Sociologija Naselja - Sociologija Sela

download Sociologija Naselja - Sociologija Sela

of 24

  • date post

    17-Dec-2015
  • Category

    Documents

  • view

    118
  • download

    9

Embed Size (px)

description

Sociologija naselja i sela

Transcript of Sociologija Naselja - Sociologija Sela

1

1. Nastanak i razvoj sociologije sela Sociologija sela nastaje krajem 19. i poetkom 20.veka. Tada seosko drutvo biva zahvaeno globalnim drutvenim promenama, industrijalizacijom, urbanizacijom, modernizacijom...Usled toga dolazi do potrebe da se novonastali problemi i promene socioloki objasne. Ovo su najoptiji uslovi koji dovode do pojave soc.sela ili ruralne sociologije (lat.''rus''-selo), a njen dalji razvoj zavisio je od konkretnih prilika i raznih kulturno-istorijskih inilaca.

Francuska je zemlja u kojoj se sociologija najpre konstituie. Kako je u njoj agrarna komponenta bila jako zastupljena, postoji duga tradicija istraivanja sela, seljatva i poljoprivrede koja je i omoguila rani nastanak sociologije sela.

Fiziokratsko uenje bilo je diminantno u Francuskoj ekonomskoj misli u drugoj polovini 18.v. To uenje izdie poljoprivredu iznad svih drugih privrednih grana, a seljake smatra osnovnom (i jedino proizvodnom) klasom drutva. Zastupali su stanovite da se ''isti prinosi'', tj. nove vrednosti (stvarno nacionalno bogatstvo) stvaraju samo u poljoprivredi. Oni su pozivali i na uvaavanje prirodnih zakona i u drutvu'', fiziokratija''-vladavina prirode. Najpoznatiji fiziokrata, an Tirgo, formulisao je uveni ''zakon opadajuih prinosa''. Po tom zakonu ulaganja u poljoprivredu viestruko uveavaju prinose, ali samo do odreenog stapena, kada uveavanje ulaganja vie ne poveava prinose u istoj meri, da bi na kraju uveana ulaganja rezultirala smanjenim prinosima. Kasnije je to objanjavano time da iscrpljivanje zemlje izaziva opadanje prinosa...Iako je danas ovo gledite prevazieno, nekada je bilo jako cenjeno i predstavljalo je povoljan kulturni kontext soc.sela koja je nastajala.

Frederik Le Plej istraivao je razliite tipove seoskih porodica tokom 19.v. pa se zato on smatra i jednim od osnivaa ruralne sociologije u Franc. i uopte. Dirkem neto kasnije nudi teorijsko-metodoloku osnovu sociologiji sela. On razlikuje drutva organske i mehanike solidarnosti, govori o tipovima podele rada, kolektivnoj svesti, socijalnoj kontroli i drutvenoj patologiji u modernim i tradicionalnim drutvima. Sve to ini osnovu i dananje soc.sela.

Iz SAD nam dolazi jedan pragmatizam, a istiu se sociolozi ikake kole. Iako se oni vie bave gradom, selo je bilo nemogue zaobii u tim prouavanjima odnosa selo-grad. Veza ikake kole i soc.sela vidi sa u delu Viljema Tomasa i Florijana Znanieckog-''Poljski seljak u Evropi i Americi''. To je prva empirijska socioloka studija seljatva objavljena 1918.-1920. u kojoj se biografskim metodom prouavaju promene u ivotima Poljskih seljaka koji su emigrirali u Ameriku. Oni su bili jako neobrazovana i devijantna skupina koja se teko prilagoavala novoj drutvenoj sredini...Ovo istraivanje je jako uticalo i na druge sociologe, posebno njihova metodologija. Pritisak praktinih problema u organizovanju farmerske poljoprivrede podstakao je razvoj soc. sela i njenjo uvoenje u nastavne programe. Na univerzitetu u Viskonsinu, arls Gelpin je osnovao prvo odeljenje za prouavanje seoskog stanovnitva i naina ivota pri amerikom ministarstvu za poljoprivredu. On je prvi upotrebio pojam ''rurban'' koji je skovao kao metodoloko sredstvo za opis proimanja seoskih i gradskih obeleja u drutvenim odnosima. Soc. sela je prvi put uvedena u univerzitetsku nastavu 1845/46.g. u ikagu. Prvi profesori su bili: P.Sorokin, K.Cimerman, .Gelpin, Tomas Lin Smit, Pol Lendis, arls Lumis i Alen Bigl.

Engleska=Adam Smit je u duhu klasine engleske ekonomije i njene teorije radne vrednosti, negirao postavke fiziokrata i isticao ekonomski znaaj podele rada i zemljine rente koje relativiziraju dejstvo prirodnih faktora u proizvodnji drutvenog bogatstva. Posela rada uveava produktivnost, skrauje vreme radnih operacija, omoguuje tehnike inovacije...a to se lake postie u industriji nego u poljoprivredi, tako da se ne moe rei da se u industriji ne stvaraju vrednosti. On je tvrdio da zemljina renta predstavlja osnovu za konstituisanje klase zemljovlasnika koji oduzimaju svoj deo prihoda od svakog proizvoda u koji je uloen ljudski rad. Na visinu rente utiu plodnost zemlje i njen poloaj prema tritu.....

Robert Maltus je svojim ''Esejom o stanovnitvu'' izazvao pesimistiki ok. On misli da poljoprivreda nee moi da ishrani sve vei broj ljudi na zemlji, ma kako velika ulaganja u nju bila i ma koliko se poveavala produktivnost ljudskog rada. Njegov ''agrarni pesimizam'' negira teoriju radne vrednosti i podsea pomalo na zakon opadajuih prinosa. Postoji tendencija da se proizvodnja hrane uveava po aritmetikoj progresiji, a stanovnitvo po geometrijskoj. U Engleskoj je seljatvo najranije osloboeno feudalnih obaveza, ali je ostalo nezatieno pred prvom akumulacijom kapitala...Jeftino ameriko ito je pretilo da potpuno uniti englesku poljoprivredu..carinska zatita u 20.v. je ve okasnila...

U Nemakoj soc. sela ima oslonac u bogatoj tradiciji ''agrarizma'' koja je naglaavala veliki znaaj sela, poljoprivrede za svako drutvo. Brojni nemaki gradovi su uvek brinuli za sviju ishranu, vodei zasebnu agrarnu politiku i zabranjujui izvoz hrane iz svoje okoline, a to se posle irilo i na vee teritorije. Iz takve klime i nastaje nemaka agrarna politika...Drugo uporite je bila nemaka tradicija istorijsko-fenomenoloke kole koja je pomerila sociologiju od prirodnih ka duhovnim naukama, a sve to je odgovaralo soc.sela. To razumevanje istorijskog kontexta odgovaralo je naporima da se prouavaju najdelikatniji odnosi u seljkim drutvima jer su se ona vie razlikovala meusobno nego urbana drutva.

Ferdinand Tenies je isticao dihotomiju zajednica-drutvo. Razlikovao je prirodnu zajednicu i vetako drutvo tj. udruenje. U zajednicama imamo poseban kvalitet prisnost, emocije, solidarnost (npr.porodica), a u drutvima interes, nema prisnosti (preduzee). Max Veber prouavao razne tipove drutvenog delovanja, mehanizme i posledice modernizacije tradicionalnih seljkih drutava, kao i razliku izmeu trad. i mod. organizovanja drutva.

U drugim zemljama soc. sela je imala vie lokalni znaaj. Ipak, specifian sluaj je Rusija, ne toliko zbog same soc.sela ve osobene konstelacije dru.-eko.-pol. i kulturnih prilika na selu. Kada su boljevici ideoloki nadvladali sve ostale, nametnuli su svoj model razvoja poljoprivrede i krenuli u ubrzanu industrijalizaciju kao opti obrazac drutvenog razvoja. Debata izmeu narodnjaka (ajanov) i marxista (Lenjin, Trocki, Buharin, Kamenjev, Preobraenski) rasplamsala se nakon revolucije a 1929.g. Staljin je prekida i pravi zaokret ka radikalnoj kolektivizaciji sela i industrijalizaciji drutva. Sociologija koja se razvila pre revolucije tada nestaje (Kovalevski, Berajev, Sorokin, Gurvi) i ideolokim diktatom ona se zamenjuje ''sveznajuim i opteobaveznim istorijskim materijalizmom''. Razvoj soc. se nastavlja tek 60-ih, pa samim tim se od tad razvija i soc.sela. Tako soc.sela nastaje skoro uporedo sa sociologijom, pokuavajui da rei nagomilane pobleme oslanjajui se na teoriju i metodologiju koju je razvijala sama soc. i druge nauke.2. Predmet sociologije sela i njen odnos sa drugim naukama

Ako je sociologija opta teorijska nauka, onda valja oekivati da se posebne sociologije bave samo jednim delom dotine celine. Predmet soc.sela jeste selo kao drutvena-prostorna skupina, kao ljudsko naselje i lokalna drutvena zajednica-sa svojim osobenim nainom ivota, sa specifinom socijalnom ruralnom strukturom, i odgovarajuim ruralnim razojem. Ona se samo po predmetu razlikuje od opte socilogije, tj. to je sociologija koja se temelji na podacima o selu i seljkom drutvu. Dakle, ona je nije posebna nauka, ve je pre soc. odreenog predmeta prouavanja. U tom smislu Tomas Lin Smit govori o ''sociologiji ruralnog ivota'', a Anri Mendras o ''sociologiji seoske sredine''. Ipak, ona dolazi u dodir i sa drugim disciplinama koje se bave selom,a koje se vie ili manje razlikuju od sociolokog pristupa. Dok se sociologija bavi samo globalnim drutvom, promenama i razvojem, soc. sela se bavi samo jednim njegovim delom-tradicionalnim seljkim drutvom, njegovom strukturom i promenama u seoskom prostoru. I ona tei teorijskom i celovitom objanjenju svoga predmeta, ali za razliku od opte soc. posebne sociologije dolaze do saznanja koja se mogu primeniti u reavanju praktinih problema u datoj oblasti drutvenog ivota. Soc. sela je jedna od najstarijih posebnih sociologija koja se preplie i sa svim ostalim posebnim sociologijama. Soc.porodice ne moe da prouavao porodicu kao drutvenu grupu a da ne prouava tradicionalnu seosku porodicu, njenu strukturu i promene. Soc.rada isto tako, a i soc.politike i soc. kulture se moraju preplitati sa soc. sela.

Soc. sela je posebno bliska sa soc. grada, sa kojom deli isti predmet: prouavanje raznih tipova ljudskih naselja kao prostornih i drutvenih skupina, strukturu, funkcije tih naselja koja su ili sela ili gradovi (ili neki prelaz). Teorijsko-metodoloki postupci su im jako povezani, a tek se u poslednje vreme neto vie udaljavaju. Najdublja je veza sa istorijom, jer je selo u svim drutvima u izvesnom smislu prolost koja se zadrala u sadanjosti. Zato je neophodno dobro poznavanje istorije agrarnih odnosa, seoskih naseljvanja, migracija, kulturnih i politikih odnosa drutava koje ispitujemo.

Soc. antropologija i etnologija se bave strukturom i funkcijama primitivnih drutava koja su obino i tradicionalna seljaka drutva. Soc. sela kao moderna disciplina je okrenuta vie ka preobraaju tradicionalnog u savremeno drutvo. Antropoloka komponenta je jako bitna jer moe korigovati este redukcije usled kojih dolazi do stereotipija o selu i seljacima...Znaaj za antropoloko zasnivanje sociologije sela imaju istraivanja tradicionalnih drutava koja su obavili A.Kreber, R.Redfild, D.Stjuart, K.Vitfogel i drugi antropolozi. Radom ovih autora prevazieni su parad