Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски...
-
Upload
- -
Category
News & Politics
-
view
210 -
download
1
description
Transcript of Економски Савет Демократске Странке Србије: Економски...
AРГУМЕНТЕ К О Н О М С К И
Е К О Н О М С К И С А В Е Т Д Е М О К Р А Т С К Е С Т Р А Н К Е С Р Б И Ј Е
БРОЈ 5 | 27. ДЕЦЕМБАР 2008
ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕу условима економске кризе
период 2008 – 2012.
| ДЕМОКРАТСКА СТРАНКЕ СРБИЈЕ | ЕКОНОМСКИ САВЕТ |
Повећање субвенција пољопривреди за 100%
Реалан и стабилан курс динара у функцији развоја привреде
- Повећати буџет Фондa за развој у износу од 2 милијарде евра, који ће бити намењени за санационе програме привреде и кредитирање домаће производње
- Корисници кредита се обавезују да не отпуштају раднике до краја враћања кредита- Средства за ове намене одобрава Влада посебним актом, на основу предлога Управног одбора
Фонда- Средства се додељују на основу јавног позива
- Повећање субвенција за пољопривреду у просеку за 100%, чиме би се аграрни буџет повећао са досадашњих 200 на 400 милиона евра
- Досадашње субвенције су 2 и 3 пута мање од оних које добијају пољопривредници у ЕУ и за 50% мање од оних у земљама региона
- Пољопривреда је наш највећи извозник, са извозом од 1,7 милијарди долара, и суфицитом од преко 600 милиона долара
- Обезбеђује посао и економску стабилност за преко 500 хиљада људи и свим грађанима Србије- Највећи део извоза се остварује у региону (у земљама CEFTA) и у земљама ЕУ- Једнострана примена ССП ће нанети велике штете пољопривреди и прехрамбеној индустрији и на
домаћем и на извозним тржиштима- Организованији наступ српских предузећа на тржишту Русије
- Држава преузима обавезу отплате половине годишње камате кредита за развојне пројекте (нпр. ако неко предузеће има годишњу камату код банке 12%, држава преузима обавезу отплате 6%)
- Субвенцијама у вредности од 100 милиона евра сви кредити могли би да буду субвенционирани- Субвенције су најзначајније извозницима јер је пракса авансног плаћања у свету врло ретка и
смањује конкурентност понуде
- Хитна имплементација уговора о приватизацији НИС-а - 400 милиона евра за продају 51% капитала - приход буџета - минимум 500 милиона евра инвестиција- 700 милиона евра инвестиција у другој фази - 2010. године НИС ће уместо досадашњих 3,5 милиона производити 7 милиона тона нафте,- НИС ће добити и 490 реконструисаних бензинских станица- 2010. године 49% капитала НИС-а ће вредети колико и 100% капитала у овом тренутку.- Држава ће добијати 49% профита кроз дивиденде- НИС постаје део једног од највећих светских произвођача нафте, највећа нафтна компанија
Југоисточне Европе. - Приступање реализацији пројекта изградње госовода Јужни ток и подземног складишта гаса
- Стабилност курса динара засниваће се на побољшаном спољнотрговинском билансу који је повезан са растом домаће привредне производње
- Спречити даљи раст спољнострговинског дефицита стављањем мораторијума на одлуку о једностаној примени ССП
- Подстицање штедње у динарима кроз смањење референтне каматне стопе НБС
2.
5.
Формирање интервентног фонда за предузећадиректно погођена економском кризом1.
4. Имплементација нафтно–гасногаранжмана са Руском Федерацијом
3. Субвенционирање 50% камата за развојнеи извозне пројекте предузећа
| ПРОГРАМ РАЗВОЈA СРБИЈЕ |
Концесије и ЈПП уместо задуживања
Смањење распона пензија са 10:1 на 7:1
Социјална заштита грађана
Кредит Руске Федерације
Мораторијум на одлуку о једностраној примени ССПи редефинисање уговора са Фијатом
- Модели концесије и ЈПП (јавно-приватно партнерство) обезбеђују реализацију развојних инфраструктурних пројеката без оптерећења буџета, што је од кључног значаја у условима кризе
- Уговори о концесији су временски ограничени и имовина остаје у власништву Србије- Захтевати банкарске гаранције за рок и квалитет- Формирати независне регулаторне комисије за цене услуга- Пројекти:
- Друмски Коридор 10 - 1,4 милијарде евра- Аутопут Хоргош-Пожега - 1,5 милијарде евра- Београдски метро са Русијом или Кином - 2 млрд евра- Железнички Коридор 10- Пројекат развоја пристаништа и саобраћаја на Дунаву- Термоелектране (Колубара Б и Никола Тесла)
- Распон од 10:1 између највише и најниже пензије треба смањити на највише 7:1, на основу нове скале усклађивања, у току 2009. године
- Коефицијент раста нижих пензија требало би да буде већи од коефицијента раста виших - Планирано повећање пензија за наредну годину искористити за прерасподелу у складу са планом
- Држава у условима кризе преузима социјалну одговорност- Мере социјалне заштите:
- Контрола цена основних животних намирница- Смањење ПДВ на основне животне намирнице (хлеб, месо, млеко, уље)- Смањење ПДВ на производе намењене деци и старијим особама- Смањење цене лекова- Продужетак трајања исплате накнаде за случај незапослености за 12 месеци
- Преговарати о кредиту у вредности од 4 милијарде евра за инвестиције у привреди, и то 50% износа у опреми (пример Индије) и 50% у новцу (пример Исланда и Белорусије)
- Корисници кредита у опреми: машиноградња, електро-машиноградња, металска и хемијска идустрија
- Гаранције за враћање кредита у целости даје Република Србија - Повећани производни капацитети српских предузећа, на бази овог кредита, требало би да се
искорите за уговарање извозних послова на блискоисточном и азијском тржишту
- Конкурентност наших предузећа треба подизати кроз субвенције и постепено укидати заштиту домаћег тржишта
- Губитак царина од једностране примене ССП око 300 милиона евра годишње- У условима кризе било би паметније тај новац уложити у домаћу привреду и тако помоћи очувању
радних места грађана Србије- Фијат је добродошао у Србију, али су подстицаји за његов долазак од 300 милиона евра нереално
високи- Редефинисање уговора са Фијатом у погледу разматрања могућности реализације greenfield
инвестиције или приватизације Заставе (уместо предузетничког подухвата Владе)- Улагање Фијата које се експлицитно помиње у уговору, јесте улагање од 200 милиона евра,
обавезује се да ће запослити само 2433 радника, вредност извоза није ставка уговора
6.
7.
8.
9.
10.
Десет кључних мера Програма развоја Србије у условима економске кризе
1. Формирање интервентног фонда за предузећа директнопогођена економском кризом
2. Повећање субвенција пољопривреди за 100% 3. Субвенционирање 50% камата за развојне и извозне
пројекте предузећа 4. Имплементација нафтно – гасног аранжмана са
Руском Федерацијом 5. Реалан и стабилан курс динара у функцији
развоја привреде 6. Концесије и ЈПП уместо задуживања 7. Смањење распона пензија са 10:1 на 7:1 8. Социјална заштита грађана 9. Кредит Руске Федерације 10. Мораторијум на одлуку о
једностраној примени ССПи редефинисање уговораса Фијатом