INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRKO DISTRIKT

SKRIPTA IZ PREDMETA:

UVOD U SOCIOLOGIJU

Prof. Dr Aleksandar Vulin

1

SADRAJ:1. Pojam sociologije kao nauke.......................................................................................................4 2. Drutveni determinizam i drutveni zakoni.................................................................................5 3. Stvaranje sociologije kao nauke...................................................................................................6 4. Nauka o drutvu u delima klasika marksizma.............................................................................7 5. Teorija i pravci u sociologiji........................................................................................................8 6. Predmet sociologije....................................................................................................................12 7. Metod sociologije.......................................................................................................................12 8. Pojam drutva, razliiti pristupi u prouavanju.........................................................................15 9. Drutvena delatnost i rad...........................................................................................................16 10. Podela rada...............................................................................................................................16 11. Otuenje rada...........................................................................................................................18 12. Svojina i drutvena mo...........................................................................................................19 13. Drutvena struktura..................................................................................................................20 14. Drutvene grupe i slojevi.........................................................................................................21 15. Porodica...................................................................................................................................22 16. Naselja......................................................................................................................................24 17. Etnike zajednice ....................................................................................................................24 18. Klase i drutvena slojevitost....................................................................................................26 19. Birokratija................................................................................................................................27 20. Profesije...................................................................................................................................28 21. Drutvene ustanove i organizacije...........................................................................................28 22. Politika.....................................................................................................................................29 .......................................................................................................................................................29 23. Drava......................................................................................................................................29 24. Pravo........................................................................................................................................30 25. Politike partije........................................................................................................................31 26. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija...................................................................31 27. Kultura i oblii duhovne kulture..............................................................................................32 28. Jezik i simbolika komunikacija..............................................................................................33 29. Filozofija, nauka i ideologija...................................................................................................33 30. Umetnost..................................................................................................................................34 31. Moral i obiaj...........................................................................................................................35 32. Religija i magija.......................................................................................................................35 33. Pojam,oblii i uzroci drutveno-istorijskog kretanja...............................................................36 34. Drutvena pokretljivost............................................................................................................37 35. Peoriodizacija istorijskog kretanja...........................................................................................38 36. Globalizacija...........................................................................................................................39 37. Ekonomska globalizacija.........................................................................................................41 38. Politika globalizacija..............................................................................................................42 39. Globalizacija i civilizacijski razvoj drutva.............................................................................43 40. Socioloki pojam globalizacije................................................................................................44 41. Sudbina globalizacije...............................................................................................................44 42. Nove tehnologije i globalizacija..............................................................................................46

2

43. Socioloki aspekti - internet.....................................................................................................46 44. Socioloki pristup menadmentu.............................................................................................47 45. Menadment kao znaajna ljudska delatnost...........................................................................47 46. Razvoj menadmenta...............................................................................................................50 47. ovek i menadment................................................................................................................51 48. Menaderi kao posebna drutvena grupa.................................................................................52 49. Radni moral u radnoj grupi......................................................................................................52 50. Odgovornost, etinost poslovanja i menadmenta...................................................................53 51. Poslovna etika, poslovni moral, kultura i multikulturizam ............................................54

3

1. Pojam sociologije kao naukeSociologija je nauka o drutvu(societas-drutvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naunog istraivanja, to su drutvene pojave i drutveni odnosi, njihova drutvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrauje odnose i ivot ljudi u odreenim grupama. Ona je opta drutvena nauka, bavi se optim drutvenim sistemom, njegovom optom strukturom i optim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmeu posebnih drutvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drutvenog ivota koji su u to vreme zahtevali nauno istraivanje i reavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize graanskog drutva i kao pokusaj reavanja pitanja iz ivota. Ekonomske i politike suprotnosti ukazale su na neophodnost reavanja krize, potrebu za naunim istraivanjem drutva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drutvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojei system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalaenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drutvenog sistema, analizom zakona drutvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na:1. 2. 1. 2.

Graansku Marksistiku

Graanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drutvene solidarnosti i funkcionisanja drutvenih sistema Marksistika je bila vie usmerena na problem pokretakih snaga i zakona istorijskog razvoja drutva, posebno borbe klasa i revolucije. Graanska se vie bavila pitanjima odravanja i funkcionisanja, a marksistika menjanjem drutvenih sistema. Sociologija prouava drutvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drutva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

4

2. Drutveni determinizam i drutveni zakoniDeterminizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveoptoj odreenosti svih pojava. U svetu postoji opta uzrocna(kauzalna) veza izmeu pojava, sto omoguava zakljuivanje o proslim stanjima prirode i drutva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvianje buducih dogaaja. Jedna pojava je drutveno odreena. Suprotno stanovite od determinizma je indeterminizam, uenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drutvenih procesa, po kome i oveija volja apstolutno neodreena i nepredvidiva. U istraivanju drutvenog determinizma najece se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, inioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. inioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da li e se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji inioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su inioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znaaja i cak slucajni prethodnii. Drutvene pojave su odreene mnotvom prirodnih, drutvenih i individualnih inilaca. Drutveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministika veza meu pojavama moze da ima razliite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drutveni zakon se definise kao jeziki iskaz o objektivno postojeoj, relativno stalnoj, optoj i nuznoj vezi izmeu drutvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drutveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drutva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vie zakona. Statiki zakon je jedan od vaznih zakona drutvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drutvenih pojava nego samo pokazuje da se u drutvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogaaji i sigurni pravci drutvenog kretanja ne mogu da se predvide. Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

5

3. Stvaranje sociologije kao naukeU konstituisanju sociologije kao naune disipline najvei udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znaaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznaajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivitike sociologije. Sen-Simon shvata drutvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliiti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drutva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drutva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafiziki, i treci nauni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drutvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloki sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hrisantvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalae osnovni element socioloke teorije. Kont je bio Sen-Simonov uenik i lini sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivitikoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondanjim drutveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drutvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogaaja i usmeriti drutveno delovanje u odreenom pravcu, omoguiti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drutva. Ona treba da jaa postojee drutvo. Sociologija je najmlaa nauka, a stvari koje ona prouava najlozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi prouavanjem strukture drutva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drutva. Osnovna celija drutva i najelementarnija tvorevina je porodica. Politika vlast se javlja kao inilac drutvene kohezije koja sprecava da se drutvo dezintegrise. U drutvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase:

Spekulativnu klasu(nauni radnii i umetnii) Prakticu klasu(predstavnii proizvodnje i prometa) Seljacku klasu(poljoprivrednii) Radniku klasu6

Socijalna dinamika treba da bude usredsreena na otkrivanje uzroka drutvenih promena i zakonitosti razvoja oveanstva. Kont drutvenu istoriju ceveanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos sociolokoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloki sistem je odigrao znaajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovita. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznaajnija Spenserova dela su: Sistem sintetike filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloke teorije, na njega su mnogo vie uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drutvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drutvena struktura, drutvena funkcija, i drutvena integracija. On je jedan od pretea strukturalnofunkcionalistike sociologije.

4. Nauka o drutvu u delima klasika marksizmaMarks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem oveka, drutva i drutvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemaku klasinu filozofiju, klasinu englesku politiku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksistika teorija drutva ne moze se svesti na socioloku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podruja. Marks i Engels nisu tvorili celovit socioloki sistem poput Kontovog, ve se elementi dustvene teorije nalae u njihovim istraivanjima oveka, drutva i istorije. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije dravnog prava, Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. ovek nije apstraktno bice ve ovekov svet, drava, drutvo. Marks polazi od toga da je ovek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojtvo stvaralatvo, delovanje. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj ve u proizvodnoj delatnosti u najirem smislu. Po Marsku, ovek je i subjekt, tvorac soptvene istorije, a ne samo njeno orue. Ljudi prave soptvenu istoriju, ali ne po svojoj volji, ne pod okolnostima

7

koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasleene. Osnovni zakon drutvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmeu razvitka proizvodnih snaga i postojeih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. Ta protivrecnost se razreava socijalnom revolucijom. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drutvenog ivota. Vea podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drutva na klase. Citava istorija drutva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. Drutvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otuenja oveka. S obzirom na to da je Marksova teorija, za razliku od Kontove bila kritika u odnosu na graansko drutvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drutvenog razvoja ve i teorija naunog socijalizma, ne iznenauje da je ona eto ideologizirana i tumacena na uproscen nain. U okvirima Marksove zamisli o drutvu, analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. Najznaajnija pitanja su: porodica, privatna svojia, drava, socijalistiki pokret. Znaajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ili Lenjin. One je razradio pitanja teorije partije, odnos drave i revolucije, klase i klasne borbe, Imperijalizma i monopolistikog kapitalizma, nacije i nacionalnog pitanja, birokratije i culture. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije, koristeci upravo termin sociologija. Doprinos drutvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi, italijanski mislilac. Gramsi je istraio kulturu kao specifican duhovni problem, inteligenciju, partiju i problem revolucije. Marks jos za ivota izjavljuje da nije marksist.

5. Teorija i pravci u sociologijiRadi sticanja celovitog uvida u razliitost pogleda na drutvo, kao i odgovora na slozenost drutvenih pojava, opti pogleda savremenih sociolokih teorija mogue je istorjski prikazati kao: naturalistike, psiholoske, formalistike, funkcionalistike i strukturalistike.

8

Naturalistike teorije drutva: mehaniizam(izucavati po analogiji sa mehanikim sistemima), biologicizam(sa bioloskim organizmima), geografski determinizam(delovanje geografskih inilaca).

Mehaniizam, nastojanje da se drutvene pojave objasne kao proste varijacije fizikih pojava, H. Keri. Biologicizam, u drugoj polovini XIX v. i poetkom XX v. javlja se pokusaj da se drutvo i drutvene pojave objasne uticajem bioloskog inioca. Koristeci pojmove organizam, odabiranje, borba za optanak, naslee, prilagoavanje, izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drutva i drutvenog ivota. Predstavnii: Herbert Spenser, Paul fon Lilienfeld, Albert Sefle, Rene Vorms. Senser prvi tvrdi da je drutvo organizam. Potpuni organiizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam.Predstavnii: Ludvig Glumpovic, G.V. de Lapuz, Oto Amon, Artur Zozef Gobino. Po Glumpovicu je rat izmeu naroda isto tako neminovan kao i borba za optanak meu ostalim bicima. Gobino uvodi rasu kao inilac, naslee i odabiranje. Geografski determinizam; geografski poloaj, svojstva zemljista, koliina vode, klima, sunce i pojave na njemu, prirodna flora i fauna. Divnos, Mur, Beverid imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima, odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drutvo. Klima utice na zdravlje stanovnistva. Le Plej na osnovu prouavanja porodice i porodicnog budeta izvodi zakljuak o presudnom uticaju geografskog inioca.

Psiholoske teorije, u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drutvene pojave, sustina i razvoj drutva objasne psihologistiki. Ljudska svest, ovekov psihiki ivot. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: individualno-psiholoske, kolektivno-psiholoske, socijalno-psiholoske. Individualno-psiholoske teorije, zastupali su Gabrijel Tard, Vilijam Mak Dugal, Sigmund Frojd, Maks Veber. Mak Dugal je drutvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha, instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti, instinkt radoznalosti s osecanjem cuenja, instinkt borbenosti, potinjenosti, nezavisnost, roditeljski instinkt, instinkt zbijanja u grupu Frojd, osnivac psihoanalitike skole smatra da je inilac u razvoju drutva i culture libido. To je energija koja podstice na zadovoljavanje

9

osnovnih nagona: ivota i ljubavi. Maks Veber, nemacki sociolog, izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drutvo, Protestantska etika i duh kapitalizma. U sredistu Veberove sociologije je drutvena pojava, drutveno ponaanje pojedinca. Kolektivno-psiholoske teorije, su nastale kao rezultat nastojanja da se drutvo shvati kao skladan i integrisan sistem. Najznaajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vie dela od kojih su najvaznija: Pravila sociolokog metoda, O podeli drutvenog rada, Samoubitvo i Elementarni oblii religijskog drutva. Drutvene pojave treba shvatiti kao stvari, jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naunom saznanju. Dirkem je smatrao das u drutvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno, van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drutvu i one na njega vrse pritisak a on im se potinjava. Drutvene pojave su kolektivni nain ponaanja i misljenja koji postoje u drutvu, ne u pojedincu. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svoenje sustine drutvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. Socijalno-psiholoske teorije, Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. Gurvic u Savremenom poivu sociologije, Drutveni determinizam i ljudska sloboda, Sociologija II govori da individualno-psihiko je prisutno u kolektivnopsihikom i obrnuto. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika, Drutvo, kultura i lunost polazi od teze da se drutvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadre 3 osnovna elementa: subjekte radnje, znaenje radnji i materijalne nosioce znaenja. Drutvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmikim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omoguuje da se utvrde odreene pravilnosti. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drutvo, jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima soptveni prdedmet i spostvene metode. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. Polaze od predpostavke da sociologija istrauje oblike zajednikog ivota meu ljudima, oblike drutvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan, s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i drutvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima, koje se zasniva na ugovorima. Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drutvene odnose, drutvene gupe i udruzenja. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drutvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. Nain poveivanja ljudi u drutvu, oblii udruivanja-jeste drutveni oblik. Fon Vize jenajznaajniji predstavnik ne samo nemacke ve i svetske formalne sociologije. U delu Sistem opte sociologije postavio je strogu razliku izmeu sociologije i

10

ostalih nauka. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drutvenih proea, koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drutvenom prostoru. Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovita u prouavanju drutvenih pojava. Osnovna analitika kategorija je funkcija. Celina je jedintvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru meuzavisnosti i ravnoteze, u cijim okvirima se izgrauju odgovarajuci organi, organizacije i institucije. U funkcionalizmu je drutveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drutvenih pojava. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma, stanje u kome svi delovi drutvenog sistema rade zajedno, tako da ne izaivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj, materijalni predmet, ideja i verovanje ima neku funkciju, drutvo mora da nae za njega adekvatnu zamenu. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. Dela Parsona Struktura drutvene akcije, Eseji iz socioloke teorije, Drutveni sistem je funkcionalizam sadran u najrazvijenijem obliku. Parsons govori o 3 sistema drutvene akcije:1.

Drutvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih uenika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja Sistemu kulture, koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. Sistemu linosti koji predstavlja sistem individualnog ponaanja, teznji, motiva kojki eto vuce dezintegraciji.

2. 3.

Drutveni sistem postaje skup interakcija, mreza drutvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. Merton je razgraniio 3 meusobno povezana analitika nivoa: linost, kultura i drutvo. Funkcionalizmu se eto zamera da deterministiki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponaanje prikazuje kao pojava koja je odreena sistemom. Strukturalizam je veoma slian funkcionalizmu, jer se oba stanovita zasnivaju na pretpostavci da je drutvo slozena celina. Strukturalizam istrauje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. Predstavnii: Levi-Stros, Fuko, Altiser, Balibar, Pulancas. U sredistu egzistencijalizma se nalazi ovek kao subjekt, a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture anonimni sistem bez subjekta.

11

Socioloki empirizam je jedna od najirih orijentaija koju karakterise zanemarivanje teorije. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava. Kritika teorija drutva nije strogo socioloki pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera, Froma, Merkuzea, Adorna

6. Predmet sociologijeVeina sociologa se nacelno slaze sta je opti cilj i zadatak nauke o drutvu. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drutvenog organizma. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drutvene evolucije. Neophodnost opte nauke o drutvu uvia i Herbert Spenser. On posmatra das u predmet prouavanja sociologije rascenje, razvitak, struktura, i funkcije drutvene skupine. Emil Dirkem sociologiju odreuje kao nauku o drutvenim uslovima, njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drutveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. Predstavnii formalne sociologije smatraju da sociologija prouava drutvene oblike ili forme. Sociologiju ne interesuje sadrina drutvenih odnosa, jer je to predmet prouavanja posebnih nauka. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drutvenim grupama, posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. Parsons odreuje socioloku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije.

7. Metod sociologijeMetod svake nauke, kao nain istraivanja koji se u njoj primenjuje i sredtvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja, osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. Tri osnovna stanovita:1.

Pozitivitiko12

2. 3.

Stanovite o korenitoj epistemoloskoj razlii prirodnih i drutvenih nauka i uslovi metod razumevanja Stanovite koje zastupa Marks

Pozitivitiko shvatanje je da se u prouavanje drutva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka, Kont, Stjuart Mil, Dirkem, Spenser. Marks je razvio metod materijalistike dijalektike pokazavsi na primeru graanskog drutva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost. Proe istraivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. Izbor i formulacija problema 2. Stvaranje plana istraivanja 3. Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. Sreivanje i prikaivanje rezultata 5. Interpretaija rezultata i izvoenje zakljuaka I faza: izbor predmeta istraivanja, definisanje cilja, postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnikih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razliitih metoda i istraivackih tehnika IV faza: sumiranje, sistemizovanje i prikaivanje podataka do kojih se doslo primenom odreenih metoda V faza: analiziranje rezultata i izvoenje zakljuaka Najveu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogaa i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. Genetiko objasnjenje omoguuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza proea koji je do nje doveo. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odreene vrste pojava u sirem sistemu. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni inioci, oni cije se delovanje i ponaanje objasnjava. Posmatranje je jedna od najtarijih i najire korisenih metoda, posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadraji, samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihikoj strani.13

Razgovor i upitnik su najece upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka, unapred su utvrena pitanja i redosled. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja, naiva se anketiranje, a sam postupak anketa. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istraivanja. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. Odlika je velika sistematicnost i brzina. Biografski metod podrazumeva istraivacki postupak, na osnovu linih dokumenata. Metod slucaja, studija slucaja, analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenino i gotovo u istom znaenju. Kliniki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u mediini i izvan nje. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odreenim i kontrolisanim uslovima. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima. Analiza sadraja je jedan od istraivackih postupaka za prouavanje simbolinog optenja. Odasiljaa odreene poruke, primaoca i sadraja poruke. Zakljuke o shvatanjima, stavovima, vrednostima i namerama odasiljaa poruke. Mogu se takoe ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drutvenim grupama. Sociometrija u sirem smislu znaenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikaivanje drutvenih pojava i proea. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmeu ljudi s obzirom na to kakve simpatije, kakav autoritet, ugled uivaju pojedinci u odreenom drutvu. Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje meu pripadniima odreenih drutvenih grupa. Uporedna istraivanja omoguuju ispitivanje odreene drutvene pojave ili drutva u svim ili mnogobrojnim obliima. Uporedna istraivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije:1. 2. 3.

Istraivanja u istom drutvu koja doprinose objasnjenju unutardrutvenih varijacija raznih pojava. Drutvenih pojava u vie konkretnih drutava koja pripadaju istom drutveno-istorijskom tipu. Uporedno prouavaju opte osobine razliitih tipova drutva, i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drutvenih pojava u razliitim drutvima.14

Klasifikacija je sredtvo za otkrivanje reda meu pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. Doslednost, sve klasifikacijske jedinie stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. Potpunost, poklapa se sa obimom pojma klase. Isrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali, razni i slino. Merenje oznaanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrenih pravila.

8. Pojam drutva, razliiti pristupi u prouavanjuPojam drutvo se nije jasno razlikovalo od pojma drave. Tek u XVII i XVIII v. pojam drutva znatno siri od pojma drave kao pravno-politike organizacije ove zajednice. Kont pod drutvom podrazumeva harmoninu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. Kao u organizmu, tako i u drutvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednikom cilju. Spenser drutvo posmatra kao krajnju taku bioloske evolucije. Drutvo je nadorganizam u kome vaze iste ili sline zakonitosti iz organske prirode. Dirkem je meu prvima koji drutvo posmatra kao posebnu celinu koja ima soptvenu realnost. Po Dirkemu, drutvo nije prost zbir jedinki ve sistem koji je obrazovan u njigovim udruivanjem. Direkm razlikuje 2 tipa drutva: 1. U kojem ne postoji drutvena podela rada 2.Grupe koje se obrazuju u drutvenoj podeli rada. Po Dirkemu sustina drutva je u kolektivnim predstavniima i drutvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca, njihove volje i htenja. Marks je u odreivanju pojma drutvo vie vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i meusobni odnosi ljudi. U predgovoru za Prilog kritici politike ekonomije Marks pise: ljudi stupaju u odreene odnose, nuzne odnose, nezavisno od njigove volje. Po Marksu, drutvo je proizvod uzajamne delatnosti ljudi i predstavlja ukupnost odnosa meu ljudima. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije. ovek, drutvo, i priroda su u nerazdvojnoj vezi, oni ine jedintvo.

15

Jovan Cvijic prouava prirodno-geografske uslove, drutvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu.

9. Drutvena delatnost i radLjudski rad je najvazniji oblik drutvene delatnosti. Radom ovek obezbeuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Svaki rad je jedna delatnost, ali svaka delatnost nije rad. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano, manje organizovano, ili povremeno. U odreivanju pojma drutveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam, formalizam i Marksovo shvatanje. Prema psihologistikom stanovitu psiholosko poveivanje dva ili vie individualnih ponaanja ciji akteri svesno neposredno uticu jedni na druge, Tard i Veber ovo zastupaju. Marksovo shvatanje, da bi proizvodili oni treba da stupaju u odreene odnose, nezavisno od njivove volje. Drutveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne, primarne i sekundarne, organizovane i neorganizovane, trajne i promenljive. Najvaniji oblik drutvene delatnosti je rad, a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. ovekov rad je unapred zamisljen i isplaniram po nainu na koji ce se obaviti i sredstvima koje ce koristiti. Ljudski rad nije samo i iskljuivo stvaranje materijalnih dobara. Moze biti: materijalno-produktivan rad, duhovno-produktivan rad, drutvenokorisnih usluga. Optanak savremenog drutva nemogu je bec sve tri vrste radnih delatnosti.

10. Podela radaPodela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drutvenog rada. Znaaj podele rada meu prvima uocava Platon, svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima.

16

Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljuivo sa stanovita ekonomsko-politikih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto veom produktivnoscu ljudskog rada. Direkem O podeli drutvenog rada govori da podelom rada poveava solidarnost i meuzavisnost u drutvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razliitim poslovima. Podela rada je razbila prvobitna drutva. Marks podelu rada posmatra kao inilac koji dovodi do podvajanja u drutvu. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odreeni oblii drutvene strukture, drutvene organizacije, drutvenih ustanova. Ona je rezultat ovekove proizvodne delatnosti, a ne uroena osobina ljudske prirode. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opta pdela rada, posebna podela rada, pojedinacna podela rada. Engels je u Poreklu porodice, privatnog vlasnistva i drave dao 3 velike drutvene podele rada: 1. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drutva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine, podele rada na umni i fiziki i do podele na selo i grad, sto predstavlja jednu od najtarijih podela koja se i danas odrava. U poetku podela rada je bila prirodna podela rada, a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. Podela rada ima 2 osnovna aspekta:1.

Drutvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drutvu kao celini. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drutva, ali i takoe i osnova svojinskog prisvajanja podele drutva na klase. Tehnika, njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao. Masina potiskuje ivi rad, radnik postaje dodatak masini gde radnikov ritam podreen radu trake.

2.

U istorijskom razvoju drava znaajno mesto zauzima i podela na fiziki i umni rad.

17

11. Otuenje radaNaroitu panju otuenju su posvetili Hegel i Marks. Proe otuenja rada ispoljava se u razliitim, meusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta, jer u njega ulaze svoje fizike i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. II rad je radniku spoljasnji, on je sredtvo za odranje gole fizike egzistencije III otueni rad ne otuuje samo oveku prirodu i predmete nego i njegovu ivotnu delatnost, njegovi specificni rod. IV otuenje oveka od oveka. Ako je ovek otuen od svog proizvoda, od svog rada, pa i od samog sebe, onda ce i druge da doivljava iz perspective otuenog pojedinca. U socioekonmskoj sferi, otuenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja, odvojenost oveka od proizvoda svog rada, odvojenost rada od zadovoljstva, kao otuenje ovekovih potreba, egoizam, nezdrava konkurentska borba, iskorisavanje. U politikoj oblasti drutva otuenje se ispoljava kao dominacija drave, a pre svega, politikog i birokratskog aparata u drtustvu. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drutva i postaju nadreena sila nad ovekom. U duhovno-kulturnoj sferi otuenja se ispoljava u razliitim vidovima pri cemu znaajnu ulogu ima podela ljudi na one koji proizvode duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra. Kic i sund. U profesionalnoj oblasti pojedinca, otuenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitanija u razmrvljenom radu industrijskog masinizma i gde je ovek dodatak masini. Na individualno-psihikom planu, U profesionalnoj oblasti pojedinca, otuenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitanija u razmrvljenom radu industrijskog masinizma i gde je ovek dodatak masini. Na individualno-psihikom planu, otuenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti, izolovanosti, izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. Marks je izveo zakljuak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploataije osnovni drutveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski proes osloboenja ljudskog rada i oveka.18

12. Svojina i drutvena moPodela rada, svojina i dostignuti stepen razvitka sredstava za rad uticu na karakter strukture citavog drutva, na karakter drutvenih odnosa u celini. Svojina je istorijski promenljiva drutvena ustanova, ima 3 tumacenja 1. Ekonomski pojam, prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju, materijalnih i duhovnih dobara2.

Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine, normativno regulisanje prava svojine, sto podrazumeva raspolaganje, upravljanje plodouivanje, otuivanje, prenosenje Socioloko tumacenje, svojina podrazumeva ovekov monopol nad stvarima, nad materijalnim i duhovnim dobrima. Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dou u posed odreenih dobara. Svojina je drutveni odnos nejednakih mogunosti pojedinacnog, grupnog ili drutvenog posedovanja, korisenja ili raspolaganja ogranienim prirodnim i drutvenim dobrima.

3.

Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu, svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznaajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i linu upotrebu. Subjektu, privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednika) ili dravna svojina ili drutvena. Sa sociolokog stanovita presudno je ko stvarno raspolaze odreenim predmetima. Pojam svojine razvijen je ponajvie kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drutvenih (ne)jednakosti meu ljudima. Titular privatne svojine je najece pojedinac. U savremenom drutvu su akcionarska drutva. U klasinom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem.

19

Privatno-kapitalistika svojina menja oblik ali u kolektivnokapitalistiku. Od dravne svojine se razlikuje drutvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u period izgradnje socijalizma. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drutvu. Pored pojma svojina, drutvena moc je kategorija koja doprinosi prouavanju drutvene strukture. Pojam drutvene moci se u sociologiji najece odreuje kao mogunost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. Drutvena moc je sistem nejednakih mogunosti pojedinaca i grupa u donosenju relaticno znaajnih odluka. Drutvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmeu njenih clanova. Nejednake mogunosti drutvene moci mogu da pocivaju na razliitim osnovama: fizika sila, svojina, statusna moc i znanje.

13. Drutvena strukturaU najoptijem znaenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmeu elemenata koji ine jednu stvar, pojavu ili citavu oblast realnosti. Svako drutvo je jedna manje ili vie izdiferencirana, nehomogena celina relativno stabilnih drutvenih odnosa. Dirkemova shema opte strukture drutva obuhvata 5 strukturalnih elemenata: 1. Morfoloska struktura drutva 2. Drutvene institucije 3. Drutveni simboli 4. Kolektivni ideal ii vrednosti 5. Kolektivna svest Prema Marksovoj shemi, osnovna konstitutivna podrucja drutvene celine su: 1. Ekonomska osova 2. Pravno-politika nadgradnja 3. Podrucje drutvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam, drutveno bice. Drutvo se u svojoj optoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. U svakom drutvu postoji odreen broj drutvenih uloga i drutvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. Drutveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva, drutvene moci i drutvenog ugleda.

20

Poveivanje mikroelemenata, ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drutva. Ovo poveivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. Kao formiranje drutvenih grupa, klasa i slojeva 2. Kao formiranje organizacije i drutvenih podsistema. ovek ne ivi niti radi sam kao jedinka, nego uvek kao pripadnik neke grupe. Kao pripadnik gurpe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odreen polozaj u drutvu. Tri osnovne delatnosti: privreda, politika i kultura. Ove oblasti se naivaju segmenti drutvene makrostrukture.

14. Drutvene grupe i slojeviDrutvena grupa je manji ili vei broj individua koje su meusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa:1.

Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajedniki nain. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe, politike, kulturne. Zajedniki polozaj u drutvu. U ove grupe ubrajamo klase, kaste i staleze. Zajedniko drutveno-istorijsko poreklo(etnike grupe, narodi, nacije) Potreba za zadovoljavanje nekih zajednikih interesa i sklonosti.

2. 3. 4.

Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogunost ulaska i izlaska, stepen raspodele drutvene moci i nain rukovoenja, stepen formalizacije odnosa, stepen prisnosti i intenziteta meu clanovima, stepen grupnog uticaja na ponaanje pojedinca, stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. Sa stanovita opte socioloke teorije, sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe2.

Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. Primarne grupe su porodica,21

grupa vrsnjaka, prijateljska grupa. Sekundarne nastaju na osnovu zajednikih odnosa3. 4. 5.

Prema aktuelnom uticaju na clanove, grupe mogu da budu referentne i nereferentne Prema stepenu raspodele drutvene moci u nainu rukovoenja na autoritarnim i demokratskim grupama. Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova, mogue je razlikovati skupove i zajednice.

15. PorodicaPorodica je osnovna drutvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi, ive u zajednici. Pociva na heteroseksualnim vezama. Obezbeuje reprodukciju drutva raanjem potomstva. Zasniva sistem srodnikih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice, obezbeuje i razvija socijalne i individualne osobine linosti. Obezbeuje obavljanje odreenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmeu muskarca i zene u kojem se raaju deca. Brak je drutveno ustanovljena biosocijalna veza. Brak moze da bude: obicajni, crkveni, graanski i faktiki. Prema Morganovoj teoriji, porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta, porodica krvnog srodstva, porodica punalua, porodica parova i monogama porodica. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. Promiskuiteta, stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. Porodica krvnog srodstva, ine je srodnii koji su podeljeni po polu i starosti. Porodica punalua, grupa roene brace jednog roda ima za zajednike zene grupu roenih sestara iz drugog roda. Porodica parova, poligamski brak: poliginija i poliandrija. Monogama porodica, poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmeu muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drutvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u naslee. Monogamna porodica je postal znaajan inilac u drutvenom razvoju, drutvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda.22

inom raanja dece brak prerasta u prodicu kao srodniku zajednicu. Srodtvo je i drutvena veza izmeu odreenih lia a ispoljava se u sledecim obliima: adoptivno, tazbinsko, duhovno. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodtvo. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske, drutveno-ekonomske i psiholoske. Biolosku osnovu prodice ine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. Drutveno-ekonomske funkcije, porodica postaje sve vie samo potrosacka jedinia jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drutvo. Porodica ima znaajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. Ona je znaajn inilac proea socijalizacije. Porodica ima zastitnu ulogu. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. Psiholoske funkcije porodice, u njoj se zadovoljavaju znaajne psiholoske potrebe. U savremenom drutvu se jedan broj porodicnih funkcija, pre svega drutveno-ekonomskih, menja ili preuzima od strane drutvenih institucija. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednika obrada zemlje i zajedniko domaintvo, briga za ekonomski i moralni ivot svojih clanova. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih, a takoe i dominacija muza nad zenom i decom. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem proea industralizacije i urbanizacije. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. Savremena porodica je pretezno graanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vie potrosacka grupa. U vaspitno-obrazovni proes dece uvodi se niz novih inilaca. Pod uticajem proea industralizacije i urbanizacije ivot ceoveka je mnogo izmenjen.

23

16. NaseljaNaselja se meusobno razlikuju u prirodnom pogledu, veliini, organizacije prostora, socijalnim i kulturnim osobenostima. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda, kultura i drutvena obelezja. Prva naselja stvarala su i odravala se na obalama veih reka i drugim podrucjima odredili su privreda, kultura i drutvena obelezja. Organizacija naselja utice na drutvene funkcije. U drutvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. U drutvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblii naselja. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano, ima slabo razvijenu drutvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnitvo. Sela su najtarija naselja. U dolinama velikih reka: Tigra, Eufrata, Jordana, Ganga, Nila. Tada se ovek stalno vezao za odreenu teritoriju obraujuci zemlju i gajeci stoku. Drutvena organizacija ovih prvih drutveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. Grad je vee naselje u prostoru koji je kontinuirano drutveno organizovan u kojem je razvijena drutvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnitvo. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske.

17. Etnike zajedniceEtnike zajednice su drutvene grupe istorijski nastale, koje u poetku povezuje zajedniki ivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednikom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. Svaki tip drutva ima odgovarajucu etniku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme, narod, nacija. Pleme je prastari oblik zajednikog ivota koga karakterise krvno srodtvo i teritorija. Pored zajednikog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti, govor, navike i obicaji. Narod je etnika zajednica koja nastaje spajanjem veeg broja plemena na odreenom teritoriji i na osnovu zajednikog jezika. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednike kulture.24

Nacija kao pojam i kao etnika zajednica upucuje na zajedniku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. Teorije:1. 2.

Spiritualistika, po Hegelu nacije koje nemaju svoje drave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni budunost. Subjektivno-psiholoske, krajem XIX v. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednikim ivotom. Vulgarno-materijalistika polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno ive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije, a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. Empirijsko-pozitivitika: zajedniko poreklo, teorija, istorijskasudbina, jezik, religija, obicaji. jedinstvena

3.

4. 5.

Marksistika teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drutvene podele rada epohe kapitalizma, na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednikog jezika i bliske etnike i kulturne sposobnosti uopte. U savremenom znaenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednikim poreklom koji ive na odreenoj teritoriji, sa formiranjem zajednike ekonomske i politike strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na viem stupnju drutvenog, ekonomskog i politikog razvoja. Proe formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razliite faze. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. i taj proes do danas nije zavrsen.

Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednikih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit o zajednikom poreklu, zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnii jedne nacije poticu od istih praroditelja. Mit o zajednikim interesima naglasava samo zajedniki nacionalni interes. Etnocentrizam, ideolizovanje soptvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma, ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu.25

Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. Revansizam je teznja drave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu.

18. Klase i drutvena slojevitostU svim ljudskim drutvima, postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. U savremenu sociologiju su se uobliila 3 razliita teorijska pristupa u ispitivanju drutvene diferencijacije i drutvenih nejednakosti: klasno-konfliktni, stratifikacijski i elitistiki model. Klasno-konfliktni model drutvene strukture. Klase su velike drutvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine. Tri velike klase modernog drutva: najamni radnii, kapitalisti i zemljovlasnii. Uenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksistike teorije klasa. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drutva istorija klasnih borbi. Znaaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drutvenih kretanja XIX i XX v. Stratifikacijski model drutvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma, na shvatanju drutva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova meusobno dobro usklaene. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drutva a kljuni pojmovi su drutveni polozaji drutvene uloge koje pojedinci zauzimaju, obavljaju radi odravanja postojeeg sistema. Drutveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drutvenog grupisanja i obuhvataju lia sa istim ili slinim drutvenim polozajem. Veber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drutva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc), socijalnim(statusna grupa), politiki(organizovanje i politike stranke). Poput Marksa, Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmeu onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. U savremenom drutvu, socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razliitih inilaca. Svojina, materijalno bogattvo, podela rada, zanimanje, obrazovanje, Elitistiki model drutvene strukture. U najirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odreenoj oblasti rada i drutvenog ivota. Ideja da drutvom vlada grupa26

superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naunika i industrijalaca. XIX i XX v. Pareto, Moska, Mihels, Mil. Elitistiki model se zasniva na veitoj i neotklonjenoj podeli drutva na relativno malobrojnu elitu najposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. Pareto u drutvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu. Po Mihelsu slozenost drutvenog ivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose, rukovodi ii ma monopol. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju, vladavinu manje elite, gvozdeni zakon oligarhije. Mils u knjizi Elita vlasti kritiki analizira ameriko drutvo. Kljune oblasti su privreda, dravna uprava i vojska u kojima komandne polozaje dre tru segmenta vladajuce elite: privredna, politika i vojna. Elitistiki model je veoma slian stratifikacijskom modelu drutvene strukture.

19. BirokratijaBirokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa dravom. Vlast ili vladavina kancelarije. Birokratija se shvata na razne naine. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drave, koji obavlja opte poslove u optem interesu. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drave. Ciljevi drave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drave. Birokratija je imaginarna drava koja postoji pored realne drave. Sto se tice pojedinog birokrate, dravni cilj se pretvara u njegov privatni cilj, u poteru za visim inovima, u tecenje karijere. Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost, kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drave, privrede i drugih oblasti drutvenog ivota. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odreeno podrucje. Princip hijerarhije koji strogo utvruje sistem nadreenosti i podreenosti. Pravila odreuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disiplinom i kontrolom. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno, neafektivno, u skladu sa pravilima ne

27

obaziruci se na pojedince. Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu, ili kombinovanju oba ova kriterijuma. Sluzbenii nisu vlasnii sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova.

20. ProfesijeU savremenom drutvu zanimanje je jedan od najznaajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drutvene stratifikacije. Profesije odreuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proe socijalizacije. Profesija je, najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. U zavisnosti od funkcionalnog znaaja profesije zavisi i duzina i sadraj profesionalnog obrazovanja.

21. Drutvene ustanove i organizacijeDrutvena ustanova je usvojen oblik ili nain obavljanja neke drutvene delatnosti koji ima odreen znaaj za odravanje i funkcionisanje drutvenog sistema ili nekog njegovog dela. Usklaena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. U institucije ubrajamo: brak, porodicu, dravu, univerzite, svojinu, vojsku, crkvu Svaka drutvena ustanova pretpostavlja odreene obrasce ponaanja. Drutvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drutvenih i meuljudskih odnosa, grupnih i individualnih ponaanja, za koje je drutvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drutvenu kontrolu. Organizacija: celina ljudi i stvari. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omoguuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oreenog cilja. Organizacija se odnosi na sve drutvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja, a

28

mogu nastati i spontano iz razliitih pobuda. Od naina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti.

22. PolitikaU sirem smislu politika oznaava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drutvu. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drutvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu dravne vlasti. Politika je za stare Grke bila drutvena praksa, javno ucetvovanje u reavanju svih pitanja polisa, najvaznija nauka u kojoj su dobro, Pravda i opta korist najvazniji ciljevi. Jedintvo etike i politike, koje je bilo znaajno obelezje antike misli, Makijaveli raskida podreujuci politiku misao politikom pragmatizmu, Cilj opravdava sredstva. Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na voenje zajednikih poslova drutva putem donosenja optevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. Politika je program i aktivnost, umece i nauka, sredtvo i cilj.

23. DravaDrava je najznaajnija politika ustanova i organizacija globalnog drutva ciji je cilj da zastiti i unapredi drutveni poredak. Taj cilj drava ostvaruje legalnim monopolom fizike prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. Platonova zamisao drave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno etiki karakter, njen cilj je ostvarenje pravde. Ta drava se sastoji iz 3 sloja: vladara, cuvara, proizvoaca. Dravna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice, odnosno plemena, ovo zastupa Filmor. Teorija drutvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju dravu da bi uspostavili poredak u drutvu kaka vim odgovara. Teorija sile shvata dravu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je29

poarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. Teorija klasnih sukoba, nastanak drave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata dravne prinude. Dirkem znaaj pripisuje imanetnoj tradiciji i svesti iz kojih se obliku suverenost. Prvi element drave je teritorija. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omeenim graniama. Drugi element je stanovnitvo. Ono naseljava teritoriju, postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. Treci element je suverena javna vlast. Poivajuci se na opti interes drutva, drava kao ustanova i vrhovna vlast na odreenoj teritoriji upravlja drutvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. Cetvrti element je oporeivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. Drava nastaje kao rezultat razvoja i uslonjavanja ljudskog drutva, a svojom pojavom doprinosi i unapreuje drutveni ivot ljudi. Savremeno drutvo ne moze bez drave, bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drutva ralikuju se sledeci tipovi drava: robovlasniki, feudalni, kapitalistiki i socijalistiki. Prema organizaciji dravne vlasti: monarhije i republike. Prema obliku dravnog ureenja: unitarne i slozene. Prema politikom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije.

24. PravoPravo je skup odreenih propisa koje donosi drava a koji regulisu odnose i ponaanje ljudi, cija primena osigurava prinudom dravne sile. Pravo postoji da bi se regulisao drutveni ivot i obezbedio drutveni razvoj. Da bi mogla da odri i osigura postojei drutveni poredak, drava ima odgovarajuce organe, zakone i druge propise koje namece celom drutvu a cije nepridravanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. U okviru pravnih normi koje donosi drava, treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uiniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalae. Najvisi pravni akt u dravi je ustav.30

25. Politike partijePolitika partija se ubraja meu najvaznije politike organizacije koja zajedno sa drugim drutvenim organizacijama sainjava politiki sistem. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. Politike parije su doborvoljne i relativno trajne politike organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politikom ideologijom. Delovanje politike partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute. U program su formulisani osovni ciljevi, sredstva i metode delovanja partije. Statutom se regulise organizacija partije, sistem organa, prava i obaveze clanstva. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. Pokret je uza, manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. Socijalni pokreti su stariji od politikih partija. Novi drutveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti ve na postizanje sto boljih uslova ivota.

26. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacijaPod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drutveno znaajnim pitanjima. Mnjenje je glas mnostva, glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drutvene svesti. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasleivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmeu naroda. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drutvene interese, da objektivno, potpuno i pravovremeno informisu javnost, kritiki analiziraju postojee prilike u pojedinim oblastima drutvenog ivota id a na taj nain aktivno uticu na njegov preobrazaj.

31

27. Kultura i oblii duhovne kultureKultura moze se definisati samo na relaciji ovek-priroda-drutvo. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je ovek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. Kultura je deo ljudskog drutva i inilac njegovog kretanja i mnjenja. Kultura je i komponenta strukture linosti inilac njenog angazovanja i usmeravanje ponaanja. Materijalnu kulturu ine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat ovekovog rada, ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode oveka. Duhovna kultura osmisljava ovekovu egzistenciju, omoguuje kontinuitet, promene i napredak i zajedno sa stvaralatvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti ovekov ivot. Kultura globalnog drutva je nivo na kojem se kultura najece posmatra. U savremenom drutvu u smislu kulture globalnog drutva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. Zajednika kultura je jedna od odrednia svake nacije. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajedniki jezik, religija, i zajednika istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. Potkultura se odreuje kao skup vrednosti, pravila i ponaanja koje clanovi neke grupe usvajaju, preferiraju, postuju i ciji razvitak podsticu. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znai izolovanost ve raznolikost. Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblii ponaanja dou u manji ili vei sukob sa bitnim ciljevima kulture. U svojoj sustini, protivkultura predstavlja prestupnike ili devijantne odnosno delikventne oblike ponaanja. Masovna kultura je analitika kategorija koja se upotrebljava za oznaavanje niza osobenosti savremenog drutva. Masovno drutvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nain ivota koji raskida tradicionalne ljudske veze. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniiranja i jaanja njihovog uticaja na oblike misljenja i

32

ponaanja ljudi. Masovno drutvo, nastalo centralizacijom ekonomske moci i politike vlasti, prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. U uzem znaenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu, a pod kulturom samo duhovnu kulturu.

28. Jezik i simbolika komunikacijaJezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drutvena komunikacija. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. ovek se sluzi jezikom kao narocitom simbolikom aktivnoscu da bi oznaio, imenovao i pojmovno izrazio predmete, bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponaanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola.

29. Filozofija, nauka i ideologijaFilozofija je oblik drutvene svesti koji nastoji da izrazi najoptije zakonistosti i tendencije u prirodi, drutvu i ljudskom misljenju. Filozofija tezi da utvrdi sustinu sveta. Filozofija sadri opta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. Jedna od prvih filozofskih disiplina je ontologija, nauka o bicu, njegovim principima, strukturi i modusima. U skladu sa odgovorom na pitanje sta ini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. Filozofska disiplina koja se bavi sustinom, obimom, izvorima, domasajima, istinoscu i graniama ljudskog saznanja naiva se gnoseologija. Deo filozofije istrauje i analizira problem vrednosti, to je aksiologija. Deo filozofije koji prouava i procenjuje moralne vrednosti, poreklo i nacela moralnosti naiva se etika.

33

Kritiko preispitavanje stvaralastva sa stanovita lepote rezervisano je za estetiku. Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsreena na trazenje celovitih odgovora o oveku, smislu njegovog ivota, sustini sveta. Nauka se u najoptijem smislu moze odrediti kao objektivno, metodski izvedeno, i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi oveku i koje je prakticno promenljivo. Nauno saznanje je istinito saznanje, ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju naivali ideologijom, a sebe ideolozima.

30. UmetnostUmetnost je jedan od elemenata drutvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadraj kulture. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje, izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drutvene stvarnosti. Celokupno stvaralatvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog usamljenog pojedinca. Larpurlaristiko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha. Utilitaristiko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama, zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi oveku, da bude u funkciji reavanja odreenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa meu ljudima.

34

31. Moral i obiajMoral je pored religije, jedan od najtarijih oblika drutvene svesti. To je skup pravila, nacela, normi, maksima koje regulisu ponaanje ljudi i njihove meusobne odnose. Moral je aktivno ovekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih. U sadrinskom smislu moral se sastoji iz: 1. Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponaanja, sta je dobro, a sta nije da se ini u odreenim situacijama. 2. Moralni sud- ocenjivanje ili vrednovanje ovekovog postupka a ukljuuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponaanja. 3. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest pojedinca, ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. 4. Moralna praksa-sveukupnost moralnog ivota. Dobro je vrhovna moralna vrednost. Griza savesti je sankcija. Obicaj je drutvena norma koja nastaje sporo, ponavanjem odreenog naina ponaanja u odreenoj drutvenoj situaciji. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije, svoje starine. On ima odreen autoritet samo zbog te starine.

32. Religija i magijaPo Dirkemu, religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima, onim sto je izdvojeno i zabranjeno. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o duhovnom bicu, ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. Po Dirkemu, bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. Religija jaa kolektivnu svest. Malinovski shvata religiju kao sredtvo koje jaa drutvene norme i vrednosti i jaa drutvenu solidarnost. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije naci smisao svim iskustvima i doivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. Marks kaze da ovek stvara religiju, religija ne stvara oveka. Po Marksu, religija je opta teorija ovog sveta, enciklopedijski kompedijum, njegova logika u popularnom obliku, njegovo duhovno utociste, njegov entuzijazam, njegova moralna sankcija, njegova sveana dopuna, njegov opti razlog utehe i opravdanja. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogaajima.35

Totemizam, glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji meusobna veza, srodtvo, izmeu clanova roda i njihovog totema. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta, biljke ili ivotinje u kojima boravi duh. Teizam, proe pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. Politeizam, verovanje u vie bogova 2. Monoteizam, verovanje u jednog Boga, duhovnog upravljaa citavog sveta. Politeizam je priznavanje i postovanje vie bogova, prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozantvo. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnikih imperija. U monoteistikoj religiji bozantvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. Socioloki posmatrano, religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture. Magija je tesno povezana sa religijom. U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje mocne sile koja vlada sudbinom oveka i prirodnim dogaajima; obavljanje jednog broja prakticnih radnji. Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu. S napretkom nauke i racionalnog saznanja, magija se sve vie potiskuje i isezava.

33. Pojam,oblii i uzroci drutveno-istorijskog kretanjaU sociologiji ima vie teorija o karakteru, obliima i uzrocima drutveno-istorijskog kretanja. Najpoznatije su: evolucionistika, ceklina i difuzionistika. Evolucionistika teorija se temelji na ideji da se drutvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim obliima organizacije drutvenog ivota. Drutveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa, ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije, ali sa stalnom uzlaznom putanjom.

36

Ciklina teorija polazi od pretpostavke da drutveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drutva stalno vracaju na poetni oblik razvitka. Sorokin i ostali predstavnii cikline teorije se suprotstavljaju evolucionizmu. Difuzionistike teorije polaze od ideje da sve znaajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak oveanstva. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadraji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. Evolucionistika teorija primenjuje se za objasnjavanja promena, sredstava za proizvodnju, da se ciklina moze koristiti za objasnjenja promena u obliima politike vladavine, dok su difuzionistike teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. Dok jedni pod drutvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drutvene grupe, klase i slojevi ili globalno drutvo, drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. U okviru drutveno-istorijskog kretanja znaajna je socioloka razlika izmeu perioda drutvene promene i perioda relativne drutvene stagnacije. Postoje progres i regres. Najvazniji progresi: tehniko-tehnoloski, ekonomski, politiki i kulturni. Drutveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika, kao evolucija i revolucija. One se razlikuju po korenitosti drutvenih promena, sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvoenja i brzini promene.

34. Drutvena pokretljivostU sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drutvene pokretljivosti: horizontalna, vertikalna i prostorna. Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drutvene delatnosti u drugu, sto je praceno promenom zanimanja, odnosno tipa drutvene uloge. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drutvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drutvene strukture. Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drutvenih grupa u njihovom drutvenom polozaju. Obicno se37

pri tome pravi razlika izmeu ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti. Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru, svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drutvenih grupa. U savremenom drutvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija, bavljenje politikom i sklapanje braka. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drutvene pokretljivosti. Najtezi oblik drutvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. Priroda, posledice rata kao oblika drutvenog sukoba koji su voeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drutva, a takoe i sredtvo reavanja protivrecnosti danasnjeg sveta.

35. Peoriodizacija istorijskog kretanjaMarks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drutveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu, robovlasniko drutvo, feudalizam, kapitalizam i komunizam. Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku, industrijsku i postindustrijsku. Predindustrijsko drutvo oznaava fazu u kojoj preovlauje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. Selo je osnovni tip naselja. Pored seljastva kao znaajne drutvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. Predindustrijsko drutvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. i prvih decenija XVIII v. , poistoveuje se sa civilizacijom srednjeg veka. Industrijsko drutvo je ono gde preovlauje masinski nain proizvodnje, mehanizacija i automatizacija i sve vea specijalizacija proizvodnje. Ekonomski i tehniki napredak industrijskog drutva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. Novi izvori energije: elektricna, atomska, nuklearna tecna goriva sl. Industrijsko drutvo je tip drutva koji se zasniva na industrijskoj, masinskoj proizvodnji, u kome je

38

capital glavni oslonac i inilac razvoja, gde se ovekov fiziki rad zamenjuje radom i energijom masine. Postindustrijskim drutvom naiva se faza najrazvijenijih drutava. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela Dolazak postindustrijskog drutva. Karakteristika postindustrijskog drutva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odreuju kao trgovina, finansije, saobracaj, zdravtvo, istraivacki rad, obrazovanje, upravljanje i rekreacija. Postindustrijsko drutvo je drutvo znanja. Mnotvo je inilaca koji su doveli do meusobnog poveivanja razliitih drutvenih sistema i naroda uprkos razliitim stepenima istorijskog razvoja. Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije, svetsko trziste, saobracajne veze, stvaranje meunarodnih organizacija i sve ece upoznavanje i priblizavanje razliitih naroda i nacija.

36. GlobalizacijaSavremeni svet karakterise izuzetna brzina drutvenih promena. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska, politika i kulturna promena, to je promena izrazena ili objedinjena globalnim proeom ujedinjavanja oveanstva. Globalizacija, kao nuzni i neminovan drutveni proe objedinjavanja oveanstva u jedinstveno svetsko drutvo, meusobno uslovljeno i meusobno povezano u globalno ekonomsko, politiko i kulturno prostrantvo, predstavlja jedan od najznaajnijih proea savremenog civilizacijskog razvoja. U proeu globalnog ujedinjavanja oveanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odreuje sve meunarodne odnose: 1. Prva se manifestuje u poveivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. 2. Druga se manifestuje u borbi za osloboenje od svih oblika ekonomske i politike zavisnosti, kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. Termin globalizacija se posebno koristi u politikoj komunikaciji, pojavljuje se u publiistici, novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. Pored termina globalizacija, mogu se naci i drugi termini, kao globalnost ili globalizam. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju, jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup proea kojim se39

umanjuje uloga i znaaj nacionalnih drava. Rec globalan se najece primenjuje za objasnjavanje skupova razliitih dimenzija i struktura, kao sto su nacija, grupa nacija ili citav svet. Termin globalizacija ulazi u upotrebu 70-ih i 80-ih godina XX v. da bi oznaio proe ujedinjavanja oveanstva. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmeu razliitih naroda, drava i kultura. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje, slobodni i ravnopravni narodi. Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka, ona je antagonistika i unipolarna. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. Globalizacija postaje predmet naune obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. godine kada su vlada SAD, MMF, i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi. Predviena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija, na slobodno trzisno formiranje cena, na zaustavljanje i sprovoenje privatizacije. Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politikog prostranstva, kretanje naroda unutar i izmeu kontinenata, trgovina meu razliitim dravama koje se nalae na velikim udaljenostima, odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda, na sirenje tehnologije, oznaava poveanje meunarodnog udela u trgovini robe, rast transnacionalnih kompanija, porast direktnih inostranih investicija, porast brzine i obima finansijskih transakcija. Globalizacija se odreuje kao stalno rastuci i razvijajuci proe meusobnog poveivanja razliitih faktora meunarodnog znaaja, pri cemu se misli na tesne ekonomske i politike veze, na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drava. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigrali kilometrima daleko. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proe koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drutvenih odnosa i uinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja.

40

Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drave, jer jer nacionalna drava suvie mala da bi resila velike ivotne problem i suvie velika da bi resila male problem. Albrou smatra da globalizacija oznaava sve one proee pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drutvo, odnosno globalno drutvo. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti, da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. U definisanju dominira stav da je globalizacija proe sve veeg prozimanja i poveivanja razliitih drava, njihova ekonomija,kultura, pravnih sistema, medija, al ii brojnih sfera drutvenog ivota. Globalizacija se moze odrediti kao proe jedinstvenog ekonomskog, politikog i kulturnog prostranstva. Saradnja izmeu nacija odvija se preko ekonomskog trzista, koje je primoravalo nacije da stupaju u meusubne odnose. Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene.

37. Ekonomska globalizacijaPod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proe rastuce privredne meuzavisnosti drava sirom sveta, sto znai da privredne veze prevazilaze granie drave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo proea globalizacije. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proe poveivanja razliitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva poveivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene, liberalizacije meunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda, sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. Globalizacija svetske privrede, u uzem smislu, posebno po shvatanju ekonomista, vrsi se u prekograninom poslovanju preduzeca.41

Ekonomska liberalizacija najvie zavisi od brzine liberalizacije meunarodnih ekonomskih odnosa. Liberalistika skola zastupa stanovite da liberalizaciju ekonomskog ivota treba prepustiti trzistu, koje u najveoj meri i regulise ekonomski ivot. Protekcionistika, intervencionistika ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog ivota treba ograniavati dravnom intervencijom. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje, uspon azijskih tigrova, izrazito razvijanje svetskog trzista, ubrzavanje meunarodnih tokova robe i kapitala, jaanje transacionalnih kompanija, porast spoljno-trgovinske razmene. Po misljenju amerikog naunika i futurologa Dona Nezbita, treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znaajno razvijeno. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija dri u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromatvo postaje globalan problem oveanstva. Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. capital, savremena

Zahvaljujuci razvoju informatike i telekomunikaoine tehnologije, svet se sve vie globalizuje. Informacione tehnologije omoguava novi uspon ekonomije simbola.

38. Politika globalizacijaPod politikom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politikih odnosa koji postoje u okviru drava, saveza drava, regiona i izmeu regiona. O politikim odnosima izmeu drava u proeu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana, Adam Smit model, fragmentaije i koordinacija.

42

Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politikim prostrantvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. Adam Smit model: globalne politike institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. Fragmentaija: drava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. Koordinacija: sve drave grade politiki sistem na demokratskim osnovama. U razmatranjima o globalizaciji sa politikog aspekta ine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drutva, traze se odreene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo poveivanje i objedinjavanje oveanstva.

39. Globalizacija i civilizacijski razvoj drutvaCivilizacija se odreuje zajednikim objektivnim elementima kao sto su jezik, istorija, religija, obicaji i institucije. Civilizacija sa sociolokog stanovita se odreuje kao istorijskoantropoloski, socio-kulturni i istorijski tip organizacije drutva na odreenom geografskom prostoru. Svetsko drutvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vie posebnih unikatnih civilizacija. Arnold Tojnbi je dokaivao da je u istoriji ljudskog drutva nastalo 26 civilizacija. Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije, ali Tojnbi, kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno, diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znaaj. Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put raanja i propadanja. Izmeu civilizacija postoje sustinske razlike. Ove razlike se mogu usporiti, kao sto sve vie i usporavaju proe globalizacije, tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka.43

Zajedniki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova meusobna povezanost. Ta meusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. Optanak nacionalnih drava u globalnom drutvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda.

40. Socioloki pojam globalizacijeGlobalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drutva, zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti, niti spreciti. Sa stanovita opteg razvoja drutva i oveka to je progresivni proe. Za reavanje globalnih problema savremenog drutva ne postoji opta saglasnost, ni potpuna saradnja, pa je zato budunost oveanstva veoma neizvesna. Razvoj oveanstva je zabelezio postojanje vie civilizacija izmeu kojih postoje brojne sustinske razlike, pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju oveanstva. Razmatranje globalizacije sa sociolokog aspekta eto se odnose na to da li je globalizacija proe ili pojekat. Danijel Bel je objavio knjigu Kraj ideologije u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom.

41. Sudbina globalizacijeModernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drutvom. drutvom, a

U raspravi o globalizaciji ukljuili su se i antiglobalisti. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odreenu formu zapadnog imperijalizma, posebno44

amerikog. U razvijenom svetu, antiglobalistiki pokret je voen raznim idejama socijalizma, anarhizma i ekologizma. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji, to posebno ukazuje Dejvid Hel, mogu se podeliti na: hiperglobalistiki, skepticni, transformacioni. Hiperglobalistiki pristup polazi od toga da u savremenom svetu ve postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. To se odnosi na velike korporativne organizacije. U novoj ekonomiji, ili ekonomiji bez grania, vodecu ulogu i nesumljivi znaaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drave. U tim okolnostima drava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog ivota. Na jednoj strain nalae se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres, univerzalni mir i harmoniju. Na drugoj strani nalae se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova, izmenjena forma globalizovanog kapitalizma, ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti, socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretaka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih proea, u stvari laissez faire kapitalizam. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonom