1. UvodObrazovanje je vaan deo svakoga oveka. S godinama znanje je preraslo u neto puno vie od posedovanja razliitih informacija. Znanje svakog pojedinca na jedan poseban nain predstavlja njegov kapital, njegovo ulaganje u sebe donosi uspeh. Globalno informatiko drutvo razvija se neverovatnom brzinom. Sve bre stapanje telekomunikacijskih i radijskih multimedija s informacionim i komunikacijskim tehnologijama, podstie pojavu novih proizvoda i usluga. Moderni svet prolazi kroz temeljan preobraaj i 21. vek postaje drutvo znanja. Tehnologija se sve vie koristi u kuama, bibljotekama, ustanovama i naravno obrazovanim ustanovama. Njeno irenje pomau tehnoloki potkovani uenici. Internet je labava globalna raunarska mrea danas poznata kao NET ili WEB. Ovaj sistem koriste milioni ljudi irom sveta, radi pronalaenja raznih informacija. Internet moe da zameni veinu svakodnevnih aktivnosti, dok ne postoji takva svakodnevna aktivnost koja bi mogla da zameni internet. (Ameriki tinejder)

3

2. Informaciono dobaU Americi i drugim razvijenijim zemljama internet se koristi od 1982.godine. Raunare koriste deca od 5-te godine ivota, 84% ima sopstveni raunar, 25% vie od jednog. Internet se koristi u proseku 11 sati nedeljno, 41% komunicira e-mail sa nastavnicima, 81% koristi e-mail za komunikaciju sa drugovima a 56% ima pristup internetu iz kole. Uenje i igranje postaje omiljeni oblik rekreacije na raunaru. U Srbiji, internet se pojavio 1996. godine, kada je Akademska nacionalna mrea preko BeoTelNeta spojena sa internetom. Danas u Srbiji internet koristi oko 1,6 milion ljudi. Pristupi Netu ostvaruje se uglavnom od kue 63%, sa radnog mesta 23%, raznih internet kafea 1% a sve vie i iz kolskih kabineta. Internet je postao centralni masovni mediji ali je umetniki primitivan, spor ali i fantastian jer prua ansu da se sa malo novca doe do raznih informacija, posla i razliitih oblika obrazovanja. Posebno se razvijaju edukacioni sistem.

4

3. Internet u obrazovanjuNastavnici mogu da kontaktiraju interaktivno sa svojim uenikom ili studentom. Neki aci i studenti imaju svoje blogove i tako izraavaju svoje miljenje. Internet postaje dominantna forma medija. Moe li se zamisliti sredstvo, alat koji bi omoguio da se sve zamisli o tome kako i ta treba uiti objedine na jednom mestu i da svako bira po svojim potrebama? Odgovor je INTERNET. On sadri sve podatke, vesti i najvea je kutija znanja koja se ikada pojavila. Moemo rei da je internet globalni mozak. Mogunost interneta se svakim danom sve vie primenjuje u obrazovanju. S internetom se javlja uenje bez granica, vrlo je jeftin i jednostavan za upotrebu te se sve vie koristi u nastavi. Koritenjem ovog alata u uenju razvija se volja, nema prisile pa aci lake oslobaaju svoje skrivene talente i elje. Uenici uviaju da im tehnoloka pismenost omoguava lake i bre uenje sa puno vie informacija. kola je uvek bila mesto u kojoj se negovala tradicionalna pismenost ( itanje i pisanje), a s pojavom novih tehnologija radi se i na informacijskoj pismenosti. Internet nam pomae da mladima ukaemo na informacije, na njihove izvore te da ih na isti nain poduimo brem i jeftinijem korienju vrednih informacija jer su one na tritu vrlo cenjena roba, a internet pravi alat za traenje robe. Internet uveliko obogauje odgojno obrazovnu komunikaciju, a takoe omoguava znatne promene uloge i zadatka nastavnika u savrmenom obrazovanju. Dobro pripemljeno i struno spremljeno poduavalje internetom moe omoguiti nov nain kolovanja a i olakati posao nastavnika.

5

4. E-mail kolaU nekim zemljama u svetu sve je vie e-mail kola i to postaje uobiajna praksa. Koriste ga na vie naina u svim oblastima kao i na svim nivoima obrazovanja( od osnovnog do univerzitetskog znanja) . O vanosti informacionih tehnologija u procesu obrazovanja mnoge razvijene zemlje neprekidno se zalau za razvoj i unapreivanje Neta u radu svih obrazovanih institucija. U naoj zemlji priprema se nacionalna strategija za informaciono drutvo, u njemu uestvuju svi od vlade, poslovnog sektora, akademskih zajdnica, ministarstva prosvete... Treba razlikovati uvoenje raunara i Neta kao dopunski alat u obrazovanju od nastavnih sadraja kojima je to primarna alatka, kao to su razni obrazovni smerovi ( informatika, kompjutersko upravljanje, kompjuterska grafika, Web dizajn....). Sve vea dostupnost razliitih medijskih izvora promenila je procese poduavanja i uenja, no istovremeno je oteano pronalaenje zadovoljavajuih i prikladnih materijala. Iako se uiteljima i uenicima dostupni 1000.materijala, teko je pronai odreenu informaciju te pritom zadovoljiti opte smernice koje se postavljaju pred uitelje i uenike. S toga je zakljuak da integracija tehnologije izmeu ostalog mora: Udovoljiti irokom spektru obrazovnih potreba i ciljeva Biti dostupna razliitim skupinama uenika Omoguiti zajednitvo i saradnju Omoguiti ocenjivanje kompletna materija je obraena i omoguava brzo i lako opremljenih uionica u informatikom smislu,lake se

U strunim kolama aci pomou dobro

ukljuivanje u globalnu problematiku. snalaze,usavravaju i prate savremene trendove. Obrazovanje mladih za korienje informacija sa interneta vrlo je bitno za njihov razvoj i ukljuivanje u zajednicu. Pismenost za korienje podataka sa Neta je vrlo bitna i treba to vie raditi na edukaciji uenika,oni moraju znati i kritiki odnos prema informacijama sa intereneta.

6

5. Obrazovanje pomou raunaraRaunarsko obrazovanje obuhvata ovladavanje informacionim tehnologijama na razliitim nivoima: Osnovni nivo odnosi se na korienje raunara kao pomonog sredstva u obavlanju poslovnih aktivnosti,pretraivanju i prikupljanju informacija,kao i korisenju raznih elektronskih usluga u svakodnevnom ivotu Napredni nivo predstavlja korienje raunara i informacionih tehnologija kao osnovnog,centralnog sredstva u poslovanju Profesionalni nivo predstavlja i napredno korienje raunara i razvoj novih informacionih tehnologija,alata i aplikacija U raunarsko obrazovanje pojedinca spada ne samo poznavanje hardvera i softvera, ve i uvid u procese razvoja informacionih tehnologija i u drutvene, pravne,ekonomske i psiholoke procese koji ine kontekst tog razvoja.

7

6.Komuniciranje preko internetaKomuniciranje preko interneta postaje najznaajnije informatiki, ekonomski i drutveni fenomen u modernom svetu. Internet, pod kojim se uglavnom podrazumeva pojam sajber prostora, predstavlja najveu raunarsku mreu na svetu. Preko njega se odvija masovna edukacija duhovna razmena i rekreacija razliitog zabavnog karaktera. Internet omuguava svim kolama, acima i profesorima da meusobno sarauju 24 asa dnevno. Nove tehnologije ne menjaju samo nain komuniciranja, ve takoe i nain na koji radi. Mogunosti interneta su ogromne i za edukaciju najznaajnija je: Elektronska pota Oglasna tabla Video koferencija Telnet Internet telefonija

8

7.Opasnosti koritenja internetaInternet je jedan od medija koji se najvie hvali ali i osporava. Dok jedni istiu neograniene mogunosti komunikacije i dostupnost informacija, drugi istiu otuenje, meuljudsku ne komunikaciju i nedovoljnu optu kulturu. Neprestalno se istie vanost informatike pismenosti, govori se o Netu i njegovoj primeni u obrazovanju. S druge strane osporavan je zbog raznih nedostataka. On se nametnuo kao neto svakidanje, a njegovi nedostaci su pomalo skriveni. On nudi puno podataka i znanja ali i mnoge druge informacije koje nisu vezane za obrazovanje ( reklame, nasilje, pornografiju, pedofiliju...). Koliina informacija koja se nudi, kao i njihov kvalitet ini se kao nepregledno mnotvo iz kog treba znati odabrati. Nepostojanje kontrole i ideja slobofnog objaljivanja na internetu dovodi do raznih runih stvari gde obian korisnik ( dete, uenik, student...) biva zbunjen a vrlo esto i zaluen. Pojavljuju se mnoge netane, neproverene informacije, govori, slike, filmovi... Internet je postao sastavni deo svakodnevnog ivota jer ga milioni ljudi koristi za rad, obrazovanje, kupovinu, kontakt... On nam olakava svakodnevni ivot ali i nudi razne oblike ponaanja i obrazovanja. Na internetu se sreemo sa raznim neetikim vidovima ponaanja, koja su vrlo destruktivna i utiu loe na mlade i jos vrlo neobrazovane informacijski. Mogunost zloupotrbe na internetu su enormne i esto neprevidive. Obrazovni sistem mora pre svega da naui i obui decu, studente, i sve ljude koje koriste ovaj nain komunikacije norme ponaanja kao to su : Potovanje prema drugima irenje rasnih i verskih predrasuda Nenanositi drugima tetu Neometati druge u koritenju Nenjukati po tuim dokumentima Nekrasti podatke i ideje Razmisliti o informacijama koje usvajamo ili putamo u promet

Ponaanje na internetu mogu da oblikuju pravosue obrazovanje, socijalna praksa. 9

Danas postoji veliki broj zakona kojima se regulie ponaanje na internetu.

8.Internet bibljotekakolska bibljiteka je nositelj novina u sferi uenja i nastavnog procesa i u njoj ce se na prvom mestu koristiti internet. U njoj se ostvaruje prvi kontakt mladih sa znanjem. Ueniku je teko od velikog izbora informacija odabrati pravu sr, i tu ulogu igra kolski bibljotekar. Njegova strunost tada treba da je naglaena i dobro organizovana.

10

9.ZakljuakPotreba integracije interneta u kolske sadraje nametnuta je vremenom u kojem ivimo, a koje je ve izvrilo snaan uticaj na mlade ljude. Pitanje dovoenja Neta u nastavu povezano je sa nizom pitanja a reenje je u timskom radu, gde uestvuju pedagog, psiholog, profesor. Razvoj deteta je najbitniji i zato se mora voditi rauna o informacijama koje do njega dolaze putem Neta. Na oobrazovanju lei glavni teret drutva koje ide ubrzano napred. Mora se pratiti tehnologija a posebna panja biti usmerena ka informacijama koje su dostupna najmlaoj populaciji.

11

10. Literatura1. docent Dr Mira Vidakovi SociologijaCekom Novi Sad 2008 2. Prof. Dr. Budislav Sua Osnovi komuniciranjaCekom Novi Sad 2009 3. orevi ivorad Sociologija 2007 4. Mira Vidakovi Poslovna etika Cekom Novi Sad 2009

12