SAVREMENIPRINCIPIP^ELAREWAPREVODI NAJBOQIH ^LANAKAIZ STRANIH ^ASOPISAPOSLEDWIH GODINASA KOMENTARIMAUrednik:es!nfe. Rodoqub@ivadinovi}SVOJOJDIVNOJ ]ERKIMLA\ANIIzdava~Es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12telefoni: (018) 84-67-34(064) 14-14-184Urednikes!nfe. Rodoqub @ivadinovi}Tehni~ki urednikes!nfe. Rodoqub @ivadinovi}Kompjuterska obrada teksta i dizajnes!nfe. Rodoqub @ivadinovi}Priprema za {tampues!nfe. Rodoqub @ivadinovi}Pomo} u pripremi za {tampuMilan Terzi}Prevodies!nfe. Rodoqub @ivadinovi}IlustratorAleksandar Stani{i}Urednik:es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}SAVREMENIPRINCIPIP^ELAREWAP R E V O D I N A J B O Q I H ^ L A N A K AI Z S T R A N I H ^ A S O P I S AP O S L E D W I H G O D I N AS A K O M E N T A R I M A- p r v i d e o -@ i t k o v a c , 2 0 0 0 .KO[NICEMAMCIAutor: Sphfs!B/Npstfstrana broj 1-Po prvi put kod nas detaqno uputstvokako sagraditi ko{nicu mamac koja }eefikasno privla~iti rojeve!NOVI PRECIZNI NAU^NI PODACI OROJEWUAutor: Sphfs!B/Npstfstrana broj 3-[kola u praksi primenqive biologi-je. Efikasna pomo} za boqerazumevawe ko{nica mamaca!NAPRAVITE MEDOBER ODRAZVOJNE PA[EAutor: Tufwf!Ubcfsstrana broj 8-Mo`e li razvojna pa{a dapru`i vi{ak meda? Naravnoda mo`e! Uverite se!VE[TA^KA ISHRANAMEDONOSNIH P^ELAAutor: Tufwf!Ubcfsstrana broj 11-Da li ste p~ele prihraw-ivali {e}erom i zamenamapolena? Posle ovog ~lanka tovi{e ne}ete da radite !!!KAKODA SEPRONA\EP^ELIWAZAJEDNICAUPRIRODIAutor: Gorgi Mitevstrana broj 4-Znate li da prona|ete p~eleu {umi? Gorgi zna.JO[ NE[TO O KO[NICA-MA MAMCIMAAutor: AleksandarMihajlovskistrana broj 7-Pogledajte i ameri~kaiskustva. Ne{to }ete sig-urno nau~iti !EFIKASNABIOLO[KAKONTROLAVAROEBEZ HEMIKALIJAAutor:Cpc![/Ipss strana broj 17 -Uni{tite varou bezhemikalija! Uz maloposla i dobre voqe...OPREMAZAKO[NICEIPOTREBEUTOKUZIMOVAWAAutor: D/M/Gbssbsstrana broj 30-Pogledajte kako pi{e xinameri~kog p~elarstva!!!REZIDUEUMEDUPOSLEAPLIKACI-JEPROTIVVAROEUPOTREBOMFRA-KNOTIMOLRAMAAutori: Tufgbo!Cphebopw-!WfsfobLjmdifonboo-!Boupo!Jnepsg-!QfufsGmvsjstrana broj 41-Pogled Instituta za p~elarstvou [vajcarskoj na Lopcfmtqjft-ov izum !!!ZIMSKOKLUBE Autor: Tufwf!Ubcfs strana broj 28-P~ele i zima?P~elar i nauka !^UVAWESPARENIHMAT-ICA ZIMIUP^ELIWIMZAJEDNICAMA Autori: N/I/Xzcpso- N/M/Xjotupo-Q/I/Mbgmbnnfstrana broj 22-Kako da sa~uvate ve}ibroj matica zimi, pa da ihu prole}e skupo prodate!!!DOPUNATRETMANATIMOLOMPROTIVVAROEAutor: Gsbo{!Lopcfmtqjftstrana broj 38-Mo`emo li i mi da postanemo p~elari istra`iva~i? Da,ako se ugledamo na Lopcfmtqjft-a!TRETMANTIMOLOM PROTIVVAROEIKRE^NOGLEGLAPOMO]URAMAZAAPLIKACIJUAutor:Gsbo{!Lopcfmtqjftstrana broj 33-Kako timolom uni{titivarou za sva vremena?Lako !!!Bez mnogo truda !!!INTENZIVNIDVO-MATI^NISISTEMMIDAJEVI[EMEDAAutor: Cpc![/Ipssstrana broj 13-Uz mnogo rada mo`e se dobiti vi{e nego mnogo meda! Pa, ako volite daradite........PRA]EWE P^ELA - METODZAPRONALA@EWE ZAJEDNICA UPRIRODIAutori: Ebwje!Cbolt i Cbscbsb!Xbufsipvtfstrana broj 5-Precizna nau~na uputstva: Kako prona}idru{tvo u {umi !SSAADDRR@@AAJJSPRE^AVAWENAGONAZAROJEWEUPROLE]EAutor: Aleksandar Mihajlovskistrana broj 44-Savremeni na~in suzbijawa roje-wa u nastavqa~ama!P^ELIWIVOSAKAutor: Cfsobse!Mfdmfsdrstrana broj 75-Sve o vosku i najkvalitetnijimna~inima topqewa i prerade!ZA[TO I KADA P^ELEGRADE SA]E I RADE UNEDI[TUAutor: Kpio!B/Iphhstrana broj 56-Posle ~itawa ~lankabi}e Vam jasno kada igde p~elama trebaomogu}iti gradwusa}a!NAU^NO ZASNOVANA TEHNI-KA STACIONARNOG P^ELARE-WA DB KO[NICOMAutor: Rodoqub@ivadinovi}strana broj 93-Urednikovo predavaweodr`ano na Savetovawima otehnologiji p~elarewa uBeogradu 26.februara 2000. iu Ni{u 20. februara 2000.godine !STRATEGIJE ZA PREVENCIJU ROJE-WA POVEZANE SA TEORIJOMAutor: Kpio!B/Iphhstrana broj 69-Poja{wewa osnovnih principakoji preveniraju rojewe!!!RAD SAMEDI[TIMA PRIDOBIJAWU MEDAAutor: Kpio!B/Iphhstrana broj 59-Mislite da je ovojednostavna tema?Grdno se varate!PRIRODNIODBRAMBENIMEHANIZMIP^ELANABOLESTIIPARAZITEAutor: Kptu!I/Evtunboostrana broj 80-Sve o sposobnosti p~elada se same efikasnoodbrane od {teto~ina ibolesti! Ako nezakqu~ite da je tomogu}e uz p~elarevu malupomo}, ponovo pro~itajte~lanak!OSNOVNO I POSEBNODEMARIRAWEAutor: Kpio!B/Iphhstrana broj 72-Varijante baze planaXuniper Hil!!!PRAVI UZROCI ROJE-WAAutor: Kpio!B/Iphhstrana broj 64-Objediwena teza ouzrocima rojewa.Najsavremenijipogledi !!! Veomakorisno za praksu!KOJI JE OPTIMALAN BROJP^ELA IZLETNICA UP^ELIWEMDRU[TVU ZAVREME GLAVNE BAGREMOVEPA[EAutor: Slobodan Milo-radovi}strana broj 88-P~elama u pa{i ne trebajuizletnice ve} primateqicenektara !!!P^ELIWA JAJA I LARVEAutor: Tufwf!Ubcfsstrana broj 86-Ne}ete verovati da je ovoistina! A mewa na{ pogledna p~elarstvo i prakti~anrad sa p~elama!KONA^NO: PLANXUNIPERHILKontrola rojewa i dobijawe meda u sa}uAutor: Kpio!B/Iphhstrana broj 51-Kako 100% suzbiti rojewe za du`i peri-od. Sigurno ne slabqewem jakih dru{tavakako su preporu~ivali pojedini,,velikani,, na{eg p~elarstva!!!KOMPLETNA NAU^NA PREVENCIJA ROJEWAsa osvrtom na proizvodwu meda u sa}uAutor: Kpio!B/Iphhstrana broj 46-[ta je nauka otkrila pre skoro 100 godina,a mi o tome jo{ ni{ta nismo ~uli?Odu{evi}ete se!TEHNOLOGIJA SA FIKSNIMRAMOVIMAAutor: Besjbo!ev!Upjstrana broj 20-Desila se revolucija u p~elarstvuotkri}em pokretnog rama? Da li }e dorevolucije opet do}i vra}awem nanepokretan ram? Verovali ili ne, toje sasvim mogu}e!!!Ko{nicemamcidanasseupotrebqavajuuglavnomudvesvrhe.Jednajedasepratikretaweafrikaniziranihmedonosnihp~ela(akonistesatimeupoznati,radiseoslede}em:UJu`nuAmerikusuprevi{egodinauvezenep~eleizAfrike,saposebnimbiolo{kimosobinama.Zbogwihovihizuzetnoagresivnihkarakteristikasesadru{tvimaobi~noradisamono}u,uzcrvenusvetlost,kojup~ele ne vide. Pored toga, posebnim mehanizmomseveomalakoibrzorazmno`avajui{ire,tepolakomigrirajukaseveru,pasuve}stigleiuSAD,{topretidaugrozip~elarstvokakvoamerikancipoznaju.Poredp~elara,zbogizuzetne agresivnosti, probleme imaju i gra|ani,{tododatnokomplikujeve}ionakoalarmantnostawe.Tragedijajeiutome{tosupomenuteafri~ke p~ele genski veoma jake, pa su tako DlnlziMnlnsplnn 1995.godineutvrdilidasuupodru~jima{irokerasprostrawenostiafri~kih medonosnih p~ela, geni evropske p~eleprakti~noeliminisani,{tosemo`enau~noobjasniti,alitop~elarenete{i.Ovonamgov-ori koliko je opasno donositi u p~eliwake mat-iceizdalekihzemaqa.Ipaknasre}u,nekaistra`ivawa(Guzmnnnovon iPngo)iz1993.godinepokazujudaseposledvegeneracijeukr{tawa afri~kih matica i evropskih trutovadobijajup~elekojesupointenzitetuodbram-benogodgovorasli~neevropskojmedonosnojp~eli-primedbaurednika).Drugasvrhajemamqewe i sakupqawe rojeva, koji bi ina~e biliizgubqeni.Tojeistovremenoilakna~indauve}ate broj dru{tava (uz diskutabilni kvalitetmatica iz tih rojeva-primedba urednika).Autor ~lanka:R ROGER OGERA. M A. MORSE ORSEC CORNELL ORNELLU UNlVERSlTY NlVERSlTY2130C 2130COMSTOCK OMSTOCKH HALL ALLNY 14853, USA NY 14853, USAKKOO[[NNIICCEEMMAAMMCCIIKori{}eweko{nicausvrhuhvatawarojevajestarokolikoiplanine.Jo{sustariEgip}anidr`aliprazneko{nicekojesuslu`ileuovusvrhu.Ali,istra`ivawaotomekojijedomzap~elenajprivla~niji,akoimsepru`iizbor,suvr{enateknedavnoitouglavnomodstranesamojednog~ovekapoimenuThomnsD.Soolop(kojije,uzgredbudire~eno,posledwihgodinazabele`io mnogo uspeha na poqu istra`ivawap~elauop{te-primedbaurednika).Ovaistra`ivawa nam poma`u da napravimo boqe iefikasnije ko{nice-mamce !!!Usevernimdr`avamanemarojevautakvomizo-biqukao{toihjebilorecimopre1992.godine,kadanijebilotakomnogobolestip~ela,alibiitamoko{nicemamcijo{uvekmoglebitiprofitabilne.Me|utim,naprole}euplan-ta`amapomoranxinaFloridizapaziosamdarojeva ima u istom takvom izobiqu kao i nekada.Ve}ina komercijalnih p~elara ne uspeva da kon-troli{e rojewe onako kako bi `eleli!!!Mo`etedanapraviteikoristiteveomaefektivneko{nicemamceakosleditenekaprostauputstva..Prvomorateznatikadap~elekre}uuizvi|awenovihstani{tazabudu}erojeveikadapo~iweizletawerojevanava{empodru~ju.Mojebele{kegovoredaseprveizvid-nicenaFloridimoguvidetiutokuposledwenedeqe februara, a u dr`avi Wujork u drugoj ned-eqimaja.(Naravno,oveterminesvakoodnasmoradautvrdizapodru~jesvogp~eliwaka-primedbaurednika).Ovosuvrloverovatnonajraniji i najkasniji datumi koji va`e za SAD isigurnove}ideoKanade.Sezonarojewaseprote`ekrozdu`iperiodutoplijimkrajevimaa obi~no od 15.maja na jugu do 15.jula na severu.Javqa se i mawi broj jesewih rojeva, ali oniobi~no umiru budu}i da im na raspolagawu stojiprekratko vreme za izgradwu gnezda i sakupqawehranekojaimjepotrebnazaprezimqavawe.Uhva}enirojeviuovomperiodusuzap~elarakrajwenezahvalni,budu}idazahtevajuinten-zivno prihrawivawe.^lanak kojivredi koliko i10 ovakvih kwigaFoto: ^asopis P~elar br.5, maj 1987.god.Ko{nice - mamci za rojeve - 1 -^lanakjeobjavqenu~asopisimaBee BeeCulture Culture 3/1997 i Melitagora 7-8/1997- 2 - @ivadinovi} Rodoqub[ [t ta ak ka a` `e eT Th ho om mn ns sD D. . S So oo ol l o op pDabiodrediokakvostani{tep~elepreferiraju kada im se da izbor, Soolop je izgra-dioodre|enibrojkutijaodpanelplo~a.Onesubileoka~enenadrve}uuparovimailigrupamaod po tri, tako da su potencijalna stani{ta bilaudaqenaoko150metarajednaoddrugih.Oveeksperimentalneko{nicemamcisuserazliko-valesamopojednojosobini,doksupodrugimabilesli~ne.Paroviko{nicasupostavqaniname|usobnuudaqenostodoko3km,obi~noporedputa kako bi mogli biti proveravani jednom ned-eqno iz automobila.Rezultati su bili jasni. Kada su imale izbor,p~eleizvidnicesuuvekbiralekutijusazapreminom koja je otprilike ista kao i zaprem-ina desetoramnog LR nastavka, {to iznosi oko 40litara. Kutija koja je 2,5 puta ve}a (100 litara) jeprihvatqivasamouslu~ajukadaje~etredese-tolitarska ve} zauzeta. Pored toga, iz iskustva jezakqu~eno da nijedan roj nije prihvatio kutiju sazapreminomod10litara.Kasnijeistra`ivawena Floridi je pokazalo da je ko{nica sa zapremi-nomod12do14litarazadovoqavaju}a,{togov-ori koliko p~ele mogu fino i precizno da mere. P~ele }e uvek pre odabrati kutijukoja se nalazi na visini od 4,5 metara,uodnosunaonukojajenasamo1metar od zemqe. Me|utim, uskoro jeempirijskiotkrivenodajespu{tawekutijanazemqusatevelikevisine,doksuonepune p~ela, a ~esto i meda,veomate{kopaiopasno.Na jednom p~eliwaku ja sam imaodobar uspeh postavqaju}i odoz-go na ko{nice {estoramne nuk-leusnekutijesastarimcrnimsa}em.Nekadasmomislilidarojevivi{e vole da se sele na du`a rastojawa od rodite-qskogdru{tva,aliovonijeta~no.Uprirodipostojinedostatakprihvatqivihmestazanovastani{ta,ap~elesuisuvi{eprakti~nedabiodbiledobrostani{te,~akiakojeonouneposrednoj blizini roditeqskog dru{tva !!!P~ele vole mesto koje je zasen~eno, ali vidqi-vo. Rojevi koji su zauzeli stani{ta koja su kasni-je bila odjednom izlo`ena suncu, su ih napu{tali~ak i ako su ve} imali izgra|en deo sa}a, ali da uwemujo{nijebilolegla.Akougnezduve}imajaja i larvi, ono ne}e biti napu{teno.U nekim slu~ajevima p~ele prihvataju i alter-native.Naprimer,onevi{evolestani{tesaulazomnaistokuilijugu,ali}eprihvatitiionosaulazomnazapaduiliseveru,akodrugonemaju na raspolagawu.Triputaod~etirioneprebirajukutijusaulazomblizudna,negoblizugorwegdelako{nice mamca. Oblik ulaza nije va`an, i p~elenemaju naklonost kutijama sa kru`nim ulazima uodnosu na one sa izdu`enim. Vrsta drveta tako|enije va`na. Mi verujemo da postoji dobra logikaza sve ove sklonosti(Pa zar u p~elu uop{te trebasumwati-primedbaurednika).Gnezdokojejevisokouvazduhuimamawe{ansidabudenapad-nuto od medveda, jazavaca ili ugro`eno od vatre.Ko{nicesamalimulazomselakobrane!Onekoje su na suncu mogu da se pregreju!N Na ap pr ra av vi it te es sa am mi ik ko o{ {n ni ic cu um ma am ma ac cMoje iskustvo govori da je standardno osmoram-noilidesetoramnoLRtelonajboqako{nicamamac.Jasamistotakouspe{nokoristioi{estoramne nukleuse.Mo`etedakoristiteinovodrvozaizraduko{nica,alimirisstaroggnezdapoma`ep~elamadaprona|uko{nicumamacipravijemnogo prihvatqivijom za wih.Kada je ko{nica mamac zaka~ena za zgradu ilidrvo,onamo`edavisiubilokompolo`aju,inije neophodno da se dr`i u ravnom, horizontal-nom polo`aju koji se koristi kada nastavak stojina ko{nici.Gorwi deo i dno nastavka pokrijte panel plo~om(ili ne~im sli~nim-primedba urednika). Spojevipanelainastavkamorajubitiperfektni.Akoprodremakarizra~aksvetlosti,naro~itoublizinikrova,p~elene}eprihvatitiko{nicumamac.Mi~estospojevelepimocrnimfotografskim selotejpom.Izbu{itejednurupuzaulazdijametraneve}egod3cm !!!Ulaz treba da bude{tobli`ednuko{nice.Jaobi~nobu{imrupuupaneluodozdo da ne bi o{te}ivao telo.Mi smo ranije savetovali da se uko{nicama mamcima ne stavqa starotamnosa}e,budu}idaje~estonaudaruvo{tanogmoqca.Sada,mojeiskustvogovoridap~elemnogobr`eprihvatajuko{nicu mamac koja ima staro sa}e. Jo{ va`nijeje to da ako je sa}e prisutno vi ne morate da pre-bacujeterojutelosaizgra|enimsa}em.To~akmo`e da bude i neprijatnost ako je roj ve} izgra-dio mnogo sa}a u ko{nici. Razume se da ako takvuko{nicuostavimonenaseqenuvi{eodmesecdana,vo{tanimoqacjene}ezaobi}i.Ali,akoostanenapoqunajvi{ejedanmesec,ilije~estoproveravamo, ne}e biti problema sa moqcem.Zaista je iznena|uju}e da izvidnice i wihovroj jednako brzo prihvataju suvu kartonsku kutijukao i drvenu. Kartonska kutija se mora prekritinajlonomzbogki{e.I,naravnouwojp~elenemo`emodaostavimoizprakti~nihrazloga.Ipak, i ona }e odigrati zadovoqavaju}u ulogu !L Li it te er ra at tu ur ra a: :Soolop T.D. nnd R.A.Morso1978 Nost slto soloctlonbp tho honop boo. lnsoctos Soclnux 25: 323-327.Ja}uvamovdegovoritiodetaqnojza{titikojasepru`anovoprona|enomstani{tuodstranep~elaizvidnicamnogoprenego{toseutajnovidomuseliroj.Istra`ivawaoovomesuzapo~eta1994.godineiprodu`enasuinanarednedvegodineuArchboldBlologlcnlStntlon naFloridi(SAD) naro~ito u sezoni rojewa.Umojimprvimispitivawimakoristiosamko{nicemamceuvidudese-toramnog LR tela. Ono je bilo zaka~eno nazasewenojsevernojstranizgradesaotvorom-letomnavisiniod1,80metara (od povr{ine zemqe).Kadasuizvidnicepo~eledaispitujuovomestoletelesuunutra,okoloiKo{nice - mamci za rojeve- 3 -Kada roj napusti ko{nicu, wega sa~iwava30 do 70 % radilica(po nekim podacima taj pro-cenatsekre}eod10-90%-primedbaurednika),nekolikostotinatrutovainaravnomatica.Mismo utvr|ivali broj p~ela u vi{e od 200 prirod-nih rojeva i na{li smo veliku varijaciju u brojuod 2.400 do 49.000p~ela. Prose~an roj broji oko12.000 p~ela.P Pe et td do os se ed da am mp pr ro oc ce en na at ta a starijih p~elaizletnica u ko{nici su izvidnice koje u normal-nimuslovimatragajuzahranomiotomeobave{tavajuostaleizletnice.Kakoserojewepribli`ava wihova pa`wa skre}e ka aktivnosti-matra`ewanovogstani{ta.Veoma~estoizvid-nice prona|u novi dom i pre nego {to roj izleti.K Ka ad da ai iz zl le et ti i, , r ro oj j s se es sm mi ir ru uj j e en ne eg gd de eu ub bl li iz zi in ni id da as se eo os si ig gu ur ra ad da al li ij j e em ma at ti ic ca ap pr ri is su ut tn na a. Tada izvidnice ponovo potvr|uju pos-tojawe novog stani{ta. Onda vode roj dowegakoriste}ikompleksferomona.IstiautorRogorA.Morso objaviojejo{nekoliko~lanakau~asopisimaBooCulturo iAmorlcnnBooJournnl natemurojewa~ijatem-atikanammo`epomo}iukonstruisawuko{nicamamacakaoiutvr|ivawu termina kada ih moramo postaviti na predvi|ena mesta.Zato}emoprikazatisamoizvodeiztih~lanaka,kojinammogubitiodkoristi.Na`alost,gospodinMorso je11.maja2000.godineumro,tevi{ene}emoimatiprilikeda~itamowegovenove ~lanke, koji su zaista vi{e nego korisni za sve p~elare !!!NOVI PRE CIZ NINAU^NI PODACIO ROJ E WUIZVIDNICEBRANENOVOSTANI[TE IPREDOLASKA ROJApa`qivo ga proveravale. Svakog dana sam o~eki-vaorojkojibizauzeoovostani{te,alikakoseovo nije doga|alo, markirao sam p~ele koje su setunalazileislediowihovput.Posmatraosamp~ele te 1994.godine kako dolaze ujutru i odlazeuve~e.Primetiosamidanekeostajuukutijiceleno}i,alinisammogaodaodredimwihovbroj.Zatimsamvideojednup~elukakostojinaulazuukutijuutipi~nomodbrambenomstavu.Kasnijesamuo~ioidvep~elekakoseborenaulazu u ko{nicu, i tada sam prvi put posumwao dasekutija{titiodeventualnogzauzimawaodstrane izvidnica iz drugih ko{nica. 1995.godinesurojevinaseliliko{nicemamceposledvadoosamdanaodkakosamzabele`io prvo izvi|awe. Najnovijizakqu~cisuizvedeni1996.uzkori{}ewe4kutijamamaca.Dvekutijesubilesajednimzidomodpleksiglasapokrivenimmobilnim crnim platnom. Jedna kutija je bila nasevernoj a druga na isto~noj strani zgrade. Jedanod rojeva, koji je imao 16.000 p~ela, je zauzeo svojestani{te na isto~noj strani 10 dana posle prvogizvi|awa.Drugi,kojijeimaooko6.000p~elajezauzeotre}ukutijukojasenalazila300metarajugozapadnoodzgrade,9danaposleprvogizvi|awa, ali je nastavio da izvi|a kutiju na sev-ernojstranizgradesvedodananaseqavawajugozapadnekutije.Odlagawezauzimawanovogdoma se mo`e desiti ako stara matica ne mo`e daleti, pa roj prvenac izle}e sa prvom nesparenommaticom koja se izvede.Prime}enojedaposle1-2danaizvi|awap~ele zakqu~uju da je kutija odgovaraju}a, i tadaprestaje stadijum merewa i ocewivawa stani{ta.U svako doba dana i no}i oko ulaza i u kutiji semo`evidetinekolikop~elakojezauzimajuodbrambenistavsamokadaproletetu|ep~ele.Ko{nicamamacjeobezbe|enakaoisvakonor-malnodru{tvo.Pokazalosedauistovremetumo`ebitiprisutnodo5 50 0p p~ ~e el la a,ado3 35 5p p~ ~e el la a mogu da ostanu u kutiji cele no}i (nezaklubqujuse,ve}stojera{trkane).P~elebrane stani{te ~ak i do 19 dana, sve dok ga rojnenaseli.Mogusevidetiiborbesatu|icama,auko{nicisamnalazioido16mrtvihp~ela.P~elekoje{titeko{nicuovdenelu~evosakinegradesa}e.Jedinoizbacuju mrtve p~ele. S St ta ar ro os st ti iz zv vi id dn ni ic ca a u rojuprvencujeod15-37dana(GlllopD.C.),auposledwemrojuod8-47dana.Izvidnicesu,zna~i,obi~none{to mla|e od p~ela sabira~ica.- 4 - @ivadinovi} RodoqubKAKO DA SE PRONA|EP^ELIWA ZAJEDNICAU PRIRODIAutor ~lanka:Gorgi Mitevul.S.Stoimenski br.21Vinica, Makedonijatel: 99 389 903 361-636^lanak je objavqen u makedonskom ~asopisu Melitagora u broju za april 1998.godine.Uliteraturimo`emona}idostatekstovaotomekakodanamamimo p~ele u ko{nice mamce. Sve jetouredu,alinijeobja{wenokakodaprona|emop~eliwuzajednicukojajesebive}prona{lastani{teudivqi-ni(ve}naredni~lanakgovoridatugospodinMitevnijeupravu-primedbaurednika). Ja }u poku{ati da taj problemmalo osvetlim.Kaoprvo,moramodapostavimomamaczap~ele({e}erniilimednisirup-primedbaured-nika).Odmomentakadap~eleuzmuhranusamamca, pa do pronala`ewa wihovog stani{ta, sveseodigravanajednommestu.Samamcaseuzimajedna p~ela i obele`ava se bojom za matice. Kadausisa dovoqno hrane, ona pole}e. U momentu kadapole}eseukqu~uje{toperica.Kadasep~elavrati, iskqu~uje se {toperica, a vreme se upisu-jenapapir.Sveseponovivi{eputa,kakobidobili prose~no vreme. Una{emprimeruuzmimodaprose~novremeiznosi10minutai20sekundi.Odprose~nog vremena oduzimamo 3 minuta za preda-ju nektara primateqicama(prema Taranovu, brzi-napredajenektarajerazli~itaiiznosiod20sekundidonekolikominuta,{tosenaro~itopove}azavremeintenzivnepa{e,auovomslu~ajuhranilica-mamacjestenanekina~inintenzivnapa{a, i tu p~ela puni medni`eludacmaksimalno,tejepomenutih3minutakrajwediskutabilaniorijenta-cioniperiod-primedbaurednika). Ostaje nam 7 min-utai20sekundi,tj.440sekundi.Ovucifrudelimosa dva.Dobijenovremeod220sekundisemno`ibrzi-nomleta.Pomomiskustvuonajeoko25km/~as.Vremeod 220 sekundi mno`imo sa 7m/sekundi,{toiznosi1540metara ( plus minus 30metara).Istovremeno,dokmerimovremepratimoipravacletap~ele.P~elebirajunajkra}iputdosvoggnezda.Poslesvega,napapirucrtamonekolikota~aka,kojeodgovarajuorijentirimaupriro-di(drvo ili neko uzvi{ewe i sl.). Preko orijen-tira,kojisenalazeupravculetap~ele,povla~imojednuliniju.Kakoredomustanovqavamorastojaweizme|uorijentira,unosimo ga una{uskicu.Sadaostajesamodaodemodona{eg ciqa.Prethodni tekst se odnosi na uslove kadajeciqkojitra`imouna{emvidnompoqu.Jerkada se radi o ravni~arskom kraju i rastojawe odvi{e kilometara nam je u vidokrugu. Kadaseradio{umskomterenu,akonampomenuti metod ne da povoqan rezultat, kre}emosa alternativom. Brdsko-planinski predeli su zap~ele sli~ni ravni~arskim, ali se tu qudi mnogote`e orijenti{u od p~ela.Alternativa je slede}a:Sudsamamcempunp~elapokrivamoper-foriranim poklopcem ili platnom koje vezujemozasud.Dobrozatvorensudnosimonaudaqenostodokopomenutih1540metara.Biramo~istoipreglednomestonakomsudpolakootvorimo.P~eleopetletepravokasvomdomu.Potrebnojedasesa~eka i posle 20-30 minutaustanovi}emopravacletap~ela.Naskicipovla~imonovu liniju. Ona}eseprese}isalinijomkojusmoustanovilinaprethodnompolo`ajumamca,ita~kapreseka je u stvari na{ ciq- stani{te p~ela u divqini.Ta~kaAjena{emestogdesmonamamilip~ele.Ta~keB,ViGsuna{iorijentiri.Ta~kaA2je novo mesto mamca, na kojesmogaprenelizbogneuspe-ha prve metode.Nekajesre}nosvimlovcimanap~elekojesusenastanile u divqini !!!Foto:BudimirAtanaskovi},~asopisP~elar,broj zadecembar1997.godineAutori ~lanka:-Dnvld Bnnks-Bnrbnrn WntorhousoC,-AQlS, GPO Box 858Cnnborrn A.C.T. 2601, AustrnllnDnvld.Bnnks@dplo.gov.nuPronala`ewe zajednica u prirodi- 5 -Ciq pra}ewa p~ela jeste da se na|eko{nicakojanijekontrolisanailizajednicap~elauprirodnomstani{tuputem kontrole p~ela koje se kre}u od gnez-dadomamca.Tehnikakoristiprincipdap~ele po povratku sa hranilice-mamca bira-judirektannajkra}ipravacdostani{tailete relativno konstantnom brzinom od oko7 m/sek ili 25 km/~as.Prenego{tou|emoudetaqetehnike,jedno upozorewe: pra}ewe p~ela mo`e na po~etkudabudevrlofrustriraju}e.Zahtevaupornostimnogo strpqewa. ^ini se da p~ele dolaze odasvudiwihovodlazakjete{kopratitio~ima.Ali,kao {to je to slu~aj i sa mnogim drugim poslovi-ma, sa praksom }e sve postati lak{e.U U V V O O D D: :Nedavna invazija azijskih p~elaApls cornnn, na severna ostrva Toresovog tesnacazajednosawimapridru`enimbolestimapred-stavqa ozbiqnu pretwu australijskoj p~elarskojindustriji. Za suzbijawe wihovog {irewa posto-jipotrebazaboqimtehnikamazanad-gledawe i eliminaciju ovih p~ela, takodaakorojeviipre|uuAustralijuprekoToresovogtesnaca,ilipaku|uuzemqunekimb r o d o m ,m o g udabudueli-minisani. Pored oveuloge,postojeidrugeprednostiodsticawaiskustvaupra}ewup~ela.Zbogefikasnosti,ovdesuudetaqeobja{wenesamoonetehnikekojeva`ezaAplsmollllorn.Naravno,postojeialternativnemetodezaazi-jske p~ele(Apls cornnn).P P R R E E U U S S M M E E R R A A V V A A W W E E P P ^ ^ E E L L A AN NA A V V E E [ [T T A A^ ^K KE E M MA AM MC CE E : : Postavqenjeciqdasep~elepreusmeresaizvoraprirodnognektaranave{ta~kimamactako{to}eseonpuniti namirisanim sirupom, koji }e p~ele nosi-tipravousvojdom.Zbogjakogmirisave{ta~kiizvorte`idanadvladamiriseprirodnog nektara, i tako privla~isve vi{e i vi{e p~ela. Neophodnajeslede}aoprema:jednaentomo-lo{kamre`a,aromati~nauqarecimoodlavandeilisli~no,{e}eri1litartoplevode,ukoju se posle hla|ewa dodaje 20- 30 kapi mirisa.H H V V A A T T A A W W E E P P ^ ^ E E L L A A : : Obi~nojelak{e da se sakupe p~ele koje pose}uju prizemnufloru,negodrve}e.Sakupise{tojevi{emogu}ep~ela.Idealnojedaseuhvatioko20p~ela za vreme od oko 5 minuta. U mnogim slu~aje-vimaovo nije mogu}e, i daleko je boqe da se hvatamawe p~ela, ali da se ~uvaju maksimalno do 5 min-uta. Postavitesun|ernaprevrnutipoklopacodtegleinatopiteganamirisanimsirupomsanevi{eod2plasti~ne~a{ezasok.Omogu}itep~elamadadovr{esakupqawenektaranasun|eru. Kad medni `eludci budu puni, odlete}esapodloge,iobi~nonapravitinekolikokrugovaokomamca.Ponovitesveovoono-likoputakolikojepotrebnodap~elepo~nukonstantnodasevra}ajunamamac.Kadajednompostanu,daka`emozavisne,nastavi}edaseredovnovra}ajudomamcaiondapo~iwepra}ewep~ela.Svremenanavremejemnogote{kodasenamamep~ele.Jedanodna~inaprivla~ewajeizagrevawevoska u posudi na kamperskom re{ou.K K A A D D A A I I G G D D E E P P O O S S T T A A V V I I T T I IM MA AM MA AC C: : Vetrovitedanetrebaizbegavati.Akoimavetra,mamacpostavitenazaklowenomesto.P~elemnogolak{elocirajumamacutoplim danima. Pra}ewe p~ela je uspe{nije ranoujutruilikasnouve~ekadajesuncenisko,tesesvetloodbijaodkrilatakodalak{epratimop~ele.Mamac postavite na otvorenom terenu.O OT TK KR RI IV VA AW WE E P PR RA AV VC CA A: : Kadap~elejednom po~nu da se redovno vra}aju na mamac, prvinam je zadatak da odredimo pribli`ni pravac izkogadolazeiukomodlaze.Mudrojedauo~enipravac na|emo i na kompasu. Jer, nije neobi~no daseotkrijenekolikopravaca sasamojednogmamca. Postoje tri bazi~na sistema za nala`ewelokacijegnezda.Tosu:jedanjedinstvenimamac,sistemsapreskakawem,imetodatrouglakojajePRA]EWE P^ELA-METOD ZA PRONALA@EWE ZAJEDNICA U PRIRODI ^lanak je objavqen u australijskom p~elarskom ~asopisu,i Melitagori za maj 1998.MAMACJEJU@NO- 6 - @ivadinovi} Rodoqubmalokomplikovanija,alijeveomakorisnazagusto po{umqena podru~ja.Kadasetra`egnezdakojasegrani~esavodom,mamcisasirupommogudasepostaveinaukotvqenom~amcu.Veoma su se neuspe{nim pokaza-linaporip~elaradap~eleu~inevidqivijimposipaju}iihsvetlimbra{nastimmaterijalom.Jedanveomastarmetoddasep~elausporikakobipostalavidqivijaza~ovekovooko,jestedasezap~eliwuzadwunoguve`epar~evateilipamukadokseonahraninamamcu. Iako je ovaj metod efikasan, nije nimalolakodasebilo{tave`eza`ivuislobodnup~elu.Mnogopristupa~nijametodajestereduk-cijaefektivnostikrilap~ele.Tehnikapodrazumevaotsecawemalihdelovakrilafinimzaobqenimmakazama.Iznena|uju}eje,alidoksehraninamamcu,p~elanepokazujenikakvu reakciju dok joj odsecamo delove krila.Zato ova procedura mo`e da se primeni na ve}embroju p~ela u kratkom vremenskom periodu.M ME ER RE EW WE E U UD DA AQ QE EN NO OS ST TI I G GN NE EZ ZD DA A: :Markirajte do ~etiri p~ele razli~itim bojama, azatimzabele`itevremekojeimjepotrebnodaodudostani{taidasevratenazad.Mnogopre-ciznije merewe se ostvaruje kada se posle marki-rawa p~ele neko vreme ne posmatraju dok im uzi-mawe sirupa ne postane rutina. Udaqenost gnez-damo`esemeritikori{}ewemformulekojujerazvioAdrlnnWonnor iwegovtimsaUniverziteta u Kaliforniji(SAD).RASTOJAWE=(VREME x 150) - 500Ovde je RASTOJAWE udaqenost u metri-maodmamcadognezda,aVREMEjenajkra}eizmerenovremeuminutima.Akojerecimonakra}evreme5minutai13sekundi(pribli`no5,25minu-ta),tada}erastojawedognezdaverovatno biti:(5,25 x 150) - 500 = 787,5 - 500 = 287,5 mOvajmetodnijetolikoprecizan,paudaqenosttrebadabude zaokru`ena na oko 300 m.L L O OC CI IR R A AW WE E G G N NE E Z Z - -D DA A: : Akobignezdatrebalodapore|amoredompremaafinite-tu p~ela Apls Mollllorn to bi biloovako: prvo stabla drve}a, zatimgra|evine, a tek na kraju udubqe-wa i pukotine u stenama. ^ini seda AplsMollllorn vi{evolidasenastani u `ivim nego u uginulimstablimadrve}a,agnezdasaodgovaraju}omzapreminomjeuveklak{ena}iuvelikimnegoumalimstablima.Nala`ewegnezdaugustoj{umipredstavqaposeban problem jer nema dovoqno svetlosti, kaonisvetlepozadine,{toote`avaposmatraweletap~ele.Kadsejednomnamapiodrediprib-li`na lokacija, najboqe je da se podru~je pokri-je grupom qudi sa dvogledima, da bi se ispitalasvaeventualnomogu}amestazastani{tep~ela. U UN NI I[ [T TA AV VA AW WE E N NE E@ @E EQ QE EN NI IH H Z ZA AJ JE ED D- -N NI IC CA A: : Akojegnezdodostupnosazemqe,najboqina~inzawegovouni{teweje da se ulaz blokira no}u i zatimdaseubacibenzinustani{te.Akojegnezdovisoko,dawusenamestistuba.Kadapadnemrakip~eleprestanudalete,uulazsegurnekra}ecrevoiulazustani{tesebrzozatvorikrpamailinovinskomhartijom. Zatim se kroz crevo u gnezdo naspe naj-mawejedanlitarbenzinaaonda}ewegovaisparewa da ugu{e p~ele(ima i mnogo efikasni-jih na~ina kojima se ne zaga|uje med i vosak, {toje stvar ma{te p~elara - primedba urednika).Nemojte da palite gnezdo jer to mo`e bitivrlo opasno i ne dobijamo ni{ta boqe rezultateu uni{tavawu p~ela(a uz to upropa{tavamo i medi vosak - primedba urednika).Komentarurednikaaustralijskog~asopisa:Ovo je veoma skra}ena verzija originalnog tek-sta. [tampali smo ga samo da bi ~itaocima dali infor-macijeotome{tajetopra}ewep~elai{tajesvezawegapotrebno.^itaocikoji`eledagorenavedenoiprimenetrebadanabavekopijuoriginalnogtekstaodautora. Adresa je data na po~etku ovog ~lanka.Pe}inski crte` izkamenog dobau okoli- ni Bikora u [panijiFoto:SnmRus s , For t Wnl t onBonch, FL.P~eliwazaj ednicanaseqenauku}icizapticeFotografija preuzeta iz AMERlCAN BEE JOURNAL-aPrvi sistem opisan uprethodnom~lankuzapronala`ewep~ela u prirodi (bazi~ni sistemsa jednim jedinstvenim mamcem),najvi{eodgovaraonimakojipratep~elenose}isasobomcelokupnuopremukojaimjepotrebna.Toukqu~ujepostavqawemre`enadmamcem i hvatawe maweg broja p~elakao i wihovo zatvarawe u teglu ven-tilisanuprekoperforiranogpoklopca.Uhva}ene p~ele se zatim stavqaju na tamno mestoi pokrivaju, da bi bile mirne.Zatim se mamac prenosi na neko rastojaweupravcuukomsusep~eleina~eupu}ivalekasvomgnezdu.Ta~napozicijaslede}ebazezavisiod terena, ali je udaqenost od nekoliko stotinametara idealna.Kao i pre, bira se neki otvorenterenkojijeza{ti}enodvetrova.Postavisemamac, oslobode se p~ele i ~eka se neka od wih dase vrati na to novo mesto, pa se tek ondaodre|ujepravackojimsep~elekre}u ka svom gnezdu. Drugimetodjesistemsapreskakawem koji je mod-ifikacija gorweg meto-dasajednimmamcem,jerseovdekoristedvamamca.Kadasepostaviprvimamaciodredisepravacletap~ela,postavqasedrugiilipredwimamac u tom pravcu.Ipak, prvi mamac se ne napu{ta ve}ostaje kao referentna ta~ka u slu~aju dadrugimamacneizvr{isvojzadatakizPronala`ewe zajednica u prirodi- 7 -Dnvld Bnnks, autor prethodnog ~lanka, je objavio u Melitagori jo{ jedan tekst na istutemu,sadodatnimpoja{wewimaopisanihpostupaka,{to}ezaonekoji`eledaprimene wegove savete, biti od izuzetne koristi. Evo tog interesantnog napisa !!!DODATNI SAVETI ZAEFIKASNO NALA@EWEP^ELA U PRIRODIbilokograzloga.Povremeno,akosup~elebileostavqene u ventiliranoj tegli du`i period, onese ne}e vratiti na novu lokaciju predweg mamca.U tom slu~aju, ne}e vam biti te{ko da se vratitedoprvogmamca,dauhvatitenekolikodrugihp~elaizatimponovodaodetedonovo-postavqenog mamca te da p~ele tamo oslobodite.Jo{postojiimogu}nostdasep~eletako|enevratenadrugimamac,akojeonpostavqendaqeodgnezdanegodrugi,tj.akojestani{tep~elaizme|uprvogidrugogmamca.Prednostiovogmetoda se sastoje upravo u tome da ako se p~ele nevrate,nijete{koponovooti}idoprvogmamca,nahvatatine{top~ela,iondapostavitinovimamacbli`eprvommamcunego{tosmotouradili prvi put.Tre}imetodjemalokomplikovaniji,ali je izuzetno koristan i prakti~ankadatra`imop~eleugustoj{umi.On ukqu~uje postavqawe serije mamaca okodatogpodru~jaiotkrivawepravcaletap~ela sa polo`aja svakog od wih. Pravci sebele`e na hartiji, a mesto wihovog presekasepretra`ujeuciquustanovqavawapre-ciznog polo`aja p~eliweg gnezda. Nijeneophodnodamapebuduizuzetnodetaqne, ali proporcije i osnovne dimenzi-je moraju biti pribli`no ta~ne.JO[NE[TO O KO[NICAMA MAMCIMAAutor: Aleksandar Mihajlovski, urednik makedonskog ~asopisa MelitagoraAdresa:ul.Helsinki 41 a,91000 Skopje,Makedonijatel. 99 389 91 363-424Usavr{avawe ko{nica mamaca je dostiglozenituSAD-u,zbogidejedaseafrikaniziranep~ele ovim postupkom zaustave u svom {irewu kaseveruAmerike,postavqawemsistemako{nicamamaca.Utomesenijeuspelo,alijeizaistra`ivawa ostalo puno zna~ajnih dostignu}a.Otkrivenisuhemijskisurogatifer-omona koje lu~i matica iz mandibularne `lezde,kaoi2bitnekomponenteferomonanasonovih`lezdaradilica(geraniol,citral),teidaseme{awemovihsupstanciposti`evisokproce-nat privla~ewa rojeva, naro~ito ako se doda hek-sanol a jo{ vi{ei uz neroli~nu kiselinu.Napravqenesuko{nicemamciuoblikukofezapremina31i13,5litara,odstrugotine,asfaltnogoja~iva~aihemikalijaprotivbu|e,trule`iitermita,anajefikasnijesuakosezaka~ena3mvisine.Akoseuwihstavifer-omonskimamac,efikasnostjeve}a(pamu~natkaninanatopqenasinteti~kimferomonomsme{tenaucevzatvorenusajednestrane,apostavqa se uz leto mamca, spoqa ili iznutra).Mogu}nosti kori{}ewa ko{nica mamacasuvelike,zbognepoznavawatehnikep~elarewapresvegaDBko{nicom na{ihp~elara.Osimferomona, kao mamac se koriste i propolis, sa}eili mati~wak (Mollssn olllclnnlls). Uko{nicamamamcimamo`etedapostavite i fluvalinatnu letvicu. Prema novomrigoroznomistra`ivawu(objavqenouAmorlcnnBoo Journnl-u juna 1996.) ove letvice nisu nimaloodbijaju}e za rojeve. Naovajjeftinna~inuhva}enirojeviseo~iste od varoe, pa u sezoni ne treba ponovo tre-tirati,aisa}ene}ebitikontaminiranoflu-valinatom, {to je danas veoma va`no !- 8 - @ivadinovi} RodoqubNAPRAVITE MEDOBEROD RAZVOJNE PA[EAutor ~lanka:-Stovo Tnbor, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profe-sora C.L.Fnrrnr-a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Amorlcnn Boo Journnl-u-82370 Vlllobrumlor, Goudous, Frnnco^lanakjeobjavqenuAmorlcnn Boo Journnl-ubr.7/1998iMelitagoribr.1/1999Prole}nirazvojjeterminblizakdugogodi{wimp~elarimaiodnosisenaprveprole}necvetnicekojep~elekoristedasesnabdejunektaromipolenom, {to rezultira ja~awem p~eli-wih dru{tava.Kako se kre}ete SAD-om od severa kajugu, ili od istoka ka zapadu, biqkeodgovornezaprole}nirazvojsestalnosmewuju.KadasamradiouLuizijani,tosubilevrbe,auArizonipustiwskecvetnice,kao {to je grm po imenu kreozot.PremnogogodinakadasambiostudentkoddrFarara(C.L.Fnrrnr)naUniverzitetuuViskonsinu,kon-sultovaosamsesawimomnogimproblemima.Dok su trajale ove konsultacije mnogo sam nau~ioop~elama,budu}idajeonona{immalimpri-jateqicamaznaozaistamnogo.Jedanodwegovihkomentaraseodnosioinatodabiqkekojep~elarikoristekaorazvojneizvorenektara,mogudapru`ezna~ajnevi{kovemeda.Tojeonona{taseodnosiovajnapis,alipretogabih`eleodasemalopodsetimop~eliwebiologi-je(interesantnojedajeuposledwevremete{kopratiti najnovija nau~na saznawa iz p~elarstva,akobiologijup~elaneznamodoudetaqe,jersedanassvesavremenetehnikep~elarewa zasnivaju upravo napoznavawu biologije p~eliwegdru{tva,alineonebiologijekoju~itamouna{imkwigamakojeneopravdanodo`ivqavajuvi{eizdawa,ve}onekojajedetaqnorazra|enaposledwihgodinapresvegauSAD-u,Rusiji,Kanadi,Francuskojinekimdrugimzemqama,aokojoj }e vi{e re~i biti i u ovojkwizi - primedba urednika).Ob i ~ n o , p ~ e l i wadru{tvasmawebrojsvojihp~elatokomzimenajednupolovinu ili tre}inu u odnosunauzimqenupopulaciju.Izra`enorealnimciframakoje va`e za Viskonsin, ili zaJu`nuKarolinu,jesewepopu-lacije imaju od 40do55hiqa-dap~ela !Narednegodinematicakre}esano{ewemjajaobi~nooko15.januara,alibrojp~ela i daqe pada sve do najni`e granice od oko20 do 30 hiqada p~ela {to se de{ava u februaru,ilimesecdanapreilikasnijeuudaqenimsev-ernimiju`nimpodru~jima.(Kao{toviditeisami,amerikanciizimqavajusvojadru{tvasaonolikim brojem p~ela sa kolikim na{a dru{tvaulazeuzimu,iakojeklimaupodru~juodaklepoti~u ovi podaci, skoro ista kao kod nas! Jedinoserazlikujup~ele,jersuovamerewaverovatnovr{enanaitalijanskojrasip~ela,kojuoniprete`nogaje,alitobioba v e z no, ipaktre ba loproveritiiprezentovati-primedba urednika).Potom,zavisnoodkoli~ineskladiranerezervnehraneiodvremenskihprilikakojemoguilinemorajudaobezbedeuslovezasakupqawehraneuprirodi,p~elekre}usarazvojem i vremenom se vrate na svoj maksimalnibrojjedinki.FararjebiosposobandauViskonsinurazvijeprezimeladru{tvaod30hiqada p~ela do maksimalnog nivoa od 55 hiqadap~elaza6-7nedeqa.Azanovoformiranodru{tvood1.kilograma(paketniroj)saoko10hiqada p~ela, trebalo mu je najmawe 11 nedeqa !Krajem~etrdesetihgodina,doksamjo{bioFararovstudent,onjedobiopozivodhortikul-turnog odseka sa Univerzitetadapostavidru{tvanajedanuniverzitetskijabu~wak,ublizinigradaBarabo.Onsena taj poziv odazvao. Ali, prvojerazradioidejuzastvarawetakvih dru{tava koja bi moglada daju i vi{ak meda od rascve-tanihjabukovihstabala.Tada,kaoisad,cvetawejabukejesmatrano za prole}ni razvoj, anikakozazna~ajnupa{u,savrcawemmeda.Vremejebilopogodnoip~elesudoseqenenamati~nip~eliwaksavi{komod30kgjabukovogmeda !!!Jasamse1965.godinepreselio iz p~elarske labora-torijeuLuizijaniulabora-MEDV O } N A P A [ASl i k a p r e u z e ta i z Amo r l c n nBo o J o u r n n l - a , ma j 1 9 9 3 .torijuuTuksonuuArizoni.Jo{prvogprole}auhvatiosamjedanrojismestiogauko{nicuusvomdvori{tu,ionserazvioufinodru{tvo.Januara1966.po~eosamdagaprihrawujempolenomidagarazvijam,pajesredinomfebru-aratodru{tvobiloupunojsnazi(klimauArizoni se ne poklapa sa na{om - primedba ured-nika).Dostiglojesvojmaksimalninivo.Odjednomjepo~eloidaunosimed.Medi{tepomedi{tejebivaloispuwavanolepimnovim`utimmedomkojijebiosme{tanulepinov`uti vosak. @iveo sam u pustiwskom podru~ju, iuop{teminisubilepoznateokolnepustiwskebiqke,inisamznaokojajep~elamanudilatakomnogo meda.Dabihrazre{iodilemu,uzeosamuzorakmedaiodneogaulaboratoriju.Pitaosamsvezaposlene od koje biqke poti~e ovaj med, ali samdobijaozaprepa{}uju}iodgovordaneznaju.Po~eosamida{etampustiwom,pose}uju}irascvetanebiqke,ibele`e}inakojojimanajvi{e p~ela, i koje preovla|uju. Do{ao sam dozakqu~kadamedpoti~eodgrmapoimenukreo-zot,salatinskimnazivomCovlllonglutlnosn.Konsultuju}i lokalne p~elare sam saznao da se tabiqkakoristizarazvojdru{tavazakasnijamedobrawa od biqaka meskvit i kat~lav.Sada, posle 50 godina odsustva, do{aosam da `ivim na jugoistoku SAD-a ipo~eo sam sa upoznavawem ovda{wegmedonosnog biqa, a naro~ito biqa koje slu`i zarazvojnupa{u.Ipogodite{tasamzakqu~io?Ovdepostojijednaglavnarazvojnabiqka.IsvisakojimasamrazgovaraoodJu`neKarolinedoMerilenda govore o woj kao o biqci za prole}nirazvoj.Tojecrvenijavor,Acorrubrum,kojijezaista lep. Cveta rano. Na jesen wegovi listovidobijaju svetliju boju . Mnogo se koristi za sadwuna javnim povr{inama i u dvori{tima.Biobihiznena|enakobinekip~elarmogaoilimo`edavrcamedodcrvenogjavora,ali(tojevelikoALI),akotomo`ete,visig-urnonawemunemo`eteidarazvijetedru{tva.Dru{tvo mora biti razvijeno pre po~etka wegov-og cvetawa. A evo {ta bi trebalo raditi.Po~ev od meseca koji je najbli`i vremenucvetawacrvenogjavora(atojeuJu`nojKarolinisredinadecembra)po~nitedaprihrawujetezajednicepolenomsvakenedeqe,postavqaju}ihranilicuiiznadiispodp~e liwe g g ne z d a .Proteinskahranakojudodajete mora najve}im delomda bude prirodni polen, a ne wegovazamena.Dodu{e,mo`edasepome{asapivskim kvascem. Tu smesu onda sjedinitisa veoma gustim sirupom. Moja preporukabibiladame{ate75%polenasa25%pivskogkvasca.Ondase2kgteme{avinesjediwujesa2kg{e}erauzdodatakdovo-qnovodekakobisemasadr`ala.Kasnije,kadp~elepo~nudasakupqajupolenuprirodi,pro-cenatpivskogkvascamo`edasepostepenopove}ava. Istovremeno,trebadodatinekilekpolenskoj poga~i, npr. teramicin, da bi spre~ilipojavuameri~ketrule`ikaoifumagilinzakontrolunozeme.Previ{egodinajasamizveoeksperimentesaprihrawivawemp~eliwimpolenom,isvadru{tvasuobolelaodameri~kekuge!Polensamsakupqaosamodsopstvenihdru{tava, koja nisu bila bolesna, ali su ona, kaoi sve zajednice, imala p~ele koje su pri ~i{}ewuko{nice,izbacivaleisporeameri~ketrule`ikojesupadalekrozmre`unapolen.Posletogiskustva,uvekkadaprimewujemprihrawivawepolenom,bezobziranawegovizvor,obaveznododajem i teramicin da spre~im zara`avawe dru-{tava.(Ovojenajslikovitijiprimerkolikosuamerikanciupropastilisvojep~elarstvoupotrebqavaju}iantibiotike,zale~eweiliprevenciju raznih bolesti. Jer, antibiotiksamosuzbijarazvojbolesti,asporenemo`edauni{ti.Danassudo{liusituacijudausvakomdru{tvuimajudovoqanbrojsporaameri~ketrule`ikojimo`edaizazovebolest,alidobolestinedolazijerp~elamastalnodajuantibiotike.Rezimesvegajejednostavan:akobiprestalidaihdaju,svadru{tvabiuginulaodameri~ketrule`i.Poredtoga,onisugodinamaunazadkoriste}iantibiotike,prakti~noprikrivalizarazutamogdejebilo,tesuineznaju}iukojimdru{tvimaimasporaameri~keKako napraviti medober od razvojne pa{e - 9 -JAVORFoto:Boro Arsovski-Preuzeto iz~ a s o p i s aMelitagorabr.11/1998- 10 - @ivadinovi} Rodoqubkuge, vr{ili ve{ta~ko rojewe i od tih zajednicaitakoprakti~no{irilibolest.Sporesadasamo~ekajupogodantrenutak,darasplamsajuzarazu. Na ovaj problem se nadovezala odnedavnoi pojava otpornosti uzro~nika ameri~ke kuge navi{egodinakori{}eneantibiotikeusvrhuwegovogsuzbijawa,{tosedogodilounekimdelovimaSAD-a,kaoideluzemaqaJu`neAmerike.Ukratko,do{lojedojednogkatastro-falnog stawa!!! Isto o~ekuje i na{u zemqu, jer jekampawa upotrebe antibiotika u p~elarstvu kodnas u punom jeku, pre svega iz ekonomskih razlogapojedinacaifirmi.Akoneshvatimonavreme{tanaso~ekuje,do}i}emouistusituaciju.Potro{a~i}e,utobuditesigurni,vrlobrzobitiobave{teni{taimsvep~elariprodajuuzmed, pa }e prodaja i cena meda naglo opasti, ba{kao{toseposledwihgodinade{avauSAD-u.Skoro da nema gra|anina SAD-a koji ne zna da umedu ima -ne~eg {tetnog-, {to mu na ovaj ili onajna~inmo`eugrozitizdravqe.Apovrhsvega,kako}eteseose}atiakozbogantibiotikauva{em medu umre recimo jedno dete usled alergi-jskereakcije,recimo.Naravno,posebanjeprob-lem{touno{ewemniskihdozaantibiotika mipotenciramo stvarawe sojeva bakterija otpornihnaantibiotike.Sutradan,kadasetakvaosobarazboli,ne}ebitiantibiotikakojimumo`epomo}i,pa}eubudu}nostiqudiverovatnoumi-ratiiodnajbanalnijihinfekcija,naravnonesamozbogupotrebemeda,ve}zbogsvemasovnijeupotrebeantibiotikauop{teupoqoprivredi,tj. vo}arstvu i povrtarstvu najvi{e. Verovatno jedalekodankada}ena{ip~elarishvatitidajenaje-fikasnijina~inodbranedru{tavaodbolestidr`awenap~eliwakuiskqu~ivojakihdru{tava.Jakadru{tvajednos-tavnoneoboqevaju,jersuustawudasuzbijusvakubolest.Velikiameri~ki p~elar drJohnEckort sezakontroluameri~ketrule`i legla oslawao iskqu~ivo na odr`avaweveomajakihdru{tava.Akobinai{aonazajed-nicusapo~etnimstadijumomrazvojaameri~kekuge,onbijespajaosanajja~imdru{tvomnap~eliwaku,iprepu{taop~elamadao~istezara`enoleglo.IRlchnrdTnplornavodiprimerjednog kana|anina koji je ~inio isto, samo {to jedru{tvorasformiraoirazdeliogajakimdru{tvima. Ipak, sve je to isuvi{e hrabro, i sig-urnonijeprezentovanouvidusaveta,ve}samouvidu informacije da bi videli koliko su nauka ipraksaistovremenoiblizuidaleko-primedbaurednika).Utokuperiodakojiprethodicvetawucrvenogjavora,vremejenepovoqnozap~ele.Hladnoje,ki{no,tmurno,amogu}jeipovre-menisneg.P~elesetadaslabokre}upoko{nici.Zatozapamtitedapolenskupoga~umoratedodatitamogdesuip~ele,anetamogdevamjetonajlak{e.Jo{jednoupo-zorewe- kadj ednomp o ~ n e t e s a t a k v o mprihranom,moratedanastavitesvedotrenutkadokp~elenemogusamedasakupedovoqnekoli~inehrane.Vitakop~elamapomeratewihov~asovniknagonazarojewenejednunedequrani-je,ve}imesecivi{eranije!!!Zato,akocrvenijavorzamedionakokakoume,vimoratedaimate spremna medi{ta, i morate da ih postavitemnogoranouprole}e.Kadaprihrawujetep~elekako sam objasnio, populacija p~ela brzo raste, ivimoratedaraditeokop~elasvakih5-6dana.Kadaprimetitepopoznatimznacimadaprinosmedarastezna~ajno(najefikasnijipokazateqjevaga, koju svaki p~elar treba da ima, jer ona upot-puwujeizrekudamednamedurodi-primedbaurednika),postavitemedi{taODMAH,nekas-nije.Tiznacisupresvegabelosa}eizgra|enonovimvoskomimnogotrutovakojisenalazenawemuizme|uramovaimedi{ta.Akovinematecrveni javor u va{oj okolini, sigurno imate nekedrugebiqke.Razmislitemalo o tome i vidite da liva{e p~ele mogu da donesuvi{kove meda od biqa kojesvismatrajuprole}nomrazvojnompa{om.Voleobihdasaznamne{toova{imiskustvim,bezobziradalisteuspeliili ne!!!(Ovojestedobarna~inzarazvojdru{tava.ME\UTIM,kao{toisamStovoTnbor isti~eonzahtevaneprestaniradnap~eliwaku. Vi razmislitedalijemogu}iopravdantolikiradsaekonomsketa~kegledi{ta.Akona|etepovoqnukalkulaciju,uraditepogorwimsavetima. Ali, ja sam ube|en dap~elarstvo moradaserazvijausasvimdrugomsmeru.Ulagaweradnesnagepojediniciproizvoda-medamorabitiminimalno,kakobimoglidaproizvodimojeftinmed.MisadauSrbijiiJugoslavijiproizvodimo skup med i pred svima se time hval-imo.Akosmove}hteliulazusvetsketokoveekonomskog razmi{qawa, moramo da prihvatimoisvetskecene.Ana{prose~anp~elarulo`itolikoradaokosvojihp~ela,damedinemo`ebiti jeftiniji - primedba urednika). Foto: Rodoqub @ivadinovi}Ve{ta~ka ishrana medonosnih p~ela- 11 -Istiautor,StovoTnbor jenatakore}iistutemunapisaojo{jedaninteresantan~lanakuAmorlcnnBooJournnl-u.Kaoisviwegovinapisi,iovajodi{erazumomilogi~nim razmi{qawem {to podgreva ma{tu i podsti~e na kreativnost. U`ivajte!!!VVEE[[TTAA^^KKAAIISSHHRRAANNAAMMEEDDOONNOOSSNNIIHHPP^^EELLAASme{ezaprihrawivawep~elaiwihovahranqivavrednostsubileistra`ivaneodstranemnogihameri~kihistra`iva~auprotek-lih60godina,odkojihjeprof.HejdaksaUniverzitetauMinesotiprvizapo~eoradnaovom problemu daleke 1934. godine.Zanesre}u,nijenapravqenvelikipro-gres.Jasamtako|epotro{iopunovremenaiulo`ionaporanasli~naistra`ivawadoksamradiozaUSDA(istra`iva~kalaboratorijazap~elarstvokojufinansiraMinistarstvopoqo-privredeSAD)uTuscon-uiBntonRougo-u,alibezuspeha.Svieksperimentikojesammogaodaizvodim su se zavr{ili bez rezultata, i ja nikadani{tanisamobjavio(kona~nojedannau~nikpriznajedaustvarinemaadekvatnezameneprirodnoj hrani, i da je svaka ve{ta~ka hrana ili{tetnazap~ele,ilinemazna~ajnogefekta-primedbaurednika).Ovajnapisgovoriokombi-nacijiteorijeiiskustva.^italackoji`elidadobijedodatnedetaqneinformacijeosme{amazaprihranup~elatrebadapro~itapoglavqekwige-Ko{nicaimedonosnap~ela- kojejenapisaoE.Horbort,akwigujeure|ivaoJooGrnhnm. Izdava~ je firma Dndnnt(1992).Mnogogodinasamsmatraodaproblemrazvoja kvalitetne sme{e za ishranu p~ela mo`ebitire{enakobizajedni~kiradiliosobasadobrimpoznavawembiohemijeiishraneiosobasapoznavawemp~elarstva.Kadaka`emosobasapoznavawemp~elarstvanemislimnap~elara,ve}naosobuobu~enudaradiiistra`ujekaonau~nik. Kao student dr Farara na Univerzitetu uViskonsinu,biosamsvedokdasup~eliwezajed-nicehraweneme{avinomsojinogbra{na,pole-na,{e}eraivodenavremedostiglezaistaveliku brojnost p~ela za intenzivne pa{e karak-teristi~ne za severne delove SAD-a. Dru{tvakojasuprezimilasuimalaposebnepoga~epostavqenenadleglomodkrajamarta tj. po~etkom aprila. Za prve dve nedeqe supotro{ileokopolakilogramaikakosusedru{tva razvijala potro{wa je rasla, tako da suoko prvog maja konzumirale oko jednog kilogramanedeqno. Gledao sam i kako ova dru{tva sakupqa-jumedido150kg,atako|esamgledaoikakodnevniunosuvrhuncumedewadosti`edo15kg.Brojp~elaudru{tvimaje~estokontrolisan,p~ele su prebrojavane, i retko je prelazio 55.000jedinki.Dru{tvakojanisudobijalapoga~eimalasuprinosodjedva25kg,zavrcawe.(Ovojesu~iwenice,alisesazakqu~cimanaprvipogled,kojesunekispremnidadonose,racionalanp~elarsapunoznawanemo`eslo`iti,imo`eda~iweni~no,inaterenu,doka`eapsolutnuneekonomi~nostbilokakvogprihrawivawap~ela,osimunu`di.Ali,otome}ebitivi{ere~inanekomdrugommestuuovojkwizi,gde}esesvenedoumicerazjasnitiipotkrepiti ~iwenicama - primedba urednika).Dru{tvakojimajerukovodiodrFararsuu zimu ulazila sa velikim koli~inama skladira-nog polena koji su p~ele koristile u kombinaci-jisadodatnomve{ta~komhranomsme{tenomiznad wihovog gnezda. U to vreme se ~inilo da suHajdekiFararzaistare{iliproblemishranep~ela me{avinom sojinog bra{na i polena, doda-vanom u pravo vreme za uspe{an razvoj p~eliwihzajednica.PotomsamsepreseliouLuizijanuikrenuosaeksperimentimaoprihrawivawuupotrebom me{avina sojinog bra{na i polena.Utokusvojeposetep~elarskojlabora-toriji u Bnton Rougo-u, gledaju}i {ta radi wegovbiv{istudent,drFararmijesugerisaodabimojieksperimentibiliuspe{nijiakoprestanemdaupotrebqavamsojinobra{no ume{avinamazaprihrawivawep~ela.OvaFararova izjava je aktivirala zvona za uzbunu damo`daimane{tousojinombra{nu{toremetimojeeksperimentalnerezultate.Utovremejasam usavr{avao hipotezu o razlozima za rojewe. Hipoteza je bila otprilike ovakva: p~eleserojeakonemajudovoqanprostorza{ireweasadrugestranesakupqajuiskladirajuizrazitovelike koli~ine nektara i polena. Budu}i da se uLuizijani p~ele retko roje posle 15. juna, `eleosamdaovuhipotezutestiramtokomseptembra.Ako bih mogao da isprovociram pojavu roja u sep-tembru bio sam sigu-ran da }u biti blizudomogu}nostidaobjasnimrazlogezarojewe. Od d e s e tdru{tavaumomnovomeksperimen-tu,NIJEDNOsenijerojilo,alisusvatro{ilamnogopolename{anogsasojinimbra{nom.Ondasamprekinuotakveeksperimentesarojewemiprese-l i o s a m s e up~elarskulabora-torijuuTusconu gdePrirodnahrana je nezamenqivaFoto:Boro Arsovski-Slika preuzeta iz Melitagore 3-4/97? ?- 12 - @ivadinovi} Rodoqubsam nekoliko godina kasnije u~estvovao u eksper-imentima za odr`avawe maksimalne snage p~eli-wih dru{tava tokom cele godine i odgajawe mat-ica i trutova tako|e tokom cele godine.Nijebioukqu~envelikibrojdru{tava,maksimalno pet, ali su te zajednice konzumiralepolakilogramapolenskepoga~ednevno(anezadeset dana kao {to su to ~inile Fararove zajed-niceuViskonsinu),itotokomperiodakadauTusconu imamaloprirodnogpolena-oktobar,novembar,decembarijanuar.Me{avinakojujeFarar preporu~ivao se sastoji iz tri dela pole-na i jednog dela sojinog bra{na. Zatim sam po~eodaprime}ujem~udneabnormalnostinanepok-lopqenomleglukoddru{tavakojasudobijalaovakve poga~e.Mati~waci sa mladim larvama sudobijalivelikekoli~inehrane,alisularve~esto umirale. Svi problemi su nestali kada sampo~eo da prihrawujem p~ele ~istim polenom bezsojinogbra{na,{tojeindiciralodausojinombra{nu postoji neki toksi~an sastojak za p~ele. Mojposledwiprimerkoji`elimdaprika`em u okviru ove teme je bio veoma ~udan. Utovremejasamradiosanau~nikompoimenuH.K.Poolo inasdvojicasmoimaliveomakompe-tentneprijateqekojisuradilizanaskaop~elarskitehni~ari(DlckSnckott iJohnMllls).Poolo i ja smo radili na interesantnom eksperi-mentu ~uvawa trutovske sperme, i on je `eleo dana raspolagawu ima nekoliko hiqada trutova doprvogfebruara.Jasamodgovoriodanemaprob-lema,idaosaminstrukcijedvojicitehni~ara{ta treba da rade u dru{tvima da bi ih naveli naodgajawemnogotrutovaudecembruijanuaru(ponovonapomiwemdajeklimakodwihipakznatno druga~ija - primedba urednika). Radilo seoprihrani~istimpolenskimme{avinama,sa{e}erom i vodom, iznad i ispod zone legla, svaka~etiri do pet dana. Onisuuradilisveta~noonakokakojetrebalo,dok sam ja sedeo u mojoj kance-larijiprekrasnep~elarskelaboratorijeosmi{qaju}ibudu}eeksperimente.Poslejednogdana,nakonokon~awawihovogzadatka,pitaosamihkolikoimakvadratnihin~a (in~ je mera za du`inu -primedbaurednika)tru-tovskogleglausvakojodko{nica.Ali,onitonisuznali, i ja sam im kao {to bii svaki {ef uradio, rekao dasevratedoko{nicaidatoustanove.Malokasnijekadasusevratili,raportiralisumislede}e:U U O O P P [ [T T E E N N E E M MA A N N I I K K A A K K V V O O G G T T R R U U - -T T O OV V S S K KO OG G L L E E G G L L A A U U N NI I J J E E D D N NO OJ J O OD D^ ^E ET TI IR RI I K KO O[ [N NI IC CE E !!! [ta je krenulo naopako !?!PozvaosamPoolo-adado|eumojukance-lariju.Sva~etvoricasmouzeliuruke{oqicesakafomopru`iv{iseukancelariji,nasta-viv{i da diskutujemo o problemu koji se javio itra`e}ire{ewe.Evo{tasmozakqu~ilii{tase potom doga|alo. PolenkojimsmoprihrawivalijesakupqenubliziniTuscon-a.Skorosvebiqkekojesurasleuokoliniibivalepose}ivaneodp~elasuprirodnepustiwskebiqke.SvesuporeklomizNovogsveta,odkojihnijednanijeevoluiralakaohranqivablagodetzap~ele.Odmah smo kontaktirali p~elarsku laboratorijuuMedisonu,Viskonsin,idobilismomalukoli~inupolena~ijijeve}ideosakupqensabiqakaporeklomizStarogsveta(EvropaiAzija), kao {to su razni vidovi deteline.Odmahsmonapravilinovepolenskepoga~e sa polenom iz Viskonsina i zamenili smowima sve stare poga~e. TRI DANA kasnije su svadru{tvaimalavelikekoli~inetrutovskihjaja,a tri nedeqe kasnije i veliki broj trutova. Znamisam,nikoodvasp~elaraprakti~ara se ne interesuje za odgajawe trutova usvojimdru{tvima.Vijednostavno`elitedarazvijetedru{tvatakodaimajumnogoradilicakoje}edonetidostameda.Smisaoovakviheksperimenatasaprihrawivawemtj.odgovornapitawe kako da se prehrawuju p~ele, mo`e da buderezimiran ovako: polen je polen, ali nije i svakipolen dobar polen. Generalno uzeto vi mo`ete dao~ekujete da je polen koji sakupqate ili kupujeteme{avina polena koja }e obezbediti veoma dobru,osredwuilisiroma{nuhranuzava{ep~ele.Ali,akobibileravnomernozastupqenesvevrste polena, me{avina bi bila zadovoqavaju}a usvakom slu~aju. Sugerisao bih vam i da nikada nedodajete sojino bra{no ili mleko u prahu p~eli-wojprihrani,ali,uvidev{idajedodavaweraznihvrstakvasacaveomadobro,posebnopivskogkvasca(dosli~nogzakqu~kasudo{liiruskistru~waci-primedbauredni-ka),kojisamdavaouodnosutridelakvascanajedandeopolena(?),preporu~iobihtakone{to,jerdajedobrerezultate.Ina~e,pivskikvasac,samzasebe,nijenaro~ita blagodet za p~ele.Kadaprihrawujetepolenom setite se da je on kon-taminiransaotpacimaidelovimakojep~elehigi-jeni~arkeizbacujuizko{nice. To ukqu~uje i mrtvoiobolelolegloodbolestikao{tosukre~noleglo,ameri~ka i evropska trule`. Zato ja uvek dodajemprihrani polenom i jednu ~ajnu ka{i~icu teram-icinana12litarame{avine.Teramicinsenerazgra|uje mnogo brzo kada se ~uva u me{avini sapolenom,kao{tojetoslu~ajurastvoruod{e}ernogsirupa.(Osvrtnaovakavstavdatjeuprethodnom ~lanku - primedba urednika)P P^ ^E EL LA A N NA AZ ZA AD DA AT TK KU US SA AK KU UP PQ QA AW WA AP PO OL LE EN NA AF Fo ot to o: :V V. . U Um me eq qi i} }- - P P^ ^E EL LA AR R- -5 5/ / 1 19 99 96 6Dvomati~ni sistem p~elarewa- 13 -INTENZIVNIDVOMATI^NISISTEM MI DAJE VI[E MEDAAutor ~lanka:BobZ. Hor r , Ph. D.P. O. Box53 Loxl ngt on, NY12452^lanakjeobjavqenu~asopisimaAmorlcnn Boo Journnl iMelitagora,br.11/1998@elim da podelim deo mog dvadese-togodi{weg iskustva provedenogupotrazizapoboq{awemovetehnikeuciquboqeg,lak{egiekonomi~nijegsis-tema p~elarewa. Ovaj sistem je osmi{qen zahobi p~elare i p~elare kojima je p~elarstvodopunsko zanimawe. Komercijalni i profe-sionalnip~elarinemajuvremezaovakvemetodekojetra`eve}uupotreburadnesnage.Presvega,hajdemodaispitamorazlikuizme|u komercijalnog i hobi p~elarewa.Komercijalnip~elariobi~noradesav{eod500dru{tavaive}inaselisvojezajednice od pa{e na pa{u, od opra{ivawanaopra{ivawe,izatosuwimapotrebnamawailak{adru{tvazalak{umanipulacijuitrans-port. U mnogim slu~ajevima su zawihmedidrugip~eliwiproizvodisamosekundarnadobit.Opremajeistotakoprilago|enazaovajsistemrada.KoristesejednoilidvadubokatelaLRzaplodi{te,azavi{akmedaupotrebqavajuplitkatela.Dubokatelagarantujuda}ematicaimatidovoqnoprostoradaproizvederazumnojaka dru{tva i da oko legla ima ne{to skladira-nogmeda,dokplitkamedi{natelaomogu}ujulak{u manipulaciju.Hobip~elarjeonajkoji~uvasamoneko-likodru{tavairadisawimausvojeslobodnovreme da bi porodicu i prijateqe snabdeo medomidrugimp~eliwimproizvodima,aliidabiuistovremeimaorelaksacijuizabavu.Hobip~elari naj~e{}e mogu da odvoje vi{e vremena zaradsap~elamatemogudarazvijumnogoja~adru{tvaodonihkojakomercijalnip~elariimaju ili mogu da imaju.Nana{emp~eliwakusaoko50dru{tava,koji je sme{ten na planini Katskils u severois-to~nomdeluSAD-a,mikoristimonastavkesastriktnojednomdimenzijom(16,8cm),svakisajednimkru`nimotvoromkojijeopremqenkru`nimreduktoromsatripozicije(nana{emtr`i{tuimaovihplasti~nihreduktora - primedba urednika).Tu je i visoka podwa~a(10 cm) saramomnakomjeukucanamre`a,akoristimoiBoardmanovuhranilicukojasename{takrozleto.(Ovuhranilicumo`etevidetiinaslici.Mo`esenabavitiuGr~kojnaslede}ojadresi:Anol-Stnndnrd, 105 Andron Knlvu Str., N.Lonln P.O.14231Athons,Grooco,tol-lnks:..30012771180-094 157698. E-mnll: Pnntolnc@ otonot.gr , postojevarijante od 1 l i 1,8 l, a deo koji se uvla~i krozletojevisok1,4cm-primedbaurednika).Koristimoina{usopstvenukonstrukcijupok-lopne daske, krov i dve metalne mati~ne re{etkepodru{tvu.Ovaopremajemodifikovanaradimaksimalneefektivnostiifleksibilnosti.Ve}inadru{tavakojekoristimozaproizvodwumeda su dvomati~ne zajednice a u toku zime jedno-mati~ne. Na{i nukleusi savisinomod16,8cmsusa5ramova,napravqeniod~amovineauprotek-lihnekolikogodinaiodtvrdogpresovanogstiropo-ra.Svakoproizvodnodru{tvojepodr`anoposebnimnukleu-som.Sveko{nicesuo p r e m q e n eu n u t r a { w i mhvata~empolena,hvata~emzapropolisiramomgra|evwakomradibiolo{kekontrolevaroe(jedinstveni tretman protiv varoe koji mi koris-timo).Uniformnostopremenosifantasti~nuprednostizra`enukroztotalnufleksibilnosti izmenqivost. Na{a p~elarska godina po~iwe 1. avgusta.Uovovrememipo~iwemodagradimojakadru{tvaodzimskihp~ela.Akonemaprirodnepa{e,koristimosvakodnevnostimulativnoprihrawivawe{e}ernimsirupom2:1(2dela{e}erai1deovode).Savvi{akmedajeve}izva|eniiscentrifugiran,ramovisuselekti-raniidru{tvimasuvra}enisamoonisvetlokafeneboje,radiodgajawalegla.Ostatakjeskladiran za prole}e. Svi ramovi sa neizvu~enimsatnimosnovamaseizbacujuizko{nice.Dru{tva jo{ uvek imaju dve matice, i intenzivnoodgajaju leglo. Budu}i da u na{em odgajiva~kom programukoristimoiskqu~ivokrawskematiceva`nojestimulativnimprihrawivawemodr`atimaksi-malnozalegawematicaakonemaunosaizprirode.Potrebazaprihranomseodre|ujekori{}ewemvageispodjedneprose~neko{nice(nenajja~einenajslabije).Vagaseproveravasvakogadanaate`inasebele`inaformularunamewenom za to. Ako se te`ina ko{nice smawiza24~asa,mizapo~iwemoprihrawivawe.Akonemapromeneilipostojiunos,mineprihrawu-MEDUSAtel: 518-989-6835faks: 518-989-6559- 14 - @ivadinovi} Rodoqubjemo.Dvomati~nadru{tvaseodr`avajunaovajna~insvedosredineseptembra.Dotlesmospremilina{enukleuse.Starijamaticaseodstrawujeizproizvodnogdru{tvainosiseunukleuszajednosajo{dvaramapunihleglomipolenom.Zatimdodajemoijo{dvapraznarama.Ulazusvakinukleusjepokrivenmetalnommre`om. Pookon~awuovogposla,nukleuseprenosimo na drugu lokaciju udaqenu najmawe 6,5kmutokujednenedeqeiliivi{e.NanovojlokacijiprihrawujemonukleuseBoardmanovomhranilicom. Posle nekoliko dana do nedeqe dananukleusevra}amonaglavnip~eliwak.Zaovojedobrodaseuveksara|ujesadrugim~lanovimap~elarskogkluba.Ionikoristena{sistempaza kratko vreme razmewujemo nukleuse. Prednostove razmene je taj {to nukleusi nisu prepu{tenisamisebi,ve}ihuveknekonadzire.Pravaproizvodnadru{tva,sadajednomati~nezajed-nice posle 15. septembra, se prihrawuju velikimkoli~inama(3,7lpodru{tvusvakidrugidan)gustimsirupom3:1(3dela{e}eri1deovoda)tako da ona budu spremna za zimu pre 15. oktobra.Svakodru{tvodobija27-30{e}era.InukleusiseprihrawujugustimsirupomprekowihovihBoardmanovih hranilica. Nana{empodru~ju,uoktobruuvekimaSredina septem-bra.Preme{tawe mat-ice iz dvomati~nogdru{tva u nukleus.(5 ramova saleglom, polenom imedom)Tre}a nedeqaoktobra. Dru{tvoje spremno za zimu.Sa prvim snegomnukleusi se nose upodrum.Mart.Dru{tva se prihrawuju a nukleusise iznose na p~eliwak i tako|eprihrawuju. Matice u ko{nicamase preme{taju u najni`i nastavak(efekt dimwaka).Kraj aprila.Po~iwe se saodgajawemmatica iznadmati~nere{etke.Sredina maja.Mlada testi-rana matica seiznosi iz nuk-leusa sa 3 ramai zamewuje semati~wakom.mati~na re{etkamati~na re{etkamati~na re{etkamati~na re{etkamati~na re{etkaDru{tvo jespremno zaglavnu pa{u.Medi{ta sedodaju popotrebi.Svako dru{tvobi trebalo daizgradi 15-20novih satnihosnova usezoni.mati~na re{etkadobrepa{eoddivqihastriigoldonrod-a.Medovihbiqakanijedobarzazimovaweizatopostavqamojednomedi{tesapraznimsa}emnapoziciji 4 (pogledajte crte`e) i ponovo koristi-mo mati~ne re{etke da matica u wega ne bi zale-gala.Budu}idasuramovizazimuve}puni{e}ernogmedakojijeipoklopqen,uwihmo`edasesmestisamomalakoli~inanovognektara.Odtrenutkazavr{etkapa{e,obi~nokrajemoktobrailiposleprvogmraza,ovomedi{teseuklawaamedsevrca.Dru{tvasepripremajuzazimu,utopqavajuiizoluju.Kaoizolatorkoris-timonovinskuhartiju,kojajemnogodobra,besplatnaje(kodnasbogaminije-primedbaurednika), i mo`e da se zameni ~im se navla`i odvlage iz ko{nice. Obi~no dru{tva prezimquju u3 ili 4 sprata od 16,8 cm. Saprvimdugotrajnijimsnegomipojavomtemperaturaispodta~kemr`wewasvenukleusenosimupodrumkojisenegreje.Temperaturaupodrumujeskorokonstantnane{toiznadta~kemr`wewa. (Relevantni ruski nau~ni podaci gov-oredap~eletro{enajmaweenergijeihrane,kadajespoqnatemperaturavazduhazazimovawekod jakih dru{tava +4,4oC, kod sredwih +5,5oC, aslabih+7,7oC-primedbaurednika).Podrummorabitisuvitaman.Nukleusi}euspe{noprezimeti u ovakvom okru`ewu. Leta su zatvore-na metalnom mre`om da se spre~i ulaz mi{eva. U toku zime mi pripremamo i popravqamoopremu,pakujemoiprodajemomedidrugep~eliweproizvodeiosmi{qamoplanradanap~eliwakuslede}egodine.Ocewivawesvakogdru{tva je tako|e va`na aktivnost.Na{a najbo-qadru{tvaproizvodevi{eod110kgmedausezoni, plus drugi p~eliwi proizvodi kao {to supolen, propolis, mati~na mle~ i vosak.Na{ep~elarskoprole}eobi~nopo~iwe1.marta.Prvona{eanga`ovawejeusmerenonanukleuse u podrumu kada po~iwemo da pove}avamono}nutemperaturunaoko15oCdabistim-ulisalimaticenave}epolagawejajatedaproizvedumalolegla.No}jenajboqajerp~eletadane}eizlazitinaleto.Tokomdana,akoupodrumu nije potpuno tamno, p~ele}eizletativanko{niceinikadane}e na}i put nazad. Neposredno predsvitawetemperaturupodrumatreba ponovo da vratimo na +3oC.Ovomo`edaseizvedenabavkomjevtinogtajmera,ielektri~noggreja~a.Naj~e{}evremekrajemmartaomogu}ina{improizvodnimdru{tvima da izlete oko podneva powihovprvipolenodle{nikakaoidadonesuvodukojaimjeneophodnazaodgajawelegla.Miimamopostavqenjednostavansudsa vodom od stiropora kojiprimaoko15lvodekojajeprethodnozagrejananaoko +15oC, za{ta koristimo jednostavan element za zagrevawekojimo`edasenabaviuprodavnicizaku}nequbimceislu`izazagrevaweakvarijuma.Akona p~eliwaku nemate struju, i nezagrejana voda }eobaviti svoj zadatak. U ovo vreme se svi nukleusivade iz podruma i postavqaju na p~eliwak. Istotako,svadru{tvasnabdevamo{e}ernimpoga~amasaproteinima.Koristimojednostavanrecept:1,3 kg {e}era u prahu, 0,45 kg zagrejanogmeda (samo iz na{e sopstvene proizvodwe), 0,2 kgobezma{}enogmlekauprahu,Fumagilinapremauputstvu, 0,05 kg sve`e isce|enog limunovog soka,1~ajnaka{i~icasoli.Teramicinmo`edasedoda ako je u va{em podru~ju bilo ameri~ke kugeili evropske trule`i. Ovi sastojci se izme{ajui naprave se poga~e od po jednog kilograma. Akojetestopremeko,dodatijo{{e}erauprahu.Svako proizvodno dru{tvo dobija poga~u od po 1kg, a nukleusi dobijaju jednu poga~u od 1 kg nede-qno. Ove poga~e stimuli{u ve}e odgajawe legla.Prvihnedeqaapriladru{tvauna{emplanin-skom podru~ju (500 m nadmorske visine) treba daimaju15-20ramovaleglasvihuzrasta.Ovakavrazvoj je mogu} samo zato {to mi u jesen izgradi-mo velike zimske populacije p~ela u ko{nicamasaizobiqemmedaipolena.Tadajedobrove}idodatiprveramovesasatnimosnovamailisvetlije ramove od pro{le godine. Obi~no posledwe nedeqe aprila ili prvenedeqemajautokucvetawamasla~kamizapo~iwemona{usezonuodgajawamatica.Koriste}iprostmetodpresa|ivawalarvimiodgajamoprvemati~wake.Startujemosaoko100mati~waka,tako{toisapo~etnimprole}nimuspehomprihvatawaodsamo50%(obi~nojeve}i), mi mo`emo da zamenimo matice u svim nuk-leusima. Stare matice odstrawujemo i besplatnoih dajemo ~lanovima na{eg p~elarskog kluba ilipo~etnicima.Ovedvogodi{wematice}ebitidobre jo{ slede}ih nekoliko meseci. Mati~wakepostavqamousvakinukleus.Utokuslede}a24~asa izle`u se mlade matice i naredna 7-10 danamikoristimozainstrumentalnoosemewavawematica ili pak oplodwunaotvorenomuna{emizolovanom podru~ju zaodgajawematica,gdeimamo dovoqan broj tru-tova unapred odgajenih udru{tvimanamewenimba{ u tu svrhu. Mi vr{imo-genetskipritisak-nana{ojteritoriji.Svakegodinesvip~elariupre~nikuod8kmokonasdobijajuna{ebesplatnematice.Osamdesetproce-natasvihna{ihm a t i c a s uinstrumental-noosemewene.Nekolikodanapopo~etkuzalegawaMEDDvomati~ni sistem p~elarewa- 15 -- 16 - @ivadinovi} Rodoqubmladihmaticamigradimona{advomati~nadru{tvanamewenazaproizvodwu.Jednostavnoprenosimotriramaleglaimladumaticu (obele`enu i sa potse~enim kril-ima)unastavakiznadosnovnogdru{tvakoriste}imati~nure{etkuzarazdva-jawedru{tava.Prazandeonastavkadopunimoramovimaodpro{legodine.Mo`e se koristiti list hartije pri spa-jawudru{tavaalitonijeneophodno.Uzmali prinos ili prihrawivawe, borbe ne}e biti. Svakinukleusdobijatriramasasa}emimati~wak. Stare p~ele }e se vratiti iz dru{tva(ovogputadvomati~nog),nazaduwihovnukleus.Nukleusisusadaoplodwaciisvaketrinedeqe}eproizvoditioplo|enematiceilitroramnenukleusenamewenezaprodajuisopstvenokori{}ewe.Istotako,prenego{toseokon~asezona,kada}eseprodatiposledwamatica.mimo`emo od nukleusa spajawem dobiti standardnadru{tva i tako uve}ati broj zajednica za prodajui sopstveno kori{}ewe. Dvomati~nadru{tvamogudaproizveduveoma veliku populaciju od 100-110 hiqada p~ela,i da sakupe 3-4 puta vi{e meda od jednomati~nihzajednica.Razumese,tozahtevaive}iprostor.Svakomdru{tvusuneophodna12-16nastavkavisine 16,8 cm. Med se oduzima kada je2/3ramapoklopqeno.Izvrcani ramovi se vra}aju uko{niceumomentuva|ewanovih punih ramova meda. Kao {to vidite,ovajsistemtra`ii n t e n z i v n imenaxment,aliodgo-varaonimp~elarimakoji`eledaulo`ezahtevaniekstranapor. Sistem nam omogu}uje da proizvedemo mediskqu~ivo sa jedne pa{e, i zatim na tr`i{tu zawegadobijemove}ucenu.Istotakona{omtehnologijomodr`avawanukleusamo`emodazamenimo matice po `eqi, u bilo kom dru{tvu utoku cele sezone, a da zadr`imo samo one maticekoje su najboqe i najproduktivnije. Tako|e svakodru{tvotestiramonawegovfaktor-ubijawavaroe- kao i na otpornost na ameri~ku i evropskutrule`.Netretiramodru{tvanikakvimhemikalijama,osimfumagilinomprotivnozeme.(Kakoimtouspeva,vide}eteudrugom~lanku istog autora - primedba urednika). Dasumiramoprednostiilo{estraneovog sistema:-Odr`avaju se jaka i produktivna dru{tva;-Proizvodisevi{emedaidrugihp~eli-wihproizvodauzistibrojko{nicauodnosunajednomati~ne zajednice;-Velike su u{tede na maticama i paketnimrojevima svake godine;-Lako se mewaju matice, bez gubitaka;-Sopstvenoodgajawematicasasvojimselekcionimlinijamausvojenimzana{epodru~je;-Uzobezbe|ewedovoqnogprostoraimladih matica, nema rojewa;-Uniformna oprema omogu}uje ve}u flek-sibilnost (pogledajte crte`e);-Popotrebi,besplatnojeumno`avawedru{tava;-Lo{astranajeutome{toradimosavelikim brojem ramova (ama ~ekajte malo, mi smohobi p~elari, zar ne?);-Drugalo{astranajemanipulacijasanukleusima;-Potrebnojepripremitivelikuopremuza prihrawivawe.Sistemupravqawadru{tvimajejednostavan.Ali,tra`ipreciznovo|eweevidencijeosvakomdru{tvu!([tojenavelikomp~eliwakuapsurdno-primedbaurednika).Ako neko ima pitawa za nas ilisugestije, molimo vas da kontak-tirateautoranaE-mnll ourokl-tusn@msn.com iliprekopo{te.Bi}usre}andaodgovorimnasvava{apitawa !Napomena urednika:-Neketeorijsko-prak-ti~nenejasno}ekojeproisti~uizovog~lanka,akojesukrajwekontroverzneprirode,kao{toj e d a v a w e t e r a m i c i n adru{tvimaisamaopravdanostformirawaiodr`avawadvo-mati~nihzajednica,obja{wenesudetaqnonadrugommestuuovoj kwizi, sa puno argumenata.Fo t o : N i k o l a j H u k aS l i k a p r e u z e t a i z Me l i t a g o r e b r . 5 / 1 9 9 9Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa- 17 -Autor prethodnog ~lanka,Bob Horr je doveo sve ~itaoce ~asopisa u kojima je taj~lanakobjavqenuvelikunedoumicukonstatacijomdaonnetretirap~elenikakvimhemikalijamaosimfumagilinomzanozemu.Nedoumicujeuspe{norazre{ioslede}im napisom. Pa`qivo ga pro~itajte !!!EFIKASNABIOLO[KAK O N T R O L A V A R O EB E Z H E M I K A L I J AMinulegodinesuzna~ilepropastzamnogep~elarebudu}idasumoralidasesuo~esaneprijateqembroj1.dana{weg p~elarstva - varoom. Ovaj parazitse kao orkan sru~io na na{u zemqu (misli senaSAD),ostavqaju}iprazneko{nice,tu`nep~elareipraznuburad.[tetajeogromna. Za{to?SADsuverovatnojedinstvenazemqakojakoristi samo jedan registrovan i od Agencije zaza{titu okoline(EPA) odobreni lek za varou, poimenuAplstnn,~ijajeaktivnamaterijafluvali-nat.UEvropi,naprimer,postojive}iizbor,recimoamitraz,fluvalinat,kumafos,mravqakiselinaidrugo.Takopredp~elarimastojivi{e opcija kao i oblika aplikacije. [tapi}i suuobi~ajeni,ba{kaoizadimqavawe,aerosoliprskawe.Ali,svaovasredstvasuotrovnehemikalijeinepravilnomupotrebommoguseprona}i rezidue u medu, vosku, propolisu kao i udrvenoj opremi za p~elarstvo. Zbog toga, mi god-inama koristimo nehemijsku, biolo{ku kontroluvaroe.Kakopokazujustudije,varoamasevi{edopada trutovsko leglo iz jednog prostog razloga:dvadeset~etvorodnevnirazvojodjajetadoodraslogtruta.Akonemadovoqnotrutovskoglegla u ko{nici ili ako je zaraza dru{tva veli-ka, varoe nemaju drugi izbor osim da parazitira-ju radili~ko leglo. Mati~waci su po{te|eni jerjevremeod16dananedovoqnozareprodukciju varoe.Prviva`anuslovdasezapo~nekontrolavaroejesteupotrebasistemaradasaramovimasa}abez apsolutno nijedne trutovske}elije.Najboqina~indasedobijeovakvosa}e,jestedodavawesatnihosnovaumedi{tazavremepa{e.P~elemnogoretkoizvla~etru-tovske}elijenaramovimaumedi{tu.Mikoristimosamonastavkevisine16,8cm(kodnastzv.Fararovsistemsazaokru`enomvisinomnastavkaod17cm-primedba urednika). Kada se med centrifu-gira, ramovi se ponovo odabiraju, i samo oni beztrutovskih}elijasekoristezaodgajawelegla.Ramovikojiimajune{totrutovskih}elija,seobele`e na satono{i, recimo M za medi{te, L zaleglo. To }e nas uvek podse}ati koji su ramovi zaplodi{teakojine. Zaovonetrebaimatinimilosti, ni izgovora. Razume se, selekcija ramo-va se ne pravi preko no}i, niti za jednu sezonu. Tojesistemskiposao.Dobrojedasezapo~nezimi,kadavr{imopripremezanarednusezonu.To}enam dati jasniju orijentaciju koliko }e nam tre-bati satnih osnova i ramova za idu}u godinu. Onemnogotamne,o{te}eneilinadrugina~innek-valitetneramovesasvimodstrawujemoizrez-erveipretapamo.Istotakomiodabiramoidrveneramove.Onekojisusuvi{etamni,polomqeniilio{te}enigorimouna{ojpe}i.Mo`dajeovo~akidrasti~no,alitakosebiina{im p~elama pravimo veliku uslugu. Ovakvopostupawejeveomadobrapreven-cijaprotivameri~kekugeikre~noglegla.Obi~noseme|uodba~enimko{uqicamalarvinalazinajboqemestozaskrivawemikrobaibolestiodkojihidu}egodinedru{tvamoguponovodaseinficiraju.P~elenemoguupot-punosti da odstrane ove ko{uqice. Isto tako, sasvakom narednom generacijom }elije su sve mawei mawe. Tako posle mnogo godina mi proizvodimosvemaweimawep~ele,akao{toznamomawikamion mo`e da ponese i mawi tovar. (primedbaurednikamakedonskog~asopisaMelitagora,gospodina Aleksandra Mihajlovskog: Ovo naprednavedenojeveomadiskutabilnatvrdwa.Profesionalnip~elarikojiimajuvi{edeceni-jskista`znajudaovonijeta~no,budu}idasvislo`notvrdekakokoristeisteramovevi{edecenijaap~elekojeseizwihizvodenisumawenegoobi~no.P~eleodr`avajudijametar}elijeionnikadanemo`edaspadneispododre|enogminimu-ma(zavisnoodrase).Ono{toz a is tazadebqavatokomvre-mena, nisuzidovi}elijave}satnaosno-va-zatosastaro{}uramarasteiwegovate`ina.P~elarisavi{ehiqadako{nicagovoredaispuwavawe ove zaista efektne sanitarnepreporuke, koja se odnosi na zamenu ramovaminimum svake ~etiri godine, jeste jedna odonihnekolikozabludazbogkojihoninikadanebimoglidaradesatolikimbrojemdru{tava).(Po{tovani~itaoci,naprednavedenikomentarurednika Melitagore je u najmawu ruku izuzetno- 18 - @ivadinovi} Rodoqubinteresantan.Poznaju}iwegovozavidnoznawe,siguransamdaono{tojenapisaonijenapisaonapamet,ve}jetopotkrepqeno~iwenicama.Me|utim,onzna,kaoijadapostojeproverenidokazi(barsutakoprezentovanip~elarima)dase iz dugo upotrebqavanog sa}a zaizvo|ewep~elaizvodedrasti~nomawep~ele.Na`alost,preizla`ewaovekwigeiz{tampe,nijebilovremenaniprilikedaotomesawimrazgovaramtedautvrdimrazlogeovakvewegove tvrdwe. Me|utim,nespornojedanesamodaj e iz u z e t nokoris nomewatisa}e{to~e{}e,ve}jetoimogu}ebeznaro~itognapora.Postoji~aktehnikap~elarewaukojojsebezproblemamo`ezamenitisvoplodi{nosa}eusvimko{nicamanap~eliwakutokomsamojednesezone,neula`u}inekazna~ajnijasredstvainegube}inaukupnomprinosup~eliwaka.Ali,otome }e biti vi{e re~i u drugom delu ove kwige,koja}ebiti{tampanaudoglednovreme.Usvakom slu~aju, mewajte sa}e {to ~e{}e. Koristiod toga zna~ajno prevazilaze ulagawa - primedbaurednika). P~ele izvedene iz mladog sa}a mogu dauve}ajuproizvodwumedaza10-15%idefini-tivnodasmawena{etro{kovezalekoveile~ewe od bolesti. Hajdedapretpostavimokakoseovajprvikorak ve} primewuje. Slede}e je da se spreme tru-tovski ramovi za svako dru{tvo. Satono{a trebada bude obojena ili na drugi na~in ozna~ena radibrzog prepoznavawa. Mi koristimo 2 ovakva ramapodru{tvu.Ovdeu`lebnasatono{amapostavqamosamotrakusatneosnove{irine2cm, kako bi p~ele pravilno zapo~ele gradwu tru-tovskog sa}a. Trake satnih osnova se lepe toplimvoskom za satono{u. Kada i ovo zavr{imo, mi smospremnizaborbusavaroom.Zaslabijadru{tvaili rojeve ram mo`emo da podelimo letvicom nadvajednakadela,takoda}eovadru{tvalak{eorganizovatiizgradwusa}aibr`e}ejezavr{iti.Istotako,akouva{implodi{timakoristitedubokeramovemo`etetako|edapodelite ram kako bi p~ele br`e gradile sa}e, atrutovskoleglouwemubilo{topribli`nijeme|usobne starosti. Brzo po po~etku sezone, a u na{oj severnojplaninskojoblastitojeuaprilu,postavqamotrutovske ramove u svakom dru{tvu. (U Nema~kojse mogu kupiti satne osnove, sa trutovskim osno-vama }elija, {to olak{ava i ubrzava gradwu tru-tovskogsa}a-primedbaurednika).Uovovremep~ele su spremne da izvla~e satne osnove, i vi{esunakloweneizvla~ewutrutovskih}elija.Obi~nosuzanekolikodanaoviramovizale`eni. Tako|e je dobro da se sa~uvaju trutovs-kiramoviodprethodnegodine,tedasedodajudru{tvima sa ve}om zara`eno{}u, jer }e ih mat-ica zale}i skoro odmah po dodavawu. Po`eqno jepratiti stawe ovih ramova, kako bi znali kada }ebitipoklopqeni.Zaoko20-21danodzalegawaizvaditetrutovskeramovesauglavnompok-lopqenimtrutovskimleglom,stresitep~ele(pazite da matica nije na ramu), i xepnim no`emise~itetrutovskideosa}a(akojerampodeqennatrutovskiiradili~kideo).Trakasatneosnove}ebitidobarvodi~va{emno`u.Buditepa`qividokse~etesa}e.Trutovsko sa}e sada mo`e da se topi.Migaodmahstavqamouna{sun~anitopionik.Pretoga,vimo`etedauzmeteviqu{kuzaotk-lapawemedaidaodstranitenezreletrutove.Kadaihpregledatemo`eteustanovitizara`enostvaroomsvakogdru{tvaposebno.Tuinformacijumo`eteidazabele`ite.Nijepotrebnodabrojitevaroe.Miimamoprostuskaluod1do5.(1=nemavaroe,5=velikazara`enost). Ovo nije ba{ najta~niji sistem, alibudu}idaocewivaweraditesami,istugre{ku}ete praviti svaki put. Ovo je i dobar sistem daviditekojadru{tvalak{esavladavajuvarouteda utvrdite koja su dru{tva otpornija, {to nam jeodrednicauproizvodwimatica.Kadasa}eise~ete, ramove vra}ate nazad u dru{tvo. Oni }ebitiponovoizvu~eniurokuodnekolikodana.Posle20-21danponavqateproceduru.Vrlojeva`nodanepropustitenijedanciklus,upro-tivnom dobi}ete suprotne rezultate i su{tinski}eteodgajativarou!Ovitrutovskiramovifunkcioni{ukaomagnetzavarou.Varouveomajakoprivla~iovajdeoko{nice.Kodjakihdru{tavauvrhuwihovograzvoja(una{empodru~ju to je maj-juni) mi koristimo 2 pa i 3 tru-tovskaramapodru{tvu.Una{emdvomati~nomsistemu (pogledajte prethodni ~lanak - primedbaurednika) mi koristimo 1-2 rama po matici. Ovojetako|edobarna~inzaproizvodwutrutovauperioduodgajawamatica,itooddru{tavakojasupokazalanajve}uotpornostnavarou.Ali,tajsistemjene{torazli~itiji.Postavqamojedantrutovskiramuodre|enoselektiranodru{tvo.Kadajetrutovskoleglopoklopqeno,stavqamodrugitrutovskiram.Prvislu`izavarou,iodstrawujemoga21-ogdana. Drugi ram ostaje u dru{tvu dok se ne izvedutrutovi,imaticagaponovonezalegne,ap~eleFoto: Melitagora br. 6/1999 (preuze-to iz Amorlcnn Boo Journnl-a)poklope.Zatimsevadiuzstandardnipostupak.Zaju`nedeloveSAD-aovajsistemtrebakoris-titi tokom cele godine. (Ovo je ujedno i na~in dase u dru{tvima i normalno izvode trutovi, jer jeistra`ivawimaposledwihgodinadecidiranodokazano da trutovi imaju jaku regulacionu uloguuproduktivnostip~eliwihzajednica,tedasuzajednicebeztrutovaimaweproduktivne-primedba urednika). Mo`ete da smatrate da sve ovo nosi mnogorada i to ne besplatnog! U to budite sigurni. Daseizvu~esa}eujednomramuidaseodgajitru-tovskoleglopotrebnojeoko1kgmedaimalopolena za ishranu trutovskih larvi (ne malo, ve}zaistadostapolena-primedbaurednika).Sadruge strane, mo`ete da imate ko{nice slobodneod hemikalija i koje }e proizvoditi pored ~istogmeda i ~ist vosak za va{u upotrebu ili za ekstraprihod. (Ruku na srce, takav skup med kod nas nemako da kupi - primedba urednika). Druga korist odovihtrutovskihramovajeizuzetnopreciznopra}ewe raspolo`ewa p~eliwih zajednica. Kadap~eleizvla~evi{eradili~kih}elija,dru{tvoimamladumaticuinalaziseuradno-sakupqa~komraspolo`ewu.Kadaizvla~ivi{etrutovskih}elija(uve}inislu~ajeva),dru{tvoje u dobrom razvojnom raspolo`ewu. Kada na|emoosnovemati~wakananovomsa}u,dru{tvojeurojevomraspolo`ewuitrebalobidapro{irimoprostoruko{nici.(MolimVasdaobratitepa`wunaovopravilnorezonovaweosuzbijawurojewa,gdesevi{akprostorasapravom smatra jednim od osnovnih faktora suzbi-jawa rojewa - primedba urednika). Ako nema grad-wesa}a,dru{tvotrebapa`qivopregledatiiocenitio~emuseradi.Ponekadp~eleuovimtrutovskim }elijama odla`u med i to govori da jepa{a jaka ili u ko{nici nema dovoqno prostora.Ovdetrebailidacentrifugiramomedizmedi{tailidadodamoneophodnamedi{tasapraznimsa}emilisasatnimosnovama.Posleiovog centrifugirawa opet pravimo odabir ramo-va za leglo i ramova za medi{ta i odstrawivaweiz ko{nice.Trutovskiramovisuogledalosvakeko{niceiobezbe|ujubesplatnuinformacijuosvakom dru{tvu posebno tokom cele sezone.Akosmopa`qivoselektiraliramovezaplodi{temi ovako elimini{emo 70-90% varoe. Sa na{omotpornom linijom krawskih p~ela, na{ procenatje ~esto i boqi. Ve} dugi niz godina, bez upotrebeAplstnn-a,nismoizgubilinijednodru{tvozbogvaroe.Ipak,`eleobihdapreporu~imtretmanAplstnn-omsvake2-3godine.Itonezbogkont-rolevaroe,ve}kaodijagnosti~kooru`jeuspe{nostina{ebiolo{keborbe.(Kodnasbibilomnogoboqedautusvrhukoristimofan-tasti~ni APlTOL u toku zime - primedba uredni-ka). Ako na kontrolnoj hartiji na podu ima mnogovaroe, onda pravimo neku gre{ku u radu. Obi~no,italijanskep~eleimajuve}eproblemesavaroom,naro~itouju`nimdelovimaSAD-agdeodgajaju leglo preko cele zime. Naravno, nemojtedadru{tvimadajetetrutovskeramovetokomzime,jer}esevaroatakobr`erazmno`avatidopunskimgeneracijamauradili~komleglu.Prole}e je dobro vreme za kori{}ewe Aplstnn-a usvrhu detekcije uspe{nosti na{eg rada. Krawskep~ele imaju sposobnost, i mi ih selekcioniramopo ovom kriterijumu, da prekinu odgajawe legla ujesenidakrenusawimponovoudecembruilijanuaru. UEvropipostojipraksadasekrajemsezonematicaizolujeilizatvoriukavez(obi~no krajem septembra ili po~etkom oktobra)tako da ne mo`e da nosi jaja. Kada se leglo izvedevr{isetretmanprotivvaroe.Posletretmanamaticeseosloba|aju.Ovajmetodnijemnogoprakti~an, jer zahteva dosta anga`ovawa (vreme-na)aliizato{tosezimskageneracijap~elaizvodi iz jaja polo`enih avgusta i septembra, pabi u toku razvoja tih p~ela one bile o{te}ene odvaroe.Zdravageneracijazimskihp~elajekqu~ni faktor za uspeh u narednoj sezoni. Mnogojeboqeimatimaticekojeprirodnoprekidajuzalegaweranijeujesen.Ovdejepotrebnodaimatedru{tvakojasutretiranaavgusta,{tonijeuvekmogu}e.Unekimpodru~jimap~eleuavgustuiseptembrujo{uvekimajudobrupa{u.UpotrebaAplstnn-autokupa{enijepreporu~qivabudu}idaumedumoguostatiostaci fluvalinata. Zbogtogaje,kakovidimo,najboqekoristitibiolo{kukontrolu varoe, koja }esmawitiilipotpunoizbacitiizupotrebeAplstnn trake.Alijeveomava`nopra}ewezara`enostidru{tavaponaosob.Utokuaktivnesezone,veomaretkomo`emovidetiodraslevaroe,alimo`emodavidimop~eleo{te}eneodvaroeusvomrazvoju.Obi~nosutep~elesao{te}enimiliskra}enimkrilima,ipredstavqajudrugiva`anznakzaneophodnostborbeprotivvaroe.Prvi znak je pojava varoa na nedozrelim trutovi-ma izva|enim iz zatvorenog legla. Nepo{tovaweovihznakovamo`eimatikatastrofalneposledice. Kaoizasve,iovdepostojeprednostiimane. Ve}i je rad sa ramovima, neophodno je pre-ciznoevidentirawesvihpodataka,postojigubitakuproizvodwi(medipolenzaodgajawetrutovaiproizvodwuvoska)kaoiva|ewetru-tovskih ramova svakih 20-21 dan, {to se sve zajed-no ubraja u mane.Glavneprednostisu:~istmedivosakdobrogkvaliteta,u{tedanovcazale~eweilekove,zajedniceukojimanemahemikalija,pra}eweraspolo`ewadru{tava,zdravijadru{tvainaravno,nemazimskihgubitakazbogvaroe.S SA AD DA A, , I IZ ZB BO OR R J JE E V VA A[ [! ! ! ! ! !Foto: Slovenski ^ebelar br. 2/80Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa- 19 -- 20 - @ivadinovi} RodoqubT E H N O L O G I J A S AFIKSNIM RAMOVIMAAutor~lanka:Adr l nnduTolPOBox14861Sl novl l l oPr ot or l n0129JU@NA AFRIKAOvaj ~lanak govori o p~elaru Gooll Lomns-u iz Ju`neAfrike. Objavqen je u ~asopisu Boo Blz, februara1998. i ~asopisu Melitagora, septembra 1998. g.Adresa Gooll Lomns-a:Mr. Lomns PO Box 718Wlordnpnrk, 0149Conturlon,South AlrlcnE-mnll:gooll lomns@botmnll.comGoollLomnsnijestranacusvetup~elarstva.Jednovremejebiovelikirobniproiz-vo|a~savi{eod2000ko{nicasnabdevaju}imedomvelikegrupesupermarketauJu`noafri~kojrepubli-ci.Zatoonpoznajeprovalijeiproblemep~elarskeindustrijeistotakodobrokaoibilo ko drugi.Wegova frustracija savremenom tehnikomp~elarewainu`domdasvakegodinepopravqa i zamewuje o{te}ene ramovekojivredehiqaderandi(valutaJu`noafri~kerepublike),jevodilaudizajnirazvi-jawemodularnetehnikep~elarewa. Ovapatentiranatehnikaimapotencijaldat r a n s fo r m i {e l i kp~elarewau21.veku,nai s t i n a ~ i n k a o {t o j eLangstrotova ko{nica dominirala u19. i 20. veku. Ali, su{tinski, to je jedanveoma prost sistem, koji ukqu~uje odre|eni brojfiksnih ramova u modulu (nastavku) standardnihdimenzija.Ovajsistemomogu}ujedasa}eusvimramovimaunastavkubudeotklapanojednovre-meno. Sistem ima mnogo unikatnih osobenosti ire{avamnogetradicionalnep~elarskeprob-leme.Najva`nijaosobinajestetadajeovajsistemverovatnonajlak{izaprimenu u p~elarstvu u odnosu na svedo sada razvijene. Rukuje se nastavkomkojisadr`i13ramova,alitonisuindividualni ramovi, ve} su fiksir-anizamodul.Moduljedalekoja~inego {to to jedan ram ikada mo`e dabude.Fiksnesatono{eidoweletvicesupostavqenepopre~noumoduluasatono{esuzalepqenenasvojamesta.Ramjenizakijak-o{te}eniipolomqeniramovisupro{lost.Svosa}eumodulusawegovih13ramovaseotklapaza20sekundi.Sistemnudipoboq{anukontroluvoskovogmoqcakadasumoduliuskla-di{teni.Skladirawemodulapostavqawemnawihovestraneomogu}ujeprotokvazduha(proma-ju)kojaobeshrabrujevo{tanogmoqca.O{te}enemodulevredipopra v it i- na j vi{es eo{te}ujudoweletvice.Legloip~eleumodulimakojisuo{te}eninisu uni{teni, budu}i da sa}e ostaje unajve}em delu neo{te}eno. Modulzahvata0,6zapreminskihdelovaLangstrotovognastavka.Usvrhuumno`avawadru{tavasamoseodvajajumodulisaleglomiubezmati~nemodulesedodajumatice.Rotacijommodulasaleglomredukujeserojewe.Zalegawesestimuli{edodavawemsve`eg sa}a. Odgajawe legla u moduluu~vr{}uje sa}e, ~ime se redukujelomqewesa}a.Priruko-vawumodulima,p~elesuizlo`ene minimalnom stre-su.Me|usobnirasporedmeda,polenaileglasenenaru{ava razdvajawem modu-la,~imesespre~avastresidezorijentacijadru{tva.Privrcawumeda,p~eleseizduvavajuizmodulaprenosnimru~nono{enimizdu-va~em.Sveusvemu,malibrojslabihstranajenadvladanprednostima.Kori{}ewemati~nihre{etkisepreporu~uje,alinijeobavezno.Problemkristalizacijemedausa}usere{avajer se modul tretira kao i ram sa kristalisanimmedom - postepeno se zagreva da med pre|e u te~nostawe, ili se se~e sa}e.[taakojeumodulumalolegla, a sve ostalo je med ?! Re{ewejeutomedasemodulostaviutoplom okru`ewu, kako bi se legloizvelo,iliseostavinako{nicidoksep~eleneizvedu,azatimsecentrifugira. Deobadru{tvajejednos-tavna. Kada su dva modula zahva}enaleglom,jednostavnoseodvajaju,postavqajunapodwa~u,stavqajupoklopnedaskeidodajumlademat-ice.Rasporedmeda,polenaileglase ne naru{ava. Kontrolarojewajeveomalaka.Preme{tasemodulkojisadr`inajvi{ezatvorenog legla na vrh ko{nice, obezbe|uju}i seda je matica dole, u dowem nastavku.REVOLUCIONARNATEHNIKAP^ELAREWAVra}awen as t a r o ,i l ik o r a ku budu}nostDa bi se pregledalo leglo, prvo istresite,a zatim izduvajte p~ele ru~nim izduva~em. Modulsepregledavaodozdo.Akojeneophodnomo`edasekoristifiberopti~koogledalodasegledauunutra{wost }elija. Obele`avawemodulabojompojednos-tavquje rukovawe sa wima.Ma{inazaotklapawesa}ajemodelinge-nioznosti.Ovanapravajeizra|enaodrosfraja,gvo`|a, najlona i aluminijuma. Radi na principuoscilovawa no`eva, a modul se kre}e gore dole upravcuno`eva,otklapaju}isvih13ramovaza20sekundi.Zapostavqaweiuklawawemodulapotrebno je jo{ 10 sekundi. Sistem je veoma jak ipravqen je da traje do`ivotno, a sadr`i i bezbed-nosnimehanizam.Visinamuje90cm,{irina70cm i zahvata podnu povr{inu od 60 x 70 cm. Centrifuga imacentrifugalnirotorkoji prima 9 modula a brzina okretawa je maksi-malno 200 obrtaja u minuti oko horizontalne ose.Puwewe i pra`wewe modulimasevr{iprekovratanadvesuprotnestrane.Zacentrifugirawesupotreb-ni minuti, lomqewe ramova je reduko-vano na minimum ili ga uop{te nema, avadi se oko 99% meda. Puwewe je brzo ilako, ali tra`i malo naprezawa. Vrcase pribli`no 500 kg meda na sat, bazi-rano na 6 ciklusa od po 5 minuta svaki,i 5 minuta za puwewe i pra`wewe cen-trifugepociklusu.Visinaovema{ineje2metra,{irina60cm,abubawimapre~nikod1,8metara.Centrifugazauzimapodniprostorod1,9 x 0,8 metara.Jednamobilnamednaku}asapodnompovr{inomod2,4x5metarasme{ta2cen-trifuge i jedan otklapa~ sa}a.Prikolica trebaidealnodasepoklapasapodi`u}imkrovomsli~nimonomnakaravanima,idaimavratanasvakom kraju. U woj treba da rade samo dva ~ovekaiimapotencijaldaprocesirado8tonamedazaosmo~asovni radni dan. Celi sistem mo`e da radi hidrauli~no, sa5KW-imdizelmotoromkojipodr`avahidrauli~nupumpuigeneri{estrujuzaosvetqewe. K K O O N N C C E E P P T T M M O O D D U U L L A A R R N N E EK KO O[ [N NI IC CE E U U K KR RA AT TK KI IM M C CR RT TA AM MA A: :=Fiksni ramovi u jakom i robusnom modu-lu.=Korisni~kijeorijentisan.Rukujesemodulom, nema posebnih ramova.=Nema vi{e polomqenih ramova.=Sastavqawe i o`i~avawe modula je brzoi lako.=Brzootklapawe,20sekundipomodulu.=Svaki modul prima do 13 kg meda.=Poboq{anajekontrolavoskovogmoqca.=O{te}enemoduletrebapopravi-ti, jer su u pitawu uglavnom dowe letvice.=Modul ima 66% zapremine LR nas-tavka i mo`e da se koristi za plodi{te.=Obele`avawemodulabojompojed-nostavquje rad sa ko{nicama.=Jednostavnaiefikasnakontrolarojewa.=Redukovan stres p~ela i p~elara !Gospodin Gooll Lomns pored wegovihmodula, prenosnog izduva~a, prototip-ne jedinice za otklapawe sa}a i pro-totipne centrifuge koja ima rotor saokretawem oko horizontalne ose.U pozadini se vide moduli nare|ani pored zida.Tehnologija sa fiksnim ramovima - 21 -P o g l e d n a j e d i n i c u z ao t k l a p a w e s a } a .- 22 - @ivadinovi} Rodoqub^UVAWESPARENIHMATICAZIMI UP^ELIWIMZAJEDNICAMAAutori:-M.H.WYBORN,WostgroSnlos,lnc.,7333ProgrossWnp,Doltn,B.C. V4G 1E7 Cnnndn 604940-0290 FAX 604940-0258-M.L.WlNSTON,Dopt.olBlologlcnlScloncos,SlmonFrnsorUnlvorsltp,Burnnbp,B.C.,V5A1S6, Cnnndn-P.H.LAFLAMME,Box559,Endorbp, B.C. B0E 1X0^lanakj eobj avqenuAmor l cnnBooJour nnl -uz amesecmart1993.g od.Nedavno,po~evod1988.uvozmaticauKanaduizSAD-a je zabrawen zbog otkri-vawa trahejnog parazita p~ela uovojsusednojdr`avi.Produ`etakpotra`wezaranimprole}nimmaticama u Kanadi nas je naterao da ispi-tamometodeza~uvawematicaprekozime.Jo{odsko-rijeg datuma je prisutnost varoe itrahejnogparazita(AcnrnplsWoodl -primedbaurednika)nasevernoameri~komkontinentuk a o i p r i s t i z a w eafrikaniziranihp~elauSAD,u~inilazapo`eqnodap~elariSAD-aiKanadeimajuuspe{anmetodzaprezimqavawematicauciqu o~uvawa p~ela oslobo|enihodparazitaiafrikaniziranos-ti.P~elarikojiproizvodemat-ice za sebe, ili nabavqaju maticeizregionakojinemajupomenuteparaziteiafrikaniziranep~ele,ilipaknabavqaju matice sa korektnim sertifikatom dasuoslobo|eneparazitaiafrikanizacije,mogudaredukujumogu}nostdaparazitiiafrikaniziranep~elestignuinawihovp~eli-wak.Uovom~lankumisumiramona{aotkri}akojaseodnosenasistemeza~uvawematicakojesmomitestirali,diskutujemoona{ojocenikvalitetamaticaposle{estomese~nog~uvawa,diskutujemo o ekonomskoj opravdanosti najboqegsistemaiopisujemodoudetaqekakodasepripremezajednicezauspe{no~uvawematicapreko zime.^uvawe matica u kra}em vremenskom peri-odunaprole}eiletojeuobi~ajenapraksaodgajiva~amaticaip~elara,alinemasistemakojikvalitetnoistabilno~uva vi{e matica za period od {estmeseci bez zna~ajnog gubitka mati-ca.Razli~itostzajednicaiupravqa~kihtehnikamo`edapoboq{auspehkratkoro~nog~uvawa,ukqu~uju}iiveli~inudru{tva; dostupnost hrane i procedura hrawewa;obezbe|ivawespoqnoggrejawadru{tavauoblikusijalica;upotrebatermostatskihsis-temazagrejawe;bojeweko{nicaucrno;obezbe|ivawedru{tavaleglom;legloiodraslep~ele;ilimed.Nijednaodovihstudijanijeobezbedilakonzistentnevero-dostojnemetodezadugoro~nozimsko~uvawematica.Udaqemtekstumisumiramona{estudijeo pre`ivqavawu matica i ekono-mi~nostiwihovog~uvawa.Testiralismo500maticasvakegodinetokomtrigodineurazli~itimsistemima~uvawa.Dopunskismotestiralipre`ivelematiceizsvakogsis-temanadostignu}audru{tvimatj.kvalitetmaticanarednesezone. Vi{e detaqa sa diskusija-mamo`etena}iuslede}imradovima:-Wpborn,M.H.1991.Mnssstorngoolhonopbooquoonsdurlngthowlntor.M.Sc.Thosls.SlmonFrnsorUnlvorsltp, Brltlsh Columbln, Cnnndn pp 121.-Wpborn,M.H.,Wlnston,M.L.&Lnllnmmo,P.H.1992.MnssstorngoolhonopbooHpmonoptorn:Apldnoquoonsdurlngthowlntor.ThoCnnndlnnEntomologlst.lnPross.M ME ET TO OD DE EUpore|ivalismo4sistemazaprez-imqavawe matica:1)P Pe et to or ra am mn ni i n nu uk kl le eu us s sa standardnim LRramovimaijednommaticomjeupotrebqenkaokontrolni sistem. Deset ili dvadeset nukleusa supostavqanijedandodrugog,izolovanisasvihstrana i obmotani ter-papirom u oktobru.2)P P~ ~e el li iw wa az za aj j e ed dn ni ic ca a- - b ba an nk ka am ma at ti ic ca a,sastavqenaod18LRramovaibezmati~nogdru{tva.Potencijalnadru{tva-bankesubilapripremanapo~etkomjulapravqewemdvo-mati~nihzajednicasabrojnompopulacijomHIT~lanak za sveodgajiva~e maticaOVAJ SISTEMOMOGU]UJE^UVAWE VELIKOGBROJA MATICATOKOM ZIME,BEZ GUBITAKANAKVALITETUMATICA IDU]ESEZONE^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama- 23 -p~ela radilica. Dru{tva su ostajala sa maticamasvedo24~asapreduno{ewematicaukavezima,sredinom septembra. Dru{tva su zazimqena kra-jemoktobra.Maticesu~uvaneuindividualnimkavezimadvatipa,kojisupostavqeniucentargorweg tela na ko{nicama (crte` br.1).A)Drvenimati~nikavezi sa`i~anommre`om (sistem kaveza od mre`e). Ovi komerci-jalno dostupni kavezi su imali dve (6 h 3 h 2 cm)ili tri odaje sa mre`om (duboke 2,5 cm). sa jednestrane kaveza (crte` 1a).B) Drveni kavezi mati~ni izolatori (4 h 4h 1,8 cm) su bili sme{teni na sa}u izvu~enom naplasti~nojosnoviipokrivenimaterijalom-izolatorom za matice (mati~na re{etka) (crte`1b). Najve}arazlikaizme|uovadvatipakavezajetadametalnamre`adr`imaticeizolovanim jednu od druge i spre~ava radilice dau|uukavez,dokizolatordr`imaticeodvojene,ali radilicama dozvoqava da ulaze kod wih. 3)M Mi in ni in nu uk kl le eu us ss si is st te em ms sa ak ka av ve ez zo om m jebiomodifikacijasistemasa`i~anommre`om.Maticesu~uvane~etitimesecausistemudru{tva-bankeizatimsuprebacivaneumalenukleusne zajednice (crte` 2). Svaki mini - nuk-leus (22,9 h 22,9 h 16,8 cm) je sadr`ao jednu maticu,~etiri rama i ram hranilicu; ~etiri mini - nuk-leusasuodgovaralajednomtelu.Dvaili~etiritelasupostavqanajednonadrugo,ilinadosnovnim dru{tvom, ili direktno na zemqu.E EK KO ON NO OM MI IJ JA AEkonomskaanalizajepravqenadabisevrednovalitro{kovi~uvawaprezimqenihsparenihmaticaudru{tvu-bancisa`i~animkavezima, pore|eno sa cenom prezimqavawa jednematiceupetoramnomnukleusu-zajednici;detaqisuprezentovaniumalo~asnavedenimradovima. Vrednovali smo tro{kove ~uvawa mat-icaudru{tvima-bankamasa:a)24matice;b)48maticaiv)umini-nukleussistemu.Ukupnacenaje ukqu~ivala materijal i tro{kove radne snage.Materijalnitro{kovisuukqu~ivalisirup,zamenu za polen, i kaveze za matice za dve svrhe:letweodgajawematicaizimsko~uvawe.Pretpostavqaseda}esvedrugepotrebebitidostupneutokusamograda.Cenaradnesnageukqu~uje broj sati potreban da se proizvede mat-ica u leto i da se ~uva u toku zime. Radna snaga jebila procewena na 8,1 $ na sat. Bio je napravqenplanzaprodukcijuieksperimente~uvawa100dru{tava - banaka za svaki pojedina~ni tretman.R R E E Z Z U U L L T T A A T T I II ID D I I S S K K U U S S I I J J A AMa t i c e uk a v e z i m a s a`i~anom mre`om suima le pros e ~nopre`ivqavaweod6 0%u t okudvazimskaeksperimenta( crt e`broj 3) .Vi{estruko~uvawematicau`i~animkavezimajevitalanprezimquju}i metodzaperiodod6mese-ciubezmati~nimdru{tvima sa 24 ili48maticaujednomdru{tvu- banci.Pre`ivqavaweui n d i v i d u a l n i mdru{tvimajevari-ralo od 30% do 83%.N a s u p r o ttome, matice ~uvaneukavezimaizola-torimanikadanisuuspevale da pre`ive6mesecitokom3godine testirawa.N a j v e } epre`ivqavaweuovimkavezimaizolatorimaubilokojojgodininijeiznosilovi{eod25%.Ovavisokasmrtnostsede{avakadasumaticezatvorene u kavezima sa mati~nom re{etkom kojadozvoqavaradilicamadaulazeusvaki