treće predavanje

PROMOCIJA ZDRAVLJA

Dragana Jerić

spec.struk.med.sestra

ZDRAVSTVENO VASPITNE INTERVENCIJE U

PREVENCIJI ALKOHOLIZMA,NARKOMANIJE I

PUŠENJA

Psihoaktivne supstance

Supstance koje unete u organizam utiču na mentalne

procese. Osnovni efekat je povišeno raspoloţenje ili

euforija.

Kratko vreme nakon unošenja supstance javlja se

prolazni, za supstancu karakterističan sindrom.

Intoksikacija psihoaktivnom supstancom podrazumeva:

Fiziološke promene

Promene mentalnih procesa

Promene ponašanja

Isticanje opasnosti koje PAS povlači sa sobom moţe da podstakne radoznalost adolescenata

Mladi često saznaju od prijatelja kako bi trebalo da se osećaju kada uzmu PAS- informacije koje dobijaju često su netačne

ZAŠTO MLADI KONZUMIRAJU PAS ?

Da bi se zabavili

Da bi uradili nešto drugačije

PAS su lako dostupne- obično ih dobijaju od vršnjaka ili

starijih prijatelja

Radoznalost i eksperimentisanje –

“Ţeleo/la sam da vidim kako to izgleda”

Ţelja da budu prihvaćeni meĎu vršnjacima-

„Većina mojih prijatelja je to radila”

Pobuna –„Zato što ti to ne odobravaš”

Depresija –„To je uticalo da se osećam dobro u svojoj koţi”

Samopoštovanje i samouverenost –„Ţeleo sam da se osećam bolje u svojoj koţi”

Relaksacija ili prevladavanje stresa, dosade ili bola-„Svi moji problemi su nestali kada sam uzeo drogu”

Doţivljaj euforije („high”) –„Dopalo mi se kako sam se osećao”

ZLOUPOTREBA PAS

Moţe se reći da osoba zloupotrebljava PAS kada:

1. Ponavljana upotreba supstance ima za posledicu da osoba

ne ispunjava glavne obaveze u školi, na poslu, kod kuće

(izostajanje iz škole, ukori, teškoće u savladavanju

gradiva, zanemarivanje obaveza kod kuće)

ZLOUPOTREBA PAS

2. Osoba ponavljano upotrebljava supstancu u

situacijama u kojima je to fizički ugroţava

(voţnja automobilom, upravljanje mašinama

pod uticajem supstance i sl.)

3. Osoba krši zakon zbog upotrebe PAS

(npr. privoĎenje i hapšenje zbog ponašanja

pod uticajem supstance)

ZLOUPOTREBA PAS

4. Osoba nastavlja da koristi supstancu uprkos stalnim ili

ponavljanim socijalnim ili interpersonalnim problemima

koji mogu da budu uzrokovani ili pogoršani upotrebom

supstance (svaĎe u porodici, tuča i sl)

Potrebno je da jedan ili više od navedenih

kriterijuma bude zadovoljen tokom perioda od 12

meseci

ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

Osoba je zavisna od supstance kada upotreba supstance dovodi do klinički značajnog poremećaja koji se manifestuje kroz tri ili više navedenih kriterijuma tokom perioda od 12 meseci:

1. Razvijanje tolerancije

postoji potreba da se značajno poveća količina supstance kako bi se postigao ţeljeni efekat ili je efekat značajno smanjen kod kontinuirane upotrebe iste količine supstance

ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

2. Apstinencijalna kriza kada se prekine unošenje supstance

javlja se apstinencijalna kriza koja je karakteristična za tu

supstancu

3. Osoba uzima supstancu u većoj količini ili tokom duţeg

vremenskog perioda nego što je prvobitno nameravala

ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

4. Osoba ima stalnu ţelju ili je imala neuspešne pokušaje

da prekine upotrebu supstance ili da kontroliše njeno

unošenje

5. Osoba veliki deo vremena provodi u aktivnostima

vezanim za nabavljanje supstance, upotrebu supstance

ili oporavak od njenog dejstva

ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE

6. Osoba odustaje od vaţnih socijalnih, edukativnih ili

rekreativnih aktivnosti zbog upotrebe supstance

7. Osoba nastavlja da koristi supstancu uprkos tome što je

svesna da su stalni ili ponavljani telesni i/ili psihološki

problemi uzrokovani ili pogoršani njenom upotrebom

PSIHIČKA ZAVISNOST

Neodoljiva ţelja i potreba za psihoaktivnom supstancom

FIZIČKA ZAVISNOST

Postoji tolerancija i pojava apstinencijalnih simptoma kada se prekine unošenje supstance.

Fizička zavisnost je posledica adaptacije organizma na kontinuirano prisustvo supstance

STADIJUMI UPOTREBE PSIHAOKTIVNIH SUPSTANCI

1. PRIMARNA APSTINENCIJA

2. EKSPERIMENTALNA UPOTREBA

3. REDOVNA UPOTREBA

4. PROBLEMATIČNA UPOTREBA

5. ZLOUPOTREBA

6. ZAVISNOST

7. SEKUNDARNA APSTINENCIJA

1. PRIMARNA APSTINENCIJA

Adolescent ne koristi psihoaktivne supstance

2. EKSPERIMENTALNA UPOTREBA

Adolescent retko koristi PAS. Supstancu obično dobija

od prijatelja i koristi je u njihovom društvu.

Iako su problemi vezani za upotrebu supstance u ovom

stadijumu retki, rizik moţe da bude značajan

(saobraćajni udes, akutno trovanje i sl.)

3. REDOVNA UPOTREBA

Adolescent koristi alkohol ili ilegalne PAS u većim

vremenskim razmacima, ali ipak redovno

4. PROBLEMATIČNA UPOTREBA

Adolescent se suočava sa neţeljenim posledicama upotrebe supstance.

Moţe da ima probleme u školi (pogoršanje uspeha, kazne, ukori), sa roditeljima, vršnjacima, da doţivi saobraćajni udes, povrede ili da bude izloţen seksualnim ili drugim oblicima fizičkog nasilja

5. ZLOUPOTREBA PAS

Adolescent redovno koristi alkohol ili ilegalne PAS

uprkos problemima sa kojima se suočava

Gubi kontrolu nad upotrebom supstance

Zbog ponavljane upotrebe supstance adolescent ne

ispunjava obaveze u školi ili kod kuće, izostaje iz škole

ili biva isključen

5. ZLOUPOTREBA PAS

Adolescent ponavljano koristi supstancu u situacijama u

kojim njena upotreba ugroţava njegovo zdravlje i/ili ţivot

(voţnja pod uticajem suptance, učestvovanje u tučama itd)

Uprkos dugotrajnim ili ponavljanim problemima koji

nastaju ili se pogoršavaju zbog upotrebe supstance,

adolescent nastavlja da je koristi

Poremećaj mora da traje najmanje 12 meseci

6. ZAVISNOST

Tolerancija- Potrebno da se povećava količina unete supstance da bi se postigao ţeljeni efekat ili efekat izostaje kada se duţe vreme koristi ista količina supstance.

Apstinencijalna kriza-apstinencijalni simptomi nastaju kada se supstanca ne uzme odreĎeno vreme i njena koncentracija u krvi opadne. Da bi izbegao apstinencijalne simptome adolescent će uzeti supstancu. To obično podrazumeva upotrebu supstance tokom čitavog dana, a počinje ubrzo nakon buĎenja

6. ZAVISNOST

Veliki deo dana provodi u nabavljanju i upotrebi supstance

ili oporavku od njenog dejstva

Odustaje od vaţnih socijalnih , profesionalnih,

edukativnih, sportskih, rekreativnih aktivnosti zbog

upotrebe supstance

Povlači se iz porodičnih aktivnosti, odustaje od hobija da

bi se osamio i koristio supstancu ili da bi vreme provodio

sa prijateljima koji takoĎe koriste supstancu

Nastavlja da koristi supstancu uprkos tome što je svestan

da su dugotrajni i ponavljani fizički, psihološki i socijalni

problemi nastali ili su pogoršani zbog upotrebe supstance

7. SEKUNDARNA APSTINENCIJA

Nakon lečenja od zavisnosti- apsolutna apstinencija

STRATEGIJA ZA BORBU PROTIV DROGA

- pravo na informaciju –

svi članovi društva imaju pravo na informisanje o

rizicima i posledicama korišćenja droga, mogućnostima

lečenja i rehabilitacije, a zavisnicima od droga koji ne

mogu da prekinu da uzimaju drogu treba ponuditi i

informisanje o programima smanjenja štetih posledica

prouzrokovanih korišćenjem droga;

PRIMARNA PREVENCIJA

Primarna prevencija ima za cilj promovisanje ţivota bez

psihoaktivnih supstanci i sprečavanje njihovog korišćenja,

naročito kod mladih.

Ciljevi su:

1) smanjiti broj novih korisnika PAS;

2) sprečiti ili odloţiti prvi kontakt sa PAS;

3) podići nivo svesti pojedinca i društva o rizicima od PAS;

4) mobilisati zajednicu u borbi protiv PAS;

5) promovisati ţivot bez PAS.

CILJNE GRUPE

Porodica

Edukacija roditelja i staratelja je vrlo vaţan segment na

polju primarne prevencije. Osim osnovne edukacije roditelja

o PAS, neophodno je osposobljavanje roditelja za dobru

komunikaciju sa decom i jačanje sposobnosti porodice za

rešavanje kriznih momenata.

Porodica treba da pruţi uslove za zdravo odrastanje dece,

njihovo informisanje i donošenje odgovarajućih odluka.

Specifični cilj:

- podići nivo znanja roditelja i staratelja o štetnom uticaju PAS.

Mere (aktivnosti):

- edukacija roditelja i staratelja o PAS kroz rad stručnih

saradnika u školama;

- unapreĎenje savetodavnog rada u ustanovama primarne

zdravstvene zaštite i motivisanje zdravstvenih radnika za rad sa

roditeljima i starateljima;

- razvijanje asertivne komunikacije roditelja sa decom;

- jačanje tehnika i sposobnosti za rešavanje problema i kriznih

situacija u porodici.

PREDŠKOLSKE I ŠKOLSKE USTANOVE

Bazični princip je uključenje predškolskih i školskih ustanova, kao celine, odnosno zajedničko učešće nastavnika, roditelja i dece u programima prevencije koji treba da su informativnog i edukativnog karaktera.

Programi treba da budu prilagoĎeni uzrastu dece i prijemčivi, a takoĎe ih je nuţno usmeriti i na rano indentifikovanje rizične grupe dece za koje treba razviti zaštitne preventivne programe.

Specifični cilj:

- podići nivo znanja i svesti kod dece i školske dece o štetnom uticaju PAS.

Mere (aktivnosti):

- razvijanje zdravih stilova ţivota mladih(vršnjačka edukacija);

- razvijanje socijalnih veština;

- pruţanje informacija o rizicima konzumiranja drogamladima i roditeljima kroz školske kurikulume i radioniceu školama;

- indentifikacija i redukcija faktora rizika u školskomokruţenju;

- edukacija nastavnog kadra (edukacija edukatora).

Zajednica

Intervencije u zajednici odnose se na mobilizaciju i

aktivno učešće svih graĎana i civilnog sektora (nevladine

organizacije i dr.), kao i odgovarajućih ustanova u oblasti

unutrašnjih poslova, sudstva, zdravstvene i socijalne zaštite

u sprovoĎenju programa prevencije zloupotrebe PAS.

Promovisanje volonterstva u primarnoj prevenciji je

takoĎe jedan od zadataka zajednice.

Specifični cilj:

- ojačati uključivanje lokalne samouprave i civilnog sektora u

preventivne programe.

Mere (aktivnosti):

- edukativni programi za različite grupe, naročito mlade;

- promotivne kampanje o zdravim stilovima ţivota;

- informisanje graĎana putem medija o štetnom uticaju PAS;

- obeleţavanje svetskog dana borbe protiv droga i sl;

- programi za mlade kroz terenski rad

Radna sredina

Specifični cilj:

- podići nivo znanja i svesti kod zaposlenih i poslodavaca

o štetnom uticaju PAS.

Druge institucije

Specifični cilj:

- podići nivo znanja i svesti kod dece i osoba koje borave

u institucijama o štetnom uticaju PAS.

NACIONALNI PROGRAMI PROMOCIJE

ZDRAVLJA

MULTIDISCIPLINARNI I MULTISEKTORSKITIMSKI PRISTUP

PARTNERSKI ODNOSI

- VLADA REPUBLIKE SRBIJE

- SKUPŠTINA

- LOKALNA-OPŠTINSKA UPRAVA

- GRAĐANI

- NEVLADINE ORGANIZACIJE

- MEDIJI

- DECA, PORODICE I RODITELJI

- STRUČNE INSTITUCIJE

PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA-DOM ZDRAVLJA

Sluţbe za zaštitu zdravlja predškolske dece, školskedece i omladine, odraslog stanovništva, ţena, polivalentne patronaţe, preventivnih centara i drugihsluţbi.

SVE OSTALE ZDRAVSTVENE USTANOVE

OBRAZOVNI SISTEM

PREDŠKOLSKE USTANOVE

OSNOVNE I SREDNJE ŠKOLE

VISOKO OBRAZOVANJE

OSTALI RESORI I SISTEMI

KALENDAR ZDRAVLJA – 26.JUN