Socioloski Aspekti Tehnickog Razvoja

Skripta za prvi kolokvijum

Dejan Ribic

ISPITNA PITANJA

1. POJAM TEHNICKOG SAZNANJA ....................................................................................................................................... 2

2. IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA ....................................................................................................................................... 2

3. STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA ................................................................................................................................ 3

4. NAUCNO-TEHNICKI POTENCIJAL ..................................................................................................................................... 5

5. ZNACAJ I TEHNICKI OBLICI SIRENJE ZNANJA ................................................................................................................... 6

6. DRUSTEVNI OBLICI SIRENJA I SPRECAVANJA SIRENJA SAZNANJA: ................................................................................. 7

7. ODNOS NAUKE I TEHNIKE ............................................................................................................................................... 8

8. TEHNIKA I ETIKA .............................................................................................................................................................. 9

9. DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU ...................................................................................... 10

10. DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U KAPITALIZMU ........................................................................................... 12

11. TEHNIKA I KARAKTER DRUSTVA ................................................................................................................................ 13

12. INDUSTRIJSKO DRUSTVO .......................................................................................................................................... 13

13. INFORMATICKO DRUSTVO ........................................................................................................................................ 14

14. UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA .................................................................................................................................... 15

15. TEHNIKA I ZIVOT, COVEK, SVEST ............................................................................................................................... 16

16. UZROCI GLOBALIZACIJE ............................................................................................................................................. 17

17. DIMENZIJE GLOBALIZACIJE ........................................................................................................................................ 18

18. DEBATA O GLOBALIZACIJI ......................................................................................................................................... 18

19. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NASE ZIVOTE .................................................................................................................. 19

20. PRVI MASOVNI MEDIJI I TELEVIZIJA KAO MEDIJ ....................................................................................................... 20

21. UTICAJ TELEVIZIJE ...................................................................................................................................................... 20

1

1. POJAM TEHNICKOG SAZNANJA Tehnicko saznanje obuhvata ideje, stavove i principe koji objasnjavaju nacin stvaranja i funkcionisanja materijalnih sredstava, materijalna sredstva koja su zasnovana na tim idejama I principima, kao I postupke koriscenja tih sredstava radi ostvarenja odredjenih prakticnih ciljeva. Tehnicko saznanje ima dve dimenzije: teorijsku-saznajnu i materijalno-prakticnu. Teorijsko-saznajna dimenzija tehnickog saznanja ogleda se u tome da se racionalno iskustvenim putem otkriju objektivne osobine odredjenih pojava i povezanost tih pojava sa ciljem stvaranja materijalnih sredstava. Da bi se ovo ostvarilo tehnicko saznanje mora biti objektivno, opste, precizno i sistematicno. Objektivni deo sadrzi samo one stavove koji se mogu proveriti (eksperiment) Opstost tehnickog saznanja - ispitivanje osobina pojedinacnih pojava, otkrivanje zajednickih osobina cele klase pojava, otkrivanje sustinskih osobina pojava. Precizno adekvatno izrazava ne samo opste osobine neke pojave vec i osobine najsitnijih delova te pojave Materijalno-prakticni karakter nastoji da na osnovu teorijskih principa konstruise tehnicka sredstva koja prakticno funkcionisu i prakticno zadovoljavaju potrebe ljudi. 2. IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA Proizvodno prakticne potrebe - teznja da ljudi rese odredjene prakticne zivotne probleme kako bi olaksali obavljanje odredjenih delatnosti radi zadovoljavanja proizvodnih i zivotnih potreba. Naucno saznanje - racionalno proucavanje konkretne stvarnosti. Kontinuitet tehnike - resavanje jednog problema otvara mogucnost resavanja drugih i time razvoj tehnickog saznanja. Komplementarnost tehnike - mogucnost da se tehnicki pronalasci koji su stvoreni za resavanja praktickih problema u jednoj oblasti primene u drugoj u potpunosti ili celosti. Trzisna konkurencija - povlaci sa sobom povecanje produktivnosti rada i sticanje bogatstva i samim usavrsavanjem tehnologija one mogu da se nose sa ostalom konkurencijom. Eksperimentalna radoznalost - individualne psiholoske osobine od strane tehnickih stvaralaca, licno zadovoljstvo, veliki broj znacajnih pronalazaka je nastao zbog radoznalosti.

2

3. STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA Najznacajniji stvaraoci tehnickog znanja u proslosti bile su zanatlije, daroviti pojedinci i tehnicki pronalazaci iliti prvi inzenjeri, samouki obrazovani tehnicki pronalazaci i daroviti pojedinci. Najvei deo tehnikih pronalazaka u prolosti su ostvarile zanatlije, koji su otkrivali i stalno i sistematski usavravali ta tehnika sredstva. Posle zanatlija, veliki doprinos su dali samoukoobrazovani tehniki pronalazai. Oni nisu posedovali formalno tehniko obrazovanje, jer tada takvo obrazovanje nije ni postojalo. Obrazovanje su stekli prouavanjem pisanih izvora i eksperimentalno-istraivakim radom. Visoki stepen samoobrazovanja omoguila im je praksa da se teorijska i praktina znanja zapisuju. Do XIX veka zanatlije su davale najvei doprinos razvoju tehnikog saznanja, dok su naunici u ovom periodu davali mali i ogranien broj saznanja, iz pojedinih oblasti kao to su astronomija i matematika. U periodu izmeu 1300 i 1600 godine postojale su tri grupe naunika i to: Naunici na univerzitetima Humanisti Umetnici zanatlije

Naunici na univerzitetima i humanisti nisu dali skoro nikakav doprinos razvoju tehnikog saznanja. Naravno umetnici zanatlije su najvie doprineli. Posebno su se isticali zanatlije vieg ranga koje su imale odreeni stepen obrazovanja, koje su stekli kao egrti. U ove zanatlije ubrajamo:

Umetnike-inenjere Lekare Graditelje muzikih instrumenata Graditelje nautikih i astronomskih instrumenata Geometre Navigatore

Zanatlije vieg ranga su unapredili i odreena teorijska znanja iz:

Mehanike Akustike Hemije Metalurgije Geometrije Anatomije

kole za sticanje tehnikog odnosno zanatnog znanja nisu postojale. Osoba koja je htela da ui zanat ila bi u porodicu majstora. Od XIV veka dolazi do definisanja statusa sluge i kalfe i egrta. Razlike su bile sem u nazivu i u primanjima i pravima.

3

Sve do kraja XIX veka nosioci tehnikog saznanja su u najveoj meri bili pojedinci, a ne istraivake organizacije. Poetkom XX veka u SAD su 20% tehnikih pronalazaka stvorile naune organizacije, a 80% pojedinci, dok je sada to obrnuto, to dokazuje da je istraivaki rad postao drutveno organizovan. U prolosti, na visokim kolama, ljudi su se obuavali za obavljanje samo crkvenih i dravnih poslova, i sticali znanja iz filozofije, istorije, kulture, teologije i prava. kole za sticanje tehnikog znanja nisu postojale, jer vladajua klasa nije bila zainteresovana. Zbog religijskog uticaja se stvorio prezir prema konkretnoj stvarnosti, kao predmetu naunog prouavanja. Jo u antikoj grkoj je bila stvorena otra vredonosna razlika izmeu mehanikih i duhovnih delatnosti. Postojala je potpuna nezainteresovanost srednjevekovnih univerziteta na Zapadu i visokih kola u Grkoj za razvoj prirodno-tehnikih nauka. Osnovne nastavne discipline su bile:

Pravo Filozofija Teologija Medicina

U XIV i XV veku u Italiji uvode filozofiju prirode, fiziku i matematiku. Prirodni predmeti imali su sporedan znaaj. Tek u XVII i XVIII veku se stvaraju akademije, iji je cilj bio razvijanje nauno-istraivakog rada, a ne kolovanje kadra. Najpoznatije nauno drutvo je Londonsko kraljevsko drutvo, osnovano 1660. godine. A od akademija:

Akademija nauka u Parizu, Berlinska akademija nauka Petrogradska akademija

Istraivanja su vrili iz oblasti astronomije, fizike, hemije i biologije. Znanja koja su ostvarena na akademijama bila su vie teorijskog karaktera i nisu mogla da zadovolje specifine zahteve proizvodnje, koja je traila praktino-tehnika saznanja. Zato se u Francuskoj 1794.godine otvara prva politehnika kola, koja je bila poetni oblik tehnikog fakulteta. Sa osnivanjem tehnikih fakulteta, stvoreni su institucionalni uslovi za kolovanje tehnike inteligencije, ali su i dalje bili manje znaajni. Tek u XIX veku se u Nemakoj izjednaavaju sa ostalim fakultetima. Najznaajniji stvaralac tehnikog saznanja u modernom drutvu je tehnika inteligencija. Svi znaajniji pronalasci u modernom drutvu nastali su kao rezultat organizacionog i sistematskog rada tehnike inteligencije. Praktina iskustva su i danas znaajna zaposleni su u mogunosti da uoe i svojim predlozima otklone nedostatke.

4

4. NAUCNO-TEHNICKI POTENCIJAL Pod nauno-tehnikim potencijalom podrazumeva se broj nauno-istraivakog kadra, stepen osposobljenosti nauno-istraivakog kadra da relativno brzo usvaja i stvara nova znanja u vidu otkria i izuma, kao i obim i brzina praktinog korienja, odnosno primena znanja. Vaan faktor stvaranja novih znanja je broj naunika i inenjera kojim neka zemlja raspolae. Taj kadar je poeo kontinuirano da raste u razvijenim zemljama poetkom XX veka. U razvijenim zemljama ima i vie inenjera. Najvie ih ima u SAD. Ako posmatramo nauno-tehniki potencijal prema broju otkria i izuma, najvei broj njih je postignut u razvijenim zemljama. Ukoliko posmatramo nauno-tehniki potencijal prema broju Nobelovih nagrada i broju patenata, razvijene zemlje su opet na prvom mestu. esto kompanije dugo ne patentiraju svoja otkria da bi to vie na njima zaradili, a da se konkurencija ne upozna sa njima, dok sa druge strane neke patentiraju kako bi zatitile svoje izume. Indeks citiranosti je takoe jedan od pokazatelja razvijenosti nauke u jednoj zemlji. to je neki rad vie citiran, to znai da je rad u saznajnom pogledu znaajniji. Spisak naunih navoda pokazuje da su radovi iz razvijenih zemalja daleko vie citirani od radova iz nerazvijenih zemalja. I u pogledu brzine i sposobnosti primene naunog znanja prednjae ekonomski razvijene zemlje, jer imaju velika novana sredstva, razvijenu tehnologiju i opremu potrebnu za eksperimente, kao i privredu koja je zainteresovana za te pronalaske. U ekonomski nerazvijenim zemljama, nauni kadar ne samo da je malobrojan, ve i neorganizovan, jer najvei broj istraivaa radi samostalno na projektima. U tim zemljama ne postoji pozezanost izmeu privrede i ovih institucija, kao ni izmeu institucija. Razvijene zemlje imaju najpovoljnije uslove da tehniki realizuju i najsloenija otkria iz drugih zemalja. Tehnoloki nerazvijene zemlje, ak i kada dou do nekog znaajnijeg otkria, primorani su da ga prodaju razvijenim zemljama. Dolazi do bega mozgova. Vaan preduslov za nauno-istraivaki rad su materijalna sredstva. Najvie matrijalnih sredstava ulau najrazvijenije zemlje. Dva najvanija izvora finansiranja su drava i privatna industrija. Drava najvie ulae u fundamentalna istraivanja, a privatna industrija u primenjena. Jako esto se privatne kompanije potpomau sredstvima iz dravnog budeta, jer drava ima interes u razvoju visokih tehnologija.

5

5. ZNACAJ I TEHNICKI OBLICI SIRENJE ZNANJA Stvaranje znanja je sloen proces uslovljen mnogim faktorima: Stepen razvijenosti materijalne proizvodnje i praktinih mogunosti primene naunog saznanja Postojanje vlastite organizacije nauno-istraivakog rada Stepen razvijenosti obrazovnog sistema Stepen razvijenosti kulture i naune tradicije

U razliitim drutvenim zajednicama su razliiti uslovi za uspean razvoj saznanja. Tako je na primer u staroj Grkoj bila razvijena filozofija i umetnost, ali ne i tehnika. Brzina irenja ideja i znanja je jako znaajna. Kao prvo, zemlje koje nisu dole do svojih saznanja mogu da koriste tua, sa druge strane zemlje mogu da prihvate i unaprede znanja, tako da su, na primer, japanske kopije bolje od originala. Postoje tri razliite teorije o odnosu stvaralatva i irenja znanja i ideja: Difuzionistiko-koje potpuno razdvaja proces stvaralatva od procesa irenja ideja i znanja Ideja o postojanu nezavisnih otkria i izuma i autonomni razvoj drutva na osnovu tih otkria Stvaranje i irenje ideja i znanja su meusobno uslovljeni procesi

Tehniki oblici irenja znanja Postoje dva naina irenja znanja: Neposredno Posredno

Neposredno irenje znanja je usmenim putem. Ovo je bio jedini nain irenja znanja do pojave pisma. Ljudi su zbog potrebe za komunikacijom razvili jezik. Bilo je skoro nemogue ovim putem prenositi teorijska saznanja, ali su se najvie prenosila praktino-tehnika saznanja. Tako su na primer Arapi doznali nain pravljenja papira od kineskih zarobljenika, jer je u Kini nain pravljenja papira uvan kao tajna. Putujui misionari su sem verskih uenja prenosili i praktino-tehnika znanja. Danas neposredni nain prenoenja znanja dobija na znaaju zbog postojanja naunih i poslovnih tajni. Posredno irenje znanja poinje prolaskom pisma. To je omoguilo da se znanja prenose sa generacije na generaciju, da ne bi svaka generacija iznova morala poinjati sakupljati. Do pojave pisma, esto su znanja umirala sa njihovim autorima. Pismo je mnogo pouzdaniji oblik prenoenja znanja. Ranije se deavalo da se znanja izgube. Npr 1956 godine je u kineskoj grobnici iz 297.g pne otkriveni ukrasi od aluminijuma koji je u Evropi pronaen tek u XIX veku. U poetku su knjige bile runo pisane, sve do pronalaska tamparije. Pronalazak tamparije uzrokuje nastajanje biblioteka, od kojih je najpoznatila bila u Aleksandriji. Ne smemo zanemariti i internet, tv i radio kao naine posrednog prenoenja znanja. Internet je nastao u Pentagonu 1969. godine. Broj korisnika interneta neprestano raste.

6

6. DRUSTEVNI OBLICI SIRENJA I SPRECAVANJA SIRENJA SAZNANJA: Moraju biti ispunjeni i tehniki uslovi i drutveni uslovi da bi se znanje irilo. Sem pisma, televizije, interneta, radija i ostalih tehnikih uslova, potrebna je i opta pismenost, biblioteke, razvijeni obrazovni sistem, razvijena organizacija nauno-istraivakog rada, razvijena kultura, otvoren i demokratski politiki sistem. irenje znanja se najbolje obavlja izmeu zemalja sa priblinim stepenom drutveno-ekonomskog, kulturnog i naunog razvoja. Prema drutvenim uslovima irenja ideja i znanja razlikujemo sledee oblike: Slobodna razmena ideja i znanja Tajno irenje Nametanje pojedinih znanja kao vrednosno najznaajnijih Nasilno nametanje Prodaja, odnosno transfer znanja

U poetku, vladari drava nisu sputavali irenje znanja jer nije postojala opasnost od toga. Meutim, ovladavanjem novim vojnim tehnologijama dolazi do uvanja tajni. Patentirali bi neki pronalazak tek kada bi bio zastareo, a i tada bi nastavili imati dobit putem licence. Obrazovanje i transfer tehnologije su danas dominantni oblici irenja tehnikog znanja. Oblici spreavanja irenja znanja: Nova znanja u toku istorije su delovala pozitivno na ubrzani razvoj, ali veoma esto su predstavljale i opasnost za vlast. Vlast se trudila da suzbije loe ideje koje bi mogle da utiu na dravu. Te loe ideje su poev od kritikovanja vlasti, pa sve do zalaganja za uspostavljanje drugaijeg oblika vladavine. S obzirom da su se do pojave tamparije knjige pisale rukom, lako je bilo kontrolisati ideje. Nakon pojave tamparije dolazi do raznoraznih vidova cenzura. Na poetku nije postoja organ koji bi pratio te ideje. U XVI veku u rimokatolikoj crkvi dolazi do formiranja indeksa nepoeljnih knjiga. Ta organizacija koja je formirala indeks nepoeljnih knjiga je tesno saraivala sa inkvizicijom. Pod nastupom faizma u Nemakoj, nareeno je da se pale sve knjige koje se protive ovoj ideologiji. Dve najvanije teorije dvadesetog veka, kvantna teorija i teorija relativiteta bile su otro kritikovane u SSSR jer su bile nasuprot Staljinizmu, jer nije moglo da se prihvati da je neto neodreeno i sluajno, s obzirom da se verovalo da je Staljinizam ovladao svim naunim oblastima. Takoe dolazi do neprihvatanja teorija o genetici i nasledstvu, pa su se te oblasti razvijale na nenaunim pretpostavkama, to je nanelo veliku tetu razvijanju znanja SSSR. Poto su se bojali tehnike inteligencije, shvativi da je uloga tehnike inteligencije mnogo znaajnija, izgradili su otvoren neprijateljski odnos i za sve to nije valjalo su okrivljivali inenjere. Ako grade velike hale-rasipnici, ako grade male hale-ne potuju ljude radnike klase. Zlo napred, zlo nazad.

7

7. ODNOS NAUKE I TEHNIKE Nauka i tehnika su meusobno povezani. One ine dve dimenzije jednog jedinstvenog saznajnog procesa. Ne mogu se razvijati jedno bez drugog. Nauka predstavlja teorijsku dimenziju saznanja, a tehnika materijalnu dimenziju. Nisu oduvek nauka i tehnika bile povezane, pa moemo razlikovati tri perioda i to: Period do XVII veka Period od XVII do pred kraja XIX veka Period od pred kraja XIX veka

U prvom period (do XVII veka), nauka i tehnika su se razvijale odvojeno. Tehnika se razvijala na osnovu praktino-iskustvenih saznanja ljudi. Oni su koristili mnoga materijalna sredstva, iako nisu sa naune strane umeli da objasne njihov princip rada. U to vreme se nauka bavila Aristotelovim shvatanjem sveta. Ako neto nije pisalo u Aristotelovim knjigama, znai da ne postoji. Tome svedoi primer kada je Kircher poetkom XVII veka jednom jezuitskom profesoru dao da kroz teleskop pogleda suneve pege, a on je rekao: To je beskorisno, sine. Dva puta sam itao Aristotela i nigde se ne pominju suneve pege. Tehnika je sve do XVII veka bila razvijenija od nauke. Iako sada smatramo da je nauka roditelj tehnici, do 1500. godine je bilo obrnuto. U drugom period (od XVII do pred kraja XIX veka), nauka i tehnika su se razvijali paralelno, ali je ipak tehnika imala vie uticaja na nauku. Smatra se da je moderna nauka nastala zahvaljujui tehnici, kada je preuzela eksperimentalni deo iz tehnike koji su razvili zanatlije. Bilo je i obostrane meusobne podsticajnosti. Naroito za vreme velikog irenja proizvodnje u kapitalistikom drutvu, gde se stvaraju problemi proizvodno-tehnike prirode, koje postojea tehnika, odnosno inenjerski kadar nisu mogli da ree, pa su se obraali naunicima. Puno puta je i nauka saznavala neto novo proucavajui nain reavanja praktinih tehnikih problema. Meusobna povezanost dovodi do ekspanzije hemije u XVIII veku. U treem periodu (od pred kraja XIX veka) dolazi do spajanja nauke, tehnike i proizvodnje u jedinstven proces, sa sve izraenijom tendencijom da nauka postane osnova tehnici i proizvodnji. Dolazi do pojave nauno-tehnike revolucije, odnosno pojavu da se revolucija u nauci i tehnici odvija nezavisno jedna od druge. Sve vra povezanost nauke i tehnike smanjuje vreme potrebno da se otkriveni nauni pronalazak upotrebi u procesu proizvodnje. Nauka, tehnika i proizvodnja danas ine jednu celinu. Nauka danas istrauje stvarnost , rukovodei se prevashodno saznajnim ciljevima, dok tehnika prati nauna ostvarenja i nastoji da ih pretvori u tehniku, radi zadovoljavanja praktinih potreba ljudi.

8

8. TEHNIKA I ETIKA Nauna-tehnika saznanja mogu imati dvostruku drutvenu funkciju: Humanistiku Antihumanistiku

Koju e svrhu imati ne zavisi samo od prirode nauno-tehnikog saznanja, ve i od potreba i ciljeva drutvene zajednice. Veina saznanja mogu biti i humanistiki i antihumanistiki iskoriena. Korienje saznanja u antihumanistike svrhe govori da tehnika ima etiku dimenziju, ispoljenu na dva nivoa: drutvenu i individualnu. Drutvo i ratna tehnika Ljudi su veoma rano poeli da prave luk, strelu i ostala orua, koje je imalo za zadatak lake preivljavanje i zadovoljenje materijalnih potreba. Meutim, brzo su uvideli da mogu to koristiti za pokoravanje i ubijanje drugih ljudi, tako da je elja za dominanciju i mo prouzrokovala razvoj ratne tehnike. Jedino ljudi prave sredstva koja imaju za cilj samo unitavanje svoje vrste. Nijedna druga vrsta to ne ini. Rat je tokom cele istorije bio podsticajan faktor razvoju ratne tehnike. Radikalne promene prema ratnoj tehnici nastaju pronalaskom vatrenog oruja. Kljuni pronalasci koji su ubrzali razvoj ratne tehnike su barut, bomba, atomska bomba, tenkovi, hemijska oruja... u toku istorije, drutvo je angaovalo sve vei broj ljudi i sredstava na unapreivanju ratne tehnike. Za vreme Drugog svetskog rata, svaka sila je imala svoj tim koji se bavio razvijanjem ratne tehnike, kojima su bili obezbeeni velika novana sredstva i koji su imali veliki potencijal. Imali su za zadatak usavravanje postojee ratne tehnike i konstruisanjem novih orua. Tehniki progres ratne tehnike se meri stepenom njene efikasnosti u unitavanju broja ljudi i materijalnih dobara. Npr ma ima indeks 20, a nuklearna bomba od jednog megatona 600.000.000. Najvie ljudi je stradalo za vreme Drugog svetskog rata, jet do tada nisu postojala moderna orua za masovna ubijanja. Sa jedne strane stvaraoci ratne tehnike su krivi za masovna stradanja, a sa druge strane, ne moemo rei da su oni zapoeli i vodili rat. Iako u svim poznatim kulturama je prihvaen etiki princip-ne ubij, njega se ne pridravaju. On je relativiziran po potrebi, tako da se ubijanje pripadnika drugog naroda ili drave ne smatra loim, ak se negde i tumai kao gest patriotizma i dravne obaveze. Dolazimo do toga da su ljudi koji su pobili najvie ljudi smatrani herojima. Na nivou naune, odnosno inenjerske profesije ne postoji univerzalan kodeks kao to lekari imaju Hipokratov. Ali moramo razumeti da pravac drutvenog i vojno-tehnolokog razvoja stvara vladajua elita. Stvaraoci ratne tehnike i moralne dileme Uee u stvaranju i stvaranje ratne tehnike je kod malog broja pojedinaca dovelo do moralne dileme i pokajanja. Na primer Alfred Nobel, naunik koji je 1866. godine otkrio dinamit, koji je naao veliku primenu u industriji, ali i u ratnoj tehnici. On je svojim zavetanjem ostavio da se svake godine deo zarade od prodaje dinamita dodeli kao nagrada za najznaajnije rezultate ostvarene u nauci, knjievnosti i miru. Na ovaj nain se Nobel moralno iskupio.

9

Otac prve atomske bombe je Openhajmer. Nemaka je prva zapoela proces stvaranja atomske bombe U-projektom 1939. godine. Zbog realne pretnje Nemake, u SAD poinje izrada atomske bombe. U poetku se projekat zvao S-1, a nakon ukljuenja drave u projekat dobija ime Menhetn-projekat. 16. Jula 1944. godine je prvi put oprobana atomska bomba. Naunici su stvaranjem atomske bombe ispunili svoj moralni dug prema slobodi i oveanstvu. Kapitulacija Nemake nije spreila SAD u razvoju nuklearne bombe. Oni je i pored mnogih protivljenja upotrebljavaju za kapitulaciju Japana. Posle toga, shvativi razornu mo, naunici su pokuali da atomsku energiju stave pod civilnu kontrolu, to im ne uspeva. Poinje zagovaranje naunika za izradu vodonine bombe. Openhajmer to odbija, jer se kajao zbog stvaranja nuklearne. Odmah nakon toga biva okarakterisan kao sovjetski pijun. Ista sudbinja je zadesila i Fritjof Kapicu iz SSSR-a, koji je sedam godina proveo u kunom pritvoru zbog protivljenja na izradi atomske bombe. Openhajmerovo pokajanje nije bilo dovoljan opomen na budue naunike da ratna tehnika donosi samo nesreu. Ratna tehnika i finansijska sredstva U podeljenom svetu, nikad se nije postavljalo kao pitanje moralne norme ogromno izdvanje sredstava i ljudskih talenata za razvoj ratne tehnike. Podeljena su miljenja o znaaju razvoja ratne tehnike za blagostanje drutva. Jedni misle da su najznaajniji pronalasci koji se danas koriste u privredi nastali u okviru vojnih istraivanja i za potrebe vojne tehnike, dok drugi misle obrnuto. 9. DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU Tehnika saznanja su se veoma usporeno i sporadino razvijala u predkapitalistikom sistemu zbog: Nezainteresovanou vladajue klase za usavravanje materijalne proizvodnje Religiozno tumaenje sveta i vrednosnog sistema Objektivna nemogunost potlaene klase da stie i stvara nova znanja Stagnativni karakter poljoprivrednog naina proizvodnje

Nezainteresovanost vladajue klase za razvojem tehnike Vladajue klase nisu bile zainteresovane za usavravanje materijalne proizvodnje. One se nisu direktno bavili proizvodnjom, a vladajui poloaj se nasleivao. Vladajua klasa se bavila vojnim, religioznim i politikim delatnostima, kao i ubiranjem rente od zemlje. Robovi i kmetovi su radili. Za razliku od kapitalistikog drutva, gde su svoj vladajui poloaj dobijali na osnovu svoje ekonomske moi, u predkapitalistikom drutvu vladajui poloaj je donosio materijalno bogatstvo. Vrednosni sistem i religiozno tumaenje sveta Nezainteresovanost vladajue klase za razvoj materijalne proizvodnje, doveo je do toga da fiziki rad uopte nije potovan. Radom kojim su se bavile vladajue klase je bio najenjeniji. Tako imamo da je u staroj Groj smatrano da fiziki rad nema smisao i da je ovek koji se bavi samo fizikim radom radi sticanja bogatstva osuivan i preziran. Graani koji se nisu bavili politikim i javnim delatnostima, ve samo svojim privatnim poslovima su smatrani za idiote.

10

Prezir prema fizikom i zanatlijskom radu sreemo i u rimskom carstvu. Slobodnog oveka je nedostojan posao nadniara jer je prodavao svoju snagu, a ne svoje sposobnosti. Maine i nauka se ne mogu razvijati u drutvu zasnovanom na robovskom radu. Robovski rad je bio previe jeftin da bi uvodili maine. Samo antiki naunici lieni predrasuda su se usuivali da eksperimentiu i seciraju. ak i oni koji su ostvarili znaajnije rezultate su takoe nipodatavali manuelni rad. Zanimljivo je da su maine u antici upotrebljavane za ratovanje, za zabavu kao igrake, ali nikad nisu uvedene u proces proizvodnje. Prezir prema proizvodnji i tehnikom znanju se prostire i kroz srednji vek. Svetenici su bili jo okoreliji od grke aristokratije. Ogranienja u razvoju proizvodnje i tehnikog znanja su dolazila iz religije i religioznog tumaenja sveta. Ograniene mogunosti potlaene klase Potlaena klasa je mogla subjektivno da bude zainteresovana za unapreivanje proivodnje, kao obik olakavanja njihovog rada, ali bi to donelo dobit samo vladajuoj klasi. Iako je posedovala odreena praktina znanja, potlaena klasa ih nije mogla realizovati zbog nedostatka drutvene moi da menja uslove i nain proizvodnje. Poljoprivredni nain proizvodnje Karakter tradicionalnog oblika proizvodnje je u velikoj meri uticao na usporeni razvoj tehnikog znanja. U srednjem veku, zbog malog broja tadanjih graana, nain na koji se poveavao prinos nije bio vezan za unapreivanje proizvodnje, ve poveanjem obradivog zemljita i radne snage. S obzirom da se proizvodilo samo za svoje potrebe, poljoprivreda nije podsticala razvoj zanatstva i trgovine kao osnove industrijskog naina proizvodnje. Dominantno su upotrebljavane alatke od drveta i delimino od metala, a nije bilo vika prinosa da bi se razvijala trgovina. Zbog postojanja prezira prema zanimanjima trgovca i zanatlije, ovim su se bavili ili ljudi koji nemaju svoju zemlju ili ljudi koji od svoje zemlje ne mogu da preive. U naim krajevima zanimanje kova je bilo prezirano, jer su se time bavili Romi. Tek poetkom dvadesetog veka seljaci poinju da se bave ovim poslom, i postaju ugledne linosti u selu. Kovanice su sluile kao malo drutveno sredite. Orua su se sporo usavravala zbog obilja radne snage na selu i specifine psihologije seljaka koji je na svemu tedeo sem na svom zdravlju i snazi. Imamo i usporeni razvoj znanja u oblastima pogonske energetike, jer je do III veka ljudska i ivotinjska snaga bila pogonska, a snaga vetra i vode sve do kraja XVIII veka. Glavni uzrok usporenog tehnikog znanja u srednjevekovnom drutvu je nepostojanje proizvodnih potreba, a ne nemogunost oveka da na tom stepenu istoriskog razvoja stvara sloenija znanja, s obzirom da su znanja koja su bila u interesu klase kontinuirano razvijana. U ta znanja spadaju graditeljstvo, astronomija, matematika i medicina. Prvi poeci matematikih misli su se javljali zbog potrebe premeravanje polja, trgovine i merenje vremena. Potrebe vladajue klase su delovale takoe podsticajno na ubrzanom razvoju ove oblasti. To je najbolji dokaz da su se znanja za kojima je postojala praktina potreba brzo razvijala. To nam svedoe i mnogi graevinski objekti.

11

10. DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U KAPITALIZMU U kapitalizmu se stvaraju povoljni uslovi za razvoj tehnikog saznanja zahvaljujui buroaziji kao vladajuoj klasi. To je prvi put da je klasa koja se bavi privrednom delatnou, stekla materijalno bogatstvo i njime osvojila politiku vlast i postala vladajua klasa. Kao i ostale vladajue klase do tada, i buroazija je favorizovala delatnost kojima se bavi, to doprinosi tenji usavravanju materijalne proizvodnje jer je svoj poloaj obezbedila svojom ekonomskoj moi i bogatstvu. Potrebe materijalne proizvodnje postaju politike potrebe i materijalne potrebe. Menja se moralno shvatanje celog drutva. Vladajue moralne vrednosti su materijalno bogatsvo i uspeh u ivotu. Kapitalistiki nain proizvodnje nastaje usavravanjem zanatskog naina proizvodnje i prolazi dve faze: manufakturnu i industrijsku proizvodnju. Razvijanjem manuelne proizvodnje, dolazi do specijalizovanja radnika za obavljanje odreenih poslova jer je bilo dolo do podele proizvodnje. Poveavanjem konkurencije, proizvoai tragaju za novim nainima proizvodnje kako bi poveali produktivnost. Npr u tekstilnoj industriji je uvedena mehanika predilica. Pogonski izvori se menjaju od vetra i vode, pa do parne maine. Parna maina uzrokuje nastanak industrijskog procesa proizvodnje. Svaka maina se sastoji iz tri dela: motora, prenosa i alatke. Manuelni rad se nije mogao takmiiti sa industrijskom proizvodnjom. Maine su mogle da rade neprekidno, i nisu traile odmor ili poveanje zarade. A i takav nain proizvodnje je bio puno jeftiniji. U XIX veku nauka poinje da biva glavni inilac tehnolokog razvoja. Nauno-tehnika revolucija i industrijski sistem Parna maina je bila prvo primenjena u tekstilnoj industriji, a kasnije i u svim oblastima industrijske proizvodnje. Era parne maine se zavrava krajem XIX veka. Kapitalisti su uoili da mogu stei veliki profit usavravanjem maina, i da je to mnogo isplatljivije od poveanja broja radnika, smanjenje nadnice i produavanja radnih sati. Sistemski, planski i organizovan razvoj naunog saznanja u preduzeima, kao i tehnoloka primena otkrivenih rezultala sada postaju najznaajniji izvor i metod u daljem poveanju proizvodnosti rada i sticanju profita. Krajem XIX veka dolazi do niza nauno-tehnikih otkria koji ce usloviti nastanak nauno-tehnike revolucije, jer dovode do radikalnih promena u procesu proizvodnje kao i radikalne promene u nauci i tehnici.. poetak ove revolucije vezujemo za poetak upotrebe elektrine energije, motora sa unutranji sagorevanjem, elika, uglja i nafte. Nauno-tehnika revolucija radikalno menja dotadanji nain proizvodnje, izazivajui promene u predmetima rada, sredstvima rada, radnoj snazi i organizaciji rada. Dolazi do pojave automatizacije proizvodnje polovinom XIX veka. Roboti su uvedeni u industriju u neto veem obimu tek 1946.godine, dok su sloeniji roboti uvedeni sedamdesetih godina pojavom mikroprocesora.

12

11. TEHNIKA I KARAKTER DRUSTVA Tehnika predstavlja najznacajniji faktor razvoja drustva i najintenzivnije promene u drustvu odvijale su se pod uticajem razvoja tehnike. Najznacajniji doprinos razvoju drustva dali su tehnicki stvaraoci, ali posto oni nisu nikada imali najvecu drustvenu moc najznacajniju drustvenu moc su ipak imali drzavnici, ideolozi i politicari. Pa se tako neosnovano stice utisak da su jedino politicke licnosti imale uticaj na razvoj drustva. Tehnika postepeno osvaja oblasti drustvenog zivota i u svim oblasima izaziva radikalne promene. Danas u razvijenim zemljama nema oblasti i delatnosti koje nisu zasnovane na tehnici I zato se s pravom moze govoriti da je savremeno drustvo tehnicko drustvo i da su njegove bitne karakteristike i sustina odredjene stepenom razvoja tehnike. Podela drustva prema stepenu istorijskog razvoja deli se na lovacko-sakupljacka, pastirsko-agrarna, industrijska i postindustrijska. 12. INDUSTRIJSKO DRUSTVO Industrijska drutva se esto nazivaju modernim ili razvijenim drutvima i tu spadaju ekonomski najrazvijenije drave. Stvaranje industriskih drava je uzrokovano industrijskom revolucijom, to jest uvoenje maina u proizvodnju. Prvo su uvedene u tekstilnoj proizvodnji, a zatim i u ostalim granama. ak i u neprivrednim delatnostima. Razvoj tehnike je doneo mnoge promene u drutvu. Kao prvo: razvoj tehnike smanjuje znaaj poljoprivredne proizvodnje, a broj zaposlenih u industriji stalno raste. Kao drugo: dolazi do stvaranja preduzea kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih radnika, kao nove kategorije zaposlenih. U industrijskim preduzeima su zapoljavani radnici koji nisu imali sredstava da imaju sopstvenu proizvodnju, ve su za najam radili. To je prouzrokovalo nemotivisanost radnika, pa su tzv kontrolori morali da ih prevaspitaju da ekonomski troe vreme i odviknu se od zanatskog tempa rada. Kao tree: dolazi do porasta broja stanovnika u gradovima, jer je za razliku od poljoprivredne proizvodnje koja je zahtevala prostorno razbijena naselja, logika i ekonomska zavisnost industrijske proizvodnje zahteva prostornu koncentraciju na jednom mestu razliito ekonomsko povezanih fabrika to je uslovilo koncentraciju stanovnitva. U gradovima se formira urbani nain ivota. Kao etvrto: dolazi do formiranja obrazovnih sistema. Ranije se znanje i vetine u oblasti poljoprivrede i spremanje hrane prenosilo na osnovu promatranja praktinog rada starijih i praktinog uenja, dok se u vreme zanatlija prenosilo egrtovanjem u zanatskim radionicama. Meutim, kod industrijske proizvodnje, znanje je bilo tako slozeno da se nije moglo prenositi na ovakav nain, i dolazi do uvoenja obaveznog osnovnog obrazovanja, a kasnije i srednjeg i visokog obrazovanja. Kao peto: industrijski nain proizvodnje i trgovine zahtevali su stvaranje centralizovanih nacionalnih drava. Razvoj industrije utie i na strukturu porodica. Za vreme razvijene poljoprivredne proizvodnje i zanatstva, najekonominije je bilo da svi lanovi porodice ive u jednoj kui. Odvajanjem mesta ivljenja i rada to se menja. Zapoljavanjem punoletne mlade radne snage omoguava se mladim parovima da se osamostale. Menja se vredonosni sistem porodice. Dolazi do formiranja egalitarnih i demokratskih odnosa u porodici, bez obzira na pol i starost.

13

13. INFORMATICKO DRUSTVO

Kljunu ulogu u pretvaranju industrijskog drutva u informatiko drutvo (postindustrijsko, drutvo znanja, drutvo usluga) imala je informatika revolucija. Informatika revolucija je uvodjenje pametnih maina u proces proizvodnje, sposobnih da primaju informacije i pretvaraju jedan njihov oblik u drugi, da se povezuju sa drugim mainama i da programirane zahteve i slozene operacije obavljaju bez prisustva kontrolera i oveka, kao i da trenutno prenose veliki broj informacija na velike udaljenosti. Informatikoj revoluciji doprinela su etiri tehnoloka pronalaska: pronalazak i usavravanje performansi kompjutera, digitalizacija podataka, razvoj satelitskih komunikacija i vlaknasta optika. Najznaajnije promene do kojih je dovela informatika revolucija su: - fleksibilni sistem proizvodnje Ve poetkom 60-tih godina oseala se potraznja za fleksibilnom elastinom automatizacijom, koja bi se mogla primenjivati podjednako uspeno za srednjoserijsku, maloserijsku i pojedinanu proizvodnju. Poele su da se primenjuju maine sa programiranim upravljanjem, prvo u avionskoj, a kasnije i u civilnoj industriji. Ove maine su dobile jo iru primenu u praksi, pronalaskom kompjutera. Uporedo sa uvodjenjem numerikih maina, u proces proizvodnje se uvode i roboti za obavljanje specifinih poslova. Proizvodno povezani u jednu celinu, maine sa numerikim upravljanjem, raunari, roboti i sistem raunarskog projektovanja ine fleksibilan automatizovan proces proizvodnje. Najvaznije prednosti ovog procesa proizvodnje su smanjenje materijalnih trokova i mogunost brze proizvodne preorijentacije na potpuno novu proizvodnju prema zahtevima trzita. - dominacija ekonomije znanja u privrednom zivotu Ekonomija znanja postaje najznaajniji faktor u poveanju produktivnosti rada i ubrzanog drutvenog razvoja. Ekonomija znanja podrazumeva korienje naunog, tehnikog i uopte strunog znanja u obavljanju, organizaciji i upravljanju kako proizvodnih, tako i neproizvodnih delatnosti. Broj fizikih radnika vie ne predstavlja faktor u poveanju produktivnosti. Najznaajniji postaju radnici koji poseduju specijalizovana znanja. Najuspenije kompanije postaju one iji je proces rada, organizacije, uparavljanja, marketinga zasnovan na primeni strunog znanja. Kompanije zasnovane na znanju postaju dominantne u razvijenim zemljama. Razvoj i primena naunih rezultata u procesu proizvodnje u savremenim uslovima postaje osnovni izvor sticanja vika vrednosti. Zato nauno-istraivake organizacije u mnogim korporacijama prerastaju u samostalne proizvodne organizacije, iji cilj vie nije bio proizvodnja robe, ve proizvodnja naunog znanja kao robe u vidu visokih tehnologija i istog znanja - patent, licenca.

14

- uspostavljanje globalne ekonomije Multinacionalne ekonomije su danas najznaajniji faktor proizvodnje i trgovine u svetu i imaju sredinju ulogu u ekonomiji savremenog sveta. One predstavljaju poslovne mreze velikog broja ekspozitura matinih kompanija, koje su razmetene po celom svetu, a medjusobno su poslovno i proizvodno povezane telekomunikacionim tehnologijama. Telekomunikacione tehnologije omoguile su stvaranje "elektronske ekonomije", koja se ogleda u mogunosti kompanija, banaka i pojedinaca da obavljaju transfer novca preko interneta, a time i da prodaju i kupuju proizvode po celom svetu, sedei za kompjuterom. Proces umreavanja omoguava uspon informacione tehnologije. Pod uticajem informatike revolucije menjaju se i tradicionalni obrasci rada zaposlenih. Nestaju "poslovi za ceo zivot" i znanja koja su zaposleni stekli putem kolovanja brzo zastarevaju, pa su zaposleni primorani da ue u toku celog zivota, kako bi zadrzali posao. Kompjuteri dovode i do promene prostorne organizacije rada. Stvaraju se uslovi za rad na daljinu, odnosno kod kue. - proces globalizacije u modernom drutvu 14. UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA Tehnika i rad U radu je pod uticajem tehnike dolo do velikih promena. Ljudi su sve do XIX veka se bavili jako tekim poslovima kako bi sebi i porodici obezbedili egzistenciju. Puno i teko su radili, i jako brzo su propadali, oronuli. Tehnika je svojim usavravanjem ljudima olakavala poslove, a i poveavala efikasnost u stvaranju materijalnih dobara i proizvoda. Uvoenjem tehnike javlja se mogunost da se stvori viak proizvoda, a ne samo ona koliina koja je potrebna za preivljavanje rednika i njegove porodice. Tako se otvara mogunost da ljudi mogu da se bave i nemanuelnim radom. Razvojem maina sve vie se smanjuje potreba za fizikim radom. Pored fizikog rada, tehnika je u savremenom drutvu preuzela obavljanje kontrolne funkcije u procesu rada, kao i mnoge intelektualne rutinske poslove, sa tendencijom da preuzme i sloene intelektualne poslove. Radnici vie ne kontroliu rad maina, nego maine kontroliu rad radnika. Pretvaraju radnike u mehanike nastavke, koji obavljaju poslove koji jo nisu automatizovani, a obavljaju se u tempu koji maine zahtevaju. Tehnika i kultura Kultura se deli na materijalnu i duhovnu. Pod materijalnom podrazumevamo ona dela koja imaju materijalni oblik izraavanja, dok se pod duhovnom kulturom podrazumevaju ona dela koja imaju simboliki oblik izraavanja kao to su muzika, knjievnost... iako je materijalna kultura znaajnija za zadovoljavanje ljudskih potreba, vie se daje znaaja duhovnoj kulturi, a veoma esto se materijalna kultura i ne smatra kulturom. Za to je kriv srednjevekovni vredonosni sistem, koji je tvrdio da se kultura javlja samo u nematerijalnom obliku, i osporavali ovekovu duhovnost koju je pokazivao kroz materijalno stvaralatvo. Oni koji su znali delove Biblije napamet, oni su bili nosioci duhovnosti, dok su oni koji su gradili piramide, palate, brodove, dakle stvarali realnu ivotnu lepotu, toboe nisu posedovali duhovnost i duhovne sposobnosti. Tehnika zahteva iste stvaralake sposobnosti kao umetnost, knjievnost i nauka. Razlika izmeu tehnike i duhovne kulture je u svrsi ispoljavanja sposobnosti. Osnovni stvaralaki princip u tehnici je uspenost, dok je kod duhovnosti lepota, mada sada tehnika pored uspenosti postaje i lepa. Tehnika, sem to je sastavni deo materijalne kulture, je i materijalna osnova duhovne kulture. Na primer da ne postoje muziki instrumenti ne bi bilo ni muzike, da ne postoje boje i platna ne bi bilo slikarstva.

15

15. TEHNIKA I ZIVOT, COVEK, SVEST Tehnika i ivot ivot u najveem delu istoriskog razvoja, zavisio je od prirodnih uslova. Ljudi su se naseljavali u krajeve sa blagom klimom tokom cele godine, krajeve gde ima dovoljno plodova. Zato prve civilizacije niu pored reka. Razvoj tehnike im je omoguio da se oslobode zavisnosti prirodnih uslova i da prirodu podrede sebi. ovek se irio prema sve nepristupanijim delovima zemlje. ovek je postao gospodar uslova svog opstanka. U toku istorije, razliite zarazne bolesti su predstavljale veliku pretnju egzistenciji ljudi. Ispitivanjem tih bolesti i pronalaskom lekova za njih, kao i za druge bolesti koje imaju smrtni ishod, poveavali broj ljudi na zemlji i produenje ljudskog ivota. ivot ljudi u razvijenim zemljama se odvija u gradovima. U njima nastaje urbani nain ivota ije su odlike tolerantnost, intelektualnost, razliitost, racionalnost. Da nije tehnike, gradovi i ne bi mogli na postoje na ovakav nain. Tehnika je omoguila visoki ivotni standard i kvalitetan nain ivota. Ljudi ive u udobnim stanovima i kuama, koje su klimatizovane. Mogu jesti hranu iz svih delova sveta. Voe i povre ne predstavljaju vie sezonsku hranu. Nose garderobu koja je lepa i prilagoavaju je vremenu i raspoloenju. Savremena tehnika sredstva omoguila su ljudima dostupnost kulture i zabave to je stvorilo uslove za intenzivan, sadrajno bogat, uzbudljiv i raznovrtsan nain ivota. Tehnika i ovek ovek je u toku cele svoje istorije bio duhovno i praktino podreen prirodnim i drutvenim uslovima. ovek je iveo u strahu od prirodnih sila i nepogoda, ratova, bolesti, gladi, drugih ljudi i kultura. On je stvorio zbog toga religiju. U dananjem drutvu malo prirodnih i drutvenih pojava predstavljaju tajnu, tako da je ovek sposoban da kontrolie prirodne i drutvene uslove. Tehnika je praktino oslobodila oveka zavisnosti od prirodnih i drutvenih sila. Omoguila mu je da praktino kontrolie prirodne uslove i da relativno lako sebi obezbedi hranu, odeu i kuu. Tehnika i svest Tehnika je imala podsticajnu ulogu u nastajanju i razvijanju racionalne svesti kod oveka. ovekova svest je bila iracionalna, jer je prepisivala neke pojave mistinim i viim stvarima, to objektivno nije povezano, to jest ne postoji uzrono-posledina veza izmeu razliitih pojava. Za razliku od optih predstava o svetu i ivotu, u tehnici je od samog poetka dominirao racionalan pristup i princip. Tehnika ne trpi iracionalne principe, i svaka tvrdnja da je konstruisano orue zasnovano na nerealnim principima i sa nerealnim dejstvom veoma se brzo odbacuje u konkretnom ivotu. Ljudi su na primer, iako su molitvama i ritualima verovali da e postati uspeniji u lovu, u lov kretali sa racionalnim oruima. To ne znai da u istoriji nisu pripisivana mistina svojstva. Paralelno sa irenjem tehnikih sredstava irila se i racionalna svest, to pokazuje da izmeu stepena razvijenosti tehnike i stepena racionalne svesti postoji povezanost. Racionalna svest se na globalnom drutvenom planu odraava u racionalnoj organizaciji privrede, drave i dravnih organa, obrazovnog sistema, socijalno-penzijske zatite, kulture i nauke.

16

16. UZROCI GLOBALIZACIJE Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija, razvoj informacionih tehnologija i politike promene u svetu krajem dvadesetog veka predstavljaju najznaajnije uzroke globalizacije. Multinacionalne kompanije su osnov svetske ekonomije. Multinacionalne kompanije imaju svoje ekspoziture i dve ili vie zemalja. One imaju ogranke po celom svetu i dve treine svetske trgovine se odvija preko ovih kompanija. Multinacionalne kompanije su poele da se razvijaju posle Drugog svetskog rata, ali ekspanziju doivljavaju tek sedamdesetih godina. Najvei broj multinacionalnih kompanija ima SAD, Japan i Evropa. Sve vei broj multinacionalnih kompanija prerasta u transnacionalne kompanije. Za razliku od multinacionalnih kompanija koje imaju sedite u matinoj zemlji i iz njega upravljaju ekspoziturama, transnacionalne kompanije nemaju jedno sedite i ekspoziture imaju veu autonomiju. Po drugim autorima postoje tri tipa transnacionalnih kompanija i to etnocentrine, policentrine i geocentrine. Kod etnocentrinih korporacija poslovnu politiku i upravljanje odreuje centrala u zemlji porekla kompanije. Kod policentrinih su ekspoziture samostalne. Kod geocentrinih postoji globalno usklaen sistem upravljanja. Osnovni cilj kompanija je sticanje profita. To se moe ostvariti na dva naina, poveanom prodajom ili racionalnom organizacijom proizvodne delatnosti. Ukoliko kompanije imaju za cilj poveanje prodaje, to postiu otvaranjem pridrunica u skoro svakom delu sveta, jer je njihov krajnji cilj da ceo svet pretvore u polje svog trinog delovanja. Ukoliko ele da racionalno organizuju proizvodnu delatnost, to mogu uiniti na dva naina: Da otvaraju svoje ekspoziture ili premeste delove kompanije gde je jeftina radna snaga. Da otvaraju ekspoziture i radne pogone gde su jeftinije sirovine.

Multinacionalne kompanije tee slobodnom protoku robe, ljudi, znanja, tehnologije, kapitala izmeu razliitih nacionalnih drava, kao i ukidanje granica i barijera pojedinih zemalja koje spreavaju slobodu poslovanja i trgovine. One tee za stvaranjem univerzalnih ekonomskih i politikih sistema izmeu pojedinih zemalja, radi odbrane svojih interesa. Informacione tehnologije iako su multinacionalne kompanije znaajan faktor globalizacije, isto, ak i vie znaajan faktor su tehnika sredstva-saobraajna i komunikaciona. Da nije njih, multinacionalne kompanije ne bi ni mogle da funkcioniu. Tradicionalna komunikacija putem telefona zamenjena je sistemima koji vre kompresiju i prenos velikog broja podataka. Razvojem kablovske tehnologije, a posebno optikih kablova, poveavaju se tehnike mogunosti. Zatim ezdesetih godina veliku ulogu preuzimaju i komunikacioni sateliti. Prostorna i vremenska udaljenost vie nisu predstavljale problem kod ostvarivanja komunikacije. Zahvaljujui informacionim tehnologijama, npr strunjaci mogu da komuniciraju udaljeni po 5000km, da se meusobno vide, raspravljaju i vide tue reakcije. Dramatian razvoj i rast broja korisnika mobilnih telefona i interneta doprinosi da svaki pojedinac aktivno uestvuje u procesu globalizacije.

17

Politike promene Poetkom devedesetih godina dvadesetog veka dolazi do raspada SSSR-a. Do tada su postojale dve strane, sfera Varavskog pakta koji je predvodio SSSR i NATO predvoen Amerikom. Tada je svet bio podeljen na socijalistiki i kapitalistiki deo i vodio se takozvani hladan rat za ouvanje i proirenje politikog uticaja u svetu. U svim osamostaljenim dravama je poeo proces tranzicije. Raspadom Sovjetskog saveza i socijalizma nestale su najznaajnije politike i ideoloke podele i u Evropi i u svetu i pod tim uticajem je Evropa postala veoma integrisana globalna zajednica sa tendencijom da ujedini sve zemlje u Evropi. Znaajne politike faktore globalizacije predstavljaju i UN, meunarodne vladine i meunarodne nevladine organizacije . 17. DIMENZIJE GLOBALIZACIJE U proslosti su dominirale nacionalne kulture. Drustvene zajednice su imale svoje kulture koje su se razlikovale medjusobno. Kljucnu ulogu u globalizaciji kulture imaju sredstva masovnih komunikacija koja su i sama postala globalna. U svetu postoji medijski imperijalizam koji karakterise dominacija nekoliko najvecih medijskih kompanija. Sedista tih kompanija se nalaze u najrazvijenijim zemljama, a najveci broj u SAD. Kablovska i satelitska televija omogucuje velikim multinacionalnim televizijskim kompanijama da sa svojim programima prodru daleko izvan svojih nacionalnih granica i da u najudaljenijim delovima sveta zapocnu svoj kulturni uticaj. Savremena sredstva masovnih komunikacija u ekonomskim razvijenim zemljama pa i u srednje razvijenim dovela su do postepenog potiskivanja nacionalnih kultura i do pocetka stvaranja jedinstvene globalne kulture. 18. DEBATA O GLOBALIZACIJI Pojedini mislioci smatraju da je ideja globalizacije preterana, da debata na temu globalizacije predstavlja mnogo price o necemu sto nije novo. Skeptici ne veruju u globalizaciju i smatraju da sadasnji nivo ekonomske medjuzavisnosti nije bez presedana. Skeptici se slazu da postoji vise kontakata izmedju drzava nego u prethodnim periodima ali prema njihovom misljenju tekuca svetska ekonomija nije dovoljno integrisana da bi predstavljala zaista globalizovanu ekonomiju, zbog toga sto se najveci deo trgovine odvija u okviru tri regionalne grupe Evropi, Aziji i Pacifiku, i Severnoj Americi. Hiperglobalisti zauzimaju dijametralno suprotan stav u odnosu na skeptike. Oni smatraju da je globalizacija veoma realan fenomen cije se posledice mogu skoro svuda osetiti. Jedan od najpoznatijih hiperglobalista smatra da globalizacija vodi ka svetu bez granica u kome su trzisne sile mocnije od nacionalnih vlada. Oni smatraju da pojedinacne zemlje vise nemaju kontrolu nad svojim ekonomijama zbog ogromnog porasta medjunarodne trgovine. Vlade i politicari sve su manje u stanju da vrse kontrolu nad pitanjima koja prelaze granice njihovih drzava. Gradjani uvidjaju da politicari imaju ogranicenu moc pri resavanju ovih problema i kao rezultat toga gube veru u postojece sisteme vladavine. Hiperglobalisti smatraju da dolazi globalno doba u kome ce opasti znacaj i uticaj nacionalnih vlada.

18

Transformacionalisti zauzimaju srednju poziciju. Prema njihovom misljenju globalni poredak se transformise ali mnogi stari obrasci ostaju istovetni. Vlade na primer jos uvek zadrzavaju dobar deo svoje moci bez obzira na sve vecu globalnu medjuzavisnost. Za razliku od hg transforamcionalisti shvataju globalizaciju kao dinamican i otvoren proces koji podleze raznim uticajima i promenama. Drzave ne gube suverenitet kako tvrde hg nego se po misljenju transforamcionalista u njima dogadja restrukturacija kao odgovor na nove ekonomske i drustvene organizacije koje su po svojoj prirodi neterotijalne. Oni imaju i najsipravnije glediste. 19. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NASE ZIVOTE Globalizacija je pojava koja utie na na privatni i intimni ivot. Ona utie na nas preko bezlinih i linih izvora. Globalizacija iz korena menja prirodu naeg svakodnevnog ivota i nain na koji razmiljamo o sebi samima i o svom odnosu sa drugim ljudima. Uspon individualizma Doba u kojem ivimo, pojedinac ima mnogo vie mogunosti da oblikuje svoj ivot, nego to je to ranije bilo. Ranije je ivotni put pojedinca zavisio od roda, religije, drutvenog sloja... tako da je uglavnom ivotni put bio poznat. Lini identiteti pojedinaca bili su formirani u kontekstu zajednice u kojoj su roeni. U uslovima globalizacije, ljudi moraju aktino da uestvuju u izgradnji svog ivota i definisanju sopstvenog identiteta. Smanjuje se uticaj tradicije i uspostavljenih vrednosti. Globalizacija prisiljava ljude da ive na otvoreniji i refleksivniji nain. Obrasci rada Rad se nalazi u centru ivota mnogih ljudi, ne samo u svakodnevnom smislu, ve i u smislu irih ciljeva ivota. Rad predstavlja sutinski deo naeg ivota. Mnogi aspekti naeg postojanja oblikovani su obrascima rada. Globalizacija je izazvala duboke transformacije u oblasti rada. Novi obraski meunarodne trgovine pomeranje ka ekonomiji znanja imali su znaajan uticaj na tradicionalne obrasce zaposlenosti. Mnoge tradicionalne industrije su zastarele ili gube trku na tritu jer konkurent ima manje trokove rada. Nekada je bilo uobiajeno da ljudi imaju posao za ceo ivot. Sada je to drugaije. esto pojedinac u toku ivota promeni vie poslova, to esto podrazumeva da mora da ima razliite vetine i sposobnosti. U svakom sluaju pojedinac manje ili vie utie na svoju karijeru. ene su u velikom broju postale deo radne snage, to je injenica koja je u velikoj meri uticala na lini ivot oba pola. Proirenje obrazovnih i profesionalnih mogunosti, navelo je mnoge ene da kasnije stupaju u brak i raaju decu, ak i vraanje na posao posle poroaja, to dovodi do raspodele uloge u odgajanju dece izmeu mukarca i ene. Popularna kultura Uticaj koji je globalizacija izvrila na kulturu izazvao je veliku panju. U dananje vreme se slika, ideje, roba i stilovi prostiru svetom bre nego ikada. Trgovina, nove informacijske tehnologije i globalna migracija su doprineli slobodnom protoku kulture izvan nacionalnih granica. Mnogi ljudi smatraju da ivimo u jedinstvenom informacionom poretku - masovnoj globalnoj mrei gde se informacije razmenjuju brzo i u velikim koliinama. Posmatrajmo popularnost filma Titanik. On je postao jako popularan jer je oslikavao skup ideja i vrednosti koje su pale na plodno tlo olieno u publici irom sveta. Jedna od centralnih tema filma je mogunost ostvarenja romantine veze uprkos klasnim razlikama i porodinoj tradiciji. Pogotovo veliki uticaj film je imao u okruenjima sa tradicionalnim vrednostima.

19

Ne samo Titanik, ve i mnotvo drugih filmova koji dolaze sa Zapada, doprinosi menjanju tih vrednosti. Filmovi i televizijske emisije snimljene na zapadu promoviu skup politikih, socijalnih i ekonomskih stavova koji odraavaju specifian zapadni pogled na svet. Drugi, pak povezuju procese globalizacije sa sve veom diferencijacijom kulturnih tradicija i oblika. 20. PRVI MASOVNI MEDIJI I TELEVIZIJA KAO MEDIJ Masovni mediji obuhvataju novine, radio, televiziju, filmove, reklamne oglase, video igre, cd-e, Internet. Ova sredstva se nazivaju masovnim medijima zato sto omogucuju komunikaciju sa velikim brojem ljudi. Novine predsatvljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija. One su nastale kao potreba gradskog stanovnistva da se informise kao i potreba drzave da informise gradjene o svojim odlukama, a i zbog sirenja gradova gubila se neposredna komunikacija i time mogucnost razmene informacija o dogadjajima i procesima u gradu. One predstavljaju znacajan dogadjaj u razvoju drustva jer su omogucile ljudima da se obaveste o najznacajnijim dogadjajima u procesima u drustvu i prvi put pruzile mogucnost ljudima da vide potpuniju predstavu o osobinama drustva u kojem zive. Uticaj stampe je poceo da slabi sa razvojem radio difuzne mreze, a osobite sa razvojem televizije. Popularnost radija bila je prevashodno uslovljena tehnickim mogucnostima da emituje muziku. Sedamdesetih godina televizija postaje najznacajnije sredstvo masovnih komunikacija i svoju dominantnost zadrzala je do danasnjih dana. Nema kuce u razvijenm i srednje razvijenim zemljama koja ne poseduje najmanje jedan televizijski aparat. Televizija spaja u sebi osobine radija, novina i filma kao sredstva komunikacije. TV moze da emituje radio poruke, odnosno govorne poruke, novinske odnosno tekstualne poruke kao i filmske poruke odnosno sliku. Ipak prikaz slike je donelo prevagu u odnosu na ostale masovne medije i nekim delom mogucnost da se ucestvuje na dogadjaju koji se prikazuje.

21. UTICAJ TELEVIZIJE

Vrena su brojna istraivanja u pokuaju da se proceni stepen uticaja televizije na ljude. Najvei broj takvih studija odnosio se na decu, to je potpuno prirodno ako se imaju u vidu vreme koje ona provedu pred televizorom i posledice koje to moe imati po njihovu socijalizaciju. Dve najee teme istraivanja jesu uticaj televizije na stepen nasilja i kriminala u drutvu, i priroda televizijskih vesti. Televizija i nasilje Uestalost prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je dokumentovana. Najiscrpnija istraivanja vrili su Gerbner i njegovi saradnici, koji su analizirali uzorke programa emitovanih u udarno vreme tokom radnih dana i vikenda na svim vanijim amerikim televizijama svake godine posle 1967. Pri tome su izvrili klasifikaciju broja i uestalosti scena nasilja u razliitim vrstama programa. Nasilje su, za potrebe istraivanja, definisali kao pretnju ili upotrebu fizike sile koja za posledicu ima povredu ili smrt. Televizijska drama pokazala se kao krajnje nasilnika. Emisije za decu pokazale su ak veu uestalost scena nasilja, mada sa neto reim prikazivanjem scena ubistava. Crtani filmovi sadrali su vei broj scena nasilja od bilo koje druge vrste emisija. U skoro tri etvrtine ovih studija tvrdi se da postoji veza izmeu nasilja na televiziji i agresivnog ponaanja dece. U 20% studija zakljuci nisu ba bili najjasniji, a 3% tvrdi da nasilje na TV smanjuje sklonost ka agresivnom ponaanju.

20

Studije koje je Anderson razmotrio, u velikoj meri su se razlikovale po korienim metodama, intenzitetu ustanovljene veze izmeu nasilnikog ponaanja i uticaja televizije, i po nainu definisanja agresivnog ponaanja. Veliki broj nasilnih scena na televiziji ne mora da proizvodi iste obrasce ponaanja kod gledalaca; na njih moda vei uticaj vre glavne moralne poruke takvih emisija. U svim istraivanjima postoji tendencija da se gledaoci tretiraju kao pasivni posmatrai kojima nije vano ta e gledati. Sociolozi prouavaju TV vesti U sociolokim prouavanjima televizije, znatna panja je posveena vestima. Veliki procenat stanovnitva ne ita novine i njihov glavni izvor informacija su vesti. Meu najznaajnijim i najkontroverznijim prouavanjima televizijsksih vesti jesu studije Medijske grupe sa univerziteta u Glazgovu, koja je objavila niz radova u kojima se kritikuje nain prezentacije vesti: Loe vesti, Jo loih vesti, Zaista loe vesti i Vesti o ratu i miru. Loe vesti - njihova prva i najuticajnija knjiga, zasniva se na emisijama vesti koje su emitovala sva tri kanala u Velikoj Britaniji u periodu izmeu januara i juna 1975. godine. Cilj istraivanja bila je sistematska i nepristrasna analiza sadraja vesti i naina njihove prezentacije, u ovom sluaju vesti o sporovima izmeu radnika i poslodavaca. Zakljuak Loih vesti bio je da su vesti o sporovima izmeu radnika i poslodavaca prezentovane selektivno i iskrivljeno. Takoe su ukazale na stav urednika informacionih emisija. Dosta su kritikovani zbog stavova iznetih u ovoj knjizi. U lanku Videti znai verovati Fajlou je izneo rezultate istraivanja koje se bavi seanjima ljudi na prole dogaaje. Mnoge dogaaje su ljudi opisali onako kako je o njima javljano u medijima. Fajlou je zakljuio da je veoma teko kritikovati vesti sa dominantnih televizija ako ne postoji pristup alternativnim izvorima informisanja. Pod takvim okolnostima ne bi trebalo potcenjivati uticaj medija. Tanost vesti moe i mora biti ispitivana. Vesti nikad nisu samo opis onoga to se zaista desilo u jednom danu ili nedelji. Vest je kompleksna tvorevina koja po pravilu utie na ono o emu govori. Televizija i anr Televizija je neprekidan tok, ali je televizijski program kao takav prava zbrka. Programi za jedno vee, na primer, sadri niz potpuno razliitih emisija koje se emituju jedna za drugom. Zbog toga je pojam anra znaajan za unoenje izvesnog smisla u naizgled haotinu strukturu TV programa. anr se odnosi na to kako producenti i gledaoci tretiraju ono to se prikazuje na televiziji, odnosno kako te dve grupe vre kategorizaciju programa na , recimo, vesti, sapunice, vesterni.... Svaki anr ima svoja pravila i konvencije koje ga obeleavaju i razlikuju od drugih.

21

1. POJAM TEHNICKOG SAZNANJA2. IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA3. STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA4. NAUCNO-TEHNICKI POTENCIJAL5. ZNACAJ I TEHNICKI OBLICI SIRENJE ZNANJA6. DRUSTEVNI OBLICI SIRENJA I SPRECAVANJA SIRENJA SAZNANJA:7. ODNOS NAUKE I TEHNIKE8. TEHNIKA I ETIKA9. DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU10. DRUSTVENI UTICAJ RAZVOJA TEHNIKE U KAPITALIZMU11. TEHNIKA I KARAKTER DRUSTVA12. INDUSTRIJSKO DRUSTVO13. INFORMATICKO DRUSTVO14. UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA15. TEHNIKA I ZIVOT, COVEK, SVEST16. UZROCI GLOBALIZACIJE17. DIMENZIJE GLOBALIZACIJE18. DEBATA O GLOBALIZACIJI19. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NASE ZIVOTE20. PRVI MASOVNI MEDIJI I TELEVIZIJA KAO MEDIJ21. UTICAJ TELEVIZIJE