенционирани- Субвенције су најзначајније извозницима јер је пракса авансног плаћања у свету врло ретка и

смањује конкурентност понуде

- Хитна имплементација уговора о приватизацији НИС-а - 400 милиона евра за продају 51% капитала - приход буџета - минимум 500 милиона евра инвестиција- 700 милиона евра инвестиција у другој фази - 2010. године НИС ће уместо досадашњих 3,5 милиона производити 7 милиона тона нафте,- НИС ће добити и 490 реконструисаних бензинских станица- 2010. године 49% капитала НИС-а ће вредети колико и 100% капитала у овом тренутку.- Држава ће добијати 49% профита кроз дивиденде- НИС постаје део једног од највећих светских произвођача нафте, највећа нафтна компанија

Југоисточне Европе. - Приступање реализацији пројекта изградње госовода Јужни ток и подземног складишта гаса

- Стабилност курса динара засниваће се на побољшаном спољнотрговинском билансу који је повезан са растом домаће привредне производње

- Спречити даљи раст спољнострговинског дефицита стављањем мораторијума на одлуку о једностаној примени ССП

- Подстицање штедње у динарима кроз смањење референтне каматне стопе НБС

2.

5.

Формирање интервентног фонда за предузећадиректно погођена економском кризом1.

4. Имплементација нафтно–гасногаранжмана са Руском Федерацијом

3. Субвенционирање 50% камата за развојнеи извозне пројекте предузећа

Page 3: Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски аргумент бр. 5

| ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ |

Концесије и ЈПП уместо задуживања

Смањење распона пензија са 10:1 на 7:1

Социјална заштита грађана

Кредит Руске Федерације

Мораторијум на одлуку о једностраној примени ССПи редефинисање уговора са Фијатом

- Модели концесије и ЈПП (јавно-приватно партнерство) обезбеђују реализацију развојних инфраструктурних пројеката без оптерећења буџета, што је од кључног значаја у условима кризе

- Уговори о концесији су временски ограничени и имовина остаје у власништву Србије- Захтевати банкарске гаранције за рок и квалитет- Формирати независне регулаторне комисије за цене услуга- Пројекти:

- Друмски Коридор 10 - 1,4 милијарде евра- Аутопут Хоргош-Пожега - 1,5 милијарде евра- Београдски метро са Русијом или Кином - 2 млрд евра- Железнички Коридор 10- Пројекат развоја пристаништа и саобраћаја на Дунаву- Термоелектране (Колубара Б и Никола Тесла)

- Распон од 10:1 између највише и најниже пензије треба смањити на највише 7:1, на основу нове скале усклађивања, у току 2009. године

- Коефицијент раста нижих пензија требало би да буде већи од коефицијента раста виших - Планирано повећање пензија за наредну годину искористити за прерасподелу у складу са планом

- Држава у условима кризе преузима социјалну одговорност- Мере социјалне заштите:

- Контрола цена основних животних намирница- Смањење ПДВ на основне животне намирнице (хлеб, месо, млеко, уље)- Смањење ПДВ на производе намењене деци и старијим особама- Смањење цене лекова- Продужетак трајања исплате накнаде за случај незапослености за 12 месеци

- Преговарати о кредиту у вредности од 4 милијарде евра за инвестиције у привреди, и то 50% износа у опреми (пример Индије) и 50% у новцу (пример Исланда и Белорусије)

- Корисници кредита у опреми: машиноградња, електро-машиноградња, металска и хемијска идустрија

- Гаранције за враћање кредита у целости даје Република Србија - Повећани производни капацитети српских предузећа, на бази овог кредита, требало би да се

искорите за уговарање извозних послова на блискоисточном и азијском тржишту

- Конкурентност наших предузећа треба подизати кроз субвенције и постепено укидати заштиту домаћег тржишта

- Губитак царина од једностране примене ССП око 300 милиона евра годишње- У условима кризе било би паметније тај новац уложити у домаћу привреду и тако помоћи очувању

радних места грађана Србије- Фијат је добродошао у Србију, али су подстицаји за његов долазак од 300 милиона евра нереално

високи- Редефинисање уговора са Фијатом у погледу разматрања могућности реализације greenfield

инвестиције или приватизације Заставе (уместо предузетничког подухвата Владе)- Улагање Фијата које се експлицитно помиње у уговору, јесте улагање од 200 милиона евра,

обавезује се да ће запослити само 2433 радника, вредност извоза није ставка уговора

6.

7.

8.

9.

10.

Page 4: Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски аргумент бр. 5

Десет кључних мера Програма развоја Србије у условима економске кризе

1. Формирање интервентног фонда за предузећа директнопогођена економском кризом

2. Повећање субвенција пољопривреди за 100% 3. Субвенционирање 50% камата за развојне и извозне

пројекте предузећа 4. Имплементација нафтно – гасног аранжмана са

Руском Федерацијом 5. Реалан и стабилан курс динара у функцији

развоја привреде 6. Концесије и ЈПП уместо задуживања 7. Смањење распона пензија са 10:1 на 7:1 8. Социјална заштита грађана 9. Кредит Руске Федерације 10. Мораторијум на одлуку о

једностраној примени ССПи редефинисање уговораса Фијатом