KANONSKE POSJETE I SLU@EWA · PDF fileSveti Jovan Zlatoust smatra ovaj Praznik “~asnijim...

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG

VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA

DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Jul��

�� ! ��"�� #�� $ �� %�! �� "�� "�� "�� &��

'� � ��% ��"� �� (�)�� "� �� #�� *� � � � � �� )� +�� %��"� �� %� ��

,� -� �� .�)� �� /��#��% %�� $ � �� %�! � ��% 0�� (�� "�� "��

�� -� �� 1%��&�� 2�"��"�� 3 ��1�� $ � �� %�! � �� %�� #��)�

�4� -� �� 5��%�� %�� $ � �� %�! � �� "�� "��

�� -� �� 3&�� "��"�� #�� 2�� % � ��)� ��%�(�!�� 2�"�� %�� %�! � �� $ � � �� !� �� *�) �� % ��

� � � �� 6�� * �� $ � �� %�! ��

4�� -� �� &�� (�� $ � �� %�! � �"�� "��

4,� � 6�� %�� 1�%�� %�� ( 7 � � & � ��"�� )�� 5��

� &� � 2�$�� !� 8�� !� 1�

9:� � � %�� %�� 1%�� %� � � ��"�� )�� 5�� &� � 2�$�� ( 7 !�8�� !� 1��

Avgust�� (�

��& ��$ � �� %�! ��4� -� ��

�� $ � �� %�! � � %�� 1 * �"�� "��

�� %�� %�� % � � �&�� 1%�� ( 7 ��"� �� !� -�"��1�� *��

� -� �� "��&�� $ � �� %�! � �%�� ( �� (�� "�� "��

;� -� �� &�� %�� $ � �� %�! � �� (��!�� % 2�)�� #��

�� %�� ! ��! ��"�� % � �� &�� <��! �� $ � �� %�! � � ��%�� &��

�'� � �� .�)� ��%� (��!�� (!�� $ � �� %�! ��

�;� -� �� "��$�)� <��)�!� ��"��$�)�� 1%�� =�� %�� %��$ � �� %�! �� %� �"�� *�)� !��$.� �� "��

44� � �� 1 ��$ � �� %�! ��

4 � -� �� )� ��%�(�!�� $ � �� %�! � >�� "�� "��

4;� +��1%�� %�� "�*�! �� -��%��! � �� <��)�! ��% 8�� "�� ( �� 1�!��

Septembar�� (�!��! =��%��

%� (�!�� ?�& ��$ �� %�! � � � � ��%�!�2�� &�%�� 1�� !�� (�!�� %�� 2�"��"��!�

@� � �� >�� % �� $ � �� %�! ��

�4� -� �� "�� "� ��% �%�� " �� 4:�!�� 1) �� )� A�� " ��*��%��&�� &��%�� %�! � ��"�� (�� %�� %�� &��

�,� -� �� 1%��&�� %�� 2�"��"��!�� * �� $ � �� %�! � �"�� "��

�;� � �� .�)� ��%� (��!�� 6�� " �� 4'�!�� 1) �� *�)� �� $ � �� %�! ��

4:� � �� 1%�� &��%�� 3�� 3 �%�� "��"�� B0�� *� �*C�

4�� .�)� ��%� (�!�� $ � �� %�! � ��"�� "�� "�� %�� 5��.�� %�� %� �� %�

� � � � � � � � �

4

��

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

49� � ��%� &�� !�� %�� & � �� "�� )�� 5�� &� � 2�$�� ( 7 !� ��%� �3��

4�� %�� %�� % � � � �� ! �� "�� "� �� " �� ( 7�%�� 6�� %�� *�� %�� %�� % � � � �� ! ��"�� )�� 5�� &� � 2�$�� ( 7 !� ��%� �� 3��

4@� � �� - �� $ � �� %�! ��

4,� -� �� #��%�� $ �� %�! � �� (�!��! =��%�%� (�!�� ?�& �

Oktobar�� %� ��1 � (��!��

��%�� &�� %�� &�)� D�!��%��% �%� �� ! !��

,� -� �� >�� $ �� %�! � �� !�� 3 �� <�� & #�� %�� "�� *�)� ��

�4� � 5�"�� )�� 5�� &� � 2�$�� %�� "��*�) ��$��! ��%��52 !.� 7 �� #� �%��

�� -� �� %�(�!�� $ � �� %�! � ��1 �"�� "��

�@� � �� (�!��! =��%��%� (�!�� ?�& ��$ �� %�! � � � � ��%�!�2�� &�%�� !�� (�!�� =��%�% �� +�%��1��!�

�,� -� �� %�=�� E% �� *��

�&�� <��! �� -�� $ �� %��! � �� &��%�� D��!�� %��% �%� �� !� �� )�!�� &�� %� A��

� � � ��% ��"� �� (�)�� %�� %�� %� ��"� ��

4�� %� (�!�� $ � �� %�! � �� >�� +�� * �� 1%�� %�� "�� "��

4'� � � %�� %�� % � � � �� ! ��"��?�� "� �� ( 7 !�� F ��

4,� -� �� %�� &�� !��"��$ � �� %�! � �"�� "��

Novembar�� % ��"� �� (�)��

�� %�� +�"�� ;� �� 2�� "� �� #�� "� �� 5�� .�� %�=��

,� � �� (�& ��$ �� %�! ��

� � �� 1% ��"�� " �� % � !�� *�� " �� "��!�

�@� -� �� +"��)� �� <��! �� $ � �� %�! � 3 �� * �� %�&�� -�� "�� "�� %� ��1%��

�,��;� � ��%� ��1 �� (��!�� &��%�� )��) ��%�! 5�� ! ��"�� 0��

4�� -� �� "�� 5�!��!�� 3 �� %�� $ � �� %�! � �"�� "��

4@� � � %�� %�� % � � � ��! �� ! ��%�� ( 7 ��"�� 3�� %�� %�� % � � � �� ! ��"�� "� �� 5�"�� ( 7 !� ?�� <�1 ��

4;� -� �� %�� .�� %� 3�%�� &�� *� 3 %�� "��"�� B2�"��C� ��% � ��%�! - �� 2�"�� "�� "��

��

��

BO@I]NA POSLANICA

N I K O L A J

PO MILOSTI BO@IJOJ, SRPSKI PRAVOSLAVNI

MITROPOLIT EPARHIJE DABROBOSANSKE,

SVEMU SVE[TENSTVU, MONA[TVU, SVIMA

DUHOVNIM SINOVIMA I K]ERIMA NA[IM,

STUDENTIMA FAKULTETA, UÊNICIMA SREDWIH

I OSNOVNIH [KOLA ‡ OD BOGOMLADENCA

BLAGODAT, MILOST, MIR I BLAGOSLOV,

SA SVERADOSNIM I DREVNIM POZDRAVOM:

MIR BO@IJI ‡ HRISTOS SE RODI !

Danas se od ~oveka o~ekuje dabude znalac svoga vremena, da po-loì ispit sada{weg vremena.Da bude celim svojim bi}em pot-puno utkan u ovo vreme. Da wimejeste, bude i po~iva u svome bi}u.

Wegova duhovna pra`wewa ma-we su vredna od wegove zagleda-nosti u ve~nost i duhovne projek-te. Ceo ìvot qudski veoma jekratak u pore|ewu sa budu}im ve-kom. Sve na{e je ni{ta predVe~nim @ivotom. U ovom svetusvaka stvar se kupuje po ceni, isvaka stvar se razmewuje po istojvrednosti, dok se obe}aweVe~nog @ivota kupuje za neku ne-znatnost. Napisano je: “Dana na-{ih, godina je sedamdeset, a prive}oj snazi osamdeset godina”(Ps. 90, 10). Nemojmo padati uuninije, nemojmo misliti da smodugo boravili u podvigu, niti dasmo u~inili ne{to veliko, jer“stradawa na{ega vremena nisuni{ta prema slavi koja }e nam seotkriti” (Rm. 8,18).

Boì}, ro|ewe Gospoda IsusaHrista u Vitlejemu (Mt. 1, 18-25),jeste najve}i hri{}anski pra-znik posle Vaskrsa. Zbog wego-vog posebnog zna~aja, u crkvenimkwigama naziva se i “Mala Pas-ha”. Sveti Jovan Zlatoust smatraovaj Praznik “~asnijim i slavni-

jim od svih praznika i majkomsvih praznika”. Ovo iz razloga{to je Boì} izvor, polazi{tesvih drugih hri{}anskih prazni-ka. Da nije bilo Hristovog ro|e-

wa, ne bi bilo ni Wegovog Kr-{tewa, a ni Vaskrsewa. Ovaj pra-znik uvek se proslavqa 25. decem-bra po starom, odnosno 7. januarapo novom kalendaru.

Ovaj praznik je dan smene uprirodi, kraj jednog godi{wegciklusa i ~as kada stara godinaprepu{ta vreme novoj godini. Na

ikonama se ovaj radosni Praznikpredstavqa kao pe}ina u kojoj seBogorodica odmara uz Dete polo-èno u jasle. U pe}ini, ili is-pred we, sedi Josif, oslobo|enod sumwe u Marijinu vernost, ipastiri zadivqeni BoànskimRo|ewem. Nekada ovu predstavuprate ispisane re~i iz Jevan|e-qa od Luke: “Slava na visini Bo-gu, i na zemqi mir, me|u qudimadobra voqa” (Lk. 2, 14). Takvomlepotom umetni~kog izobraà-vawa ovog veli~anstvenog crkve-nog doga|aja u svojim najsloèni-jim pojedinostima u srpskom sli-karstvu odi{u freske u manasti-rima Sopo}ani i Gradac iz 13. ve-ka.

U prvim vekovima hri{}an-stva Boì} je praznovan zajednosa praznikom Kr{tewa Hristo-vog, pod zajedni~kim nazivom Bo-gojavqewe. Prema Svetom JovanuZlatoustu, ovo iz razloga {to jeGospod Isus bio kr{ten upravona dan svoga Ro|ewa. Ostatkeovakvog udruènog praznovawaopaàmo u sluèwu Carskih ~a-sova i Velikog pove~erja, uo~iova dva praznika. Boì} se izdva-ja u zaseban praznik tek u vremevizantijskog cara Arkadija. Go-dine 379. carica Jelena, mati sve-tog cara Konstantina Velikog,podiè hram Ro|ewa Hristovog uVitlejemu, a kasniji carevi, Teo-dosije (438) i Justinijan (535),svojim ukazima ozvani~avaju po-sebno sveop{te praznovawe danaHristovog ro|ewa, Boì}a.

Za svetkovawe Boì}a svakise hri{}anin mora dostojno pri-premiti, na prvom mestu, postom,molitvom i Svetim Pri~e{}em.Na Boì} se zavr{ava post, a onsam je uvek mrsni dan. Na Boì}se svi pozdravqaju pozdravom:“Hristos se rodi!” i “Vaistinuse rodi!”

5

��

“Carstvo Boìje je unutra uvama” (Lk. 17,21). Prema tome, dabismo imali vrlinu, potrebno jeda je poèlimo, da je negujemo usebi i da se u nama obrazuje i budedelatna. Ako je du{a u nama ne-sputana, ako je u svom prirodnom,oduhovqenom stawu, tada }e i vr-line u nama donositi izobilneplodove.

Vo|a jevrejskog naroda posleMojsija, Isus Navin je opomiwaosvoj narod: “Privijte srca va{aGospodu Bogu Izraiqevu” (Is.Nav. 24,23). I zaista, tek tako itek tada }e svako od nas biti pra-vedan pred Bogom, i du{a }e na{abiti pravedna i radosna. Privi-jaju}i srca svoja Gospodu, ne}emoskretati sa pravoga, hri{}an-skog puta, jer }emo boraviti uistinskom vrlinskom stawu. Tre-ba se ~uvati od r|avih pomisli, au na{em narodu ima mnogo onihkoji ni{ta ne ~ine na svom na-predovawu u dobru.

Danas ima i onih koji se odajualkoholu, drogama, pa i onih koji~ine te{ki greh samoubistva. Sa-moubistva su, na na{u veliku à-lost, u~estala, a ta pojava govorida takvi qudi iz nekih razlogamalo cene svoj ìvot. Me|utim,ìvot je neponoviv i Boìji jedar! ôvek uvek ima razloga predsobom da ìvi i stvara, kako zasebe, tako i za druge, za Crkvu,dràvu, {kolu, za siromaha, zadecu bez roditeqa, i za svakogdrugog bli`weg. Naro~ito ~o-vek, ina~e sazdan kao kreativnobi}e, duàn je da stvara za budu}emlade nara{taje. Ina~e taj ~o-vek, kao stvaralac, do sada je namnogim nau~nim i civilizacij-skim poqima uznapredovao krup-nim koracima, i time ovaj svetobogatio, pa treba da se trudi dadela i na svom duhovnom usavr{a-vawu.

U svemu ovome glavnu borbutreba posvetiti du{i, a ne telu.Telu moèmo posvetiti neophod-

no vreme, dok sve ostalo trebaposvetiti du{i, ~ine}i ono {toje woj na korist; drugim re~ima,ne smemo se povoditi za telesnimstrastima, nego treba da sebipot~inimo telo, po{to sam Go-spod poru~uje: “Ne brinite se du-{om svojom, {ta }ete jesti, ili{ta }ete piti, ni tijelom svojim,u {ta }ete se odjenuti” (Mt. 6,25), i: “Ne i{tite {ta }ete jestii {ta }ete piti, i ne uznemira-vajte se. Jer sve ovo traè nezna-bo{ci ovoga svijeta, a Otac va{zna {ta vama treba. Nego i{titeCarstvo Boìje, i sve ovo }e vamse dodati” (Lk. 12, 29-31).

Imamo tri dokaza da je GospodHristos ro|en i da je, uz to, iistorijska li~nost. Prvi je ~i-wenica {to je ovaj praznik ubrzopo~eo da biva univerzalno pro-slavqan i {to je uzrastao do to-like visine i zna~aja, da }u se jausuditi da tvrdim isto ono {to jei Gamalilo istakao u svojoj jevan-|elskoj propovedi: “Ako bude odqudi ova misao ili ovo djelo,propa{}e”, i napomenuo svojimsugra|anima: “Nemojte da se na-|ete kao bogoborci!” (Dap. 5,38-39).

Drugi dokaz jeste popis narodakoji spomiwe Jevan|eqe: “A u da-ne one izi|e zapovjest od }esaraAvgusta da se popi{e sva vaseqe-na. Ovo je bio prvi popis za vri-jeme Kirinijeve uprave Sirijom.I i|ahu svi da se popi{u, svako usvoj grad. A tada po|e i Josif izGalileje iz grada Nazareta u Ju-deju u grad Davidov koji se zoveVitlejem, jer on bija{e iz doma iplemena Davidova. Da se zapi{e sMarijom, zaru~enom za wega è-nom, koja bje{e trudna. I kad on-de bijahu, ispuni{e se dani daona rodi. I rodi Sina svojegaPrvenca, i povi Ga, i poloì Ga ujasle, jer im ne bija{e mjesta u go-stionici” (Lk. 2, 1-7).

Tre}i dokaz: majka Svetog Jo-vana Krstiteqa Jelisaveta za~e-

la je Jovana na {est meseci preMarijinog za~e}a Gospoda IsusaHrista. I ovo je istorijski veo-ma va`no, jer se time priblià-vamo danu Hristovog Ro|ewa ugradu Davidovu - Vitlejemu.

Na kraju, svi recimo, kao u vi-du zaveta:

“Radujemo se danu koji dolazi!Zahvaqujmo na ìvotu koji nam

se svima ra|a u miru.Smisaoni telesni napori

predstavqaju oru|e dobrodete-qi.

Briga o obuzdawu jezika svedo-~i o tome da ~ovek biva umudren uduhovnom delawu.

Me|utim, neobuzdavawe jezikapokazuje odsustvo unutarwe do-brodeteqi.

Blagost u pona{awu ra|a ~i-stotu srca.

Qubav prema Bogu osloba|a odrobovawa grehu.

I dok qudska slava postepenora|a gordost, dotle gledawe nasudove Boìje za~iwe u du{istrah Boìji”.

Radovawe svakoj ovoj jevan|el-skoj istini objediwuje sve nas iosnaùje duhovno, tako da svi, ob-radovani praznikom HristovogRo|ewa, iskreno i radosno moè-mo se pozdraviti radosnim bo-ì}nim pozdravom:

HRISTOS SE RODI !

I

ZAISTA SE RODI !

Svima vama èlim Bogom bla-goslovenu novu 2011. godinu Go-spodwe milosti.

O Boì}u 2010. godine, Saraje-vo /Sokolac

Va{ u Gospodu,

+ MITROPOLIT

DABROBOSANSKI

NIKOLAJ

6

��

PRIÊ[]IVAWE SVETIM TAJNAMA HRISTOVIM

Ava Apolos govorio je: Mo-nasi treba, ako je to mogu-}e da se svakodnevno pri-

~e{}uju svetim tajnama Hristo-vim. Ko se udaqava od wih, udaqa-va se od Boga; a ko im ~esto pri-stupa, prima u sebe Hrista Spa-siteqa. Sam Hristos Spasiteqrekao je: Ko jede moje telo i pije

moju krv prebiva u meni i ja u we-

mu (Jn. 6,56). Korisno je monasimada se svakodnevno se}aju Hristo-vih stradawa, kojima smo mi isku-pqeni, i postojano budemo gotovii dostojni da primimo svete ne-beske tajne. Pri tome se udostoja-vamo opro{taja grehova ...

Za{to su za pri~e{}e uzeti

hleb i vino

Hleb i vino uzeti su zato, {toBog zna qudsku nemo}, koja se saneprijatno{}u odbija od mnogog{to se ~ini nesaglasnim sa obi-~ajem. Zato On kroz obi~no poprirodi vr{i ono {to je iznadprirode... Po{to qudi obi~no zahranu upotrebqavaju hleb, pijuvodu i vino, On je sa ovim ve{ta-stvima (materijom) sjedinio svo-je Boànstvo i u~inio ih svojimtelom i krvqu zato, da bi smo semi kroz obi~no i prirodno sjedi-nili sa onim {to je iznad priro-de (Jovan Damaskin).

Koliko puta godi{we

primiti sveto pri~e{}e

Mnogi se pri~e{}uju jednomgodi{we, drugi dvaput, a tre}ipo nekoliko puta... Kome dati zapravo?

Ni jednim, ni drugim, ni tre}i-ma, nego onima koji se pri~e{}u-ju s ~istom save{}u, s ~istim sr-cem, sa besprekornim ìvotom.Takvi neka uvek pristupaju, a ko-

ji nisu takvi, neka ne pristupajunikad. Zato {to oni navla~e nasebe sud, osudu, kaznu i mu~ewe ...

Ko se nedostojno pri~e{}ujesvetim tajnama Hristovim izjed-na~ava sebe sa ubicama Hristo-vim ... (Zlatoust).

Koristi od svetog pri~e{}a

Kad se mi nedostojni udostoji-mo da se sa strahom i trepetompre~istimo boànskim i pre~i-stim tajnama Hristovim, tadanajvi{e treba da pokaèmo uzdr-àwa i trezvewa, ~uvamo um i pa-`wu, da bi ovaj boànski ogaw,to jest telo i krv Gospoda na{egIsusa Hrista, o~istio na{e gre-he i na{e prqav{tine. Jer ulaze-}i u nas ovi boànski darovi od-

mah progone iz srca zle duhove,opra{taju nam ranije grehe i umna{ biva tada slobodan od uzne-miravawa zlih duhova. Ako posleovoga, stoje}i na vratima srca,

budemo pa`qivo ~uvali svoj um,kada se ponovo budemo udostojilisvetih tajana, one }e sve vi{eprosve}ivati na{ um i ~initi gasli~nim zvezdi (Isihije).

âsna krv Hristova, ako se sanadom prima, moè da izle~i sva-ku bolest (Zlatoust).

Pri~e{}e pred smrt

privla~i an|ele

Pri~ao mi je jedan, koji se samudostojio da vidi i ~uje, da onekoji se spremaju za odlazak saovog sveta, ako se pri~este sve-tim tajnama pri ~istoj savesti,prilikom izdisaja okruùju an-|eli i sprovode ih odavde zbogtajana koje su primili (Zlato-ust).

7

��

MOLITVA U PORODICI

- Da li, star~e, cela porodica

treba da u~estvuje na ve~erwoj

molitvi (molitvi pre spavawa)?

- Odrasli treba da se pona{ajudostojanstveno. Oni treba da ~i-taju molitve pre spavawa, a malojdeci treba da kaù: “Ako èlite,ostanite malo.” Ako su deca ne-{to ve}a, porodica ve} moè daima svoj tipik: na primer, petna-est minuta veliki, a dva, ili petminuta deca, a onda koliko samaèle. Ako ih roditeqi zadrà-vaju na celom ~itawu molitavapre spavawa, moè im dosaditi.Ne treba ih prisiqavati, jer onajo{ ne razumeju mo} i vrednostmolitve. Roditeqi, pretpostavi-mo, mogu da jedu i pasuq i meso,ili kakvu god jaku hranu. Ali ka-da dete jo{ samo pije mleko, ho}eli mu roditeqi re}i da jede meso,jer je dobro za ja~awe? Mo`da ijeste dobro za ja~awe, ali jadnodete ne moè da ga svari. Zato muu po~etku daju samo malo soka odmesa, kako bi poèlelo i drugiput da ga jede.

- Star~e, ponekad su i stariji

uve~e toliko umorni, da ne mogu

ni molitve pre spavawa da izmo-

le?

- Ako su mnogo umorni, ili bo-lesni, neka izgovore samo polo-vinu molitava pre spavawa, ilimakar jedan “O~e na{”. Neka ni-kako ne propuste molitvu. To jekao u ratu. Ako se na|e{ uve~e nanekom uzvi{ewu okruèn nepri-jateqem, ispali{ poneki metakda upla{i{ neprijateqa da te nebi napao. Tako isto i oni neka is-pale poneki metak, da bi se “po-kvarewak” (Starac Pajsije ~esto

za |avola koristi poimeni~enideminutiv prideva koji zna~i“pokvaren” - pokvarewa~i}, odpokvaren, kvaran, uègao) upla-{io i oti{ao.

Molitva ima veliku mo} u po-rodici. Poznajem dvojicu bra}ekoji su uspeli molitvom da po-stignu ne samo da im se ne razveduroditeqi, koji su imali velikiproblem u me|usobnom odnosu,ve} i da se ponovo zavole. Nama jena{ otac govorio: “Ne znam {ta}ete da radite, ali dva puta dnev-no }ete morati da dajete "ra-port" Bogu, kako bi znao gde senalazite.” Molili smo se predikonama svakoga jutra i svake ve-~eri, svi zajedno: otac, majka i de-ca i na kraju smo pravili metani-je pred Hristovom ikonom. Kadabismo imali neki problem u po-rodici, molili smo se da se re{i.Se}am se, jednom kada se razboleona{ najmla|i brat, otac nam jerekao: “Do|ite da zamolimo Bogaza wega, ili da ozdravi, ili da gauzme, samo da se ne mu~i.” Pomo-lili smo se svi zajedno i na{brat je ozdravio. Ali i za trpe-zom smo sedeli svi zajedno. Prvobismo se pomolili i tek onda po-~iwali da jedemo. Ako bi nekopo~eo da jede pre nego {to se bla-goslovi trpeza, govorili bismo:“On je zabludeo”. Nedostatak uz-dràvawa smatrali smo bludni-~ewem. Kada svako dolazi ku}ikada ho}e i jede sam, bez nekog po-sebnog razloga, to predstavqaraspad porodice.

Starac Pajsije

Svetogorac

SVAKODNEVNA

POLUNO]NICA

��

� ��

��

��

� !� ��

�� ! � "��#�$�� %�� "�� "�� "�� &�� "�"�� $�� & � �� '�� (��

�� ) �� #� �� *+�#� "��,�� -��

� !� �� "��*"�� "��#�� .��

�� ! /0��1� �� "��2�� %� � ,��

� � �� & �� (�� -�� ( ��( � �� ,�� (�3�� #�� (�� ( � � �� #� �� ((�3� �� "�� 4 �� .� ��%�5� & � ��,� ��( �� $�� (�� )��0�(�� "��

�� ,�� ,��(�� $ �� $�� *�� ( �� (�� $#�( �� "� �� #�� +�� ,�� 6�� #� �� , ��,��$

( �� "�� "�� "�� %� ��

8

��

�� ,"�� ,� ��$��

� !� �� 0�� ! � �� ,��

.�� "� � �� .��(�� &��%�� ,�� "�� "�� 0� �� #�� #�� & � �� $� �� "�� '�� 7 �� *� +�#��8�� ,��

(�� ,�� "�� "�$�� "�� (� �� 0�� '�� (�$

�� +�#� �� +�#� �� "��,� �� !� ��#� ��

��

�� $ ��

�� "�� +�� 9��$

�� % � �� "�$�� +�� *��%� �� "�� $ ��,�� 6�"�� -��$

�� ) �� ,�� 2�� ( �� (� �� $,� �� 2� "�� 2�� ,��$�� "�� -�,� �� "�� $�� ,� ��

�� : �� 2�� 2�$�� ,� �� 6�"�� - 2�$

�� 2�� 2�$�� ; ,�� ,�� $�� 2�� -�2� �� <��

� &�'�� (��

�� $ �� )�� %�'� ��

�� $�� *�� +�"�� ,��

DUHOVNI @IVOT SUPRU@NIKA

- Kada mu` ne ìvi duhovnim

ìvotom, {ta u tom slu~aju,

star~e, treba da ~ini èna?

- Da ga uputi na Hrista i da semoli da mu On malo omek{a srce.Hristos }e se polako uvu}i u we-govo srce i on }e po~eti sebi dapostavqa pitawa. îm malo omek-{a wegovo srce, onda èna moèda traì od wega da je automobi-lom odveze, na primer, u crkvu.Ali ne}e mu re}i “do|i i ti u cr-kvu”, nego }e mu re}i: “Moè{ li,molim te, da me odveze{ do cr-kve?” Ako je odveze do crkve, mo-`da }e on re}i: “Pa po{to sam ve}do{ao dovde, u}i }u i ja malo daupalim sve}u.” I tako }e, malo, pomalo, mo`da oti}i i daqe.

- Moè li, star~e, ènin du-

hovnik na neki na~in da pomogne

i muù?

- Ponekad, kako bi mu` dobiopomo}, duhovnik mora duhovno dadeluje na ènu. Sa ène }e se do-bro preneti i na muà i ako imadobro srce, Bog }e mu pomo}i dase promeni.

@ena je po svojoj prirodi pobo-`na. Ali, kada mu`, iako je maloravnodu{an prema Crkvi, napra-vi preokret u duhovnom smislu, apotom ujedna~eno napreduje, nièna ga ne moè dosti}i. Moè~ak da po~ne i da mu zavidi, jerona ne napreduje. Zbog toga, u ta-kvim slu~ajevima kaèm muèvi-ma da budu oprezni. Jer {ta se de-{ava? [to mu` vi{e napreduje nasvom duhovnom putu, to mu ènavi{e “udara kontru”, ako ona neìvi duhovnim ìvotom. A akomu` kaè: “Kasno je, ustani daidemo u crkvu”, ona mu kaè: “Aj-

de, idi sam! Imam danas mnogo po-sla...” Ili, ako joj mu` kaè: “Do-bro, za{to ti se ugasilo kandi-lo?” pa po|e sam da ga upali, po-vre|uje wen egoizam, pa po~iwe davi~e: “[ta ti je, jesi li pop? Ho-}e{ li da postane{ monah?” Mo-è ~ak da mu kaè: “Za{to dastalno palimo kandilo? Boqe dauqe damo nekom siromahu.” Moèdospeti i do protestanskih teo-rija. Naravno, posle joj je krivozbog svega {to je rekla, ali joj jekrivo i zbog napretka koji vidikod svoga muà. Hiqadu puta jeboqe, u takvim slu~ajevima, dakandilo ostane uga{eno, nego damu` sam pali kandilo.

Dakle, kako bih spasao porodi-ce od raspada, muèvima kaèm:“Kaì svojoj èni, kada vidi{ daje dobro raspoloèna: Ako odla-zim u crkvu, malo se pomolim i na-pravim poneku metaniju, ili pro-~itam poneku duhovnu kwigu, ne~inim to iz velike blago~estivo-sti, nego zato {to me to zadràvai pomaè da me dru{tvo ne bi od-vuklo u kafanu itd.” Kada mu` ta-ko predstavi situaciju, onda se è-na obraduje, pa moè da se promenii da ga duhovno prevazi|e. Ali akoto ne predstavi tako, atmosferapostaje sve zategnutija, pa moè dado|e i do razvoda. Ako mu` èliduhovno da pomogne èni, neka sepotrudi da je poveè sa nekom po-rodicom koja duhovno ìvi. Ako jemajka te porodice pritom izuzet-no blago~estiva, to }e wegovoj è-ni dati motiv da se na wu ugleda.

Starac Pajsije

Svetogorac

9

��

RE^ UTEHE STRADALNICIMA MONASIMA

Sine moj - govori Pismo -ako prihvata{ da sluì{Gospodu Bogu, pripremi

du{u svoju za isku{ewe: upravisrce svoje, i budi nepokolebiv.Sve {to ti se desi prihvati sa za-dovoqstvom, i u te{kim preokre-tima svog ponièwa budi dugotr-peqiv (Sir 2, 1, 2, 4).

Nevoqe su oduvek bile znakizabranosti Boìje. One su bileznak bogougodnosti za patrijar-he, proroke, apostole, mu~enike,prepodobne. Svi sveti qudi supro{li uskim putem isku{ewa inevoqa, podnosili ih, i tako pri-neli sebe na blagougodnu `rtvuBogu.

I danas se na svete du{e dopu-{taju, po voqi Boìjoj, razna is-ku{ewa, da bi se wihova qubavprema Bogu potpuno jasno otkri-la.

Ni{ta se ne de{ava ~oveku bezodobrewa i dopu{tewa Boìjeg.

Hri{}anin koji èli da budesledbenik Gospoda na{eg IsusaHrista i da postane po blagodatisin Boìji, ro|en od Duha, presvega mora da postavi sebi kaopravilo, da prihvati kao svojuneizostavnu obavezu, dobrodu-{no trpqewe svih nevoqa: i te-lesnih stradawa, i uvreda od qu-di, i nasrtaja demona, i samogustanka sopstvenih strasti.

Hri{}aninu koji èli da bla-gougodi Bogu vi{e od svega trebatrpqewe i nepokolebivo uzdaweu Boga. On mora neprestano da dr-ì to oru`je u du{evnoj desnicizato {to na{ lukavi neprijateq,|avo, upotrebqava sva sredstvada nas za vreme nevoqe baci uuninije i otme nam nadu u Gospo-da.

Bog nikada ne dopu{ta na svojeistinske sluge isku{ewa kojanadma{uju wihove snage. Veran jeBog - govori sveti apostol Pavle

- koji vas ne}e pustiti da se isku-{ate ve}ma nego {to moète, ne-go }e u~initi sa isku{ewem kraj(izbavqewe), da moète podnije-ti (1 Kor 10,13).

\avo, budu}i da je stvorewe isluga Boìji, ozloje|uje du{u,ali ne onoliko koliko on ho}e,nego onoliko koliko mu dozvoliBog.

Ako ~ovek zna koliko teretamoè da nosi koja tovarna ìvo-tiwa, tim vi{e beskrajna Boìjapremudrost zna koliko je isku-{ewe prili~no svakoj du{i.

Lon~ar zna koliko vremena mo-ra da drì glinene sudove u va-tri: ako ih predugo drì, pu}i }e,ako ih premalo drì, bi}e neupo-trebqivi. Tim vi{e zna Bog kojesnage i stepena treba da budeogaw isku{ewa za razumne sasudeBoìje - hri{}ane, da bi postalisposobni da naslede Carstvo ne-besko.

Mladi} nije sposoban da oba-vqa mnoge slu`be u svetu: nijesposoban da upravqa ku}om, daobra|uje zemqu i da se bavi osta-lim svakida{wim poslovima. Ta-ko ~esto i du{e koje su ve} pri~a-snice Boìje blagodati, ali kojesu neisku{ane nevoqama koje imnanose zli duhovi, neposvedo~eneu tim nevoqama, ostaju jo{ u mla-dena{tvu, jo{ su, takore}i, ne-sposobne za Carstvo nebesko.

Ako li ste bez karawa - govoriapostol - koje su svi iskusili, on-da ste kopilad a ne sinovi (Jev 12,8).

Isku{ewa i nevoqe {aqu se~oveku radi wegove koristi: du-{a odgojena kroz isku{ewa po-staje jaka, ~estita pred svojimGospodom. Ako ona pretrpi svedo kraja u nadi u Boga, ne moèbiti li{ena dobara koja je obe-}ao Sveti Duh i potpunog oslobo-|ewa od strasti.

Ako du{e predate raznim nevo-qama - javnim, koje im nanose qu-di, ili tajnim, nastalim zbogustanka u umu nepotrebnih misli- ili telesnim bolestima, sve topretrpe do kraja, one }e biti udo-stojene istih onih venaca kojihsu udostojeni i mu~enici, i isteone slobode koju imaju mu~enici.

Mu~enici su podnosili isku-{ewa od qudi. Rado su predavalisebe mu~ewima, pokazivali do sa-me smrti hrabro trpqewe. [to jeraznovrsniji i teì bio wihovpodvig, sticali su tim ve}u sla-vu, dobijali tim ve}u sloboduprema Bogu.

Monasi podnose isku{ewa odzlih duhova. [to su ve}a isku{e-wa koja im donosi |avo, tim ve}uslavu oni dobijaju u budu}em vekuod Boga, tim ve}e utehe bivajuudostojeni od Svetog Duha ovde, usamim svojim stradawima, za vre-me zemaqskog stranstvovawa.

Uzak je i àlostan put koji vo-di u ve~ni ìvot; malo je onih ko-ji wime hode; no on je neuskrati-vo i neizbe`no nasledstvo svihkoji se spasavaju. Ne skre}imo sawega! Svako isku{ewe koje namdonosi |avo podnosimo ~vrsto inepokolebivo, motre}i okom ve-re na dobijawe nagrade pripre-mqene na nebu.

Kakve god bile nevoqe kojimasmo izloèni tokom zemaqskogìvota, one nikako ne mogu bitiizjedna~ene sa dobrima koja sunam obe}ana u ve~nosti, ili sautehom koju jo{ ovde daruje SvetiDuh, ili sa izbavqewem od vlada-vine strasti, ili sa otpu{tawemmno{tva na{ih dugova - sa timneminovnim posledicama dobro-du{nog podno{ewa nevoqa.

Stradawa sada{wega vremena,tj. sada{wa privremena strada-wa, nisu ni{ta, govori apostol,prema slavi koja }e nam se otkri-

10

��

ti, tj. u pore|ewu sa slavom koja}e se otkriti u nama kad nas Sve-ti Duh obnovi (Pim 8, 18).

Hrabro pretrpimo sve radi Go-spoda, kako i treba da pretrpehrabri vojnici koji se ne boje nismrti za svog Cara.

Za{to se nismo izloìli ta-kvim i tolikim patwama dok smosluìli svetu i ìvotnim briga-ma? Za{to se sada, kada smo pri-stupili da sluìmo Bogu, izla-èmo raznim nesre}ama?

Znaj: zbog Hrista nas zasipajunevoqe, kao strele. Baca ih nanas na{ neprijateq, |avo, da binam se tako osvetio za ve~na do-bra kojima se nadamo i koja nasto-jimo da dobijemo, a ujedno da bioslabio na{u du{u tugom, unini-jem, lewo{}u i time nas li{ioblaènstva koje o~ekujemo.

Hristos se nevidqivo bori zanas. Taj na{ krepki i nepobediviZastupnik razbija svaki mu~kinapad i svaku zlu nameru na{egneprijateqa.

On sam, Gospod i Spasiteqna{, i{ao je za vreme celog svogzemaqskog ìvota uskim i àlo-snim putem - nikakvim drugim.Wega su neprestano gonili, On jepretrpeo mnoga sramo}ewa, isme-javawa i isku{ewa - napokon isramotnu smrt na krstu, izme|udvojice razbojnika.

Sledimo Hrista! Unizimo sekao On! Ugledajmo se na Wega ine protivimo se kad nas smatrajulaòvima i pomahnitalima, nepoàlimo na{u ~ast, ne okreni-mo lice od pquvawa i obraze odudarawa; ne traìmo ni slavu, nilepotu, ni naslade koje pripadajuovome svetu; izvr{imo zemaqskostranstvovawe, kao stranci kojinemaju gde da sklone glavu; pri-hvatimo, prihvatimo sramo}ewa,ponièwa i prezirawa od qudikao ne{to {to neodvojivo pripa-da putu koji smo izabrali; bori-mo se javno i tajno protiv gordihpomisli, napreù}i sve snage

zbacimo te pomisli na{eg starog~oveka, koji pod raznim i na isti-nu samo prividno nali~nim izgo-vorima traì da oìvi svoje ja.Tada }e se Sin Boìji, koji je re-kao: Useli}u se u wih, i bi}u uwima (2 Kor 6,16), javiti u na{emsrcu, i darova}e nam vlast i siluda sveèmo sna`nog, da oplenimosasude wegove, da zgazimo aspidui vasiliska, da ih satremo (Pre-podobni Makarije, Pouka 4, gl.15).

Odbacimo roptawe, odbacimojadawe na na{u sudbinu, odbaci-mo tugu i àlost u srcu, od kojihslabe du{e stradaju vi{e nego odsamih nevoqa. Odbacimo svakumisao o osveti i vra}awu zlom zazlo. Moja je osveta, ja }u vratiti,rekao je Gospod (Rim 12,19).

Ho}e{ li da podnosi{ nevoqesa lako}om i udobno? Smrt zaHrista neka bude ono {to àrkoèli{. Ta smrt neka neprestanobude pred tvojim o~ima. Umrt-vqavaj sebe svakoga dana uzdrà-

vawem od svih gre{nih èqa te-la i duha; umrtvqavaj sebe odri-cawem od svoje voqe i odbaciva-wem samoopravdavawa, tih plo-dova la`no nazvanog znawa i lu-kave savesti starog ~oveka; umrt-vqavaj sebe ìvim zami{qawemi stvarawem slike svoje neumit-ne smrti. Data nam je zapovest dasledimo Hrista, da uzmemo svojkrst. To zna~i: moramo uvek bitispremni da sa rado{}u i veseqemumremo za Hrista. Ako tako ure-dimo sebe, lako }emo podnositisvaku nevoqu, vidqivu i nevi-dqivu.

Koje isku{ewe, koje ponièwene}e velikodu{no podneti onajkoji èli da umre za Hrista?

Na{e nevoqe nam izgledaju te-{ke upravo zato {to ne}emo daumremo za Hrista, ne}emo u Wemujedinom da zakqu~imo sve na{eèqe, sve na{e nade, sav na{ um,sve na{e dostojanstvo, celokup-no postojawe na{e.

Ako neko ~ezne da sledi Hri-sta i bude Wegov naslednik, ondaon mora revnosno da podraàvaWegova stradawa. Svi koji voleHrista, svi Wegovi sledbeniciotkrivaju i dokazuju svoj skrovi-ti zalog time {to svaku wima po-slanu nevoqu trpe dobrodu{no,ali i usrdno, i revnosno, i rado-sno, i blagodarno, polaù}i naHrista sve nadawe.

Takvo trpqewe je dar Hristov.Taj dar primi}e onaj koji ga

smirenom i upornom molitvomizmoli od Hrista: dokazuju}iiskrenost èqe, dobi}e besceniduhovni dar trpqewa prisiqava-wem i bolnim primoravawem ne-voqnog srca na trpqewe svih ne-voqa i isku{ewa (Sveti IsakSirijski, Slovo 37). Amin.

Sveti Igwatije

Brjan~aninov

11

��

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG PETRA KORI[KOG,

isposnika i ot{elnika

Kada Srpska zemqa i narod koji ìvi u woj primisvetlost Hristovog Evan|eqa, i kada se apostolskimdelima i podvizima bogonosnog oca na{eg Save iostalih bogougodnika srpskih u~vrsti blago~e{}eme|u Srbima, tada zasija{e mnogi bogougodni svetil-nici po Srbiji i ~itavom Balkanu. Me|u takvim pod-vi`nicima osobito se proslavi ovaj prepodobni i bo-gonosni otac na{ Petar, koji se podvizava{e u Kori-{koj pustiwi kraj Prizrena. Wegov ìvot i podvigeopisa hilandarski monah Teodosije (pisac i ìtijaSv. Save Srpskog), koji je na poziv kori{kog monahaGrigorija dolazio u Prizren i okolinu i od verodo-stojnih svedoka i monaha o~evidaca doznao za svetiìvot i bogougodne podvige i ~udesa ovoga prepodob-nog. Mudri Teodosije je potom napisao i slu`bu pre-podobnom Petru Kori{kom.

Bogonosni otac na{ Petar be{e rodom iz hvostan-skog kraja u oblasti Dioklitiji, kako se onda zvala po-krajina oko dana{we Pe}i. Selo wegovo zva{e se Uwe-mir, a to je dana{wi Ujmir kraj Pe}i. Roditeqi mu be-hu pobo`ni i ~estiti hri{}ani, koji ga po ro|ewu kr-sti{e i dado{e da se u~i svetim kwigama. Jo{ u mlado-sti blaèni Petar ispoqava{e blagodat Bo`ju kojabe{e i koja ima{e biti na wemu, jer od detiwstva be-{e krotak i smeran, bezlobne du{e i nezlobiva uma.Zbog ovoga on izbegava{e de~je igre i sve nekorisnedru`be i zabave, {to roditeqe wegove ne malo àlo-{}a{e. Umesto svega drugoga Petar se usrdno tru|a{eu postu, molitvi i poha|awu hrama Bo`jeg, i u u~ewuboànstvene nauke re~i Bo`je. Iz Svetoga Pisma onshvati da radi qubavi Bo`je treba ostaviti sve na sve-tu, pa i same roditeqe, i zato mu du{a ù|a{e da seposveti sluèwu Bogu u samo}i i ot{elni{tvu. Kadamu uskoro umre otac on be{e gotov da se udaqi iz domai sveta, ali ga majka prekliwa{e da wu i mla|u sestri-cu, koju ima{e, ne ostavqa samotne i sirote. Prepodob-ni se smilova na maj~ina prekliwawa i preuze na seupravqawe ku}om, ali svoje podvige posta i molitve neumawi nego ih naprotiv udvostru~i. On krotko ora{esvoju wivu na jednom slepom volu, koji po smrti prepo-dobnoga na ~udesan na~in prepoznade palicu svoga go-spodara. Uz telo svoje prepodobni no{a{e grubu vlase-nicu, i to niko ne zna|a{e osim majke koja be{e pri-metila wegovo naglo telesno slabqewe. Ali se majka

boja{e da mu i{ta primeti, iz straha da ih ne ostavi iode u pustiwu. No uskoro se i majka preseli ka Gospo-du, te prepodobni moga{e ispuniti svoju davna{wu bo-gougodnu èqu.

Ostav{i sam sa mladom sestrom svojom, blaèniPetar je pita{e ho}e li da se uda, jer je ne moga{eostaviti tako mladu i nezbrinutu. No sestra tako|equbqa{e devstvenost i ~istotu, i ne èqa{e da osta-vi brata nego ga moqa{e da i wu uzme sa sobom, obe-}avaju}i mu da }e se podvizima wegovim posta i moli-tve i ona podvizavati. Tada joj on smireno re~e: “Vo-qa Gospodwa neka bude!” Zatim iza|e sa sestrom izsvoga sela i u crkvi svetih Apostola Petra i Pavla,nedaleko od sela, primi mona{ki postrig od jednogstarca monaha koji je u toj crkvi ìveo. Tu prepodob-ni sagradi posebne kelije sebi i sestri, gde se oba-dvoje podvizavahu u postu i molitvi. Podvizavao seprepodobni vrlo tvrdo i istrajno, i u te{koj borbi sdemonskim isku{ewima pokazao se pobedonosnim, kao{to }e se daqe pokazati. Wima dvoma dolaàhu srod-nici i poznanici i dono{ahu im {to im be{e po-trebno za ìvot, no blaèni Petar ne be{e time za-dovoqan i predloì sestri da se udaqe na drugo me-

sto, {to sestra odmah i prihvati. Oni se udaqi{e udrugo mesto, gde opet be{e blizu crkva svetog Apo-stola Petra, ali se ni tu wihova vrlina ne sakri od~estih i mnogih posetilaca.

îtaju}i @itija svetih i bogonosnih drevnihOtaca prepodobni èqa{e da se oda ve}im usamqe-ni~kim, molitveno-tihovalnim podvizima, ali to nemoga{e da u~ini zbog sestre svoje. Zato se u srcu re-{i da Boga radi ostavi sestru i tajno se od we udaqi.No kada on to poku{a sestra ga primeti i brzo ga su-stiè. Tako oni putovahu zajedno i do|o{e do gorevisoke iznad grada Prizrena, povrh sela koje se zva{eKori{a (danas Kaba{). Behu se oboje umorili i za-stado{e da se odmore. Od silnog umora sestra odmahzaspa i spava{e tvrdim snom. Tad se prepodobni po-moli Bogu i re{i da ostvari svoju nameru: da Boga ra-di i ve}ih podviga radi ostavi i sestru i udaqi se uneku skrivenu raspuklu stenu. U toploj molitvi sa su-zama Bogu on govora{e da ovo ~ini iz qubavi premaBogu, Kome i prepu{ta na brigu i za{titu svoju se-stru i wene podvige devi~anstva i ~istote. Za sebeiska{e da mu Bog podari da po~etak pokajawu posta-vi, Bogu posluì, i spasewe zadobije. Posle toplemolitve oseni sestru krsnim znamewem, i udaqi se odwe pla~u}i i sam zbog rastanka. Probudiv{i se, se-stra ga zva{e po imenu, i ne na{av{i ga gorko plaka-{e: “Goro Boìja sveta, govora{e ona, molim da smrtu tebi na|em. Makar mi ti budi milostiva, primi imene ovde, i daj da ne iza|em iz tebe do groba. Jer usvet vratiti se ili u wemu biti ne volim, niti samdostojna da ìvim ne vide}i gospodina brata mojega”.Pla~u}i tako i ridaju}i sestra otide me|u narod itamo tajno poìve u devstvenosti i celomudriju, dokse ne prestavi Bogu u ugodnosti Wemu kako je brat be-{e nau~io. Za weno prestavqewe doznade i prepodob-ni i toplo iz srca blagodara{e Bogu, Kome se uvekmoqa{e za weno spasewe.

Potom se prepodobni Petar uspe na goru vrlo vi-soku i na|e u jednoj steni sebi pe}inu, gde se nastanii svoje podvige produì. Mrazem smrzavan i suncemopaqivan, prepodobni se hrawa{e samo divqim bi-qem i gorkim bukovim ìrom, tako da u telu provo|a-{e ìvqewe bestelenih bi}a. Jer on be{e nepo{te-dan i nemilosrdan neprijateq telu svome, da bi ga od

12

��

strasti o~istio i u `rtvu ~istu i ìvu Bogu prineo.Okolne zveri ne uznemiravahu prepodobnoga nego sawim u miru ìvqahu, ali ga zato demoni napadahu ipreko jedne zmije u pe{teri neprestalno uznemirava-hu. No}u mu se demoni glasovima wegove sestre javqa-hu, kao mole}i ga da je od zverova izbavi i u svoju pe-}inu primi. No prepodobni zna|a{e za takva isli~na lukavstva besovska, i zato neprekidno poja{epsalme i pesme duhovne Bogu. Kada mu najzad dosadi~esto {i{tawe spomenute zmije u pe}ini, on se usrd-no Bogu moqa{e i ~etrdeset dana strogo po{}a{e,prizivaju}i i An|ela Gospodweg u pomo}, pa najzadiza|e iz pe}ine i imenom Hristovim stade tu qutuzmiju progoniti iz stene. Tada se pred wim pojavisjajni An|eo Gospodwi, a starac od sjaja wegovogupla{en posrnu, no An|eo ga prihvati i re~e: “Nepla{i se od mene, ja sam Mihailo, Arhistratig silaGospodwih, i gle, po{to si molio, sada sam ja od Wegaposlan i do|oh da prognam lukavu zmiju, koja ti pa-kost ~ini. Sada }e{ videti slavu Boga na{ega!”. IArhan|eo s ma~em odmah progna zmiju, a starcu re~e:“Mir tebi, du{o koja traì{ Gospoda! Vide li slavuBoga na{ega? Gle, molbu tvoju Bog preko mene ispuni,i pokvarena i lukava zmija vi{e nikada ne}e do}i.Pazi na sebe i ja~aj u Gospodu, jer }e{ mnoge napademorati da podnese{ od zlih duhova koji ti ovde zavi-de, ali ih se ti nemoj bojati i ne pla{i se wihova za-stra{ivawa, nego im se imenom Gospodwim suprotsta-vi i oni }e oti}i posramqeni”. I Arhistratig odmahpostade nevidqiv. Prepodobni sav u trepetu i veli-kom smirewu, biju}i se u prsa svoja, govora{e: “Kosam ja, u strastima pocrneli i u gresima ogrezli iusmrdeli, te si Ti, Gospode, poslao u pomo} meniTvog preslavnog i presvetlog vrhovnog An|ela!” Iu{av{i u pe}inu on sa suzama zablagodari Bogu i We-govom Arhan|elu za ovo ~udo.

Po ovom vi|ewu prepodobni se dade na jo{ ve}epodvige, i dostiè takvu ~istotu uma da je sve |avol-ske zamke prozirao i molitvom i tihovawem ih poki-dao. \avo se osobito stara{e da prepodobnoga odagnaiz pe}ine i sa stene. Jednoga dana navali na wega uvidu velikog oblaka crnih gavranova koji ho}ahu damu o~i iskopaju, no prepodobni ih odagna molitvamai proizno{ewem ispovedawa vere (tj. ~itawem Sim-vola vere). I mnoge druge pakosti i privi|ewa pri-~iwava{e mu lukavi demon, ali svetiteq sva isku{e-wa i zlostavqawa trpqa{e, znaju}i da sve to vidiBog, Koji }e ga za trpqewe nagraditi. Nenasitom qu-

bavqu prema Bogu, on revnosno ulaà{e u sve ve}eborbe, tako da se i sami besi od wegovog stradal-ni~kog trpqewa sramqahu. Jer oni ga o stene rawava-hu i htedo{e mu na svaki na~in do}i glave, ali mu ni-{ta ne mogahu. Oni mu pre}ahu i gowahu ga, govore}ida je stena i pe}ina wihovo prebivali{te, i zastra-{ivahu ga u vidu raznih zverova i drugih demonskihma{tarija. Na sve wihove zamke prepodobni odgova-ra{e sve usrdnijom molitvom i moqewem Bogu, a de-monima govora{e: “Ako bi i jo{ ve}e mno{tvo puko-va va{ih na mene navalilo, ne}e se bojati srce moje.Ako me napadnete, pokaza}u smelost svoju protiv vasu ime Boga mojega”. A k Bogu vapija{e: “Gospode, po-mozi mi! Smiluj mi se, Gospode, nemo}an sam, i du{ase moja veoma zbunila”. I Gospod milostivi svagdausli{ava{e molitvu sluge Svoga. Demoni poku{avahuda ga navedu na pomisli gordosti i samopreuzno{ewa,no prepodobni se ogra|iva{e boànskim smirewem,jer svagda govora{e: “Ja sam prah i pepeo (1 Mojs. 18,27) pred Gospodom mojim, i ni{ta bez Wega ne moguu~initi. Zato je i post moj i trpqewe moje ovde u pu-stiwi, jer je On Bog moj, i Spasiteq moj, i Za{tit-nik moj, i u Wega se uzdam”.

Posle ove sjajne pobede nad svim isku{ewima de-monskim Gospod ukrepi prepodobnoga i ispuni ga rado-sti neiskazane javqawima boànske svetlosti u pe}iniwegovoj dawu i no}u. Ovo svetlosno vi|ewe potrajamnogodnevno, tako da se sveti jedino wime nasla|iva{ei na ionako hudu hranu svoju potpuno zaboravqa{e. Ras-paqen qubavqu prema Gospodu svom i Spasitequ, on sa-mo ponavqa{e re~i Davida psalmopevca: “@edna je du-{a moja Boga jakoga i ìvoga. Kada }u do}i i javiti sepred Bogom mojim?” (Ps. 41, 2). U ovakvim podvizimanadqudskim i vrlinama ravnoangelnim prepodobniproìve i ostale godine ìvota svoga na zemqi, uvekse duhovno vesele}i i Bogu za sve blagodare}i. A |avo-li se vi{e ne usudi{e ni da mu se pribliè, jer ih bla-godat Bo`ja koja be{e u prepodobnome, uvek daleko od-gowa{e. No prepodobni se od toga nimalo ne pogordi,ve} sa strahom i trepetom gra|a{e svoje spasewe, uvekse se}aju}i re~i Apostolove: “Hristos do|e u svet daspase gre{nike, od kojih sam prvi ja” (1 Tim. 1, 15). Ondo kraja ìvota svoga sebe osu|iva{e i svagda pred Go-spodom smirava{e.

No Gospod ne htede da ovaj svetilnik ostane svetunepoznat, te uputi k wemu neke bogoqubive inoke. Do-{av{i k prepodobnome oni ga zamoli{e da ih primii isposni~kom ìvqewu nau~i, {to prepodobni,

predvi|aju|i svoj skori odlazak Bogu, rado prihvatii blagoslovi ih da ìve u pe}inama ispod wega. Predsmrt ih zamoli da mu u steni u pe}ini useku u kamenumesto za grob, gde }e ga po smrti wegovoj poloìti.Zatim im na wihovu molbu ispri~a svoje ìtije ipodvige, pa se onda po qudskoj prirodi ne{to malorazbole. Potom se pri~esti boànskim i ìvotvor-nim Tajnama Hristovim, izgovaraju}i ove re~i: “Sla-va Bogu za sve!” Najzad se jo{ jednom toplo pomoli,govore}i: “Gospode Isuse Hriste, Sine Bo`ji, primiu miru du{u moju i udostoji me da pro|em kroz vazduhi pokraj duhova lukavstva neuznemireno i bez prepre-ke, bez opasnosti i wihove pakosti, uz pomo} i odbra-nu Tvojih svetih An|ela, i vo|en i sprovo|en wimatamo gde }u se Tebi, Bogu mojemu, pokloniti i od Tebeprimiti nagradu po velikoj milosti Tvojoj i bez osu-de za mnoga moja zla dela”. Zatim dade bratiji posled-wi celiv i mirno predade du{u svoju u ruke Gospodasvoga, Koga je od detiwstva toliko zavoleo i usrdnoMu podvi`ni~ki sluìo do duboke starosti. Upokojise 5. juna 1270. (ili 1275.) godine za vladavine srpskogblagovernog kraqa Uro{a. One no}i kad se prepodob-ni upokojio videla se svetlost od mnogo sve}a u wego-voj pe}ini i ~ulo se angelsko pojawe. Od bratije jena|en ujutro gde po~iva u kamenom grobu umotan uvlasenicu, sjajnoga lica i pe}ine prepune blagouhano-ga mirisa. Gospod uskoro proslavi i sasu{ene podvi-zima mo{ti prepodobnoga, jer darom ~udotvorstva imiomirom izobilno ih obogati. Zato se k wima stado-{e sticati mnogobrojni vernici sa raznih strana, ipo veri svojoj utehu i isceqewa od wih dobijati.

Uskoro zatim pe{tera prepodobnoga bi pretvore-na u crkvu Bo`ju, i car Du{an (1331 -1355 g.) je preda-de na upravu starom igumanu Grigoriju, a potom onapostade metoh manastira Hilandara. Neki delovi mo-{tiju prepodobnog Petra bi{e odneti u Carigrad ina druga mesta, a krajem 16. veka monasi kori{kog ma-nastira skri{e od Turaka ostatke svetih mo{tiju we-govih u pe}insku crkvu manastira u Crnoj Reci kodstarog Kola{ina, izme|u Mitrovice, Pe}i i NovogPazara, gde one i do danas po~ivaju. - Molitvama pre-podobnog oca na{eg Petra Kori{kog neka Gospod inas pomiluje i spase, kao blag i ~ovekoqubiv. Amin.

-�� )�� .��

13

��

ZANIMAWE NE ÎNI ÔVEKA

- [ta je razlog, star~e, {to

~ovek na silu radi neki posao?

Razlog tome je {to mo`da nemadobre pomisli kad je posao u pi-tawu. Ako vidi lepu stranu po-sla, onda, {ta god radio, bi}e zawega svetkovina.

- A ako se neko, star~e, àlo-

sti, jer radi neki teàk, ili

prezren posao, na primer, zida,

ili pere sudove u nekoj kuhiwi

itd., kako treba prema tome da

se postavi?

- Ako pomisli da je Hristosprao noge Svojim u~enicima pre-sta}e da se àlosti. Kao da jeHristos time èleo da nam kaè:“Tako treba i vi da ~inite.” Bi-lo da neko pere sudove, ili kopajarkove, treba da se raduje. Neko~isti kanalizaciju, jer nema dru-gi posao i jadnik je stalno izlo-èn zarazi. Zar i on nije ~ovek?Nije li i on obli~je Boìje? Be-{e jedan otac porodice ~ije zani-mawe je bilo da ~isti kanaliza-ciju, a be{e dospeo do visokog ni-voa duhovnosti. Razboleo se odtuberkuloze i, iako je imao pri-like da ode, nije to u~inio, jer jemislio: Za{to da se neko drugimu~i rade}i taj posao? Voleo jetaj nipoda{tavani ìvot i zatoga je Bog obdario blagoda}u Svo-jom.

Zanimawe ne ~ini ~oveka.Upoznao sam jednog lu~kog radni-ka, nosa~a, koji je podigao ~ovekaiz mrtvih. Kada sam bio predsto-jateq skita manastira Iviron,poseti me jednoga dana jedan ~o-vek od nekih pedesetak godina.Do{ao je kasno posle podne i nijezvonio zvoncem kako ne bi smetao

ocima, pa je spavao napoqu. Kadasu ga oci videli, uveli su ga unu-tra i obavestili me o tome. “Do-bro”, rekoh mu, “za{to nisi zvo-nio da ti otvorimo i smestimote?” “Ma kako, o~e, da smetamocima?”, re~e. Vidim, lice mu je

nekako ozareno. Postade mi jasnoda ìvi duhovnim ìvotom. Re~emi kasnije da je veoma rano ostaosiro~e i zato je, kada se oènio,izuzetno zavoleo svoga tasta.Uvek bi prvo svratio do svog ta-sta i ta{te, pa tek onda odlazioku}i. Mnogo se, me|utim, àlo-stio, jer je wegov tast mnogo pso-vao. Mnogo puta ga je molio da nepsuje, ali je onaj bivao sve gori.Jednom se wegov tast te{ko raz-boleo. Odvezli su ga u bolnicu iposle nekoliko dana je umro. Mojposetilac nije bio pored wegakada je izdahnuo, jer je morao daistovari jedan brod. Kada je oti-{ao u bolnicu i na{ao ga u mr-tva~nici, pomoli se sa mnogo bo-la: “Boè moj, molim Te”, re~e,“podigni ga iz mrtvih, samo da se

pokaje, pa ga posle uzmi!” Mrtvacodmah otvori o~i i po~ne da po-kre}e ruke. îm je to videlo bol-ni~ko osobqe, svi odjednom pobe-go{e. Zet se sam pobrinuo za we-ga i odveo ga, potpuno zdravog, ku-}i. Poìveo je jo{ pet godina upokajawu i onda je umro. “O~e”,re~e mi moj posetilac, “mnogoblagodarim Bogu {to mi je u~i-

nio tu milost. Ko sam ja, da miBog u~ini takvu milost?” Bio jemnogo prostodu{an i tako smi-ren, da mu ni na pamet nije paloda je tasta podigao iz mrtvih. To-pio se od blagodarnosti premaBogu {to mu je to u~inio.

Mnogi qudi se mu~e, jer neuspevaju da postignu slavu u is-praznom svetu, ili da se obogateispraznim stvarima. Ne misleuop{te da im to u drugom, onomistinskom ìvotu, nije ni po-trebno, a ne moè se ni preneti.Tamo se prenose samo na{a dela,a ona }e nam odavde pribaviti od-govaraju}i “paso{” za na{e veli-ko putovawe u ve~nost.

Starac Pajsije

Svetogorac

14

��

DIMITRIJE (Pavlovi})

patrijarh srpski, 1920 - 1930.

Patrijarh Dimitrije ro-|en je u Poàrevcu 1846.od roditeqa Stojana i

Milosave Pavlovi}. Osnovnu{kolu je u~io u Poàrevcu, Ve-likom Selu i Beogradu.

Posle zavr{enih pet razredagimnazije upisao se u Beogradskubogosloviju i zavr{io je 1868.

Posle zavr{ene bogoslovijebio je u~iteq u selu Ratkovi}u iBrzanu, [umadija, a 1870. rukopo-loèn je u ~in |akona i prezvite-ra i postavqen za kapelana u La-povu. Ostav{i udov, 1873, upisaose u Veliku [kolu u Beogradu,filolo{ki odsek, i kada je zavr-{io studije postavqen je, 1878. zasuplenta, a 1882. za profesoraBeogradske bogoslovije. Kao ta-kav, izabran je za vreme mitropo-lita Srbije Teodosija (Mraovi-}a), 8. novembra 1884. za episkopani{kog.

Po povratku mitropolita Mi-haila u zemqu, episkop Dimitri-je je otstupio sa svoga poloàjazajedno sa celom jerarhijom mi-tropolita Teodosija i nastaniose u Francuskoj. U Monpeqeuepiskop Dimitrije je tri godineslu{ao kwièvnost i filozofi-ju, a dve godine je studirao na po-qoprivrednoj akademiji.

Posle smrti mitropolita Mi-haila, 1898, postao je prvo dràv-ni savetnik, a krajem godine epi-skop {aba~ki. Nakon smrti mi-tropolita Kraqevine SrbijeInokentija, izborni sabor je 19.avgusta 1905. za novog mitropoli-ta izabrao episkopa Dimitrija.

U toku Prvog svetskog rata,mitropolit Dimitrije se i pro-tiv voqe srpske vlade, koja je è-lela da on ostane sa narodom uSrbiji, povukao preko Albanijena Krf. Po{to su ostali epar-hijski arhijereji odvedeni u za-to~eni{tvo, u Srbiji za vremerata nije bilo ni jednog arhijere-ja.

Kada je do{lo do vaspostavqa-wa redovnog stawa u Srpskoj pa-trijar{iji, mitropolit Dimi-trije je izabran za patrijarhasrpskog i ustoli~en 31. oktobra1930. godine u Beogradskoj sabor-noj crkvi.

Za vreme patrijarha Dimitrijaobnovqena je stara Brani~evskaeparhija (1921) i kreirane tri no-ve eparhije: ê{ko-moravska(1921), Ameri~ko-kanadska (1921)

i Biha}ka (1925) i izabrano je 16novih arhijereja.

Po èqi patrijarha Dimitri-ja podignuta je u manastiru Rako-vici zgrada za budu}u {tamparijuSrpske pravoslavne crkve okokoje se najvi{e potrudio arhi-mandrit Platon, potowi sve{te-nomu~enik bawalu~ki. No, kakosu ~iwene smetwe nije nikada do-{lo do otvarawa ove {tampari-je, jer je u konaku bila sme{tenaMona{ka {kola.

Punih deset godina (1920-1930)pripreman je jedinstven Ustav zacelu Srpsku pravoslavnu crkvu,koji je progla{en posle smrtipatrijarha Dimitrija.

Patrijarh Dimitrije je radioi na kwièvnom poqu. Wegovoizdawe Hilandarskog tipika sve-toga Save i danas se u nauci sma-tra najboqim. Kanonizovao je de-spota Stefana Lazaravi}a, aliSveti arhijerejski sabor nijepriznao ovu kanonizaciju po{toje to u~inio bez znawa sabora, inapisao mu slu`bu.

Svojim zave{tawima omogu}ioje podizawe hrama svetoga Dimi-trija u selu Ratkovi}u i hramaPokrova presvete Bogorodice uBeogradu, a tako|e i pokretawe~asopisa “Bogoslovqe”, organaBogoslovskog fakulteta u Beo-gradu. U Beogradu je osnovaofond za iznemogle sve{tenike iwihovu siro~ad.

Umro je 6. aprila 1930. u Beo-gradu, i po svojoj èqi je sahra-wen u manastiru Rakovici.

Sava, episkop

{umadijski

15

��

GDE SE NALAZE RAJ I PAKAO?

Ne bismo morali i}i ~ak“gore” u vasionu da bismosagledali relativnost

na{ih pojmova prostora “gore” i“dole”. Moèmo ih uo~iti ve}ovde “dole” na zemqi. Kada npr.kaèmo da se ptica, ili avion di-gao sa zemqe i uzleteo gore, to jeza antipode, qude “ispod” nas, tj.sa druge strane zemqe, upravo su-protno, “dole”, ba{ kao {to wi-hovo “gore” za nas ozna~ava “do-le”, i obratno. Ovi prostorniodnosi vaè za svaku ta~ku na ze-mqi i za sve qude na woj.

Shvativ{i to, mo}i }emo razu-meti da Bog, kao duhovno Bi}e nepotrebuje neko mesto, kao {toneophodno biva sa telesnim bi-}ima i predmetima.

Sa druge, pak, strane, kako namje otkriveno u Svetom Pismu, umogu}nosti smo da donekle shva-timo i tu istinu da nijedno mestonije van Wega, da je On svuda i usvemu prisutan.

U Svetom Pismu se re~ “gore”,razume se, upotrebqava i u wenomprostornom, ali i u duhovnom,moralnom zna~ewu. Kada GospodIsus kaè Nikodimu da mu se va-qa roditi “odozgo”, jer ko se nerodi odozgo ne moè videti Car-stva Boìjega (Jov. 3, 3), Niko-dim te re~i shvata u smislu fi-zi~kog ra|awa, dok ih Gospodupotrebqava u duhovnom, preno-snom smislu, tj. u smislu novogro|ewa u Tajni Kr{teqa.

U istom duhovnom smislu trebarazumeti kazivawe Svetog Pismao Gospodu Isusu da sedi Bogu sadesne strane, kako je u davnini

proro~ki predskazao car David uPsaltiru.

Iz starine, po shvatawu na{eg,kao i ostalih evropskih naroda inaroda Bliskog istoka, desnastrana je va`nija od leve. No,prema izraàvawu Biblije, de-sna je strana simvol Boànskog,pravednosti i dobrog, a leva - de-

monskog, gre{nosti i zloga. Go-spod je pravednima sa desne stra-ne, |avo je ~oveku sa leve; naStra{nom sudu Gospod }e stavi-ti pravednike Sebi sa desne, agre{nike sa leve strane.

U tome smislu, dakle, da je Raj uosobitoj blizini Boìjoj, tj. mo-ralno odvojen od svega ne~istog igre{nog, misli se kada se kaè daje on “gore”, na Nebu gde nikakvozlo nema pritupa.

Za nas, Hri{}ane, kao {to smoizneli, pravednici su svojom sve-to{}u i ~istotom u zajednici saBogom i svima Svetima, u radostii blaènstvu Raja shva}enog ne u

prostornom, nego u duhovnom, mo-ralnom smislu. Gre{nici, pak,suprotno tome, svojim gresima,mr`wom, duhovno i moralno oda-qeni od Boga qubavi, nalaze se umuci ve~noj, u paklu, tako|e,shva}enom ne u prostornom smi-slu.

Novo Nebo i Nova zemqa, kao i

vaskrsla tela ima}e nove dimen-zije, druga~ije nego na{e sada-{we, koje }e se meriti novom,zlatnom merom, “~ove~ijom, kojaje i an|elova” (Otkr. 21, 15, 17).

Gde }e se nalaziti Novi Jeru-salim, a gde jezero ogweno, u Sve-tom Pismu se ne kaè. Nesumwi-vo, da }e im se nepogre{ivo upu-titi i vaskrsli pravednici i vas-krsli gre{nici, nemaju}i potre-be u koordinatama ni na{eg “go-re”, ni na{eg “dole”.

Patrijarh Pavle,

Odgovori na pitawa

vere i ìvota

16

��

MOLITVA

U stawu neposrednog odnosa sa Bogom i

Wegova se sila ose}a kao neposredna.

Naro~ito kad onaj koji veruje traì pomo} od

Wega svestan da mu ta pomo} moè samo od Wega

do}i. Ako postoje stepeni ne~ijeg prisustva pred

nama, najnagla{eniji stepen prisustva ima neko

kad stoji ispred nas kao drugo lice i kada s wim

razgovaramo. To pak prisustvo dobija i ja~i ste-

pen kad ga ose}amo da je otvoren na{em pozivu.

Zato Boga, kojem se obra}amo u molitvi sa nadom

da nas On slu{a i èli da nam pomogne, ose}amo

pred sobom u najvi{em stepenu prisustva.

Sveti Jovan Zlatousti tu ~iwenicu obja{wa-

va ovako: “A kad kaèm molitva, ne govorim o

prostoj i punoj ravnodu{nosti, nego koja se ~ini

priqe`no, sa skru{enom du{om i usredsre|enim

mislima. Ova se uznosi na nebo i donosi isceqe-

we. Jer qudska misao, dok uìva u mnogoj slobodi,

razliva se i raspar~ava. No kada je neka nià

okolnost sputava i silno priti{}e, {aqe ~iste

i postojane molitve na visinu. I da bi znao da se

posebno vr{ene u nevoqi slu{aju, saslu{aj {ta

kaè prorok: ”U nevoqi svojoj zavapih Gospodu i

usli{a me (Ps. 119, 1)". Zagrejmo dakle savest,

skru{imo du{u se}awem na grehe, da je omek{a-

mo, a ne da je odvedemo u o~ajawe, pripremimo je

za poslu{nost, u~inimo je trezvenom i da traè-

}i dostigne sama nebesa. Jer ni{ta toliko ne od-

goni nebrigu i raslabqenost, kao bol i nevoqa

koje pribiraju um sa svih strana i vra}aju ga Bo-

gu". Tada direktno apelujemo na krajwi izvor

svih sila, koji se opituje kao ìvi i ne moè da

ostane indiferentan. A taj izvor svih sila tra-

ì da mu se obrati{ svom silom. Potpuni odnos

izme|u li~nosti i li~nosti odnos je sile u pozi-

tivnom smislu re~i, odnos ose}awa koji je supro-

tan ravnodu{nosti i malaksalosti.

Bog nam se javqa u svim na{im nevoqama, ako

èlimo da sagledamo na{e grehe koji im u osnovi

stoje. Veoma se ~esto ove tegobe pojavquju zato

{to smo zaboravili da vidimo u svemu onom {to

imamo darove Bo`je i da ih shodno koristimo kao

darove prema drugima. Jer Bog èli da nas u~ini

da budemo darodavci Wegovih darova, da bismo uz-

rastali u qubavi prema drugima ~ine}i dobro.

Simeon Metafrast kaè da onda kada te ostave

oni koji su te hvalili i ogovaraju te i progone,

razmisli da ti se “to mo`da dogodilo po praved-

nom sudu i zapovesti ~ovekoqubivog Boga, jer si

se pokazao nezahvalnim prema Wemu. Jer {to si

dao tvom Dobro~initequ, to si i uzeo. I kakvom

si merom merio onakvom }e ti se meriti i prave-

dan je Bo`ji sud koji je na tebe do{ao, du{u ne-

blagodarnu i nezahvalnu, koji si zaboravio na do-

bro~instva Bo`ja. Jer si zaboravio na velike i

bogate darove tvoga Darodavca, koje ti je poda-

rio”. Kad naime sve dobro ide u ìvotu, kao i on-

da kada ide lo{e, mislimo na na{u odgovornost

pred Bogom za na{u bra}u. U oba ova slu~aja to

~ini budnom misao u na{oj svesti na Boga, drì

nas u odnosu s Wim i podsti~e nas da mislimo na

Wega. I ta misao produbquje na{e znawe o Wemu.

U prvom slu~aju Bog nam daje darove, pozivaju}i

nas da se s Wim sjedinimo kao i sa bli`wima u

qubavi. U drugom slu~aju, kara nas {to to nismo

ispunili i upu}uje nas da se kajemo i da u~inimo

u budu}nosti ono {to nismo u~inili u pro{lo-

sti. U oba nam slu~aja govori Bog, pozivaju}i nas

da mu odgovorimo kroz svoja dela.

On nam se obra}a i budi na{u odgovornost iz-

uzetno veoma potresno u licima siroma{nih. On

je to sam rekao (Mt. 25, 31-46). Bog nagla{ava i

stavqa pred Sebe neprocewivu vrednost ~oveka;

toliko je ona velika da On sam Sebe poistove}uje

s wim. Treba da razmislimo u tim slu~ajevima,

kao {to Bog traì od nas, da pomognemo drugima,

tako traì od drugih da nas pomognu u slu~aju ka-

da budemo imali potrebu. “Du{o moja, pomozi

obespravqenome, da bi se mogla izbaviti iz ruke

onog koji te progoni. I ne docni da ga pomogne{

da bi i tebi Bog pomogao i izbavio te iz ruku

onih koji te mu~e”.

U svakom siromahu, ugwetenom i bolesnom su-

sre}e nas Hristos traè}i da Ga pomognemo. U

ispruènoj je ruci siromaha ispruèna Hristova

ruka, u wegovom mole}ivom glasu, ~ujemo mole}i-

vi Hristov glas; wegovo stradawe, zbog oskudice

i unièwa u kojem ga drìmo, stradawe je Hri-

stovo na krstu, koje mu produàvamo. U svemu se

Bog spu{ta do nas i objavquje nam se. Samo to si-

laèwe ~ini o~iglednijom Wegovu tajnu koja je

iznad svakog razuma; ~ini o~iglednom Wegovu qu-

bav koja nadvi{uje sve qubavi u svetu. Sve su

okolnosti i lica preko kojih nam govori Bog ì-

vi i neprestana Wegova pozivawa i Wegovi obli-

ci; prosti Bog silazi k nama u mnogorazli~itim

oblicima i stawima, u stvari, u svim vidovima i

situacijama na{eg ìvota. Mada Ga poznajemo u

svemu ovom, ipak Wegova tajna ostaje nadrazum-

nom. Mnogo se bolnije name}e Bo`ja apofati~ka

tajna u stradawu pravednog. Jova je mu~ila ne sa-

mo bolest, nego i nepoznavawe wenog uzroka. U

Jovqevom primeru Bog pokazuje da qubav prema

Wemu i prema bli`wem treba da pro|e kroz va-

trenu probu stadawa.

Protoj-stavrofor

dr Dimitrije

Staniloje

17

��

O JERESI U POSLEDWIM VREMENIMA

I HRABROM ISPOVEDAWU VERE

êdo moje, znaj da }e u po-sledwe dane nastati vre-mena te{ka, kako govori

Apostol. I, gle, zbog oskudice upobo`nosti, i u crkvama }e se po-javiti jeresi i raskoli, i kao {tosu predskazali Sveti Oci, tada naarhijerejskim prestolima i u ma-nastirima ne}e biti qudi opit-nih i iskusnih u duhovnom ìvo-tu. Zbog toga }e se jeresi {iritiposvuda i prevari}e mnoge. Ne-prijateq roda qudskoga djelova}elukavo da bi, ako je mogu}e, u jeresuvukao i izabrane. On ne}e odmahgrubo odbacivati dogmate o Sve-toj Trojici, boànstvenosti Isu-sa Hrista, o Bogorodici, ve} }epo~eti neprimetno da iskrivqujeu~ewe Crkve, koje su nam predaliSveti Oci od Duha Svetoga. Dovi-jawa neprijateqa i wegova lukav-stva primeti}e veoma mali brojwih, oni koji su najiskusniji u du-hovnom ìvotu.

Jeretici }e zavladati Crkvom,svuda }e postavqati svoje sluge, apobo`nost }e biti zanemarena.Ali Gospod ne}e ostaviti slugeSvoje bez za{tite. On je rekao:“Po plodovima }ete ih poznati”,tako i ti po plodovima, to jest podelovawu jeretika, nastoj da ihrazlikuje{ od pravih (istini-tih) pastira. Ti duhovni lopovikoji razgrabquju duhovno stado“ne ulaze na vrata u tor ov~ijinego prelaze na drugom mjestu”,kao {to je rekao Gospod, to jest,u}i }e na nezakonit na~in, uni-{tavaju}i nasiqem Bo`je ustave.Zato ih Gospod naziva razbojni-cima (Jn. 10,1).

Zaista, wihova prva du`nost jeprogawawe istinskih pastira,wihovo zatvarawe, jer bez toga sene moè ni stado razgrabiti. Za-

to, sine moj, kad u Crkvi vidi{porugawe boànstvenog ~ina,ota~koga Predawa i Bogom usta-novqenog poretka, znaj da su se je-retici ve} pojavili, mada }e mo-`da do odre|enog vremena skri-vati svoje zloverje, ili }e nepri-metno iskrivqivati boànstve-nu vjeru, da bi boqe uspeli, obma-wuju}i i varaju}i neiskusne.

Progawa}e ne samo pastire,nego i sluge Bo`je, jer |avo kojirukovodi jeresju ne trpi blago~a-{}e (pobo`nost). Prepozna}e{ove vukove u ov~ijoj koì po wi-hovoj gordeqivoj naravi, vlasto-qubqu, slastoqubqu. Bi}e kle-vetnici, izdajnici koji svuda si-ju mr`wu i zlobu, zato je i rekaoGospod da }emo ih po plodovimapoznati. Istinske sluge Bo`je su- smirene, bratoqubive i Crkviposlu{ne.

Velike pritiske od jeretikatrpe}e monasi, a mona{ki ìvottada }e biti izrugivan. Osu}e seobiteqi, smawi}e se broj mona-ha, a oni koji ostanu trpe}e nasi-qe. Ovi mrziteqi mona{kog ì-vota, koji imaju samo izgled po-bo`nosti, nastoja}e da privukuinoke na svoju stranu, obe}avaju-}i im za{titu i svetovna dobra, aprete}i izgnawem onima koji sene pokore. Od ovih pretwi malo-du{ne }e zahvatiti veliko o~aja-we. Ako doìvi{ to vrijeme, si-ne moj, raduj se, jer }e tada vjerni-ci, koji ne budu imali nikakvihdrugih vrlina, vence dobijati sa-mo zbog ostajawa u pravoj vjeri,po re~i Gospodwoj: “Svakog, koMe prizna pred qudima, prizna-}u i Ja pred Ocem Svojim Nebe-skim” (Mt. 10,3).

Boj se Gospoda, sine moj!, da neizgubi{ pripremqeni ti venac,

da ne bude{ odba~en od Hrista utamu najkrajwu i muku ve~nu.Hrabro stoj u vjeri i, a kao je po-trebno, s rado{}u trpi progone idruge nevoqe, jer }e sa tobom bi-ti Gospod... i sveti Mu~enici iIspovednici sa rado{}u }e gle-dati tvoj podvig.

Ali, te{ko u te dane monasimakoji su se vezali za imawa i bo-gatstvo, i koji zbog qubavi premakomforu budu bili radi da sepot~ine jereticima. Oni }e uspa-vqivati svoju savest, govore}i:“Sa~uva}emo i spasti obiteq(manastir) i Gospod }e nam opro-stiti.” Nesre}ni i zaslepqeni,uop{te i ne pomi{qaju na to da}e preko jeresi i jeretika u mana-stir u}i i demoni, i tada oni vi-{e ne}e biti sveta obiteq (mana-stir) ve} - gole zidine, od kojih}e zanavek odstupiti blagodat.

Ali Bog je ve}i od vraga i ni-kada ne}e ostaviti sluge Svoje iistinskih hri{}ana }e biti dokraja vremena, ali }e oni biratiusamqeni i pusta mjesta. Ne bojse nevoqa, ve} se boj pogubne je-resi, jer ona otklawa blagodat iodvaja od Hrista. Zato je Hristosi zapovedio da jeretika smatramoza neznabo{ca i carinika.

I tako, krepi se, sine moj, ublagodati Hrista Isusa, sa rado-{}u hitaj u podvig ispovedawa ipodno{ewa stradawa, kao dobarvojnik Isusa Hrista ( 2. Tim. 11,1-3), Koji re~e: “Budi vjeran dosmrti i da}u ti vijenac ìvota”(Otkr. 2,10). Wemu sa Ocem i Sve-tim Duhom ~ast i slava i sila uvekove vekova. Amin.

Sveti Anatolije

Optinski (Mla|i)

18

��

PRIPREMA ZA ISPOVEST

Kad po~ne{ da se pripre-ma{ za ispovest pre svegaispitaj svoju savest, zavi-

ri u svoje srce. Pogledaj u kojojmeri je ono isprqano gresima. UzBoìju pomo}, priseti se svihgrehova koje si u~inio posle po-sledwe ispovesti, a onaj ko sesprema da primi mona{ki po-strig prise}a se svojih grehovaod sedmogodi{weg uzrasta.

Proveri sebe: da nema u tebinedostatka vere, nade i qubavi;da nema samouverenosti, okore-losti, razdra`qivosti, stomako-uga|awa, malodu{nosti, ropta-wa, uninija i drugih grehova.

Ukoliko ovaj momenat pokaja-wa ostvari{ s du`nom pa`wom utebi }e se neizbe`no pojaviti iskru{enost srca, a ako nema skru-{enosti to govori o okamewenojbezose}ajnosti, o mrtva~koj hlad-no}i, zna~i, du{a je u opasnosti.

U tom slu~aju treba ~itati ise}ati se @itija Svetih i wiho-vih pouka. Oni su sebe smatraliprvim gre{nicima i s iskrenimube|ewem vapili Gospodu: “Nik-to è sogre{i na zemli ot vjeka,jako è sogrje{il az, okajanij ibludnij.” (“Niko na zemqi odpamtiveka nije zgre{io kao ja,bedni i bludni.”) Ukoliko se bu-de{ ravnao po wima i na wih seugledao, sigurno }e se pojavitiskru{enost i ti }e{ zaplakatinad sobom.

Iskreno pokajawe je po~etnistepen svetosti, a hladnokrvnosti ravnodu{nost predstavqajuudaqavawe od svetosti, umirawevan Boga. Kada blagodat doti~esrce i obasjava ga sa svom svetlo-

{}u pokazuje se haos u du{i i ta-da iskreno saznajemo svoje greho-ve, ~ireve i rane du{evne. Qudikoji ne teè ka blagodati pogru-èni su u grehovni mrak i ne videni{ta u svom srcu, a ako ne{to ivide, ne uàsavaju se, zato {to sene porede sa Svetima, ve} sa sebisli~nima.

Proveri sebe i po zapovestimaBo`jim: da ne naru{ava{ mo`daneku od wih, a tako|e i po nekimmolitvama (na primer, 3. ve~er-wa i 4. pred Pri~e{}e).

DVA TIPA ONIH

KOJI SE ISPOVEDAJU

Stoji jedan ispovednik na is-povesti i pred wegovim misao-nim pogledom proti~e ceo wegovìvot. Se}a se i kaje: danas seuspavao, ustao je pola sata kasni-je i nije stigao da pro~ita jutar-

we molitve, ~ak je i krsti} zabo-ravio da celiva... Kajem se, Go-spode, smiluj se i oprosti! Ju~ena putu, u brzini umalo da prevr-nem kolica s bebom i jako udarihstaricu - kajem se, Gospode! U to-ku dana sam te i te qude uvredio inaqutio re~ima i delima, hoti-mice i nehotice, u znawu i nezna-wu kajem se, Gospode! Milicu samnepravedno kaznio, a Jovana jebila nevaqala i zasluìla je ka-znu, a ja je ~ak nisam ni opomenuo- kajem se. Gospode, smiluj se ioprosti itd. I {to se vi{e udu-bquje u svoj ìvot wegovo srcepostaje sve skru{enije. îni muse da je gori od razbojnika, da jegori od bludnice. “Razbojnik,”misli on, “krvqu je platio svojgreh, a ja ìvim u blagostawu, adela mi nisu ni{ta boqa od we-govih. âs jednog zaka~im re~imagore nego bodeòm, ~as drugogubodem kao ma~em. Razbojnik jepogubqivao samo qudska tela, adu{e im je spasavao: umirali sukao mu~enici, a ja... jadni qudi!Koliko ih vre|am! âs trpe odmene, ~as od ovog-onog, isto takonerazumnog kao {to sam ja... ô-vek i ne èli da ~ini lo{e, a onosamo po sebi tako ispada kad za-boravi molitvu i bude rasejan.Evo, na primer, ju~era{wi slu-~aj... Kupio sam èni cve}e, hteosam da joj ~estitam imendan, da jeobradujem. Odjednom mi u susretdolazi Tawa s nepoznatim mladi-}em. Po~eh da se pravim vaànpred wom kao de~arac, udelih jojmnogo komplimenata i utrpah bu-ket... Jadna, kako se zbunila... Do-bro, pred sobom mogu da se oprav-

19

��

dam time {to je mnogo dobra u~i-nila na{oj porodici i dostojnaje jo{ ve}e pa`we, a èni sam ku-pio drugi buket. Ali, nije stvar utome! Za{to nisam bio takti~an,oprezan, budan?.. Do{la je, jadni-ca, sva u suzama. Kaè, mladoè-wa joj je napravio scenu. Pitao je:Ko je to? I {ta je to? Nisam zna-la {ta da odgovorim...

I uvek sam takav, ~im napra-vim i korak bez molitve odmah jeto sablazan za qude, bilo {ta dakaèm ispada nesporazum... Te-{ko meni! O, Gospode! Samo se uTebe nadam! Pomozi mi da uvek~uvam molitvu u umu. U~ini dabude nerasejana, da |avo ne praviod mene svoju igra~ku i da ne pra-vi svoje spletke qudima prekomene, prokletog.

Gospod nije osudio bludnicu,ali su je svi drugi osudili i hte-li da je kamenuju. Kakvu bruku jedoìvela! Kakvu sramotu, kakvoponièwe! A ja?... Oh! Najne-sre}nije stvorewe! Smatraju mepobo`nim ~ovekom, navode mekao primer za ugled, a mene goreod ìvotiwe nerazumne pobe|ujepohota. Gde je moje uzdràwe?Gde je po{tovawe zakona, dana uz-dràwa? Sve je pogaèno grehomsladostra{}a. Jadna suprugo!Svojom poùdom vu~em te u ad...Moli se za mene, ro|ena, slabsam... O, Gospode, spasi nas - kakogod zna{!

Te{ki, prigu{eni uzdasi ot-kidaju se iz wegovih grudi... Svesame gre{ke, sve sami grehovi...

Po{tedi, Sazdatequ milosrd-ni, pomozi da se popravim, jer bezTebe nemam snage ni da pomislimne{to dobro.

Stoji on tako i ose}a iskrenuskru{enost u srcu. Ne prime}ujekako ga pritiskaju, guraju, kakoga gaze... Potpuno se udubio u se-be, u svoj telesni omota~, kako sekaè, uvukao se pod koù radiunutra{weg rada na svojoj du{i,na svom srcu, da bi ih {to je mogu-}e potpunije o~istio. Iz dubinesrca vapije: “Spasitequ! Ne do-lazim Ti zato {to mogu da Tiprinesem ~vrstu, nepokolebqivuveru, srce puno nade i pokorno-sti. Ne!

Dolazim zato {to nemam ni-{ta, {to sam postao ubog i {tobih èleo da se ponovo obu~em uode}u svetlu, u ode}u ~istote. Tr-pim hladno}u i è|, i samo Timoè{ da me nasiti{ hlebom ì-vota i da me napoji{ izvorom ì-ve vode. Gospode, ne ostavqaj me.Snago moja! Pohitaj mi u pomo}!"

Stoji on kao sve}a pred Bogom,kaje se, ose}a skru{enost, usrdnose moli àle}i {to je slu`ba br-zo pro{la. @eleo bi da produìbogosluèwe. Ne èli da se ra-stane od hrama. Ovde je tako lepo,lako i radosno! Ovde ose}a bli-zinu Boga, Majke Boìje i Sve-tih, koji ga ìvim o~ima gledajus ikona ne`nim i ohrabruju}impogledom.

Ovakvo pokajawe uvek bivaplodotvorno. Ono donosi mno-go-mnogo dobrih plodova i ispra-vqawe ìvota. ôvek sve sigur-nije ide lestvicom vrline i ova-kvi vernici dostiù ~istotu isvetost ìvota kao PrepodobniJona i Vasa Pskovo-Pe~erski iwima sli~ni.

A drugi ispovednik stoji na is-povesti i mu~i se du{om i telom.On ne zna {ta je unutra{wi rad

na sebi. A za{to ne zna? Pa zato{to ne èli da zna! Za{to, kaè,da se optere}uje suvi{nom bri-gom? ôvek veselije ìvi kad nemisli o grehovima (po wegovomshvatawu). I sva wegova briga naispovesti se sastoji od toga da od-gurne od sebe sve i da sam komot-no stoji, da se nasla|uje praznim,grehovnim pomislima, ma{tawi-ma ili je u mislima optere}enstvarima iz zemaqskog ìvota,samo ne molitvom.

Bogosluèwe mu te{ko pada.Do{ao je u hram da bi se ispove-dio i pri~estio Svetim Hristo-vim Tajnama ispuwavaju}i spoqadu`nost pravoslavnog Hri{}a-nina, a ne zbog unutra{we èqesrca. Nije navikao i te{ko mu jeda stoji u crkvi, evo ga gde rop}e:“Za{to sve{tenik oteè i ne po-~iwe ispovest? A {to si ti prvastala? Do{la si posledwa! Ma-li, {to ti ovde stoji{? Ti ne-ma{ grehova!”

[ta }e ovaj jadni ~ovek dobitiod ispovesti? Ako ne oseti skru-{enost srca zbog svojih grehovaispuni}e samo obred, ali }e kao iranije biti daleko od pokajawa iiz hrama }e oti}i s istim onimte{kim haoti~nim ose}awem skojim je do{ao u hram: osta}eneobnovqen i neisceqen.

Iskreno kaèm, D., ào mi jeovakvih qudi kao {to je ~ovekuào potpuno slepih qudi. Me|u-tim, telesno slepilo je prolazno,kao {to je prolazan na{ ìvotna zemqi i zato nije toliko stra-{no i opasno kao duhovno slepi-lo koje zauvek upropa{tava du-{u.

Shiiguman Sava

Pskovsko-pe~erski

20

��

Monah Serafim

ÛDNI SU PUTEVI GOSPODWI

(nastavak iz pro{log broja)

Sveti apostol Pavle govorihri{}anima: Mi ne ratujemo

protiv krvi i tijela, nego pro-

tiv poglavarstava, i vlasti, i

gospodara tame ovoga svijeta,

protiv duhova zlobe u podnebesju

(Ef. 6,12). Ta bitka je stra{na!Ona je ‡ na ìvot i smrt. Posqe-dice te bitke moraju biti ili na-{e vje~no spasewe, ili na{avje~na propast.

Budu}i zaraèni qutom mr-`wom prema qudskom rodu, duho-vi zlobe vode tu bitku s najve}omozloje|eno{}u i sa adskom umje-{no{}u. Sveti apostol Petarkaè: Suparnik va{ |avo kao lav

ri~u}i hodi i traì koga da

pro`dere (1 Petr. 5,8). Me|utim,one koji uistinu qube Boga paliangeli ni na koji na~in ne moguda odlu~e od Wega (v. Rim. 8,38),iako ulaù sve napore kako bi sa-vr{ili odlu~ewe, u kojem je sadr-àna na{a propast. Da bi se su-protstavio duhovima zlobe i dabi ih blagoda}u Boìjom pobije-dio, ~ovjek ta~no treba da zna kosu oni, treba ta~no da poznaje na-~in borbe sa wima, kao {to trebada zna i uslove pobjede i poraza.

Duhovi zlobe su pali angeli.Bog ih je stvorio zajedno sa osta-lim angelima; stvorio ih je kaoneporo~ne, dobre i svete, obda-riv{i ih mnogim prirodnim iblagodatnim darovima. Me|utim,duhovi su se pomra~ili gordo{}ui sami sebi pripisali obiqe spo-sobnosti, izuzetne osobine, pa

~ak i same blagodatne darove. Is-kqu~ili su se iz reda stvorewa,smatraju}i se samobitnim bi}i-ma i zaboravqaju}i na svoju stvo-renost. Na toj nesre}noj osnovipogazili su svoju sve{tenu oba-vezu prema Bogu ‡ Stvoritequ.Takvom preuzno{ewu i samoob-mawivawu privukao ih je jedan odglavnih angela kojeg sveti pro-rok Jezekiq naziva heruvimom ikojeg svi svetiteqi uop{te pri-kqu~uju vi{im angelima.

Taj heruvim je toliko ogrezao upreuzno{ewe i gordost da je sebesmatrao jednakim Bogu, otvorenose pobuniv{i protiv Wega (Is.14,13-14), i postav{i Wegovimprotivnikom i mahnitim nepri-jateqem. Duhovi, koji su odrekliposlu{nost Bogu, zba~eni su saneba. Oni puze po zemqi i ispu-wavaju prostor izme|u neba i ze-mqe. Zbog toga se nazivaju vazdu-{nima ili onima koji ìve u va-zduhu; si{li su i u ad, u unutra-{wost zemqe. O svemu tome svje-do~i Sveto pismo (Is. 14,12-15;Ef. 6,12).

Broj palih duhova je veoma ve-liki. Pozivaju}i se na svjedo~e-we Apokalipse (12,4), neki tvrdeda se ~itava tre}ina angela izlo-ìla padu. Pali su i mnogi od vi-{ih angela, {to se vidi iz gorenavedenih rije~i apostola Pa-vla. On upravo wih i naziva po-glavarstvima i vlastima.

Glava i knez carstva tame, sa-stavqenog od palih duhova, jestepali heruvim. On je po~etak, iz-vor i puno}a zla. Prevazilaze}i

svojim sposobnostima sve ostalepale angele, on ih prevazilazi isvojom zlobom. Prirodno je {toduhovi, koje je on privukao i kojisu mu se svojevoqno pot~inili,od wega stalno moraju da pozajm-quju zlo, pa prema tome i da gasluè.

Prepu{taju}i na voqu palimangelima wihovu èqu da ìve uzlu, Bog, prema svom svemogu}stvui prema svojoj premudrosti, kojabeskona~no prevazilazi razum naj-razumnijih stvorewa, ne prestajeda bude wihov vrhovni i suverenivladar. Oni se nalaze u voqiBo`joj kao u neraskidivim okovi-ma i mogu da izvr{avaju samo ono{to im Bog dopusti da izvr{e.

Kao zamjenu za pale angele, Bogje stvorio novu razumnu tvar ‡qude. Nastanio ih je u raju, kojise nalazio na nièm nebu i nekadbio pod upravom palog heruvima.Raj se na{ao pod upravom novetvari ‡ ~ovjeka. Sasvim je razu-mqivo {to je nova tvar postalapredmet zavisti i mr`we palogangela i palih angela. Odba~eniduhovi, rukovo|eni svojim kne-zom, odvaìli su se da prevarenovostvorene qude, da ih u~inezajedni~arima svog pada i svojimistomi{qenicima, da ih zarazeotrovom svog neprijateqstvaprema Bogu i u tome su i uspjeli.

Iako prevaren i obmanut, ~o-vjek je svojevoqno odbacio poslu-{nost Bogu, svojevoqno se sagla-sio sa demonskom hulom na Boga,svojevoqno je stupio u op{tewesa demonima i pot~inio im se. Ot-

21

��

pao je od Boga i od zbora svetihduhova, kojima nije pripadao samodu{om, nego i svojim duhovnim ti-jelom i po du{i se pribliìo pa-lim duhovima, a po tijelu beslo-vesnim ìvotiwama. Zlodjelo ko-je su pali duhovi izvr{ili nadqudima kona~no je odredilo sud-binu palih angela: milost Bo`jaje kona~no odstupila od wih i onisu se utvrdili u svom padu.

Duhu (= palom duhu, duhu zlobe,palim angelima) je su|eno da puziu iskqu~ivo tjelesnim i vje{ta-stvenim pomislima i osje}awima!Duh nije u stawu da se uzdigne sazemqe! Duh ne moè da se uzvisika ne~emu duhovnom! Takvo zna~e-we prema tuma~ewima Svetihotaca ima presuda koju je Bog iz-govorio nad palim angelom nakon{to je pali angeo novostvorenog~ovjeka pogubio vje~nom smr}u:Na trbuhu da se vu~e{ i prah da

jede{ do svojega vijeka (Post.3,14), ‡ izrekao je Bog demonu.

Iako se poslije svog pada ~o-vjek pridruìo palim angelima,wegov pad je, po na~inu na koji sedogodio, imao sasvim druga~ijikarakter nego pad angela. Angelisu pali svjesno i namjerno, samisu u sebi stvorili zlo. Izvr{iv-{i jedan prestup, oni su se razja-reno ustremili i na drugi. Iz tihrazloga oni su se u potpunostili{ili dobra i preispunilizlom, imaju}i zlo kao svoju jedinuosobinu. ôvjek je pao nesvjesno,nenamjerno, budu}i prevaren iobmanut; iz tog razloga wegovoprirodno dobro nije uni{teno,nego se pomije{alo sa zlom palihangela.

Me|utim, to prirodno dobro,budu}i pomije{ano sa zlom i za-

trovano zlom, postalo je nepo-trebno, nedovoqno i nedostojnoBoga, Koji je cjelovito i naj~i-stije dobro. ôvek naj~e{}e ~inizlo misle}i da ~ini dobro, ne vi-de}i, uslijed pomra~enosti svograzuma i savijesti, zlo koje nosimasku dobra. Pali duhovi ~inezlo radi zla, nalaze}i nasladu islavu u tvorewu zla.

Prema Svojoj neizrecivoj do-broti, Bog je palom ~ovjeku poda-rio Iskupiteqa i iskupqewe.Me|utim, i iskupqenom ~ovjekuje ostavqena sloboda, na osnovukoje }e ili iskoristiti darovanoiskupqewe i vratiti se u raj, ili}e iskupqewe odbaciti i ostatipridruèn skupu palih angela.Vrijeme koje je dodijeqeno ~ovje-ku da izrazi svoju voqu jeste cje-lokupan zemaqski ìvot. ôvje-ku je iskupqewem vra}eno op-{tewe sa Bogom; me|utim, da bislobodno izrazio svoju voqu, we-mu je prepu{teno da ìvi u tomop{tewu ili da ga raskine; wemunije oduzeta mogu}nost op{tewasa palim duhovima, op{tewa ukoje je on svojevoqno stupio. Pritakvom, kolebqivom poloàju,koji ~ovjeka prati kroz cijeli ze-maqski ìvot, blagodat Boìja,ukoliko on to ho}e, ne prestaje dapomaè do samog trenutka wego-vog prelaska u vje~nost.

Me|utim, ni pali angeli neprestaju da ulaù sve napore dabi ga zadràli u op{tewu sa so-bom, u grehovnom i svom ropstvu,u vje~noj smrti i propasti. Odba-~eni duh je ~esto poku{avao daisku{a ~ak i svete mu~enike iprepodobne oce, i to nakon {tobi izvr{ili velike podvige,pred samo wihovo okon~awe, u vi-

du, da tako kaèmo, nebeskih vje-naca. Potpuno je ispravna misaokoju nalazimo kod mnogih Svetihotaca, a prema kojoj se monah (sva-ki hri{}anin) sve do samog grobanalazi u opasnosti da bude izlo-èn nekom isku{ewu, ne znaju}iodakle }e ono i u kom obliku is-krsnuti.

Sveta crkva nas u~i da svakihri{}anin prilikom Svetog kr-{tewa od Boga dobija Svetog an-gela ‡ ~uvara, koji ga nevidqivo~uva, pou~ava ga svakom dobromdjelu tokom vascijelog wegovogìvota i opomiwe ga na zapovije-sti Boìje. Isto tako i knez ta-me, èle}i da ~itav rod qudskipovu~e u svoju propast, dodjequje~ovjeku jednog od svojih lukavihduhova koji, svuda slijede}i ~o-vjeka, nastoji da ga uvu~e u svakivid grijeha. Zbog toga su hri{}a-ni du`ni da neprestano bdiju nadsobom, da budu oprezni i u strahuod svog neprijateqa i ubice i daistovremeno stalno obitavaju uhrabrosti i bodrosti koje poti~uod uvjerewa da se u wihovoj bli-zini neprestano nalazi wihovsilni pomo}nik ‡ Sveti angeo...

Ukoliko vrijeme koje nam je da-to za pokajawe i zadobijawe bla-ène vje~nosti bude potro{enona privremena zanimawa i stica-wa, ono se ne}e dati drugi put iwegov gubitak je nenadoknadiv;wegov gubitak oplakiva}e sevje~nim i besplodnim suzama uadu. Ukoliko za vrijeme zemaq-skog tu|inovawa ~ovjek ne preki-ne op{tewe sa (palim) duhovima,

22

��

nastavak na 51. strani

TVRDA DU[A

îtavo poqe se obi~no pri-~e{}ivalo na Cvetnicekod Svete Ruke. Sve mlado

i sna`no, neveste i mladoèwe,devojke i momci, i sve {to je vo-lelo da se nagizdi i u novo odene,toga je dana na tome mestu imalosvoj sabor i dolazilo u veru, to-liko te{ko odràvanu za Turakau zulumu, kad su crkve bile retke,a jo{ re|i popovi. No Cvetnicesu bile naro~ito de~ji sabor.Kao {to se po utvr|enom obi~ajuu Prizrenu devojke pri~e{}iva-le samo toga dana, tako je i kodSvete Ruke dovo|en sav podmla-dak, sva mu{ka i ènska deca dase pri~este i pokaù u novimode}ama i vide svoju rodbinu isvojtu. Toga dana se pokazivaloimovno stawe i ponositost doma-}ina i o~eva, zlatne ruke ne`nihi sujetnih majki, koje su, osve{ta-no i pravo, èlele da wihova de-ca imaju najlep{u saju ili uvijan-ku, najkitwastije vrn~anice naopan~i}u i najure{eniji sarajev-ski noì} za pojasom...

Me|utim, stariji i bri`nijipri~e{}ivali se na Veliki ~e-tvrtak kod Crkvina, na jednomstarinskom dubqu i grobqu iz-nad Ibra. Ostalo tako od davni-na. U tom gaju je jedna duga netesa-na plo~a, koja, kaù i uveravaju,pokriva grob Radi~a Br|anina,koji se tu rasporio ma~em po pri-~e{}u svoje vojske, saznav{i da jeKosovska bitka svr{ena i car-stvo izgubqeno. Vaqda da bi gapokajali, vreme je razvalilo cr-kvu koju je taj vojvoda na brzinupodigao da bi Br|ane pri~estio,a stari i ozbiqni qudi uveli

obi~aj da se tu pri~e{}uju: neka-ko im se sve ~inilo da iz dana udan zadocwavaju na to kleto Ko-sovo, koje okr}kuje da ponovo do-|e... Eto, u to dubqe iz Svete Ruketoga dana donosio gotovu pri~estu velikom olovnom putiru staripop Drobwak, omalen i suh kaoisposnik, zanosno fanati~nih izlih zelenih o~iju, a pravednikkao svetiteq.

Namrgo|eno bi spustio pokri-ven putir na razvaqeni oltar,pla~u}i i jek}u}i kao da nije prisebi. I pri~itavaju}i ne{to uzto. Seqaci su u strahu samo mogli~uti carevo ime i wegovih vojvo-da i pokoji jasniji vapaj za spase-we “roda tvojego, Gospodi, krsto-nosnoga”, pa bi onda granovesno{~epao putir i po~eo pri~e{}i-vati, ~as se mole}i i blagosiqa-ju}i, ~as opet nekoga te{ko pro-kliwu}i...

- Bog i Sveta Ruka... Bog i Ona!To je wegovo mrmorewe, to ta-

janstveno prokliwawe nekogakoga je on te{ko nenavidio, pozi-vqu}i u prekidima Gospoda da na-loì svoju osvetni~ku ruku na“wegovo” delo i koleno doveka,me{alo bi se do kraja pri~e{}i-vawa sa umilnim pomiwawemonih kojima pruà loì~icu sve-tiwe i ho}e da ih u isto doba bla-goslovi. Seqaci su znali koga onto prokliwe, pa su }utali da wi-hovo obja{wewe ne bi ~uo turski~au{, koji je na saboru odràvaored.

Ovako se i ovde pri~e{}ivaloi selo stare Ristosije Ba}ove.Najkrupnije babe u kraju, rodomnegde iz Bi{eva, velike doma}i-ce i te{ke mu~enice. U wenu ku-}u, sna`no sku}enu i bogatu, uda-rio iznenadan stravi~an pomorod velike kraste.

Izgubila ona starca, ~etirisina, tri snahe i mnogo starijeunu~adi, sve za nekoliko dana. Iostala sa jednom oslepelom u bo-lesti snahom i petoro-{estorounu~adi, gotovo sve mu{kom. Pazapela opet na ~udo. I mimo svet.Da o~uva ku}u i decu, da odrì iobradi imawe, da sa~uva stada isve kao {to je dotle bilo. Kukalabi pa se razbirala da bi se poju-rila na Pe{terac, na trg da pro-da i kupi kao kakav najvi~niji do-ma}in, na seoska krsta da spustivr~ pi}a, poga~u i tepsiju, pa dase brzo uputi gore u planinu i vi-di svoju stoku i svoje siro~i}e sanajmqenim pristavama.

Pro{le su nekolike godine.Okolina opet, a iznena|eno, videda je ova èna ja~a od svakog bolai svih nevoqa. Wena snaga kao da

23

��

be{e pomahnitala, kao kod kakvequte projgore, a ne utu~ene ne-sre}om samohranice. Umesto dase skquka pod tegobom, ona se ne-kako sve vi{e ispravqala i pr-kosila svakom naporu. Pa nijeosetno ni ostarila, iako su godi-ne bile tu. Samo joj lice posuri-lo kao stena i dobilo o{trije po-teze podvi`nice i bri`nice. Ce-la se wena pojava nekako stvrdnu-la, spekla i oja~ala kao da se pri-prema da ostane na vekove, a ne sa-mo da podigne unu~ad. Qudima se~inilo da joj se stara~ko telo naneki tajanstveni na~in i po nekojneobja{wivoj zapovesti pretva-ra ne u sr~evinu, no u pravo nado.Ko zna, mislilo se, do~eka}e ovatvrda du{a i boqe dane, i obrado-va}e se svakako pre nego {to po-|e na istinu...

I ovoga dana, na Veliki ~etvr-tak, Ristosija Ba}ova beja{epodranila. Ne be{e stigla da oCvetnicama po{aqe decu k Sve-toj Ruci na pri~e{}e, pa je htelato da u~ini danas; Crkvine su jojblizo, tu odmah ispod sela, unu-~ad mogu si}i i vratiti se na-trag, a da ih ona posmatra sa po-mola ispred ku}e. Uostalom, decena pri~e{}u ne}e biti, te joj we-na siro~ad ne mogu biti prekor-na, niti }e sravwivati svoje ode-}e sa onom boqom i bogatijom. Paopet... Kao da joj po ku}i redujedevet snaha i kao da u woj sve pe-va, ona veselo i tepole}i jednomdo jednom, sve ih redom okupa istade obla~iti u ~iste rubine, unove ode}e, u spremqenu obu}u.Deca se po~e{e radosno zagleda-vati, a kad najmla|i unuk po~e dase mr{ti {to mu oko ~lanka uvi-ja vunene obuva~e, ona gotovo na

~aroban na~in na|e i za wega no-ve remene i namesti mu ih krozàovice:

- Evo... Kupila baka i tebi... Nequti se... Zna{, stara baba pa za-boravila... Nearno joj bilo i na-pokon!

Najzad ih izvede pred ku}u, po-vrsta kao krstono{e u povorku inajstarijem unuku pruì torbu sapoga~om u ~istom kanavcu, u kojube{e metnula na svakoga po pe~e-nu ribicu i po jedno jaje da darujupopu. Pruì mu i paru da spustistarcu na kwige kad se pri~esti.Pa mu onda izvede iz ku}e slepumajku i dodade da i wu povede.

- Po|ite i sre}no vam bilo! -re~e im. - Po pri~e{}u idite nana{e mjesto i zaloìte se, vaqase... Pojedite malo po ku}i, da biÄi ja mogla si}i do Crkvina...

Beja{e ve} podne kad ona sti-è da izi|e iz ku}e i po|e niz li-vade ka Crkvinama. Da i ona odu-ì svoj dug prema svojoj du{i.Nije mogla ranije dok sve ne po-svr{ava po ku}i i toru, dokle svene sredi. Po{la niz livade krup-nim ujedna~enim korakom. I pri-mirena u du{i kao svako snaànko je do kraja ispunio svoju du-`nost. Okupana, pribrana, pre-svu~ena. Belu poveza~u na glavipovezala upredenom crnom {ami-jom, preko ~ela, iznad mr~na du-boko ise~ena jeleka navukla dugstarinski zubun. Grlo joj slobod-no, razrez ko{uqe na prsima ne-zakop~an: zaslu`ne majke po obi-~aju ne kriju svetiwu dojke, a to jepravo u kraju te{ko ste}i... Onaide na pri~e{}e i uverena je da jepravilno u~inila. Ili ona iliniko. Sa sve}om uz suhi bosiqakona se spu{ta{e ka Crkvinama,zapiwu}i da joj postup bude pou-zdaniji bilo i la`no, jer zna da jeodozdo sa sabora ve} gledaju i me-re. Ne bi htela da je àle i da po-misle da je iznemogla. A stvarnoje ve} onemo}ala: kao strela pot-kosila je pre|a{wa slika kad jojje najstariji unuk vodio slepusnahu za povorkom tu`ne siro~a-di...

Kad stiè na dubqe, ona spazikako popo ve} sedi u vrhu jednesovre sa ~ibukom u jednoj i ve}om~a{om kru{kova~e u drugoj ruci.Ona se sledi. Zna~i, odocnila je,pri~e{}e je svr{eno, a ~ekati dodrugoga Velikoga ~etvrtka - oh,te{ko woj, moè jo{ sti}i naonaj svet bez pokajawa i pri~e-{}a...

Woj se ta pomisao u~ini kaove} gotova mogu}nost, te se jo{

24

��

vi{e zbuni. Ali navikla na bor-bu, nau~ena da se trudi i savla|u-je, ona opet pri|e popu, poqubiga u ruku i smerno izusti:

- Da me pri~esti{, popo!- Ene, da te pri~estim! Vi|i ti

we!- Da me pri~esti{, molim ti

se!- Kako da te pri~estim posle

~ibuka i rakije?- Tako, odocnila sam, nijesam

mogla da stignem ranije, oprosti-}e mi Bog...

- No ne meni, ~uje{ li, nijesamja govedar, no vr{im zakon!

- Ali, popo, umrije}u!- Ne}e{, ~ovje~e, vaqda...- Ho}u, znadni, i to bez zako-

na...- Hodi, jadna, da ti dam ~a{u ra-

kije, a Vaskrs nije daleko, pa do-|i u Svetu Ruku. Ne mogu danas.

- E vaistinu, ne mogu ni ja vi{e~ekati! Vidim, a ti znadni!

Onda se lagano okrenu i u|e ucrkvinu, pripali sve}u i poqubisvaki mrki kamen gde je bio ol-tar, pa smerno nazatke izi|e ipo|e k jednom dubu ba{ iznad gro-ba Radi~a Br|anina. Ispraviv-{i se uz wega jo{ jednom, vrlosna`no, ona pogleda po saboru nasve ~etiri strane, pa se spusti nawegove ìle i usloni uz deblo.Zatim srame`qivo i pristojnopodvi pod sebe svoje {iroke za-prege, metnu obe ruke u krilo, po-gleda put svoga sela i duboko dah-nu, zaroriv{i kao da se gu{i. Kadjoj pritr~a{e, Ristosija Ba}ovabe{e promenila svetom!

Grigorije Boòvi}

KAKO TREBA PRIMATI

SVETU TAJNU PRIÊ[]A

Da bismo dostigli ciq s

kojim pristupamo ovoj

boànskoj tajni, treba da

imamo izvesna naro~ita raspolo-

èwa, da preduzimamo izvesna

naro~ita dela i naro~ite mere i

to neke pre, neke za vreme, a neke

posle pri~e{}a.

Pre pri~e{}a treba kroz tajnu

pokajawa i ispovesti o~istiti

sebe od svake prqav{tine greha i

ispuniti ono {to na ispovesti

naredi duhovni otac. Tome vaqa

dodati i ~vrstu i svesrdnu re{e-

nost da }emo ubudu}e svom du{om,

svom snagom i svom mi{qu slu-

ìti samo Gospodu Hristu i ~i-

niti samo ono {to je Wemu ugod-

no.

Kada zaèli{ da primi{ ovu

tajnu, po~ni jo{ uo~i toga dana,

ili jo{ ranije, misliti kako

Spasiteq silno èli da Mu pri-

mawem ove tajne da{ mesto u svo-

me srcu.

Ta je Spasiteqeva èqa toli-

ko velika da je nikakav um ne mo-

è potpuno pojmiti. Da bi to

ipak koliko toliko shvatio, po-

trudi se da dubqe ureè{ u um

ove dve misli: prvo, da Bog èli

da bude u zajednici sa nama, kao

{to svedo~i sama sveta Premu-

drost kada govori: Milina mi je

sa sinovima qudskim (Pri~. 8,31)

i drugo da Bog silno mrzi greh

po{to mu on smeta da se sjedini

sa nama.

Izjutra, pre svetog pri~e{}a,

pre|i letimi~no sve pogre{ke

koje si u~inio od pro{log pri~e-

{}a do sada. Seti se kako si bez

straha i sa kakvom zaslepqeno-

{}u sve to ~inio i zastidi se {to

si svoju pohotu stavqao iznad vo-

qe Bo`je. Ipak, ne dopusti sebi

da se izgubi{ u tuzi i odbaci od

sebe svako o~ajawe. Eto, dugotr-

pqivi Gospod, primaju}i tvoje

pokajawe i gotovost da od sada

sluì{ samo Wemu, opet ti dola-

zi i ulazi u tebe da bi Svojom ne-

izmernom dobrotom ispunio te-

`wu tvoje neblagodarnosti i ma-

loverja. Pristupi Mu sa smire-

nim ose}awem nedostojnosti, ali

i s punom nadom, qubavqu i pre-

dano{}u.

Kako i na koji na~in? Izgowe-

wem iz srca svake misli o ma ~e-

mu tvarnom i zatvarawem vrata

srca da u wega ne u|e ni{ta i ni-

ko osim Gospoda.

Po pri~e{}u svetim tajnama

u|i odmah u unutra{wost svoga

srca i pokloniv{i se tamo Go-

spodu s pobo`nom smireno{}u

reci Mu: “Ti vidi{, predobri

moj Gospode, kako na svoju pro-

past lako padam u greh i kakvu

snagu ima nada mnom strast koja

se sa mnom bori i koliko sam ne-

mo}an da se we oslobodim. Pomo-

zi mi i daj snage mojim nemo}nim

naporima. Ili uzmi Sam moje

oru`je, bori se mesto mene i uni-

{ti mog neprijateqa”.

Sveti Nikodim

Agiorit

25

��

ISTINSKA SRE]A JE U VR[EWU ZAPOVESTI BO@IJIH

...Bogati odlaze iz ovoga svetaisto kao i siroma{ni: bogata{iz Jevan|eqa je umro isto kao isiroma{ni Lazar, koji nije imaoni{ta, ni komad ode}e ni par~ehleba. Prema tome i bogati i si-roma{ni umiru, o ~emu prorokDavid peva: “Bogatstvo prolazi izato mu ne predaj srce svoje”. Akobogatstvo prolazi kao {to pro-ti~e reka, nemoj mu predavati sr-ce svoje, jer ne}e ostati. Bogat-stvo, dakle, ne donosi nikakvusre}u ~oveku.

Bogatstvo koje se

nepo{tewem sti~e

Znao sam dvojicu vrlo bogatihqudi iz moga zavi~aja, koji su ste-kli veliko bogatstvo uz velikitrud i borbu, ali sluè}i se pri-tom nepo{tenim sredstvima:otimawem, lopovlukom, lihvare-wem i drugim lukav{tinama. Onisu sklapali ugovore i sporazumesa siroma{nima, da bi im potomotimali vinograde, poqa, domo-ve, ~ak i stoku ako ovi ne bi navreme vratili zajam koji bi imdavali. Stekli su bogatstvo i ve-oma se obogatili, ali i pored to-ga, nisu bili sre}ni. Kasnije suobojica umrli. Kada je prvi umro,ovi su ga prokleli, jer ne samo dase nepravi~no odnosio prema si-roma{nima, ve} nijednom siro-mahu nikada nije hteo dati ni ko-ricu hleba. Kada je umro, sve bo-gatstvo koje je posedovao umrlo jesa wim. Posle tri godine wegoviostaci su bili preme{teni u dru-gi grob: kada je grob otvoren we-govo telo je bilo potpuno neis-

trulelo zbog ba~enog proklet-stva. Wegovo telo se nije raspa-lo, ali je bilo potpuno crno, awegova usta otvorena! Jezik mu jeispao iz usta a ruke su mu bile upoloàju kao da je ne{to hteo ne-kome da otme. Qudi koji su ovovideli su se prestravili i razbe-àli.

Wegovi sinovi - koje nije vas-pitao i nau~io Boìjem putu, kaoni ispuwavawu zapovesti Boì-jih, ve} samo tome da teè bogat-stvu, uzeli su wegovo bogatstvo irasuli ga na razvrat, kocku i za-bavu. Vrlo brzo su pali u siroma-{tvo.

Jedan od wegovih sinova je brzoizgubio sve svoje nasledstvo nakartama. Napustio je rodni kraj ioti{ao u Atinu da bi se tamokartao sa velikim kartaro{ima,

gde je za kratko vreme izgubio svei ostao bez igde i~ega. Na kraju jeizvr{io samoubistvo, pucaju}i usebe iz pi{toqa. Tako je izgubioi ìvot i du{u.

Drugi sin se odao razvratnomìvotu i tro{ewu novca. Ubrzoje telesno oboleo od mnoge raspu-snosti. Oboleo je od turberkulo-

ze i sifilisa, i umro bez jedne je-dine drahme.

Tre}i sin, koji je bio moj{kolski drug, tako|e je zavr{iona àlostan na~in. Prosio je poulicama, traè}i od prolaznikada mu udele koju drahmu ili ciga-retu.

Nijedan od ove trojice bogata-{evih sinova nije mario za siro-ma{ne, trude}i se da, makar na tajna~in, qudi nekako oproste wi-hovom ocu. Nijedan od wih troji-

26

��

ce nije dao da se sluì ni jedna je-dina Liturgija za pokoj du{e wi-hovog oca. Nisu u~inili ni{ta.Tako, ne samo da se wihov otacnije usre}io svojim bogatstvom,ve} je svojim bogatstvom unesre-}io i svoju decu.

Kada su iskopali bogata{evotelo i videli da se ono zbog mno-gih prokletstava nije raspalo,qudi su se sloìli da treba po-zvati mitropolita da nad wego-vim telom pro~ita razre{ne mo-litve, da bi se ono moglo raspa-sti. Mitropolit je do{ao i kle-kao kod groba, pro~itao molitvenad bogata{evim telom i onda suga ponovo sahranili. Me|utim,kada je, posle dve ili tri godine,telo bilo iznova otkopano i da-qe je bilo u neraspadnutom sta-wu. Jedan od wegovih sinovaca,lekar po zanimawu, rekao je da je,navodno, sastav zemqi{ta u gro-bu takav da telo ne moè da seraspadne, i da bi ga, zato, trebalosahraniti na nekom drugom mestu.

Tada su neki qudi iz wegovogagrada odlu~ili da bogata{eveostatke bace u more, budu}i da ze-mqa nije htela da ga primi. Sta-vili su ga u ~amac, zavezali muogroman kamen za vrat da bi poto-nuo na dnu mora. Potom su ga ba-cili u vodu. Ali, ni more nijehtelo da ga primi: more ga je sle-deceg dana izbacilo na obalu, za-jedno sa kamenom vezanim okovrata. Stanovnici tog sela suuzeli kamewe i zatrpali wegovotelo, govore}i: “Anatema du{iwegovoj”... I stanovnici drugihsela su prolaze}i tim putem ba-cali kamewe na wega, bacaju}iprokletstvo na wegovu du{u. Je-dan bogata{ iz tog sela me je, ka-

da sam jednom prilikom bio tamo,odveo u svoju ku}u i ponudio migostoprimstvo. Slede}eg danasmo oti{li u mali crkvu posve-}enu Sv. Georgiju. Po{to smo ce-livali ikone, iza{li smo iz cr-kve i on mi je dao kamen. Upitaosam ga: “Za{to ste mi dali ovajkamen?” A on mi je odgovorio:

“Uzmite ga sada, a kasnije }u vamre}i za{to”. Posle izvesnog vre-mena, nai{li smo na gomilu ka-mewa i on mi je rekao: “Ovo jeanatema za N. N. (pomenutog boga-ta{a) i svako ko pro|e ovuda ba-ci kamen na wega i anatemi{ega”. Zadrhtao sam kada sam ovu~uo i uzviknuo: “[ta to pri~a{!I vi ste mi neki hri{}ani! ô-vek je umro pre toliko godina idobio po delima svojim. Zar jo{morate uz to jo{ da ga i anatemi-{ete? Crkva i Hristos nas u~e davolimo neprijateqe svoje i da semolimo za one koji nas progone imu~e”. Odbacio sam kamen nastranu, {to je i on u~inio. Uve-rio sam ga da je to {to ~ine greh i

rekao mu: “U nedequ idi kod sve-{tenika, jer ja ne}u mo}i da bu-dem ovde, i reci mu da odsluìparastos za ovoga ~oveka. Opro-stite mu. Svaki ~ovek }e bitiproslavqen ili ponièn u skla-du sa svojim delima. Ali, budu}ida to nije u~inio nijedan od we-govih sinova, mi imamo du`nostda mu odsluìmo parastos. Svu suga anatemisali, a sada svi trebada mu oproste. Bog traì od nasda pra{tamo i neprijateqimasvojim. Sam Hristos, ~ak i kadasu Ga razapeli, molio se za onekoji su Ga razapeli govore}i:”O~e, oprosti im, jer ne znaju{ta ~ine” (Lk 23:34). Ono {to ra-dite je veliki greh i morate sepokajati i oprostiti mu”.

Kako sam kasnije saznao, oni sumu odsluìli parastos i presta-li da bacaju kamewe na wegovgrob i da ga anatemi{u.

Kakvu je, dakle, sre}u stekaosvojim bogatstvom sebi ovaj ~o-vek? Mislio je da }e usre}iti se-be i svoju decu svojim bogatstvom,ali je potpuno propao. Prema to-me, bogatstvo ne donosi nikakvusre}u. Ne bi trebalo teìti sti-cawu bogatstva, niti èleti ni-ti se mnogo brinuti o sticawubogatstva. Gospod nam govori:“Ne sabirajte sebi blaga na ze-mqi... nego sabirajte sebi blagana Nebu, gde ni moqac ni r|a nekvari, i gde lupeì ne potkopa-vaju i ne kradu” (Mt 6:19-20). Go-spod nas u~i da sti~emo sebi bla-go na Nebu, gde ono ne prolazi ine nestaje, ve} plodonosi nebe-skom sre}om, ~a{}u, slavom iCarstvom Nebeskim....

Starac Filotej

Zervakos

27

��

POSLEDWI JUNAK

U Kova~ima, dole na samojê~evskoj rijeci, poredbezbrojnih vodenica poto-

~ara, i sad postoji jedna po~a|alako{ara na rogqevima, slamompokrivena i plotom za porast ~o-ve~iji u visinu ogra|ena, kakvesu arhitekture sve kola{inskejavne zgrade: hanovi, kr~me i mu-tavxinice. Duga~ki hrbat wen nanekoliko mesta ugnuo se unutrapoput kakve neravne planinskeverige, te ove zasedline jasnosvedo~e da su sr~evi stubovi, kaorebra raspore|eni du` celezgrade, i bukove pro{tine ve}po~ele da se podaju nemilosrdnuvremenu, koje se bezdu{no okomi-lo na ovu posrnulu kriva~u, kaoda je ona tamo neka Alhambra, ane bedna kola{inska slemewarasa jedinim vratima i bez ijednogaprozora.

Sad se u woj s mene na u{tap po-javquje Trajko ê{ibaba da koje-mu kiraxiji namerniku izatkatorbu ili poprug, a naj~e{}e dasa Suqom Ciganinom, tako|e mr-zovoqnim poslenikom, uhvati naraskrsnici zasedu, kojom prili-kom isprosi od putnika po cigaruduvana ili gutqaj rakije. No akose na|e kogod zali{niji i boqegasrca da i sam zastane i pored wihdvojice prekrsti noge, i jo{ izobli`we kr~me poru~i okanicukru{kova~e, taj }e kao potmuliodjek ~uti dirqivu istoriju oveTrajkove mutavxinice.

... Do pre petnaest godina ovako{ara bila je kao neko sve{te-no zbori{te za ~itav red kola-{inskih sela. Ona je bila {kolai tu je u~iteqevao daskal Milija

Gluha}, naju~eniji ~ovek svojegavremena.

Ranije zajedno sa Andrijom Po-povi}em on beja{e od starih da-skala primio {kolu pri crkvi uDubokom Potoku, te tu spremahu

mladi}e za popove i kalu|ere zadva kola{inska manastira, pa ~e-sto i za druge okoline. Wihov jeposao i{ao vrlo sre}no, tako daje svaki kmet imao |aka da mu vo-di porezni~ku bele`nicu, a ~e-sto se na de~anski raspev uz rali-cu, na prelu ili kosidbi razlega-la crkvena pesma po kola{in-skim vrletima i dolinama s obestrane Ibra. âk nimalo nije bi-lo ~udnovato da se ~e{}e ~uje na-izust izgovorena pokoja cela ka-tisma judejske carske poezije...Narodima ovih dvaju u~iteqa Ko-la{in se naposletku toliko pro-sveti da su ve} i ~obani po pro-plancima i babe sa unu~adima go-vorili poslova~ki, tako da su po-

povi i |aci radi svojih intimnihstvari du`ni bili nami{qatinovu sistemu u~enoga jezika kojiprost svet ne bi mogao razumeti.

Tako je tekao zlatni vek u Du-bokom Potoku dok za nesre}u nedo|e mitropolit Melentije, ko-jemu ne be{e po voqi ova nevi|e-na seoska akademija, a jo{ kad vi-de pisane bukvare, ~aslovce ipsaltire, planu, rastera |ake isa oltarskoga praga prokle Mi-liju i Andriju.

- Jeretici! Ko je sos wi da nemamoj blagoslov i moja molitva...Vera }e da opogane... Da su anate-ma, anatema! Stoje to: sekoj sela-nin kwiga da znaje, a? Demek jasos moji popovi goveda da pasem,a?! U-u! Anatema!

Vladika qutito kao vetar pro-juri kroz Kola{in, nikoga neblagosiqaju}i, kao da prolazikroz pogansko mesto. Narod za-drhta. Andrija od bruke i sramakroz nekoliko dana umre, a |acise kud koji razbeà{e kao nekadwihovi po poslu preci iz Morav-ske.

Samo se Milija Gluha} ne po-boja vladi~ine anateme. On mir-no zadenu za pojas svoj ùti od tu-~a divit, napuni torbu kwigama ipo|e da kao apostol kaè naroduda vladika nije u pravu, da on to~ini zato {to je Grk i da traìsebi drugo skloni{te gde bi mo-gao produìti rad. Narod mu ve-rova{e, ali ga popovi i kmetovine ostavi{e da osnuje {kolu ni ujednom ve}em selu. I manastirimu zatvori{e vrata. Wegov pro-ro~ki izgled, duboke ogweviteo~i i ispijeno lice ulivahu

28

��

strah kod prvih qudi, te mi{qa-hu daje opasan gatar i buntovnik,kojega se vaqa kloniti.

Tako ostavqen i posramqen go-tovo, do|e on u Kova~e, gde mu seìva putna raskrsnica u~inizgodna za mesto wegova rada. Zatoi namisli da tu osnuje novu, svojuKutmi~evicu, svoj Ohrid. Milijapri|e Trajkovu ocu, koji u ovojko{ari ra|a{e svoj mutavxijskizanat. Uorta~i se sa wim da u is-toj zgradi osnuju malo trgovineza seosku potrebu, koja im ubrzopo|e dobro. A kad se Trajkov otacupoznade sa wim, kad vide da je~ovek po{ten i pametan - dubokod kwige, po~e ga u svem slu{ati,boqe i vi{e nego svojega zakoni-ka, koji mu ~esto sveti vodicu ireè kola~. Milija to opazi, paga zgodnom prilikom po~e privo-levati za svoj zavetni plan.

- Kwiga nam je, moj dobri}udragi, ime i vjeru doslije sa~uva-la. Eto, ova kwiga {to je ja u tor-bi svojoj nosim... Ova {to se jo{pomalo ~uva u De~anima i Pa}ar-{iji, a koju na{i neprijateqi nevole. Vladika, zato {to je Grk,htio bi da sve bude slijepo, mojbrate, pa da wemu samo biva sla-sno i masno, a mi da kao stoka ì-vimo i izgubimo ime svoje... Ne,ri{}anine moj i Srbine: te{konarodu bez kwige i vi|ela! - govo-ra{e on ~esto staromu ê{iba-bi, posve}uju}i ga u svoj plan.

I osvoji ~udnovati dubokopo-to~ki daskal.

Uglaviv{i s mutavxijom, onopet po|e po selima i prikupimalo odrasliju decu, pa ih dovedeu ovu ko{aru na mutavxijski za-nat i na kwigu. Dawu |aci pre|a-hu i tkahu, a no}u i kad ne be{e

navale, u~ahu. Milija be{e divnorasporedio: bukvarci pre|ahuku~inu za gubere i sricahu az-bu-ki-az-ba, ~aslov~ari pre|ahu po-tku za vre}e i torbe i u~ahu se pi-sawu, a psaltirci izu~avahu ka-tisme napamet, pre|ahu osnovu iore|e; kad bi majstor @ivan od-marao se, sedahu za razboj. Tek

oni koji u~ahu trebnik, praviloi crkveno pojawe de~ansko imahupravo da pod Milijinim rukovod-stvom prepisuju bukvare, reùpera, presli{avaju mla|e i po-sve}uju se u najvi{e tajne mutav-xijskog zanata.

Osim toga, Milija ih u~a{e dapovezuju kwige, {iju za popovekamilavke, grade za ku}e poskurei krstove, loìce i sovre s naro-~itim hri{}anskim obele`jemza slave i Boì}.

Sve ovo u~ini te privrednastrana ovoga ~udovatnoga op{te-

ì}a be{e na dobroj osnovi, {tojo{ ja~e po~e da privla~i pa`wuokolnih seqaka, tako da su u~i-teq i majstor du`ni bili podi}ijo{ jednu kolibu za stanovawe.

Za petnaest godina svojega radaovde Milija be{e toliko uspeoda je svet na wega gledao s dubo-kim po{tovawem. On ve} ima{etri popa, dva kalu|era i bezbrojsvojih |aka po manastirima i ukmetovskim redovima, osim neko-liko dobrih majstora, koji otido-{e u svoja sela, osnova{e radwe iiz po{tovawa prema {koli iu~itequ svojemu uvek no{ahu cr-no odelo i fesove na prekor obi-~aju. I sad se pri~a po Kova~imada se u to doba gotovo zatre{e gu-ske po okolnim selima od silnepotrebe pera u Milijinoj {koli!

I ba{ kad kova~ka akademijabe{e na vrhuncu svoje slave, ~uMilija da se otvorila nova {ko-la u Dubokom Potoku; do{ao novu~iteq u {vapskoj ode}i, doneonove kwige, srpske, u kojima pi-{e onako kako se u narodu zbori.Miliji se razvedri ~elo kad ~u da|aci za dva meseca nau~e ~itati ipisati i svaku kwigu, pisanu ilipe~atanu, prou~iti. On be{e to-liko uzbu|en da je ~esto po ~itavdan kao stena nemo sedeo na pragusvoje {kole. Drugi put bi se raz-dragao pa sav blaèn pri~a{esvojim |acima kako on zna da je uSrbiji izi{la nova kwiga, srp-ska, koja je od Svetoga Save, ali jebila sve dotle sakrivena tamo uHercegovini u nekom manastiru.

29

��

nastavak na 48. strani

SVETITEQ

Svetiteq svojim samodari-vawem Hristu, zajednicomsa Wim, a kroz Wega sa

svim qudima, na na~in slobodanod svake misli skrivenog intere-sa, obnavqa potpuno svoju ~ove-~ansku prirodu.

Ali kako se to pokazuje kon-kretno? U svetom ~oveku ni{tane postoji trivijalno, ni{ta gru-bo, ni{ta nisko, ni{ta afektiv-no, ni{ta neiskreno. U wemu seprojavquje na najvi{em stepenuuzvi{enost, ose}ajnost, otvore-nost, ~istota, strah, pa`wa pre-ma tajni bli`wih, toliko svoj-stvene qudskoj prirodi, jer ihdonosi (prima) zbog svog jedin-stva sa najvi{im Licem. On pri-me}uje du{evna stawa drugih i~uva se od svega {to bi im {teti-lo, iako se ne pla{i da im pomog-ne u prevazilaèwu wihove sla-bosti. On ~ita najmawe nagla{e-nu potrebu drugih i ispuwava jespreman, ali i wihove ne~istotebilo koliko marqivo skrivene,izvr{uju}i delo o~i{}ewa, ba{izuzetnom silom svoje ~istote.Iz wega stalno zra~i duh dariva-wa, `rtvovawa za sve, bez ikakvebrige za sebe, duh koji zagrevadruge i daje im izvesnost da nisusami. On je nevino jagwe spremnoza svesno samo`rtvovawe i nepo-kretni zid koji nudi nela`nu po-mo}.

Pa ipak, ne postoji niko smer-niji, prostiji, neizve{ta~eniji,nepretvorniji, koji nije pozori-{an, koji se “prirodno” pona{a,prihvataju}i sve {to mu je istin-ski ~ove~ansko, stvaraju}i at-mosferu ~iste porodi~nosti.

Svetiteq je prevazi{ao svakudvojnost u sebi, kako kaè SvetiMaksim Ispovednik. Prevazi-{ao je borbu izme|u du{e i tela,razlike izme|u dobrih namera iodgovaraju}ih dela, izme|u var-qivih pojava i skrivenih misli,izme|u onog {to se èli i onog

{to je stvarno. On se tako upro-stio, jer se potpuno predao Bogu.Zato se moè celovito predati uop{tewu sa drugima.

On daje uvek smelost, svode}iponekad privi|ewa koja stvarajustrah, gordost, strasti, sa {alompunom lepote. On se osmehuje, alise nikad ne podsmeva sarka-sti~no; ozbiqan je, ali ne stra-{an. Daje prvenstvo skru{enimqudima smatraju}i ih sve veli-kim stvorenim Bo`jim tajnama iodre|enim za ve~nu zajednicu saWim. Svetiteq izgleda skoro ne-

primetan zbog smirenosti, poja-vquju}i se kad je potrebno ute-{iti, ohrabriti, pomo}i. Za we-ga ne postoji nevoqa koja se nemoè pobediti, jer on ~vrsto ve-ruje u pomo} Bo`ju, koju i{te umolitvi. On je naj~ove~anskije inajsmirenije bi}e, a tako|e ineobi~na pojava, zadivquju}a, da-ju}i drugima priliku da otkriju~oveku pravu prirodu u wemu iwima. On je najbliskiji, ali ujed-no ne èle}i da najnametqiviji,koji privla~i najve}u pa`wu.Postaje ti najintimniji i najra-zumqiviji i ose}a{ se tako lepoi {iroko pored wega, ali ose}a{i ste{wenost, i ~ini te da vidi{svoje moralne nedostatke i gre-hove. Obavija te prostom veli-~anstveno{}u ~istote i topli-nom svoje dobrote i ~ini da se za-stidi{ svog niskog stepena dale-ko od istinite ~ove~nosti, od ne-~istote, izve{ta~enosti, povr-{nosti, dvoli~nosti, koje se sil-no oslikavaju u pore|ewu koje ~i-ni{, ne èle}i, izme|u tebe iwega. Ne vr{i nikakvu prisiluna svetski na~in, ne daje ni jednuzapovest sa strogo{}u, ali ose-}a{ u wemu neokovanu ~vrstinu uwegovom ube|ewu, u wegovom ì-votu, u savetima koje daje, tako dawegovo mi{qewe o onom {totreba da ~ini{ iskazuje sa quba-zno{}u ili prikrivenim pogle-dom, i to ti postaje zapovest za~ije si ispuwewe spreman na sva-ki podvig i `rtvu.

Protoj.-stavrofor

dr Dimitrije

Staniloje

30

��

)�� $��

PRELEST LA@NE REVNOSTI

Suo~en sa velikim nemiri-ma koji vladaju oko Crkvei u Crkvi, srpski narod je

totalno zbuwen, smu}en, podje-qen, posva|an, razjediwen, takoda malo je zajednica i pojedinacau Crkvi i oko Crkve koje ne trpeposledice ovog stawa.

Mnogi razo~arani stawem u dr-àvi-dràvama, traè}i utjehu uCrkvi, koja je vaìla za jedinusigurnu la|u, sabla`weni i jo{vi{e razo~arani de{avawimakomentari{u: “Stvarno je do{lozadwe vrijeme...”

Kada bismo se vratili unazaddvadesetak i malo vi{e godina,vidjeli bismo da je SRPSKA CR-KVA imala veliki progon spoqa,tako da se nije smjelo ba{ slo-bodno ni i}i u crkvu, ni krstiti,vjen~ati, pri~estiti ili uop{teizja{wavati javno da si vjernik.Oni koji su bili otkriveni kaovjernici trpili su sankcije, aprogon je bio vidqiv. U tom pro-gonu najvi{e su na udaru bilisve{tenici i wihove porodice,tako da su pojedinci pod velikimpritiskom napu{tali sa suzamasvoj pastirski poziv i sa tugom serastajali od svete mantije.

Mnogo je onih koji su se u bez-bo`nom sistemu, a zbog bezbo-`nih i li~nih ideja ogrije{ilio Crkvu, sve{tenike i vjeruju}inarod.

Danas sli~ni wima, nakon {tokroz dobar dio svog ìvota is-tro{i{e sve zemaqske gre{nesadràje, po~ini{e velike grije-he, a jedan dio wih na nepo{tenna~in steko{e bogastvo, kao po-kajnici primi{e vjeru pravo-

slavnu, krsti{e se, po~e{e spa-{evati SRPSKU CRKVU od, ka-ko kaù, jeresi koja se uvla~i uCrkvu. Kakve jeresi?

Od jeresi: da se svakom ne moènazvati DOBAR DAN, ÊSTI-TATI PRAZNIK, ODR@ATISASTANAK U CIQU RJE[A-VAWA ZAJEDNI^KIH PRO-BLEMA, SAOSJE]AJU]I SASTRADAWIMA NARODA, MO-LE]I SE BOGU DA DARUJEMIR SVIM UZNEMIRENI-MA I UNESRE]ENIM I PO-MOGNE, SVIM QUDIMA.

To jedan dio du{ebri`nikaosu|uje, kao da se naru{ava ~i-stota pravoslavqa.

Ti, da ih nazovemo spasiociCrkve, osu|uju, prozivaju sve u

Crkvi od patrijarha, episkopa,sve{tenika. Ne samo to nego ione babe i dede koje su wihovio~evi do ju~e progonili zbog pra-voslavne vjere, sad ovi spasociu~e kako treba vjerovati i Boguse moliti. Sve to pod parolom dase mora dràti apostolska vjerapo predawima svetih otaca i ka-nonima Crkve. Navodno da NESMIJU DRUGIM POGLAVA-RIMA VJERSKIH INSTITU-CIJA NI PRAZNIK ÊSTI-TATI, a ako popiju ~aj ili kafuili pak odu na prazni~ni ru~aktad ih ka~e kanoni o kaznama sve-tog Vasilija Velikog. Ako se de-si da ode{ u wihov hram, treba dabude{ SVRGNUT ILI ODLU-ÊN iz Pravoslavne Crkve.

Sami interpretiraju}i i tuma-~e}i kanone na svoj na~in ne uzi-maju}i u obzir nemire i prilikeu kojim su oni nastali (a pogoto-vo {to se ti kanoni uglavnom od-nose na one koji su ve} jednomzbog raznih okolnosti mijewalivjeru, ili wihova vjera bila po-quqana, pa su zbog siroma{tva ineima{tine bili u isku{ewu dapodlegnu pritisku) ti spasiociSrpske Pravoslavne Crkve kon-stantno prate aktivnosti pogla-vara Srpske Crkve: sa kim su sesusreli, razgovarali, kako bi nainternetu postavili sa ki{omosuda kako se velikodostojniciSrpske Crkve druè sa jeretici-ma.

Neprekidno se hrane osudama,licemjerjem, hu{kawem, zavo|e-wem, zloupotrebom {irokog go-stoprimstva SPC, da bi genet-ski, kao i wihovi predhodnici

31

��

/��#�� '��

NASTAVILI RAT PROTIVSRPSKE CRKVE, alÄ ovog putaIZNUTRA.

Uvukli su se u Crkvu IZNU-TRA i tu rovare, razaraju Crkvu,jer oni TAKO SPA[AVAJUCRKVU.

Kako se \AVO raduje, kako li-kuje, kako sve ide u prilog wemu!Kako su slijepi ovi spasioci, jerposta{e Vuci u jagwe}im koà-ma. A |avo samo tap{e rukama iraduje se: “To je to. To ide meni uprilog. Koliko sam du{a ispredvrata spasewa ponovo vratio nastari gre{ni ìvot uz pomo}ovih spasioca”, poru~uje |avo.

A oni jadnici spasioci, umje-sto da se kaju za svoje grijehe, mi-sle}i da im je sve opro{teno, na-stavi{e da grije{e ratuju}i pro-tiv klira Crkve.

Gospod je, nakon duge pusto{i,omek{ao mnoga tvrda srca, sa mu-kom otvorio vrata Svoje Crkve, aovi ih zatvaraju, {ire}i glasineda je ovaj ili onaj vladika pa ~aki patrijarh ~estitao i prisu-stvovao proslavi nekog vjerskogpraznika druge vjere.

Pa dosta su se kajali pa se iumorili, sad malo ho}e da spa{a-vaju Crkvu.

A ne znaju da su oru|e u rukama|avola i da su mnogima kamen spo-ticawa, da sablazan dolazi krozwih, pa mnogi odstupi{e od Cr-kve. Isti ti spasioci se i daqevi|aju po kafanama, ùrkama, ro-|endanima, malo se vi{e popijepa niko nikog ne poznaje - pa mo-raju, da se utje{e, ne mogu da gle-daju {ta se radi u Crkvi.

Nedavno su neki od wih oti-{li u Svetu Goru i dole su mora-

li da se tje{e fla{om, tako daim se uskratilo gostoprimstvo.

A za{to u svojim sagre{ewimane tuma~e kanone Svetog Vasili-ja Velikog, jer On kaè da i kojipije, i sjedi u dru{tvu bezbo`nihi slavi paganske praznike, DASE ODLUÎ?

Gdje je taj wihov preobraàj,odricawe od gre{nih èqa, na-vika i dijela?

Kako im pomo}i a ne odbaciti?To je bolest, opsjednutost, pre-lest LA@NE REVNOSTI. Tre-ba im pomo}i. Ali kako?

Oni su jednom prele{}eni, sa-da prele{}uju druge, ako im se nestane na put i ne vrate se na mje-sto koje im pripada - POKAJ-NI^KO, i mi u Crkvi bi}emo

krivi i ODGOVOR dati, za{tonismo za{titili vjernu pastvuod pomenutih.

Nikako VI[E kao ranije nedati im prostora. Wihovo mjestoje POKAJNI^KO. Jer imaju za{ta da se kaju i za svoje i za rodi-teqske grijehe do kraja ìvota.

Za ova Nova sagrje{ewa sablaznii CIJEPAWA @IVE CRKVE.

U svemu ovome najvi{e je dobio|avo jer je hiqadama du{a sabla-zniv{i se oti{lo od Crkve.

Pomolimo se Gospodu da spaseSrpski rod po rije~ima svetogSave, VOLIO BIH DA U PA-KLU GORIM SAMO SRBI DASE BOGU VRATE.

arhimandrit Jovan

Gardovi}

32

��

Himna qubavi

Prva poslanica sv. apostola Pavla Korin}anima, gl. 13

=� & � ��,� � �� ,�� ,��>� ; � � �� "��(�� ,�� ,��

�� "��(�� (�� ?� ; � � ��,�� "�� #�#��

� �� (�� @� A�� "�� ,��

� �� B� 0� ��(�� "�� #� �� ,��#��

,��C� 0� �� "�� D� -�� "��E� A�� "�� "��(�� ,�%� ��

,�� ,�� "��F� 9�� ,�� "�� G=H� & �� (�� "�� (�� ==� �� ) �� )� �� ( �)� ��

��,��( �)G � �� "�� %�� (�� =>� 9�� ,�� %�� %�G

�� ,�� "�,�� (�� ) "�,��=?� & �� G �� ) ��

��

33

��

KAKO ]E[ SAVLA\IVATI STRASTI

KOJE IZNENADA NAI\U

Ako nisi nau~io da se bo-ri{ protiv iznenadnihnapada strasti, na primer

- protiv srxbe zbog nanete tiuvrede, savetujem ti da postupi{ovako:

Postavi sebi pravilo da svakidan, jo{ dok sedi{ kod ku}e, raz-misli{ {ta ti se sve moè u tokudana prijatno i neprijatno dogo-diti i koje se sve strasti i raz-draèwa tim povodom mogu u te-bi pokrenuti, pa se unapred pri-premi kako da ih u klici ugu{i{i ne dozvoli{ da se pojave. Akotako bude{ ~inio, nikada te na-pad strasti ne}e iznenaditi, ne-go }e{ uvek biti spreman da mu seodupre{: ne}e te obuzeti gnev niophrvati pohota. îni takvu smo-tru osobito onda kada mora{ i}inekuda gde }e{ se sresti s osoba-ma koje te mogu privu}i ili raz-draìti. Ako se spremi{, lako}e{ izbe}i i jedno i drugo.

Talas strasti }e se, ~im se po-digne, razbiti o tebe kao o stenui ne}e te prevaliti kao mali ~un.O tome te, bar {to se gneva ti~e,uverava i sv. prorok David kadkaè: Prenuh se i ne zbunih se.Ali tim pripremawem nije sveu~iweno. Strast ipak moè izbi-ti, i to neo~ekivano. U tom slu-~aju postupaj ovako: ~im oseti{da se strast javqa pohitaj da je za-ustavi{ silnim naprezawem vo-qe. Si|i umom u srce i ne dopustida strast u|e u wega. Pazi da seono ne razdraì i ne zanese. Aako strast uspe iznenada da pro-dre u srce, postaraj se u prvo vre-

me da se to bar spoqa ni re~ju, nipogledom, ni pokretom ne poka-è.

Potom primoraj sebe da uzne-se{ um i srce Bogu, da se seti{bezgrani~ne Bo`je qubavi i We-gove pravde. Zatim se trudi daspre~i{ spoqa{we pojavqivawestrasti i da probudi{ vrlinu ko-ja joj je suprotna. To mo`da i ne-}e{ savr{eno obaviti kako na-merava{, ali ipak ne odstupaj.Neka ti borba izgleda i bezuspe-{na - malo kasnije kad strastoslabi stvar }e po}i naboqe imo}i }e{ sve dobro privestikraju. Glavno je ne dozvoqavatida se strast spoqa pojavi. To }e jezaustaviti. Zato, ~im se malopribere{, pohitaj srcu i posta-raj se da izbaci{ iz wega prqav-{tinu.

Najboqa i najsigurnija za{ti-ta od iznenadnog napada strastijeste odstrawewe uzroka koji dowe dovodi. A postoje samo dvauzroka: qubav i mr`wa. Ako jetvoje srce osvojila qubav premanekoj osobi ili nekoj stvari,prirodno je da kada vidi{ da ne-ko àlosti osobu koju voli{, iliti oduzima stvar koju voli{,onog ~asa uskipti{ i ustaje{protiv wega. Zato, ako èli{ date prepadi ne iznenade, potrudise da savlada{ i da i{~upa{ izsrca tu nedozvoqenu qubav, i ko-liko si se ve}ma zaneo, utolikose vi{e staraj da postane{ rav-nodu{an prema woj, jer ukolikoje tvoja qubav ve}a, utoliko }e seburnije i iznenadnije strasti u

svim pomenutim slu~ajevima po-javqivati.

Isto tako, ako mrzi{ nekogaili ima{ odvratnost prema ne~e-mu, do}i }e{ tako|e u priliku daplane{, kada se s wim sretne{, aosobito ako ga ko jo{ i pohvali.Zato, ako ho}e{ da sa~uva{ du-{evni mir u takvim slu~ajevima,primoraj prvo sebe da ugu{i{ toru`no ose}awe.

U tom }e ti, bar {to se ti~equdi, pomo}i razmi{qawe da sui oni Bo`ja stvorewa, sazdanakao i ti po slici i prilici We-govoj, da su i oni iskupqeni dra-gocenom krvqu Gospoda IsusaHrista, da su i oni tvoja sabra}a,koju ne sme{ mrzeti ~ak ni mi-{qu, kao {to je napisano: Nemojmrziti na brata svojega u srcusvojem (3 Mojs. 19,17). Ako su za-sluìli da ne bude{ prema wimadobro raspoloèn, a ti ipak jesi,posta}e{ sli~an Bogu Koji volisvako Svoje stvorewe i ne gnu{ase nikoga, kao {to veli premudriSolomon: Qubi{ sve {to postojii ni~eg se ne gnu{a{ od onoga{to si stvorio, niti mrzi{ ne-{to {to si ustrojio i Koji, negledaju}i na qudske grehe, zapo-vijeda Svome suncu, te obasjava izle i dobre, i daje da`d pravedni-ma i nepravednima (Mat. 5,45).

Sveti Nikodim

Agiorit

O DOGA\AJU SA MLADOM FRANCUSKIWOM

Doga|aj sa mladom Francu-skiwom je neverovatanali istinit. Francuski-

wa o kojoj je re~ i danas je ìva izdrava, poznata nam je, i sada jepravoslavna monahiwa.

Da bismo doga|aj verodostojnoopisali, obratili smo se dvemagospo|ama koje su se nalazile uStar~evoj keliji u to vreme, i za-molili ih da nam same ispri~aju{ta i kako se ta~no desilo.

Gospo|a Tasula E. nam je svojesvedo~ewe dostavila u pismenojformi. Ono glasi:

Jednog dana pozvala me je tele-fonom moja prijateqica JelenaD. da opet zajedno posetimo Star-ca. Oti{le smo. Kod Starca jebilo mnogo naroda kao i obi~no.Ona je u{la k Starcu i rekla mu:

- Napoqu, Star~e, ~eka jednaFrancuskiwica koju je dovela ne-ka meni nepoznata gospo|a. Onebi htele da Vam celivaju ruku.

Starac odgovori:- Uvedi ih.One u|o{e, a moja prijateqica

je ve} stajala onde. Starac upita:- Zna li koja od vas francuski

da bismo mogli da razgovaramo?Moja prijateqica odgovori:- Da, Star~e, napoqu je Tasula.Odmah me pozva{e. Ja u|oh, a

Starac mi re~e:- Pitaj je ~ime se bavi i da li je

udata. Ja upitah, a Francuskiwami odgovori:

- Nisam udata. Po zanimawusam profesor, filolog.

I po~e da pla~e.- Pitaj je - nastavi Starac - da

li veruje u Boga.Ona, zagrcnuv{i se od pla~a,

odgovori:- Ne, ja sam nihilistkiwa. Za

mene - sve je ni{ta.Sa tim re~ima na ustima, pla-

~u}i, ona se sagnula pred Star-cem, ka wegovim kolenima. Tadami Starac re~e:

- Idi ti sada!

Ja i gospo|a koja je Francuski-wu dovela iza|osmo, ali mojaprijateqica Jelena ostade i da-qe unutra. Ona pri~a kako je Sta-rac svojim rukama dohvatio glavumlade Francuskiwe, drào je ta-ko nakratko, pa je upitao:

- Stanuje{ li sa majkom?Ona je ne{to odgovorila. Sta-

rac je nastavio:- Mo`da stanuje{ sa nekim dru-

gim? Ona je na to i daqe plakala.Starac joj re~e:

- Ti ima{ plemenitu du{u.Zatim je nastavio da govori,

ali moja prijateqica vi{e nijemogla da razabere re~i. Videla jesamo da joj Starac ne{to govori,i da ga ona potpuno razume. Tadase Starac okrenuo u pravcu mojeprijateqice i rekao:

- Iza|i i ti.Moja prijateqica se naivno

obrati Starcu pitawem:- Da li da opet uvedem gospo|u

koja zna francuski?Starac odgovori glasno:- Rekoh ti da iza|e{.Ostado{e nasamo Starac i

mlada Francuskiwa, i to dostadugo vremena. Kada je Francuski-wa iza{la, sva je blistala od ra-dosti i odu{evqewa. Okrenuv{ise ka meni, upitala je:

- Ko ti je rekao da Starac nezna francuski?

- Istina je - odgovorih ja u ne-doumici - on ne zna francuski!!!

Ona, me|utim, veoma uzbu|enaodgovori:

- To nije mogu}e. Ja }u uskoroponovo do}i!!!

Gospo|a Jelena D. nam je usme-no iznela svoje svedo~ewe oistom doga|aju. Mi ga ovde preno-simo na osnovu zvu~nog zapisa na-{eg razgovora sa wom.

- Gospo|o Jelena, ~ega se se}ateu vezi sa onom mladom Francu-skiwom?

- A, u vezi sa wom... Ali, zarvam nije Tasula ve} ne{to zapi-sala o tome slu~aju?

- Jeste, napisala je rukom, alinije to potpuno svedo~ewe. Kadapi{e{ rukom, ne moè{ kazatimnogo...

- Evo, onda da vam ja ispri~amono ~ega se se}am:

U{la sam i rekla Starcu:“Star~e, napoqu se nalazi jednaveoma mlada devojka; kaù da jeFrancuskiwa. Dovela ju je jednagospo|a da Vam celiva ruku”. “Pazar je jo{ drì{ napoqu? Recijoj neka u|e”, odgovori Starac.“Star~e, kako }ete razgovara-ti?” “Samo ti woj reci da u|e.”

Iza|em i kaèm: “Gde je onaFrancuskiwica?” Ona pri|e upratwi jedne gospo|e u crnini.Bila je to vitka, mlada devojkaveoma krhke i ne`ne pojave. Nijejoj moglo biti vi{e od dvadesetpet godina, a mo`da je bila i mla-|a. Ja, kao prava pametwakovica,odmah rekoh: “Tasula, u|i i ti dabude{ prevodilac Starcu...”

- Da li je Tasula znala francu-ski?

- Tasula? Svakako!U|e, dakle, i Tasula. Starac se

obrati Tasuli: “Reci Francuski-wi da mi kaè kako joj je ime...”Devojka re~e svoje ime, a Tasulaprevede.

“Za{to je do{la ovamo?”“Radi turizma.”“îme se bavi?”“Profesorka je”, prevede opet

Tasula.Devojka je slu{ala svoju prevo-

diteqku.“Ima li roditeqe?”“Re~e da ima majku.”“Da li stanuje sa majkom?”Ona je oklevala sa odgovorom...

Ne se}am se da li je rekla da iline, nisam to dobro razumela jer jedevojka odgovorila na francu-skom. Tada }e Starac re}i Tasu-li: “Ajde, idi sada...”

Ja ga upitah: “Star~e, kako }e-te razgovarati sa devojkom? Evo,ovde je Tasula...”

34

��

Starac joj ponovo re~e: “Idisada”.

Meni nije rekao da iza|em, teja ostadoh...

Devojka je ~ekala, a Starac seobrati Tasuli pre nego {to jeoti{la: “Reci joj da mi celivaruku”. Devojka se sagnu i celivaStar~evu ruku. U stvari, mi smoje nekako privolele da mu celivaruku... Ali, Starac je hteo da onabude blizu wega da bi poloìoobe svoje ruke na wenu glavu... De-vojka je bila ganuta, a Starac jepo~eo da joj govori: “Do{la siovamo sa svojom majkom...”

- Da li je Starac govorio nagr~kom?

- Naravno, na gr~kom.- Stvarno?- Stvarno.Francuskiwa je jo{ ranije uz

pomo} Tasule, kao prevodioca,bila izjavila da je ateistkiwa.Starac joj je, me|utim, govorio:“Eto, ti misli{ da si ateistki-wa, ali tvoja du{a je veoma ple-menita, veoma dobra. êmu u~i{decu?”

Francuskiwa ne{to odgovori.- [ta je odgovorila?- Ne znam.- Je li govorila na francu-

skom?- Svakako, na francuskom...- A Starac je govorio na

gr~kom?- Pa naravno, na gr~kom. No,

ona je govorila na svom jeziku, nafrancuskom.

- A Tasula, znalac francuskog,ve} je bila iza{la, i vi ste bilisami tu, vas troje?

- Ja sam bila tu, ali nisam razu-mevala ni{ta od ovoga {to je go-vorila Francuskiwa. Starac jojje govorio: “Ne treba da govori{takve stvari deci...” (Tako sam izStar~evih re~i zakqu~ivala{ta mu je Francuskiwa odgovara-la...) “Siroto dete”, govorio jojje daqe Starac, “ne treba da ì-vi{ odvojeno od svoje majke. Jesili udata?” Ne znam {ta je ona od-govorila. Starac je nastavio:“Bog je tu, Bog }e pomo}i, Bog }e

te prosvetiti...” Ne se}am se dali joj je jo{ ne{to govorio. Po-tom se okrenuo ka meni i rekao:“Iza|i i ti...”

Devojka je ostala kle~e}i predwegovim nogama. Starac je dràoruke na wenoj glavi...

- Da li ju je drào za glavu sadesne i sa leve strane kao {tomnogo puta ~ini?

- Jeste, ba{ tako kao {to i na-ma ~esto drì glavu, pa nekog la-ko i ne`no udari, a nekog samodrì za glavu. U izvesnom tre-nutku spustio je svoje ruke i po-novo po~eo da na gr~kom govori,obra}aju}i se Francuskiwi.“Star~e, {ta ona tu razume?”, re-kla sam mu ja... “Ajde, ti iza|i”,re~e mi on.

Ja sam iza{la. Uskoro je iza-{la i Francuskiwa. Bila je veo-ma, veoma odu{evqena. “[ta je tobilo...!”, govorila je. “Nisam zna-la da postoji takav ~ovek. On mije rekao sve o mom ìvotu... Svemi je rekao...”

U tom trenutku ni Tasula ni janismo bile svesne onoga {to sedesilo. Ja sam u sebi govorila:“[ta je to "sve mi je rekao"? Sta-rac ti je govorio na gr~kom. Jasam ~ula gr~ki”.

- Zaista?- Kada je Francuskiwa oti{la,

oti{la je vi{e nego odu{evqenazbog ~itavog ovog doga|aja. Nijese ona odu{evila ~iwenicom dana svom jeziku razume Starca - ve-rovala je, uostalom, da on znafrancuski po{to je sve wegovere~i razumevala - nego ju je po-treslo to {to joj je on otkriostvari iz wenog ìvota. [ta jojje kasnije rekao Starac ja nisamni ~ula...

Uto me Starac pozva. Ja u|em.“Jesi li shvatila?”, upita me.“Star~e, {ta je to bilo? Kako toda ste vi govorili gr~ki, a ona jerazumevala da joj govorite nafrancuskom, a i dok je ona govo-rila na francuskom, vi ste je raz-umevali kao da govori nagr~kom?”... “Shvatila si? Ajde,idi sada... idi sada.”

Kasnije, naravno, ja sam o ovo-me pri~ala, ~esto pri~ala... Sme-jali su mi se, podsmevali se, alimnogi su me slu{ali sa rado{}u.Jednoga dana sam Starac je o ovomdoga|aju ispri~ao igumaniji ma-nastira Svetog Jovana Makrino-sa. Jo{ joj je dao broj mog telefo-na da me ona pozove da joj i ja is-pri~am sve {to sam ~ula i vide-la. Igumanija je sa izrazitim di-vqewem saslu{ala moja kaziva-wa.

[ta sam ja posle svega toga ose-}ala, moète samo da zamislite!Kako sam i mogla da se ose}am!“Da”, govorila sam igumaniji.“Starac joj se obra}ao nagr~kom...; rekao joj je to i to...; go-vorio joj je na gr~kom, a devojka gaje razumevala... Odgovarala mu jena francuskom, ali ja ne znam{ta mu je odgovarala zato {to nerazumem francuski. Poznato mije samo ono {to sam ve} znala izprethodnog razgovora - jer pretoga ve} je bilo re~i o tome da jeprofesorka, da je do{la radi tu-rizma, da je ateistkiwa... Sve toje rekla gospo|a koja ju je dopra-tila, a ja sam to odmah prenelaStarcu... To sam, dakle, znala, aliStarac je i daqe razgovarao swom. Ja sam slu{ala wegova pita-wa i odgovore, a ovi su bili pot-puno druga~iji od onoga {to bihja o~ekivala da ~ujem na osnovusvega {to sam prethodno znala.Starac joj je, dakle, postavqaopitawa, raspitivao se o wenomìvotu: da li ìvi sama, da li jeudata... Ne znam {ta mu je devojkaodgovarala. Ali, ona sama je zna-la o ~emu su razgovarali i {ta jojje Starac ta~no rekao, pa je bilavan sebe od ushi}ewa.”

“Shvatila si, dakle? E, ondaslobodno govori i drugima o tomdoga|aju”, rekao mi je Starac.Eto, toliko o mladoj Francuski-wi.

Starac Porfirije

Kavsokalivit

35

��

O MU^ENICIMA (ZA VERU)

A � �� )��(�� ,�� +�#�� ,��#�$

� � 4 �,�5 �� #�� "�� (�� (�� ,��4�� ?!=F5 "�(� �� (�� ,�)�� "�� $(� � ��#� 4�� 5� � �� ,�� ( ��#�� 9�� 6�"�� +�� $� � �� 6�"�� (��4I C!?B5� ��(�� )� -��"�� "�� 9�� "�� "��"�� % � �� )�� ,��%� �� J�� J�� 8�� $�� "�� (�� "� �"�� #�� (�� &�� (�� "�� )�� ,� ��G � �� ,�� #�� )�� G� � )�� "�� ) �� ,�� #� �� "�� 9�� $(� �� #� �� ,�$�� 4.� =F!>=5� �� (� �� 4��5 ,� �� 4�� 5G�� "� �,�� +�� $"��J�� 4.� D!>=5 "��$�� 6� �"��"�� %�� ;,�� $�� 4��" F!=B5� � �� 6�"�� $� �� ! /*�� "��,� .��"�� "��,�� 9� ��"�� *%�� 1 4.�=H!?>5� ; � � � �� (�� $�� "�� *%�� ) "�� ,��$��

0�� (�� $�� 4��(��5 "��$�� ,�� 4��%�$��5 ��)�� "�� -�� 6�"�� ! /�� *%� �� "��K�� "��"�� "�� ) � ��$�� #��) � �"�� % ��) � "�� ) � �� %� ��)� �� 2�� "��%� ��! 6�"�� )��;�� #�� "�� %� � "�� ;�� %�� ; �� K�� !8�� #�� $�� $� ��1 4.� >B!?@@H5� /; �� #�� 14.� >B!@C5�&��

�� 4)��(��5� �� 8��,�� (�� "�� ,�� "�� % �� %�� "��#�� "��,�� $��,� � �� "�� )��$(�� ,�� )��G �� )� 0��$"�� $�� ,��#� � � ,�� "�� ,$�� (�� "�$��#�� (� ��, �� ,��#� �� & � �� "�$�� )� ,�� "�� $�� #� �� "�� ,��$�� "��(��% 4"��$#�� 5 �� 6�"�� ;�� 4= �� B!=5� ; �� ,�� "�� "�� %�� 3�� &�� &� 4��"B!C5� �� $�� (�� "�$

�� ,� �� -"�� (��4��" B!@=5� <�� ,�� )�� #�� 4I C!>?5�*� �� ,�� ,�� $

�� #� �, �� 4.� =H!>?5,�� ,�"�� 6�"�� "��)� �� "�� ) �� 4�� 5� ��$�� (�� "�� ,��)�� "�� ,�� #�� 6�"�� * �� $ ��! /+��#�� "�� #� "�� $ �� #�� G�� (� "�� "�� "�� "�� 1 4.�B!===>5� ; �"��! /& � � �� "��$�� "��1 49 =B!>H5� ;�� ! /& � �� "�� $�� #�� 4.� =H!>?5� �� $�� #�� 49=C!??5� 9�� "�� ,��%�� "�� (�� %�� ,�� ,� �� "��"� �� "�$�� 4.� =H!=D=E� >>5� 9�� "�� ,�� "�� #�� ,�� +�#�� 4= 2�� C!==5�& � � � � ��

� �� ,�� #��49 =>!>B5 ��(� �� 6�"�� %� ��(�� 4�� B!>?5� �� "�� #��$��G � #�� "�� "�� +�#�� "�� #�� K�� $��)� �� "��"�� 4.�>B!?@� @=5G � �� ,�� +�� $�� "�� %� J�� *�� 6�"�� ! /�� "�� "�� $� �� "��$

36

��

�� "�� *%�� $��1 4.� =H!??5� ; �"�� %�� !/�� %� �� (� �� (� �� $�� ,�� "�� ,� �� G �� #�� ,�� ,$�� #�� 1 4.� =H!?D?F5� �� $�� ,�� (�� ;�� " ��$�� ,� ��(� ��L 4.� =C!>C5� ;�� ! /0� �� ) �� (� � �� G ��(� �� #� � ��(� � ��"�� "� ��1 4.� =H!>E5�*�� ,�� (��

"�� "�# �� $ � �� "�� (�� "��#�� 4�"��(�5 � �,��(��(�� "��G � � � � � "�$��"� �� ,�� ( �� $(� � �� "�� &�� ,�� 6�"�� (�� ;�� $�� ,�(�� "�� J��$�� * � �� (�� "�� "$�� #�� , �� "�� *%� ��, �� "�� "�� %�� "�$�� "�� 4��5� �� "�� "�� 9�� 9�� 4��$(%�5� & � �� * �� $�� 4I =@!??5� �� "��$(�� ,�� ,�$(�� "��(�� J�� J�$�� (�� #�� *�� 4��5 �� ,��#�� * �� )� �� * �� "�� ,� �� "�� ,� J�� $��G * �� "�� (�� #� ��$��! /& � � "�� (�� ( �� (�� "�� , �� M��

,�� 4"�� 5"�� 1 49�� ?B!DE5� *�� $�� "��$��%�� "�� "�� %�� (�� ,�#�� 4.� =@!>C5� � � � �� ,�$�� "��#�� 9�� $�� "�� (�� 4.�>C!@=5� & � � �� (�� "�$,�� "�� %�� ;�� ,�� #�� & �� "�� #�� (�� 4> 2�� @!=HG =9 >!=B5� �� "�)�� 4<��>!>F5� �� %�� 9��%�! �� 6�$"�� J�� ,��)� �� "��(�� )�"�� ! /9�� (� ,�� +�#��1 49=>!@>@?5� & �� "�� $�� "�� 4= 2�� C!=>5� � "�$�� $�� "�� 4��3�� $�� (��5 � �� "��4 ��)�� (��5 �� "�$��& � � ��"�� "��

4��5 ,�� "��#�� ,�� )� �� "�� ,�� "�� (�� (� �� ,�� "��"�� ,�� 9�� (�� $��%�� "�� "�� 8�� ,�"�� 6�"��! /.�� "�� (�� ) �� $��1 4I >>!@HG .� >C!@=5� & � �� "�$�� (��(�� $ �� & � � � � �� ;� 4= 2�� =!=5� -�+�$#�� "�� $�� "�� ( �� (�� $ �� ,�� "�� "��

4�� 5� �� $�� $��(�� %�� ,�"�� "�� #�� ,��#�� (�� ,�$�� "�� 9�( �� "��$�� ,�� $ �� "�� ( �� ,�$�� 4.� E!=>G >>!=?5�*�� $

(�� 6�"�� $�� 4N��" ?!=G @!@5� �� $"�%�� % � �"�� 4��5�� (�� , #�� & � � � �� (�� 4 ��)��5� � � � ��,#� �� #�� "�� ,�� ,� �� ( ,��$�� (�� "�(�� "��$�� 6�"�� 4� ��(��5�0� � �� (�� :�� 6�"��;� �� " �� "�� )� �� " ��,��( �� %� 4.� >C!CD5� ��(�� "�� "�� %�� 4��5 � #�� 4.� >C!CD5� �"�$�� "� �� 49 =F!>E5� �� +�� *%�! /: �� "��$�� ) ��1 4I >?!@C5� 2� �� #� �� J�� $ � �� *� � � �� J�� " �� ,�� $(�� 4�� ?5� �� "��$�� "�� +�� +�� 49 =D!?5 �*%� ��, ;�� &�$)�� 49�� @!=@5 �� " ��(� � �,�� "��#� � 4��"D!?BG 9�� ==!C5� J�� &��

$� �#��(0� &��

�� ;,�� ,�%� �� +�� 1223�

37

��

BO@I]

Davno, jako davno bje{e ta vitlejemska no}, no}koja je donijela cijelom svijetu i ~ovje~anstvu radost,nadu u spas i svjetliju budu}nost. Rekoh, davno, a ipak,hiqade godina nakon tog velikog doga|aja, qudi ga serado sje}aju, po{tuju i proslavqaju, i doìvqavajukao najradosniji hri{}anski praznik, najveseliji dan.Dan kada Jagwe Boìje do|e na ovaj svijet da obradujequde i uzme na sebe grijeh cijelog svijeta. Dan kada seGospod na{, Isus Hristos, rodio u {tali, me|u ìvo-tiwama, “jer ne bje{e mjesta u gostionici”. Svojimro|ewem obradovao je an|ele na nebu, pastire, donionadu svim qudima otvorenog srca...

I danas je tako, svako qudsko bi}e, otvorenog umai srca, prima Hristovo ro|ewe, svaki put iznova, kaonajve}u blagodat od Boga. Radujmo se, jer On je do{aoda nas spase, da nam otkrije jedan boqi svijet, ispra-van put koji prati Boìju rije~...

Jo{ kao mali dje~ak, nisam razumjevao mnoge stva-ri, ali, znam da sam ivijek, s velikom rado{}u i ne-strpqewem i{~ekivao Boì}. Ti obi~aji su, zaista,veliko bogatstvo na{eg naroda. Boì}na radost po-~iwe ve} od Badweg dana i nezaboravne Badwe ve~eri,koju svake godine proslavqamo sve~ano, u svetom hra-mu, sa svojim roditeqima i brojnim sugra|anima kojisu okupqeni tu, svi vo|eni istom rado{}u i istom na-dom... Nalagawem badwaka, prizor koji uvijek du{uispuwava toplinom i nekim divnim, ali neobja{wi-vim osje}ajem u grudima... Vatra koju pripreme na{isve{tenici samo upotpuwuje doìvqaj. Zatim, po po-vratku ku}i, uno{ewe slame badwaka, obi~aj poznat una{em narodu kao “pijukawe”, jo{ jedan nezaboravandoìvqaj iz djetiwstva. Sve to proti~e u toploj at-mosferi, svi uku}ani su veseli, raspoloèni, na sva-kom licu blista osmjeh sre}e, sve nas ujediwuje Bo-ì}na radost.

Na Boì}, prije zore, ustaje majka i mjesi ~esni-cu, u koju stavqa nov~i} i male predmete od drvetakoje tata pravi, dok mi sa nestprqewem o~ekujemo davidimo {ta }e biti u na{em komadu poga~e. Ustajemosvi, spremamo se i odlazimo u crkvu, na jutrewe, dasvi zajedno do~ekamo dolazak na{eg Gospoda IsusaHrista.

Tokom slu`be proìma nas neopisiva blagost, za-boravqaju se svi ovozemaqski problemi, i sve o~iuprte su u nebo, ne vide, ali osje}aju dolazak Hristov,Koji ulazi u na{a srca i potpuno ispuwava na{u du-{u Boìjom blagoda}u i mirom. Tada svi osje}amo daje Gospod tu, spreman da se nastani u nama, da nam po-mogne, samo Ga treba prihvatiti u sebe otvorenim sr-cem, punim vjere...

Radosni pozdrav: “Hristos se rodi!”, lebdi nausnama svakg ~ovjeka i prati nas tokom cijelog, a inarednih dana, gdje god da se na|emo, svuda ~ujemo tevelike rije~i, pra}ene izrazom lica i toplim osmje-hom. I to je jedan od razloga {to se Boì} smatranajradosnijim hri{}anskim praznikom, jer tada qudishvate da, uprkos na{im razlikama, problemima i ne-slagawima, ipak postoji ne{to {to moè da nas uje-dini u radosti, u nadi, a to je Gospod na{, Isus Hri-stos...

4��#� ,��#� 5�%6 7)��'8

��

+�"��

) �� '�� 9�� 9��

-�� (7 �� +�"��*�� :8

;�� #�� <�� (7=�� '�� '�� '�� '��

&�� +�"�� )�� "��

)�� #��

!� �� '�'�� "� #��

�� #� ��

>��'� �� 7$ �� 8

38

��

:��!Proto|akon Zlatko Bogdanovi}

.�� "� �� "�� '� ��"�(7)�� +%-$? )@,;$@$:8

Sowa [ibalija,

Ilijana Ba{ovi} i

Danica Brkqa

OJ BO@I]U

%� +�"�� +�"�� *�� '� �� '� *�� $�� :

)�#� 6��%6 7)��'8

��

!� +�"�� +�� +�"��

+�"�� "�� "�+�"�� "�� "��

+�"�� '�� '� ��

=��' ��'� A�

��

+�"�� +�"�� )�� +��#�� '��, �� '��

*�� #�� '�� +��#�'� ��'��+�"�� +�"�� )��

�� @�� B�

��

+�"�� +�"��

4�� *��

C�� *��

+�"�� +�"�� *��

+�"��

+�"�� *��:

�� @�� D�� $��%6 7)��'8

��

+��#�� '�� +�"��

;�� )��'�� '��

+��#� �� '�� #��

)�� +��#� ��)�� +�"��

)�#� �� B�

��

+�"�� +�"�� +�"�� +�"��

+�"�� +�"��

+�"�� +�"�� +�"��

+�"�� +�"�� *�� +�"�� +�"��

�� @�� B�%6 7)��'8

39

��

��

0�� +�"�� )�� #� +�� *��

��'� ��'� �� '�� +�"��

�� +�� 0� �� +�"�� $& +%-$.$*&$)�%) )D &%0$:

4�� =�� 5�%6 7)��'8

��

+�"�� +�"�� '� ��:)�� *�� #�� #�:

� �� %�� +�� :

)�� ;�� ;�� ;��

%6 7)��'8

��

+�"�� +�"�� *��

/�� "��

+�"�� +�"�� *��

+�"�� #��'�� *��

+�"�� +�"�� *�� :

@�� =�� B�%6 7)��'8

DECA I DUHOVNI

@IVOT

- Star~e, jedna majka daje svom

detetu svetu vodicu i ono je

pquje. [ta da radi?

- Mora da se moli za svoje dete.Mo`da na~in na koji mu daje sve-tu vodicu izaziva kod deteta ta-kvu reakciju. Kako bi deca bilana putu Boìjem i roditeqi mo-raju duhovno ispravno da ìve.Neki roditeqi, koji ìve u veri,trude se da pomognu svojoj deci dapostanu dobra deca, ne zato {toih brine spasewe wihove du{e ine zato {to ih brine spasewesopstvene du{e, nego zato {tojednostavno èle da imaju dobrudecu. Mnogo ih vi{e, zna~i, za-briwava {ta }e re}i svet o wiho-voj deci, nego to da }e mo`da oti-}i u pakao. Kako onda Bog da impomogne? Nije ciq da na silu te-raju decu da idu u crkvu, nego jeciq da deca zavole crkvu. Da ne~ine dobro preko voqe, ve} da toose}aju kao potrebu. Roditeqskiìvot pun svetosti daje obave-{tewa de~ijim du{ama, pa seprirodno povinuju. Tako rastu ublago~estivosti i dvostrukomzdravqu, bez du{evnih povreda.Ako roditeqi primoravaju deteiz straha Boìjeg, onda Bog po-maè, a i dete dobija pomo}. Ali,ako to ~ine iz egoizma, onda Bogne pomaè. êsto se deca mu~ezbog roditeqske gordosti.

40

��

��'� =��' B�� %�6� )��'

&�� &�� 4�� 5�%�6� )��'

- Star~e, neke majke nas pitaju koju molitvu da

izgovaraju deca od tri-~etiri godine?

- Recite im: “Ti si mu majka. Sama proceni koli-ko tvoje dete moè da podnese.” Neka od toga ne pra-ve nikakvo pravilo.

- Roditeqi ~esto dovode ovamo decu na bdewe.

Da li je to, star~e, zamorno za malu decu?

- Neka ih za vreme jutrewa ostave malo da se od-more, a za vreme boànstvene Liturgije neka ih do-vedu u hram.

Trebalo bi da majke svoju decu bez prisile od ma-lena u~e da se mole. Po selima u Kapadokiji sta-novnici su izraèno ìveli po podvi`ni~kompredawu. Odlazili su sa decom u isposnice i tamosu pravili metanije i molili se sa suzama, pa su ta-ko i decu u~ili da se mole. Kada bi Turci no}u do-lazili da ih pqa~kaju, prolazili bi pored crkvicai odande ~uli pla~, pa bi se ~udili. “Dobro, {ta seovde zbiva?” govorili bi, “ovi se dawu smeju, a no}upla~u?” Nisu mogli da shvate u ~emu je stvar.

Zahvaquju}i molitvama sasvim male dece, mogu dase dogode velika ~uda. [to god i{tu od Boga, On imto dariva, jer su sasvim bezazlena i Bog ~uje wihovu~istu molitvu. Se}am se, kada su na{i roditeqi jed-nom oti{li na wivu, ostavili su me samog kod ku}esa jo{ dva mla|a brata. Iznenada se nebo zacrne ipo~e da pqu{ti ki{a kao iz kabla. “[ta }e biti sa-da sa na{im roditeqima?” rekosmo. “Kako }e da sevrate ku}i?” Dvojica mla|ih po~e{e da pla~u. “Do-|ite”, rekoh im, “da molimo Hrista da zaustavi ki-{u.” Sva trojica smo klekli pred ikone i pomolilise. Posle nekoliko minuta ki{a je prestala.

Roditeqi sa rasu|ivawem treba da pomognu decida od najranijeg detiwstva pri|u Hristu i da od ma-lena ìve u duhovnim sladostima. Kada po|u u {ko-lu treba polako da ih nau~e da ~itaju poneku duhov-nu kwigu i da im pomognu da ìve duhovno. Onda }ebiti an|eli i kroz molitvu }e imati veliku sme-lost pred Bogom. Takva deca su u duhovnom smisluglave porodice. @itija svetiteqa mnogo pomaùmaloj deci u duhovnom ìvotu. Ja sam jo{ kao maliuzimao neka ìtija koja su u ono vreme postojala iodlazio u {umu: izu~avao sam ih i molio se. Lebdeosam od radosti. Od desete do {esnaeste godine, kadaje po~eo gr~ko-italijanski rat, bezbri`no sam ì-veo duhovnim ìvotom. De~ije radosti su ~iste:urezuju se ~oveku u du{u i mnogo mu zna~e kada od-raste. Ako deca ìve duhovnim ìvotom, proìve-}e veselo ovaj ìvot, a u onom }e se ve~no radovatipored Hrista.

Starac Pajsije Svetogorac

41

��

&�� +�� .�#�� B�%�6� )��'

[TA ]E BITI SA DU[AMA ONIH KOJI NISU UPOZNALI

HRI[]ANSTVO I KOJI UMRU VAN KRILA CRKVE?

Prirodno Boìje otkrivewe

- prva stepenica bogopoznawa

1. U Svetom Pismu, i Novog iStarog Zaveta, izraèno je jasnogledi{te da Bog ne èli da pogi-ne nijedan od ovih malih, nego“ho}e da se svi spasu i da do|u upoznawe Istine” (Mt. 18, 14; 1.Tim. 2, 4). U tom ciqu, po u~ewuapostola Pavla, Gospod je, u pri-rodnom otkrivewu, dao svima qu-dima mogu}nost da za Wega sazna-ju i u Wega veruju: “[ta se moèdoznati za Boga poznato je wima,jer im je sam Bog javio. Jer {to sena Wemu ne moè videti, Wegovave~na sila i Boànstvo, moè seod postawa sveta videti umom naWegovim delima, tako da nemajuizgovora” (Rim. 1, 19, 20). Priro-da, dakle, samim svojim postoja-wem upu}uje na Tvorca koji ju jesastavio.

@ive}i po tom uro|enom mo-ralnom zakonu, qudi su se mogliuspeti na izvestan stepen moral-ne ~istote i pravednosti, jer imje taj zakon zato i dat. Na takavnas zakqu~ak ne upu}uje samo na-{e rasu|ivawe, nego i Sveto Pi-smo.

Kada je Avraam ispra}ao tritajanstvena putnika koji su ga po-setili i otkrili mu da idu u So-dom i Gomor da ih zatru zbog ne-vaqalstva (1. Mojs. 18, 20), Avra-am moli Gospoda da ne pogubi i“pravednike” sa nepravednici-ma, te da tako “bude pravednikukao i nepravedniku”, nego daoprosti celome mestu zbog “pra-

vednika” koji }e se u wemu na}i.I Gospod potvr|uje da su ti qudimogli postati pravedni po pri-rodnom moralnom zakonu koji imje On dao, te obe}ava da se }e po-{tedeti celo mesto ako se u wemuna|e bar deset “pravednika” (st.24 -32).

Mojsijev Zakon - druga

stepenica bogopoznawa

2. Ono {to je qudima na vi{emstupwu uzrasta bilo potrebno zaduhovno uzrastawe, a do ~ega onisamo svojim mo}ima nisu moglida do|u, Bog im je Sam otkriopreko starozavetnih Proroka iPravednika: Avraama, Mojsija idr. U ovom, natprirodnom otkri-

vewu, Gospod je narodu jevrejskomdao mnogo vi{e nego u prirodnomotkrivewu. Starozavetni zakon,tj. Zakon Mojsijev, koji je dat qu-dima, po re~ima apostola Pavla,bio je upravo: “Pedagog (vaspi-ta~) za Hrista” (Gal. 3, 24).

3. Ali propisi StarozavetnogZakona ostali su ograni~eni sa-mo na jevrejski narod i na maloprozelita. Ogromna ve}ina naro-da u svetu nije o wemu ni ~ula.Smatram da su za wih i daqe osta-li u va`nosti zakoni vere i mo-rala prirodnog Boìjeg otkri-vewa, pomo}u kojih su, kao {torekosmo, mogli dostizati izve-stan stepen pravednosti, dodu{eniì od savr{enijeg Zakona Moj-sijevog, ali mnogo vi{i od pogub-nog stawa Sodomqana i qudi uo-~i potopa.

Hristovo Evan|eqe - tre}a

stepenica bogopoznawa

“Kad se ispunilo vreme” (Gal.4, 4) i ~ove~anstvo sazrelo da mo-è primiti puno}u istine otkri-vewa, Bog je otkrio Sina Svoga,Gospoda Isusa Hrista, dao savr-{eni Zakon Novog Zaveta, koji jeneuporedivo savr{eniji od Zako-na Mojsijevog, a pogotovo od Za-kona prirodnog Boìjeg otkri-vewa.

Svaki Judejac i neznaboàc ko-ji su iskreno èleli spasewe,upoznav{i nauku Hristovu, bilisu obavezni da je prime. Ako bioni i pored toga, po{to su upo-znali zakon Hristov, ipak ostaliu svojoj dotada{woj veri, pokazi-

42

��

vali bi da ne èle iskreno nisluèwe Bogu, ni svoje spasewe.Na wih bi se u potpunosti mogleprimeniti re~i Gospodwe: “Konije sa Mnom, protiv Mene je”(Mt. 12, 30); “Ko qubi oca, ilimater vi{e nego Mene, nije Menedostojan” (Mt. 10, 37). Svakako dase onaj koji sazna voqu Boìju,ali je ne ispuwava, ne moè spa-sti. “Da nisam do{ao i govorioim, ne bi greha imali; ovako ne-maju izgovora za greh svoj” (Jn. 15,22).

Iz ovih posledwih re~i Go-spodwih izlazi jasan zakqu~ak daoni do kojih On nije stigao Svo-jom naukom, te je zato nisu moglipoznavati, ne}e za to biti krivi.

4. Verujem da Bog, po Svom mi-losr|u, ne}e dopustiti da bez wi-hove krivice, a zbog nas, du{ewihove propadnu, nego }e im poSvojoj premudrosti i svemo-gu}stvu pruìti na~in da se spa-su. On }e, tako|e, oceniti stvar-nu odgovornost onih izme|u wihkoji pruèna sredstva za spasewene prime zbog svoje upornosti igre{nosti, kao i onih koji to ~i-ne zbog nas, na{e nemarnosti,mlakosti ili sablazni, i plati}esvima po zasluzi.

Za{to pojedine {izmatike ijeretike Crkva prima bez ponov-nog Kr{tewa?

U Svetim Tajnama razlikujemospoqa{wu, vidqivu stranu kojuvr{e sve{tenici kao pomo}niciBoìji; i nevidqivu, blagodat-nu, koju daje Bog. U redovnim pri-likama, tj. u Crkvi, one su neo-dvojivo vezane jedna sa drugom.Kod {izmatika i jeretika ovadva dela Tajni se razdvajaju - spo-qa{wi se vr{i, unutra{wi izo-

staje. U slu~aju kada pojedinac,ili cela zajednica ho}e da pre|eu Pravoslavqe, ako se ~in Tajnevr{i kod wih kao i kod pravo-slavnih, Crkva moè da je ne vr-{i, a blagodat Boìju primajupri odricawu od krivog verova-wa.

Razmatraju}i na{iroko ap-straktno pitawe {ta }e biti sadu{ama onih koji, bez poznavawaCrkve Hristove, ostanu van we,potpuno bismo proma{ili akopri tome zapostavimo pitawe ka-ko da mi, koji se nalazimo u Cr-kvi, u~inimo sve {to do nas stojiza svoje spasewe i spasewe na{ihbli`wih, i onih blizu i onih da-leko: svetlo{}u svojih dela po-kaza}emo im put kojim treba i}ida bismo postigli ciq na{e ve-re, i podràti ih da ne klonu natom putu.

Ina~e }emo se na}i u poloàju~oveka koji je postavio Gospodu

pitawe: “Je li malo onih koji }ese spasiti? ” Spasiteqev odgo-vor sadrì nesravwivo vi{e ne-go {to se u pitawu traì: “Bori-te se da u|ete na uska vrata” (Lk.14, 23, 24). U wemu se posredno ka-zuje i da je taj broj mali (jer }emnogi traìti da u|u i ne}e mo-

}i), ali i mnogo va`nija stvar,upravo ono “jedino potrebno”.Gospodwe re~i u stvari kazuju:koliko je taj broj, mali ili veli-ki, to za tebe nije od va`nosti.Najva`nije je za tebe - i za svakog- da se na|e{ u tom broju.

Interesuju}i se za pitawe {ta}e biti sa onima napoqu, ne tre-ba da izostavimo starawe o spase-wu nas koji smo unutra. Dok jevreme, borimo se da u|emo na uskavrata! To je najglavnije.

Patrijarh Pavle,Odgovori na pitawa

vere i ìvota

43

��

OBO@EWE - CIQ ÔVEKOVOG @IVOTA

Pitawe nazna~ewa na{egaìvota od najve}e je va-`nosti, jer se ti~e naj-

bitnijega pitawa za ~oveka: pita-wa smisla wegovoga bitovawa nazemqi. Tek kada zauzme pravilanstav o ovome pitawu, tek kadashvati svoje istinsko nazna~ewe,~ovek postaje kadar da se na pra-vilan na~in suo~i sa svakodnev-nim brigama svoga ìvota, kao{to su odnosi sa bli`wima, stu-dije, posao, brak, ra|awe i podi-zawe dece. Ako, pak, ne zauzmepravilan stav o ovom osnovnompitawu, ~ovek }e proma{iti i udrugim aspektima svoga ìvota.Kakav onda smisao mogu oni ima-ti, ako je ìvot ~ovekov u celinibesmislen?

Ve} nam prva glava Svetog Pi-sma, u kojoj se govori o tome da jeBog stvorio ~oveka po Svomobrazu i podobiju, otkriva ciqna{ega ìvota, potvr|uju}i namveliku qubav Trijednoga Bogaprema ~oveku. Bog ne èli da ~o-vek bude naprosto stvorewe sa iz-vesnim darovima, svojstvima inadmo}no{}u nad ostatkom tva-ri, ve} èli da ~ovek bude bog poBlagodati.

ôvek spoqa izgleda kao pukobiolo{ko bi}e, poput ostalihìvih stvorewa. Naravno, ~ovekjeste ìvo stvorewe, ali, kao{to veli Sveti Grigorije Bogo-slov: “ôvek je jedino stvorewemimo svekolike ostale tvorevi-ne, koje moè postati bog” (NaBogojavqewe, MPG 36,324,13).

Ovo po obrazu Boìjem se od-nosi na darove koje je Bog dao je-dino ~oveku za razliku od svih

ostalih Wegovih stvorewa, takoda je ~ovek - ikona Boìja. Ti da-rovi su: slovesni um, savest, slo-bodna voqa, stvarala{tvo, qubavi ~e`wa za savr{enstvom i za Bo-gom, li~na samosvest i sve {to~oveka uzdiè iznad svih ostalihstvorenih ìvih bi}a, {to ga ~i-ni licem i li~no{}u. Drugim re-~ima, sve ono {to ~oveka ~inili~no{}u jesu darovi po obrazuBoìjem.

Obdaren obrazom (ikonom) Bo-ìjim (li~ewem na Boga), ~ovekje prizvan da za dobija podobije(upodobqewe Bogu), da sti~e obo-èwe. Tvorac, Bog po Prirodi,priziva ~oveka da postane bog poBlagodati.

Bog je obdario ~oveka darovi-ma po obrazu Svome da bi ~ovekmogao da se uspiwe na beskrajnevisine, da bi uz pomo} tih darovamogao da se upodobi Bogu i Sazda-tequ, da bi sa Tvorcem mogao daima ne spoqa{wi, moralni od-nos, ve} li~nu zajednicu.

Mo`da je vrlo smelo, ~ak, i po-misliti, a kamoli re}i, da je ciqna{eg ìvota da postanemo bogo-vi po Blagodati. Me|utim, upra-vo to nam otkrivaju Sveto Pismoi Oci Crkve.

Naàlost, mnogi qudi izvanCrkve, ba{ kao i mnogi qudi uCrkvi, ne znaju za ovo. Oni verujuda je ciq na{eg ìvota, u najbo-qem slu~aju, puko moralno po-boq{avawe ~iji je ciq da posta-nemo boqi qudi. Me|utim, po Je-van|equ, Predawu Crkve i Sve-tim Ocima, to nije ciq na{egaìvota. Nije jedini ciq da se ~o-vek poboq{ava, postaju}i moral-niji, pravedniji, ~estitiji, odgo-vorniji. Naravno, sve to on morada postane, ali to nije najbitni-je, sve to nije kona~ni ciq za kojije na{ Tvorac i Sazdateq stvo-rio ~oveka. A koji je, onda, taj ko-na~ni ciq? To je - oboèwe, sje-diwewe ~oveka sa Bogom, ali nena spoqa{wi i sentimentalan,ve} na istinski na~in.

Pravoslavna antropologijatako visoko ceni ~oveka da - akoje uporedimo sa antropologijamasvih ostalih filosofskih, soci-olo{kih i psiholo{kih u~ewa -lako uo~avamo u kojoj su meri svete antropologije povr{ne i ko-liko one ne odgovaraju uzvi{enoj

44

��

)�� +��

~ovekovoj te`wi za ne~im zaistavelikim i stvarnim u ìvotu.

A budu}i da je ~ovek prizvan dabituje po obrazu Boìjem, jer je istvoren da postane bog, on, ~im sene kre}e putem oboèwa, po~iweda ose}a prazninu u sebi, ose}a dane{to nije u redu. On poku{avada tu prazninu ispuni raznim sa-dràjima, ali ipak ne pronalaziistinsku sre}u. ôvek, gu{e}i se,stvara izmi{qeni, povr{ni, ma-li i ograni~eni svet, u kome samsebe porobquje i zato~uje. On or-ganizuje svoj ìvot tako da nika-da nema mira, da nikada ne bivasam sa sobom. I ono {to neki po-ku{avaju sa drogama, to on poku-{ava sa bukom, napeto{}u, tele-vizijom, radiom i informacija-ma o svemu i sva~emu: da zaboravi,da ne razmi{qa, da ne brine, da sene se}a da je na pogre{nom putu ida se udaqava od svoga ciqa.

Na kraju, siroti savremeni ~o-vek, ipak, ostaje nezadovoqan so-bom, i tako biva sve dok ne prona-|e ne{to drugo, ne{to ve}e, {topostoji u wegovom ìvotu, ne{to{to je istinski divno i stvara-la~ko.

Moè li se ~ovek sjediniti saBogom? Moè li ~ovek biti u za-jednici sa Bogom? Moè li ~ovekpostati bog po Blagodati?

Arhimandrit

Georgije Kapsanis,

Iguman Svetog

Manastira

Grigorijata na

Svetoj Gori

O NEDOSTOJNIM VLASTODR[CIMA

Pitawe: Sveti apostol Pavle

tvrdi da su vlasti koje vladaju

ovim svetom “od Boga ustano-

vqene.” Da li treba da prihva-

tamo bilo kojeg vlastodr{ca,

vladara ili episkopa koji su po

Boìjem dopu{tewu postavqe-

ni u svoja zdawa?

Bog u Svom zakonu kaè:“Da}u vam pastire po srcuva{em.” Iz ovoga je o~i-

gledno da su vlastodr{ci, koji sudostojni vlasti koju nose, od Sa-moga Boga uvedeni u svoje zvawe.

Drugi, pak, vlastodr{ci koji sunedostojni svoga zvawa, uvode se uwih po Boìjem dopu{tewu, ilipo Wegovoj svetoj voqi zbog ne-dostojnosti naroda nad kojimvladaju. Evo nekoliko pou~nihprimera.

Kada je Foka Tiranin postaocar i kada je uz pomo} svog prvogministra otpo~eo sa krvoproli-}ima, ìveo je u Konstantinopo-qu jedan monah, ~ovek svetog ì-vota i velike sinovske hrabrostipred Bogom. Iz jednostavnostisvoje du{e, on se ovako molio Bo-

gu: “Gospode, Gospode, za{to sinam dao ovakvog cara?” Kako je umnoge dane ponavqao isto ovo pi-tawe, udostojio se Boìjega odgo-vora: “Zato {to nisam mogao dana|em drugog, goreg od ovog.”

Postojao je u Tiviadskoj obla-sti grad pun bezakowa. U wemu jeìveo neki veoma ne~astan i po-kvaren ~ovek, radnik na hipodro-mu, koji je iznenada do{ao do ne-kog la`nog pokajawa, pa se ~ak ipostrigao obukav{i se tako u an-gelsku mona{ku shimnu, ali sasvojim bezakowima nije presta-jao. Desilo se da je u to vremeumro neki episkop toga grada.Onda se nekom svetom ~oveku ja-vio Angeo Boìji i rekao: “Idiu grad i pripremi za hirotoniju uepiskopa nekada{weg radnika sahipodroma.” Ovaj je u~inio {tomu je bilo zapove|eno. Po ruko-poloèwu, episkop - nesre}ni va-ralica, se toliko pogordio da jepo~eo da veruje kako je on nekavisoka li~nost. Tada mu se javioAngeo Boìji i rekao: “[to segordi{ nesre}ni~e? Zaista tikaèm da nisi postao episkop za-to {to si dostojan sve{teni~kog~ina, nego zato {to ovom graduprili~i samo jedan takav epi-skop. Boqeg nije ni zasluìo.”

Prema tome, ako nekada vidi{nekoga nedostojnoga vladara iliepiskopa, ne ~udi se i ne osu|ujBoìji Promisao. Znaj i veruj dasmo predani takvim tiranimazbog na{eg sopstvenog bezakowai r|avih dela.

Sv. Anastasije

Sinait

45

��

)�� ,��

KAKO SE RAZMI[QAWEM O SVETOJ TAJNI PRIÊ[]A

RASPAQUJE U NAMA QUBAV PREMA BOGU

Da bi razmi{qawem o ne-besnoj tajni tela i krviHristove raspalio u sebi

ve}u qubav prema Bogu, razmi-{qaj o qubavi koju pokazuje Bogprema tebi u ovoj tajni.

Seti se da mi sa svoje stranenismo u~inili ni{ta za{to bi-smo zasluìli Bo`ju qubav. ABog nas je zavoleo toliko da je iSebe darovao nama najnedostoj-nijim stvorewima Svojim.

Seti se da ta qubav po svojoj~istoti ne li~i na qubav ~ovekaprema ~oveku, koja daje i o~ekujeda joj se ne~im uzvrati. Bog nemapotrebe za ne~im spoqa. Zato akonas je obasuo qubavqu, nije tou~inio radi Sebe nego jedino ra-di nas.

Razmi{qaju}i o tome reci:“Kako je sve to ~udesno! Previ-{wi Bog je ponudio Svoje srcemeni najneznatijem Svojem stvo-rewu. [ta èli{ od mene, Careslave? [ta o~ekuje{ od mene ko-ji sam samo prah? Pri svetlostiTvoje neizmerne qubavi vidim daho}e{ da mi podari{ Sebe zahranu i pi}e i to ne radi ~egadrugog, nego da pretvori{ mene uSebe. Ne zato {to ima{ potrebuza mnom nego {to ja imam potrebuza Tobom; jer tim sjediwewem uqubavi Ti ìvi{ u meni i ja u Te-bi i ja postajem kao Ti Sam. Sje-diwewem moga zemaqskog srca sTvojim nebeskim, stvara se u me-ni jedno boànsko srce”.

Ispuni}e{ se rado{}u kadapostane{ svestan koliko te volii visoko uzdiè Bog u èqi da i

ti zavoli{ Wega i da se otrgne{od privezanosti za tvari i samogsebe i da prinese{ sebe Wemu,svome Bogu, kao `rtvu paqenicu,tako da kroz ~itav tvoj ìvottvojim umom, voqom i svim ose}a-wima vlada samo qubav prema

Wemu i usrdna èqa da Wemusluì{. Zato gledaju}i na svetutajnu pri~e{}a otvori svoje srcei pomoli se: “O hlebe prenebe-sni, kada }e do}i ~as da se `rtvu-jem sav za Tebe, ne na kakvom dru-gom ogwu nego na ogwu Tvoje qu-bavi? Kada }u, savr{ena qubavii Hlebe ìvota, po~eti da ìvimjedino Tobom, radi Tebe i u Te-

bi? Kada }u se, ìvote moj pre-krasni, slatki i ve~ni, otrgnutiod svega drugog i po~eti da èlimjedino Tebe i da se hranim jedinoTobom? Gospode, moj Gospode,otrgni moje bedno srce od osta-lih veza i naklonosti, ukrasi gasvetim Tvojim vrlinama i ispuniga raspoloèwem da sve radi sa-mo da posluì Tebi. Tada }uotvoriti srce svoje, pozva}u Te iumoliti da u|e{ u wega i ~ini{ uwemu sve ono {to ~ini{ i u du-{ama onih koji su potpuno preda-ni Tebi”.

U takvim mislima i ose}awimaprovedi ve~e i jutro, pripremaju-}i se za sv. pri~e{}e. A kada sepribliì sveti ~as pri~e{}a sasmireno{}u i srda~nom toplo-tom ìvqe predstavi sebi ko siti a Ko je Onaj Koga ima{ da pri-mi{.

On je Sin Bo`ji pred Kojimdrhte nebesa i sve sile, Sveti nadSvetima, sjajniji od sunca, sama~istota, Koji je iz qubavi prematebi primio oblik sluge, bioprezren, porugan, i raspet, osta-ju}i i daqe Bog u ~ijoj je ruci ì-vot i smrt ~itavog sveta. A ko siti? Ni{ta i niì od ni~ega.

Zatim pristupi sv. pri~e{}usa svetim strahom i qubavqu, go-vore}i: “Nedostojan sam, Gospo-de, da Te primim jer se jo{ nisamo~istio od privezanosti za ono{to Ti ne voli{. Nedostojan samda Te primim, jer se jo{ nisampotpuno predao Tvojoj qubavi iTvojoj voqi. Ali me Ti, predobriBoè moj, po Svojoj bezgrani~noj

46

��

qubavi udostoj primawa jer Ti sverom prilazim”.

Po{to primi{ sveto pri~e-{}e, zatvori se u dubinu srca, za-boravi na sve tvarno i pomoli se:“Previ{wi Caru neba i zemqe,udostojio si me nedostojnog Tvojequbavi. Pomozi mi da na `rtve-niku moga srca gori jedino ogawmoje qubavi prema Tebi i da onsagori svaku drugu qubav i svakudrugu èqu, osim èqe da prine-sem sebe kao `rtvu paqenicu Te-bi. Nikada nisi ni{ta drugo è-leo od mene i sada ne èli{.

ûj sada, Gospode, i zavete mogasrca! Evo sjediwujem svoju voqu sTvojom voqom i kao {to si Ti daocelog Sebe meni i ja predajem ce-log sebe Tebi da budem u Tebi sav.Znam, Gospode, da to ne moè bi-ti ako se potpuno ne odre~em se-be, ako ostane u meni i najmawitrag samoqubqa, ako se u meni bu-de zadràlo raspoloèwe da ma u~emu ~inim svoju voqu, ili da ce-nim svoje misli, ili da zadrìmnavike uga|awa sebi. Zato ho}u ièlim da se od sada protivim se-bi u svemu, ako mi du{a bude za-èlela ne{to {to nije Tebiugodno, i da primoravam sebe nasve ono {to je po Tvojoj voqi, ma-kar sve u meni i izvan mene pro-tiv toga ustajalo. Svojim silamau tome ne mogu uspeti, no po{tosi Ti od sada sa mnom, nadam se da}e{ Ti obavqati u meni ono {toje potrebno. - @elim da moje srcebude jedno s Tvojim i nadam se da}e to pomo}u Tvoje blagodati ibiti. - @elim da ne vidim, ne ~u-jem, ne mislim i ne ose}am ni{tado ono ~emu me u~e Tvoje zapove-sti i nadam se da }u Tvojom pomo-}u to i posti}i. - @elim da se mo-

ja pa`wa ne udaquje od srca u ko-me si Ti, nego da neprestano pre-biva u wemu, da gleda u Tebe, da segreje toplotom koja od Tebe dola-zi i nadam se da }e, zahvaquju}idodiru s Tobom, tako i biti. - @e-lim da mi od sada jedino Ti bude{svetlost, mo} i radovawe i nadamse da }e tako i biti, zahvaquju}itvome spasonosnom uticaju na mo-ju du{u. Zato se i molim i nepre-kidno }u se moliti.

O Premilostivi Gospode nekato bude, neka to bude!”

Zatim se staraj da iz dana u dansve vi{e zagreva{ u sebi èqu zaprimawem ove tajne i trudi se da~ini{ samo voqu Bo`ju i da tiona bude putovo|a u svim duhov-nim i telesnim delima. Svakiput kad se pri~e{}uje{, pri~e-{}uj se beskrvnom `rtvom i pri-nosi samog sebe na `rtvu Bogu, to

jest, izjavquj savr{enu gotovostda iz qubavi prema Gospodu, Kojise `rtvovao za nas, pretrpi{ sva-ku nevoqu, svaku àlost i svakunepravednu optu`bu koje mogu utoku ìvota da nai|u na tebe.

Sv. Vasilije Veliki, govore}io du`nosti koja nam se sv. pri~e-{}em nalaè, spomiwe re~i apo-stola Pavla da oni koji se pri~e-{}uju telom i krvqu Gospodwom,smrt Gospodwu obznawuju (1 Kor.11,26). A Gospod je pretrpeo smrtza sve qude, razume se i za one ko-ji se pri~e{}uju. Radi ~ega? Daoni koji ìve ne ìve vi{e sebi,nego onome koji za wih umrije ivaskrse (2 Kor. 5,15). Prema tomeoni koji se pri~e{}uju s verom,qubavqu i gotovo{}u da }e ma ipo cenu ìvota biti verniBo`jim zapovestima, uzimaju nasebe obavezu da ne ìve vi{e se-bi, ni svetu, ni grehu, nego OnomeKoga su u sv. pri~e{}u primili -Gospodu Bogu Koji je za wih umroi vaskrsao.

Najzad, primiv{i u svetompri~e{}u Gospoda Koji se za tebe`rtvovao i silu te `rtve, uznesinebesnom Ocu i u weno ime bla-godarewe, slavoslovqe, a zatimmolitve za svoje duhovne, du{ev-ne i telesne potrebe, za sv. CrkvuBo`ju, za svoje doma}e, za svojedobrotvore i za du{e onih koji suu veri umrli.

Sjediwena sa `rtvom kojomnam je Sin Bo`ji izmolio od Ocasvaku milost, ova }e molitva bi-ti usli{ena i ne}e ostati bezploda.

Sveti Nikodim

Agiorit

47

��

)�� 4�� ,��

- Ali je, |eco moja, tu kwiguprona{ao opet jedan ovakav |akiz ovake {kole kao {to ste vi! -uzviknuo je Milija ponosito. -Wemu se u snu javio Sveti Sava iprokazao mu |e je kwiga prikri-vena...

Milija ose}a{e posle ovihpri~awa da se ra|a ne{to novo,neka odmena wemu, pa ~esto nemoga{e da se razbere da li }e tobiti boqe nego ono {to je radioon. îwa{e mu se da je pametnopone{to odbiti od seqa~kihpri~awa, a jo{ boqe samomu uve-riti se.

Toga radi, kad ~u da }e posleTrojica biti ispit u toj novoj{koli, on se po~e spremati da jeposeti i vidi, pa se posle privo-li jednomu ili drugomu carstvu.Zato naredi svojim |acima da se{to mogu boqe spreme za velikisabor u Dubokom Potoku i da sva-ki obu~e najnoviju ode}u {to jeima.

Ba{ u trenutku kad se more na-roda sa ~itavom gorom krstova uvalima kreta{e oko crkve u Du-bokom Potoku za |acima, u~ite-qem i obu~enim u ode`de sve{te-nicima, stiè pred crkvu, okru-èn petnaestoricom svojih |aka,Milija Gluha}. On skide sa svojeglave fes uvijen u crnu ~almu,prekrsti se i po|e za litijom.Visok, ko{tuwav i kosmat, u cr-nim ~ak{irama i guwu sa navrn-~anim opancima i drenovakom urukama i torbom na ramenima kaoapostol, on u~ini dubok utisakna svetinu. Ona zablenu, po~e da

se gurka i sa strahopo{tovawemda {ap}e wegovo ime. Iznenadno,brzo i gotovo besvesno po~e da uz-mi~e sa svojim |acima u red do sa-mih sve{tenika. îm stade uzwih, on pogleda svoje u~enike, padubokim i jedrim glasom otpo~etroji~ki tropar i sasvim pokritanke glasi}e {kolske de~ice.Gomila se prenu i sva radosnapro{aputa gusto:

- Eh, stari vuk-u~iteq, stara{kola!

Milija opazi, pa ~im svr{itropar, mignu na |ake, ispade izreda, do|e kod novoga u~iteqa,smerno mu se pokloni, pa re~e:

- Danas da izmije{amo staru inovu {kolu, gospodine u~itequ...Obe su na{e... Dela, sokoli}i mo-ji okrenu se i svojim i novim |a-cima. Za mnom da slo`no zapjeva-mo Gospodu...

Procesija zastade. Milija savu nekom ~udnom plamenu, kao ka-

kav znameniti dirigent mahnuglavom, kliknu kao nikad dotle, aza wim wegovi |aci i de~ica takoda se zahori {umovita kotlinadubokopoto~ka.

... iè premudri lovci javlej

... i tjemi vselenuju ulovlej...Narod beja{e ushi}en. Iako ne

razumeva{e troparske re~i, opetsvojom du{om ose}a{e da su tu,kod wih, lovci, koji }e ih zajed-ni~kim naporom uloviti...

To be{e dan Milije Gluha}a.Sutradan be{e ispit. Gotovo

sav ju~erawi svet be{e prisutan.Ispod oraha u velikoj livadi izacrkve behu name{tene skamlije itabla, a tako|e klupe za popove iprvake. Novi u~iteq dade vidnomesto Miliji, oko kojega poseda-{e po travi wegovi u~enici.

Ispit otpo~e. U~iteq ima|a-{e prvi razred i nekoliko Popo-vi}a u tre}em, koji su ranije biliu {koli mitrova~koj. Deca slo-bodno odgovarahu, ~itahu i ra~u-nahu. U~iteq pozva jednoga mali-{ana:

- Kako se zove tvoje selo?- Jasenovik, gospodine.- A ono najvi{e brdo vi{e we-

ga?- Brankovi}a brdo...- [ta ima ispod wega?- Selo Kova~e i u wemu starin-

ska {kola, koja je nama davala po-pove i...

Milija sav u suzama pritr~a,zgrabi mali{ana, metnu ga sebina krilo, poqubi ga u ~elo, pa mudade cvancik:

- A ko ti je, sokole, kazao za tustarinsku {kolu?

- U~iteq. ~iko... A i, onako...Pri~a se...

48

��

POSLEDWI

JUNAK

E�� 15� ��F

Ispit ve} be{e pri kraju. Po-sledwi odgovara{e neki ove}iPopovi} iz tre}ega razreda. Mi-lija ga pozva:

- A nu, de, sinak, ovamo da vidi-mo zna{ li ~itati i staru kwigukao {to umije{ novu!

Onda se ma{i u svoju torbu iizvadi po~a|ali ~aslovac mle-ta~ke {tampe, otvori ga i pruì.Be{e stranica ve~erwe.

De~ko okupi kao brojanicu.Milija se opet zaplaka, uze kwi-gu natrag, pa gologlav ustade iprozbori:

- @ene i |ece imao nijesam i neznam za radost ku}evnu. Moja jeku}a bio ovaj narod, sre}i kojegasam se ~esto radovao. Danas je mo-ja radost najve}a, jer sam do~ekaoda vidim novu {kolu, nove o~i zanarod. Ja sam mu ih otvarao kakosam umio i mogao: oprostite, a nekunite. A sad je do{lo novo vi|e-lo, koje neka Bog blagoslovi.Oci i bra}o i ti gospodine u~i-tequ, Milija Gluha} nema vi{epotrebe da bude ni u~iteq, ni mu-tavxija. Wegova je {kola otpje-vala svoju pjesmu i ja se radujem.Neka vi je sre}no. A vi, moji |a-ci, evo {kole, a evo u~iteqa...“Otpu{taj niwe, Vladiko, rabatvojego s mirom.”

To re~e, duboko se pokloni na~etiri strane i kao avet i{~ezekroz dubokopoto~ko Drijewe...

Vi{e se nikad u Kola{inu nepojavi, kao da pod kamen propade‡ gluho se zavr{ava Trajkovapri~a uz posledwu ~a{u zelenekru{kova~e...

Grigorije Boòvi}

Tri Jerarha,

Prizren, 1910.

KO SU HRI[]ANI

... Jer, hri{}ani se od ostalihqudi ne razlikuju ni zemqom, nijezikom, ni odevawem. Jer, nitiìve u svojim (posebnim) grado-vima, niti upotrebqavaju nekiposeban dijalekat, niti vode ne-ki posebno ozna~en ìvot. Wiho-vo u~ewe nije prona|eno izmi-{qawem qudi sva{tara, niti suoni, kao neki drugi, pristalicequdske nauke.

Oni ìve u jelinskim i varvar-skim gradovima, kako je svakomepalo u deo, i u svome odevawu ihrani i ostalom ìvotu sledujumesnim obi~ajima, ali projavqu-ju zadivquju}e i zaista ~udesnostawe ìvota svoga.

@ive u otaxbinama svojim, alikao prolaznici. Kao gra|ani u~e-stvuju u svemu, ali sve podnosekao stranci. Svaka tu|ina wimaje otaxbina, i svaka otaxbina tu-|ina.

U brak stupaju kao i svi, i decura|aju, ali ro|enu decu ne bacaju.

Postavqaju zajedni~ku trpezu,ali ne i ne~istu.

Borave u telu, ali ne ìve potelu.

Na zemqi provode dane, ali imje ìvqewe na nebu.

Pokoravaju se postoje}im za-konima, ali svojim ìvotom pre-vazilaze zakone.

Vole sve qude, a svi ih gone.Siroma{ni su, a mnoge oboga-

}uju. Svega su li{eni, a u svemuizobiluju.

Poniàvaju ih, a oni se u poni-èwima proslavqaju. Klevetajuih, a oni se pokazuju pravedni.

Od Judeja napadani su kao tu-|inci, i od Jelina progoweni,

ali razlog neprijateqstva mrzi-teqi (wihovi) ne mogu navesti...

I prosto re~eno: {to je du{atelu, to su hri{}ani u svetu.

Du{a je nastawena po svim udo-vima tela, i hri{}ani su po(svim) gradovima sveta.

Du{a obitava u telu, ali nijeod tela; hri{}ani borave u svetu,ali nisu od sveta.

Besmrtna du{a boravi u smrt-nom obitali{tu; i hri{}aniprivremeno borave u trule`no-me, o~ekuju}i na nebu netrule-`nost...

Wih je Bog postavio na tako ve-liko mesto, da im je nedozvoqivoodre}i se toga...

Jer, kao {to rekoh, nije wimaovo predato kao zemaqsko otkri-}e, niti oni za neku prolaznu iz-mi{qotinu zahtevaju da se takobri`qivo ~uva, niti im je pove-rena qudskih tajni ekonomija.

Nego je zaista sam Svedrìteqi Svesazdateq i Nevidqivi Bog,sam On je Istinu i Re~, Svetu iNeshvatqivu, sa Nebesa qudimauselio i ~vrsto usadio u srca wi-hova; ne kao {to bi neko pretpo-stavio, poslav{i qudima nekogaslugu, ili an|ela, ili kneza, ilinekoga koji upravqa zemaqskimstvarima, ili nekoga kome je po-vereno upravqawe na nebu, negosamoga Umetnika i Sazdateqasvega.

Iz Poslanice

Diognetu

prev.episkop Atanasije Jevti},Dela apostolskih u~enika

49

��

BABA VANGA

U Bugarskoj su svojevremenobile poznate sposobnosti babeVange - slepe proro~ice koja jenedavno umrla. Beskrajna rekaqudi razli~itih godina i obra-zovawa tekla je prema woj da sa-zna svoju budu}nost, svoju sudbi-nu. I svi se bez razlike vra}ajuzapaweni predskazawima ~arob-nice. Kakvim je mo}ima ona vr-{ila svoja predskazawa? Gde sekrije izvor wene vidovitosti?

Poslu{ajmo najpre {ta ona sa-ma govori o svome daru. Na pita-we svoje ne}ake, filosofa Kra-simire Stojanove: “Ima{ li ose-}aj da je tvoj dar programiran odstrane vi{ih sila?” Vanga je od-govorila: “Da”.

- Kako ih opaà{?- Naj~e{}e im ~ujem glas.- Jesi li ih videla?- Da. Prozirne figure, poput

qudskih odraza u vodi.- Na ~iju èqu, na wihovu ili

tvoju se ostvaruje kontakt?- Obi~no na wihovu èqu, iako

ja mogu da ih dozovem.Daqe navodimo zanimqivo sve-

do~anstvo Vangine ne}ake o uzro-cima sposobnosti wene prozor-qive tetke. “Bilo mi je 16 godinakada je jednom u na{oj ku}i u Pe-tri~u, Vanga po~ela da razgovarasa mnom... samo {to to nije biowen glas. Imala sam utisak da tone govori ona svojim ustima, ve}neki drugi ~ovek. Re~i koje sam~ula nisu imale nikakve veze saonim o ~emu smo pre toga razgova-rale. Kao da se neko nepoznatolice ume{alo u na{ razgovor.ûla sam: "eto, mi smo te videli"- a potom je usledio potpuni izve-{taj o tome {ta sam radila togadana pre tog trenutka. Prostosam se skamenila od uàsa. U ku-}i smo bile samo nas dve.

Posle kratke pauze, Vanga je uz-dahnula i rekla: "Oh, ostavile su

me sile" i ponovo se vratila na-{em prethodnom razgovoru. Pita-la sam je za{to je najednom po~elada opisuje moj dan, ali ona je odgo-vorila da ni{ta nije opisivala,ve} da je ponavqala ono {to je ~u-la. Zatim je uzdahnula: "Oh, to susile, male sile koje su uvek poredmene. Ali ima i velikih koje wi-ma komanduju. Kada one odlu~e daprogovore mojim ustima bude milo{e, te posle toga ceo dan ne mo-gu da do|em k sebi".”

A evo {ta pi{u ro|aci babeVange o kraju u kojem ìvi proro-~ica: “Vanga godinama nije napu-{tala to mesto. Ne mogu da shva-tim {ta je tamo drì. Ali ona po-znaje i voli taj kraj. Na meneli~no sve tu deluje mu~no”.Sli~no govore i drugi qudi, aliVanga je stalno ponavqala da sa-mo tu ~uje glasove koji je posve}u-ju u mnoge stvari. Po mi{qewuvra~arinog ne}aka, tu je bio hrampaganskog boga Horsa ~ija je sta-tua zakopana na tom mestu. S pra-voslavnog gledi{ta fenomenVange moè biti obja{wen naslede}i na~in. Vangi se jo{, dokje mogla da vidi, nekoliko puta ja-vqao demon u obliku kowanika ustupao s wom u kontakt. Devojka serado upustila u tu vezu, brzopletose okrenuv{i prema novoj pojavi.Posle toga, dospev{i u zagonetniuragan, ona je oslepela, i pojavilajoj se mo} vidovitosti. Slepa ~a-robnica je stalno bila okruènademonima koji su skoncentrisanina mestu drevnog paganskog hramagde su im se prinosile `rtve.

Ta~nost na{e ocene fenomenaVange potvr|uje ~iwenica da seprema podacima nau~nika ostva-rivalo samo 70% wenih predska-zawa. To o~igledno govori o wi-hovom demonskom karakteru, jerproro~anstvo Boìje ne moè dase ne ispuni, a demoni mogu samoda naga|aju.

Sli~no fenomenu babe Vangepali duhovi mogu da izazovu iste

takve proro~ke sposobnosti ikod drugih qudi koji su dobro-voqno stupili u vezu s wima i do-bili od wih te za sebe i za drugepogubne natprirodne sposobno-sti.

Osim nabrojanih ekstrasensa,vra~eva i proroka postoji wimasli~an ~itav niz narodnih u~ite-qa i isceliteqa koji, koriste}iikone i sve}e, vra~aju vodu, izli-vaju vosak, ~itaju molitve, vara-ju}i i sebe i druge. Uobi~ajeno~eli~ewe pretvaraju u pravo ido-lopoklonstvo. Pre vodene proce-dure savremeni pagani se ne kla-waju Tvorcu, ve} Wegovoj tvore-vini - prirodi i mole se novope-~enom “bogu” B. K. Ivanovu. Slo-bodno se prodaju kwige "bele" i"crne" magije. La`ni iscelite-qi koriste demonsko kodiraweod razli~itih qudskih poroka,uprkos pokajawu koje je Bog usta-novio. Ve} su postale uobi~ajenetakve re~i kao {to su “magija”,“urok” i sli~ne. Upravo èqa dase izbave od uroka i magije i pri-vla~i hiqade qudi, koji pri tomei ne slute da dobrovoqno predajusvoju voqu duhovima tame, baba-ma, vra~arama, bioenergeti~ari-ma - ekstrasensima, seansama go-stuju}ih isceliteqa u rangu od“baba” do “akademika”. Posledi-ce okultne zavisnosti veoma suàlosne - zbog vra~awa okulti-sta raspadaju se porodice, potpu-no zdravi qudi najednom obole,neprijatnosti samo sipaju kao izroga izobiqa. Zbog svog otpada-wa od Boga Tvorca duhovi tame suli{eni sposobnosti da stvaraju imogu unositi u svet samo ru{ewe,te zato i wihovi sledbenici do-nose samo zlo drugim qudima.

Sve{tenik RodionPetrogradskiQudi i demoni

(Kako pali duhovi

ku{aju savremenog

~oveka)

50

��

on }e i nakon smrti op{titi sawima, pripadaju}i im vi{e ilimawe, u skladu sa mjerom tog op-{tewa.

Na razli~ite na~ine |avo jemnoge skrenuo i skre}e sa Boì-jeg puta. Nekad tako neprimjetnoda mnogi nisu ni svjesni da propa-daju ve} su ubije|eni da se spasa-vaju. Pogledajmo kako je to u~i-nio sa monasima. Neke je zauzeosticawem rijetkih i skupocjenihstvari i, pri~vrstiv{i za testvari wihovu misao, otu|io ihod Boga. Druge je zauzeo izu~ava-wem raznih nauka i umetnosti,koje su upotrebqive samo na ze-mqi; privukav{i svu wihovu pa-`wu ka prolaznim znawima, li-{io ih je su{tinski neophodnogznawa o Bogu. Neke je zauzeo tako{to su za manastir sticali ra-znoliki imetak i podizali zda-wa, {to su se bavili sto~arstvomi obra|ivawem vrtova, povrtwa-ka, wiva, livada, primorav{i ihna taj na~in da zaborave Boga.Neke je zauzeo ukra{avawem ke-lije sli~icama, cvjeti}ima, pra-vqewem ka{i~ica i brojanica iudaqio ih od Boga. Neke je nau-~io da posebnu pa`wu obrate napost i ostale tjelesne podvige itime oborio podvi`nika tjele-snim i la`nim razumijevawem,preuzno{ewem i prezirawembli`wih, u ~emu se i sastoji po-ni{tavawe samog uslova za svetonapredovawe. Neke je nagovorioda spoqa{woj strani crkvenihbogosluèwa pripisuju prevelik

zna~aj, pomra~iv{i im duhovnustranu obreda.

Na ove i sli~ne na~ine |avo jeotrgnuo samu su{tinu hri{}an-stva i ostavio samo iskrivqenu,vje{tastvenu qu{turu, odvla~e-}i mnoge ka otpadni{tvu od cr-kve. Ovakav na~in borbe, za palogduha je toliko pogodan da ga on sa-da svuda koristi (Ako je ta pojavabila masovno rasprostrawena uvrijeme svetog Igwatija, moètemisliti koliko je tek danas, vi-jek i po kasnije, prisutna u crkvii me|u hri{}anima (prim. aut.)).Taj vid bitke toliko je pogodanza |avola i za qudsku propast da}e ga u posqedwim danima svijeta|avo upotrebiti radi potpunogudaqavawa cijelog svijeta od Bo-ga. \avo }e upotrebiti tu vrstubitke i upotrebi}e je s kona~nimuspjehom.

U posqedwim danima svijetaqude }e, pod uticajem vladaraovoga svijeta, obuzeti priveza-nost za zemqu i za sve vje{tastve-no i tjelesno; oni }e se predatizemaqskim brigama i vje{ta-stvenom razvitku; bavi}e se is-kqu~ivo ure|ewem zemqe, kao daje ona wihov vje~ni dom; postav-{i tjelesni i vje{tastveni, zabo-ravi}e na vje~nost kao da ona i nepostoji, zaboravi}e na Boga i od-stupi}e od Wega (Nije li to takove} duè vrijeme? Oko ~ega pole-mi{u i razgovaraju svi ti poli-ti~ari, pacifisti, humanisti,tvorci Novog svjetskog poret-

ka, tvorci Wu Ejxa i ostali? Sa-mo o dru{tvenom ure|ewu bezHrista, o preraspodjeli dobara,o ekologiji, o nuklearnomoru`ju, o za{titi kulturnih spo-menika, sve je vezano za zemqu... O

vje~noj du{i i Bogu ni{ta, izu-zev izrugivawa i laì koje sluèda prevare ako je mogu}e i izabra-ne (prim. aut.)).

I kako bje{e u dane Nojeve,

onako }e biti i u dane Sina ô-

vje~ijega (Drugog Hristovog do-laska): je|ahu, pijahu, èwahu se,

udavahu se do onoga dana kad Noje

u|e u kov~eg, i do|e potop i pogu-

bi sve. Sli~no kao {to bje{e u

dane Lotove: je|ahu, pijahu, kupo-

vahu, prodavahu, sa|ahu, zidahu. A

u dan kad izi|e Lot iz Sodoma,

udari ogaw i sumpor sa neba i po-

gubi sve. Tako }e biti i u onaj

Dan kad se pojavi Sin ôvje~ji

(Lk. 17,26-30) ‡ predskazao je Go-spod Isus Hristos o stawu u svi-jetu pred Svoj drugi dolazak, mo-`da ba{ èle}i da i to predska-zawe posluì bar jednoj du{i dase u ova bolesna vremena pokaje iokrene Bogu. Neka bi nam Milo-stivi Bog, molitvama svetog Ig-watija Brjan~aninova prosvije-tlio um, da poznamo na{u bijedu igolotiwu duhovnu, da poznamostra{no, vjerovatno i posqedwevrijeme, u kojem ìvimo i da sesuzama, pokajawem, postom i mo-litvom obu~emo u bijele i ~istehaqine u kojima }emo izi}i naStra{ni Hristov sud, da se ne po-kaè golotiwa na{eg zla i na-{eg grijeha.

Nadam se da vam ovo {to ~itatebiva na korist i urazumqewe.Prije nego zavr{imo sa ovim po-glavqem, bilo bi dobro da se upo-znamo sa jo{ dva slu~aja bliskihduhovnih susreta sa duhovima zla.Jedan takav zanimqiv koji se do-godio u Americi na{ao sam ukwizi Djeca Apokalipse; drugi,pak, koji se dogodio u Rusiji, na-

51

��

ÛDNI SU PUTEVI

GOSPODWI

E�� 11� ��F

{ao sam u kwizi Qudi i demoni.Ovako }ete boqe razumjeti isku-stvo koje je na{ Nikola doìvioi, ako Bog da, povjerovati, za svo-je dobro, u postojawe |avola, kojise tako bri`no stara da ostaneskriven sve dok nas ne sprovede ucarstvo vje~ne tame i muka, od ko-jeg neka nas Blagi Hristos izba-vi.

Ajvijeva pri~a

K. Ajvi je odrastao u razorenojporodici. Utjehu i izlaz iz ì-votne situacije poku{ao jeostvariti bjekstvom u okultizam.Evo wegove pri~e:

@ivio sam u svojim fantazija-ma i svijetovima koje sam samstvarao. Od “normalnog” djetetapostao sam panker sa pankerskomfrizurom i ~izmama. Nanosilisu mi bol, povre|ivali su me i tu-kli zbog moje individualnosti.Jednog dana me je jedan moj ortakpozvao na jednu posebnu ùrku.Na tu ùrku su do{li moji orta-ci iz {kole i dvije starije èn-ske. Meni je re~eno da }emo sjedi-ti i pri~ati, piti sodu, jesti~ips i zavitlavati se.

Ali, te dvije ènske su bilevje{tice, a ùrka je, u stvari, bi-la vje{ti~ji skup. Tada sam ini-ciran u magijsku praksu Vike

(��). Ako niste znali, Vika

je drevni ènski oblik druidskemagije. Zato su me nazvali vje-{ticom, a ne vje{cem. Brzo samnapredovao i postao iskusna vje-{tica. Moj um je potonuo u ~udandelirijum i ludilo. Vjerovao samda je ludilo vrhunsko ìvotnoiskustvo. Ako umrem, sve }e bitigotovo; ako poludim, pro}i }ukroz smrt bez umirawa ‡ to je bi-la moja filozofija.

Bavio sam se magijom dan i no}.Bavqewe vje{ti~jom magijom od-velo me je na razna mjesta, uglav-nom kroz astralna putovawa. Bi-lo je to prirodno {irewe svijetamoje fantazije. Bio sam svemo}ani sve u tom svijetu koji sam stvo-rio me je gledalo sa po{tovawem.Osje}awe mo}i je ono {to vas ma-mi da se bavite magijom. U stvar-nom svijetu ja sam bio niko i ni-{ta, u magiji sam bio neko i ne-{to. Osje}ao sam se nepobjedi-vim. Bio sam u zabludi (prele-sti).

Jedne no}i me je probudila jakanapetost be{ike. To je bio jedanod onih trenutaka kada leìte nakrevetu, pogledate na sat, a zatimu vrata, poku{avaju}i da se odlu-~ite da li }ete ustati, ili }eteostati u krevetu i poku{ati daizdrìte do jutra. Odlu~io samda ustanem i odem do kupatila. Utom trenutku sam shvatio da je ~i-tavo moje tijelo paralizovano odvrata naniè.

U Vika magiji se ne koriste nidroge, ni alkohol. Svako za kogabi se otkrilo da koristi drogeili alkohol bi bio iskqu~en izvje{ti~jeg reda. Znao sam da ni-~eg nije bilo u mom organizmu{to je moglo izazvati takvu para-lizovanost. Jedino obja{wewedo koga sam mogao do}i jeste da meje napalo ne{to {to je duhovneprirode. Napustio sam svoje tije-lo na astralni na~in i podigao seiznad wega. Tada sam doìviopotpuni {ok.

Oko moga tijela bilo je okopetnaest demona koji su me ~vr-sto dràli i smijali se histe-ri~no. Jedan od wih se okrenuo ipogledao me i rekao mi da sam ja

idiot kakvog on nije ve} dugosreo. Demon je rekao da su me u~i-li pravom putu, ali da sam oti-{ao na pogre{an put, da sam to-liko zabrazdio da idem pravo upakao i da mi nema spasa. Zatimmi je predloìo da sklopimo do-govor. Dva demona su do{la domog astralnog tijela i okrenulame naglava~ke. Kada sam se preo-krenuo, na{ao sam se u paklu. Ne-ma na~ina da opi{em {ta sam ta-mo vidio. To nikada ne}u mo}i dazaboravim. Te prikaze...

Vratili su me potom u moju so-bu i dali mi ultimatum ‡ ili dase ubijem, pa da onda postanem po-put wih, tj. da se vi{e ne mu~im,nego da budem mu~iteq, ili daumrem i u svakom slu~aju odem upakao. Izabrao sam samoubistvo(jedini neoprostivi smrtni gri-jeh gdje se nije mogu}e kroz poka-jawe izmiriti sa Bogom (prim.aut.)). Malo prije nego {to su mevratili u moje tijelo, pro{aptaosam u sebi: “Isuse, ako Te ima, po-mozi!”

Odjednom me je obasjala bqe-{tava svjetlost i demoni su se ra-{irili na sve strane. Ustao sami po~eo da grdim Boga: “Za{to sidopustio da pro|em kroz sve testvari?” Grdio sam ga skoro ~i-tav sat, ~iste}i izmet i mokra}ukoje je moje tijelo ispustilo to-kom iskustva sa demonima.

Tada sam prvi put ~uo glas Bo-ìji. Taj glas mi je rekao samojednu jednostavnu re~enicu kojame je zaustavila na putu moje pro-pasti: “Sve {to sam èlio dau~ini{ bilo je da traì{.”

E�� F

52

��

PRIÊ[]IVAWE SVETIM TAJNAMA

U Svetoj Tajni Pri~e{}ivawami pod vidom hleba i vina oku{a-mo istinsko Telo i Krv Hrista itako se s Wim sjediwujemo. ZaSvetu Tajnu Pri~e{}a ~ovektreba da se priprema molitvom,postom i pokajawem. Ova tajna sevr{i u hramu za vreme Liturgije.Bolesnici mogu da se pri~e{}ujukod ku}e. Sve{tenik donosi Sve-te Darove u Daronosici. Za vre-me pri~e{}ivawa Svetim Tajna-ma ~ovek treba da ima pobo`naose}awa: trepet i strah Bo`ji.Me|utim, ponekad bivamo hladnii rasejani i mnogi zbog toga pada-ju u uninije. Ne treba padati uuninije. ôvek treba da se smirii da smatra da je zasluìo ovakvostawe. Reci sebi: “[to sam zaslu-ìo to sam i dobio! Zbog mojihgrehova Gospod mi ne daje radost;slava Gospodu za sve!” Izdrì tosa trpqewem i ne o~ajavaj, ve} setrudi da se popravi{.

Neke qude pobo`ne i revnosneu duhovnom ìvotu Gospod ispi-tuje: ne daje im radost - i za totreba blagodariti Bogu. Gospodboqe od nas zna {ta nam je na ko-rist: jednima {aqe sladosti iutehe kako bi ih ukrepio i ohra-brio, a drugima to ne daje zato{to oni u svakom stawu treba daGa vole podjednako i proveravada li su takvi. Tre}e li{ava ute-he zbog grehova. U svakom slu~ajune treba padati u uninije.

Nemoj smatrati da te je Gospododbacio, ~ak, i ako ne ose}a{ è-qu da Mu sluì{, ali se uvektrudi da Mu ugodi{ s podjedna-kom silom. Ne bavi se sobom vi-{e nego delima Bo`jim, prepusti

Mu se, i u tome }e{ na}i radost iblaènstvo.

Kada se ~ovek nemarno odnosiprema delu svog spasewa, kada usebi ostavqa ugodno mesta{ce zasebe od pri~e{}ivawa Svetim

Tajnama dobija vi{e slabosti ne-go ozdravqewa. Ako posle pri~e-{}a bude{ bdio nad sobom, nadsvojim sklonostima i ako ih bu-de{ upotrebio na uga|awe Bogu,sa~uva}e{ se u pobo`nosti i ra-dosnom ose}awu koje si dobiopri~estiv{i se.

Da bi sluìo Gospodu ~ovektreba da ima ~isto srce, savr{e-no i pokorno svim Wegovim deli-ma, zato se nemoj ~uditi kada Onispituje, pou~ava i u~i te da bu-de{ savr{eniji.

Neki se gade da se pri~este po-sle bolesnih i starih qudi, pla-{e se da }e se razboleti. Pazi, D.,~uvaj se ove gadqivosti, to je veo-ma veliki greh. Sve{tenici u pa-rohijama gde nema |akona i |ako-ni u drugim parohijama i mana-stirima upotrebqavaju preosta-le Svete Darove i ìve u dobromzdravqu do duboke starosti. Ga-dqivost pokazuje da ~ovek imaslabu veru. Treba da se moli Boguda Gospod u wemu umnoì i ukre-pi veru.

Te{ko je ~oveku da gleda kakose neke bolesne starice i du{ev-ni bolesnici iz sve snage trudeda zajedno s decom prvi pri|u â-{i @ivota. Guraju se bez sve{te-nog straha, pri~e{}uju se bezstraha Boìjeg...

Du{evni bolesnici ~estopredstavqaju sablazan za druge.Oni neke qude pla{e i ima slu-~ajeva kada se ~ovek spremao da sepri~esti, ali zbog wih nije pri-{ao â{i. Ovo se odnosi i nadruge bolesnike, naro~ito veomastare. Blagorazuman i blago~e-stiv starac i starica, ako ose}ajuda im je lo{e, sede mirno negde sastrane, mole se sa sve{tenimstrahom, a â{i prilaze posled-wi, kad u crkvi moè slobodno dase pro|e. Eto, to je pobo`nost. Isam sti~e veliku korist za du{ui telo, i druge ne smu}uje. Tako iti, ~edo moje, ~ini, tako se sti~esmirewe, strah Bo`ji i blago~e-stivost.

Shiiguman Sava

Pskovsko-pe~erski

53

��

U ZA[TITU BLAGODATNOG OGWA

Tri pitawa skepticima

Ne iznena|uje to {to se atei-sti, jeretici i raskolnici toli-ko napreù da opovrgnu istini-tost ~uda Blagodatnog Ogwa. Za-pawuju}e je {to se nekada wimapridruùju i pravoslavni, tvrde-}i da ni~eg stra{nog nema u od-ricawu istinitosti tog ~uda.Kao da je vernom ~oveku svejedno -da li Gospod {aqe znamewe, ilisu u toku vi{e od hiqadu godinajerusalimski patrijarsi i arhi-jereji, me|u kojima ima ne maloproslavqenih u liku Svetiteqa,cini~no obmawivali i obmawujupravoslavne po celom svetu, i touo~i najva`nijeg pravoslavnogbogosluèwa.

Svaki iole po{ten ~ovek }eprimetiti razliku izme|u jednogi drugog.

A obrazovani pravoslavni ~o-vek jo{ i zna da je ta razlika ne-dvosmisleno ozna~ena u odluka-ma Pomesnog Konstantinopoq-skog Sabora iz 1084. godine:“Onima koji umesto da sa ~istomverom, u prostoti srca i od svedu{e priznaju za nesumwive doga-|aje velika ~uda koja su izvr{iliSpasiteq na{ i Bog, Vladi~icana{a Bogorodica, Koja Ga je ne-trule`no rodila, i drugi Sveti-teqi, i poku{avaju da ih posred-stvom mudrovawa prikaù nemo-gu}im ili ih tuma~e na na~in, ka-ko se wima ~ini, i uporni su usvom mi{qewu - anatema.”

Li~no ne mogu da smatram ube-dqivim prigovore kriti~araBlagodatnog Ogwa zbog mno{tva

razloga. Naprimer, neshvatqivomi je, kako sve wihove hipoteze,koje su, da dodamo, protivre~nejedna drugoj, mogu da objasne tu~iwenicu da je u devetom veku mu-slimanski upravnik Jerusalimazapovedio da se postave metalni(bakarni) fitiqi u kandila i daje, bez obzira na to, na o~igled

svih, si{ao ogaw i da su se zapa-lili fitiqi. O tome svedo~e ka-ko gr~ki izvornici (NikitaKlirik) tako i arapski (Biru-ni). Neshvatqivo je kako objasni-ti “upaqa~em u xepu” primere,kada se paqewe sve}a doga|a vankuvuklije na o~i hodo~asnika,kada ogaw silazi sa ikona itd.

Ali, posebno se javqaju tri pi-tawa, na koje nisam uspeo da su-sretnem jasan odgovor ni u jednom“skepti~kom” ~lanku.

1. Odblesci

Ne retko (iako ne i svake godi-ne) hodo~asnici pred silazakBlagodatnog Ogwa vide u hramuplavi~aste odbleske svetlosti,poput blesaka kakvi bivaju prisevawu muwa. Oni su zabeleènii na videosnimku.

Skeptici uvereno ube|uju da

ti problesci nisu ni{ta drugodo blicawe fotoaparata. Odre-|ena sli~nost postoji, iako sublicawa fotoaparata mnogo sla-bija i nemaju takvu nijansu.

Ali javqa se jo{ jedna kompli-kacija: {ta }emo sa tim {to sudrevni svedoci ~uda opisivali tuistu pojavu?

Nikita Klirik, koji je posetioJerusalim 947. godine pi{e: “Ar-hiepiskop jo{ nije iza{ao izGroba, a ve} je ceo Boìji hrammogao da se istog trena vidi ispu-

54

��

wen neizrecivom i Boànskomsvetlo{}u, tako da se pobo`ninarod kretao ~as u desnu stranu,~as u levu... Pri takvoj neo~eki-vanoj pojavi svetlosti svi su biliispuweni zadivqeno{}u, pa ~ak inajbezbo`niji muslimani su biliporaèni i posramqeni... sada seBoànsko izlivawe svetlosti ra-{irilo po celom hramu.”

Iguman Danilo, koji je posetioSveta mesta 1106-1107. godine,svedo~i: “Tada je iznenada i zasi-jala Sveta Svetlost u SvetomGrobu i iz Groba je izbijalo sna-`no blistawe.”

Hodo~asnik Trifon Korobej-nikov, koji se na{ao u Jerusali-mu 1583. godine tvrdi da u hramu“ogaw ide... kao muwa sa neba.”

2. Dokumentarne potvrde

~iwenice da Blagodatni Ogaw

ne opaquje.

Ako pogledamo makar vi-deo-kadrove, koji su postavqenina internetu, vide}emo, na pri-mer, da u jednom slu~aju hodo~a-snik drì ruku iznad plamena odcelog snopa sve}a, u drugom slu-~aju, drugi hodo~asnik drì rukunad plamenom pet sekundi, a evo itre}eg kadra, gde jo{ jedan stari-ji hodo~asnik drì ruku u plame-nu pet sekundi.

Podseti}u za svaki slu~aj, da jeu obi~nom Ogwu, a posebno iznadwega veoma te{ko dràti rukumakar jednu sekundu. Svako kosumwa moè to da proveri odmah,dràv{i svoju ruku ili iznad za-paqene {ibice, ili iznad zapa-qene sve}e, ili iznad kandila iuop{te, iznad svakog obi~nogplamena. I neka proveri: da li onmoè da drì ruku pet sekundiili makar tri. Nemojte zaboravi-

ti da se obezbedite sa kremamaprotiv opekotina i zavojima.

Zna~ajno je da je gorepomenutimladi ateista, koji je pre godinudana {irio po internetu svoja“razobli~ewa” Blagodatnog Og-wa, izme|u ostalog navodio sni-mak gde on drì ruku iznadobi~nih sve}a. I iako se wemu ~i-nilo da to nema razlike u odnosuna na~in kako to ~ine hodo~asni-ci, nije te{ko primetiti da je utoku snimka od ~etiri sekunde on~etiri puta sklawao ruku iz pla-mena, {to se za hodo~asnike kojisu na video-snimku ne moè re}i.

Na taj na~in, ili sledi da pri-znamo da te qude, koji su zabele-èni na video-snimku, Blagodat-ni Ogaw nije opaqivao, ili daGospod svake godine na veliku su-botu ~ini ne mawe zadivquju}e~udo pretvarawa obi~nih qudi umucije scevole pri dodiru sa Og-wem u hramu Groba Gospodweg.Drugim re~ima, ili je pred nama~udesni ogaw, ili su pred nama~udesni qudi, koji ne ose}aju bolod obi~nog ogwa.

3. Druga pravoslavna ~uda koja

se doga|aju svake godine

Ta upornost sa kojom skeptici,koji se drè razli~itih stavova,obru{avaju svoju kritiku na do-ga|aj koji se zbija u Veliku subo-tu, postaje jo{ mawe shvatqivako obratimo pa`wu na ~iweni-cu da silazak Blagodatnog Ogwauop{te nije jedinstveno ~udo ko-je se redovno doga|a u pravoslav-nom svetu i koje je dostupno zasvakoga ko èli da se ubedi u we-govu istinitost (nego takvih ~u-da ima jo{).

Naprimer, poznato je ~udo sazmijama na gr~kom ostrvu Kefa-

lonija, u selu Markopulo. Tu senekada nalazio ènski manastirkoji su napali pirati. Monahiwesu se molile za svoje spasewe is-pred “Longobardske” ikone Maj-ke Boìje. I ~udo se dogodilo:kada su pirati razvalili vrata,umesto monahiwa videli su zmijei u strahu pobegli. Sada svake go-dine, strogo na praznik UspenijaMajke Boìje (Veliku Gospoji-nu), u hram, koji se nalazi na me-stu manastira, u vreme Liturgijedogmiù zmije sa celog ostrva. Utoku cele slu`be one se nalazeme|u qudima. Zmije diraju, uzi-maju u ruke, stavqaju na vrat, alione nikoga ne povre|uju. Nakonslu`be one odlaze iz hrama i nevra}aju se do slede}e godine. Sveje to zabeleèno na video-snimkui svako u to moè i sam da se uve-ri, oti{av{i na Kefaloniju15/28. avgusta.

Poznata su i druga ~uda koja seredovno doga|aju, koja daruje Go-spod na snaèwe pravoslavnihhri{}ana, ali u ovom slu~aju do-voqno je pomenuti kefalonijsko.Ako pravoslavni i nepravoslav-ni skeptici odri~u ~udo silaskaBlagodatnog Ogwa, {ta }e onionda re}i o ovom ~udu? Kakvimupaqa~ima namamquju ove zmije?Ako se u slu~aju Blagodatnog Og-wa sve spekulacije vrte oko ~i-wenice, da se ~udo doga|a u kuvu-kliji, gde pristup ima samo pa-trijarh, ovde se ~udo doga|a nao-~igled svih mirjana.

O~igledno je, protiv Blago-datnog Ogwa nevernici, jereticii raskolnici ustaju najvi{e zato{to wegovo postojawe silnije odsvega opaquje wihove du{e.

Juri Maksimov

55

��

O KRAJU SVIJETA

Mnogopo{tovani ba}u{ka o.Aleksandar! (O. Aleksandar - je-dan od ruskih sve{tenika u Pari-zu. U to vrijeme je u Parizu bilonekoliko sve{tenika sa tim ime-nom)

Blagosloven Bog na{, “Kojimìvimo, i kre}emo se, i jesmo”(Djela Ap. 17:28).

Pitate me za bavqewe pita-wem o blizini i rokovima krajasvijeta. Ne}u na to odgovaratidirektno. Nego }u samo napisati- kako na to reaguje moje srce isvijest religiozna?.. Gospode,blagoslovi!

1. Ja takvim pitawima ne}u dase bavim, jer smatram da sam ne-mo}an da ih definitivno razri-je{im ni u jednom ni u drugomsmislu. A {to se ti~e pitawa oroku, ja se ~ak religiozno bojimda mu pristupim: neka me pomilu-je Gospod od takve drskosti!

2. Za mene je o~igledno - do bol-ne opipqivosti - da je moj naj-glavniji zadatak spasewe, kon-kretno - neophodnost neprekidneborbe sa grijesima, molitve, is-puwavawa najblièg duga i ~ita-vog niza drugih, za mene i bli`weva`nih djela. Zbog toga bi bavqe-we takvim stvarima (o rokovimanaro~ito) za mene bilo isto kaokada bi bolesnik, bataliv{ibrigu o tome kako da se izlije~i,po~eo da izu~ava: kad }e umrije-ti? I {ta }e poslije toga biti sawim?

Mo`da oni mogu da usklade i“izu~avawe” i lije~ewe? - Neznam... Ali sumwam... Bilo kakobilo, ja za sebe pi{em: meni - nijedo toga! Boli me ~ak i kada samopomislim da se bacim na takvapitawa. O, Boè! Budi milostivprema meni, okajanom, mnogogre-

{nom, pustom (“êrtog Tvoj vi-`du, Spase moj, ukra{eni, a ode-`di ne imeju - vojti v wego” ‡“Loù Tvoju vidim, Spase moj,ukra{enu, a odje}e nemam - dau|em u wu”).

A qudi se danas, kao Eva, pe-tqaju u ono za {ta nisu sposobnii {ta im nije potrebno: jedni naspiritizam, drugi (a to su psiho-lo{ki “desni~ari”, “monarhi-sti”? Nije li tako kod Vas u P.) u“ultra-pravoslavqe” o kraju svi-jeta... I neizostavno sa prebroja-vawem. Bolest je ista, samo sudvije forme; oba pravca skre}usa pravog puta. “Nije veliko vi-djeti Angele, - govora{e sv. An-tonije Veliki, - veliko je svojegrijehe vidjeti”.

3. [to se ti~e su{tinskog od-govora na pitawe o kraju svijeta,kod mene, ubogog, formiralo seovakvo mwewe:

a) Moè biti da mi preìvqa-vamo pretposqedwu etapu svjet-ske istorije (Filadelfijske,Otkr. 3. gl. ‡ Uporedi obra}aweap. Jovana Bogoslova Filadel-fijskoj crkvi, koje vl. Veniaminrazmatra kao svjedo~anstvo o sta-wu svijeta u jednom od periodakoji prethodi dolasku antihri-sta); b) a moè biti da i nije ta-ko; jer mogu se obratiti jo{ Ja-panci, Kinezi, Indusi (700 mili-ona); v) ne znam; g) bilo kako bi-lo, misao o kraju koji se pribli-àva uznemirava i pobu|uje da seo{trije napreè slabo stremqe-we ka spasewu.

4. [to se ti~e “1000-godi-{weg” carstva, to je ~ista fanta-zija, koja dolazi od religioznogosiroma{ewa, a kao posqedicatoga - dovodi do priqepqivawa~ulnom poimawu stvari: pravo-

slavnoj religioznoj svijesti sa-vr{eno je o~igledno da je Car-stvo Boìje unutra{wi blago-datni ìvot, kako je govorioprep. Serafim, i kako je otkri-veno u rije~i Boìjoj.

A to Carstvo Boìje je od sa-mog dolaska Gospoda Isusa Hri-sta “do{lo u sili”, to jest, u pu-no}i.

[ta je ono? Uporedite Mt.16:28 i Mk. 9:1. Kod prvog - “Sinaôvje~ijeg, dolaze}eg u CarstvuSvojem”; kod drugog - “CarstvoBoìje, do{av{e u sili”. Zna~i,Carstvo Boìje otkrilo se uIsusu Hristu. Kako?.. I “poslijetoga” uze tri u~enika i t.d. - ipreobrazi se... Sli~no se desiloi sa prep. Serafimom pred Moto-vilovim.

Carsto Boìje - to je projavqe-we Boànstva, oboèwe ~ovjeka i~ak proslavqewe “tvari” (ode-`de). Zna~i, onda, sve to nam je ve}dato! A ve}e od toga ne moè bitini{ta. [ta to jo{ ho}e qudi?

Nije vaqda da hilijasti~ke ~e-`we, koje, na kraju krajeva, imaju~isto zemaqski karakter, mogubiti “ve}e” od toga? Nikako!Ubogomu su one dosadne (Istin-ski hri{}anin èli ~ak da“strada” za Hrista, i smatra to“darom” Boìjim - Flp. 1:29, Mk.10:39-40). A ono {to je radosno,dato je ~ak i nama: ìvot u Bogu...“Pravednost, i mir, i radost uSvetom Duhu” (Rim. 14:17).

A inteligencija, zaraèna ma-terijalizmom, - u konkretnomslu~aju - samo na polovinu mate-rijalisti~ki, sve, gradi li, gradi“Carstvo Boìje na zemqi”, kaoi prije revolucije... I indirekt-no podràva socijalisti~ke ide-je...

56

��

Oh! nemam voqe ni da pi{em otome... Dosadno! Dosadno! I o~aj-no staro!.. Bolest “paralize pro-gresa”.

A ako je Carstvo Boìje Bla-godatno Carstvo, ili, drugim ri-je~ima: preobraèwe ~ovjeka isvijeta Duhom Svetim, onda jeono Wegovo djelo, a ne na{e. Miga ne moèmo sazidati; pa to jeazbuka.

A ako je tako, onda je na nama dase pripremamo da ga primimo.Kako? - O~i{}ewem, pokajawem.I opet se vra}am na isto ono, na“svoje” djelo: bori se sa grijesi-ma, moli se (Lk. 21:34-36), budibodar i trezven, i ne bavi se jalo-vom aritmetikom.

5. Znam, “oni” mogu da mi pri-govore (djelimi~no ste i Vi pisa-li)... A ja nemam ni namjeru daraspravqam o tome; jer, ovo ja osebi pi{em. A ja mislim ovako:NISAM JA, mnogogre{ni, TAJkoji }e da se bavi time!

Nehotice mi padaju na pametdva slu~aja iz drevne pro{losti:sv. Antonije Veliki je jednomprilikom razmi{qao o “dubina-ma domostroja Boìjeg i sudovi-ma Boìjim, pomolio se i kazao:Gospode! Zbog ~ega neki od qudidostiù starosti i stawa nemo-}i, a drugi umiru u djetiwem uz-rastu i malo ìve? Zbog ~ega sujedni siroma{ni, a drugi bogati?Zbog ~ega tirani i zlotvori uì-vaju u blagostawu i obiluju usvim zemaqskim dobrima, a pra-vedne ugwetavaju napasti i nesre-}e?”

Dugo je on bio obuzet tim mi-slima, kada mu je odjednom do{aoglas:

“ANTONIJE! SEBE GLEDAJI NE PODVRGAVAJ SVOJEMISTRA@IVAWU SUDBINEBO@IJE; ZATO [TO TO DU-

[I [KODI” (Ote~nik Ep. Ig-watija Brjan~aninova).

Drugi slu~aj, iz ìvota sv. Pi-mena Velikog, vrlo poznat.

Do|e kod wega u~eni “bogo-slov” iz Aleksandrije, Evagrije.Ali sv. Pimen ne htjede da ga pri-mi. Ovaj se rasrdi i htjede da ode,ali je ipak prvo rekao poslu{ni-ku sv. Pimena:

- Reci Avvi da ja do|oh ne radi~ega drugog, do da besjedujem o bo-goslovqu.

Ovaj prenese to sv. Pimenu. Sv.Pimen opet odbi da ga primi.Razdraèni Evagrije ve} bija{epo{ao natrag; ipak, odlaze}i, re-~e:

- Po|i, pitaj ga: za{to ne htje-de sa mnom da razgovara?

Sv. Pimen mu je preko poslu-{nika odgovorio:

- Reci mu: ti si od vi{ih, a ja -od niìh; ti mudruje{ o nebe-skom, a ja sam nau~io samo da se uzemaqskom snalazim; ti ho}e{ darazgovara{ o Bogu, a ja poznadohsamo svoje strasti. E, da si me pi-tao kako istjerati plotsku ilineku drugu strast, ja bih ti odgo-vorio!

Evagrije se smirio; poslije to-ga, oni su dugo besjedovali o stra-stima... (Drevni Paterik). Eto,tako ~iwa{e oci!

A mi jo{ nismo po~eli ni da sekajemo kako vaqa; jer, kad ~ovjekpo~ne da se kaje, wemu tada zaistate{ko biva da “bogoslovi”. Sv.Jovan Lestvi~nik upravo tako igovori: “Koji se kaje ne treba dabogoslovi”. A {ta onda re}i oonome koji jo{ nije po~eo ni da sekaje?.. Avaj: jao nama!

I jo{: “tanane istraìva~ke”besjede o Bogu, kao i ~itawe pre-fiwenih razmi{qawa o Bogu -isu{uju suze i tjeraju od ~ovjekaumiqewe (Ote~nik).

Ali i ovo je previ{e... Sam pa-doh u grijeh koji osu|ujem: mnogo-glagolawe. Oprosti mi gre{nom,Gospode. Pomolite se za mene.

Nedostojni i Vama dobronamje-ran

Episkop Veniamin

1925. / 13 / 11 n.s.

P.S. A eto, tamo, u Rusiji, spa-savaju se “malo” druga~ije: kr-stom, stradawima. Dovde su do-{la dva pisma, jedno na moje ime:progoni... Starija sestra C. se-strinstva u P. crkvi u Sevasto-poqu je bila strpana u istra`nizatvor, zatim prognana u Volog-du, a potom u Krasnojarsk... IzSevastopoqa...

Eto, to je spasewe sebe i Rusi-je. A mi!? O, slovesnici! (inte-lektualci, mudraci... kwi`ni-ci...) Jao, jao nama!

...U Simferopoqu - hramoviprepuni. Sluìli i jutarwu i li-turgiju no}u; jer, boq{evici na-redili da u 10 sati ujutro svi mo-raju biti na slu`bi u wihovimustanovama... “Jedva sam se progu-rala da u|em u crkvu” (pi{e jednabiv{a liberalna gospoja); “kadsu izlazili iz hrama, sjetili suse prvih hri{}ana, koji su se ta-ko|e molili no}u u katakomba-ma”... A mi?.. Ho}emo li to mi Ru-siju da spasemo?

Mitropolit

Veniamin

(Fed~enkov)

1925. 25. 2. (10. 3.)

Mol. sv. o. P. G. H. B. n. p. n. g.(To jest, Molitvama svetog ocaPorfirija Gazskog Gospode Hri-ste Boè na{, pomiluj nas gre-{ne! - Pismo je napisano na dantog Svetiteqa).

57

��

PATRIJARH PAVLE PRIVATNO

U Patrijar{ijskom dvoru,kod Saborne crkve, iza-brao je najmawu sobu, za

koju je unuka Sneàna pretposta-vila da je nekada bila predvi|enaza batlera: {iroka samo dva me-tra, taman koliko da se krevetuglavi izme|u dva zida, iznadkreveta u obliku }irili~nogslova P postavqena je daska kojaje sluìla kao polica na kojoj bise odloìle kwiga, nao~are, ~a-{a za vodu ili neka druga pri-ru~na stvar~ica. Tu je jo{ jedanstari orman, jedna stolica i sef.Smatrao je da mu vi{e ni{ta nijepotrebno. Ostali deo velikog pa-trijar{ijskog stana koristio jeza prijem gostiju.

U Patrijar{ijskom dvoru na-stavio je da ìvi kao da je u bilokojoj drugoj mona{koj keliji.Ustaje rano, u ~etiri sata ilijo{ ranije. Obavqa svoje dugo mo-litveno pravilo, ~ita jutarwumolitvu: “Ustav{i od sna pripa-damo Ti Blagi...” Zatim pospre-ma svoje odaje. A onda, obi~no oko{est sati, odlazi na jutarwu Li-turgiju u patrijar{ijsku kapelu

Sv. Simeona Miroto~ivog, natre}em spratu istog zdawa.

Ve} od pet sati moglo se videtimno{tvo qudi i èna kako ùr-no idu prema Patrijar{iji da biprisustvovali Liturgiji kojusluì Wegova Svetost. Zbog takovelikog broja vernika, patrijarhje u me|uvremenu po~eo sve ~e{}ejutarwu Liturgiju da sluì u ve-likoj sali Patrijar{ijskog dvo-ra, koja s nalazi u prizemqu i ko-ja moè da primi oko pet stotinadu{a. I na taj na~in srpski prvo-jerarh krenuo je u susret vernici-ma: u sali ima vi{e prostora ne-go u kapeli, a time se i pastva we-gova, me|u kojima ima dosta sta-rijih qudi, po{te|uje da se ste-penicama tri sprata pewu, do ka-pele na vrhu zgrade, {to pogoto-vo zimi nije lako, s obzirom da jeu to vreme jo{ mrak.

Liturgija koju Wegova Svetostsluì traje duè nego {to je uo-bi~ajeno, najvi{e zbog pomiwa-wa u molitvama mno{tva qudikojima je potrebna pomo}. Naslu`bu patrijarh dolazi s hrpomceduqica, sa imenima preminu-lih, bolesnih ili onih koji su unekoj drugoj nevoqi, a koje mu, uzmolbu za pomen na bogosluèwu,uru~uju wihovi najbliì.

Posle Liturgije, patrijarh dr-ì kratku propoved prisutnimvernicima, a koja s uvek odnosina Jevan|eqe koje se toga dana ~i-ta. Ciq propovedi je - pou~ava-we, zato govori samo onoliko ko-liko je potrebno da bi objasnioono o ~emu govori. A re~i wegovesu sasvim precizne i svima razu-mqive.

Ako ne ide na put, sledi obi~anradni dan - ispuwen molitvom,radom i drugim pastirskim i du-{ekorisnim aktivnostima. Po-sle doru~ka, od devet sati, kod pa-trijarha na referisawe dolaze

wegov marqivi sekretar proto-|akon Momir Le~i} i drugi naj-bliì saradnici, da bi potom, doru~ka, usledili radni sastanci,prijemi ili neki drugi poslovipredvi|eni i zakazani za taj dan.Odmara se vrlo kratko. I touglavnom aktivnim odmorom: ka-kvim fizi~kim radom od umnograda, i obrnuto, umnim radom odfizi~kog rada.

Nastoji da ne ispusti ni ve~er-we bogosluèwe u Sabornoj cr-kvi. Ako je bio negde izvan Beo-grada, ùri da stigne do po~etkave~erwe slu`be. Tako, recimo,~esto je bivalo da vra}aju}i se izPe}ke patrijar{ije, posle se-dam-osam sati provedenih u auto-mobilu, odlazi pravo u Sabornucrkvu na slu`bu.

Kolika je wegova molitvenarevnost, vidi se i po tome {to zavreme slu`be, ~esto odlazi zapevnicu i peva.

Posle ve~erwe slu`be, u svomkabinetu prima sve{tenike izeparhije i vernike koji traè du-hovne savete.

Uve~e, u pratwi oca MomiraLe~i}a, a nekad i sam, ~esto je od-lazio na razne akademije, koncer-te, prijeme... A po povratku, kao iu svakoj prilici kada ima slo-bodnog vremena, ~ita ili pi{e,pored ostalog, odgovaraju}i i namnoga pisma vernika, sve{teni-ka i drugih qudi iz sveta.

Trudio se da ne gubi vreme. Ka-da se vozi, u bilo kom prevoznomsredstvu, gotovo uvek ~ita: spre-ma se za obaveze koje ga ~ekaju ili~ita molitve. U slu`benom, pa-trijar{ijskom automobilu, kojikoristi, ispred wegovog (suvo-za~kog) sedi{ta uvek stoji pri-li~no izlizan Molitvenik.

Jovan Jawi}

58

��

ISKU[EWA NA SPASONOSNOM PUTU

Popnimo se, qubqena bra-}o i sestre, na Golgotu ipogledajmo stra{an pri-

zor. Vide}emo na toj Svetoj goripodignut krst i na wemu prikova-nog Spasiteqa. Vide}emo Hri-sta, Koji strada za grehe svegasveta. Vide}emo veliki `rtve-nik i na wemu svetu neporo~nu@rtvu.

Ali {ta je to? Ne uznose se nadtom gorom pokajni~ki vapaji iridawa. Ne. Pomra~eni qudi, ~i-ne}i najuàsniji od svih zlo~inana zemqi, rugaju se Spasitequsveta i govore Mu: “Ti koji hramrazvauje{, spasi sam sebe, si|i sakrsta!” Jo{ ja~e besne prvosve-{tenici i kwièvnici: “Drugespase a sebe ne moè da spase.Ako je car Izraiqev, neka si|esad s krsta, pa }emo verovati uwega”. Eto kakvi se uistinu uà-sni doga|aji zbivaju, qubqenabra}o i sestre, na Golgoti. Spa-siteq sveta prinosi Samog Sebena `rtvu za grehe svega sveta. Asvet, umesto da prekloni svojuglavu pred Spasiteqem, pred We-govim krsnim stradawima, ume-sto da se bije u svoja prsa i iznosiiz svojih usta re~i blagodarno-sti, a iz o~iju svojih da izlivamore suza, ruga Mu se: “Si|i s kr-sta, pa }emo verovati u tebe”.

Ako dubqe porazmislimo oovome, uvide}emo da je iza le|anaroda koji se tamo nalazio bioneko ~ije ime je |avo. To je onustima pobesnelih qudi na{ap-tavao Spasitequ da si|e s krsta ida prekine Svoje `rtvoprino{e-we, i tako zavr{i iskupqewesveta. Nije prvi put zli pristu-

pao Isusu Hristu. Pali an|eo jeku{ao Spasiteqa jo{ na samompo~etku Wegovog sluèwa, kadase On posle Svog kr{tewa uda-qio u pustiwu i tamo u toku ~etr-deset dana i ~etrdeset no}i po-stio i naposletku ogladneo. Ovajku{a~ pristupio je tada k Spasi-tequ i ovo rekao: “Ako si SinBoìji, reci da kamewe ovo po-stanu hlebovi”. Za{to je tako go-vorio? Zato da odvrati Hristaod poslawa radi kojeg je do{ao.Zli kao da ovo govori Spasitequ:evo Ti ho}e{ da se pojavi{ u sve-tu i da objavquje{ qudima isti-nu. I Ti misli{ da samo istinomobrtati{ Sebi srca qudi - bezhleba, bez materijalnog dobra?Ne, nemoj ra~unati na to, to nijemogu}e, jer qudi èle da wihovtrbuh bude napuwen hranom, jeli-ma. Eto, ako To ovo ima{ u vidu,ako napravi{ hlebove od kamewai tim hlebom po~ne{ da objavqu-je{ Svoje Carstvo, onda }e narod,lakom na materijalna blaga, po-hlepan na hranu, po}i za Tobom, aako po|e{ samo sa pukom isti-nom, propovedaju}i nebeska bla-ga, narod ne}e po}i za Tobom.

Tako je pali an|eo isku{avaoSpasiteqa sveta. Ali Gospod jeodbio ovo isku{ewe jer je znaovoqu Oca Svoga nebeskog, znao jeradi ~ega je do{ao na zemqu, znaoje da ne ìvi ~ovek samo o hlebu,no o svakoj re~i koja izlazi izusta Bo`jih.

Ali posramqeni |avo nije osta-vio Gospoda, on se samo privreme-no udaqio od Wega, i tek {to seukazala prilika - neprijateqBo`ji i ~ove~iji ponovo je pristu-

pio k Wemu preko Wegovih naj-bliìh u~enika. Setite se: kada jeGospod kazivao u~enicima Svojimda Sin ôve~iji vaqa da ide u Je-rusalim i mnogo postrada i budepredan da se razapne i da }e tre}idan ustati - {ta mu je na to odgovo-rio apostol Petar? On je HristaSpasiteqa uzeo, odveo na stranu i,obrativ{i MU se, rekao: “Boèsa~uvaj, Gospode! To ne}e biti odTebe!” ûjete li, qubqena bra}o isestre, ove re~i isku{ewa, kojeizlaze iz usta bliskog Hristovogu~enika? Nije ih apostol Petarsam proiznosio. To je wegovimustima govorio tako|e lukavi. Za-to je Spasiteq sveta i odgovorio:“Idi od mene, satano! Sablazan simi, jer ne misli{ {to je Boìjenego {to je qudsko”.

\avo je hteo da Sam Gospod do-brovoqno odustane od Svog po-slawa - spasewa ~ove~anstva. âkni u posledwim trenucima Wego-vih stradawa, kada ve} visi na dr-vetu i izliva Svoju pre~istu krv,Hrista Spasiteqa vrag ne osta-vqa na miru. Ustima naroda,ustima prvosve{tenika i kwi-èvnika on podiè glas ka Hri-stu. Si|i sa krsta, govori Mu ne-prijateq, za{to da strada{? Ne-}e poverovati Tebi raspetome,jer ne}e smatrati da si Gospod,nego zlo~inac, jer te uvrsti{eme|u bezakonike.

Je li bilo lako Spasitequ sve-ta da odoli ovom isku{ewu? JerOn je i{ao na stradawe dobro-voqno, i{ao da prolije Svoju krvza grehe svega sveta, da iskupi ~o-ve~anstvo od prokletstva greha ismrti i da prizove qude na ve~no

59

��

spasewe ne stra{nim Svojim do-laskom kao Gospod Slave, negoSvojim krstom i Svojim poniè-wem. I mada je On bio sav u rana-ma, a qudi smatrali da je odba~enod Boga (“da ga Bog bije i mu~i”),kao {to je predskazivao staroza-vetni prorok Isaija, - Gospod senije pokolebao.

Zamislite za trenutak, qubqe-na bra}o i sestre, {ta je moglo dase dogodi s nama da je Gospod si-{ao sa krsta. Tada bi bila naru-{ena voqa Boga Oca, tada ne bibilo izvr{eno na{e spasewe!Ali Gospod je odoleo isku{ewu ido kraja pretrpeo krsna strada-wa, zavapiv{i Bogu Ocu: “Svr{ise!” I tako, odbijeno je isku{e-we |avolsko i izvr{eno spasewe~oveka.

A {ta se de{ava u na{em ìvo-tu, qubqena bra}o i sestre?

Od trenutka kada po~nemo dase pewemo na krst spasewa - ne-prijateq pristupa nama istimre~ima koje je nekad govorioHristu: “Si|i s krsta”. Pre sve-ga on dejstvuje preko na{eg samo-saàqewa. Tek {to se prihvati-mo dobrod dela, a on je ve} tu ive} na{aptava svoje lukave sava-ete: “Za{to da se umilno molite,za{to da blagodarite, jer ste seceo dan trudili na poslu, umorniste, pomolite se brè i legniteda spavate. Si|ite s krsta, za{toda mu~ite sami sebe?!” Tako ne-prijateq dejstvuje preko na{egsamosaàqewa. Hteli smo da seuzdràvamo u hrani i pi}u, dasvoj telesni organizam optere}u-jemo prema svojim snagama i da gaupravqamo na ~iwewe dobrih de-la - vrag opet po~iwe da nagova-ra: “Si|i s krsta, jer }e{ izgubi-

ti snagu i tada ne}e{ mo}i dau~ini{ ni{ta dobro”.

Kad ~ovek re{i da se ~uva u ~i-stoti i neporo~nosti, neprija-teq ponovo lukavo pristupa:“Zar moè{ da savlada{ priro-du? Ne, si|i s krsta i stupi nadruga~iji put - bra~ni, to ne pro-tivre~i prirodi!” Ali i onomeko ìvi u zakonitom braku, ~uva-ju}i wegovu svetost, neprijateqsavetuje: “Za{to da celomudrenoìvi{ u bra~noj vezi? îni kao{to ~ine ostali qudi. Naru{a-vaj bra~nu vernost, predaj se raz-vratu i bludu. Si|i s krsta!”

Zaista, qubqena bra}o i se-stre, sav na{ put je propra}en ne-brojenim isku{ewima lukavog,koji mrzi krst na kome raspiwe-mo svoje strasti i koji nastoji danas zbaci sa spasonosnog puta naput pogibeqi.

“Si|i s krsta”. Da, tako zli na-govara one koji idu spasonosnimputem, ali budimo blagorazumni.Neka niko od nas ne popusti prednagovorima lukavog! Nemojmo si-}i s krsta, nemojmo ostaviti pod-vige pobo`nosti! Naoruàjmo seprotiv samosaàqewa, protivsamosti, protiv ~ovekouga|awa.Utvrdimo u sebi re{enost daidemo za Hristom ma u kakvimprilikama da smo, sazdaju}i usvom srcu dom Duha Svetoga, dabismo, ~uvani blagoda}u Bo`jom,mogli da dostignemo ve~ni ìvotu Hristu Isusu Gospodu na{em,Kome sa Ocem i Svetim Duhomprili~i ~ast i slava u vekove ve-kova. Amin.

Mitropolit Jovan(Sni~ev)

Budi veran do smrti

Autobiografija

D�� ( �� &�)��.�)�� $

%�� *�� "�� "�� C?>�� "�� ,�$%�� )�� ( �� (�K� �� "� �� -�� "� ��%�� $(� �� $ � "�� "�� ,��+�$�� ! /��2�� *�� ,�� (�� $ �� "��) � ��,��)1 4.��==� >B5� :�� "��$ ��) �� #�� ,��$�� +�� #�� "��"�� +�#�� ) ��)� -�� $�� ,�� $�� )�� $�� *�� $�� #�� *�� ,�� ,�)�� $#� ��) �� (�) ��

60

��

PRIKAZI KWIGA

Dobrunski svici

Ve~eras pi{em za vas

Ve~eras pi{em sama

i izgubqena

U ovom svijetu

Koji nema romantike

Za sve one koji mi

ne{to zna~e.

[etam po hodnicima

sje}awa

I misli {to daleko dopiru.

@elim da vratim pro{lost

Da volim kao nekad

Da volim za sve vas.

Kao nekad da mi srce pjeva

Veselo na sav glas

Ve~eras molim samo

malo ti{ine

Za sve one koji su izgubqeni

A koji `ive.

Samo ve~eras pi{em

za izgubqene!

Samo ve~eras pi{em za vas.

61

��

62

��

Boè duhova i svakog tela, koji si smrt po-bedio i |avola satro, i ìvot svetu Tvome da-rovao; sam, Gospode, upokoj du{u preminulogsluge Tvoga (��), u mesta svetla, u mesta cvet-na, u mestu odmora, odakle je odbegla svaka bo-lest, i àlost i uzdisawe. Svaki greh {to jeu~inio, bilo re~ima, ili delima, ili pomi-slima ‡ sve mu oprosti kao blag i ~ovekoqu-bivi Bog, jer nema ~oveka da ìvi a da ne gre-{i. Ti si jedini bez greha; pravda je Tvojapravda ve~na, i re~ je Tvoja istina. Pa Te mo-limo spomeni, Gospode, upokojenog slugu Tvoga(��), koji je u nadi na vaskrsewe i ìvotve~ni, u pobo`nosti i veri ìvot svoj zavr-{io, i oprosti mu svako sagre{ewe voqno inevoqno, koja je sagre{io re~ima i delima ipomislima. I useli ga u mesta svetla, u mestaspokojna, i mesta odmora, gde nema bolesti,briga i uzdisaja, nego se svetli svetlost licaTvoga, i gde se od veka vesele svi Sveti Tvoji.Daruj wemu i nama Carstvo Tvoje, i nasle|eneizre~enih i ve~nih dobara Tvojih, i nasladeTvoga beskrajnog i blaènog ìvota. Jer si Tiìvot, i vaskrsewe, i pokoj preminulog slugeTvoga (��), Hriste Boè na{, i Tebi slavuuznosimo, sa bespo~etnim Tvojim Ocem i pre-svetim i blagim i ìvotvornim Tvojim Duhom,sada i svagda i kroza sve vekove. Amin.

NEKROLOG

Protojerej-stavrofor

Vaso Starovlah

Minulo je {est meseci od kako se upokojio u Go-spodu sve{tenosluìteq protojerej-stavrofor Va-so Starovlah.

Vaso je ro|en u Rudom 1943. godine, tri dana po-sle o~eve smrti. Odrastao je uz ~estitu majku istrica Milivoja koji }e roditeqski brinuti o we-mu, vaspitavati ga u veri, nadi i qubavi, u hri{}an-skim vrlinama. Iz qubavi prema stricu, posleosnovne {kole upisao je bogosloviju u Prizrenu.Pored neizrecive zahvalnosti prema ~i~i, kako gaje zvao, Vaso je ~esto spomiwao i svog o~uha u naj-lep{em se}awu.

Po zavr{etku bogoslovije i vojnih obaveza, è-ni se Radojkom i ubrzo biva rukopoloèn po blago-slovu dabrobosanskog mitropolita Nektarija, odepiskopa Save Vukovi}a u Beogradskom sabornomhramu. Zatim ga 1965. godine mitropolit Nektarijeupu}uje na kupre{ku parohiju.

Otac Vaso na Kupresu prima parohiju od jeromo-naha Lavrentija (sada{weg Episkopa {aba~kog) inastavqa pastirski rad. Vremenom postaje miqenikSrba i primer za mnogobrojne sve{tenike, monahe imonahiwe sa Kupresa.

Otac Vaso, od milo{te pop Vasko, razumevao jemnogobrojnu kupre{ku sirotiwu koja je wegovim sa-vetima vidala svoje ratne rane, punila ispra`weneambare i torove, podizala ku}e iz pepela i sapira-la sa sebe oìqke siroma{tine. Zajedni~ki je sveobnavqano, du{a i telo, hramovi i ku}e, deca i sta-da. Tu su mu se rodila i dva sina Marko i Milivoje(sada sve{tenik u Kraqevu). Wegov krst od detiw-stva bi}e ukra{en pastirskim radom i oven~an ve-likom zahvalno{}u Srba sa kupre{ke visoravnikad je, uprkos komunisti~kom pritisku i zabraniodolevao podiù}i sveti hram u Malovanu, u ~ast

sv. Cara Lazara. Na ovo neustra{ivo delo hrabriloga je mu~eni{tvo i sv. Cara i kupre{ki stradalni-ci od usta{a, a me|u wima i sve{tenici od porodi-ce Popovi}a, Marko, Vladimir i ]or|e.

Otac Vaso je ranio u parohiju da stigne i obavi {tatreba, a kasnio iz parohije usput obilaze}i bolesne pa-rohijane. Bio je neustra{iv, pred preprekama i opasno-stima koje su ga snalazile od nequdi pri prolazu krozhrvatska sela. Nisu ga spre~avali veliki snegovi ni po-rodi~ne obaveze da se odazove na svaki poziv vernika, aporodici svojoj posve}ivao je ostatak vremena.

Kupre{ki narod je to cenio i skromno nagra|i-vao, prema svojoj mo}i, ali najve}a nagrada je bilaobostrana - uspeh u pastirskom i duhovnom ìvotu.

Takav sve{tenik je pribavio sebi pam}ewe u na-rodu.

Godine 1973. pre{ao je na parohiju u Vi{egrad,gdje je dobio i tre}eg sina Nemawu (sad profesoraKragujeva~ke bogoslovije).

Godine 1987. postavqewe za paroha prijepoq-skog i arhijerejskog namesnika.

Godine 1998. prelazi u @i~ku eparhiju za mr~a-jeva~kog paroha gdje }e i okon~ati aktivnu sve{te-ni~ku slu`bu. Penzionisan je 2005. god. Ali, naà-lost, nije dugo uìvao penziju, a jo{ mawe u dobromzdravqu, {to nije ni ~udno posle napornog ìvot-nog puta i tereta.

Otac Vaso nije samo na Kupresu gradio i obna-vqao hramove i parohijske domove nego u svim mesti-ma wegovog slu`bovawa. Wegova saradwa sa parohija-nima nije prekidana prelaskom u drugu parohiju negoje nastavqana u prijateqstvu i po{tovawu. Izbeglinarod sa Kupresa nalazio je utehu i pomo} kod wega.

Imao je od svih veliko poverewe. Do kraja ì-vota na Boga je nadu polagao i molitvu prinosio dase susretne sa svojim ~estitim precima i svetimBoìjim ugodnicima.

Upokojio se primiv{i svetu tajnu pri~e{}a 31.decembra 2009. god. u ~a~anskoj bolnici, a sahrawenje na dan sv. Igwatija Bogonosca u rodnom gradu Ru-dom, 2. januara 2010. god.

Bog da mu podari pokoj sa svima svetima rodana{ega!

��,�� E ��F

SJE]AWE

Quba \eri} (ro|. Planin~i})

(22. 12. 2000. - 22. 12. 2010.)

Deset je godina od upokojewana{e drage majke.

G��(�� 0��"��

�� H��

��

��

��

��

��

��

��

�� ! ��"� �# ��

�� $�� %��

��

�� &� �

��

"��

��

' �� &� � ��

�� (��

�� )� ��

��

�� ! ��!��

��

�� *�

(%� ��

��!� ��

� "�� * � ��

��

+�� $��

�� "��

��

��!�� &��

��

,��)� � ��

�� (��

�� $� �! � �� *�

(��&� ��

�� &��

!� � � �� -� ��

�� * �

��

%��

��

�� !� �!��

"��

�� !��

(.�� $� ��

� ��

��

�� &��

��* � ��

�� )� �� "�

��

��

,��)� � ��

�� )��

��

��

�� )� ��)� ��

�!�� &�

(-� ��

�� &��

�� )� � ��

�� )��

�

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

��

��

$�� "�� /��

� �� )� �� 0 ��

��!��

��&�"� � ��

� �� -� �� !�� $�� 1 ��)�� &�� !�� !�� )� ��&� ��

�� !��&�"�� &�

� �� * � ��

%��

��

(.�� !��

��

�� 2��

��& ��

3 ��

�� .��

�� .��

�� +�� !��

��&�� '��&�� !��

��

�� 4��

�� * � ��!��

��

��

��

�� 5##5� ��

��

�� !��

��

�� 6�### ��

�� &��"��

�� 7��

.�2� ��)��

��

�� ,��

��

2�� 8��"� ��"�� 9�� .�2� �� :� �� ! �� 8��"� ��1�� 2�� ;# �� )�"��

�� !��"� �� $�� %��

�� (��*�! �� $�� /�� )�

8�� !�� $� � ��

�� &� � �� $��

' �� ! �� 1�� "�� <�$�=�� "��

,�� 8��"� ��"�� ! �� -�� !�� (� �� ! &�� !��!�*�

,��)� � �� !�� "��

�

��

��

��

��

"� �� 7��

%�� ! >� �� .�2 � �� "�� 5?# ###�� )�� ,�� !�� "�� ) �� "� ��!��

8�� @� A�� /� ��) �� ! �� !� �� !�� "� � ��

2�� 8��"� ��"�� !��$� � �� @�� B�� /�� =�� "�� $� ��

3�� ?� ��:6#� �� )�"�� "� �� /��)� �! ��"� �� 8�� C��"�)� � �� ,��)��

' �� &� � �� &� � �! ��) @�� ,��

�� D�� ! .�� /�� %�� )� "�� "� � /�� )�

8�� /� ��)�� 5: �� ! ��

�� !�� "�� #��$�� !�� #�� %�� &��

�� '� � �� !��

$�� !�� &�� (�� )��

��*� � �� +�� ,�� '�� *� �� -�� .�� ,�� $�� "��

)��*� � �� $� � ��#�� %�� /�� ! � �� 0�� %�'� � ,�� 1�!� �� %� �� +��

23 � �� 0�� %�'��

�� $��-�� 4�� /�� 5 � ��

&�� 2�� #�� $��'� �� # �� '�� #��5�

2&� �� !�� *� �! �� %� �� "�� &�� #�� * � �� '�� $� �� #�� 5 � ��

,�� "�� %� �� 6�7�� '� 6�8�� 68�9� �68::� �� .�� %� �� ;�� *��

�

��

��

��

��

��

��

&�� 5#� �� 8��

�� %�� !��

%��

(+��)� ��)�*�

,��

�� +��) !��

�� )� +��

�� )� ��

�� !�� !�!��

8��

��&��

8�@�� B ��

��

�� !�� )� �

��

�� +��)� ��)� �� )�

� � ��

��!��

�� 8��

�� ) !� ��

�� %� ��

��

�� E��EF �� !�

�� C�� !� !��

��

�� &�$� �� 1��

�� !�)�� (-��

��* � (A� �� "�*� ��

��$�� @�� (��$�"�*�

�� !��

�� (+��)� ��

)�*�

(3��

��

)� �� $� ��)� � ��

��

��

��

�� E�8+E � %��

�� * � �� )�

/�� !�� )�

!�� +��

��) � ��

�� @��@�� "�� !��

�:� ��

C �� )� !�� &�� 8�� %�� +��) �! ��

�:5:� �� :GH� �� &��

��$� ��

5#� ��

/�� !�� )�

�� )�� I�� .��)��

�� ,�� /�� )�� !�� 8+�

��"� ��)� �� +��

��) � 8�� :#5� ��

�� G �� .��

��

�� ,�� +��)� � ��

�� &��

=�)� �� $� � ��

�� &�� 8��

�� !�� )� ��

� �� E�� E�

�!��$� � ��

�� !��

+��)� ��

�� /��

�� 8��

�� !� ��"� ��

��&�� %�� =��

�� "� ��

%��

�� ::5� ��

�� &�� 8��

!��

��%��

3�� )� ��&� ��

�� &�� )�

� ��

5#� ��

�� .�2 �� 5� ��

�� 5##6� ��

�� 5##;� ��

�

��

� ��

��

��

��

�� ;� ��

�� ! ��

�� -��

��

��

��

.�� ! ��

��"� ��

$�� %��

��

' ��

�� -��

"� � ��

�� &� �

��

�� -��

8�� )� � ��

�� &�"��

��&��

�� -��

=��

��

��

��

' ��

��

�� !��

�� .��

�� "� ��

��

�"� �� "� � ��

�� &�� "��

��

�� .��

� ��

��"� ��

� ��

�� % ��

�� !� � ��

��"� � ��!� �� )� ��

�� "� �� 3�� "� ��!� � ��

�� &��

�!�!�� )� ��

� ��)� �� "�"� �� "� ��!� ��

�� )�� .��

��

/�� -�� "� � ��

�� ! B ��

��

�� 5GG� ��

�� B�� 1, A�� )

� �� ;GG� ��

��

��

��

�� =�� )

�� ?;G� ��

�� !� "� �!�$� � ��

��

/�� -��

��

��"� �� $� � ��

�� !� ��

�� -�� 8&��&��

�

��

��

��

��

�� '�� 9� �� #�� $�� !�� $�� "�� 3��*�� $�� .�� 0�� /��

�� !��

)�� #�� /�� %�� &��

�� *� � ��

�� /�� 4�� 0�� '� �� !�<�� ;�� $�� =;$= � $��

&�� /��

-�� /�� $��'� � �� /� ��/ � �� !�<��

)� �� '�� *�� $�� '� � �� #�� #�� "� �� !��

��%� � �� #�� -�� /��

)�� *�� /��! �� $�� '� �� 0��

)��*� � �� *� �� !�� !� �� 1�� )�� %� �� > ��

&� �� $�� "�� 3��*�� #� �� 6> �� #�� /�� !�� 0��

� !�� 3��*�� >>7� �� '�� '� � �� #�� !�<�� ;$ � $��

&� �� %�� $�� ;��

�� J� �� ! �� <�$�� %�&��)�� 1�� )�"� 8��

,�� 6 �� $�� %��

8�� ! �� &� � ��

%��

�� !�� !� �� "�� !�� !� ��

=�� E��E � ��"� �� 8�� !�� %�� I��)�

�

��

��

��

��

��

��

��

��

�� !�� "� � �� !��

%�� !� �� )� �� )� �!�!�� >� �� C�� 8�� /�� I��)� � 3�� 1��

%�� !� �� 1�� ,� �� )� � /�� .��&�� 3�� 1�� /��)�� %� �� !� &�� !�� .�2/�� =�� %�� .��)� � �� =��

-��&� �� %�&��)�� 5###� �� !� ��

2�� @�� .�� )� �� )� � �� 8�� /�� ,��

�� %� ��

� .�� &�� 5��

� � �� %� ��

��

B� $��

��

�� !

��"� ��

� �� $�� %��

��

%��

��

��

��

�� B� $��

��

,��)� � ��

�� ! ��

��

��

�� %� ��

.��

,�� !��

! ��

�� ! ��

�� .��

+��

��

�� &� ��

��

�� !��

�� ! �� !� ��

��

' ��

�� =�� !� ��"�

�� .�2

��&��

�� .�2�

=�� !��$� � �� )� �� )��

�� !�� )� �� -��

��

3 ��

�� "� �� !�� !

�� !��

�� &�"�� "� � �!�

��"� �� H� �� J� ��

�� !��&� �� 5� ��

�6� �� "� "��

� ��

�� H�

� �J� ��

�

��

��

��

1!�� )� (/��* %��

��

�� /��

,�� &�� 5:� ��

�� $�� %��

' ��

� /��

��

��

�� ! ��

"� � ��

�� %��

��

K��)� /��

��

)��

�� /�� ::5�

�� %��

�� @��

�� !� ��

��

��

&��)� �� )� ��

��

B �� A�� )�

��

�� 1!��

)� /�� ! ��

/�� /��

�� 5##?� ��

�� "�� ::J� ��

�� 65 ��

�� H

�� !� ��

��

�� ! /��

K�� /��

��

��&��

� �� &�� )�

� .�� A��

��

�� )��

/�� ! ,��

��

��

�� !��

��&��

3��

1!�� )� /��

��

! � �� "��

�� 7�� !� /� ��

�� 9�� &� �

�� "� ��

�"�� !� ��

��

' !�� @�!� ��

��

�� "�� @�� @�� ,�� ' �� "�!� ��)� �� )� �� :?H��

�� A�� )� �� )� �

�� &��

��

3 �� /��

� �� 9� � !� �!��

�� ! �� @� � ��

��"� �"��

�"��

�

��

��

��

$��*� �� ! �� 1��*� �� 3�� ?�� '�� 1�!�� >>:� �� '� ��/�� / � �� ,�� #��

,�� /�� $�� "�� ! #��'� �� 3�� #�� #�� 6869 �� 6887� -�� 1��/ � �� ! �� /�� #�� 688�� 3�� #��'� �� #�� '� � �� '�� /�� 1��*�� '�� 1��* �� 3�� #��'�� !�� ;�� $�� '�� @�/�� ?�� .��/ � $�� '�� A�� "�� ! �� $�� + � -��4�� 4�� ?� ��

�� ;�%�� $�� 0�� ?��'� �>>:� �� 1��* �� '� � � �� /�� 1��*� ��! �� .�� 688�� -�� !�� B� ;� �� '� � ��!��'�� 1�� A��*�� /�� 1��*� �� '�� B�� %�� /� ��/�� 1��* 1�� &�� %��C�'�� )�'�� /�� '� >9� �� >>:� ��

�� '� �� )�� &�� 1�� -�� #� $�� A�� '�� %� �� '� �� &�� /�� %�� &�� #�� *� � �� !�� #�� 688�� -�� 3�� '� � �� 1�� #��

�� #��'� �� 3�� .�� 688�� ! #��'��

)�� '�� !�� /� �� !�� /�� *�� >>�� -�� /�� # �� 1�!�� >>8� -�� *�� !�� D�� %�� # � �� 1�!�� '�� >�� >>8� �� *�� !�� $�� "��

� 3�� &�� -�� /�� %�� !�� 1�� #�� 3�� !�� #�� *� � �� E� �� *� ��!�� ;�� (��* �� $�� #�� '� ��

��# �� !�� /�� *� �� %�� 1� �� 1��*��/� �� $�� 1�� # �� !��4!�� /� �� $�� $�� /�� ?�� %�1��*� � �� C�'�� 1��*� �� '� �� $� �� * � �� ;�� ?��/��* �� -� ��

3� �/�� 1��* � 1�!�� >>:� �� /�� 1�!�� !�� >>�� &�� /��&�� '�� 1�� A��* �� !�� '� �� !�� >>8� �� !�� >6>� �� !�� B� 1� �� +� �� ! ��'�� 1�� A��* �� !�� #� �� '�� %�� *� �� !�� 3��

�� *� �� *�� !�� *� �� '�� '� � �� *� �� !� � �� 4��

��

��

��

��

��

� ��

��

�� '�� 6�� !�� $��! �� ;�� #�� $�� !�� #�� %�� &��

�� '� � �� !��

&�� /�� !��+�� #��'�� ;�� !�� %� �� !��

)�� / �� /�� !�� ! �� 0�� %�'� ,�� /��#��

)��*� � �� 0�� %�'� � � �� ,�� $� �

��#�� '� !��*� � �� /� ,�� 0�� %�'� ,�� /�� /�� *��

&�� '�� 66� �� $�� '�$�� /� �� /� �� #��$�� !�� !�� $��! �� ?�� #�� /�� %�� &��

)�� /�� *� �� !�� !��

��

��

�� 6�� /� �� !�� #�� $�� !�� #�� %�� &�� '� ��

)�� /�� !�� !�� '� ��

�� -��

&�� /�� !�� '��

-�� &�� $�� ! $�� ! ��

��

��

��

,�� #�� -�� $�� *� �� F� � �9� ��

�� /�� !� �� 0�� 1� ��*�� B�� !�� '�� /�� !�� #� � � ��'��

3�� 0�� '� �� !��

. � ��

,��

3�� 0�� *� �� >>6� �� #�� !�� F> ��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

� ��

�� !�� ?��'� � 1�� )�� ?�� @�� ,�

��! �� "��D��* �� :� �� !��

�� /�� !�� '� �� /� �� /��

3 �� '��! �� /�� !� �� *� �� /�� /�� 67�� 6F� ��

3 � �� %��

+�� %� � �� 6�G>�� ! !��*� ��! !��

��,� �� /�� !�� ?�� '� � �� ,�

�� 1�� *� �� '� � G>��! �� #�� /�� A��

�� !�� ! �� 6>> ��! ��*��

��

��

��

��

�� F>� �� &�� $�� $�� ! 4��/��! 1#�� =$41= ��, �� D�� . ��

)�� . �� , ��

)��*� � �� . �� !�� / �� ,�

&�� !�� %� � � ��,)�� $41 � ��*� ��,��

�� '�� !�� $41�

-�� . �� !�� *� ��*� �� /�� %�� #�� ,�

)�� *� �� $41 � ��, �� . �� #�� !� � � �� #��

3�� . �� /�� D�� /��

��

� ��

� ��

�� '�� .�� #�� $�� !�� !�� $�� .�� )��'� �)��*�� #�� /�� %�� &��

�� '� � �� !��

3�� !�� 1�� &��* �� )��'��

&�� .�� ' 2 �� 5� �� -��

)�� *� �� .�� # � �� ,�� *� �� '�� !��

)��*� � �� $�� ! �� #��

&�� '�� 6� �� #�� $�� !�� !�� $�� .�� /�� #�� %�� &��

��

��

�� 9� �� &�� $�� /�� , �� ;��$�� ;�� *��

&�� ;�� *� �� &�� *� � ��

)�� /�� !�� $�� =$�+=� �� !�� '�� #�� -�� $��

)��*� � �� '�� /�� , �� /��*� �� ! ��/�� %��

��#� �� *�� $�+� �� $�� /�� ,� ��

� ��'�� %� �� #�� /�� ! ��

-��*� � �� &�� $�� !�� $�� /�� $��

-�� /�� &�� /�� $��

-�� ;�� * �� #�'�� '� �� # � � ��,�� #� � �� , �� *�� %� ��

$�� /�� , �� #�� -�� '� ��B��*�� $�� /� �� !��/ �! �� !��

�� /�� &�� !�� $�� ,�

-�� ;�� * �� , �� *�� !�� '��#� �� ,��

3 �� $�+ � $�� /�*� ��

-�� ;�� * �� *� �� /�� *� ��*�+�� *��

.��

�� +�� ;�� * �� *� �� %� �� /�� %��

�� /�� #� �� %��

;�� * �� ! �� ,�� #� �� '�� '��

$�� /��

�� ;�� * �� $�� !�� ;�%�� $�� A��'� �� !�� ! ��

��

��

��

�� '�� 8� �� /� �� !�� ?��'� � 1��)�� ?�� @�� ,� ��#�� $�� !�� #�� %�� &��

�� '� � �� !��

)�� '� �� !�� /� �� '�� *�� ?��

��

��

2)�� '� � !�� +�� 3 � �� %� �� #�� 5 � �� *��

$�� !�� / � �� !�� !�� ?�� '� � �� '� �� ,�

�� !�� #� � B�� !�� ?�� '��

3�� !�� %� 6�G>� �� ?�� /�� ! �� , �� ,�

�� 1�� *� �� '� � G>��! �� #�� /��A��

,�� '� �� /��

�� !�� ! 6>> ��! ��*��

&�� '�� /� � � �� ;�� #�� $�� !��

�� '� ��

��

��

��

��

�� '�� 8 �� D�� )�� '��*�� !�� -�� #�� &��

23�� '� �� -�� .�� ,�� -�� '�� *� �� *� ��#�� '� �� )�� -�� 1��*� �� '�� -�� 5 �� *��

��*� !�� #�/�� B�� "��*� �� / �� /�� !�� *� �!��

2D�� *�� !�� 5� �� ;�� "��* � �� "��*� � �� B�� /� ��

�� !�� "��*� �� *� � �� /� �� %� �� ' �� 1�� '�� <��

�� "��*� ��!�� *� !�� #� ��/�� 0�� "��*�� $�� )�� 1�/� ��

��

��

��

��

�� F6� �� !�� $�� )�� 3�� 1�� @�/� ��#�� $��!�� $�� 1�!� /�� '�#� ��/��

$�� !�� #�� &�� B�� /� � �� '� � ��*� ��

&�� B�� /� � �� #�� /�� >6>=�>66��

��

��

)�� '�� #��

2&� �� # � �� "�� #�� #�� !��*� �5� ��

)��*� � �� #�� '�� *� �� #��

2��!�� #�� /� �� /��'��5 � �� *� �� #�� ,��

)�� /� � �� /�� /� � �� !��2�� *� �� /� �� '� � �� /�� ! �� !��5�

��

��

��

�� 9� �� $�� "�� ! !��*� � �� 2,��/��*� �� $��5�

)�� /�� !�� "�� /�� !�� )� �� '�*� �� $�� 2,��/��*� � ��'��5�

)��*� � �� /�� '� � �� ! �� ! ��

2�� !��*� �� *�� $��'� �� #'�� #�� # � �� /� �� '�� %� '�� !�� #� � �� '�� 5 � ��

&�� $�� # � �� #�� ! ��

2"� �� /� �� '� #�� ! � �� 5 � �� /�� '�� ! �� H�� !�� '��

��

��

�� '�� 7� �� !�� $�� "�� @�� ,� ��#��$�� !�� #�� /�� %�� &��

�� /� � �� $�� 1�� @�/��

�� !��

� �� * � �� /��*� ��'�� !�� &�� '�� !��

,�� '� ��'�� '� � ��!��

-�� !�� /�� 9� B�� 68FG� �� (�� * �� %� �� 1�� %� � �� %� �� !�� "��'� �� *� � �� 6� �� 68FG�� !��

��

��

�� 6� �� 68F:� �� IE��*J�

� 1�� !�� 3�� 6899� �� '� �� !�� "�� / � ��

$� �� '�� !�� /�� 6897� �� 687G� ��

� ��'�� , !��$�� "�� *� �� *� ��

��

��

� ��

��

��

�� '�� 6F�� &�� $�� "�� #�� ! ��/� � ��#�� ! �� )�� ;�� $�� =;$=� �� B "�� $��?��

� �� /�� 3�� '� �! � �� ! �� ! �� ;$ ��%�&�� $�� * � �� $�� ;$ �� 1��*�

D�� *� �� "�� '�#�� $�� $�� 688�� 6887� ��

)�� #�� $�� $�� #�� /� �� '�#� �

�� !�� %� �� ! �� , ��! � �� %� �� ,�

1�� '� � �� !�� %�� '�#�� '��

� ��

��

��

$�� ! �� &�� $�� '�� 6F� �� &�� $�� @� �� , &��%� ��#��*�� !�� !��! �� F�>�>>> ?&�

$�� &� �� '�� ,�

E� �� !�� $�� )�� ,�� )��

�� .��/ � �� $��%� � �� 7>�>>> ?&� �� $�� !�� ;�%�� $�� 6>>�>>>?&� � �� !�� $�� 4�!� �� -�� 9>�>>>?&�

E� �� !�� $��! �� *�� .�� @�� ,��%� � �� 9>�>>> ?&� �� !�� !��$�� )�� 3�� )��'� �� .��/ � .��<��7>�>>> ?& � �� !�� !�� $�� "�� ?�� 9>�>>> ?&�

�� !�� *�� $�+ �� #� �� ! �� $��

1� �� !�� $�� !�� $�� A��'� � �� ' ��! � �� ! ��*� �� &�� '��

2��* �� * �� %� �� 3��* �� *� �� /�� 5� �� A��'� �

$�� &� �� '�� , � /�� ?�� '� �� , 1�� ?��/ �� / � ��'� �� &� �� @� �� , ��#�� !��

2�� ! �� !��'�� *�� #�� /�� /�� /� �� 5 � �� ?��/ � �� / � ��

��

��

.�� ?��/�/�� ,�

�� /�� ! !�� F>�>>> ?&� �� !F�>�>>> ?&� �� 77>�>>> ?&� �� *�� ! �� , �� %��

3 �� *� �� '� � ��*�! ��

��#��* �� ?�� '� � �� ,� � �� B��

�� /�� ,�

2?�� %� �� ?& � �� *� �� '� � �� G7�� !�� 6 �� 66 �� /�� 5 � �� #��*� ��*� �� ! �� ! ��

��

��

�� 6:� �� $�� /� �� 1�� !�� )��*�� .��/ � .��<�� #��$�� !�� #�� %�� &��

)�� / �� #�� '� � �� !��

D��*� ��!�� +�� )��*� ��

�� *� � �� #�� 1�� 6�� 6896� �� !�� $�� 2��5� � 67� �� /�� 2?�� 5�

)�� 1�� -�� ,��

�� ! ��/�� 2?�� 5� �� 1�� ?�� 0�� -��*�

�� 0�� /� � �#�� *�� /�� -��* �� 77�� ! �� /� �� 20�� 5 � )��

$�� !�� $�� 688�� 1�� /� ��

&�� *�� *�� $�� $�� '� � ��

� � � ��

)�� $�� $��

)��*� � �� # � � �� -�� .��/ � $�� ;�� $�� .��/ �� $��

�� $�� /�� 1�� -�� .��/ � $�� $�� %� �� /��

&�� /�� /�� 6G� �� /� �� -�� .��/ � $�� $�� 1�� ' ��/�� '� �� .��/ � $��

E�� -�� '�� 0�� $��!� � �� 4�� /�� !�� *� �� /� � ��

��

��

�� '�� 68� �� #�� $�� !�� !�� ;�%�� E� � �� 6�7 �� *�� !��

)�� #�� %�� &��

)��*� � �� /�� !�� E� �/�� !�� /�� ! �� '�� !��

��

��

�'� �� ! #��'��

�� *� � �� '�� /�� E� � � ,�� $��*�

��

� ��

��

$�� !�� ;�%�� $�� 6� �� &�� -��

$�� !�� #�� #�� %�� &��

�� #�� /�

)��*� � �� /�� !�� *� �%�� 2� �� $�� 5�

-��

&�� $�� !�� /�� *� ��

1� �� '� �� %� � B��

�� !��

-�� $�� !�� $�� /�� 6�GF� �� 66 �� 6� �� 6�:9� ��

��

��

�� !� ��

�� 9� �� &�� $�� $41 ��, �� &� ��

)�� #�� &� � � ��!�� &��$��

-�� .�� ,�

)��*� � �� !�� &��

&�� $�� !�� /� �� 69��

)�� / � � �� $41� �� #��

2$�� /� �/�� '�� ! �>�� 5 � ��

E�!�� *� $41 �� ,� �� !��! � �� #�� %�� #�� %�� !��

2"�� %�� 5 � �� *� � ��

-�� &� �� &�� $��

3 �� $41 ��

��*� �� #�� $�� =$�+= � �� ,� �� &� �� !�� B�� &�%�� *� ��, �� 4�� $41 � ��, �� $�+ � ��,�

�� /�� $41 *� �� , �� /�� H��

$�� /�� /�� ! � �� ! �� *��

��

��

��

��

�� /�� 69� �� !�� )�� #��$�� !�� #�� /�� %�� &��

�� !�� '� ��

&�� /�� !�� !�� ;�� H�*� �� )��

� �� '�� !�� !�� ! ��*� � �� ! #��'� )��

��

��

� ��

�� '� � K��*�� ,�� "��

�� /�� !� �� /�� -�� C��*�� '� �� ! �� *� �

3 �� *�� ! ��

�� #�� !�� '��

23��! �� *�� $�� *� &�� * � ��!� $�� *� � � �� '��! �� ! �� %��5� �� C��*�

3 �� #�� "�� ! 6> �� '� �� >>6� ��

��

�� "��

��

�� '�� 7� �� &�� $�� ;�� @� �� , �� ;�� C��

)�� &�� $�� B�� /�� !�� ,�

)��*� � ��

��'�� B� ��

1� �� B� ��

&�� '�� %�� /��

)�� $�� =$�+= �� '�� ,�

3�� /�� /� �� *�� !��

� �� '�� #�� %� �� *�� /�� '� � ��

4�� C�� $�+ ��#� � ��'�� ,� ��

$�� B�� D��

��

��

�� ! �� , �� #�� C��

3 �� *� ��%� �� *� � ��'�� '�� #�� ,�

@� �� , �� # �� /�� /�� #�� #�'��

4�� C�� # �� /�� ! ��

� ��

��

� ��

� "��

�� $�� !�� @�/� �� %� ��

3�� 9> �� '� �� *� �� /�� *� � ��

�� /�� -�%�� !�� "�� !�� !�� !��

+�� >>�>>> ?&� � )�� ;��$�� *� �! :>>�>>> ?&� �� "��

3 �� F� ��>>8� �� / � ��#� � �� 7> �� >> �� 6�>�>>>?&�

3�� !�� #� �� ?��*�� %�� -�/� � �� %� � �� B�� *� �� 3��

?�� !�� /�� 1�� ,��*��

"��'� �� *�� !�� , �� 69� �� >>G� ��

-�� B�/� ��$�� !�� ;��* ��

,�� *� � �� ,�� $��'� � ��

1�#� � !�� 9G�8: �� F>��

�� '� :77 �� !� �� F6�9: �� F9 ��

��

��

� "��

�� G� �� &�� $�� , � �� /�� 1�� ;�� &�� 4�� , @�� -��

&�� &�� $�� /��

��*� �� &�� '�� ,�� > >>> �� !�� , �� '� �� /�� &��

� �� *�� / � �� $�� =$�+= �� %� �� , � ��

�

��

)��*� � �� ?��/�� .�� ,� �� $�+ �� %��

&�� $�+� �� $�+ � ��!��! �� ,�

$�� *� �� #�� !�� )� �� '�* �� %� � ��

3�� #� �� !��'�� &�� '�*� � ��/ � ��

�� /��$� �� -��

�� ,� �� #�� ! �� '�� ! �� 4��

��

� ��

�� "��

�� 9� �� )�� #�� $�� !��

�� !�� $��)�� 3�� $�� 1�� @�/�� #�� %�� &��

�� /�� B�� /� ��

&�� /��#�� /��*� �� '� � ��

��'�� /�� / �� !��$�� )�� 3�� $�� 1�� B�� /� � � ��

� ��

��

��

�� )�� 6:� &�%� �� 21�� )��5� �� *� B� � �� #�� '��

?�� /�� *�� 1� �� 1� �� )�� 1�� '� � ��/ � ��/�� )�� )�� ! �� *�� F�� @� �� 1� ��?� �� $�� &�� ?� ��0�� ;�� $�� / �� -�� )�� ,�<� �� *� �� /��

�� B�/�� B��B��3�� /�� *� � � ��

�� *� �� '�#�� 7> �� /� � �� #�� #�� %� � � .�� 4 ��*�� *�

. �� B�/�� B�/�� '� � )��* ��

�)�� * � �� )�� / � �� B�/�� "� �� '�� 2�/�5 � )�� )��*��

-�B�� *�� 1�� &�� &�� 1� ��?�� 0�� L� 0� �� ?� �� * �9 �� /�� .�� $�� * ��$�� I��J � .�� &��

3��'� �� #�� L� 0� � �� /� �� '��

�)�� ! ��'� �� /�0� ��

?�� ! �/�� B�� '�#�� 6> ��!��! '��'� B��B�� ! �� B��B�� B��B��;�� ?��*� �� $��

?�� ,�<� �� * �/�� B� �� -�� )�� G> ��! �� ! �� *� �� #�� 2)�� 5� �� >66� ��

��

�

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA · PDF fileSveti Jovan Zlatoust smatra ovaj Praznik “~asnijim...

Documents

Transcript of KANONSKE POSJETE I SLU@EWA · PDF fileSveti Jovan Zlatoust smatra ovaj Praznik “~asnijim...