0

Milena Golubovid

Śe să auđe prӑ valje supt mundilji Rtanj

zainteresovanost i informisanost stanovništva o vlaškom pismu i

obrazovanju u okolini Rtnja

Beograd, 2016.

1

Apstrakt

Rad se bavi razmatranjem zainteresovanosti i informisanosti stanovništva o vlaškom pismu i obrazovanju u

okolini Rtnja. Kroz vizir i u duhu primenjene antropologije, autorka nastoji da interpretira izjave i događaje

i na osnovu njih pruži predloge za pospešivanje izvesnih aspekata stvarnosti. Obavljeni su razgovori sa

predstavnicima crkve, školstva, gradske uprave, ali i poljoprivrednicima i predstavnicima ostalih delatnosti.

Među sagovornicima je bilo i mladih i starih, različitog stepena obrazovanja. Njihove izjave i predlozi

poslužili su kao osnova za dalju razradu predloga koji su u radu obrazloženi. Utvrđeni su glavni kanali

informisanja (televizija, novinski list, jutjub, web portali i antropolog), kao i mogudi načini motivisanja ljudi

za umetničko-obrazovno-kulturni angažman, ovladavanje vlaškim jezikom i čuvanje, negovanje i dalje

razvijanje vlaške kulturne baštine.

Ključne reči: primenjena antropologija, (ne)informisanost, (ne)zainteresovanost, vlaško pismo,

obrazovanje, Rtanj.

Zvanična verzija vlaškog pisma (vlaška dirilica i vlaška latinica) usvojena je 24. januara 2012. godine

na sednici Nacionalnog Saveta Vlaha. Dve godine nakon, uvedena je nastava za predmet „Vlaški

govor sa elementima nacionalne kulture“ u obrazovni sistem Republike Srbije. Nastava se pohađa u

formi izbornog predmeta u mestima gde su roditelji i đaci iskazali interesovanje i gde su ispunjene

norme predviđene Pravilnikom za pohađanje predmeta (npr. broj učenika potreban za formiranje

grupe, postojanje kompetentnog nastavnog kadra i slično).

Terenskim istraživanjem prikupljeni su podaci o stavu stanovništva okoline Rtnja u pogledu

uvođenja predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ u obrazovni sistem Republike

Srbije i smera njegove dalje realizacije i razvoja sa osvrtom na dosadašnji splet događaja. Nastojalo

se otkriti: Koliko je stanovništvo informisano o postojanju ovog predmeta? Kakav je sentiment ljudi

u pogledu njegovog postojanja?

U fokusu su bila dva mesta (Boljevac i Gamzigrad) koja se nalaze u blizini dva mesta gde je u školama

predmet uveden (Zlot i Grljan). Osnovna škola u Zlotu i osnovna škola u Grljanu se posebno izdvajaju

u broju zainteresovanih učenika za pohađanje nastave vlaškog govora i kulture. Takođe, imala sam i

nekoliko sagovornika iz Zaječara.

2

Krajnji cilj je da se na osnovu prikupljenih podataka daju predlozi za promenu neinformisanosti u

informisanost, nezainteresovanost u zainteresovanost. Da se dâ predlog strategija za pospešivanje

postojedeg stepena informisanosti i zainteresovanosti za kulturu i obrazovanje uopšteno, a potom i

konkretnije, za samo vlaško pismo, jezik, kulturu i obrazovanje na vlaškom.

S toga, teorijske osnove i uzore, u konkretnom slučaju, kao istraživač-antropolog nalazim u

primenjenoj antropologiji.

Kroz vizir i u duhu primenjene antropologije

Istraživanje je potpomognuto od strane udruženja „Matica Vlaha“, sa središtem u Beogradu. Kao

autorka knjiga, koje se koriste u nastavi za pohađanje predmeta „Vlaški govor sa elementima

nacionalne kulture“, i predstavnica zajednice aktivnije uključena u pitanja obrazovanja vlaške

nacionalne manjine na vlaškom jeziku, u radu pristupam iz pozicije primenjenog antropologa.

Dolaženje do izvesnih saznanja dakle, nema za cilj interpretacije događaja zarad ustanovljavanja

nekog suhog naučnog modela. Interpretacija u radu ima za zadatak postavljanje osnove za

formulaciju daljih aktivnosti u cilju širenja učene misli i pospešivanje umetničko-kulturno-obrazovne

svesti ljudi, posebno za domen vlaške kulture, jezika i obrazovanja.

Primenjena antropologija se najsažetije definiše kao polje istraživanje odnosa između antropološkog

znanja i njegove upotrebe u svetu izvan antropologije.1 U Velikoj Britaniji i SAD-u termin

„primenjena antropologija“ se koristio da označi rad antropologa za organizacije angažovane za

pospešivanje promena i unapređenje blagostanja ljudi.2

Opšte je mesto da antropolozi mogu i najčešde, imaju u društvu ulogu savetnika:

„Antropolozi de uvek imati, pre svega, ulogu savetnika, a samim tim i neformalnu mod, koja

zavisi od njihove sposobnosti.“3

Takođe, često se ističe i potreba za intenziviranje saradnje i partnerstva sa članovima proučavanih

zajednica, da rezultati antropoloških istraživanja postanu široko rasprostranjeni, kao i da se

1 Vladimir Ribid, Primenjena antropologija, Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog

fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007, str. 5. 2 Ibid. 6.

3 Ibid. 10.

3

konkretizuju napori u cilju uticanja na politiku u za antropologe kompententnim sferama delovanja i

ukazivanja na promene koje treba sprovesti.4

U tom duhu, na terensko istraživanje odlazim da „osetim“ i „oslušnem“ situaciju, a onda, po

povratku i interpretaciji podataka iznesem svoje savete, predloge, strategije za promenu okolnosti u

određenom smeru.

Kao kamen spoticanja primenjenim antropolozima se mogu javiti moralne dileme.5 Imamo li prava

da utičemo na tok dešavanja? Moje razrešenje ide u pravcu toga, da antropolog može i treba kao

učenjak društveno-humanističke oblasti da iznese svoje predloge, savete, a na samim akterima je da

li de ih uvažiti i nadalje, razvijati, jer samo kroz unutrašnje prihvatanje saveta može se računati i na

njegovu dugoročniju delotvornost.

Metod istraživanja – posmatranje s učestvovanjem i intervjuisanje

Kombinovana je tehnika posmatranja s učestvovanjem6 sa polu-struktuisanim intervjuom.

Posmatranje s učestvovanjem je metod istraživanja koji podrazumeva da istraživač posmatra i

učestvuje u svakodnevnim aktivnostima proučavane zajednice. Neformalni razgovori i interakcije sa

članovima zajednice su važne komponente ovakvog pristupa. Primenom ovog metoda bolje se

razume fizički, društveni, kulturni i ekonomski kontekst u kome informanti žive. Stiče se bolji uvid u

međuljudske odnose, kao i odnose ljudi i konteksta, ideja, normi i događaja.7

4 Ibid. 168.

5 Ibid. 170.

6 O metodu pisane su mnoge studije i priručnici. Npr:

Весна Вучинић Нешкпвић, Метпдплпгија теренскпг истраживаоа у антрппплпгији, Српски генеалпшки центар

и Филпзпфски факултет Универзитета у Бепграду, Бепград, 2013.

Qualitative Research Methods: A Data Collector’s Field Guide – Module 2, Participant Observation,

https://assessment.trinity.duke.edu/documents/ParticipantObservationFieldGuide.pdf (22. 07. 2016.).

Michael Genzuk, A SYNTHESIS OF ETHNOGRAPHIC RESEARCH, tekst u formatu Word Document dobila sam kao propratni

materijal za kurs o metodologiji terenskog rada u okviru sedme Letnje škole antropologije u Konici 2012. godine (7th

Konitsa International Summer School in Anthropology, Ethnography and Comparative Folklore of the Balkans, Konitsa,

2012). Takođe, može se nadi i na web adresi: http://www-bcf.usc.edu/~genzuk/Ethnographic_Research.html (22. 07.

2016.).

Бпјан Жикић, Теренскп истраживаое и научнп знаое у етнплпгији и антрппплпгији, Аntropologija 12, св.1, Бепград, 2012. 7 Detaljnije u: Qualitative Research Methods: A Data Collector’s Field Guide – Module 2, Participant Observation,

https://assessment.trinity.duke.edu/documents/ParticipantObservationFieldGuide.pdf (22. 07. 2016.).

4

Intervjuisanje je formalnije prirode. Lično, volim da kombinujem navedene dve tehnike, jer se u

sadejstvu situacija u kojima ljudi iskazuju svoj formalni i neformalni stav i razmišljanje o nekoj temi

dobija koloritnija slika razmatranog pitanja.

Pitanja za intevju su bila:

1. Da li ste i koliko upudeni u rad Nacionalnog Saveta Vlaha? Kako ste do informacija došli?

2. Da li ste i koliko upudeni u rad Matice Vlaha? Kako ste do informacija došli?

3. Šta znate o školskom predmetu „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“? Kako ste do

podataka došli?

4. Poznajete li neko dete koje pohađa nastavu ovog predmeta?

5. Da li biste voleli da vaše dete pohađa ovaj predmet? Zašto?

6. Da li biste voleli da je predmet postojao kada ste Vi išli u školu? Zašto?

7. Koliko često pričate na vlaškom?

8. Da li pišete na vlaškom? U kojim prilikama?

9. Da li pišete na vlaškom na društvenim mrežama kao što je fejsbuk?

10. Šta Vam se u udžbeniku najviše dopada? A, šta najmanje?

11. Šta biste dodali? (vezano za sadržaj udžbenika)

12. Šta biste izbacili? (vezano za sadržaj udžbenika)

13. Šta biste promenili? (vezano za sadržaj udžbenika)

14. O čemu biste voleli da čitate u udžbeniku?

15. Otkad je uveden predmet da li ste primetili da deca više pričaju vlaški u svakodevnici ili pričaju isto

kao i pre?

16. Koliko su i u kojim sitaucijama deca pričala vlaški pre nego što je uveden predmet?

17. Opišite neku situaciju u kojoj ste sa detetom pričali na vlaškom. Gde je to bilo? Kojim povodom? O

čemu ste pričali?

18. Kako ste se osedali kada ste saznali da je uveden predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne

kulture“?

19. Koja priča biste voleli da se nađe u udžbeniku?

20. Koja pesma biste voleli da se nađe u udžbeniku?

5

O sagovornicima

U radu su uključena saznanja iz razgovora sa oko tridesetak sagovornika. Među kojima je i jedno

dete. Po etničkoj pripadnosti neki od njih su se izjasnili kao Vlasi, dok je nekoliko istaklo kako su im

neki od predaka bili Vlasi, da su zapravo polovinom i četvrtinom Vlasi. No imala sam i sagovornike

koji nisu Vlasi, ali koji žive i rade u oblasti oko Rtnja i među prijateljima imaju Vlahe i sa njima dele

svakodnevnicu.

Intervju je obavljen sa osam osoba (2 Vlajne, Vlah, 2 mladida koji za pretke imaju Vlahe i 3 osobe

koje nisu vlaškog porekla), od toga 5 osoba visokog obrazovanja, 2 sa završenom srednjom školom,

3 žene i 5 muškaraca. Broj sagovornika u procesu posmatranja sa učestvovanjem i sa kojima su

pokrenuta ista i slična pitanja sadržana u intervjuu je oko 15 (različitog stepena obrazovanja,

profesije i starosti; jedno dete, svi ostali su bili stariji od 18 godina, a mlađi od 70 godina). Pored

toga sa još nekoliko osoba se uopšteno govorilo o aktivnostima Nacionalnog Saveta Vlaha.

Sveukupno broj ljudi sa kojima sam došla u kontakt tokom istraživanja a koji su mi pružali

neophodne informacije za sticanje izvesnog pregleda situacije na terenu je oko 30 sagovornika.

Slika br.1: U društvu sagovornice, nastavnice

Ankice Babid, Etno centar “Balaševid“, Rtanj,

avgust 2016.

6

U dolini planine Rtanj – prostor istraživanja

U Etno centru „Balaševid“ podno Rtanj planine bila je moja istraživačka „baza“. Smeštena u ovom

kompleksu, s pogledom na planinu budila sam se i odlazila na spavanje. U duhu antropologa minulih

epoha mogla bih izložiti i romantičarski opis pogleda na pun mesec i vrhove visokih jela, kao i samog

vrha Rtnja što se naziru sa prozorskog okna ugodnog sobička u kome sam boravila. Potom, da

pomenem i Rtanjski čaj koji sam pila kad god sam bila u prilici, i tzv. „Staze zdravlja“ kojim sam

hodila. O putu koji vodi u lovišta Rtnja, pucnju pušaka što se čuo u daljini, žuboru potoka bistre

vode. O crkvi svetih mučenika Makaveja u blizini, koju informanti rado pominju, kao što pominju i

feštu povodom praznika posvedenom svetim mučenicima Makaveji održanoj 14. avgusta (na kojoj

doduše, nisam bila u mogudnosti da prisustvujem).

Slika br.2: Planina Rtanj - autor fotografije: Petrikanovid Predrag

7

Sam Etno centar čini kompleks hotelske (motelske) zgrade, hajdučke kude, bazena, sportskih

igrališta i bungalova. Mnoštvo turista domadih i iz inostranstva. Posluga. Građevinski radnici. To je

bilo moje okruženje u trenucima kada nisam boravila u Boljevcu i Gamzigradu. Na ručkove i večere, i

usputna pida svradao je razni narod. Čuli su se razni jezici. Čuo se katkad i vlaški. Jednom prilikom

dok sam ručavala na restoranskoj terasi ušla je grupa koju su činili žena, muškarac i dvoje dece

(verovatno porodica). Krupna žena stamenog držanja, poručivala je u ime svih, pitajudi svakog šta

želi pojesti i popiti. To mi je prvo upalo u oči. Pomislih u sebi, ovo garant Vlajna, nema druge. Prođe

malo vremena, a ona progovara sa svojim saputnicima na vlaškom. Hvalila je privezak u obliku srca

na ogrlici devojčice što joj bejaše u društvu nazvavši je mîndro. Da, to je morala biti Vlajna, kako

drugačije. Nisam želela da ih ometam u ručku i nisam imala prilike da porazgovaram s njima, ali ovaj

opis prilažem radi oslikavanja okruženja i ljudi koji su pored mene i pred mojim očima promicali, jeli,

odmarali, razgovarali i svojim putem odlazili.

Slika br.3: Terasa Etno centra Balaševid8 na kojoj sam ručavala u okruženju ljudi koje opisah.

8 Slika preuzeta sa sajta Etno centra Balaševid Rtanj: http://www.balasevicrtanj.com/rtanj-slike/ (08. 10. 2016.)

8

Boljevac se nalazi na oko sedam kilometara udaljenosti od etno centra „Balaševid“ na Rtnju. U ranim

jutarnjim časovima u nedelju 21. avgusta prvi put uđoh u ovo naselje. Moj prvi kontakt sa mestom i

meštanima bejaše u boljevačkoj crkvi posvedenoj sv. Iliji. Nedeljna jutarnja liturgija. Imadoh zakazan

razgovor sa sveštenikom nakon liturgije, tako da odlučih da prisustvujem liturgiji u celosti. Bududi da

sam vernik, nedeljnoj liturgiji prisustvovah ne samo kao istraživač, ved i kao čovek (ako je to uopšte,

kada je antropolog u pitanju, mogude jasno odvojiti). Elem, i za antropologe koji nisu vernici

smatram uputnim da svoj kontakt sa zajednicom na lokalitetima gde ima crkava otpočnu upravo na

ovim mestima, jer de im se putevi lakše kasnije otvarati.

Nakon jutarnje kafe i razgovora sa sveštenikom i veroučiteljem, uputih se u obilazak Boljevca. Preko

puta crkve je škola. Put me je vodio pored zgrade Centra za kulturu, potom opštinske zgrade,

nekoliko prodavnica i tome slično. Koračajudi pravo uzbrdo, dođoh i do mesta gde se vijorila zastava

Vlaške narodne stranke sa suncokretom kao amblemom. Suncokret me je podsetio da se radi o

nekadašnjoj Vlaškoj demokratskoj stranci Srbije, koja je u međuvremenu promenila svoj naziv u

Vlaška narodna stranka. Radi se o predstavništvu stranke Vlaha koji u svojim javnim nastupima

izjednačavaju Vlahe i Rumune (Vlaha rumunske orijentacije9). Dakle, Boljevac je mesto njihovog

direktnog uticaja. Činjenica koja mi je sugerisala da du kad-tad naidi ako ne na same predstavnike

rumunske orijentacije, a ono barem, na njihov diskurs. Zaista, pokazala se istinita, moja

pretpostavka. U jednom intervjuu, sa devojkom koja nije Vlajna, ali čiji su bliski prijatelji Vlasi

prepoznala sam po pitanjima, koje mi je postavljala, da je upoznata sa dešavanjima u vlaškom

javnom svetu, više nego što je to deklarativno želela da iskaže. Antropologu izostrešnog sluha i oka,

detalji ne promiču.10 Sagovornica mi je tokom intervjua postavljala identična pitanja onim što su mi

postavljali neistomišljenici mog primenjenog rada u sferi obrazovanja. Koja je verovatnoda da

pitanja budu identična, a da o temi o kojoj govorim nije imala prilike da se puno informiše pre

susreta sa mnom?

9 Detaljnije o etničkim orijentacijama među Vlasima pogledati: Милена Гплубпвић. Етнички идентитет Влаха,

Бепград, 2014. 10

Na FOX televiziji emituje se američka TV serija „Lie to me“. Kad se bavite antropološkim radom, teško da vas ljudi mogu lagati. Mogu naravno pokušati, no antropolog de znati. Seriju navodim kao vrlo dobar slikovit primer kako antropolozi promišljaju dok na terenu promatraju ljude i bivaju deo situacija i događaja.

9

U Boljevac odoh i sutradan na zakazan razgovor sa Vlajnom srednjih godina visokog obrazovanja.

Sticajem okolnosti u naš razgovor su se uključila još tri lica, dve žene i jedan mlad muškarac. Nakon

razgovora sa njima, prošetala sam se Boljevcom ponovo. Ovog puta uz rečicu pored igrališta gde

sam susrela mladog muškarca koji je nešto kasnije postao jedan od iscrpnijih informanata. Kiša se

spremala. Oluja se nadvijala nad Boljevcom. Za to vreme, u domu svog domadina, pila sam čaj i sa

njim prelistavala stranice udžbenika. U njegovim očima očitavala se radost. Dopadalo mu se ono što

je čitao. Pažljivo je listao stranicu po stranicu. Dopadala mu se ilustrovanost, zagonetke, pitalice.

Voleo bi da je to postojalo kad je on išao u školu i voleo bi da njegova deca pohađaju predmet

„Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“.

U Gamzigrad sam išla narednog dana. Na putu do Gamzigrada pratili su me mladi vozač i stariji

građevinski radnik koji je poznavao put. Jako prijatno društvo. Jako prijatni saputnici. Jednostavne

osobe, jedre, čile misli. Nisu Vlasi, ne znaju puno o vlaškom govoru, ali poštuju moju profesiju i rad.

U centru Gamzigrada, ispred prodavnice i zgrade mesne zajednice dočekao me je predsednik mesne

zajednice. Potom je razgovor nastavio da se vodi u velikoj sali Doma kulture, gde su se okupili

stanovnici Gamzigrada voljni da čuju pokoju reč o vlaškom jeziku, kulturi i obrazovanju.

10

Opština Boljevac – geografske i demografske pojedinosti

Opština Boljevac se rasprostire na istoku Srbije u dolini reke Crni Timok, a između planinskih venaca

Kučajskih planina, Samanjca, Rtnja, Tumbe, Slemena i Tupižnice. Okružena je opštinama Sokobanja,

Ražanj, Paradin, Despotovac, Bor, Zaječar i Knjaževac.11 Spada u opštine koje imaju status ekoloških

opština. Poseduje jako očuvanu prirodu, mnoštvo šuma, pašnjaka, izvore čiste vode, dok je glavni

vodotok Crni Timok.12

Slika br.4: Lociranost Boljevca na geografskoj mapi, Istočna Srbija.13

Prema statističkim podacima sa Popisa iz 2011. godine, ukupan broj stanovnika u opštini Boljevac je

12 994, od toga 3 356 osoba se javno deklarisala kao Vlasi.14 Naselja u opštini Boljevac su: Bačevica,

Bogovina, Boljevac, Boljevac Selo, Valakonje, Vrbovac, Dobro Polje, Dobrujevac, Ilino, Jablanica, Krivi

Vir, Lukovo, Mali Izvor, Mirovo, Osnid, Podgorac, Rtanj, Rujište, Savinac, Sumrakovac.15

11

http://www.boljevac.org.rs/geografski-polozaj-i-prirodne-karakteristike/ (14. 08. 2016.). 12

http://www.boljevac.org.rs/opsti-podaci/ (14. 08. 2016.). 13

https://www.google.rs/maps/place/Бпљевац/ (14. 08. 2016.). 14

Пппис станпвништва, дпмаћинства и станпва 2011. у Републици Србији, у: Станпвништвп: «Наципнална припаднпст - ппдаци пп ппштинама и градпвима», РС Републички завпд за статистику, Бепград, 2012. Преузетп са: www.popis2011.stat.rs. (18. 01. 2013), стр. 74. 15

Пппис станпвништва, дпмаћинства и станпва 2002, у: Станпвништвп коига 1: Наципнална и етничка припаднпст - ппдаци пп насељима, РС Републички завпд за статистику, Бепград, 2003, стр. 96.

11

Gamzigrad – susret sa meštanima zaječarske opštine

Gamzigrad se nalazi u Zaječarskoj opštini, na 30-ak kilometara udaljenosti od Etno centra Balaševid.

Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u naselju živi 945 meštana. Od toga 167 osoba se

izjašnilo na istom popisu kao Vlasi.16 U blizini naselja nalazi se arheološko nalazište Romulijana –

Felix Romuliana.17

Slika br. 5: Geografski prikaz pređenog puta između Etno Centra „Balaševid“ i Gamzigrada.18

U selu me je dočekao predsednik mesne zajednice. Moj dolazak je bio najavljen, a okupljanje

meštana i organizacija večernjeg razgovora-tribine-sedeljke pomogao je njihov istaknutiji politički

predstavnik zajednice. Skupu je prisustvovao i Firovid, član Matice Vlaha i Nacionalnog saveta Vlaha.

Za istim stolom sedosmo njih trojica i ja. Okupljeni su se nalazili nasuprot nas. Opis prilažem iz

razloga što je jedna osoba među okupljenima pitala: „Ako je Matica Vlaha apolitična institucija, što ti

sediš u društvu političara?“ Okolnosti, pozicija gde sam se nalazila ja, a gde meštani, naš raspored u

16

Пппис станпвништва, дпмаћинства и станпва 2002, у: Станпвништвп коига 1: Наципнална и етничка припаднпст - ппдаци пп насељима, РС Републички завпд за статистику, Бепград, 2003, стр. 96. 17

Detaljnije o nalazištu: http://muzejzajecar.org/felix-romuliana/ (08. 09. 2016.) 18 https://www.google.rs/maps/dir/Hotel+Etno+Centar+Balasevic,+Бпљевац/Гамзиград/ (14. 08. 2016.).

12

prostoriji, zaisugurno je uticao i na smer razgovora, a verujem delmično i na njihovu

(ne)opuštenost.19

Slika br. 5 i br.6: U centru Gamzigrada – autor fotografija: Đorđevid Braniša

19 Bilo bi uputno u Gamzigrad sprovesti još jedno intervjuisanje, van takvog konteksta, ali finansijski uslovi nisu mi

pružali takav uvid. Za razliku od Boljevca, gde sam uspela da ostavarim i kontakt nezavisno o preporuka i povezivanja sa političarima.

13

U crkvi svetog Ilije u Boljevcu – razgovor sa sveštenikom i veroučiteljem

Nakon nedeljne jutarnje liturgije, na terasi parohijskog doma popih sa sveštenikovom porodicom i

prijateljima kafu. Vodila sam jednovremeno intervju i sa sveštenikom i sa veroučiteljem. Oni nisu

Vlasi, ali su po svojoj dužnosti upoznati sa svim svojim parohijanima, pa i sa Vlasima. Štaviše,

poznaju prilike u vlaškom društvu po pitanju crkve, kulture, obrazovanja i politike, mnogo više nego

što je to slučaj sa ostatkom stanovništva, i vlaškog i srpskog. Vlaški jezik ne govore, ali ga poprilično

razumeju. Veroučitelja su deca kojoj predaje veronauku, a koja znaju vlaški, želela da nauče vlaški.

Veroučitelj je pomenuo da je u školi prvo bio „Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture“, ali

da su ove godine sprovedene ankete i za bugarski, romski i vlaški. Stanje oko prijava okarakterisao

je: „Nije baš nešto proslavljeno ni za jedan jezik. Bugarski je možda čak u prednosti. Romski jedva

pet da su skupili.“ Na šta je sveštenik dodao da veruje da de u bududnosti sudedi po narodu mesta u

kome služi, biti bolji odziv za vlaški nego li za rumunski. Sa detaljima rada Nacionalnog Saveta Vlaha

su upoznati bududi da se i jedni i drugi (i crkva i NSV) bave istim problemima, kao što je npr. problem

rumunizacije vlaškog življa, koja se odvija kroz politiku, ali i kroz delovanje nekih sveštenika

Rumunske pravoslavne crkve.

Svešteniku se jako dopalo što je udžbenik za prvi razred vlaškog govora i kulture pisan na dirilici.

Bududi da je vlaški živalj uglavnom pravoslavan, predložio je da se u udžbenik ubaci prevod neke

molitve, prevod Oče naša! na vlaški jezik.

Mudre sveštenikove reči smiraja iskazivale su razumevanje za vlašku kulturu i običaje. Objašnjavao

je kako je Vlasi namenjuju darove Bogu kao žrtvu za spasenje duše. Vedina obreda koje Vlasi

obavljaju se ne kose da dogmatikom crkve:

„to su rituali i običaji vlaški koji se prenose s kolena na koleno i koji traju vekovima, tako da, kako

kaže ona narodna – „bolje da nestane selo, nego li običaj da propadne“. Mi obavljamo naše

obrede kako crkva nalaže. Žalosno je da propada. Ako ništa drugo, da se sačuva kroz pisane

anale, jer nestaje polako.“

Značaj narodne religije Vlaha i njene povezanosti sa hrišdanskom, prevashodno pravoslavnom

promisli iskazan kroz reči jednog sveštenog lica, koji nije Vlah, u mnogome potvrđuje i neka moja

promišljanja o toj temi.

14

Slika br. 7: Panorama Boljevca – pogled na školu i crkvu – autor fotografije: Petrikanovid Predrag

Tamo gde su deca, tu su i ljudi – sve nas je manje, šta učiniti?

Iz okoline Zaječara imala sam sagovornicu-nastavnicu koja radi u školi gde nije uveden predmet.

Nastavnica ističe svoju zainteresovanost da deci predaje vlaški govor i kulturu, ukazivala je i na svoje

napore da ubedi direktora škole da osmisle kako da okupe sve đake na jedno mesto i ispune

preduslove za pohađanje nastave. Problem je što škola ima mnogo područnih Odeljenja, a u svakom

od Odeljenja nedovoljno đaka da bi se oformila grupa. Svukupno, bilo bi dovoljno đaka za formiranje

razreda za pohađanje nastave, ali su svi „raštrkani“.

Smanjenje broja dece iz godinu u godinu u ruralnim oblastima istočne Srbije je evidentno. U vedini

mesta volja za pohađanjem nastave vlaškog govora i kulture ne izostaje, ali odeljenja broje sa tek

nekoliko đaka, a cifra od 15 đaka koliko je predviđeno da bi se oformilo odeljenje u mnogim

slučajevima biva misaona imenica. Dakle, to je problem sa kojim se suočava zajednica a koji treba na

duže staze rešavati povedanjem nataliteta. Dok u nekoj bližoj bududnosti kao opcija mogu biti zimski

15

i letnji kampovi i obučavanje kroz periodično okupljanje dece iz više mesta na rekreativnu nastavu

na kojoj bi bilo i reči o vlaškom jeziku i kulturi.

Izvor i inspiracija za učenje vlaškog kod mladih

Dva moja sagovornika, jedan iz Zlota, drugi iz okoline Zaječara, ukazala su mi da među precima

imaju Vlahe, ali nisu svi bili Vlasi (npr. jedan od njih je obrazložio: Baba mi iz Boljevca i ona je bila

cela Vlajna. Tata je polovina. Ja sam osmina.). Ne znaju vlaški, ali me je jedan začudio svojim jasnim

izgovorom izuzetno teških glasova vlaškog govora a kojih nema u srpskom jeziku. Dečko iz Zaječara

na fejsbuku ne kači objave na vlaškom, ali mi je ukazao kako njegov drug to čini. Pokazao mi je

nekoliko statusa. Radilo se o citatima iz pesme Branka Olara Ćinjerjaco śe grabješd. O obrazovanju

na vlaškom saznao je preko jutjub snimaka lokalnih TV stanica. Tačnije, preko reportaže o nastavi

vlaškog jezika u školi u Zlotu i donacijama toj školi od strane Dragana Balaševida. Na moje pitanje

kako se osedao tom prilikom, rekao je da se nije ni obradovao, ni razočarao, poentirajudi rečima „Bio

sam hladan!“. Na početku razgovora je istakao kako ne zna vlaški, da nije zainteresovan, niti ima

želju da ga uči. No što je razgovor dalje odmicao i kako sam ga upoznavala sa nekim delima

napisanim na vlaškom, počinjao je da bude naklonjeniji prema ideji da uči vlaški. Propitivao me je o

rasprostranjenosti vlaškog jezika u svetu. Koliko sam uspela da primetim, vlaški jezik bi vrlo rado

učio, ukoliko bi mu to donelo prestiž komunikacije na svetskom nivou, kao što je slučaj sa engleskim,

nemačkim, španskim i sl.

Mladi sagovornik iz okoline Zlota poznaje komšijsku decu koja pohađaju nastavu vlaškog, ali nije

imao prilike da čuje da „deca, eto tako sednu i rade domadi zadatak iz vlaškog jezika“, dodajudi da

verovatno „malo uče“. Čuo jeste, ali nije nešto puno informisan o tome. Sa manjom decom ima

manji kontakt. Smatra da „u današnje vreme, ta, još i mlađa generacija nego što sam ja shvataju

vlaški jezik kao malo... sramotan da pričaju. Nekako im je glupo da pričaju vlaški jezik, iako znaju.“

Lično bi voleo da zna vlaški, iako ga ne zna, a na pitanje da mu budude dete pohađa nastavu na

vlaškom odgovorio je: „Nije loše da dete zna, jer što više jezika čovek zna, to je bolje za njega.“

16

Oba informanta, su dakle, istakla značaj poznavanja više jezika u boljem kotiranju pojedinca u

obrazovnom pogledu na svetskom nivou. Dakle, poznavanje vlaškog jezika je kulturni kapital20 čija se

vrednost uvedava ukoliko bi kontekst transakcije za neki drugi oblik kapitala bio svetskih razmera.

Tačnije, ukoliko bi poznavanje vlaškog jezika moglo da se transponuje u socijani kapital21 koji

podrazumeva upoznavanje ljudi u svetu izvan lokalne, regionalne i državne zajednice, onda, se to

poznavanje prepoznaje kao vredno dobro.

Mladid iz Boljevca je o vlaškom i na vlaškom najviše govorio sa babom i dedom. O dešavanjima

vezano za vlaško pismo i obrazovanje saznaje prvi put, navodno, od mene. Njegova majka se

ograđivala od političkog uplitanja. Verovatno misledi na vlaške političke stranke i njihov uticaj.

Takođe, dečko je pomenuo i svog druga koji je vrlo dobro upoznatog sa vlaškom kulturom, a koji

prikuplja informacija o običajima i drugi etnografski materijal. Raspitivao se o uvođenju predmeta u

Boljevcu, pitao da li može i u Boljevcu da se uči vlaški: „To bi ovde moglo. Ima dosta Vlaha. Je l’

pričao neko s direktorom?“ Kada sam mu odgovorila da predmet može da se pohađa svuda na

teritoriji Republike Srbije gde ima dovoljno izjašnjenih đaka, izrazio je mišljenje da nije problem u

volji ljudi da se deca izjasne da uče vlaški, ved da su verovatno drugi faktori u pitanju. Ukratko, ne

sumnja u spremnost ljudi da prijave decu za učenje vlaškog. Na moja pitanja oko toga šta mu se u

udžbeniku dopada, ne dopada, šta bi izmenio, dodao odgovorio je da mu se sve dopada. Da mu se

udžbenik dopada izrazio je i delima, ne samo rečima. Pažljivo je prelistavao udžbenik i isčitavao

sadržaj. Radovao se novoj stranici i ilustraciji. (Gotovo svim informantima se dopao kolorit i

umešnost ilustracija.) Predložio je da se u udžbenik ubaci više šala. Smatra da deca vole šalu i da bi

šala pomogla da im gradivo bude prijemčivo.

O značaju humora u nastavi jezika pisano je i u literaturi:

„Mnogi metodičari opisuju humor kao fenomen koji je od fundamentalnog značaja u ljudskoj

kulturi, i mišljenja su da on treba da zauzme svoje mesto i u nastavi stranih jezika i učenja.“22

20 Najpoznatija je Budrijeova definicija kulturnog kapitala. Kulturni kapital se može javiti u obliku dispozicije tela i uma

pojedinca, kulturnih dobara kao što su knjige, slike, rečnici, mašine, instrumenti, i sl. Kulturni kapital podrazumeva da određeno znanje pojedinca bude verifikovano diplomom i sertifikatom neke obrazovne institucije. Pierre Bourdieu, The Forms of Capital, http://econ.tau.ac.il/papers/publicf/Zeltzer1.pdf (26. 01. 2013), 47. 21

Socijalni kapital čine društvene veze i duštvene obligacije. Osnovni resurs socijalnog kapitala je pripadništvo izvesnoj grupi. Ibid. 51. 22

Edita Klimenta, Primena humora u nastavi stranog jezika, Univerzitetska misao, 12 (3), 2013, 41-49.

17

Edita Klimenta23 u teorijskom delu svog rada, pozivajudi se da pregršt drugih autora koji su pisali o

korelaciji humora i učenja, ističe kako primena humora u nastavi stvara opušteniju atmosferu u

učionici, smanjuje napetost, agresivno ponašanje, ublažava dosadu, utiče na emocije i omogudava

da se informacije lakše pamte i podstiče zainteresovanost za temu. Ukratko, humor može figurirati

kao „pribavljač pažnje“ i reduktor napetosti.

Predlog mog sagovornika se dakle, poklapa sa mišljenjem Edite Klimetne iskazanom u radu o

primeni humora u nastavi stranog jezika:

„Mišljenja smo da bi situacija bila bolja kada bi u udžbenicima bilo više tekstova i aktivnosti

humorističkog sadržaja. Tada bi nastavnici manje brinuli o sopstvenom smislu za humor jer bi im

autori udžbenika pružili prikladne tekstove i aktivnosti pogodne za učionicu.“

Po mišljenju mog sagovornika iz Boljevca, bilo bi lepo dodati i nešto o istorijatu Vlaha. Podelio je u

tom pogledu i neka svoja saznanja: „U doba Turaka Vlasi su bili privilegovani, jer su bili stočari. Nisu

ih maltretirali kao druge. Poštovali su ih.“

Ovaj primer može poslužiti kao ilustracija želje prisutne ne samo kod navednog sagovornika, ved i

kod mnogih drugih sa kojima sam dolazila u kontakt, a to je da Vlasi budu uvažavani i poštovani.

Poštovanje i uvažavanje pojedinca i njihovo odsustvo mogu biti od značaja prilikom približavanja i/ili

udaljavanja od tematike, načina života, identiteta. Beneficije, bilo materijalne, bilo duhovne,

podstiču i volju i motivaciju za nekim sadržajem.

Svi mladidi su isticali da su najbolje upoznati sa psovkama na vlaškom jeziku.

„Haha... šta najlakše čovek nauči? To se zna. Da se opsuje nešto. To su me učili kao malog, to mi ostalo

nešto u sedanju. To jedino eto, tako s društvom, kada se glupiramo malo. Eto, jedino tad izgovaramo te

neke reči. Ali to je, da preskočim bolje... Haha...“ (informant, mladid iz Zlota)

Moj sagovornici su intuitivno uočili, a nauka i dokazala da se reči iz skupa psovki pamte oko četiri

puta brže nego druge reči.24

“…mi “psujemo gotovo pre nego što progovorimo”. To je između ostalog zato što – moj omiljeni

argument i zadnja linija odbrane psovki – naš mozak tretira psovke različito od drugih reči. Trejsi

Vilson tvrdi, pozivajudi se na mnoga istraživanja, da mozak obrađuje psovke u nižim regionima,

23

Ibid. 43. 24

Predrag Krstid, Indeks opsovanog, Sarajevske sveske 35/36, 2011, str. 71.

18

smeštenim duboko unutar mozga skupa sa emocijama i instinktima, kao i da ih ne obrađuje kao

jedinice zvuka koje moraju da budu kombinovane da bi obrazovale reč, ved ih skladišti kao čitave

jedinice. Tako, mozgu ne treba pomod leve hemisfere, koja je u njegovoj složenoj kompoziciji

zadužena za govor i pisanje kao “više” moždane funkcije, da bi obradio psovke.”

U saglasju sa mladalačkim dobom, verovatno su u poznavanju tih termina videli najviše koristi.

Vladanje psovkom često biva ključ „opstanka“ u društvu mladih. Ljutnju moraš znati iskazati. Pretnju

moraš prepoznati. Psovka obično dobija mesto u nadgornjavanjima mladih. U članku Krstida „Indeks

opsovanog“ ukazano je na verbalnu agresiju iskazanu psovkom. Psovkom se često iskazuje

dominacija nad nekim.25 Takođe, psovka može biti vrlo značajna u funkciji iskazivanja bliskosti.

Zavisno od konteksta može iskazivati neprijateljstvo s jedne strane, i jako blisko prijateljstvo s druge

strane. Ista reč, a može se nadi na potpuno dve suprotne strane kontinuuma. U tom pogledu, šalu

moraš znati prihvatiti. Šalu moraš razumeti. Šalu moraš znati uzvratiti.

“U specijalnom slučaju, koji se čini da kod nas važi više nego drugde, da to drugde važi samo za

mikrozajednice i u manjoj meri, psovka može biti i izraz prisnosti. Ničeov uvid da ljubaznost, kurtoaziju,

odmerenost rezervišemo za one do kojih nam nije stalo, najudaljenije, a da najbližima poklanjamo ono

najgore, nalazi svoje doslovno ili farsično obistinjenje. Neuporediva je srdačnost, drugačije neiskaziva,

prijatelja koji se međusobno s osmehom psuju, naročito pri neočekivanom ili susretu pošto se dugo nisu

videli.” 26

Televizija, novinski list, jutjub, web portali i antropolog – kanali informisanja

U ruralnim predelima televizija i televizijski programi u informisanju javnosti o dešavanjima je

zadržala značajno mesto kao izvor saznanja. Do podataka o vlaškom pismu i nastavi na vlaškom,

neki od informanta su došli gledajudi emisije na RTS-u, kao što je npr. Žikina Šarenica. Sagovornica iz

Boljevca je čula za vlašku azbuku i o nastavi uvođenje predmeta preko Žikine Šarenice. Čula je za

predmet ali ne zna koliko se na tome radi u praksi po školama i da li tu kod nje u Boljevcu ima išta u

vezi toga. Među prijateljima ima dosta nastavnika u boljevačkoj školi i kako tvrdi, preko njih nije

čula, odnosno nema informaciju da je predmet u boljevačkoj školi uveden. Iz Žikine Šarenice je

saznala da je predmet uveden u Zlotu.

25

Ibid. 60. 26

Ibid. 71.

19

Kada sam stanovništvu Gamzigrada predočila da de na sajtu Matice Vlaha modi da čitaju tekstove u

elektronskoj formi, predsednik mesne zajednice je skrenuo pažnju da bi za njihovo naselje bilo

delotvornije ukoliko bi se isporučio Glasnik Matice u novinskoj papirnatoj formi. Građani

Gamzigrada prate RTV F, zaječarsku lokalnu televiziju. Dok, su neki iz Boljevca o aktivnostima saznali

preko RTV Bor.

No to je slučaj sa starijim generacijama. Mlađi sagovornici su ukazivali kako novine ne čitaju. Dečko

iz Zaječara je o uvođenju predmeta saznao preko jutjuba. Preko jutjuba i web portala informisala se

i sagovornica Vlajna iz Boljevca. Što je sagovornik mlađi i što je više kontakta sa urbanim sredinama,

to je i vedi uticaj Interneta na informisanje.

Mnogi zapravo, o dešavanjima i nisu imali ikakvih podataka. Prvi put su vest o udžbenicima i

zvaničnom vlaškom pismu čuli od mene. S željom da se informišem, bejah ona koja informiše. Kroz

„živu reč“ jednog istraživača-intelektualca iz domena društvenih nauka koji istražuje informisanost,

ljudi su se informisali. Mnogi su mojim dolazkom i očekivali da ja budem ta koja de ljude izvestiti o

jeziku, kulturi i obrazovanju Vlaha. Tako da se učenjaci iz domena društvenih nauka moraju navesti

kao izvor i kanal informisanja. To je inače, i primer najdirektnijeg antropološkog uticaja.

O (ne)zaintersovanosti za sadržaje vlaške kulture i kako na nju uticati

Sportski turnir i traktor – primer 1

Boljevac i Gamzigrad su mesta gde predmet nije uveden u nastavu. U Gamzigradu za sagovornike

sam imala i dva nastavnika. Oni su upudeni u sve vezano za predmet „Vlaški govor sa elementima

nacionalne kulture“. Jedan od njih je i pohađao seminar za obuku nastavnika za predavanje

predmeta održanom u Negotinu 2013. godine. Nastavnici su pokazali visok stepen ne samo

informisanosti, ved i vladanja svrhom, ciljem predmeta i teorijskim poznavanjem realizacije nastave.

No pokazalo se da predstavnici ostalog stanovništva ne samo da nisu upoznati, ved pokazuju i izvesni

stepen nezainteresovanosti za samu temu.

Sveopšti utisak je da ljudi-poljoprivrednici u globalu imaju vrlo malo interesovanja van puke

egzistencije. Nastupajudi po ovom pitanju kao primenjeni antropolog, nužno mi se u mislima

postavilo pitanje: Kako animirati ljude na vedi kulturni i društveni angažman? Gde je iščilela detinja

20

radoznalost koju je svako morao nekad posedovati? Gde je sposobnost maštanja? Gde su se izgubile

želje ljudi?

Ispipavanje „pulsa“ na terenu, navelo me je neplanirano da postavim navedena pitanja. Ne mogu

tvrditi da se radi o sveopštem stanju među stanovništvom čije profesije ne iziskuju angažman

usmeren na knjige i tome slično, ali postoje osnove za pitanja i hipoteze o bledilu želja, volje, sna

kod stanovnika ruralnih oblasti severoistočne Srbije.27

Doduše, recimo, dvojica prisutnih na skupu u Gamzigradu su predložili organizovanje sportskog

turnira vlaških sela.

Na moje pitanje da li prate i koriste fejsbuk ili neku tome sličnu društvenu mrežu na Internetu, jedan

od prisutnih na istom skupu je naveo kako koristi traktor.

Dakle, sport i traktor. To su „alati“, a na nama društvenim radnicima je da ih „upotrebimo“ i

„podignemo“ narod iz učmalosti i otuđenosti od želja i maštanja i kulturnog promišljanja. Šta učiniti?

Plakati, pohvalnice, zahvalnice sportskog turnira bi mogli biti pisani na vlaškom jeziku. Utakmice bi

mogla snimati lokalna televizija, a komentator prenositi utakmicu služedi se vlaškim jezikom. Da

pravo učešda na turnir sportisti stiču ukoliko pored svoje umešnosti u sportu, znaju i kako da na

vlaškom kažu osnovne fudbalske, košarkaške, stonoteniserske, rukometne, šahovske poteze. Da se

na zakusci nakon utakmica, peva i igra na vlaškom. Da narod u uvodnim govorima turnira sluša

vlaške pesnike, naratore i slične znalce. Okupljeni oko igara, kroz igru i u igri ljudi bi usvajali,

negovali, osvežavali vlašku misao i živeli život ispunjen i onim što se naziva umetnost.

Traktor. Automehaničar. Ulje i mazivo. Njiva. Polje. Brazda. Oranje. Transport. Kako ovaj „alat“

upotrebiti? Ako ti ponudim da ulje i mazivo stekneš znanjem, a ne novcem, bi li pristao? Ako bi,

onda je rešenje lako. Organizovati radionice i seminare na temu seoskih poslova, a kroz umetničku,

etnološko-antropološko, socio-kulturnu izvedbu. Učesnici bi na kraju, testirali svoje stečeno znanje i

u zavisnosti od usvojenog dobijali, srazmerno tome, izvesne količine maziva, ulja i goriva za traktor.

Svi bi mogli dobiti mnogo ili malo, ne bi bilo takmičenja, ved bi samo pojedinačno znanje odlučivalo

o srazmeri dobijenih nagrada. Verujem da bi se vedina ljudi odvazala ovakvoj prilici da stečeni

kulturni kapital zameni za ekonomsko dobro.

27

Za precizniji uvid, potrebno je obaviti dodatna istraživanja i to bi mogla biti osnova jednog novog pohoda na teren u središtu (ne)dešavanja.

21

Video igrica, Internet i pop kultura – primer 2

Dete koje je dobilo zadatak da prelista knjige za učenje vlaškog govora i kulture za prvi i drugi razred

osnovne škole, listalo je stranice munjevitom brzinom, koje je podsedalo na scroll-ovanje sadržaja na

fejsbuku i uopšteno, Internetu. Nove tehnologije očito su uticale na to kako manuelno i vizuelno

pristupamo ne samo sadržaju u digitalnom svetu, ved i ostalim stvarima u okruženju. No koliko

sadržaja možemo da uočimo kada munjevito listamo knjigu? Može li išta dopreti do nas? Na kojoj

demo stranici zastati? Da li demo uopšte zastati? Kako de nam nešto privudi pažnju? To su nužno

pitanja koja iskrsavaju. Kako knjigama dopreti do ljudi? Da li de knjiga u štamapanom obliku, u

bududnosti imati mod da dopre do čoveka? Kako de učena misao dopirati do ljudi bududnosti?

Igra i pesma. Kvizovi. Popularna muzika. Kroz glas svetskih muzičkih i filmskih zvezda. To su pravci

kojim se dopire do mladog naraštaja u srpskom društvu današnjice. Možda je to globalni fenomen,

no ne želim da prejudiciram i širim zaključak van okvira društva u kome živim i radim.

Kako je sagovornica, nastavnica ukazala:

„Učenje u tom uzrastu im nije naročito privlačno. Da ne bude strogo ukalupljeno tipa školska

klupa, pa se sad tu nešto uči. Više u evropskom fazonu – igra i zabava! Nešto kroz zabavu,

druženje, sport, možda, neka takmičenja, takve neke stvari bi ih možda više privukle. Edukatori,

predavači na tim zabavama i druženjima da više forsiraju u komunikaciji vlaški. Sve je teže deci

održavati pažnju. Neko crtanje, bojenje, spajanje, docrtavanje. Nešto što više podseda na igru, a

manje na baš, klasičan model učenja. Poljska nastava – učenje na panjevima, livadi.“

O slaboj efikasnosti tzv. tradicionalnog sistema rada u školi, ukazao je i dr Mustafa Fetid u svom radu

„Tradicionalna škola i savremeno učenje“. Fetid ističe kako tradicionalni nastavni planovi deluju

suvoparno, stereotipni su, naporni i dosadni, dok je učenje u takvim okolnostima teskobno i mučno i

za nastavnike, i za učenike.28 Pozivajudi se na istraživanja drugih autora, kao što je npr. psihijatar

Georgije Lozanov29, Fetid je ukazao značaj ambijenta u razredu za učenje:

„Potrebne su adekvatne prostorije pune svjetla, svježeg zraka, plakate i svježe cvijede, vesele boje

i ugodni mirisi, klasična muzika i sve drugo što de dovesti mozak u stanje mira i koncentracije.“30

28

Mustafa Fetid, Tradicionalna škola i savremeno učenje, Univerzitetska misao, 12(1), 2013, 165-169. 29

Na osnovu Fetidevog navoda, po Lazanovu bilo bi poželjno da se učenje odvija u ambijentu veselja. Ibid. 166. 30

Ibid.

22

Sveukupno ističe se da za olakšano učenje telo i mozak moraju biti u opuštenom stanju.31

Za razliku od mnogih intelektualaca koji drže samo do knjige i uzdižu je u odnosu na digitalne

medije, ja ne želim da kudim. Kao antropolog ne mogu da donosim vrednosni sud, pa da kudim

jedan oblik, a drugi podržavam. Kao antropolog tu sam da primetim zbivanja i da pratedi talas kojim

se društvo krede „uhvatim“ ga i postavim sadržaj koji želim preneti. Ako je video igrica način da se

dopre do mladog naraštaja, hajdemo onda, ispisivati poruke mudrosti u prelazima s jednog na drugi

nivo igrice. Ako melodija popularne pesme godi uhu, hajdemo da pevamo pop na vlaškom. Ako su

muzičke i filmske zvezde i heroji akcionih filmova naši uzori, hajde da oni progovore našim jezikom.

Hajde, da oni govore vlaške reči i pouke vlaške mudrosti.

Da igra pospešuje proces učenja, istraživanja su ved dokazala:

„Brojna istraživanja su pokazala da proces učenja koji se podražava igrama, skečevima i debatama

biva uspješniji od 5 do 25 puta u odnosu na tradicionalne metode“32

Cilj, a ne puka forma načina njegovog ostvarenja. Suština, a ne prikaz. Dakle, ne idimo mimo talasa i

protiv njega, ved u saglasju s njim.33

31

Ibid. 32

Ibid. 167. 33

Mudri oci pravoslavlja, tim su putem ved krenuli. Poznato je Internet misionarenje arhimandrita Gavrila Vučkovida. Tako npr. na fejsbuk portalu o.Gavrila nailazi se često na savete: „Nije zlo u Internetu, nego u čoveku koji ga na zlo koristi. Ovo je vek savremene tehnologije, kojom treba da se koristimo na dobro“. Ne samo kao vernik, ved i kao istraživač-antropolog potpuno sam saglasna sa pravcem kojim idu oci naše Crkve. Objektivno to je vrlo dobar put opstanka pouka vere i učene misli i u godinama što nam predstoje. „Svaki je cvet ukrašen svojom posebnom bojom i mirisom, a svaki cvet sam po sebi u jednom vrtu je sastavni deo celine i ima svoj jedinstveni doprinos da vrt bude lep i prijatan za pogledati. Tako ste vi svi na mom profilu na fejsbooku virtuelna duhovna zajednica.“ Fejsbuk stranica o.Gavrilo: https://www.facebook.com/oGavrilo-111591225537354/?fref=ts (13. 09. 2016.).

23

Zaključak

Sumirajudi sve što je dosad izrečeno, možemo dodi do zaključka da su nove komunikacione

tehnologije, s tim u vezi i sam Internet, jako prisutni kao izvori informisanja mlađe populacije,

pogotovu one koja je u intezivnijem kontaktu sa urbanom sredinom. Mišljenja sam da digitalizacija

sadržaja na vlaškom i upotreba vlaškog i na poljima modernih oblika zabave može umnogome

doprineti ovladavanju gradiva o vlaškom jeziku i kulturi. Tako de se suštinski i na duže staze očuvati

vlaško kulturno nasleđe, koje se vrlo često nepravedno povezuje isključivo sa arhaizmom i

tradicionalnim oblicima življenja. Vlasi ne žive mimo sveta i u shodno tome, oblici izražavanja

kulturnog nasleđa treba da se odvija sinhronijski i u skladu sa novim društvenim talasima življenja i

učenja.

„Uz pravilnu upotrebu Interneta, informacionu pismenost, uz posebnu naglašenost

medijske i informatičke pismenosti, nema razloga da se internet ne koristi razumno kao

riznica znanja iz različitih oblasti koja je ranijim generacijama bila uskradena.“34

Generacije odrasle uz televizijske ekrane i pisanu reč dnevne štampe, sklonije si televizijskim

programima i novinskim listovima u štampanom izdanju, kao izvorima saznanja. Vlaški jezik je slabo

prisutan i u ovim segmentima. Situacija se donekle, menja u poslednjim godinama, s usvajanjem

zvanične verzije vlaškog pisma i štampanjem udžbenika, rečnika, brošura za učenja vlaškog

potpomognuto od strane fondacija a u realizaciji vlaških udruženja i Nacionalnog Saveta Vlaha. U

načelu, sagovornici su iskazali pozitivan stav prema udžbenicima za vlaški govor i kulturu. Najviše im

se dopao kolorit, a predlozi za dorade išli su uglavnom, u pravcu vede prisutnosti šale, igre, zabave.

Utvrđena usmerenost na puko rešavanje egzistencijalnih problema, ispirisalo me je da dam predlog

kako da se stanovništvo motiviše na usvajanje kulturnog kapitala, kroz pruženja mogudnosti da se taj

kulturni kapital pretoči direktno, jasno i opipljivo u ekonomsko dobro percipirano kao značajno za

opstanak.

Povezivanje sadržaja sa politkom u užem smislu, političkim partijama i njihovim proglasima, stvara

kod ljudi odbrambeni stav prema temi i tendenciju da se od nje što bolje ograde. Tako da se treba

truditi da, koliko god je to mogude, aktivnosti na polju vlaške kulture i jezika ne dovode u vezu sa

političkim sektorom, u užem smislu te reči. Matica Vlaha kao institucija ima tu misiju.

34

Драгана Рашевић, Meдијска култура и медијска писменпст, MAРКОС, Баоа Лука, 2014, стр. 195.

24

Izvori

Sajtovi:

http://www.balasevicrtanj.com/rtanj-slike/ (08. 10. 2016.).

http://www.boljevac.org.rs/geografski-polozaj-i-prirodne-karakteristike/ (14. 08. 2016.).

http://www.boljevac.org.rs/opsti-podaci/ (14. 08. 2016.).

http://muzejzajecar.org/felix-romuliana/ (08. 09. 2016.).

Fejsbuk stranica o.Gavrilo: https://www.facebook.com/oGavrilo-111591225537354/?fref=ts (13. 09. 2016.).

Mape: https://www.google.rs/maps/place/Бпљевац/ (14. 08. 2016.). https://www.google.rs/maps/dir/Hotel+Etno+Centar+Balasevic,+Бпљевац/Гамзиград/ (14. 08. 2016.).

Popisne knjige: Пппис станпвништва, дпмаћинства и станпва 2011. у Републици Србији, у: Станпвништвп:

«Наципнална припаднпст - ппдаци пп ппштинама и градпвима», РС Републички завпд за

статистику, Бепград, 2012. Преузетп са: www.popis2011.stat.rs. (18. 01. 2013).

Пппис станпвништва, дпмаћинства и станпва 2002, у: Станпвништвп коига 1: Наципнална и

етничка припаднпст - ппдаци пп насељима, РС Републички завпд за статистику, Бепград,

2003.

25

Literatura

Bourdieu Pierre, The Forms of Capital, http://econ.tau.ac.il/papers/publicf/Zeltzer1.pdf (26. 01. 2013). Fetid Mustafa, Tradicionalna škola i savremeno učenje, Univerzitetska misao, 12(1), 2013, 165-169.

Genzuk Michael, A SYNTHESIS OF ETHNOGRAPHIC RESEARCH, tekst u formatu Word Document

dobila sam kao propratni materijal za kurs o metodologiji terenskog rada u okviru sedme Letnje

škole antropologije u Konici 2012. godine (7th Konitsa International Summer School in

Anthropology, Ethnography and Comparative Folklore of the Balkans, Konitsa, 2012). Takođe, može

se nadi i na web adresi: http://www-bcf.usc.edu/~genzuk/Ethnographic_Research.html (22. 07.

2016.).

Голубовић Милена. Етнички идентитет Влаха, Бепград, 2014.

Klimenta Edita, Primena humora u nastavi stranog jezika, Univerzitetska misao, 12 (3), 2013, 41-49.

Krstid Predrag, Indeks opsovanog, Sarajevske sveske 35/36, 2011, 54-74.

Qualitative Research Methods: A Data Collector’s Field Guide – Module 2, Participant Observation,

https://assessment.trinity.duke.edu/documents/ParticipantObservationFieldGuide.pdf (22. 07.

2016.).

Ribid Vladimir, Primenjena antropologija, Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i

antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2007.

Рашевић Драгана, Meдијска култура и медијска писменпст, MAРКОС, Баоа Лука, 2014.

Вучинић Нешковић Весна, Метпдплпгија теренскпг истраживаоа у антрппплпгији, Српски

генеалпшки центар и Филпзпфски факултет Универзитета у Бепграду, Бепград, 2013.

Жикић Бојан, Теренскп истраживаое и научнп знаое у етнплпгији и антрппплпгији,

Аntropologija 12, св.1, Бепград, 2012, 9-25.