Istina i legenda o Dejviju Kroketu

13

7. Ubrzo nakon svog politikog neuspeha, Dejvi Kroket je

napustio Sjedinjene Drave, reen da se vrati tek kad se estiti i nezavisni ljudi opet probiju na vrh. Otiao je u Teksas koji se u to vreme odupirao meksikoj upravi. Naime, kad je Meksiko 1821. g. proglasio svoju nezavisnost, Teksas je uao u njegov sastav, iako je bio nastanjen uglavnom amerikim kolonistima, koji su teili da se pripoje Sjedinjenim Amerikim Dravama.

Krajem 1835. g., meksiki general Santa Ana (Antonio de Padua Mara Severino Lpez de Santa Anna y Prez de Lebrn) opkolio je Teksaane u tvravi Alamo, kraj naselja San Antonio de Beksar (Valero), a Dejvi Kroket je smatrao svojom ljudskom dunou da se pridrui braniocima nezavisnosti Teksasa. Na putu za Alamo, pridruila su mu se etiri neobina oveka: profesionalni kockar kojeg su nazivali aiar, jer je varao lakoverne sa tri metalne aice ispod kojih je trebalo otkriti zrno graka; zatim momak po imenu Edvard (Edward), koji se predstavljao kao lovac na pele; i, najzad, bivi gusar pod uvenim anom Lafitom (Jean Laffitte) u pratnji jednog indijanskog lovca.

Mladi pukovnik Vilijem Baret Trevis (William Barret Travis), koji je komandovao odbranom tvrave Alamo, i legendarni pukovnik Dejms Dim Bovi (James Jim Bowie), po kome je specijalni lovaki no nazvan bovi, srdano su doekali Dejvija i njegove nove

Marko Kraji

14

prijatelje. Pukovniku Trevisu je bio neophodan svaki ovek, jer je pod svojom komandom imao jedva nekih sto pedeset ljudi sposobnih za borbu. A ta brojka je bila nitavna u odnosu na hiljadu et stotina Santa Aninih vojnika. Uz to meksiki general je stalno dobijao pojaanje.

Istina i legenda o Dejviju Kroketu

15

8. Uprkos hrabroj odbrani, tvrava Alamo je pala 6. marta 1836. g.

Svi branioci su izginuli, a meu njima i pukovnik Trevis, i Dim Bovi, i Dejvi Kroket.

Telo Dejvi Kroketa nikada nije naeno meu poginulima. Prema nekim verzijama, on je poginuo u dvoritu tvrave u poslednjim trenucima odbrane. Drugi opet kau da je ubijen kao zarobljenik, kad ga je neko prokazao. Prema verziji koja je dopisana u ivotu Dejvija Kroketa, on je bio jedan od estorice poslednjih branilaca, koje je general Kastriljon (Castrilln) pozvao na predaju, obeavi im zatitu. Stajao je sam u uglu tvrave, drei cev svoje razmrskane puke u desnoj ruci, a svoju lovaku noinu, sa koje se cedila krv, u levoj. Na elu mu je zjapila velika rana od sablje, a pred njim je bio pravi bedem od valjda dvadesetak mrtvih i umiruih Meksikanaca, koji su leali jedan preko drugog.

Videvi da bi bilo uzaludno da se i dalje bore, mala grupa preivelih je poloila oruje. General Kastriljon, kao astan ovek, nameravao je da odri obeanje, ali je svirepi Santa Ana naredio da se odmah pobiju. Istog asa su njegovi hrabri oficiri pohitali da izvre nareenje. Videvi to podlo izdajstvo, pukovnik Kroket je odmah skoio kao tigar put voe tih podlaca, ali pre no to je uspeo da ga dohvati u ake desetak sablji bi zariveno u njegove junake grudi. On je pao i izdahnuo ne jauknuvi...

Marko Kraji

16

(Samo etrdeset sedam dana kasnije Santa Anu je strahovito porazio general Sem Hjuston (Sam Houston) u bici kod San Hasinta. Prema slubenom izvetaju generala Hjustona, bojni pokli teksaana je bio: Remember the Alamo! Setite se Alama!).

Istina i legenda o Dejviju Kroketu

17

9. A legenda kae: Velika radost zavladala je meu medvedima

Kentakija, a aligatori Misisipija su se toliko ugojili i olenjili da se jedva sklanjali parobrodima s puta, te bezbrino sunaju svoja lea. Zvearke su izmilele iz rupa i vesele se na istinama irim od tri metra, a lisice spavaju po kokoarnicima. Sve je tako zato to je Kroketova puka zauvek zamukla i to po umama nema vie traga njegovih mokasina.

Meutim, legenda kae i to da Dejvi Kroket uopte nije poginuo branei tvravu Alamo, ve se na udesan nain spasio i nastavio svoje avanture po Divljem Zapadu. Otada krue prie o Dejvi Kroketu koji jae na munji, koji se penje uz Nijagarin vodopad na leima aligatora i koji do dna iskapa Meksiki zaliv. Dalje se pria o tome kako je Dejvi, kad je 1835. g. zavladao strah zbog dolaska Halejeve komete, jednostavno uhvatio kometu za uarenu repinu i hitnuo je visoko ka nebu, gde nije mogla nikome da nanese zlo. Jedna druga pria, opet, govori o velikoj studeni, kada su se od prevelike hladnoe i Zemlja i Sunce zamrznuli, pa se nisu mogli pokrenuti s mesta. Dejvi je video da neto mora da preduzme. Popeo se uz Breg zore i otopio Sunce i Zemlju vrelim medveim uljem, a zatim je udarcem noge pokrenuo zemljinu osu.

Legenda o heroju Alama dobila je fantastine razmere, u emu su mnogi videli i dobar izvor zarade. Takozvani Kroketovi almanasi

Marko Kraji

18

masovno su tampani u Sjedinjenim Amerikim Dravama u XIX v. Zatim, o pukovniku Kroketu je napisana itava biblioteka knjiga, kojima su pridodati jo i brojni stripovi, a sa pojavom sedme umetnosti i filmovi. Na taj nain je od neobinog pukovnika stvoren simbol pravog oveka: snanog, prodornog, malo nastranog ali hrabrog borca za slobodu i, najzad, zakletog neprijatelja nepravde.

Istina i legenda o Dejviju Kroketu

19

10. Ovako solidno izgraenu legendu teko ko se usuivao da srui.

Ipak, to je pokuao publicista Don Fier (John Fisher), poto je prethodno sakupio prilino bogatu i autentinu istorisku grau. Istina je pisao je Fier, da je Kroket bio maloletni prestupnik i opasan zloinac, koji je pobegao od kue kad mu je bilo trinaest godina... Njegova kasnija egzistencija temeljila se na ratovanju i malim prevarama. U njegovo doba mnogi mu uopte nisu verovali. U nekom svom politikom govoru, na primer, Dejvi Kroket se hvalio da je za vreme jednog lova ubio sto pet medveda. Ljudi su se smejali, ubeeni da Dejvi lae, jer on nije ni umeo da broji do sto pet.

Iznoenje autentinih istorijskih dokumenata o Dejviju Kroketu izazvalo je pravu buru protesta, naroito u Teksasu, gde je pukovnik smatran herojem. Dejvi Kroket ne sme da se dira pisale su tada novine Juga.

Na kraju, negodovanje ljudi zbog napada na njihovog idola, navelo je i samog Dona Fiera da popusti i na kraju polemike doda: Ipak, treba rei da je Dejvi Kroket, takav kakvog ga zamiljaju naa deca, potena i simpatina linost, koja moe da se dopada i nama odraslima.

Marko Kraji

20

ecHo

- Marko Kraji - Istina i legenda o Dejviju Kroketu