Ke ti Ke si diPOZIRAJ, DEJZI STAR

EdicijaKETI KESIDI

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � �� � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � � � � �

� � � ! " # $ % & ' � & ( ( ( ) * + , +- . / + 0 . . 1 0 2 - 3 . 4 4 4

5 6 7 8 9

Knjige za mla|e ~itaoce

ZASIJAJ, DEJZI STAR

DEJZI STAR I RU@I^ASTA GITARA

LJUBAV, MIR I ^OKOLADA

Knjige za malo starije ~itaoce

DIZI

NAPLAVLJENO DRVO

INDIGO PLAVO

SKARLET

SRCE OD SLADOLEDA

SRE]NA ZVEZDA

MEDENA

AN\EOSKA TORTA

SLATKICA

Leo commerce, 2012

Naziv originala:Strike a pose, Daizy Star – Cathy Cassidy

Naziv knjige:POZIRAJ, DEJZI STAR – KETI KESIDI

Copyright © Keti Kesidi, 2011Copyright © 2012 za Srbiju Leo commerce, Beograd

Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ovog izdanja se ne sme reprodukovati,skladi{titi u povratnom sistemu, ili prenositi, u bilo kom obliku,

ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehani~kim, fotokopirnimi sli~nim, bez prethodne dozvole izdava~a i vlasnika autorskih prava.

Urednik: Sla|ana Peri{i}

Prevod:

Lektura i korektura:

Prelom i korice: Pintor ProjectZa izdava~a:

Nenad i Sla|ana Peri{i}Izdava~:

ID Leo commerce, BeogradPlasman:

ID Leo commerce, Beograd Mihajla Bandura 36

011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/517-874E-mail:

nesaperisic: gmail.cominfo: leo.rswww.leo.rs

[tampa:

1000

ISBN 978-86-7950-154-7

9

Mi smo se zavalile na kau~u, gledamo po trista sedamdeset deveti put DVD moje male

sestre Piksi s filmom Mala sirena i pijuckamo toplu ~okoladu. Piksi je o~arana. Ona zna napamet svaku scenu i svaku re~. To je njen omiljeni film.

[to se mene ti~e, ja ne obra}am pa`nju na Malu sirenu. Zauzeta sam pravljenjem spiska svojih mogu}ih talenata koji }e me na~initi zvezdom. Naime, moja u~iteljica, gospo|a Mun, `eli da svako od nas prona|e svoj istinski talenat, {to je u redu ako divno pevate kao moja prijateljica Vilou, ili sjajno igrate kao moja prijateljica Bet, ili ako ste umetni~ki tip kao {to je moj najbolji drugar Marfi Maloun. Nije, me|utim, ba{ toliko divno ako ste ja.

Uop{te ne mogu da zaklju~im koji bi to bio moj istinski talenat.

10

Menjam mi{ljenje svakih pet minuta, a ako se uskoro ne odlu~im za ne{to, moje {anse da osvojim superkul nagradu za zvezdu nedelje, koju dodeljuje gospo|a Mun, bi} e ravne nuli.

Dakle, dana{nji spisak glasi:

Nisam sigurna da sam dovoljno hrabra da bih bila glumica, a u Brajtfordu nema ba{ mnogo planina, ali kad je re~ o probanju sladoleda, tu imam ne{to prakse i mislim da bih mogla da budem prili~no dobra u tome. [to se ti~e vo|enja imanja, to i ne bi trebalo da je mnogo te{ko, zar ne?

Da sam ja predsednik vlade, prvo {to bih uradila bilo bi da obezbedim neograni~ene koli~ine princes--krofni za sve {kolarce, a onda da zabranim doma}e zadatke. Mada, s druge strane, ima ljudi koji vole da ih rade – moja starija sestra Beka, recimo.

Beka je nekakva me{avina {treberke i darkerke, kosa joj je za~e{ljana unazad i nosi crni ajlajner,

11

a njen de~ko Spajk ima zeleni pramen u kosi, ali uop{te nije onoliko zastra{uju}i koliko se ~ini. Ovog trenutka Beka prekopava, sklup~ana na fotelji, po beskona~nim stranama matematike za napredne |ake dok slu{a tre{metal-pank na svom ajpodu.

Ona je stvarno veoma ~udna ali, naravno, ni blizu kao tata.

Njega drma kriza zrelog doba i stalno mu padaju na pamet u`asne ideje koje bi mogle da nam okrenu `ivot naopa~ke. Tata je napustio svoj posao pre nekoliko meseci da bi ostvario svoje snove – a ti snovi su nalik ko{marima drugih – tako da je obi~no tu kad do|emo ku}i iz {kole. A ako ba{ stvarno nemamo sre}e, tada nam spremi i neku posebnu poslasticu, kao {to su, recimo, u{tipci sa {ljivama ili dinstana repa.

Ve~eras bi pak trebalo da smo bezbedni jer je sreda, a sredom uve~e mama nam, kad zavr{i svoju smenu u bolnici, donosi ribu i pr`ene krompiri}e. To je uvek najlep{e ve~e u celoj nedelji.

Kad smo danas do{li iz {kole, tata nije bio kod ku}e. Ostavio nam je poruku u kojoj je napisao da }e se uskoro vratiti i zbog toga je Piksi odmah

12

odjurila da pusti film, ja da napravim toplu ~okoladu, a Beka da uzme svoj ajpod i da radi doma}i… Nije va`no, o ukusima se ne raspravlja.

Film se upravo zavr{ava i mama sti`e ku}i, skida kaput i {al i spu{ta kesu s ribom i krompiri} ima.

„Zdravo, Dejzi, Piksi i Beka“, ka`e mama, a onda za~kiljiv{i nastavlja, dok joj glas postaje sve vi{i. „SKINITE TU PROKLETU KOZU S KAU^A!“ vi~e. „Rekla sam vam milion puta!“

Hm, da. Zaboravila sam da spomenem Puslicu. To je moja koza, a jedan nesnosni de~ak iz {kole po imenu Itan Miler poklonio mi ju je za Bo`i}. Ili tako nekako.

Duga je to pri~a.Nije bilo u redu da pustimo kozu da spava u

{upi, pogotovu usred zime, tako da Puslica spava u korpi za pse ispod kuhinjskog stola, a ponekad, kad mama i tata nisu tu, kri{om se u{unja u dnevnu sobu i sklup~a na kau~u.

Guram je s kau~a i ona se nevoljno vu~e po tepihu, nose}i jedan od mekanih paperjastih jastu~i}a izme|u zuba. Deli}i sa`vakanog

13

jastu~eta i paperje vuku se za njom kao dokaz jo{ jedne nevolje koja nas je sna{la.

„Dejzi!“ vi~e mama. „Uni{tila je jo{ jedno jastu~e! Ta koza ima da leti odavde!“

„Neeee!“ bunimo se Piksi, Beka i ja. „Molim te, mama... ne!“

„Pa dobro, neka od sada bude u {upi“, popu{ta mama. „To je koza, a ne ma~ka ili pas! Koze `va} u sve ~ega se do~epaju! Uni{tila je tatin {orts, Piksine papu~e, Bekinu {kolsku kravatu…“

„Ovako mi se vi{e svi|a“, ka`e Beka sle`u}i ramenima i gleda froncle na krajevima svoje kravate.

Piksi odvodi Puslicu u ba{tu, Beka ska~e i sipa vodu u ~ajnik i po~inje da postavlja sto, a ja uzimam kesu sa ribom i krompiri}ima i po~injem da ih vadim. Mir se vra}a u ku}u. Ali…

14

„Gde je tata?“ pita mama ljutito, sedaju}i za sto i sipa ke~ap na svoje krompiri}e. „Obe}ao mi je da }e da pazi na tu kozu!“

„Ostavio nam je poruku“, Beka sle`e ramenima. „Ka`e da ima neka va`na posla i da }e se uskoro vratiti.“

^uje se {kripanje {ljunka na putu i treskanje vrata od kola. Trenutak kasnije tata prolazi pored prozora sa nekoliko dasaka na ramenu. Mama uz jak zveket spu{ta svoju vilju{ku na sto.

„[ta li je sada?“ gun|a.Svi tr~imo ka vratima, Puslica za nama. Tata

upravo istovaruje nekoliko rolni `ice s prtlja`nika na krovu, i dok to radi veselo zvi`du}e, a to nikada nije dobar znak.

„Majk“, po~inje mama odlu~no. „[ta }e ti sve ovo?“

„Ah“, ka`e tata veselo. „Pravim arku!“Zebnja mi se uvla~i u srce. Kakva sad arka,

pitam se. To smo ve} pro{li, onda kad je tata imao ludi plan da krene na plovidbu oko sveta. Mislila sam da je s tim gotovo. Zaista sam mislila.

„Arku?“ pita Piksi. „Kao {to je bila Nojeva?“

15

„Da li su meteorolozi najavili padavine?“ podrugljivo se sme{ka Beka.

Mama je samo prekrstila ruke i gleda u tatu, a on di`e ruke uvis i smeje se.

„Opusti se“, ka`e i dalje se smeju}i. „Ne takvu arku! Ja govorim o skloni{tu za `ivotinje. Pretvori} u {upu u tor za Puslicu i sagradi}u koko{injac za koko{ke!“

Zavladala je zlokobna ti{ina.„Kakve koko{ke?“ pita mama kona~no.Tata otvara prtlja`nik i mi se svi tiskamo oko

njega. Unutra se nalazi `i~ani kavez s tri velike `u}kastosme|e koko{ke koje glasno kre{te i lepe}u krilima s nakostre{enim perjem.

„Uh, Majk“, slaba{no progovara mama. „[ta si to sad uradio?“