Savremeni Principi Pcelarenja 1

7/18/2019 Savremeni Principi Pcelarenja 1

http://slidepdf.com/reader/full/savremeni-principi-pcelarenja-1-56d6366a4c30b 1/108

SAVREMENI PRINCIPI P^ELAREWA

PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA

IZ STRANIH ^ASOPISAPOSLEDWIH GODINA

Urednik:

es nfe

. Rodoqub @ivadinovi}



SVOJOJ DIVNOJ ]ERKI



Izdava~ Es nfe . Rodoqub @ivadinovi}

18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12 telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184

Urednik es nfe . Rodoqub @ivadinovi}

Tehni~ki urednik es nfe . Rodoqub @ivadinovi}

Kompjuterska obrada teksta i dizajn es nfe . Rodoqub @ivadinovi}

Priprema za {tampu es nfe . Rodoqub @ivadinovi}

Pomo} u pripremi za {tampu Milan Terzi}

Prevodi es nfe . Rodoqub @ivadinovi}

Ilustrator Aleksandar Stani{i}



Urednik:es nfe . Rodoqub @ivadinovi}

SAVREMENI PRINCIPI

P^ELAREWA P R E V O D I N A J B O Q I H ^ L A N A K A I Z S T R A N I H ^ A S O P I S A

P O S L E D W I H G O D I N A S A K O M E N T A R I M A

- p r v i d e o -

@ 2 0 0 0



K O [ N I C E MAMC I Au t o r : S p h f s B /N p s t f s t r an a b r o j 1

- P o p r v i p u t k o d n a s d e t a q n o u p u t s t v o

k a k o s a g r a d i t i k o { n i c u m a m a c k o j a } e

e f i k a s n o p r i v l a ~ i t i r o j e v e !

NOVI PRECIZNI NAU^NI PODACI OROJEWU

Autor: Sphfs B/Npstf

strana broj 3-[kola u praksi primenqive biologi-

je. Efikasna pomo} za boqe razumevawe ko{nica mamaca!

NA P RA V I TE MEDO BE R OD

RA Z VOJ NE PA [E

A u tor: T u f wf U bc f s

s tra na bro j 8

-M o ̀ e l i r azvo j n a p a{ a d a

p r u ̀ i vi { ak m e d a? N a r avn o

d a m o ̀ e! U ve r i t e s e!

VE [ TA ̂KA IS H RA NA

MEDO NOS N I H P ÊLAA u tor: T u f wf U b

c f s

s tra na bro j 11

-D a l i s t e p ~ el e p r i h r aw-

i val i { e}e r o m i zam en am a

p o l en a? P o s l e o vo g ~ l an k a t o

vi { e n e}et e d a r a d i t e !!!

K A K O D A SE P R

O N A \E

P Ê L I W A Z A J

E D N I C A U

P R I R O D I

A u t o r: G o r g

i M i te v

s t r a n a b r o j 4

-Znate li da p

rona|ete p~ele

u {umi? G orgi zna

.

JO[ NE[TO O KO[NICA-MA MAMCIMA

Autor: AleksandarMihajlovskistrana broj 7

-Pogledajte i ameri~kaiskustva. Ne{to }ete sig-

urno nau~iti ! E F I KAS N A B I O LO [ KAKO N T R O LA V AR O E B E Z H E MI KALI J AAu t o r : C p c [ /I p s s s t r an a b r o j 17 - U n i { t i t e v a r o u b e z h e m i k a l i j a ! U z m a l o p o s l a i d o b r e v o q e ...

O P REM A Z A K O [ N

I CE I

P O T RE BE U T O K U

Z IM O V A W A

A u to r: D/M /G bs s b

s

s t ra na b ro j 3 0

-P og led a jte kako p i { e x i n

am e ri ~ kog p ~ ela r

s tva!!!

RE Z I D UE U ME D U P OS

LE A P L I K A C I-

JE P R O T I V V A R O

E U P O T RE B OM F R A-

K N O T IM O L R AM

A

A u to r i: Tuf g bo C

phebopw- W fs fo

b

Ljmdifonboo- B o

upo Jneps g - Q fufs

G mvs j


-P og led I n s ti tu ta za p ~ el

a rs tvo

u [ va jc a rs ko j

n a L opc fm t qjft-ov

i zu m !!!

Z I MS KO KLU B E Au t o r : T u f w f U b c f s s t r an a b r o j 2 8 - P ~ e l e i z i m a ? P ~ e l a r i n a u k a !

^ U V AWE S P AR E N I H MAT - I CA Z I MI U P ̂ E LI WI M Z AJ E DN I CAMAA

u t o r i : N /I /X z c p s o -N /M /X j o t u p o -Q /I /M b g m b n n f s t r an a b r o j 2 2 - K a k o d a s a ~ u v a t e v e } i b r o j m a t i c a z i m i , p a d a i h u p r o l e } e s k u p o p r o d a t e ! ! !

D O P U N A T RE T M A N A T I M

O L O M P R O T I

V V A R OE

A u t o r: Gs bo{

Lopcfmtqjft

s t r a n a b r o j 3

8

-Moèmo li i mi da

postanemo p~e

lari istraìva~i?

Da,

ako se ugledamo

na L opcfmt qjf

t-a!

T R E T MAN T I MO LO MP R O T I V V AR O E I KR E ̂ N O G LE G LA P O MO ]U R AMA Z A AP LI KACI J U Au t o r : G s b o { L o p c f m t q j f t s t r an a b r o j 3 3 - K a k o t i m o l o m u n i { t i t i v a r o u z a s v a v r e m e n a ? L a k o ! ! ! B e z m n o g o t r u d a ! ! !

INT E N Z IVNI DVO - MAT I^ NI SIST E M MIDAJE VI[E ME DAAu t or: C p c [ /I p s s st rana bro j 13 - U z m n o g o r a d a m o ̀ e s e d o b i t i v i { e n e g o m n o g o m e d a ! P a , a k o v o l i t e d a r a d i t e ........

P RA ]E WE P ÊLA - ME TOD ZA

P RO NALA@ E WE ZAJED N I CA U P R I R

OD I

A u tor i: E bwje Cbol t

i Cbs c bs b X bu fs ip vtf

s tra na bro j 5

-P r ec i zn a n au ~ n a u p u t s t v

a: K ak o p r o n a}i

d r u { t vo u { u m i !

S D R J



S P R E ̂ AV AWE N AG O N A Z A R O J E WE U P R O LE ]E Au t o r : Ale ks an dar Mi h a j lo vs ki

s t r an a b r o j 4 4 - S a v r e m e n i n a ~ i n s u z b i j a w a r o j e -

w a u n a s t a v q a ~ a m a !

P Ê L I W I V O S A K

A u t o r: Cfs ob

s e M fdmfs dr

s t r a n a b r o j 7 5

-Sve o vosku i n

a jkvalitetni ji

m

na~inima topq

ewa i prerade!

ZA[T O I KADA P ̂ ELEG RADE SA]E I RADE U NEDI[T U

Au tor: K p io B /I p h h strana bro j 56

- P o s l e ~ i t a w a ~ l a n k a b i }e V a m j a s n o k a d a i g d e p ~ e l a m a t r e b a o m o g u }i t i g r a d w u

s a }a !

NAU ̂ NO ZASNOVANA T EH NI-KA ST ACIONARNOG P ̂ ELARE-WA DB KO[NICOMAu tor: Rodoqu b@ ivadinovi}strana bro j 93

- U r e d n i k o v o p r e d a v a w e o d r ̀ a n o n a S a v e t o v a w i m a o t e h n o l o g i j i p ~ e l a r e w

a u B e o g r a d u 2 6 .f e b r u a r a 2 0 0 0 . i u N i { u 2 0 . f e b r u a r a 2 0 0 0 .g o d i n e !

ST RAT EG IJE ZA P REVENCIJU ROJE-WA P OVEZANE SA T EORIJOMAu tor: K p io B /I p h h strana bro j 69

- P o j a { w e w a o s n o v n i h p r i n c i p a k o j i p r e v e n i r a j u r o j e w e ! ! !

RAD SA

MED I [ T IMA P R I

DO B IJA W U MEDA

A u tor: K p io B /I p h h

s tra na bro j 59

-M i s l i t e d a j e o vo

j e d n o s t avn a t em a? G r d n o s e va r at e

!

P R I R O D N I O D B R A M BE N

I

ME H A N I Z M I P

Ê L A N A

B O LE S T I I P A

R A Z I TE

A u t o r: Kptu I

/Evtunboo

s t r a n a b r o j 8 0

-Sve o sposobn

osti p~ela

da se same efikasno

odbrane od {teto~in

a i

bolesti! Ako ne

zakqu~ite da je to

mogu}e uz p~el

arevu malu

pomo}, ponovo

pro~ita jte

~lanak!

OS NO V NO I POSE B NODEMA R I RA WE


s tra na bro j 72

-Va r i j an t e b aze p l an a

X u n i p e r H i l !!!

P RA V I U Z RO C I ROJE-

WA


s tra na bro j 64-O b j e d i wen a t ez

a o

u z r o c i m a r o j ewa.

N a j s av r em en i j i

p o g l e d i !!! Veo m a

k o r i s n o za p r ak s u !

KOJ I JE O P T IMALA N B ROJ

P ÊLA I ZLE T N I CA U

P ÊL I WEM D R U [ T V U ZA

V REME GLA V NE BA G REMO VE

PA [E

A u tor: Slo boda n M ilo-

rado v i }

s tra na bro j 88

-P ~ el am a u p a{ i n e t r eb a j u

i zl et n i c e ve} p r i m at eqi c e

n ek t a r a !!!

P ̂ ELIWA JAJA I LARVEAu t or: T u f w f U b c f s st rana bro j 86- N e }e t e v e r o v a t i d a j e o v o i s t i n a ! A m e w a n a { p o g l e d n a p ~ e l a r s t v o i p r a k t i ~ a n r a d s a p ~ e l a m a !

KO NA ̂NO: PLA N X U N

I PE R H IL

Ko n t rola ro je wa i d

o b i ja we m eda u sa } u

A u to r: K p io B /I p h h


-K ak o 10 0 % s u zb i t i ro

jewe za d u ̀ i p e ri -

od . S i g u rn o n e s l ab qe

wem jak i h d ru { t ava

k ak o s u p rep o ru ~ i val i

p o jed i n i

,,vel i k an i ,, n a{ eg p ~ el

a rs t va!!!

KOM PLE T NA NA U ̂NA P RE VE N C I

JA ROJE WA

sa os vr tom na pro i z vod w u m e

da u sa } u


s tra na bro j 46

-[ t a j e n au k a o t k r i l a p r e s k o r o

10 0 g o d i n a,

a m i o t o m e j o { n i { t a n i s m o ~ u

l i ?

O d u { evi }et e s e!

TE H NOLO G IJASA F I KS N IM

RAMO V IMA

A u tor: B es jbo ev U p j

s tra na bro j 20

-D es i l a s e r evo l u c i j a u p ~ el a r s t

vu

o t k r i }em p o k r et n o g r am a? D a l

i }e d o

r evo l u c i j e o p et d o }i v r a}awem

n a

n ep o k r et an r am ? Ve r o val i i l i n

e, t o

j e s as vi m m o g u }e!!!



Ko{nice mamci danas se upotrebqavajuuglavnom u dve svrhe. Jedna je da se pratikretawe afrikaniziranih medonosnih

p~ela (ako niste sa time upoznati, radi se o

slede}em: U Ju`nu Ameriku su pre vi{e godina uvezene p~ele iz Afrike, sa posebnim biolo{kim osobinama. Zbog wihovih izuzetno agresivnih karakteristika se sa dru{tvimaobi~no radi samo no}u, uz crvenu svetlost, koju p~ele ne vide. Pored toga, posebnim mehanizmom se veoma lako i brzo razmnoàvaju i {ire, te polako migriraju ka severu, pa su ve} stigle i u SAD, {to preti da ugrozi p~elarstvo kakvo amerikanci poznaju. Pored p~elara, zbog izuzetne agresivnosti, probleme imaju i gra|ani,{to dodatno komplikuje ve} ionako alarmantno stawe. Tragedija je i u tome {to su pomenute

afri~ke p~ele genski veoma jake, pa su tako Ejoj{ i Nbmbtqjob 1995.godine utvrdili da su u podru~jima {iroke rasprostrawenosti afri~kih medonosnih p~ela, geni evropske p~ele prakti~no eliminisani, {to se moè nau~no objasniti, ali to p~elare ne te{i. Ovo nam govori koliko je opasno donositi u p~eliwake matice iz dalekih zemaqa. Ipak na sre}u, nekaistraìvawa ( Hv{nboopwpb i Qbhf ) iz 1993.godine pokazuju da se posle dve generacije ukr{tawa afri~kih matica i evropskih trutova dobijaju p~ele koje su po intenzitetu odbram-

benog odgovora sli~ne evropskoj medonosnoj p~eli - primedba urednika). Druga svrha jemamqewe i sakupqawe rojeva, koji bi ina~e biliizgubqeni. To je istovremeno i lak na~in dauve}ate broj dru{tava ( uz diskutabilni kvalitet

j b )

Autor ~lanka:

S S P H FS H FS B N N P S TFS TF

DDPSOFMMPSOFMM VVOJWFSTJUZOJWFSTJUZ

3241 D3241 DPNTUPDL PNTUPDL II BMM BMM

OZ 25964- VTBOZ 25964- VTB

KO[[NI E

M M I

Kori{}ewe ko{nica u svrhu hvatawa

rojeva je staro koliko i planine. Jo{

su stari Egip}ani dràli prazne

ko{nice koje su sluìle u ovu svrhu. Ali,

istraìvawa o tome koji je dom za p~ele

najprivla~niji, ako im se pruì izbor, su

vr{ena tek nedavno i to uglavnom od stranesamo jednog ~oveka po imenu Uipnbt E/Tffmfz

(koji je, uzgred budi re~eno, posledwih godina

zabeleìo mnogo uspeha na poqu istraìvawa

p~ela uop{te-primedba urednika). Ova

istraìvawa nam pomaù da napravimo boqe i

efikasnije ko{nice-mamce !!!

U severnimdràvama nemarojeva u takvom izo-biqu kao {to ih je bilorecimo pre 1992. godine,kada nije bilo tako mnogobolesti p~ela, ali bi i tamoko{nice mamci jo{ uvek mogle bitiprofitabilne. Me|utim, na prole}e u plan-taàma pomoranxi na Floridi zapazio sam da

rojeva ima u istom takvom izobiqu kao i nekada.Ve}ina komercijalnih p~elara ne uspeva da kon-troli{e rojewe onako kako bi èleli!!!

Moète da napravite i koristite veomaefektivne ko{nice mamce ako sledite nekaprosta uputstva .. Prvo morate znati kada p~elekre}u u izvi|awe novih stani{ta za budu}erojeve i kada po~iwe izletawe rojeva na va{empodru~ju. Moje bele{ke govore da se prve izvid-nice na Floridi mogu videti u toku posledwenedeqe februara, a u dràvi Wujork u drugoj ned-eqi maja. (Naravno, ove termine svako od nas

mora da utvrdi za podru~je svog p~eliwaka- primedba urednika). Ovo su vrlo verovatnonajraniji i najkasniji datumi koji vaè za SAD isigurno ve}i deo Kanade. Sezona rojewa seproteè kroz duì period u toplijim krajevimaa obi~no od 15.maja na jugu do 15.jula na severu.

Javqa se i mawi broj jesewih rojeva, ali oniobi~no umiru budu}i da im na raspolagawu stojiprekratko vreme za izgradwu gnezda i sakupqawehrane koja im je potrebna za prezimqavawe.Uhva}eni rojevi u ovom periodu su za p~elarakrajwe nezahvalni, budu}i da zahtevaju inten-zivno prihrawivawe.

^ l a n a k k o j i

v r e d i k o l i k o i

1 0 o v a k v i h k w i g a

Foto: âsopis P~elar br.5, maj 1987.god.

Ko{nice - mamci za rojeve - 1 -

^lanak je objavqen u ~asopisima Cff Cff

Dvmuvsf Dvmuvsf 3/1997 i Melitagora 7-8/1997



- 2 - @ivadinovi} Rodoqub

[ [ t a k a ` e Uipnbt E //Tff mfz

Da bi odredio kakvo stani{te p~elepreferiraju kada im se da izbor, Tffmfz je izgra-dio odre|eni broj kutija od panel plo~a. One subile oka~ene na drve}u u parovima ili grupama

od po tri, tako da su potencijalna stani{ta bilaudaqena oko 150 metara jedna od drugih. Oveeksperimentalne ko{nice mamci su se razliko-vale samo po jednoj osobini, dok su po drugimabile sli~ne. Parovi ko{nica su postavqani name|usobnu udaqenost od oko 3 km, obi~no poredputa kako bi mogli biti proveravani jednom ned-eqno iz automobila.

Rezultati su bili jasni. Kada su imale izbor,p~ele izvidnice su uvek birale kutiju sazapreminom koja je otprilike ista kao i zaprem-ina desetoramnog LR nastavka, {to iznosi oko 40litara. Kutija koja je 2,5 puta ve}a (100 litara) je

prihvatqiva samo u slu~aju kada je ~etredese-tolitarska ve} zauzeta. Pored toga, iz iskustva jezakqu~eno da nijedan roj nije prihvatio kutiju sazapreminom od 10 litara. Kasnije istraìvawena Floridi je pokazalo da je ko{nica sa zapremi-nom od 12 do 14 litara zadovoqavaju}a, {to gov-ori koliko p~ele mogu fino i precizno da mere.

P~ele }e uvek pre odabrati kutijukoja se nalazi na visini od 4,5 metara,u odnosu na onu koja je na samo 1metar od zemqe. Me|utim, uskoro jeempirijski otkriveno da jespu{tawe kutija na zemqu sa tevelike visine, dok su onepune p~ela, a ~esto i meda,veoma te{ko pa i opasno.Na jednom p~eliwaku ja sam imaodobar uspeh postavqaju}i odoz-go na ko{nice {estoramne nuk-leusne kutije sa starim crnimsa}em. Nekada smo mislili da rojevivi{e vole da se sele na duà rastojawa od rodite-qskog dru{tva, ali ovo nije ta~no. U prirodi

po s toji nedos tatak prihvatqivih mes ta za nova

s tani{ta, a p~ele s u i s uvi{e pr ak ti~ne da bi

odbile dobro s tani{te, ~ak i ak o je ono unepos rednoj blizini roditeqsk og dru{tva !!!

P~ele vole mesto koje je zasen~eno, ali vidqi-vo. Rojevi koji su zauzeli stani{ta koja su kasnije bila odjednom izloèna suncu, su ih napu{tali~ak i ako su ve} imali izgra|en deo sa}a, ali da uwemu jo{ nije bilo legla. Ako u gnezdu ve} ima jaja i larvi, ono ne}e biti napu{teno.

U nekim slu~ajevima p~ele prihvataju i alter-native. Na primer, one vi{e vole stani{te saulazom na istoku ili jugu, ali }e prihvatiti iono sa ulazom na zapadu ili severu, ako drugonemaju na raspolagawu.

Tri puta od ~etiri on e pr e biraju k utiju s aulazom blizu dna, nego blizu go rw eg dela

k o{nice mamca. Oblik ulaza nije vaàn, i p~elenemaju naklonost kutijama sa kru`nim ulazima uodnosu na one sa izduènim Vrsta drveta tako|e

nije va`na. Mi verujemo da postoji dobra logikaza sve ove sklonosti(Pa zar u p~elu uop{te trebasumwati-primedba urednika). Gnezdo koje jevisoko u vazduhu ima mawe {ansi da bude napad-nuto od medveda, jazavaca ili ugroèno od vatre.Ko{nice sa malim ulazom se lako brane! Onekoje su na suncu mogu da se pregreju!

N a p r a v i t e s a m i k o { n i c u m a m a c

Moje iskustvo govori da je standardno osmoram-no ili desetoramno LR telo najboqa ko{nicamamac. Ja sam isto tako uspe{no koristio i{estoramne nukleuse.

Moète da koristite i novo drvo za izraduko{nica, ali miris starog gnezda pomaèp~elama da prona|u ko{nicu mamac i pravi jemnogo prihvatqivijom za wih.

Kada je ko{nica mamac zaka~ena za zgradu ili

drvo, ona moè da visi u bilo kom poloàju, inije neophodno da se drì u ravnom, horizontal-nom poloàju koji se koristi kada nastavak stojina ko{nici.Gorwi deo i dno nastavka pokrijte panel plo~om

(ili ne~im sli~nim-primedba urednika). Spojevipanela i nastavka moraju biti perfektni. Ako

prodre makar i zra~ak svetlosti,naro~ito u blizini krova, p~ele

ne}e prihvatiti ko{nicu mamac. Mi~esto spojeve lepimo crnim

fotografskim selotejpom.Izbu{ite jednu rupu za ulaz

dijametra ne ve}eg od 3cm !!! Ulaz treba da bude

{to bliè dnu ko{nice. Jaobi~no bu{im rupu u panelu

odozdo da ne bi o{te}ivao telo.Mi smo ranije savetovali da se u

ko{nicama mamcima ne stavqa starotamno sa}e, budu}i da je ~estona udaru vo{tanog moqca.Sada, moje iskustvo govori dap~ele mnogo brè prihvataju

ko{nicu mamac koja ima staro sa}e. Jo{ va`nije

je to da ako je sa}e prisutno vi ne morate da pre-bacujete roj u telo sa izgra|enim sa}em. To ~akmoè da bude i neprijatnost ako je roj ve} izgra-dio mnogo sa}a u ko{nici. Razume se da ako takvuko{nicu ostavimo nenaseqenu vi{e od mesecdana, vo{tani moqac je ne}e zaobi}i. Ali, akoostane napoqu najvi{e jedan mesec, ili je ~estoproveravamo, ne}e biti problema sa moqcem.

Zaista je iznena|uju}e da izvidnice i wihovroj jednako brzo prihvataju suvu kartonsku kutijukao i drvenu. Kartonska kutija se mora prekritinajlonom zbog ki{e. I, naravno u woj p~ele nemoèmo da ostavimo iz prakti~nih razloga.

Ipak, i ona }e odigrati zadovoqavaju}u ulogu !

L i t e e r a t u r a ::Tffmfz U/E/ boe S/B/Npstf)2:89* Oftu tjuf tfmfdujpo

cz uif ipofz cff Jotfduft Tpdjbvy 36; 434 438



Ja }u vam ovdegovoriti o detaqnoj za{titi

koja se pruà novoprona|enom stani{tu odstrane p~ela izvidnica mnogo pre nego {to se utaj novi dom useli roj. Istraìvawa oovome su zapo~eta 1994. godine iproduèna su i na naredne dve godine u Bsdicpme Cjpmphjdbm Tubujpo naFloridi(SAD) naro~ito u sezoni rojewa.

U mojim prvim ispitivawimakoristio sam ko{nice mamce u vidu dese-toramnog LR tela. Ono je bilo zaka~eno na

zasewenoj severnoj strani zgrade saotvorom - letom na visini od 1,80metara (od povr{ine zemqe).

Kada su izvidnicepo~ele da ispituju ovo mesto

Ko{nice - mamci za rojeve - 3 -

Kada roj napusti ko{nicu, wega sa~iwava30 do 70 % radilica(po nekim podacima taj pro-

cenat se kre}e od 10-90% -primedba urednika),nekoliko stotina trutova i naravno matica. Mismo utvr|ivali broj p~ela u vi{e od 200 prirod-nih rojeva i na{li smo veliku varijaciju u brojuod 2.400 do 49.000 p~ela. Prose~an roj broji oko12.000 p~ela.

Pet do sedam procenata starijih p~elaizletnica u ko{nici su izvidnice koje u normal-nim uslovima tragaju za hranom i o tomeobave{tavaju ostale izletnice. Kako se rojewepribliàva wihova pa`wa skre}e ka aktivnosti-ma traèwa novog stani{ta. Veoma ~esto izvid-nice prona|u novi dom i pre nego {to roj izleti.

Kada izleti, roj se smiruje negde ublizini da se osigura da li je maticaprisutna. Tada izvidnice ponovo potvr|uju pos-tojawe novog stani{ta. Onda vode roj dowega koriste}i kompleksferomona.

Isti autor Sphfs B Nps tf objavio je jo{ nekoliko ~lanaka u~asopisima Cff Dvmuvs f i Bn fs jdbo Cff Kpvs ob m na temu rojewa ~ija tem-atika nam moè pomo}i u konstruisawu ko{nica mamaca kao iutvr|ivawu termina kada ih moramo postaviti na predvi|ena mesta.

Zato }emo prikazati samo izvode iz tih ~lanaka, koji nam mogu biti od koristi. Na àlost, gospodin Nps tf je 11.maja2000.godine umro, te vi{e ne}emo imati prilike da ~itamo wegovenove ~lanke, koji su zaista vi{e nego korisni za sve p~elare !!!

N O V I P R E C I Z N IN A U ^ N I P O D A C I

O R O J E W U

I Z V I D N I CE B

R A NE

N O V O S T A N I [

TE I

P RE D O L A S

K A R O J A

pa`qivo ga proveravale. Svakog dana sam o~eki-vao roj koji bi zauzeo ovo stani{te, ali kako seovo nije doga|alo, markirao sam p~ele koje su setu nalazile i sledio wihov put. Posmatrao samp~ele te 1994.godine kako dolaze ujutru i odlazeuve~e. Primetio sam i da neke ostaju u kutijicele no}i, ali nisam mogao da odredim wihovbroj. Zatim sam video jednu p~elu kako stoji naulazu u kutiju u tipi~nom odbrambenom stavu.Kasnije sam uo~io i dve p~ele kako se bore na

ulazu u ko{nicu, i tada sam prvi put posumwao dase kutija {titi od eventualnog zauzimawa odstrane izvidnica iz drugih ko{nica.

1995. godine su rojevi naselili ko{nicemamce posle dva do osam dana od kako samzabeleìo prvo izvi|awe.

Najnoviji zakqu~ci su izvedeni 1996. uzkori{}ewe 4 kutija mamaca. Dve kutije su bilesa jednim zidom od pleksiglasa pokrivenimmobilnim crnim platnom. Jedna kutija je bila nasevernoj a druga na isto~noj strani zgrade. Jedanod rojeva, koji je imao 16.000 p~ela, je zauzeo svojestani{te na isto~noj strani 10 dana posle prvog

izvi|awa. Drugi, koji je imao oko 6.000 p~ela jezauzeo tre}u kutiju koja se nalazila 300 metara jugozapadno od zgrade, 9 dana posle prvogizvi|awa, ali je nastavio da izvi|a kutiju na sev-ernoj strani zgrade sve do dana naseqavawa jugozapadne kutije. Odlagawe zauzimawa novogdoma se moè desiti ako stara matica ne moè daleti, pa roj prvenac izle}e sa prvom nesparenommaticom koja se izvede.

Prime}eno je da posle 1-2 dana izvi|awap~ele zakqu~uju da je kutija odgovaraju}a, i tadaprestaje stadijum merewa i ocewivawa stani{ta.U svako doba dana i no}i oko ulaza i u kutiji semoè videti nekoliko p~ela koje zauzimajuodbrambeni stav samo kada prolete tu|e p~ele.Ko{nica mamac je obezbe|ena kao i svako nor-malno dru{tvo. Pokazalo se da u isto vreme tu

moè biti prisutno do 50 p~ela, a do 35p~ela mogu da ostanu u kutiji cele no}i (ne

zaklubquju se, ve} stoje ra{trkane). P~elebrane stani{te ~ak i do 19 dana, sve dok ga roj

ne naseli. Mogu se videti i borbe satu|icama, a u ko{nici sam nalazio i do 16

mrtvih p~ela. P~ele koje {tite ko{nicuovde ne lu~e vosak i ne grade sa}e. Jedino

izbacuju mrtve p~ele.Starost izvidnica u roju

prvencu je od 15-37 dana (Hjmmfz E/D/), a u posledwem roju od 8-47

dana. Izvidnice su, zna~i, obi~no




KAKO DA SE PRONA|E

PÊLIWA Z AJEDNICA

U PRIRODI

Autor ~lanka:Gorgi Mitev

ul.S.Stoimenski br.21Vinica, Makedonija

tel: 99 389 903 361-636

^lanak je objavqen u makedonskom ~asopisu Melitagora u broju za april 1998.godine.

Uliteraturi moèmo na}i dostatekstova o tome kako da

namamimo p~ele u ko{nice mamce. Sve jeto u redu, ali nije obja{weno kako daprona|emo p~eliwu zajednicu koja jesebi ve} prona{la stani{te u divqi-ni(ve} naredni ~lanak govori da tu gospodin Mitev nije u pravu-primedba urednika). Ja }u poku{ati da taj problemmalo osvetlim.

Kao prvo,moramo da postavimo mamac zap~ele({e}erni ili medni sirup-primedba urednika). Od momenta kada p~ele uzmu hranu samamca, pa do pronalaèwa wihovog stani{ta, svese odigrava na jednom mestu. Sa mamca se uzima jedna p~ela i obeleàva se bojom za matice. Kadausisa dovoqno hrane, ona pole}e. U momentu kadapole}e se ukqu~uje {toperica. Kada se p~elavrati, iskqu~uje se {toperica, a vreme se upisu- je na papir. Sve se ponovi vi{e puta, kako bidobili prose~no vreme.

U na{em primeru uzmimo da prose~no

vreme iznosi 10 minuta i 20 sekundi. Odprose~nog vremena oduzimamo 3 minuta za preda- ju nektara primateqicama(prema Taranovu, brzina predaje nektara je razli~ita i iznosi od 20 sekundi do nekoliko minuta, {to se naro~ito pove}a za vreme intenzivne pa{e, a u ovom slu~aju hranilica-mamac jeste naneki na~in intenzivnapa{a, i tu p~ela puni medni èludac maksimalno, te je pomenutih 3 minuta krajwe diskutabilan i orijenta-

cioni period - primedba urednika). Ostaje nam 7 min-uta i 20 sekundi, tj. 440sekundi. Ovu cifru delimosa dva.

Dobijeno vreme od220 sekundi se mnoì brzi-nom leta. Po mom iskustvuona je oko 25 km/~as. Vremeod 220 sekundi mnoìmo sa 7m/sekundi, {to iznosi 1540m e t a r a ( p l u s m i n u s 3 0metara). Istovremeno, dokmerimo vreme pratimo ipravac leta p~ele. P~elebiraju najkra}i put do svog

gnezda. Posle svega, na papiru crtamo nekolikota~aka, koje odgovaraju orijentirima u priro-di(drvo ili neko uzvi{ewe i sl.). Preko orijen-tira, koji se nalaze u pravcu leta p~ele,povla~imo jednu liniju. Kako redomustanovqavamo rastojawe izme|u orijentira,unosimo ga una{u skicu.Sada ostajesamo da

odemo dona{eg ciqa.

Prethodni tekst se odnosi na uslove kada je ciq koji traìmo u na{em vidnom poqu. Jerkada se radi o ravni~arskom kraju i rastojawe odvi{e kilometara nam je u vidokrugu.

Kada se radi o {umskom terenu, ako nampomenuti metod ne da povoqan rezultat, kre}emosa alternativom. Brdsko-planinski predeli su zap~ele sli~ni ravni~arskim, ali se tu qudi mnogoteè orijenti{u od p~ela.

Alternativa je slede}a:Sud sa mamcem pun p~ela pokrivamo per-

foriranim poklopcem ili platnom koje vezujemoza sud. Dobro zatvoren sud nosimo na udaqenostod oko pomenutih 1540 metara. Biramo ~isto i

pregledno mesto na kom sudpolako otvorimo. P~eleopet lete pravo ka svomdomu. Potrebno je da sesa~eka i posle 20-30 minutaustanovi}emo pravac letap~ela. Na skici povla~imonovu liniju.

Ona }e se prese}i salinijom koju smoustanovili na prethodnompoloàju mamca, i ta~kapreseka je u stvari na{ ciq- stani{te p~ela u divqini.

Ta~ka A je na{emesto gde smo namamilip~ele. Ta~ke B, V i G suna{i orijentiri. Ta~ka A2 je novo mesto mamca, na kojesmo ga preneli zbog neuspe-ha prve metode.

Neka je sre}no svimlovcima na p~ele koje su senastanile u divqini !!!

Foto: Budimir Atanaskovi} ~asopis P~elar bro j za decembar 1997 godine



Autori ~lanka:.Ebwje Cbolt.Cbscbsb XbufsipvtfD0.BRJT- HQP Cpy 969Dbocfssb B/D/U/ 3712- Bvtusbmjb)Ebwje/Cbolt@eqjf/hpw/bv*

Pronalaèwe zajednica u prirodi - 5 -

Ciq pra}ewa p~ela jeste da se na|eko{nica koja nije kontrolisana

ili zajednica p~ela u prirodnom stani{tuputem kontrole p~ela koje se kre}u od gnez-da do mamca. Tehnika koristi princip dap~ele po povratku sa hranilice-mamca biraju direktan najkra}i pravac do stani{ta ilete relativno konstantnom brzinom od oko7 m/sek ili 25 km/~as.

Pre nego {to u|emo u detaqe tehnike, jedno upozorewe: pra}ewe p~ela moè na po~etkuda bude vrlo frustriraju}e. Zahteva upornost imnogo strpqewa. îni se da p~ele dolaze odasvudi wihov odlazak je te{ko pratiti o~ima. Ali,kao {to je to slu~aj i sa mnogim drugim poslovi-ma, sa praksom }e sve postati lak{e.

U V O D : Nedavna invazija azijskih p~ela Bqjt dfsbob, na severna ostrva Toresovog tesnacazajedno sa wima pridruènim bolestima pred-stavqa ozbiqnu pretwu australijskoj p~elarskojindustriji. Za suzbijawe wihovog {irewa posto-

ji potreba za boqim tehnikama za nad-gledawe i eliminaciju ovih p~ela, takoda ako rojevi i pre|u u Australijupreko Toresovog tesnaca,ili pak u|u uzemqu nekimb r o d o m ,

m o g uda budu eli-

minisani. Pored oveuloge, postoje i druge prednosti

od sticawa iskustva u pra}ewu p~ela.Zbog efikasnosti, ovde su u detaqe obja{wenesamo one tehnike koje vaè za Bqjt nfmmjgfsb.Naravno, postoje i alternativne metode za azi- jske p~ele( Bqjt dfsbob).

P R E U S M E R A V A W E P ^ E L A

N A V E [ T T A ^ K E M A M C E : Postavqen jeciq da se p~ele preusmere sa izvora prirodnognektara na ve{ta~ki mamac tako {to }e se on

ti pravo u svoj dom. Zbog jakog mirisa ve{ta~kiizvor teì da nadvlada miriseprirodnog nektara, i tako privla~isve vi{e i vi{e p~ela. Neophodna je slede}a oprema: jedna entomo-lo{ka mreà, aromati~na uqarecimo od lavande ili sli~no,{e}er i 1 litar tople vode, ukoju se posle hla|ewa dodaje 20- 30 kapi mirisa.

H V A T T A W E P ^ E L A : Obi~no jelak{e da se sakupe p~ele koje pose}uju prizemnufloru, nego drve}e. Sakupi se {to je vi{emogu}e p~ela. Idealno je da se uhvati oko 20p~ela za vreme od oko 5 minuta. U mnogim slu~aje-vima ovo nije mogu}e, i daleko je boqe da se hvatamawe p~ela, ali da se ~uvaju maksimalno do 5 min-uta.

Postavite sun|er na prevrnuti poklopacod tegle i natopite ga namirisanim sirupom sane vi{e od 2 plasti~ne ~a{e za sok. Omogu}itep~elama da dovr{e sakupqawe nektara na

sun|eru. Kad medni èludci budu puni, odlete}esa podloge, i obi~no napraviti nekolikokrugova oko mamca. Ponovite sve ovo ono-liko puta koliko je potrebno da p~elepo~nu konstantno da se vra}aju na mamac.Kada jednom postanu, da kaèmo zavisne,nastavi}e da se redovno vra}aju do mamca ionda po~iwe pra}ewe p~ela. S vremena na

vreme je mnogo te{ko da se namame p~ele.Jedan od na~ina privla~ewa je i zagrevawe

voska u posudi na kamperskom re{ou.

K A D A I G D E P O S T T A V I T T IM A M A C : Vetrovite dane treba izbegavati.Ako ima vetra, mamac postavite na zakloweno

mesto. P~ele mnogo lak{e lociraju mamac utoplim danima. Pra}ewe p~ela je uspe{nije ranoujutru ili kasno uve~e kada je sunce nisko, te sesvetlo odbija od krila tako da lak{e pratimop~ele. Mamac postavite na otvorenom terenu.

O T T K R I VA W E P R A VC A : Kada p~ele jednom po~nu da se redovno vra}aju na mamac, prvinam je zadatak da odredimo pribli`ni pravac izkoga dolaze i u kom odlaze. Mudro je da uo~eni

pravac na|emo i na kompasu. Jer, nije neobi~no dase otkrije nekoliko pravaca sa samo jednogmamca.

Postoje tri bazi~na sistema za nalaèwelokacije gnezda. To su: jedan jedinstveni mamac,

PRA]EWE PÊLA-METODZA PRONALA@EWE

ZAJEDNICA U PRIRODI^lanak je objavqen u australijskom p~elarskom ~asopisu,i Melitagori za maj 1998.

M AM AC J E

J U @ N O




malo komplikovanija, ali je veoma korisna zagusto po{umqena podru~ja.

Kada se traè gnezda koja segrani~e sa vodom, mamci sa sirupommogu da se postave i na ukotvqenom~amcu.

Veoma su se neuspe{nim pokaza-

li napori p~elara da p~ele u~inevidqivijim posipaju}i ih svetlimbra{nastim materijalom. Jedanveoma star metod da se p~ela usporikako bi postala vidqivija za ~ovekovooko, jeste da se za p~eliwu zadwu nogu veèpar~e vate ili pamuka dok se ona hrani namamcu. Iako je ovaj metod efikasan, nije nimalolako da se bilo {ta veè za ìvu i slobodnup~elu. Mnogo pristupa~nija metoda jeste reduk-cija efektivnosti krila p~ele. Tehnikapodrazumeva otsecawe malih delova krila

finim zaobqenim makazama. Iznena|uju}e je,ali dok se hrani na mamcu, p~ela ne pokazujenikakvu reakciju dok joj odsecamo delove krila.Zato ova procedura moè da se primeni na ve}embroju p~ela u kratkom vremenskom periodu.

M E R E W E U D A Q EN O S T T I G N E ZD A :Markirajte do ~etiri p~ele razli~itim bojama, azatim zabeleìte vreme koje im je potrebno daodu do stani{ta i da se vrate nazad. Mnogo pre-ciznije merewe se ostvaruje kada se posle marki-rawa p~ele neko vreme ne posmatraju dok im uzi-mawe sirupa ne postane rutina. Udaqenost gnez-

da moè se meriti kori{}ewem formule koju jerazvio Besjbo Xfoofs i wegov tim saUniverziteta u Kaliforniji(SAD).

RASTOJAWE=(VREME y 150) - 500Ovde je RASTOJAWE udaqenost u metri-

ma od mamca do gnezda, a VREME je najkra}eizmereno vreme u minutima. Ako je recimonakra}e vreme 5 minuta i 13sekundi (pribli`no 5,25 minu-ta), tada }e rastojawe do gnezdaverovatno biti:

(5,25 y 150) - 500 = 787,5 - 500 = 287,5 mOvaj metod nije toliko

precizan, pa udaqenost treba dabude zaokruèna na oko 300 m.

L O C I R A W E G N E Z - - D A : Ako bi gnezda trebalo dapore|amo redom prema afinite-tu p~ela Bqjt Nfmmjgfsb to bi biloovako: prvo stabla drve}a, zatimgra|evine, a tek na kraju udubqe-wa i pukotine u stenama. îni seda Bqjt Nfmmjgfsb vi{e voli da se

nastani u ìvim nego u uginulimstablima drve}a, a gnezda saodgovaraju}om zapreminom jeuvek lak{e na}i u velikim negou malim stablima. Nalaèwe

poseban problem jer nema dovoqno svetlosti, kaoni svetle pozadine, {to oteàva posmatraweleta p~ele. Kad se jednom na mapi odredi prib-li`na lokacija, najboqe je da se podru~je pokrije grupom qudi sa dvogledima, da bi se ispitala

sva eventualno mogu}a mesta za stani{tep~ela.

U N I [ T T A V A W E N E @ E Q E N I H Z A J E D - - N I C A : Ako je gnezdo dostupno sa zemqe,

najboqi na~in za wegovo uni{tewe je da se ulaz blokira no}u i zatim

da se ubaci benzin ustani{te. Ako je

gnezdo visoko, dawuse namesti stuba.Kada padne mrak ip~ele prestanu dalete, u ulaz se gurne

kra}e crevo i ulaz u stani{te se

brzo zatvori krpama ili novinskomhartijom. Zatim se kroz crevo u gnezdo naspe naj-mawe jedan litar benzina a onda }e wegovaisparewa da ugu{e p~ele(ima i mnogo efikasni-

jih na~ina kojima se ne zaga|uje med i vosak, {to je stvar ma{te p~elara - primedba urednika).

Nemojte da palite gnezdo jer to moè bitivrlo opasno i ne dobijamo ni{ta boqe rezultateu uni{tavawu p~ela(a uz to upropa{tavamo i med i vosak - primedba urednika).

Komentar urednika australijskog~asopisa:

Ovo je veoma skra}ena verzija originalnog tek-sta. [tampali smo ga samo da bi ~itaocima dali infor-macije o tome {ta je to pra}ewe p~ela i {ta je sve za

wega potrebno. îtaoci koji èle da gore navedeno iprimene treba da nabave kopiju originalnog teksta od

autora. Adresa je data na po~etku ovog ~lanka.

Pe}inski crte` izkamenog doba u okoli-ni Bikora u [paniji

Foto: Tbn Svtt - Gps u Xb m upo Cfbdi- GM/

Fotografija preuzeta iz BNFSJDBO CFF KPVSOBM-a



Prvi sistem opisan uprethodnom ~lankuza pronalaèwe

p~ela u prirodi (bazi~ni sistemsa jednim jedinstvenim mamcem),najvi{e odgovara onima kojiprate p~ele nose}i sa sobomcelokupnu opremu koja im jepotrebna.

To ukqu~uje postavqawe mreè nadmamcem i hvatawe maweg broja p~elakao i wihovo zatvarawe u teglu ven-

tilisanu preko perforiranog poklopca.Uhva}ene p~ele se zatim stavqaju na tamno mestoi pokrivaju, da bi bile mirne.

Zatim se mamac prenosi na neko rastojawe

u pravcu u kom su se p~ele ina~e upu}ivale kasvom gnezdu. Ta~na pozicija slede}e baze zavisiod terena, ali je udaqenost od nekoliko stotinametara idealna. Kao i pre, bira se neki otvorenteren koji je za{ti}en od vetrova. Postavi semamac, oslobode se p~ele i ~eka se neka od wih dase vrati na to novo mesto, pa se tek ondaodre|uje pravac kojim se p~elekre}u ka svom gnezdu.

Drugi metod je sistem sapreskakawem koji je mod-ifikacija gorweg meto-

da sa jednim mamcem, jer se ovdekoriste dva mamca. Kada se postaviprvi mamac i odredi se pravac letap~ela, postavqa se drugi ili predwimamac u tom pravcu.

Ipak, prvi mamac se ne napu{ta ve}ostaje kao referentna ta~ka u slu~aju dadrugi mamac ne izvr{i svoj zadatak iz

Pronalaèwe zajednica u prirodi - 7 -

Ebwje Cbolt, autor prethodnog ~lanka, je objavio u Melitagori jo{ jedan tekst na istutemu, sa dodatnim poja{wewima opisanih postupaka, {to }e za one koji èle daprimene wegove savete, biti od izuzetne koristi. Evo tog interesantnog napisa !!!

DODATNI SAVETI Z A

EFIKASNO NALA@EWEPÊLA U PRIRODI

bilo kog razloga. Povremeno, ako su p~ele bileostavqene u ventiliranoj tegli duì period, onese ne}e vratiti na novu lokaciju predweg mamca.U tom slu~aju, ne}e vam biti te{ko da se vratitedo prvog mamca, da uhvatite nekoliko drugihp~ela i zatim ponovo da odete do novo-postavqenog mamca te da p~ele tamo oslobodite.Jo{ postoji i mogu}nost da se p~ele tako|e ne

vrate na drugi mamac, ako je on postavqen daqeod gnezda nego drugi, tj. ako je stani{te p~elaizme|u prvog i drugog mamca. Prednosti ovogmetoda se sastoje upravo u tome da ako se p~ele nevrate, nije te{ko ponovo oti}i do prvog mamca,nahvatati ne{to p~ela, i onda postaviti novi

mamac bliè prvom mamcu nego {to smo touradili prvi put.

Tre}i metod je malo komplikovaniji,ali je izuzetno koristan i prakti~ankada traìmo p~ele u gustoj {umi.

On ukqu~uje postavqawe serije mamaca okodatog podru~ja i otkrivawe pravca leta

p~ela sa poloàja svakog od wih. Pravci sebeleè na hartiji, a mesto wihovog presekase pretraùje u ciqu ustanovqavawa pre-

ciznog poloàja p~eliweg gnezda.Nije neophodno da mape budu izuzetno

detaqne, ali proporcije i osnovne dimenzije moraju biti pribli`no ta~ne.

JO[ NE[TO O KO[NICAMA MAMCIMAAutor: Aleksandar Mihajlovski, urednik makedonskog ~asopisa Melitagora

Adresa: ul.Helsinki 41 a, 91000 Skopje, Makedonija tel. 99 389 91 363-424Usavr{avawe ko{nica mamaca je dostiglo

zenit u SAD-u, zbog ideje da se afrikaniziranep~ele ovim postupkom zaustave u svom {irewu kaseveru Amerike, postavqawem sistema ko{nicamamaca. U tome se nije uspelo, ali je izaistraìvawa ostalo puno zna~ajnih dostignu}a.

Otkriveni su hemijski surogati fer-omona koje lu~i matica iz mandibularne `lezde,kao i 2 bitne komponente feromona nasonovih`lezda radilica (geraniol, citral), te i da seme{awem ovih supstanci postiè visok proce-nat privla~ewa rojeva, naro~ito ako se doda hek-sanol a jo{ vi{e i uz neroli~nu kiselinu.

Napravqene su ko{nice mamci u oblikukofe zapremina 31 i 13,5 litara, od strugotine,asfaltnog oja~iva~a i hemikalija protiv bu|e,truleì i termita a najefikasnije su ako se

omonski mamac, efikasnost je ve}a (pamu~natkanina natopqena sinteti~kim feromonomsme{tena u cev zatvorenu sa jedne strane, apostavqa se uz leto mamca, spoqa ili iznutra).

Mogu}nosti kori{}ewa ko{nica mamacasu velike, zbog nepoznavawa tehnike p~elarewapre svega DB ko{nicom na{ih p~elara. Osimferomona, kao mamac se koriste i propolis, sa}eili mati~wak (Nfmjttb pggjdjobmjt).

U ko{nicama mamcima moète dapostavite i fluvalinatnu letvicu. Prema novomrigoroznom istraìvawu (objavqeno u BnfsjdboCff Kpvsobm-u juna 1996.) ove letvice nisu nimaloodbijaju}e za rojeve.

Na ovaj jeftin na~in uhva}eni rojevi seo~iste od varoe, pa u sezoni ne treba ponovo tre-tirati a i sa}e ne}e biti kontaminirano flu




NAPRAVITE MEDOBER

OD RAZVOJNE PA[EAutor ~lanka:

-Tufwf Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profe-sora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapaènijih ~lanaka u Bnfsjdbo Cff Kpvsobm-u-82370 Wjmmfcsvnjfs- Hpvepvt- Gsbodf^lanak je objavqen u Bnfs jdbo Cff Kpvsob m -u br. 7/1998 i Melitagori br. 1/1999

Prole}ni razvoj je terminblizak dugogodi{wimp~elarima i odnosi se na

prve prole}ne cvetnice koje p~elekoriste da se snabdeju nektarom ipolenom, {to rezultira ja~awem p~eli-wih dru{tava.

Kako se kre}ete SAD-om od severa ka jugu, ili od istoka ka zapadu, biqkeodgovorne za prole}ni razvoj se

stalno smewuju. Kada sam radio uLuizijani, to su bile vrbe, a uArizoni pustiwske cvetnice,kao {to je grm po imenu kreozot.

Pre mnogo godina kadasam bio student kod dr Farara(D/M/Gbssbs) na Univerzitetu u Viskonsinu, kon-sultovao sam se sa wim o mnogim problemima.Dok su trajale ove konsultacije mnogo sam nau~ioo p~elama, budu}i da je on o na{im malim pri-

jateqicama znao zaista mnogo. Jedan od wegovihkomentara se odnosio i na to da biqke kojep~elari koriste kao razvojne izvore nektara,mogu da pruè zna~ajne vi{kove meda. To je onona {ta se odnosi ovaj napis, ali pre toga bihèleo da se malo podsetimo p~eliwe biologije(interes antno je da je u pos le dw e vreme te {k opratiti najnovija nau~na s aznaw a iz p~elars tva,

ak o biologiju p~ela ne znamo do u detaqe, jer se danas sve savremene tehnike p~elarewa zasnivaju upravo napoznavawu biologije p~eliweg dru{tva, ali ne one biologije koju ~itamo u na{im kwigamakoje neopravdano doìvqavaju vi{e izdawa, ve} one koja je detaqno razra|ena posledwih godina pre svega u SAD-u,Rusiji, Kanadi, Francuskoj i nekim drugim zemqama, a o kojoj }e vi{e re~i biti i u ovoj kwizi - primedba urednika).

O b i ~ n o , p ~ e l i w adru{tva smawe broj svojihp~ela tokom zime na jednu

polovinu ili tre}inu u odnosuna uzimqenu populaciju.Izraèno realnim ciframakoje vaè za Viskonsin, ili zaJu`nu Karolinu, jesewe popu-

da p~ela ! Naredne godine matica kre}e sano{ewem jaja obi~no oko 15. januara, ali brojp~ela i daqe pada sve do najniè granice od oko20 do 30 hiqada p~ela {to se de{ava u februaru,ili mesec dana pre ili kasnije u udaqenim sev-ernim i ju`nim podru~jima. (Kao {to vidite i sami, amerikanci izimqavaju svoja dru{tva sa

onolikim brojem p~ela sa kolikim na{a dru{tva ulaze u zimu, iako je klima u podru~ju odakle poti~u ovi podaci, skoro ista kao kod nas! Jedino

se razlikuju p~ele, jer su ovamerewa verovatno vr{ena na

italijanskoj rasi p~ela, koju oni prete`no gaje, ali to bi o b a v e z n o , i p a k t r e b a l o

proveriti i prezentovati - primedba urednika).

Potom, zavisno od koli~ine skladiranerezervne hrane i od vremenskih prilika kojemogu ili ne moraju da obezbede uslove za

sakupqawe hrane u prirodi, p~ele kre}u sarazvojem i vremenom se vrate na svoj maksimalnibroj jedinki. Farar je bio sposoban da uViskonsinu razvije prezimela dru{tva od 30hiqada p~ela do maksimalnog nivoa od 55 hiqadap~ela za 6 - 7 nedeqa. A za novoformiranodru{tvo od 1. kilograma (paketni roj) sa oko 10hiqada p~ela, trebalo mu je najmawe 11 nedeqa !

Krajem ~etrdesetih godina, dok sam jo{bio Fararov student, on jedobio poziv od hortikul-turnog odseka sa Univerzitetada postavi dru{tva na jedanuniverzitetski jabu~wak, ublizini grada Barabo. On sena taj poziv odazvao. Ali, prvo je razradio ideju za stvarawetakvih dru{tava koja bi moglada daju i vi{ak meda od rascve-tanih jabukovih stabala. Tada,kao i sad, cvetawe jabuke jesmatrano za prole}ni razvoj, anikako za zna~ajnu pa{u, savrcawem meda. Vreme je bilopogodno i p~ele su doseqene

na mati~ni p~eliwak savi{kom od 30 kg jabukovogmeda !!!

Ja sam se 1965. godinepreselio iz p~elarske labora-

MEDV O } N A P A [ A

S l i k a p r e u z e t a i z B n f s j d b o C K m j 1 9 9 3



toriju u Tuksonu u Arizoni. Jo{ prvog prole}auhvatio sam jedan roj i smestio ga u ko{nicu usvom dvori{tu, i on se razvio u fino dru{tvo.Januara 1966. po~eo sam da ga prihrawujempolenom i da ga razvijam, pa je sredinom febru-ara to dru{tvo bilo u punoj snazi (klima u Arizoni se ne poklapa sa na{om - primedba urednika). Dostiglo je svoj maksimalni nivo.Odjednom je po~elo i da unosi med. Medi{te pomedi{te je bivalo ispuwavano lepim novimùtim medom koji je bio sme{tan u lep i novùti vosak. @iveo sam u pustiwskom podru~ju, iuop{te mi nisu bile poznate okolne pustiwskebiqke, i nisam znao koja je p~elama nudila takomnogo meda.

Da bih razre{io dilemu, uzeo sam uzorakmeda i odneo ga u laboratoriju. Pitao sam svezaposlene od koje biqke poti~e ovaj med, ali samdobijao zaprepa{}uju}i odgovor da ne znaju.

Po~eo sam i da {etam pustiwom, pose}uju}irascvetane biqke, i beleè}i na kojoj imanajvi{e p~ela, i koje preovla|uju. Do{ao sam dozakqu~ka da med poti~e od grma po imenu kreo-zot, sa latinskim nazivom Dpwjmmfb hmvujoptb.Konsultuju}i lokalne p~elare sam saznao da se tabiqka koristi za razvoj dru{tava za kasnijamedobrawa od biqaka meskvit i kat~lav.

Sada, posle 50 godina odsustva, do{aosam da ìvim na jugoistoku SAD-a ipo~eo sam sa upoznavawem ovda{weg

medonosnog biqa, a naro~ito biqa koje sluì zarazvojnu pa{u. I pogodite {ta sam zakqu~io?Ovde postoji jedna glavna razvojna biqka. I svisa kojima sam razgovarao od Ju`ne Karoline doMerilenda govore o woj kao o biqci za prole}nirazvoj. To je crveni javor, Bd fs svcsvn , koji jezaista lep. Cveta rano. Na jesen wegovi listovidobijaju svetliju boju . Mnogo se koristi za sadwuna javnim povr{inama i u dvori{tima.

Bio bih iznena|en ako bi neki p~elarmogao ili moè da vrca med od crvenog javora,ali (to je veliko ALI), ako to moète, vi sig-urno na wemu ne moète i da razvijete dru{tva.Dru{tvo mora biti razvijeno pre po~etka wegov-

og cvetawa. A evo {ta bi trebalo raditi.Po~ev od meseca koji je najbliì vremenucvetawa crvenog javora (a to je u Ju`nojKarolini sredina decembra) po~nite da

prihrawujete zajednice polenom svakenedeqe, postavqaju}i

hranilicu iiznad i ispod

p ~ e l i w e g g n e z d a .Proteinska hrana koju

dodajete mora najve}im delomda bude prirodni polen, a ne wegova

zamena. Dodu{e, moè da se pome{a sa

pivskim kvascem. Tu smesu onda sjedinitisa veoma gustim sirupom. Moja preporukabi bila da me{ate 75% polena sa 25%

pivskog kvasca. Onda se 2 kg teme{avine sjediwuje sa 2 kg

qno vode kako bi se masa dràla. Kasnije, kadp~ele po~nu da sakupqaju polen u prirodi, pro-cenat pivskog kvasca moè da se postepenopove}ava.

Istovremeno, treba dodati neki lekpolenskoj poga~i, npr. teramicin, da bi spre~ilipojavu ameri~ke truleì kao i fumagilin zakontrolu nozeme. Pre vi{e godina ja sam izveoeksperimente sa prihrawivawem p~eliwimpolenom, i sva dru{tva su obolela od ameri~kekuge! Polen sam sakupqao sam od sopstvenihdru{tava, koja nisu bila bolesna, ali su ona, kaoi sve zajednice, imala p~ele koje su pri ~i{}ewuko{nice, izbacivale i spore ameri~ke truleì

koje su padale kroz mreù na polen. Posle togiskustva, uvek kada primewujem prihrawivawepolenom, bez obzira na wegov izvor, obaveznododajem i teramicin da spre~im zaraàvawe dru-{tava. (Ovo je najslikovitiji primer koliko su amerikanci upropastili svoje p~elarstvo upotrebqavaju}i antibiotike, za le~ewe ili prevenciju raznih bolesti. Jer, antibiotik s am o

s uzbija razvoj boles ti , a s pore ne moè da

uni{ti . Danas su do{li u situaciju da u svakom dru{tvu imaju dovoqan broj spora ameri~ke truleì koji moè da izazove bolest, ali do bolesti ne dolazi jer p~elama stalno daju

antibiotike. Rezime svega je jednostavan: ako bi prestali da ih daju, sva dru{tva bi uginula od ameri~ke truleì. Pored toga, oni su godinama unazad koriste}i antibiotike, prakti~no prikrivali zarazu tamo gde je bilo, te su i ne

Kako napraviti medober od razvojne pa{e - 9 -

JAVOR

Foto:Boro Arsovski-Preuzeto iz

~ a s o p i s aMelitagora

br.11/1998




kuge, vr{ili ve{ta~ko rojewe i od tih zajednicai tako prakti~no {irili bolest. Spore sadasamo ~ekaju pogodan trenutak, da rasplamsaju zarazu. Na ovaj problem se nadovezala odnedavno i pojava otpornosti uzro~nika ameri~ke kuge navi{e godina kori{}ene antibiotike u svrhu wegovog suzbijawa, {to se dogodilo u nekim

delovima SAD-a, kao i delu zemaqa Ju`ne Amerike. Ukratko, do{lo je do jednog katastro- falnog stawa!!! Isto o~ekuje i na{u zemqu, jer je kampawa upotrebe antibiotika u p~elarstvu kod nas u punom jeku, pre svega iz ekonomskih razlogapojedinaca i firmi. Ako ne shvatimo na vreme {ta nas o~ekuje, do}i }emo u istu situaciju.Potro{a~i }e, u to budite sigurni, vrlo brzo biti obave{teni {ta im sve p~elari prodaju uz med, pa }e prodaja i cena meda naglo opasti, ba{ kao {to se posledwih godina de{ava u SAD-u.Skoro da nema gra|anina SAD-a koji ne zna da u

medu ima - ne~eg {tetnog-, {to mu na ovaj ili onaj na~in moè ugroziti zdravqe. A povrh svega,k ak o }ete s e os e}ati ak o zbog antibiotik a u

va{em medu umre recimo jedno dete usled alergi- jske reakcije, recimo. Naravno, poseban je problem {to uno{ew em nisk ih doza antibiotik a mi potenciramo s tvaraw e s ojeva bak terija otpornih

na antibiotik e. Sutradan, kada se takva osoba razboli, ne}e biti antibiotika koji mu moè pomo}i, pa }e u budu}nosti qudi verovatno umi- rati i od najbanalnijih infekcija, naravno ne samo zbog upotrebe meda, ve} zbog sve masovnije upotrebe antibiotika uop{te u poqoprivredi,

tj. vo}arstvu i povrtarstvu najvi{e. Verovatno je daleko dan kada }e na{i p~elari shvatiti da je najefikasniji na~in odbrane dru{tavaod bolesti dràwe na p~eliwaku iskqu~ivo jakih dru{tava. Jak adru{tva jednostavno ne oboqevaju,

je r s u u s taw u da

s uzbiju s vak uboles t . Veliki ameri~ki p~elar dr Kpio Fdlfsu se zakontrolu ameri~ke truleì legla oslawao iskqu~ivo na odràvawe veoma jakih dru{tava. Ako bi nai{ao na zajednicu sa po~etnim stadijumom razvoja ameri~ke kuge, on bi je s pajao s a najja~im dru{tvom na

p~eliw ak u, i prepu{tao p~elama da o~is te

zaraèno leglo . I Sjdibse Ubzmps navodi primer jednog kana|anina koji je ~inio isto, samo {to je

dru{tvo rasformirao i razdelio ga jakim dru{tvima. Ipak, sve je to isuvi{e hrabro, i sigurno nije prezentovano u vidu saveta, ve} samo u vidu informacije da bi videli koliko su nauka i praksa istovremeno i blizu i daleko - primedba

U toku perioda koji prethodi cvetawucrvenog javora, vreme je nepovoqno za p~ele.Hladno je, ki{no, tmurno, a mogu} je i povre-meni sneg. P~ele se tada slabokre}u po ko{nici. Zato zapamtiteda polensku poga~u moratedodati tamo gde su i p~ele, a

ne tamo gde vam je tonajlak{e. Jo{ jedno upo-zorewe - kad jednomp o ~ n e t e s a t a k v o mprihranom, morate da nastavite sve dotrenutka dok p~ele ne mogu same dasakupe dovoqne koli~ine hrane.Vi tako p~elama pomeratewihov ~asovnik nagona zarojewe ne jednu nedequ ranije, ve} i mesec i vi{e ranije!!!Zato, ako crveni javor zamedi

onako kako ume, vi morate daimate spremna medi{ta, i morate da ih postavitemnogo rano u prole}e.Kada prihrawujete p~elekako sam objasnio, populacija p~ela brzo raste, ivi morate da radite oko p~ela svakih 5-6 dana.Kada primetite po poznatim znacima da prinosmeda raste zna~ajno (najefikasniji pokazateq je vaga, koju svaki p~elar treba da ima, jer ona upot- puwuje izreku da med na medu rodi - primedba urednika), postavite medi{ta ODMAH, ne kas-nije. Ti znaci su pre svega belo sa}e izgra|enonovim voskom i mnogo trutova koji se nalaze nawemu izme|u ramova i medi{ta.Ako vi nemate

crveni javor u va{oj okolini, sigurno imate nekedruge biqke. Razmislitemalo o tome i vidite da liva{e p~ele mogu da donesuvi{kove meda od biqa kojesvi smatraju prole}nomrazvojnom pa{om. Voleobih da saznam ne{to ova{im iskustvim, bezobzira da li ste uspeliili ne!!!

(Ovo jeste dobar

na~in za razvoj dru{tava.M E\U TI M , kao {to i sam Tufwf Ubcfs isti~e on zahteva nepres tani rad na

p~eliw ak u. Vi razmislite da li je mogu} i opravdan

toliki rad sa ekonomske ta~ke gledi{ta. Ako na|ete povoqnu kalkulaciju, uradite po gorwim savetima. Ali, ja sam ube|en da p~elars tvo mora

da s e razvija u s as vi m drugom s meru. Ulagawe radne snage po jedinici proizvoda-meda morabiti minimalno, kako bi mogli da proizvodimo jeftin med. Mi sada u Srbiji i Jugoslaviji

proizvodimo skup med i pred svima se time hval- imo. Ako smo ve} hteli ulaz u svetske tokove ekonomskog razmi{qawa, moramo da prihvatimo i svetske cene. A na{ prose~an p~elar uloì toliko rada oko svojih p~ela, da med i ne moè

Foto : Rodoqub @ivadinovi}



Ve{ta~ka ishrana medonosnih p~ela - 11 -

Isti autor, Tufwf Ubcfs je na tako re}i istu temu napisao jo{ jedan interesantan~lanak u Bnfsjdbo Cff Kpvsobm-u. Kao i svi wegovi napisi, i ovaj odi{e razumom ilogi~nim razmi{qawem {to podgreva ma{tu i podsti~e na kreativnost. Uìvajte!!!

VV EE [[ TT A A ^̂ KK A A II SS HH RR A A NN A A

MM EE D D OO NN OO SS NN II HH PP ^̂ EE LL A ASme{e za prihrawivawe p~ela i wihova

hranqiva vrednost su bile istraìvane odstrane mnogih ameri~kih istraìva~a u protek-lih 60 godina, od kojih je prof. Hejdak saUniverziteta u Minesoti prvi zapo~eo rad naovom problemu daleke 1934. godine.

Za nesre}u, nije napravqen veliki pro-gres. Ja sam tako|e potro{io puno vremena iuloìo napora na sli~na istraìvawa dok samradio za USDA (istraìva~ka laboratorija za

p~elarstvo koju finansira Ministarstvo poqo-privrede SAD) u Uvtdpo-u i Cbupo Spvhf-u, alibez uspeha. Svi eksperimenti koje sam mogao daizvodim su se zavr{ili bez rezultata, i ja nikadani{ta nisam objavio(kona~no jedan nau~nik priznaje da u stvari nema adekvatne zamene prirodnoj hrani, i da je svaka ve{ta~ka hrana ili {tetna za p~ele, ili nema zna~ajnog efekta - primedba urednika). Ovaj napis govori o kombi-naciji teorije i iskustva. îtalac koji èli dadobije dodatne detaqne informacije o sme{amaza prihranu p~ela treba da pro~ita poglavqekwige -Ko{nica i medonosna p~ela- koje je

napisao F/Ifscfsu, a kwigu je ure|ivao KpfHsbibn. Izdava~ je firma Ebebou(1992).

Mnogo godina sam smatrao da problemrazvoja kvalitetne sme{e za ishranu p~ela moèbiti re{en ako bi zajedni~ki radili osoba sadobrim poznavawem biohemije i ishrane i osobasa poznavawem p~elarstva. Kada kaèm osoba sapoznavawem p~elarstva ne mislim na p~elara,ve} na osobu obu~enu da radi i istraùje kaonau~nik.

Kao student dr Farara na Univerzitetu uViskonsinu, bio sam svedok da su p~eliwe zajed-

nice hrawene me{avinom sojinog bra{na, pole-na, {e}era i vode na vreme dostigle zaistaveliku brojnost p~ela za intenzivne pa{e karak-teristi~ne za severne delove SAD-a.

Dru{tva koja su prezimila su imalaposebne poga~e postavqene nad leglom od krajamarta tj. po~etkom aprila. Za prve dve nedeqe supotro{ile oko pola kilograma i kako su sedru{tva razvijala potro{wa je rasla, tako da suoko prvog maja konzumirale oko jednog kilogramanedeqno. Gledao sam i kako ova dru{tva sakupqaju med i do 150 kg, a tako|e sam gledao i kakodnevni unos u vrhuncu medewa dostiè do 15 kg.

Broj p~ela u dru{tvima je ~esto kontrolisan,p~ele su prebrojavane, i retko je prelazio 55.000 jedinki. Dru{tva koja nisu dobijala poga~eimala su prinos od jedva 25 kg, za vrcawe. (Ovo jesu ~iwenice, ali se sa zakqu~cima na prvi

racionalan p~elar sa puno znawa ne moè sloìti, i moè da ~iweni~no, i na terenu, dokaè apsolutnu neekonomi~nost bilo kakvog prihrawivawa p~ela, osim u nu`di. Ali, o tome }e biti vi{e re~i na nekom drugom mestu u ovoj kwizi, gde }e se sve nedoumice razjasniti i potkrepiti ~iwenicama - primedba urednika).

Dru{tva kojima je rukovodio dr Farar suu zimu ulazila sa velikim koli~inama skladira-nog polena koji su p~ele koristile u kombinaci-

ji sa dodatnom ve{ta~kom hranom sme{tenomiznad wihovog gnezda. U to vreme se ~inilo da suHajdek i Farar zaista re{ili problem ishranep~ela me{avinom sojinog bra{na i polena, doda-vanom u pravo vreme za uspe{an razvoj p~eliwihzajednica. Potom sam se preselio u Luizijanu ikrenuo sa eksperimentima o prihrawivawuupotrebom me{avina sojinog bra{na i polena.

U toku svoje posete p~elarskoj labora-toriji u Cbupo Spvhf-u, gledaju}i {ta radi wegovbiv{i student, dr Farar mi je sugerisao da bimoji eksperimenti bili uspe{niji akoprestanem da upotrebqavam sojino bra{no u

me{avinama za prihrawivawe p~ela. OvaFararova izjava je aktivirala zvona za uzbunu damo`da ima ne{to u sojinom bra{nu {to remetimoje eksperimentalne rezultate. U to vreme jasam usavr{avao hipotezu o razlozima za rojewe.

Hipoteza je bila otprilike ovakva: p~elese roje ako nemaju dovoqan prostor za {irewe asa druge strane sakupqaju i skladiraju izrazitovelike koli~ine nektara i polena. Budu}i da se uLuizijani p~ele retko roje posle 15. juna, èleosam da ovu hipotezu testiram tokom septembra.Ako bih mogao da isprovociram pojavu roja u sep-

tembru bio sam sigu-ran da }u biti blizudo mogu}nosti daobjasnim razloge zarojewe.

O d d e s e tdru{tava u momnovom eksperimen-tu, NIJE D N O s enije rojilo , ali susva tro{ila mnogopolena me{anog sasojinim bra{nom.

Onda sam prekinuotakve eksperimentesa rojewem i prese-l i o s a m s e up~elarsku labora-

Prirodnahrana je

nezamenqiva

Foto:Boro Arsovski-Slika preuzeta




sam nekoliko godina kasnije u~estvovao u eksper-imentima za odràvawe maksimalne snage p~eli-wih dru{tava tokom cele godine i odgajawe mat-ica i trutova tako|e tokom cele godine.

Nije bio ukqu~en veliki broj dru{tava,maksimalno pet, ali su te zajednice konzumiralepola kilograma polenske poga~e dnevno (a ne za

deset dana kao {to su to ~inile Fararove zajed-nice u Viskonsinu), i to tokom perioda kada uUvtdpov ima malo prirodnog polena - oktobar,novembar, decembar i januar. Me{avina koju jeFarar preporu~ivao se sastoji iz tri dela pole-na i jednog dela sojinog bra{na. Zatim sam po~eoda prime}ujem ~udne abnormalnosti na nepok-lopqenom leglu kod dru{tava koja su dobijalaovakve poga~e. Mati~waci sa mladim larvama sudobijali velike koli~ine hrane, ali su larve~esto umirale. Svi problemi su nestali kada sampo~eo da prihrawujem p~ele ~istim polenom bez

sojinog bra{na, {to je indiciralo da u sojinombra{nu postoji neki toksi~an sastojak za p~ele.Moj posledwi primer koji èlim da

prikaèm u okviru ove teme je bio veoma ~udan. Uto vreme ja sam radio sa nau~nikom po imenuI/L/Qppmf i nas dvojica smo imali veoma kompe-tentne prijateqe koji su radili za nas kaop~elarski tehni~ari (Ejdl Tbdlfuu i Kpio Njmmt).Qppmf i ja smo radili na interesantnom eksperi-mentu ~uvawa trutovske sperme, i on je èleo dana raspolagawu ima nekoliko hiqada trutova doprvog februara. Ja sam odgovorio da nema prob-lema, i dao sam instrukcije dvojici tehni~ara

{ta treba da rade u dru{tvima da bi ih naveli naodgajawe mnogo trutova u decembru i januaru(ponovo napomiwem da je klima kod wih ipak znatno druga~ija - primedba urednika). Radilo seo prihrani ~istim polenskim me{avinama, sa{e}erom i vodom, iznad i ispod zone legla, svaka~etiri do pet dana.

Oni su uradili sveta~no onako kako je trebalo,dok sam ja sedeo u mojoj kance-lariji prekrasne p~elarskelaboratorije osmi{qaju}ibudu}e eksperimente. Posle jednog dana, nakon okon~awawihovog zadatka, pitao samih koliko ima kvadratnihin~a (in~ je mera za duìnu - primedba urednika) tru-tovskog legla u svakoj odko{nica. Ali, oni to nisuznali, i ja sam im kao {to bii svaki {ef uradio, rekao dase vrate do ko{nica i da toustanove. Malo kasnije kadasu se vratili, raportirali su mi slede}e:

U O P [ T T E N E M A N I K A K V O G T T R U - - T T O V S K O G L E G L A U N I J E D N O J O D

^ E T T I RI K O [ N I C E !!![ta je krenulo naopako !?!Pozvao sam Qppmf-a da do|e u moju kance-

sa kafom opruìv{i se u kancelariji, nasta-viv{i da diskutujemo o problemu koji se javio itraè}i re{ewe. Evo {ta smo zakqu~ili i {tase potom doga|alo.

Polen kojim smo prihrawivali jesakupqen u blizini Uvtdpo-a. Skoro sve biqkekoje su rasle u okolini i bivale pose}ivane od

p~ela su prirodne pustiwske biqke. Sve suporeklom iz Novog sveta, od kojih nijedna nijeevoluirala kao hranqiva blagodet za p~ele.Odmah smo kontaktirali p~elarsku laboratorijuu Medisonu, Viskonsin, i dobili smo malukoli~inu polena ~iji je ve}i deo sakupqen sabiqaka poreklom iz Starog sveta (Evropa iAzija), kao {to su razni vidovi deteline.

Odmah smo napravili nove polenskepoga~e sa polenom iz Viskonsina i zamenili smowima sve stare poga~e. TRI DANA kasnije su svadru{tva imala velike koli~ine trutovskih jaja,

a tri nedeqe kasnije i veliki broj trutova.Znam i sam, niko od vas p~elaraprakti~ara se ne interesuje za odgajawe trutova usvojim dru{tvima. Vi jednostavno èlite darazvijete dru{tva tako da imaju mnogo radilicakoje }e doneti dosta meda. Smisao ovakviheksperimenata sa prihrawivawem tj. odgovor napitawe kako da se prehrawuju p~ele, moè da buderezimiran ovako: polen je polen, ali nije i svakipolen dobar polen. Generalno uzeto vi moète dao~ekujete da je polen koji sakupqate ili kupujeteme{avina polena koja }e obezbediti veoma dobru,osredwu ili siroma{nu hranu za va{e p~ele.

Ali, ako bi bile ravnomerno zastupqene svevrste polena, me{avina bi bila zadovoqavaju}a usvakom slu~aju. Sugerisao bih vam i da nikada nedodajete sojino bra{no ili mleko u prahu p~eli-woj prihrani, ali, uvidev{i da je dodavaweraznih vrsta kvasaca veoma dobro, posebno

pivskog kvasca ( do sli~nog zakqu~ka su do{li i ruski stru~waci - primedba urednika), koji sam davao u odnosutri dela kvasca na jedan deopolena(?) , preporu~io bihtako ne{to, jer daje dobrerezultate. Ina~e, pivskikvasac, sam za sebe, nijenaro~ita blagodet za p~ele.

Kada prihrawujetepolenom setite se da je on kon-taminiran sa otpacima idelovima koje p~ele higi- jeni~arke izbacuju izko{nice. To ukqu~uje i mrtvoi obolelo leglo od bolestikao {to su kre~no leglo,

ameri~ka i evropska trule`. Zato ja uvek dodajem

prihrani polenom i jednu ~ajnu ka{i~icu teram-icina na 12 litara me{avine. Teramicin se nerazgra|uje mnogo brzo kada se ~uva u me{avini sapolenom, kao {to je to slu~aj u rastvoru od{e}ernog sirupa. (Osvrt na ovakav stav dat je u

PÊLA NAZADATKU

SAKUPQAWAPOLENA

Foto:

V.Umeqi}-- PÊLAR--

5/1996



Dvomati~ni sistem p~elarewa - 13 -

INTENZIVNIDVOMATI^NI

SISTEM MI DAJE VI[E MEDA

Autor ~lanka:Cpc [/ Ipss - Qi/E/Q/P/ Cpy 64 Mfyjohupo- OZ 23563

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfs jdbo Cff Kpvsobm i Melitagora, br. 11/1998

@elim da podelim deo mog dvadese-togodi{weg iskustva provedenog

u potrazi za poboq{awem ove tehnike uciqu boqeg, lak{eg i ekonomi~nijeg sis-tema p~elarewa. Ovaj sistem je osmi{qen zahobi p~elare i p~elare kojima je p~elarstvodopunsko zanimawe. Komercijalni i profe-sionalni p~elari nemaju vreme za ovakvemetode koje traè ve}u upotrebu radnesnage.

Pre svega, hajdemo da ispitamo razlikuizme|u komercijalnog i hobi p~elarewa.

Komercijalni p~elari obi~no rade sav{e od 500 dru{tava i ve}ina seli svojezajednice od pa{e na pa{u, od opra{ivawana opra{ivawe, i zato su wima potrebnamawa i lak{a dru{tva zalak{u manipulaciju i trans-port. U mnogim slu~ajevima su zawih med i drugi p~eliwi proizvodisamo sekundarna dobit. Oprema je isto tako prilago|ena za

ovaj sistem rada. Koriste se jedno ili dva duboka tela LR zaplodi{te, a za vi{ak meda upotrebqavajuplitka tela. Duboka tela garantuju da }e maticaimati dovoqno prostora da proizvede razumno jaka dru{tva i da oko legla ima ne{to skladira-nog meda, dok plitka medi{na tela omogu}ujulak{u manipulaciju.

Hobi p~elar je onaj koji ~uva samo neko-liko dru{tava i radi sa wima u svoje slobodnovreme da bi porodicu i prijateqe snabdeo medomi drugim p~eliwim proizvodima, ali i da bi uisto vreme imao relaksaciju i zabavu. Hobi

p~elari naj~e{}e mogu da odvoje vi{e vremena zarad sa p~elama te mogu da razviju mnogo ja~adru{tva od onih koja komercijalni p~elariimaju ili mogu da imaju.

Na na{em p~eliwaku sa oko 50 dru{tava,koji je sme{ten na planini Katskils u severois-to~nom delu SAD-a, mi koristimo nastavke sastriktno jednom dimenzijom (16,8 cm), svaki sa jednim kru`nim otvorom koji je opremqenkru`nim reduktorom sa tri pozicije (na na{em trì{tu ima ovih plasti~nih reduktora - primedba urednika).Tu je i visoka podwa~a(10 cm) saramom na kom je ukucana mreà,a koristimo i Boardmanovuhranilicu koja se name{ta krozleto. (Ovu hranilicu moète videti i na slici.Moè se nabaviti u Gr~koj na slede}oj adresi:

Bofm.Tuboebse- 216 Boesfb Lbmwv Tus/- O/Mpojb Q/P/25342 Buifot- Hsffdf- ufm.gblt; //41)12*3882291. 1:5 2687:9/ F.nbjm; Qboufmbd @ pufofu/hs - postoje varijante od 1 l i 1,8 l, a deo koji se uvla~i kroz leto je visok 1,4 cm - primedba urednika).Koristimo i na{u sopstvenu konstrukciju pok-lopne daske, krov i dve metalne mati~ne re{etkepo dru{tvu. Ova oprema je modifikovana radimaksimalne efektivnosti i fleksibilnosti.Ve}ina dru{tava koje koristimo za proizvodwu

meda su dvomati~ne zajednice a u toku zime jedno-mati~ne. Na{i nukleusi sa

visinom od 16,8 cm su sa5 ramova, napravqeni

od ~amovine a u protek-lih nekoliko godina i odtvrdog presovanog stiropo-

ra. Svako proizvodno dru{tvo jepodràno posebnim nukleu-

som. Sve ko{nice suo p r e m q e n e

u n u t r a { w i m

hvata~em polena,hvata~em za propolis i ramomgra|evwakom radi biolo{ke kontrole varoe(jedinstveni tretman protiv varoe koji mi koris-timo). Uniformnost opreme nosi fantasti~nuprednost izraènu kroz totalnu fleksibilnosti izmenqivost.

Na{a p~elarska godina po~iwe 1. avgusta.U ovo vreme mi po~iwemo da gradimo jakadru{tva od zimskih p~ela. Ako nema prirodnepa{e, koristimo svakodnevno stimulativnoprihrawivawe {e}ernim sirupom 2:1 (2 dela{e}era i 1 deo vode). Sav vi{ak meda je ve}

izva|en i iscentrifugiran, ramovi su selekti-rani i dru{tvima su vra}eni samo oni svetlokafene boje, radi odgajawa legla. Ostatak jeskladiran za prole}e. Svi ramovi sa neizvu~enimsatnim osnovama se izbacuju iz ko{nice.Dru{tva jo{ uvek imaju dve matice, i intenzivnoodgajaju leglo.

Budu}i da u na{em odgajiva~kom programukoristimo iskqu~ivo krawske matice va`no jestimulativnim prihrawivawem odràti maksi-malno zalegawe matica ako nema unosa izprirode. Potreba za prihranom s e odre|uje

k ori{}ew em vage is po d jedne pr os e~ne k o{nice

(ne najja~e i ne najslabije). Vaga se proveravasvakoga dana a teìna se beleì na formularunamewenom za to. Ako se teìna ko{nice smawiza 24 ~asa, mi zapo~iwemo prihrawivawe. Akonema promene ili postoji unos mi ne prihrawu

M E D

VTBtel: 518-989-6835

faks: 518-989-6559




jemo. Dvomati~na dru{tva se odràvaju na ovajna~in sve do sredine septembra. Dotle smospremili na{e nukleuse. Starija matica seodstrawuje iz proizvodnog dru{tva i nosi se unukleus zajedno sa jo{ dva rama punih leglom ipolenom. Zatim dodajemo i jo{ dva prazna rama.

Ulaz u svaki nukleus je pokriven metalnommreòm.Po okon~awu ovog posla, nukleuse

prenosimo na drugu lokaciju udaqenu najmawe 6,5km u toku jedne nedeqe ili i vi{e. Na novojlokaciji prihrawujemo nukleuse Boardmanovomhranilicom. Posle nekoliko dana do nedeqe dananukleuse vra}amo na glavni p~eliwak. Za ovo je

dobro da se uvek sara|uje sa drugim ~lanovimap~elarskog kluba. I oni koriste na{ sistem paza kratko vreme razmewujemo nukleuse. Prednostove razmene je taj {to nukleusi nisu prepu{tenisami sebi, ve} ih uvek neko nadzire. Pravaproizvodna dru{tva , sada jednomati~ne zajed-

nice posle 15. septembra, se prihrawuju velikimkoli~inama (3,7 l po dru{tvu svaki drugi dan)gustim sirupom 3:1 (3 dela {e}er i 1 deo voda)tako da ona budu spremna za zimu pre 15. oktobra.Svako dru{tvo dobija 27-30 {e}era. I nukleusise prihrawuju gustim sirupom preko wihovihBoardmanovih hranilica.

Na na{em podru~ju, u oktobru uvek ima

Sredina septem-bra.Preme{tawe mat-ice iz dvomati~nog

dru{tva u nukleus.(5 ramova saleglom, polenom imedom)

Tre}a nedeqaoktobra. Dru{tvo je spremno za zimu.Sa prvim snegom

nukleusi se nose upodrum.

Mart.Dru{tva se prihrawuju a nukleusise iznose na p~eliwak i tako|eprihrawuju. Matice u ko{nicama

se preme{taju u najniì nastavak(efekt dimwaka).

Kraj aprila.Po~iwe se saodgajawemmatica iznadmati~ne

re{etke.

Sredina maja.Mlada testi-rana matica seiznosi iz nuk-leusa sa 3 ramai zamewuje se

mati~wakom.

mati~nare{etka

mati~nare{etka

mati~nare{etka

mati~nare{etka

mati~nare{etka

Dru{tvo jespremno zaglavnu pa{u.Medi{ta sedodaju popotrebi.

Svako dru{tvobi trebalo daizgradi 15-20novih satnihosnova usezoni.

mati~na re{etka



dobre pa{e od divqih astri i hpmefospe-a. Medovih biqaka nije dobar za zimovawe i zatopostavqamo jedno medi{te sa praznim sa}em napoziciji 4 (pogledajte crteè) i ponovo koristi-mo mati~ne re{etke da matica u wega ne bi zale-gala. Budu}i da su ramovi za zimu ve} puni{e}ernog meda koji je i poklopqen, u wih moè

da se smesti samo mala koli~ina novog nektara.Od trenutka zavr{etka pa{e, obi~no krajemoktobra ili posle prvog mraza, ovo medi{te seuklawa a med se vrca. Dru{tva se pripremaju zazimu, utopqavaju i izoluju. Kao izolator koris-timo novinsku hartiju, koja je mnogo dobra,besplatna je (kod nas bogami nije - primedba urednika), i moè da se zameni ~im se navlaì odvlage iz ko{nice. Obi~no dru{tva prezimquju u3 ili 4 sprata od 16,8 cm.

Sa prvim dugotrajnijim snegom i pojavomtemperatura ispod ta~ke mr`wewa sve nukleuse

nosim u podrum koji se ne greje. Temperatura upodrumu je skoro konstantna ne{to iznad ta~kemr`wewa. (Relevantni rusk i nau~ni podaci gov- or e da p~ele tro{e najmaw e energije i hrane,

k ada je s poqna temperatura vazduha za zimovaw ek od jak ih dru{tava +4,4oC, k od s re dw ih +5,5oC, as labih +7,7oC - primedba urednika). Podrummora biti suv i taman. Nukleusi }e uspe{noprezimeti u ovakvom okruèwu. Leta su zatvore-na metalnom mreòm da se spre~i ulaz mi{eva.

U toku zime mi pripremamo i popravqamoopremu, pakujemo i prodajemo med i drugep~eliwe proizvode i osmi{qamo plan rada na

p~eliwaku slede}e godine. Ocewivawe svakogdru{tva je tako|e va`na aktivnost. Na{a najbo-qa dru{tva proizvode vi{e od 110 kg meda usezoni, plus drugi p~eliwi proizvodi kao {to supolen, propolis, mati~na mle~ i vosak.

Na{e p~elarsko prole}e obi~no po~iwe1. marta. Prvo na{e angaòvawe je usmereno nanukleuse u podrumu kada po~iwemo da pove}avamono}nu temperaturu na oko 15oC da bi stim-ulisali matice na ve}e polagawe jaja te daproizvedu malo legla. No} je najboqa jer p~eletada ne}e izlaziti na leto. Tokom dana, ako upodrumu nije potpuno tamno, p~ele}e izletati van ko{nice i nikadane}e na}i put nazad. Neposredno predsvitawe temperaturu podrumatreba ponovo da vratimo na +3oC.Ovo moè da se izvede nabavkom jevtinog tajmera, i elektri~noggreja~a. Naj~e{}e vreme krajemmarta omogu}i na{im proizvodnimdru{tvima da izlete oko podneva powihov prvi polen od le{nika kaoi da donesu vodu koja im jeneophodna za odgajawe legla. Mi

imamo postavqen jednostavan sudsa vodom od stiropora kojiprima oko 15 l vodekoja je prethodnozagrejana na

{ta koristimo jednostavan element za zagrevawekoji moè da se nabavi u prodavnici za ku}nequbimce i sluì za zagrevawe akvarijuma. Akona p~eliwaku nemate struju, i nezagrejana voda }eobaviti svoj zadatak. U ovo vreme se svi nukleusivade iz podruma i postavqaju na p~eliwak. Istotako, sva dru{tva snabdevamo {e}ernim

poga~ama sa proteinima. Koristimo jednostavanrecept: 1,3 kg {e}era u prahu, 0,45 kg zagrejanogmeda (samo iz na{e sopstvene proizvodwe), 0,2 kgobezma{}enog mleka u prahu, Fumagilina premauputstvu, 0,05 kg sveè isce|enog limunovog soka,1 ~ajna ka{i~ica soli. Teramicin moè da sedoda ako je u va{em podru~ju bilo ameri~ke kugeili evropske truleì. Ovi sastojci se izme{ajui naprave se poga~e od po jednog kilograma. Ako je testo premeko, dodati jo{ {e}era u prahu.Svako proizvodno dru{tvo dobija poga~u od po 1kg, a nukleusi dobijaju jednu poga~u od 1 kg nede-

qno. Ove poga~e stimuli{u ve}e odgajawe legla.Prvih nedeqa aprila dru{tva u na{em planin-skom podru~ju (500 m nadmorske visine) treba daimaju 15-20 ramova legla svih uzrasta. Ovakavrazvoj je mogu} samo zato {to mi u jesen izgradi-mo velike zimske populacije p~ela u ko{nicamasa izobiqem meda i polena. Tada je dobro ve} idodati prve ramove sa satnim osnovama ilisvetlije ramove od pro{le godine.

Obi~no posledwe nedeqe aprila ili prvenedeqe maja u toku cvetawa masla~ka mizapo~iwemo na{u sezonu odgajawa matica.Koriste}i prost metod presa|ivawa larvi mi

odgajamo prve mati~wake. Startujemo sa oko 100mati~waka, tako {to i sa po~etnim prole}nimuspehom prihvatawa od samo 50% (obi~no jeve}i), mi moèmo da zamenimo matice u svim nuk-leusima. Stare matice odstrawujemo i besplatnoih dajemo ~lanovima na{eg p~elarskog kluba ilipo~etnicima. Ove dvogodi{we matice }e bitidobre jo{ slede}ih nekoliko meseci. Mati~wakepostavqamo u svaki nukleus. U toku slede}a 24~asa izleù se mlade matice i naredna 7-10 danami koristimo za instrumentalno osemewavawe

matica ili pak oplodwuna otvorenom u na{emizolovanom podru~ju za

odgajawe matica, gdeimamo dovoqan broj tru-tova unapred odgajenih u

dru{tvima namewenimba{ u tu svrhu. Mi vr{imo-genetski pritisak- nana{oj teritoriji. Svakegodine svi p~elari u

pre~niku od 8 km okonas dobijaju na{e

besplatne matice.

Osamdeset proce-nata svih na{ihm a t i c a s uinstrumental-no osemewene.

M E D

Dvomati~ni sistem p~elarewa - 15 -




mladih matica mi gradimo na{a dvomati~nadru{tva namewena za proizvodwu. Jednostavnoprenosimo tri rama legla i mladumaticu (obeleènu i sa potse~enim kril-ima) u nastavak iznad osnovnog dru{tvakoriste}i mati~nu re{etku za razdva-jawe dru{tava. Prazan deo nastavka

dopunimo ramovima od pro{le godine.Moè se koristiti list hartije pri spa- jawu dru{tava ali to nije neophodno. Uzmali prinos ili prihrawivawe, borbe ne}e biti.

Svaki nukleus dobija tri rama sa sa}em imati~wak. Stare p~ele }e se vratiti iz dru{tva(ovog puta dvomati~nog), nazad u wihov nukleus.Nukleusi su sada oplodwaci i svake tri nedeqe}e proizvoditi oplo|ene matice ili troramnenukleuse namewene za prodaju i sopstvenokori{}ewe. Isto tako, pre nego {to se okon~asezona, kada }e se prodati posledwa matica. mi

moèmo od nukleusa spajawem dobiti standardnadru{tva i tako uve}ati broj zajednica za prodajui sopstveno kori{}ewe.

Dvomati~na dru{tva mogu da proizveduveoma veliku populaciju od 100-110 hiqada p~ela,i da sakupe 3-4 puta vi{e meda od jednomati~nihzajednica. Razume se, to zahteva i ve}i prostor.Svakom dru{tvu su neophodna 12-16 nastavkavisine 16,8 cm. Med se oduzima kada je2/3 rama poklopqeno.Izvrcani ramovi se vra}aju uko{nice u momentu va|ewanovih punih ramova meda.

Kao {to vidite,ovaj sistem traìi n t e n z i v n im en ax m en t ,ali odgo-vara onim

p~elarima koji èle da uloè zahtevani ekstranapor. Sistem nam omogu}uje da proizvedemo mediskqu~ivo sa jedne pa{e, i zatim na trì{tu zawega dobijemo ve}u cenu. Isto tako na{omtehnologijom odràvawa nukleusa moèmo dazamenimo matice po èqi, u bilo kom dru{tvu utoku cele sezone, a da zadrìmo samo one matice

koje su najboqe i najproduktivnije. Tako|e svakodru{tvo testiramo na wegov faktor -ubijawavaroe- kao i na otpornost na ameri~ku i evropskutrule`. Ne tretiramo dru{tva nikakvimhemikalijama, osim fumagilinom protivnozeme. (Kako im to uspeva, vide}ete u drugom ~lanku istog autora - primedba urednika).

Da sumiramo prednosti i lo{e straneovog sistema:

-Odràvaju se jaka i produktivna dru{tva;-Proizvodi se vi{e meda i drugih p~eli-

wih proizvoda uz isti broj ko{nica u odnosu na

jednomati~ne zajednice;-Velike su u{tede na maticama i paketnimrojevima svake godine;

-Lako se mewaju matice, bez gubitaka;-Sopstveno odgajawe matica sa svojim

selekcionim linijama usvojenim za na{epodru~je;

-Uz obezbe|ewe dovoqnog prostora imladih matica, nema rojewa;

-Uniformna oprema omogu}uje ve}u flek-sibilnost (pogledajte crteè);

-Po potrebi, besplatno je umnoàvawedru{tava;

-Lo{a strana je u tome {to radimo savelikim brojem ramova (ama ~ekajte malo, mi smohobi p~elari, zar ne?);

-Druga lo{a strana je manipulacija sanukleusima;

-Potrebno je pripremiti veliku opremuza prihrawivawe.

Sistem upravqawadru{tvima je jednostavan.

Ali, traì precizno vo|eweevidencije o svakom dru{tvu!([to je na velikom p~eliwaku apsurdno - primedba urednika).Ako neko ima pitawa za nas ilisugestije, molimo vas da kontak-tirate autora na F.nbjm fvsplj.

uvtb@nto/dpn ili prekopo{te. Bi}u sre}an daodgovorim na sva va{apitawa !

Napomena urednika:

-Neke teorijsko-prak-

ti~ne nejasno}e koje proisti~u

iz ovog ~lanka, a koje su krajwe

kontroverzne prirode, kao {to

j e d a v a w e t e r a m i c i n a dru{tvima i sama opravdanost

formirawa i odràvawa dvo-

mati~nih zajednica, obja{wene

su detaqno na drugom mestu u Fo t o : N i k o l a j H u k a



Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa - 17 -

Autor prethodnog ~lanka, Cpc Ipss je doveo sve ~itaoce ~asopisa u kojima je taj~lanak objavqen u veliku nedoumicu konstatacijom da on ne tretira p~ele nikakvim hemikalijama osim fumagilinom za nozemu. Nedoumicu je uspe{no razre{ioslede}im napisom. Pa`qivo ga pro~itajte !!!

E F I K A S N A B I O L O[K AK O N T R O L A V A R O EB E Z H E M I K A L I J AMinule godine su zna~ile propast

za mnoge p~elare budu}i da sumorali da se suo~e sa neprijateqem broj 1.dana{weg p~elarstva - varoom. Ovaj parazitse kao orkan sru~io na na{u zemqu (misli sena SAD), ostavqaju}i prazne ko{nice,tu`ne p~elare i praznu burad. [teta je

ogromna. Za{to?SAD su verovatno jedinstvena zemqa kojakoristi samo jedan registrovan i od Agencije zaza{titu okoline(FQB) odobreni lek za varou, poimenu Bqjtubo, ~ija je aktivna materija fluvali-nat. U Evropi, na primer, postoji ve}i izbor,recimo amitraz, fluvalinat, kumafos, mravqakiselina i drugo. Tako pred p~elarima stojivi{e opcija kao i oblika aplikacije. [tapi}i suuobi~ajeni, ba{ kao i zadimqavawe, aerosol iprskawe. Ali, sva ova sredstva su otrovnehemikalije i nepravilnom upotrebom mogu seprona}i rezidue u medu, vosku, propolisu kao i u

drvenoj opremi za p~elarstvo. Zbog toga, mi god-inama koristimo nehemijsku, biolo{ku kontroluvaroe. Kako pokazuju studije, varoama se vi{edopada trutovsko leglo iz jednog prostog razloga:dvadeset~etvorodnevni razvoj od jajeta doodraslog truta. Ako nema dovoqno trutovskoglegla u ko{nici ili ako je zaraza dru{tva veli-ka, varoe nemaju drugi izbor osim da parazitira- ju radili~ko leglo. Mati~waci su po{te|eni jer je vreme od 16 dana nedovoqno zareprodukciju varoe.

Prvi vaàn uslov da se

zapo~ne kontrola varoe jeste upotreba sistemarada sa ramovima sa}abez apsolutno nijedne trutovske}elije. Najboqi na~in da sedobije ovakvo sa}e, jestedodavawe satnih osnova umedi{ta za vreme pa{e.P~ele mnogo retko izvla~e tru-tovske }elije na ramovima u medi{tu. Mikoristimo samo nastavke visine 16,8 cm(kod nas tzv. Fararov sistem sazaokruènom visinom nastavka od 17 cm -

primedba urednika). Kada se med centrifu-gira, ramovi se ponovo odabiraju, i samo oni beztrutovskih }elija se koriste za odgajawe legla.Ramovi koji imaju ne{to trutovskih }elija, seobeleè na satono{i, recimo M za medi{te, L za

plodi{te a koji ne. Za ovo ne treba imati nimilosti, ni izgovora. Razume se, selekcija ramo-va se ne pravi preko no}i, niti za jednu sezonu. To je sistemski posao. Dobro je da se zapo~ne zimi,kada vr{imo pripreme za narednu sezonu. To }enam dati jasniju orijentaciju koliko }e nam tre-bati satnih osnova i ramova za idu}u godinu. One

mnogo tamne, o{te}ene ili na drugi na~in nek-valitetne ramove sasvim odstrawujemo iz rez-erve i pretapamo. Isto tako mi odabiramo idrvene ramove. One koji su suvi{e tamni,polomqeni ili o{te}eni gorimo u na{oj pe}i.Mo`da je ovo ~ak i drasti~no, ali tako sebi ina{im p~elama pravimo veliku uslugu.

Ovakvo postupawe je veoma dobra preven-cija protiv ameri~ke kuge i kre~nog legla.Obi~no se me|u odba~enim ko{uqicama larvinalazi najboqe mesto za skrivawe mikroba ibolesti od kojih idu}e godine dru{tva moguponovo da se inficiraju. P~ele ne mogu u pot-

punosti da odstrane ove ko{uqice. Isto tako, sasvakom narednom generacijom }elije su sve mawei mawe. Tako posle mnogo godina mi proizvodimosve mawe i mawe p~ele, a kao {to znamo mawikamion moè da ponese i mawi tovar. (primedba urednika makedonskog ~asopisa Melitagora,gospodina Aleksandra Mihajlovskog: Ovo naprednavedeno je veoma diskutabilna tvrdwa.Profesionalni p~elari koji imaju vi{edeceni- jski sta` znaju da ovo nije ta~no, budu}i da svislo`no tvrde kako koriste iste ramove vi{e

decenija a p~ele koje se iz wih izvode nisu

mawe nego obi~no. P~ele odràvajudijametar }elije i on nikadane moè da spadne ispod

odre|enog minimu-ma(zavisno od rase).O n o { t o z a i s t a

zadebqava tokom vre-mena, nisu zidovi}elija ve} satna osno-

va - zato sa staro{}urama raste i wegova teìna. P~elari sa

vi{e hiqada ko{nica govore daispuwavawe ove zaista efektne sanitarne

preporuke, koja se odnosi na zamenu ramovaminimum svake ~etiri godine, jeste jedna od

onih nekoliko zabluda zbog kojih oni nikada nebi mogli da rade sa tolikim brojem dru{tava).(Po{tovani ~itaoci, napred navedeni komentar




interesantan. Poznaju}i wegovo zavidno znawe,siguran sam da ono {to je napisao nije napisao napamet, ve} je to potkrepqeno ~iwenicama.Me|utim, on zna, kao i ja da postoje provereni dokazi(bar su tako prezentovani p~elarima) dase iz dugo upotrebqavanog sa}a zaizvo|ewe p~ela izvode drasti~no

mawe p~ele. Na àlost, pre izlaèwa ove kwige iz {tampe, nije bilo vremenani prilike da o tome sawim razgovaram te da utvrdim razloge ovakve wegove tvrdwe. Me|utim,nesporno je da ne samo da j e i z u z e t n o k o r i s n o mewati sa}e {to ~e{}e, ve} je to i mogu}e bez naro~itog napora.Postoji ~ak tehnik a p~elarew a u k ojoj s e be z

problema moè zameniti s vo plodi{no s a} e us vi m k o{nicama na p~eliw ak u tok om s am o jedne

s ezone, ne ulaù}i neka zna~ajnija sredstva i ne gube}i na ukupnom prinosu p~eliwaka. Ali, o tome }e biti vi{e re~i u drugom delu ove kwige,koja }e biti {tampana u dogledno vreme. U s vak om s lu~aju, mew ajte s a} e {to ~e{}e . Koristi od toga zna~ajno prevazilaze ulagawa - primedba urednika). P~ele izvedene iz mladog sa}a mogu dauve}aju proizvodwu meda za 10-15% i defini-tivno da smawe na{e tro{kove za lekove ile~ewe od bolesti.

Hajde da pretpostavimo kako se ovaj prvi

korak ve} primewuje. Slede}e je da se spreme tru-tovski ramovi za svako dru{tvo. Satono{a trebada bude obojena ili na drugi na~in ozna~ena radibrzog prepoznavawa. Mi koristimo 2 ovakva ramapo dru{tvu. Ovde u `leb na satono{amapostavqamo samo traku satne osnove {irine 2cm, kako bi p~ele pravilno zapo~ele gradwu tru-tovskog sa}a. Trake satnih osnova se lepe toplimvoskom za satono{u. Kada i ovo zavr{imo, mi smospremni za borbu sa varoom. Za slabija dru{tvaili rojeve ram moèmo da podelimo letvicom nadva jednaka dela, tako da }e ova dru{tva lak{eorganizovati izgradwu sa}a i brè }e jezavr{iti. Isto tako, ako u va{im plodi{timakoristite duboke ramove moète tako|e dapodelite ram kako bi p~ele brè gradile sa}e, atrutovsko leglo u wemu bilo {to pribli`nijeme|usobne starosti.

Brzo po po~etku sezone, a u na{oj severnojplaninskoj oblasti to je u aprilu, postavqamotrutovske ramove u svakom dru{tvu. (U Nema~koj se mogu kupiti satne osnove, sa trutovskim osnovama }elija, {to olak{ava i ubrzava gradwu trutovskog sa}a - primedba urednika). U ovo vremep~ele su spremne da izvla~e satne osnove, i vi{e

su naklowene izvla~ewu trutovskih }elija.Obi~no su za nekoliko dana ovi ramovizaleèni. Tako|e je dobro da se sa~uvaju trutovs-ki ramovi od prethodne godine, te da se dodajudru{tvima sa ve}om zaraèno{}u, jer }e ih mat-

pratiti stawe ovih ramova, kako bi znali kada }ebiti poklopqeni. Za oko 20-21 dan od zalegawaizvadite trutovske ramove sa uglavnom pok-lopqenim trutovskim leglom, stresite p~ele(pazite da matica nije na ramu), i xepnim noèmise~ite trutovski deo sa}a (ako je ram podeqen

na trutovski i radili~ki deo). Traka satne

osnove }e biti dobar vodi~ va{em noù.Budite pa`qivi dok se~ete sa}e.

Trutovsko sa}e sada moè da se topi.Mi ga odmah stavqamo u na{sun~ani topionik. Pre toga, vimoète da uzmete viqu{ku za otk-lapawe meda i da odstranite

nezrele trutove. Kada ih pregledatemoète ustanoviti zaraènost

varoom svakog dru{tva posebno. Tuinformaciju moète i da zabeleìte. Nijepotrebno da brojite varoe. Mi imamo prostu

skalu od 1 do 5. (1 = nema varoe, 5 = velikazaraènost). Ovo nije ba{ najta~niji sistem, alibudu}i da ocewivawe radite sami, istu gre{ku}ete praviti svaki put. Ovo je i dobar sistem davidite koja dru{tva lak{e savladavaju varou teda utvrdite koja su dru{tva otpornija, {to nam jeodrednica u proizvodwi matica. Kada sa}eise~ete, ramove vra}ate nazad u dru{tvo. Oni }ebiti ponovo izvu~eni u roku od nekoliko dana.Posle 20-21 dan ponavqate proceduru. Vrlo jeva`no da ne propustite nijedan ciklus, u pro-tivnom dobi}ete suprotne rezultate i su{tinski}ete odgajati varou! Ovi trutovski ramovi

funkcioni{u kao magnet za varou. Varou veoma jako privla~i ovaj deo ko{nice. Kod jakihdru{tava u vrhu wihovog razvoja (u na{empodru~ju to je maj-juni) mi koristimo 2 pa i 3 tru-tovska rama po dru{tvu. U na{em dvomati~nomsistemu (pogledajte prethodni ~lanak - primedba urednika) mi koristimo 1-2 rama po matici.

Ovo je tako|e dobar na~in za proizvodwutrutova u periodu odgajawa matica, i to oddru{tava koja su pokazala najve}u otpornost navarou. Ali, taj sistem je ne{to razli~itiji.Postavqamo jedan trutovski ram u odre|enoselektirano dru{tvo. Kada je trutovsko leglopoklopqeno, stavqamo drugi trutovski ram.Prvi sluì za varou, i odstrawujemo ga 21-ogdana. Drugi ram ostaje u dru{tvu dok se ne izvedutrutovi, i matica ga ponovo ne zalegne, a p~ele

F o t o : Me lit ag o r a br . 6 / 19 9 9 ( p r e u z e - t o i z Bnf s j d bo Cf f K p vs obm - a)



poklope. Zatim se vadi uz standardni postupak.Za ju`ne delove SAD-a ovaj sistem treba koris-titi tokom cele godine. (Ovo je ujedno i na~in dase u dru{tvima i normalno izvode trutovi, jer je istraìvawima posledwih godina decidirano

dok azano da trutovi imaju jak u regulacionu ulogu

u produk tivnos ti p~eliw ih zajednica , te da su

zajednice bez trutova i mawe produktivne - primedba urednika).

Moète da smatrate da sve ovo nosi mnogorada i to ne besplatnog U to budite sigurni. Dase izvu~e sa}e u jednom ramu i da se odgaji tru-tovsko leglo potrebno je oko 1 kg meda i malopolena za ishranu trutovskih larvi (ne malo, ve}zaista dosta polena - primedba urednika). Sadruge strane, moète da imate ko{nice slobodneod hemikalija i koje }e proizvoditi pored ~istogmeda i ~ist vosak za va{u upotrebu ili za ekstraprihod. (Ruku na srce, takav skup med kod nas nema

ko da kupi - primedba urednika). Druga korist odovih trutovskih ramova je izuzetno preciznopra}ewe raspoloèwa p~eliwih zajednica. Kadap~ele izvla~e vi{e radili~kih }elija, dru{tvoima mladu maticu i nalazi se u radno-sakupqa~kom raspoloèwu. Kada izvla~i vi{etrutovskih }elija (u ve}ini slu~ajeva), dru{tvo je u dobrom razvojnom raspoloèwu. Kada na|emoosnove mati~waka na novom sa}u, dru{tvo je urojevom raspoloèwu i trebalo bi dapro{irimo prostor u ko{nici. (Molim Vas daobratite pa`wu na ovo pravilno rezonovawe o suzbijawu rojewa, gde se vi{ak prostora sa

pravom smatra jednim od osnovnih faktora suzbijawa rojewa - primedba urednika). Ako nema grad-we sa}a, dru{tvo treba pa`qivo pregledati ioceniti o ~emu se radi. Ponekad p~ele u ovimtrutovskim }elijama odlaù med i to govori da jepa{a jaka ili u ko{nici nema dovoqno prostora.Ovde treba ili da centrifugiramo med izmedi{ta ili da dodamo neophodna medi{ta sapraznim sa}em ili sa satnim osnovama. Posle iovog centrifugirawa opet pravimo odabir ramo-va za leglo i ramova za medi{ta i odstrawivaweiz ko{nice.

Trutovski ramovi su ogledalo svakeko{nice i obezbe|uju besplatnu informaciju osvakom dru{tvu posebno tokom cele sezone. Akosmo pa`qivo selektirali ramove za plodi{temi ovako elimini{emo 70-90% varoe. Sa na{omotpornom linijom krawskih p~ela, na{ procenat je ~esto i boqi. Ve} dugi niz godina, bez upotrebe Bqjtubo-a, nismo izgubili nijedno dru{tvo zbogvaroe. Ipak, èleo bih da preporu~im tretman Bqjtubo-om svake 2-3 godine. I to ne zbog kont-role varoe, ve} kao dijagnosti~ko oru`jeuspe{nosti na{e biolo{ke borbe. (Kod nas bi bilo mnogo boqe da u tu svrhu koristimo fan-

tasti~ni BQJUPM u toku zime - primedba urednika). Ako na kontrolnoj hartiji na podu ima mnogovaroe, onda pravimo neku gre{ku u radu. Obi~no,italijanske p~ele imaju ve}e probleme savaroom, naro~ito u ju`nim delovima SAD-a gde

da dru{tvima dajete trutovske ramove tokomzime, jer }e se varoa tako brè razmnoàvatidopunskim generacijama u radili~kom leglu.Prole}e je dobro vreme za kori{}ewe Bqjtubo-a usvrhu detekcije uspe{nosti na{eg rada. Krawskep~ele imaju sposobnost, i mi ih selekcioniramopo ovom kriterijumu, da prekinu odgajawe legla u

jesen i da krenu sa wim ponovo u decembru ili januaru.

U Evropi postoji praksa da se krajemsezone matica izoluje ili zatvori u kavez(obi~no krajem septembra ili po~etkom oktobra)tako da ne moè da nosi jaja. Kada se leglo izvedevr{i se tretman protiv varoe. Posle tretmanamatice se osloba|aju. Ovaj metod nije mnogoprakti~an, jer zahteva dosta angaòvawa (vreme-na) ali i zato {to se zimska generacija p~elaizvodi iz jaja poloènih avgusta i septembra, pabi u toku razvoja tih p~ela one bile o{te}ene od

varoe. Zdrava generacija zimskih p~ela jekqu~ni faktor za uspeh u narednoj sezoni. Mnogo je boqe imati matice koje prirodno prekidajuzalegawe ranije u jesen. Ovde je potrebno daimate dru{tva koja su tretirana avgusta, {tonije uvek mogu}e. U nekim podru~jima p~ele uavgustu i septembru jo{ uvek imaju dobru pa{u.Upotreba Bqjtubo-a u toku pa{e nijepreporu~qiva budu}i da u medu mogu ostatiostaci fluvalinata.

Zbog toga je,kako vidimo, najboqekoristiti biolo{ku

kontrolu varoe, koja }esmawiti ili potpunoizbaciti iz upotrebe Bqjtubo trake. Ali jeveoma va`no pra}ewezaraènosti dru{tavaponaosob. U tokuaktivne sezone, veomaretko moèmo videtiodrasle varoe, alimoèmo da vidimo p~ele o{te}ene od varoe usvom razvoju. Obi~no su te p~ele sa o{te}enimili skra}enim krilima, i predstavqaju drugivaàn znak za neophodnost borbe protiv varoe.Prvi znak je pojava varoa na nedozrelim trutovi-ma izva|enim iz zatvorenog legla. Nepo{tovaweovih znakova moè imati katastrofalneposledice.

Kao i za sve, i ovde postoje prednosti imane. Ve}i je rad sa ramovima, neophodno je pre-cizno evidentirawe svih podataka, postojigubitak u proizvodwi (med i polen za odgajawetrutova i proizvodwu voska) kao i va|ewe tru-tovskih ramova svakih 20-21 dan, {to se sve zajed-no ubraja u mane.

Glavne prednosti su: ~ist med i vosakdobrog kvaliteta, u{teda novca za le~ewe ilekove, zajednice u kojima nema hemikalija,pra}ewe raspoloèwa dru{tava, zdravijadru{tva i naravno, nema zimskih gubitaka zbog

FS

k^

b28

Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa - 19 -




T E H N O L O G I J A S A

FIKSNIM RAMOVIMA

A ut o r ~ l a n k a :Bes jbo ev Upj

QP Cpy 25972Tjopw j m m f

Qsfups jb 123:

J U @N A A F RI KAOvaj ~lanak govori o p~elaru Hfpgg Mpnbt-u iz Ju`ne

Afrike. Objavqen je u ~asopisu Cff C j {, februara

1998. i ~asopisu Melitagora, septembra 1998. g.

Adresa Hfpgg Mpnbt-a:Ns/ Mpnbt QP Cpy 829 Xjfsebqbsl- 125:Dfouvsjpo- Tpvui BgsjdbF.nbjm; hfpgg mpnbt@cpunbjm/dpn

Hfpgg Mpnbt nijestranac u svetup~elarstva. Jedno

vreme je bio veliki robni proiz-vo|a~ sa vi{e od 2000 ko{nicasnabdevaju}i medom velike grupesupermarketa u Ju`noafri~koj republi-ci. Zato on poznaje provalije i problemep~elarske industrije isto tako dobro kao ibilo ko drugi.

Wegova frustracija savremenom tehnikomp~elarewa i nu`dom da svake godinepopravqa i zamewuje o{te}ene ramovekoji vrede hiqade randi (valutaJu`noafri~ke republike), jevodila u dizajn i razvi- jawe modularne tehnikep~elarewa.

Ova patentirana

tehnika ima potencijal dat r a n s f o r m i { e l i kp~elarewa u 21. veku, nai s t i n a ~ i n k a o { t o j eLangstrotova ko{nica dominirala u19. i 20. veku. Ali, su{tinski, to je jedanveoma prost sistem, koji ukqu~uje odre|eni brojfiksnih ramova u modulu (nastavku) standardnihdimenzija. Ovaj sistem omogu}uje da sa}e u svimramovima u nastavku bude otklapano jednovre-meno. Sistem ima mnogo unikatnih osobenosti ire{ava mnoge tradicionalne p~elarske prob-leme. Najva`nija osobina jeste ta da

je ovaj sistem verovatno najlak{i zaprimenu u p~elarstvu u odnosu na svedo sada razvijene. Rukuje se nastavkomkoji sadrì 13 ramova, ali to nisuindividualni ramovi, ve} su fiksir-ani za modul. Modul je daleko ja~inego {to to jedan ram ikada moè dabude. Fiksne satono{e i doweletvice su postavqene popre~no umodulu a satono{e su zalepqene nasvoja mesta. Ram je nizak i jak -o{te}eni i polomqeni ramovi supro{lost. Svo sa}e u modulu sawegovih 13 ramova se otklapa za 20sekundi. Sistem nudi poboq{anukontrolu voskovog moqca kada su moduli uskla-di{teni. Skladirawe modula postavqawem na

} j (

ju) koja obeshrabruje vo{tanogmoqca. O{te}ene module vredi

p o p r a v i t i - n a j v i { e s eo{te}uju dowe letvice. Leglo i

p~ele u modulima koji su o{te}eninisu uni{teni, budu}i da sa}e ostaje u

najve}em delu neo{te}eno.Modul zahvata 0,6 zapreminskih delova

Langstrotovog nastavka. U svrhu umnoàvawadru{tava samo se odvajaju moduli sa leglom i ubezmati~ne module se dodaju matice. Rotacijom

modula sa leglom redukuje se rojewe.Zalegawe se stimuli{e dodavawem

sveèg sa}a. Odgajawe legla u moduluu~vr{}uje sa}e, ~ime se redukuje

lomqewe sa}a. Pri ruko-vawu modulima, p~ele suizloène minimalnom stre-su. Me|usobni raspored

meda, polena i legla se nenaru{ava razdvajawem modu-la, ~ime se spre~ava stres i

dezorijentacija dru{tva. Privrcawu meda, p~ele se izduvavaju iz

modula prenosnim ru~no no{enim izdu-va~em. Sve u svemu, mali broj slabih strana jenadvladan prednostima. Kori{}ewe mati~nihre{etki se preporu~uje, ali nije obavezno.Problem kristalizacije meda u sa}u se re{ava jer se modul tretira kao i ram sa kristalisanimmedom - postepeno se zagreva da med pre|e u te~no

stawe, ili se se~e sa}e.[ta ako je u modulu malo

legla, a sve ostalo je med ? Re{ewe je u tome da se modul ostavi utoplom okruèwu, kako bi se legloizvelo, ili se ostavi na ko{nicidok se p~ele ne izvedu, a zatim secentrifugira.

Deoba dru{tva je jednos-tavna. Kada su dva modula zahva}enaleglom, jednostavno se odvajaju,postavqaju na podwa~u, stavqajupoklopne daske i dodaju mlade mat-

ice. Raspored meda, polena i leglase ne naru{ava.Kontrola rojewa je veoma

laka. Preme{ta se modul koji sadrì najvi{ezatvorenog legla na vrh ko{nice, obezbe|uju}i se

REVOLUCIONARNATEHNIKA

PÊLAREWA

Vra}awen a

s t a r o ,i l i

k o r a ku

budu}nost



Da bi se pregledalo leglo, prvo istresite,a zatim izduvajte p~ele ru~nim izduva~em. Modulse pregledava odozdo. Ako je neophodno moè dase koristi fiberopti~ko ogledalo da se gleda uunutra{wost }elija.

Obeleàvawe modula bojom pojednos-tavquje rukovawe sa wima.

Ma{ina za otklapawe sa}a je model inge-nioznosti. Ova naprava je izra|ena od rosfraja,gvo`|a, najlona i aluminijuma. Radi na principuoscilovawa noèva, a modul se kre}e gore dole upravcu noèva, otklapaju}i svih 13 ramova za 20sekundi. Za postavqawe i uklawawe modulapotrebno je jo{ 10 sekundi. Sistem je veoma jak ipravqen je da traje doìvotno, a sadrì i bezbed-nosni mehanizam. Visina mu je 90 cm, {irina 70cm i zahvata podnu povr{inu od 60 x 70 cm.

Centrifuga ima centrifugalni rotorkoji prima 9 modula a brzina okretawa je maksi-malno 200 obrtaja u minuti oko horizontalne ose.

Puwewe i pra`wewe modulimase vr{i preko vrata na dve suprotnestrane. Za centrifugirawe su potreb-ni minuti, lomqewe ramova je reduko-vano na minimum ili ga uop{te nema, avadi se oko 99% meda. Puwewe je brzo ilako, ali traì malo naprezawa. Vrcase pribli`no 500 kg meda na sat, bazi-rano na 6 ciklusa od po 5 minuta svaki,i 5 minuta za puwewe i pra`wewe cen-trifuge po ciklusu. Visina ovema{ine je 2 metra, {irina 60 cm, abubaw ima pre~nik od 1,8 metara.Centrifuga zauzima podni prostor od1,9 x 0,8 metara.

Jedna mobilna medna ku}a sa podnompovr{inom od 2,4 x 5 metara sme{ta 2 cen-trifuge i jedan otklapa~ sa}a. Prikolica trebaidealno da se poklapa sa podiù}im krovomsli~nim onom na karavanima, i da ima vrata nasvakom kraju. U woj treba da rade samo dva ~ovekai ima potencijal da procesira do 8 tona meda zaosmo~asovni radni dan.

Celi sistem moè da radi hidrauli~no, sa5 LX-im dizel motorom koji podràvahidrauli~nu pumpu i generi{e struju zaosvetqewe.

K O N C E P T M O D U L A R N EKO[NICE U KRATKIM CRTAMA:

=Fiksni ramovi u jakom i robusnom modu-lu.

=Korisni~ki je orijentisan. Rukuje semodulom, nema posebnih ramova.

=Nema vi{e polomqenih ramova.=Sastavqawe i oì~avawe modula je brzoi lako.

=Brzo otklapawe, 20 sekundi pomodulu.

=Svaki modul prima do 13 kg meda.=Poboq{ana je kontrola voskovog

moqca.=O{te}ene module treba popravi-ti, jer su u pitawu uglavnom dowe letvice.

=Modul ima 66% zapremine LR nas-tavka i moè da se koristi za plodi{te.

=Obeleàvawe modula bojom pojed-nostavquje rad sa ko{nicama.

=Jednostavna i efikasna kontrolarojewa.

=Redukovan stres p~ela i p~elara !

Gospodin Hfpgg Mpnbt pored wegovihmodula, prenosnog izduva~a, prototip-

ne jedinice za otklapawe sa}a i pro-totipne centrifuge koja ima rotor sa

okretawem oko horizontalne ose.U pozadini se vide moduli

nare|ani pored zida.

Tehnologija sa fiksnim ramovima - 21 -

P o g l e d n a j e d i n i c u z ao t k l a p a w e s a } a .




ÛVAWESPARENIH

MATICAZIMI UPÊLIWIMZ A J E D N I C A M A

Autori:

.N I XZCPSO- Xftuhsp Tbmft-

Jod/- 8444 Qsphsftt Xbz- Efmub-

C/D/ W5H 2F8 Dbobeb )715*:51.

13:1 GBY )715*:51.1369

.N M XJOTUPO- Efqu/ pg

Cjpmphjdbm Tdjfodft- Tjnpo Gsbtfs

Vojwfstjuz- Cvsobcz- C/D/- W6B

2T7- Dbobeb

.Q I MBGMBNNF- Cpy 66:-

Foefscz- C/D/ C1F 2Y1

^lanak j e o b javqen u Bnfs jdbo Cff Kpvsob m -u za mesec mart 1993. god.

Nedavno,po~ev od 1988. uvoz

matica u Kanadu izSAD-a je zabrawen zbog otkri-

vawa trahejnog parazita p~ela uovoj susednoj dràvi. Produètak

potra`we za ranim prole}nimmaticama u Kanadi nas je naterao da ispi-tamo metode za ~uvawe

matica preko zime. Jo{ od sko-rijeg datuma je prisutnost varoe itrahejnog parazita ( BdbsbqjtXppej - primedba urednika) na

severno ameri~kom kontinentuk a o i p r i s t i z a w eafrikaniziranih p~ela u SAD,u~inila za poèqno da p~elariSAD-a i Kanade imaju uspe{anmetod za prezimqavawe matica uciqu o~uvawa p~ela oslobo|enihod parazita i afrikaniziranos-ti. P~elari koji proizvode mat-ice za sebe, ili nabavqaju maticeiz regiona koji nemaju pomenuteparazite i afrikanizirane p~ele, ili paknabavqaju matice sa korektnim sertifikatom dasu oslobo|ene parazita i afrikanizacije, moguda redukuju mogu}nost da paraziti iafrikanizirane p~ele stignu i na wihov p~eli-wak. U ovom ~lanku mi sumiramo na{a otkri}akoja se odnose na sisteme za ~uvawe matica kojesmo mi testirali, diskutujemo o na{oj ocenikvaliteta matica posle {estomese~nog ~uvawa,diskutujemo o ekonomskoj opravdanosti najboqegsistema i opisujemo do u detaqe kako da sepripreme zajednice za uspe{no ~uvawe maticapreko zime.

ûvawe matica u kra}em vremenskom peri-

odu na prole}e i leto je uobi~ajena praksaodgajiva~a matica i p~elara, ali nemasistema koji kvalitetno i stabilno

~uva vi{e matica za period od {estmeseci bez zna~ajnog gubitka mati-

upravqa~kih tehnika moè da poboq{a uspehkratkoro~nog ~uvawa, ukqu~uju}i i veli~inudru{tva; dostupnost hrane i procedura hrawewa;obezbe|ivawe spoqnog grejawa dru{tava uobliku sijalica; upotreba termostatskih sis-tema za grejawe; bojewe ko{nica u crno;obezbe|ivawe dru{tava leglom; leglo i odraslep~ele; ili med. Nijedna od ovih studija nije

obezbedila konzistentne vero-dostojne metode za dugoro~nozimsko ~uvawe matica. U daqemtekstu mi sumiramo na{e studijeo preìvqavawu matica i ekono-

mi~nosti wihovog ~uvawa.Testirali smo 500 matica svakegodine tokom tri godine urazli~itim sistemima ~uvawa.Do p un s k i s m o tes ti r al ipreìvele matice iz svakog sis-tema na dostignu}a u dru{tvimatj. kvalitet matica narednesezone. Vi{e detaqa sa diskusija-ma moète na}i u slede}imradovima:

.Xzcpso-N/I/ 2::2/ Nbtt tupsbhf pg ipofz cff

rvffot evsjoh uif xjoufs/ N/Td/ Uiftjt/ Tjnpo Gsbtfs

Vojwfstjuz- Csjujti Dpmvncjb- Dbobeb qq 232/

.Xzcpso-N/I/- Xjotupo-N/M/' Mbgmbnnf- Q/I/

2::3/ Nbtt tupsbhf pg ipofz cff )Iznfopqufsb; Bqjebf*

rvffot evsjoh uif xjoufs/ Uif Dbobejbo Foupnpmphjtu/ Jo

Qsftt/

METODEUpore|ivali smo 4 sistema za prez-

imqavawe matica:1)Petoramni nukleus sa standardnim LR

ramovima i jednom maticom je upotrebqen kaokontrolni sistem. Deset ili dvadeset nukleusa supostavqani jedan do drugog, izolovani sa svih

strana i obmotani ter-papirom u oktobru.2)P~eliwa zajednica -- banka matica,sastavqena od 18 LR ramova i bezmati~nogdru{tva. Potencijalna dru{tva - banke su bilapripremana po~etkom jula pravqewem dvo-

H I T

~ l a n a k

z a s v e

o d g a j

i v a ~

e m a t i c

a

OVAJ SISTEM

OMOGU]UJE

ÛVAWE VELIKOG

BROJA MATICA

TOKOM ZIME,

BEZ GUBITAKA NA

KVALITETU

MATICA IDU]E

SEZONE



ûvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama - 23 -

p~ela radilica. Dru{tva su ostajala sa maticamasve do 24 ~asa pred uno{ewe matica u kavezima,sredinom septembra. Dru{tva su zazimqena krajem oktobra. Matice su ~uvane u individualnimkavezima dva tipa, koji su postavqeni u centargorweg tela na ko{nicama (crte` br.1).

A) Drveni mati~ni kavezi sa ì~anom

mreòm (sistem kaveza od mreè). Ovi komerci- jalno dostupni kavezi su imali dve (6 h 3 h 2 cm)ili tri odaje sa mreòm (duboke 2,5 cm). sa jednestrane kaveza (crte` 1a).

B) Drveni kavezi mati~ni izolatori (4 h 4h 1,8 cm) su bili sme{teni na sa}u izvu~enom naplasti~noj osnovi i pokriveni materijalom -izolatorom za matice (mati~na re{etka) (crte`1b).

Najve}a razlika izme|u ova dva tipakaveza je ta da metalna mreà drì maticeizolovanim jednu od druge i spre~ava radilice da

u|u u kavez, dok izolator drì matice odvojene,ali radilicama dozvoqava da ulaze kod wih.

3) Mini nukleus sistem sa kavezom jebio modifikacija sistema sa ì~anom mreòm.Matice su ~uvane ~etiti meseca u sistemudru{tva - banke i zatim su prebacivane u male

nukleusne zajednice (crte` 2). Svaki mini - nuk-leus (22,9 h 22,9 h 16,8 cm) je sadrào jednu maticu,~etiri rama i ram hranilicu; ~etiri mini - nuk-leusa su odgovarala jednom telu. Dva ili ~etiritela su postavqana jedno na drugo, ili nad

EKONOMIJAEkonomska analiza je pravqena da bi se

vrednovali tro{kovi ~uvawa prezimqenihsparenih matica u dru{tvu - banci sa ì~animkavezima, pore|eno sa cenom prezimqavawa jednematice u petoramnom nukleusu - zajednici;detaqi su prezentovani u malo~as navedenim

radovima. Vrednovali smo tro{kove ~uvawa mat-ica u dru{tvima - bankama sa: a)24 matice ; b)48matica i v)u mini-nukleus sistemu. Ukupna cena je ukqu~ivala materijal i tro{kove radne snage.Materijalni tro{kovi su ukqu~ivali sirup,zamenu za polen, i kaveze za matice za dve svrhe:letwe odgajawe matica i zimsko ~uvawe.Pretpostavqa se da }e sve druge potrebe bitidostupne u toku samog rada. Cena radne snageukqu~uje broj sati potreban da se proizvede mat-ica u leto i da se ~uva u toku zime. Radna snaga jebila procewena na 8,1 $ na sat. Bio je napravqen

plan za produkciju i eksperimente ~uvawa 100dru{tava - banaka za svaki pojedina~ni tretman.R E Z U L T A T I

ID I S K U S I J A

M a t i c e uk a v e z i m a s aì~anom mreòm sui m a l e p r o s e ~ n opreìvqavawe od6 0 % u t o k u d v azimska eksperimenta( c r t e ` b r o j 3 ) .

Vi{estruko ~uvawematica u ì~animkavezima je vitalanprezimquju}i metodza period od 6 mese-ci u bezmati~nimdru{tvima sa 24 ili48 matica u jednomdru{tvu - banci.Preìvqavawe ui n d i v i d u a l n i mdru{tvima je vari-

ralo od 30% do 83%.N a s u p r o ttome, matice ~uvaneu kavezima izola-torima nikada nisuuspevale da preìve6 meseci tokom 3godine testirawa.

N a j v e } epreìvqavawe u ovim kavezima izolatorima ubilo kojoj godini nije iznosilo vi{e od 25%.Ova visoka smrtnost se de{ava kada su maticezatvorene u kavezima sa mati~nom re{etkom koja

dozvoqava radilicama da ulaze u svaki kavez.Sli~ni rezultati su dobijeni i u dve studije,kada je preìvqavawe za 6 meseci bilo mawe od20% )Njudifmm fu bm. 1985, T{bcp 1977). Postoje dvapodatka u literaturi kada je ovo preìvqavawe

a)Sistem sa

zamreènim kavezima

sa}e

podloga za 8 mati~nihkaveza

metalni drà~i zadràwe podloge

otvor koji se zatvara

drveni mati~ni kavez

metalna mreà

ram drà~

8 ramova

standardno LR telo

gorwe leto

standardno LR telo

sa 10 ramova

dowe (predwe) leto

b) Sistem sa kavezima izolatorima

materijal od kog je napravqenamati~na re{etka

jedan odeqak

drveni ram

sa}e izvu~enonad plasti~nomosnovom

DRU[TVOBANKA

CRTE@ 1: Dru{tvo-banka matica sa 24 ili 48 drvenih mati~nih kaveza zamreènih sa jedne strane na modifiko- vanom ramu drà~u (a), ili dru{tvo-banka sa modifiko- vanim ramom sa 24 drvenih pregrada (12 sa svake strane rama), pokrivenih mati~nom re{etkom (b). Svaki ram drà~ je sme{ten u centar gorweg nastavka.




tih eksperimenata bilo upotrebqeno samo jednodru{tvo - banka. Mi smo zakqu~ili, kao imalo~as spomenuti autori, da je ~uvawe matica ukavezima sa mati~nom re{etkom isuvi{e nes-tandardno za komercijalnu upotrebu.

Sistem mini-nukleusa je bio isto takouspe{an kao i kontrolni petoramni nukleusi.Ipak, nije bio ekonomski opravdan zbog neophod-nosti dràwa specijalne opreme i radne snagepotrebne da se opremi sistem u januaru. Dodatno,sistem mini-nukleusa nije prikladan za hladnuklimu budu}i da se prebacivawe matica ipriprema mini-nukleusa vr{i u najhladnijemdelu zime.

Na{a studija je demonstrirala da bez-mati~na dru{tva - banke mogu biti upotrebqena

za ~uvawe sparenih matica u toku 6 zimskih mese-ci ako je dru{tvo - banka obezbe|eno sa mnogoradilica, hranom i izolacijom. ûvawe matica ubezmati~nim dru{tvima - bankama je bilouspe{no bez dodavawa legla (mla|ih p~ela), iliprebacivawa matica u dru{tva sa mla|imp~elama radilicama. Ovi rezultati nisu bili

o~ekivani budu}i da uglavnom mlade p~ele svojim aktivnim `lezdama opsluùju matice. Una{oj studiji su mnoge p~ele radilice bile star-ije od 6 meseci dok je trajalo zimsko ~uvawe mat-ica u nekoliko uspe{nih tretmana. I pored toga,ta dru{tva su opsluìvala matice sve do krajasezone ~uvawa.

Vaàn deo na{e studije o ~uvawu matica jebila i procena kvaliteta matica posle ~uvawa,

da bi se utvrdili efekti zimskogtretmana. Procewivali smokvalitet matica merewem tri mor-

folo{ke odlike matica i brojnihaspekata pona{awa u dru{tvima.Nismo na{li razlike u teìnimatica, teìni ovarijuma i brojuovariola za bilo koji sistem~uvawa. To govori da se sa dugo-trajnim ~uvawem ne naru{avapotencijal plodnosti. Isto takonije bilo razlike izme|upona{awa matica koje su bile~uvane ili posebno u petoramnimnukleusima, ili u masovnom siste-mu ~uvawa, ako se ocewuje prema

prostoru zahva}enim leglom,koli~inom p~ela radilica, rezer-vama meda i polena, i dono{ewuvi{ka meda za vrcawe. Ovo defini-tivno potvr|uje hipotezu da dugo-trajno zimsko ~uvawe ne smawujereproduktivni potencijal maticabar za naredno prole}e i letwusezonu. Matice koje su preìvele 6meseci u dru{tvima - bankama suisto tako produktivne kao i onekoje su u nekom dru{tvu same prez-imile.

Na{a ekonomska analizapokazuje da je masovno ~uvawe mati-ca u dru{tvima - bankama ekonoms-ki primamqivo, budu}i da jednamatica moè da bude odgajena i~uvana za 5,44$, a prodata za 8,1$ (u1 9 9 3 . g o d i n i ) . S t e p e npreìvqavawa matica, broj maticau dru{tvu - banci, i iznajmqivaweradne snage sa strane }e direktnouticati na o~ekivanu zaradu. Na{najboqi ekonomski sistem je bio za

48 matica zatvorenih u drvenimzamreènim kavezima, sa kojimap~elar zara|uje 10.714$ za svaka 100dru{tva upotrebqena kao banke za~uvawe, sa 60% preìvqavawa mat-

ram hranilica4 mini rama

dru{tvo mini-nukleus

dru{tvo sa mati-com od 20 standard-

nih LR ramova

leto mini-nukleusa

jedan nastavak sa

4 mini-nukleusa

leto

CRTE@ 2: Sistem mini-nukleusa sastavqen od ~etiri telapostavqenih jedno na drugo 1988-89, i sistem gde su

dva tela sa mini-nukleusima bila postavqena na dru{tvo zapodr{ku 1989-90. Svaki nukleus se sastoji od ~etiri rama i



di ceo posao, a to donosi 23% vi{e, prihod }e muporasti na 13.466$. Ovo su ubedqive cifre kojepokazuju da su dru{tva - banke opravdana kako

ekonomski tako i biolo{ki.Na{i rezultati pokazuju da se sparene

matice mogu da ~uvaju 6 meseci u zimskim uslovi-ma u zapadnoj Kanadi, i mo`da u severnom deluSAD-a, bez bilo kakvog {tetnog efekta zbogprocedure ~uvawa, kada se koristi pravilnatehnika. Tehnika za dru{tva - banke sa drvenimzamreènim kavezima moè biti korisna i zamale i za velike p~elarske poduhvate, ili zazamenu matica u sopstvenim dru{tvima kao i zaprodaju u prole}e. Odgajiva~i matica mogu da ih

odgaje krajem leta, da ih~uvaju tokom zime, i daih prodaju tek u prole}e,za zavidniju sumu novca.

PRAVILNATEHNIKA

JE NAJVA@NIJAZA USPEHPrvo, minimalna

neophodnost za dru{tva-banke je dru{tvo u tro-spratnoj LR ko{nici, saadekvatnim zalihamapolena i meda koje supravilno raspore|ene,plus velika brojnostp~ela radilica (mini-mum 20 ramova radili-ca). Broj tela ko{nice

se redukuje na dvapo~etkom oktobra.Drugo, tri glavna

poqa za upravqawedru{tvom koja suozna~ena kao kriti~naza uspeh su:

1)Veliki brojradilica;

2)Adekvatne zal-ihe meda;

3)Prevencija formirawa zimskog klubetaVeliki broj radilica je najva`niji fak-

tor za ~uvawe matica preko zime budu}i dadru{tvo nema maticu koja zaleè, pa da takoobnavqa populaciju. Dodatno, veliki broj radil-ica upravo spre~ava radilice da formirajuklube i tako se odele od nekih matica, ostavqaju}i ih nepokrivene. Mi proizvodimo dru{tva savi{kom radilica putem objediwavawa dru{tavau jednom nastavku sa dru{tvima u dva nastavka u julu, na po~etku pa{e, da bi kreirali dvomati~nezajednice. Stavqawe nastavaka je po potrebi, a useptembru broj nastavaka redukujemo na tri.

Dvadeset i ~etiri ~asa pre

dodavawa matica, obe mat-ice iz dru{tva se odstrawuju i dru{tvo ostaje tokomzime bez slobodne matice.Dru{tva su postavqena ugrupe od po ~etiri i izolo-vana su sa svih strana,ukqu~uju}i i pod ko{nica.Grupisawe i izolacijaomogu}uje dru{tvima davr{e termoregulaciju bezformirawa klubeta. Takosu radilice raspore|ene

svuda po ko{nici (crte` 5).Ova mobilnost uunutra{wosti ko{niceomogu}uje radilicama nes-metan pristup medu. Zbog


PE@IQAAWEUPONIM

DATUM

petoramni nukleusmini-nukleus

ab

24 kavezasa mreòm48 kaveza

sa mreòm

24 kavezasa mati~nomre{etkom

CRTE@ 3 : Preìvqavawe matica ~uvanih preko zime u svim ispitivanim sistemima ~uvawa. Razli~ite cifre govore o zna~ajnoj razlici ( q= 0,05).

Prezentovani su rezultati samo iz 1989-90. godine, dok su podaci iz 1987-88. i 1988-89. bili sli~ni, i moète ih na}i u radovima

nazna~enim na 22. strani ove kwige.

POFI(h1000 )

Dru{tvo-bankasa 24 matice

Dru{tvo-bankasa 48 matica




kvalitetno izolovana i obezbe|ena pred zimunemaju potrebe za dodatnim medom u toku ~uvawamatica. P~ele koje nisu u klubetu ne napu{tajubankirane matice, te je tako izbegnuto wihovo

gladovawe ili smrzavawe u kavezima.PREPORUÊNI METOD ZA

PREZIMQAVAWE DO 48MATICA PO DRU[TVU

Dru{tvo-banka se sastoji od bezmati~nezajednice i bankiranih matica u kavezimasme{tenih u centru gorweg nastavka ko{nice.Ko{nica se sastoji od 27-30 ramova u tri tela,dok se u oktobru redukuje na 18 ramova u dva tela,nekoliko nedeqa posle po~etka ~uvawa matica.Matice su u zamreènim drvenim kavezima, amreà dozvoqava p~elama da hrane mat-ice. Kavezi su postavqeni -le|a u le|a- u

drvenom ramu fiksiranom u centralnomramu nastavka. Ram sa maticama ostaje uistoj zajednici sve do kraja perioda~uvawa.

PRIPREMA DRU[TVA ZAÛVAWE MATICA

1) Za dru{tva-banke pripremiteplatforme-palete u grupu po ~etiri. Napalete smestite svako dru{tvo u jednompraznom telu koje je izolirano.

2) Po~etkom jula, spojite 20-ramnodru{tvo sa 10-ramnim. Ova dva dru{tva

drìte odvojena medi{nim nastavkomkoji se nalazi izme|u dve mati~nere{etke. Obeleìte matice udru{tvima.

3) Dodajte medi{na tela tokompa{e, ako je potrebno.

4) Obezbedite adekvatne zalihehrane, pruàju}i dru{tvima dobru pa{u,ili prihrawujte sirupom u plodi{tu.

5) Namestite dve polenske poga~e(jedna ispod druge na mati~noj re{etki) usvakom dvomati~nom dru{tvu tokomavgusta, da bi stimulisali ve}e odgajawe

legla.6) Sredinom septembra redukujte

broj tela dvomati~nih ko{nica na samotri.

7) Prihrawujte sirupom sa fumag-

gorwu hranilicu tokom septembra,da bi se popunile prazne }elije izkojih su se izlegle mlade p~ele uplodi{tima dvomati~nih zajednica.

8) Proverite da li suprisutne obe matice i da likvalitetno zaleù, kao i da li sumedi{ni ramovi dobro popuwenisirupom.

PRIPREMA DRU[TAVAPRED UNO[EWE MATICA

Dvadeset i ~etiri ~asa preduvo|ewe matica, {to se obavqa odsredine do kraja septembra, u~initeslede}e:

1) Odstranite obe matice iz dru{tva.Prisutnost slobodne matice u dru{tvu obi~no sezavr{ava smr}u svih bankiranih matica. Zato jeza uspeh neophodno da u dru{tvima odstranite

slobodne matice.2) Traìte ramove sa leglom u obadru{tva.

3) Upotrebite patente za obeleàvaweprona|enih ramova sa leglom kako bi odstranilizapo~ete mati~wake na wima kroz jednu nedequ.

4) Upotrebite samo ona dru{tva kojaimaju minimum 20 ramova legla sa malo meda ipolena, a ostali ramovi treba da su puni meda.[to je vi{e legla na ramovima, to je boqe.

5) Obezbedite prostor za ram sa maticama

1) Pogled odozgo

2) Pogled sa strane

klubep~ela

ram sabanki-ranimmati-

cama

Neizolovanodru{tvo

Izolovano

dru{tvo

list {per plo~ekao za{tita

ram sa banki-ranim maticama

POGLED SA STRANE

radilicera{trkanepo ko{nici

izolacija

CRTE@ 5:

CRTE@ 6:

CRTE@ 5 i CRTE@ 6: P~ele koje nisu izolovane zimiformiraju klube. Klube se zbija tokom zime, {to moè darezultira napu{tawem bankiranih matica. Izolacija oko

dru{tava im omogu}uje da vr{e termoregulaciju bezformirawa klubeta. Tako su radilice ra{trkane po celoj



u gorwem telu ko{nice. Izbacite ramove sa malopolena ili meda.

UVO\EWE MATICA1) Smestite matice u mati~ne kaveze (na

wima je mreà od 2,5 h 2,5 mm) bez radilica.2) Svih 48 kaveza smestite u ram - banku.3) Malo nadimite dru{tvo kroz dowi i

gorwi ulaz. Ne preporu~ujemo da se mati~nikavezi naprskaju medenim ili {e}ernimrastvorom, jer to moè da izazove grabe`.

4) Ram sa maticama lagano unesite izme|uostalih ramova u dru{tvu.

5) Jednu nedequ po uvo|ewu maticauni{tite sve mati~wake na ramovima sa leglom(pitawe je {ta }e se desiti ako neki mati~wak previdimo - primedba urednika).

NEGOVAWE DRU[TVA -- BANKE1) Po~etkom oktobra redukujte broj tela

na dva nastavka.

2) Prihrawujte dru{tva sirupom safumagilinom koriste}i gorwu hranilicupo~etkom i krajem oktobra. (U nekim delovimaKanade je previ{e hladno da bi se prihrawivalosirupom, te tu dru{tva moraju biti prihraw-ivana {to je mogu}e vi{e pre i posle uvo|ewamatica u septembru).

3) Odstranite gorwe hranilice izamenite ih unutra{wim pokriva~em sa jednimulazom.

4) Izolujte (minimum S12)(!?!) i obmota- jte sva ~etiri dru{tva kao da su jedno,ukqu~uju}i i krovove zajednica.

5) Pokrijte izolovane zajednice {perplo~om, da bi za{titili izolaciju i priveìte.

ZAKQUÂKIma mnogo ideja koje bi mogle da

poboq{aju uspeh ~uvawa matica, kao{to su:

1-Selektirawe p~ela koje lak{eprezimquju u lo{im uslovima.

2-Grejawe dru{tava wihovimpostavqawem u toplu prostoriju iliobezbe|ewem greja~a ispod ko{nica.

Naravno, masovno ~uvawe maticapreko zime sada je biolo{ki i ekonoms-ki izvodqivo ~ak i u hladnijim delovi-ma Severne Amerike. Na primer,preìvqavawe matica po na{em siste-mu je u Ontariu bilo 50% (sam sever SAD-a, tj. jug Kanade - primedba urednika). Bila bi korisna i daqaistraìvawa, u svakom slu~aju. Sistemkoji smo ovde ponudili nudi p~elarimasa severa mogu}nost ~uvawa velikogbroja matica za wihovu sopstvenuupotrebu ili prodaju narednog prole}a.

Citirana literatura:

Bmcfsub Bhsjdvmuvsf/2:95/ B qpmzfuizmfof jotvmbufe xsbq gps pwfsxjoufsjoh ipofz cff

dpmpojft pvu.pg.eppst jo Bmcfsub/ Bhefy qvcmjdb.

ujpo 727.32/ Fenpoupo- Bmcfsub/ qq 5/

Ejfu{-B/ 2:96/ Qspcmfnt boe qsptqfdut


ipofz cfft uispvhi.pvu uif zfbs/ Bnfsjdbo Cff Kpvsobm

236; 562.564/

Ejfu{-B/-Xjmcbolt-U/X/-Xjmcbolt- X/H/ 2:94/

Jowftujhbujpot po mpoh ufsn rvffo tupsbhf jo b dpogjofe tzt.

ufn/ Bqjbdub 39)4*; 78.81/

Gbssbs-D/M/ 2:64/ Uxp.rvffo dpmpoz nbobhfnfou/

Cff Xpsme 45)21*; 29:.2:5/

Ibsq-F/S/ 2:78/ Tupsbhf pg rvffo cfft/ Bnfsjdbo Cff Kpvsobm 218)8*; 361.362/

Ibsq-F/S/ 2:7:/ B nfuipe pg ipmejoh mbshf ovn.

cfst pg ipofz cff rvffot jo mbzjoh dpoejujpo/ Bnfsjdbo Cff

Kpvsobm 21:):*; 451.452/

Mfwjotpio-N/- Z/Mfotlz/ 2:92/ Mpoh.ufsn tups.

bhf pg rvffo ipofz cfft jo sftfswpjs dpmpojft/ Kpvsobm pg

Bqjdvmuvsbm Sftfbsdi 31)5*;337.344/

Njudifmm-T/S/- Cbuft-E/- Xjotupo-N/M/-

NdDvudifjpo-E/N/ 2:96/ Dpnqbsjtpo pg ipofz cff rvffot

pwfsxjoufsfe joejwjevbmmz boe jo hspvqt/ Kpvsobm pg

Foupnpmphjdbm Tpdjfuz pg Csjujti Dpmvncjb/ 93; 46.4:/

Sfje-N/ 2:86/ Tupsbhf pg rvffo ipofz cfft/ Cff Xpsme/ 67)2*; 32.42

T{bcp-U/J/ 2:88/ Pwfsxjoufsjoh pg ipofz cff

rvffot/ 3/Nbjoufobodf pg dbhfe rvffot jo rvffomftt

dpmpojft/ Kpvsobm pg Bqjdvmuvsbm Sftfbsdi 27)2*; 52.57/

Xbmti-S/T/ 2:78/ Bo fyqfsjnfou xjui rvffo

cbolt/ Ofx [fbmboe Cfflffqfs 3:)5*; 25.28/

Xjotupo-N/M/ 2:98/ Uif Cjpmphz pg uif Ipofz Cff/

Ibswbse Vojwfstjuz Qsftt- Dbncsjehf Nbtt/ qq 392/

Xzcpso-N/I/ 2::2/ Nbtt tupsbhf pg ipofz cff

rvffot evsjoh uif xjoufs/ N/Td/ Uiftjt/ Tjnpo Gsbtfs

Vojwfstjuz- Csjujti Dpmvncjb- Dbobeb qq 232/

Xzcpso-N/I/- Xjotupo-N/M/- Mbgmbnnf-Q/I/

2::3/ Nbtt tupsbhf pg ipofz cff )Iznfopqufsb; Bqjebf* rvffot evsjoh uif xjoufs/ Uif Dbobejbo Foupnpmphjtu/ Jo

Qsftt/

SAÛVAJTE MATICE ZABOGATO I PRELEPO PROLE]E !




Autor ~lanka:

-Tufwf Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profe-sora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapaènijih ~lanaka u Bnfsjdbo CffKpvsobm-u-82370 Wjmmfcsvnjfs- Hpvepvt- Gsbodf^lanak je objavqen u Bnfs jdbo Cff Kpvsob m -u br. 8/1995 i Melitagori br. 11/1996

Z I M S K O K L U B E

Znam da sada nije zima (ovaj ~lanak je pisan za avgustovski broj BCK -a -

primedba urednika) i da p~ele u nekim delovi-ma zemqe jo{ uvek sakupqaju med te se nadam ida ste do sada dobili dobre prinose meda, ali je vreme da se misli i na drugi aspekt p~eli-weg ìvota pre nego {to to bude bilo zaista

potrebno. Taj aspekt je zimsko klube. Za{to jeklube do sada privuklo tako maloistraìvawa je van mojih saznawa (ovo je samo donekle ta~no, jer su neka pre svega evropskaistraìvawa skoro do tan~ina razjasnilapona{awe p~ela i ostale odnose u klubetu, a o ~emu je detaqno pisao gospodin Marko Stanojevi} u P~elaru za januar i februar 1999.godine - primedba urednika) budu}i da jeono mnogo va`no za opstanak p~ela, a ipak jetako malo ura|eno na ovom poqu. ^lanak predvama }e opisati ono {to je poznato o klubetu,a i napomenuti ono {to jo{ uvek ne znamo.

Kao {to znate, sa snièwem temperature,p~ele se na sa}u zbijaju sve bliè i bliè jednadrugoj. Na primer, lepog toplog letweg dana(+32oC) pogledajte broj p~ela koje prekrivajuzaklopqeno leglo ili larve na 3 cm2. Trebalo bida uo~ite da je broj p~ela razli~it u odnosu navrstu legla. Onda sve ponovite kada temperaturapadne na oko +15oC, i vide}ete skoro dva puta

vi{e p~ela na 3 cm2. Primeti}ete i da p~ele natoj temperaturi jo{ nisu u klubetu.

Ovde je interesantna temperaturna regu-lacija koju p~ele sprovode nad podru~jem legla.D/ Pxfot je izvr{io bukvalno milione merewapri najrazli~itijim spoqa{wim temperaturamai otkrio je da temperatura legla varira od oko

32,7-35o

C. Ovo je bilo objavqeno u vladinoj pub-likaciji: -Termologija medonosnih p~ela tokomprezimqavawa- (Uif ufsnpmphz pg xjoufsjoh ipofz cfft- VTEB Ufdi/ Cvmm- 1429) 1971. Da, istina je da je prose~na temperatura legla oko 32,7oC, ali tone zna~i da je p~ele odràvaju ta~no takvom uvekkada ima legla.

Ali, ovo se odnosi na letwe i prole}neuslove, a ne i na zimu. Kako postaje hladnije ihladnije, sa padom temperature, p~ele se zbijaju.Ako otvorite ko{nicu rano nekog jeseweg jutragde je no}na temperatura pala na +4oC a jo{ uveksunce nije ogrejalo, uo~i}ete klube - tu loptu od

p~ela koja odràva svoju toplotu. Sa ve}impadom temperature, klube se sve vi{e steè takoda na -6oC zaista nije lako raskinuti ga, da biuzeli ram na pregled, jer su p~ele ~vrstopovezane i zaka~ene jedna za drugu sa wihovih 6nogu i vilicama. Ali samo malo dubqe u klubetuod ovih spoqnih p~ela koje se uop{te ili samomalo kre}u, vide}ete mnogo aktivnih p~ela kojemogu da lete te }e i poleteti ka vama da vasnapadnu.

Sada mi znamo da slobodna masa p~ela uunutra{wosti klubeta stvara toplotu konzumi-rawem meda i wegovim pretvarawem u toplotnuenergiju (To, u stvari, nije ta~no. Najnovijaistraìvawa govore da p~ele u centru klubetanajmawe tro{e hrane, ali gube vi{e vodene pare.P~ele u kori klubeta tro{e puno hrane, te stvaraju puno metaboli~ke vode u svom organizmu - primedba urednika). Ali ne znamo do krajapovezanost p~ela u unutra{wosti klubeta i uwegovoj kori. Te{ko je opisati koru klubeta, alibih ja pretpostavio da je wena debqina od 3-4p~ele (2,5-7,5 cm - primedba urednika) i da se tep~ele jedva mogu da kre}u, te sam ja zato ube|en daone uop{te ne mogu da se kre}u nazad ka centru

klubeta da se utople (Prema gore navedenim istraìvawima ni ovo nije ta~no. Naime, p~ele iz unutra{wosti klubeta, koje vi{e gube vodu i prakti~no su èdne, teè ka periferiji klubetagde su p~ele koje proizvode dosta metaboli~ke

Foto: Jovi} Spasojeselo Miro~, 19220 Dowi Milanovactel:(030) 86-003^ j 999

Zimovawe na Miro~u uzimskoj fantaziji



Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe - 29 -

je teè centru klubeta da bi se tamo ,osu{ile , i odmorile - primedba urednika). Ja mislim da sup~ele na periferiji klubeta osu|ene da umru i dabudu zamewene drugima, ali ovo sa sigurno{}u nemogu znati (To je veli~ina pravog nau~nika. Ako ne{to ne zna, on se redovno ogra|uje. Mi smo skloni da uvek sve o svemu znamo - primedba ured-

nika).Es D/M/Gbssbs, moj biv{i profesor mi je

govorio da kada je napoqu hladno vreme (dakaèmo -6oC ili mawe), od 50-100 p~ela pada napodwa~u svaka 24 ~asa. Rekao mi je i da je jednomsakupio te p~ele i uneo u toplu prostoriju, te jese ve}ina wih ,vratila, u ìvot. Razume se, nekep~ele svakog dana redovno umiru, ali ako jeopservacija mog profesora ta~na, onda ve}i deopopulacijskog gubitka ~ine ìve p~ele kojeotpadaju od klubeta zbog toga {to se uko~e odhladno}e i ne mogu da se drè za druge p~ele.

Sada vam treba malo imaginacije, ali nemnogo. Zamislite klube pre~nika recimo 35 cm.Prese~ite ga sa vi{e ravni koje su udaqene jednaod druge 3,4 cm. Ta ravan je naravno satna osnovatj. sredina sa}a. Ovakvo klube moète prese}i sa10 pomenutih ravni, koje p~ele ili ne mogu daprevazi|u, ili to mogu uz velike te{ko}e. Akoimate standardne LR ramove sa plasti~nimsa}em, p~ele nemaju na~in da pre|u sa jedne nadrugu stranu, osim preko satono{e ili ispoddowe letvice (klube pre~nika 35 cm uvek mora dazauzme vi{e od jednog LR nastavka).

Tako|e ste mogli da primetite, naro~ito

ako ìvite u zaista hladnim predelima, kakop~ele mogu da gladuju uz med u ko{nici, ako je onudaqen od klubeta jedan ili dva rama. Va`no je ikorisno da u prole}e ta~no odredite koja jeko{nica uginula ali i za{to nije preìvela(kako se gre{ke ne bi ponavqale ubudu}e).

Es Gbssbs je imao obi~aj da govori svojimstudentima o eksperimentu koji je uradio kodp~ela u prezimqavawu, dok je radio u Laramiju(Vajoming), tokom tridesetih godina. On jeodsekao zidove ko{nice sa 10 LR ramova, koja jeimala nekoliko tela, i tako je ostavio cele zime.Godinama kasnije wegova preporuka za prez-imqavawe p~ela se svodila na kori{}ewe tristandardna desetoramna tela sa najmawe 45 kgmeda (15-18 potpuno punih i poklopqenih ramovasa sa}em). Neophodno je i da klube bude sas-tavqeno od mladih zdravih p~ela. Takvo dru{tvo}e prezimeti zimu. Razume se, kada sam ja biowegov student, u Viskonsinu smo mi svake godinetokom zime gubili nekoliko dru{tava koja suobi~no gladovala pored hrane u ko{nici.

Kao qptu tdsjqu na izlagawe es Gbssbs -a jasam ~uo da je es Gmpze Npfmmfs koji je nasledioFarara u laboratoriji u Medisonu (Viskonsin)

odlu~io da ponovi ovaj eksperiment, ali da p~elenisu preìvele. Oni od vas koji su dovoqnosre}ni da imaju ediciju kwige iz 1963. godine UifIjwf boe Uif Ipofz Cff treba da konsultujupoglavqe koje je napisao Farar sa naslovom:

Pri ci~oj zimi u Viskonsinu Farar jeubio zajednicu i pa`qivo raspar~ao, tako da jeta~no mogao da vidi na~in na koji su p~ele orga-nizovale zimsko klube. U pomenutu publikacijuon je ukqu~io fotografije tada na~iwene (jednumoète pogledati u okviru narednog ~lanka - primedba urednika).

Sada, kao i pre vi{e godina vi steslu{ali savete za obezbe|ivawe zimske izo-lacije va{ih zajednica. Kada ovo slu{ate, setitese da postoje i prednosti i mane izolacije, kao iza{to one nastaju. Prvo, zapamtite da p~ele negreju unutra{wost ko{nice, ali naravno, klubeosloba|a toplotu. [to je ve}a izolacija okop~ela, toliko se vi{e ove toplote zadràva uko{nici, omogu}uju}i p~elama da se kre}u powoj, i da do|u do meda do kog ni u kom drugomslu~aju ne bi mogle.

Kako se se}am, prvi koji je upotrebio

ekstremno veliku izolaciju oko p~ela lociranihdaleko na severu (Saska~even, Kanada) bio je esEpo Qffs. On je postavio 4 dru{tva zajedno, obmo-tao ih i preko wih postavio izolaciju od stak-lene vune i tvrdio je da p~ele nisu ni formiraleklube budu}i da su bile sposobne da sa~uvaju svojutoplinu.

Druga prednost izolacije, a ja sam to videokod prezimqavawa p~ela na jugu, jeste da posletoplih perioda, u kojima se p~ele ra{trkaju poko{nici, obezbe|uje dovoqno vremena p~elamada ponovo formiraju klube, i u slu~aju veomanaglih promena spoqne temperature vazduha. U

suprotnom, bez izolacije veliki deo p~ela bi}eizgubqen kada se temperatura spusti do ta~kemr`wewa, budu}i da }e ona da zatekne mnogep~ele daleko od klubeta.

Dopunska izolacija ima i mane, koje seprenebregavaju. Cena materijala i radne snagenije zanemarqiva. Ovo naro~ito dolazi doizraàja ako su p~ele jako udaqene od ku}ep~elara. Drugo, u toplim zimskim danima, uViskonsinu postoje 3 ili 4 dana kada tempera-ture dostignu +15 do +20oC. P~ele tad izle}u iprazne se. Svi smo obi~no mislili da je ovo jakova`no za p~ele, ali kada sam bio u poseti kodnekih p~elara u [vedskoj pre nekoliko godina,svi su me uveravali da wihove p~ele uop{te neizle}u od druge polovine oktobra pa sve do sre-dine aprila bez {tetnih posledica - skoro 6meseci zato~eni{tva !!!

[ta bih ja uradio?!Ako bih ìveo na severu uKanzasu ili Ohaju stavio bihoko p~ela malo izolacionogmaterijala. U ju`nijim pre-delima bih se trudio da mojep~eliwake lociram na {to je

vi{e mogu}e za{ti}enommestu od jakih severnihvetrova (Vetar ,izduvava, med iz ko{nica - primedba urednika) i obezbedio bih im 45




O P R E M A Z A K O [ N I C EI P O T R E B E U T O K U

Z I M O V A W AAutor ~lanka:

qspg/ D/M/Gbssbs-biv{i {ef Odeqewa za istraìvawa u p~elarstvu pri Ministarstvu poqoprivrede SAD-a-biv{i profesor Odeqewa za entomologiju na Univerzitetu u Viskonsinu, SAD

^lanak je objavqen u ~asopisu American Bee Journal u broju za mart 1993.godine

JJJ deo serije od osam ~lanaka

O P R EM A Z A K O [ N I C E

Svaka veli~ina i vrsta ko{nicaomogu}uje prilago|avawe potrebama

p~elarewa, ukoliko imamo na raspolagawuneophodnu opremu i reagujemo u pravom trenutku.Isti nastavci za upotrebu i u plodi{tu i umedi{tu su najboqi. Budu}i da se za plodi{tepri razvoju punosna`nih zajednica koristi vi{etela, nezgodno je to {to proizvo|a~i p~elarskeopreme ograni~avaju termin plodi{te samo na

prvi nastavak nad podwa~om, {to ~ine i nekiautori. Plodi{tem se naziva svaki nastavak kojisluì polagawu jaja i odgajawu legla, i u kom senalazi polen i med potreban u te svrhe. Medi{te je svaki nastavak u kom se skladi{ti rezervnimed tj. med za vrcawe.

U Severnoj Americi se najvi{e korististandardna LR ko{nica sa 10 ramova, mada origi-nalna i kasnije modifikovana Dadanova ko{nicasa 11 ramova ima izvesnu popularnost sli~no kaoi Kvinsi i Xambo ko{nica ~iji su ramovi isteduìne kao kod LR-a tj. 44,8 cm spoqne mere ivisine 28,57 cm. Ramovi kod svih ko{nica koje su

u upotrebi u Severnoj Americi imaju istuduìnu satono{a od 44,8 cm dok im visina varira

od 13,65 cm, preko 15,88 cm i 23,20 cm, pa sve do28,57 cm spoqne mere i koriste se u nastavcima sa8, 10, 11 ili 12 ramova.

Daleko naj~e{}e se koriste 1-2 nastavkaza plodi{te i tri za medi{te koji obezbe|ujuve}i prostor za odgajawe legla i sme{taj dovo-qne zalihe meda i polena. Dva nastavka zaplodi{te modifikovane jedanaestoramneDadanove ko{nice su dala zna~ajno boqe rezul-tate od jednog tela ili jednog nastavka i jednog

polunastavka. Standardni nastavak i modifiko-vani Dadanov nastavak su pokazali niz nedostata-ka kada se koriste kao medi{ta. Zato su mnogip~elari svoje standardne nastavke zamewivaliplitkim nastavcima sa visinom rama od 15,87 cm.(primedba urednika BCK -a: Izjave o osobinama jedanaestoramne opreme su ostale u ovom ~lanku,ali wih danas koristi samo mali broj p~elara).

Ogledi sa dvomati~nim p~elarewem uP~elarskoj laboratoriji u Medisonu, Viskonsin,su pokazali da je standardna LR ko{nicanezadovoqavaju}a za dvomati~ne zajednice.Vr{eni su testovi da se odredi da li upotreba

nekoliko jedanaestoramnih Dadanovih medi{ta usvrhu gajewa legla moè da omogu}i maticama da

Ovo je tre}i deo serijala xina ameri~kog p~elarstva, koji je bio objavqen posledwi put 1973/74.godine u Bnfsjdbo Cff Kpvsobm -u. Urednik tog ~asopisa je odlu~io da ponovo {tampa isti serijal 1993.zbog velikog interesovawa ~italaca. U ovoj kwizi od{tampan je samo tre}i, veoma interesantan deo,ali ako Vi budete to traìli, u drugom delu ove kwige koja treba da se {tampa za nekoliko meseci bi}e objavqen kompletan serijal od 8 zaista kvalitetnih ~lanaka, kojima danas moè malo toga da se zameri ili doda, jer su vi{e nego znala~ki napisani. Uìvajte u ~itawu!!! Urednik

Slika 1: Dva p~eliwaka sa po 50 dru{tava kojima je obezbe|ena osun~anosti zaklon od vetra. Grupisawe 12-13 dru{tava u svakom od ~etiri razdvoje-na bloka kori{}eno je da se izbegne lutawe p~ela izme|u zajednica kod



Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe - 31 -

razviju onako jaka dru{tva kao u dubokimplodi{tima. Utvr|eno je da odgajawe legla nijeograni~eno visinom rama, ve} raspoloìvompovr{inom sa}a, wegovom pozicijom, zalihama

hrane i kapacitetom no{ewa jaja od strane mat-ice. Ramovi visine 15,87 cm su bili odabrani kao jedini niski ramovi pogodni za odgajawe legla, akoji mogu da se na|u kod svih proizvo|a~a opreme.Specijalno ise~eni kvadratni nastavcisa 12 ramova su usvojeni kao prilago|eniza potrebe dvomati~nih zajednica, saukupnom visinom koja je bila za 45,72 cmmawa od minimuma obezbe|enog standard-nom visinom LR ramova. Ova oprema sepokazala pogodnom i za dvomati~ne i za jednomati~ne zajednice, pa je sva stan-dardna oprema u Laboratoriji sa 10 ramo-

va ise~ena - prepravqena na visinu ramo-va od 15,87 cm.

Niì nastavci omogu}uju boqukontrolu zajednica u toku svih manipu-lacija, i ne zahtevaju zna~ajno rukovawepojedina~nim ramovima, kao {to je toslu~aj kod vi{ih tela. Plitki nastavcisu lak{i za rukovawe a med u wima bi}ezatvoren i spreman za vrcawe 7-10 danapre nego u telimastandardne visine.

Osam niskih

tela, bilo sa 10, 11ili 12 ramova supoèqni za rad sad v o m a t i ~ n i md r u { t v i m a .O 10

va zadovoqava jednu maticu, a za dve matice jepoèqnija upotreba 12 ramova u nastavcima.Oprema od 11 ramova se moè koristiti kod obatipa dru{tava, ali se tada koristi 13 tela za dvematice u odnosu na 12 kvadratnih nastavaka.êtiri plitka tela obezbe|uju dovoqno prosto-ra za odgajawe legla i sme{taj hrane kod jedno-

mati~nih dru{tava. êtiri nastavka sluè kaomedi{te. Brè ispuwavawe plitkih nastavakamedom omogu}uje i ranije oduzimawe, vrcawe ivra}awe istih u ko{nicu na ponovno puwewe.Zbog toga ukupna zapremina ko{nice moè bitimawa nego kod standardne LR opreme. Po~etnitro{kovi za niske nastavke su ne{to vi{i jer jepotrebno vi{e tela i ramova. Tro{kovi obrade isklapawa drvenih delova ko{nice su isti kao ikod LR ko{nice. Naravno, vi{i tro{kovi sevi{estruko kompenzuju boqom kontrolom iupravqawem dru{tvima i mawom teìnom tela.

Prvoklasna oprema se moè videti naslici 1. Ona pojednostavquje rad sa p~eliwimdru{tvima, ali to nije od tolike va`nosti kaostawe dru{tava u ovakvim ko{nicama.

U standardnim ramovima satna osnova zaleglo treba da bude oì~ena sa najmawe 4 hori-zontalne ìce, dok su dve dovoqne za satneosnove sa ve} ugra|enim ìcama ili pak one kojesu 3 puta debqe. Niski ramovi zahtevaju dve ìceili jednu za pomenute posebne vrste osnova. Usvrhu oì~avawa se mogu koristiti elektri~niutapa~i ìce.

Satne osnove od plasti~ne mase

presvu~ene tankim slojem voska je razvila firmaDadant i sinovi i u prodaji se nalaze pod imenomDurakomb, dok su satne osnove sa metalnom podl-ogom poznate pod imenom Duragilt. Ovi tipovi

satnih osnova ne traè oì~avawe.O R G A N I Z A C I O N E T T E H N I K E

Najproduktivnije p~eliwezajednice su one koje imaju dobre mat-ice, meda u izobiqu, polena i dovoqnosa}a u svako vreme. P~elar treba dapravi godi{wi plan rada koji najvi{egodi prirodi p~ela, umesto programaza sezonski rad. Normalna dru{tva

tro{e vi{e polena i meda od slabihdru{tava, ali i sakupqaju velikekoli~ine nektara te i stvaraju ve}ezalihe.P O T T R E BBE T T O K O M Z I M O V A W A

Jaka p~eliwa dru{tva sadobrim maticama i adekvatnim zali-hama meda i polena su u mogu}nosti dase odrè u dobroj kondiciji i da kaotakva preìve surove zime na severu.Jaka dru{tva nisu ograni~avana usakupqawu hrane i odgajawu legla

tokom aktivne sezone. Dok slabadru{tva lak{e zimuju na jugu nego naseveru, osnovni uslovi za dobro prez-imqavawe su isti, razlikuje se samoneophodna koli~ina rezervne hrane. Uj j j

s a t o n o { a

m e d

d o w a l e t v i c a

p o l e n p o k l

o p q e n m e d o m

c e n t a r k l u b e t a

i z o l a c i o n i

s l o j o d p ~ e l a

p r a z n o s a } e

Slika 2: Vertikalni presek zimskogkl u b e t a d vos pra t ne ko{ni ce ,na~iwen ta~no kroz centar klubeta

med sapodru~jempolenapod medom

polen

polen

polen

polen

polen

polen

med

med

prazno sa}e

prazno sa}e

prazno sa}e

prazno sa}e

prazno sa}e

prazno sa}e

polennepokrivenmedom

Slika 3:Pogled naramove gorweg

tela. Brojevi odgo-

varaju pozicijiramova. Rezerva

polena poklopqenamedom je akumu-

lacija za medonos-nu pa{u




pet meseci ranije da po~nu sa sakupqawem nek-tara nego na severu.

Zimski gubici nisu neuobi~ajeni kako naseveru tako i na jugu. Dru{tva koja lo{e prezimesu{tinski p~elaru donose ve}i gubitak oddru{tava koja su uginula. Gubici nastaju zbog

gladi, gubitka matice, bolesti, naro~ito noze-moze. Pravilna priprema dru{tva za zimovawe jeipak mnogo vaqanija u severnim krajevima. Upredelima sa hladnom klimom, dru{tva mogu dagladuju i pored velikih rezervi hrane ako onenisu odgovaraju}e raspore|ene ili ako klube nijedovoqno veliko da stalno ostane u kontaktu sarezervama hrane kada su niske temperature.

Dobra je praksa da se zimski gubici prih-vate jo{ u jesen! Dru{tva koja nisu dovoqno jakaza prezimqavawe treba da budu spojena sa dobrimzajednicama ili eliminisana da bi se spre~ilanepotrebna potro{wa hrane. Wihovi ramovi samedom i polenom mogu biti iskori{}eni priformirawu novih dru{tava ili paketnih rojevau prole}e.

Zimsko klube svojom aktivno{}u stvaratoplotu neophodnu za prezimqavawe.Organizacija zimskog klubeta u odnosu na zalihehrane prikazana je na slikama 2 i 3.P~ele na povr{ini klubeta formiraju obvijaju}i sloj debqine 2,5-7,5 cm, za~uvawe toplote proizvedene od stranep~ela u unutra{wosti (kao {to moète videti iz prethodnog ~lanka,

savremena saznawa govore da ovakav stav nije bio sasvim ispravan - primedba urednika). Temperaturapovr{ine klubeta nikada nije nià od7,2oC, iako vazduh na samo par cen-timetara od klubeta moè biti sa tem-peraturom ispod nule. Klube seskupqa padom temperature, geometri-

jski umawuju}i svoju povr{inu koja osloba|atoplotu, i u isto vreme se pove}ava debqinaizoliraju}eg spoqnog sloja klubeta.

Klube ne zagreva nezahva}eni prazni pros-tor u ko{nici. Temperature u prostoru oko klu-beta su iste kod dobro izolovanih i utopqenihdru{tava, kao i kod neizolovanih. Previ{e

izolovana dru{tva spre~avaju zajednice da isko-riste tople periode dana koji bi ina~eomogu}ili preme{tawe klubeta bliè hrani iliizletawe na pro~isne letove.

Koli~ina i raspored hrane je va`na zauspe{no zimovawe isto tako kao i jaka dru{tvaoslobo|ena od bolesti. U severnim krajevimapoèqne su zalihe od 45 kg meda ili vi{e, i toblizu legla, iako bi prose~no dru{tvo moglo dapotro{i samo 25-30 kg meda. Tridesetak kilogra-ma je dovoqno za ju`ne krajeve. Pola kilogramameda mawe moè da rezultira smr}u dobrogdru{tva, dok dvadesetak kilograma vi{ka moèda umawi koli~inu meda koju p~ele moraju dauskladi{te slede}e godine (Ovo je krajwe rela- tivna konstatacija, ali je praksa ostavqawavelikih zaliha hrane vi{e nego ispravna - primedba urednika). Dru{tva koja zimi tro{enajvi{e meda, naredne sezone proizvedu i dalekonajvi{e meda nad koli~inom koju su potro{ila.P~ele hranu tro{e iskqu~ivo iz neophodnosti, ane iz zadovoqstva.

Velike zalihe hrane su uvek raspore|enepravilno, dok to nije slu~aj kod minimalnih zal-iha. Klube se ne}e formirati na sa}u sa

zatvorenim medom, ali jaka zajednica moè daobuhvati i do 20 kg meda ako na raspolagawu nemadovoqno praznih }elija. P~ele vi{e vole daformiraju klube u gorwim delovima ko{nice ivi{e na tamnim nego na svetlim satovima.Najpoèqniji raspored zaliha hrane u jesen jevrlo detaqno prikazan na slici broj 4.

Slika 5: Fotografija centra zimskogklubeta koja pokazuje plodi{te u svim fazama razvoja kad su temperatureispod nule. P~ele su uklowene sa gorwa2 rama da bi se videlo leglo. Klube je

ra{ireno kroz sve me|uprostore sa}agorwa 3 nastavka i obuhvatilo je punoili skoro puno sa}e zaliveno medom saobe strane legla u gorwa 2 nastavka. Da bi se fotografisalo, dru{tvo je bilo

j

med

polen

Slika 4:

polenpoklopqenmedom



TRETMAN TIMOLOM PROTIVVAROE I KRE^NOG LEGLA

POMO]U RAMA ZA APLIKACIJU

Timol - stari lek sa novom upotrebom - 33 -

Autor ~lanka:Gsbo{ Lopcfmtqjft

majstor p~elarstva89681 Nvimifjn.Tufuufo, Nema~ka

Ideja autora je pokrenula lavinu diskusije {irom sveta.Urednik smatra da i na{a javnost treba detaqnije da se upoznasa wom, posebno zato {to je kvalitetno i multidisciplinarno

obra|ena kako od autora, tako i od strane {vajcarskog Instituta za p~elarstvo u Mjfcfgjfme -u. Uìvajte !!

^lanak je objavqen u ~asopisu Cff Cj{ za jul 1997. i Melitagori za septembar 1998. godine

Nikada se nijedan parazit nije takobrzo pro{irio kao Wbsspb kbdpctpoj

(Nedavno je nepobitno utvr|eno da se varoa nana{im prostorima ne moè nazivati ovim

imenom, ve} nekim drugim koje jo{ nau~no nije odre|eno. Po svemu sude}i, ,,na{a

,,varoa pripada

korejskom haplotipu - primedba urednika).Posledwih 20 godina on je brzinom svetlostipreno{en iz zemqe u zemqu i sa kontinenta nakontinent. Bez na{e pomo}i dru{tva bi ugibalabez ikakvih {ansi na preìvqavawe (Ko zna, dase ~ovek nije uplitao u savla|ivawe varoe, do danas bi verovatno preìveli samo po bilo kom osnovu otporni sojevi p~ela, ili bi pak, p~ele zaista izumrle, u {ta je te{ko poverovati - primedba urednika). Zbog toga, na nama qudima jeda ustanovimo odre|ene odbrambene mehanizme iprona|emo prirodne materije koje }e za{tititina{e p~ele od opakog parazita.

Ovaj ~lanak }e p~elarupokazati put kojim se moè posti}ikona~na pobeda nad varoom, te da se takospasu na{a dru{tva od istrebqewa.

1 - - WBSSPB K K BDPCTPO J

Skoro svaki savremenik, bioon nau~nik, p~elar ili neprofe-sionalac koji je ikakopovezan sa svetom p~ela,poznaje pojam varoe.

Varoa ìvi na telup~ele. Hrana joj jekrv tj. hemolim-fa p~ele dok jenajve}i intenzitet ishrane na p~eliwem leglu.Tako varoa isisava krv p~ele, larve i lutke. Zatosu ugroèni svi stadijumi razvoja p~ele i leglate se varoa danas mora smatrati najopasnijimparazitom p~ela.

2 - - O RI GI N AL N I D O M V A RO EBilo bi nemogu}e izbrojati sve rase i

tipove p~ela na Zemqi. Ipak, jedna rasa je u pro-teklih 20 godina privukla naro~itu pa`wu: Bqjt

dfsbob koja poti~e iz Azije. Ona ima kra}i peri-od razvoja u leglu od na{ih p~ela, i oplodwabra}e i sestara varoe se ne odvija u radili~komleglu. To je mogu}e samo u trutovskom leglu zbogduèg perioda razvoja Ova rasa ima odbrambeni

napadnutom leglu, kome je doprinela ~iwenica daona sa varoom ìvi milionima godina.

3 - - [ I R EW E V A RO O ZESvaka vrsta ìvotiwa se moè ra{iriti

na celoj zemqi ako ima dostupan izvor hrane.Hrana varoe je krv p~ele, i bez we, varoa ugiba.Ve}i deo Evrope je pokriven p~elama, pa je takoizvor hrane za varou uvek dostupan.

[irewe varoe se vr{i uglavnom na trina~ina:

1. Letom p~ela i trutova u radijusu od pri-bli`no 12 kilometara.

2. Preno{ewem rojevima koji mogu da letei do 30 kilometara.

3 . Prenosom p~ela od strane p~elara,putem selidbe i sli~no.

Prenos varoe na kra}a rastojawa vr{euglavnom p~ele, a na ve}a qudi (stotine kilo-metara pa i sa kontinenta na kontinent).

4 - - O S O BB E N O S T T [ I RE W A V A R O ESvi znamo da se razmnoàvawe vrsta odvi-

ja uz prisutnost oba pola (mu{ki i ènski).Varoa ima jo{ jednu varijantu umnoàvawa:

prenosom samo jedne varoe izdru{tva u dru{tvo moè da se

produì vrsta. U ovome leìi deo tajne wenog brzog

{irewa svetom. Zbog ovoga sepo~etno stavqawe zaraènih

podru~ja u karantin iu n i { t a v a w ez a r a ` e n i hdru{tava i

p~eliwaka pokazalo kao neuspe{no, ali je ipak~inilo da se proces {irewa uspori (pojedine izolovane ostrvske zemqe su ,,dobile

,,varou tek

pre par godina - primedba urednika).5 - - M I N I M I Z A C I J A Z A R A Z E

Prihvatawe ove osobenosti, unikatne uìvotiwskom carstvu, nas u~i da su u toku godinena{a dru{tva u stalnoj opasnosti od infekcije.

Uzimaju}i ovo u obzir, p~elar sa jasnim

rezonovawem, zna da mora da izvodi ~vrstuodbrambenu strategiju protiv varoe. Ako uspemoda razvijemo tretman protiv varoe koji se svojomefikasno{}u proteè na celu godinu, ima}emobarem neku garanciju da }emo varou odràvati na

Varou moèmosuzbiti samo ako je

dobro prou~imo




6 - - BB O R BBA P R O T T I V V A R O ENije novo za p~elara da ìvi sa ovim

parazitom suzbijaju}i ga svake godine. Danas pos-toji mnogo lekova i metoda za tretirawe, aistraìvawa se nastavqaju. Mi smo ve} steklineko iskustvo u tretirawu varoe, ali je poznatoda ona vrlo brzo postaje otporna na preparate.

Zato je u interesu svih p~elarskih poslenika dase traga za na~inima kori{}ewa biolo{kihmetoda. Moè da protekne mnogo vremena prenego {to uspemo da selekcioni{emo soj p~elaotporan na varou. Zato, za sada moramo na}ina~in za saìvot sa wom, da prona|emo metode zakori{}ewe prirodnih materija za borbu protivwe, te da je napravimo mawe {tetnom.

7 7 - - P RI RO D N E M A T T E R I J E U BB O R BBI P R O T T I V V AR OE

Prihvatali to ili ne, qudi su na ovojplaneti isto {to i sve druge ìvotiwe - vrsta u

prirodi. Priroda qudima obezbe|uje hranu nahiqadu razli~itih na~ina kao {to to ~ini iìvotiwama. Osim hrane priroda obezbe|uje sup-stance i biqke koje se koriste u le~ewu bolesti{to je poznato od davnina.

U posledwim decenijama ova prirodnamedicinska doktrina je bila ostavqena postrani, i istraìvawa su zapala u slepu ulicu.Sinteti~ke hemijske supstance nisu uvek punpogodak zbog rezidua i sporednih efekata, pa sedan as p o l ak o p o n o vop r i s e} am o l ek o vi ti hmaterija iz prirode budu}i

da one nemaju sporedneefekte kada se znala~kikoriste.

8 8 - - L E K O V I T T AM A J ^ I N A

D U [ I C A (Ui i znv t

w w v mhb s s j t )Jedna od tih lekovi-

tih biqaka je i Maj~inadu{ica. Poti~e iz planin-s k i h p o d r u ~ j aMediterana, a moè da segaji i na severu sve doNorve{ke. U Nema~koj segaji u blizini Harca isli~nih regiona. Za optimal-nu proizvodwu, zasad treba dase obnavqa svake ~etiri ilipet godine. Eteri~no uqese ekstrahuje iz rascve-tanih biqaka.

A l k o h o l n iekstrakti livadskeM a j ~ i n e d u { i c e s ekoriste za olak{avawe

mnogih malih zdravstvenihporeme}aja, a u obliku mastiza istegnute ligamente,r e u m a t i z a m i t d .E t e r i ~ n o u q e s e

komaraca, a ima i kozmeti~ke terapeutske vred-nosti ukqu~uju}i wegove lekovite osobine pro-tiv zaraznih ko`nih bolesti.

9 9 - - T T I M O L

I W E G OV O K OR I[ ] EW ERanije je timol proizvo|en ekstraho-

vawem iz eteri~nih uqa lekovite Maj~ine

du{ice, a sada se zbog velikih tro{kova takveproizvodwe, moè nabaviti samo sinteti~kitimol. Prema medicinskim priru~nicima timol je aromati~na kristalna supstanca, formaeteri~nog uqa Maj~ine du{ice i danas se pri-marno koristi kao antiseptik naro~ito kodoralne i zubne higijene. (Timol - uiznpmvn je izopropilmetakrezol tj. 3-metil-6-izopropil- f e n o l . H e m i j s k a f o r m u l a m u j e DI 4D 7I 4)D 4I 8 *PI . Temperatura topqewa mu je od 49-51o C. To su bezbojni kristali mirisa natimijan. Lako se otapa u alkoholu, hloroformu i

masnim uqima, a slabo u vodi. Davao se oralno ili pomo}u duodenalne sonde u odstrawivawu tzv. rudarske gliste - Bolzmptupnb evpefobmf ,koja si{e krv ~oveka zaka~ena za zid tankog creva, 2-4 puta dnevno po 0,5 g po{tuju}i maksimalnu dnevnu dozu od 4 g. Ipak se danas za to ne koristi zbog relativne toksi~nosti. Kao antiseptik sluì kod hroni~ne upale sredweg uva i gqivi~nih zaraza. Koristi se i kod gangrene pulpe zuba. Deluje antisepti~ki u ù~nim pute- vima i odstrawuje upalu izazvanu mikrobima.Parali{e pokretawe cilija, pa se tako koristi i kao xepni inhalator, ali upravo zbog toga nije

podesan u terapiji sinuzitisa. Sastavni je deo voda za ispirawe usta - dpmmvupsjb . Ublaùje

svrab, ali ponekad i nadraùje koù, a deluju}i antisepti~ki stvara blago crvenilo. Zato ga izbegavaju osobe sapreosetqivom koòm. Deluje repe-

lentno na insekte - odbija ih i po toj osobini pripada tzv. insek-

tifugima. Ima akaricid- na s vo js tva kad se stavi u ko{nicu.

U v i s o k i m d o z a - m a {teti i p~elama

- primedba urednika).

U deset godi-na na{ih eksperime-

nata sa timolom protivvaroe mi smo isprobali

sve wegove forme. Takosmo dobijali neke mnogodobre rezultate, nekesredwe, a neke lo{e.Timol koji sada koris-timo je u kristalnoj

formi. Prou~avalismo odabranu literaturuk a o { t o j e k w i g a

Fiziolo{ka i far Fiziolo{ka i far - - makolo{ka dejstvamakolo{ka dejstva

RAJ U KO[NICI

DRU[TVO BEZ VAROE JE

BLAGODET ZA PÊLE I PÊLARA,A MELEM ZA DU[U I SRCE.PÊLAR TADA MIRNO SPAVA I

OPRAVDANO SAWA PUNO MEDA U



i odgovaraju}ih produkatai odgovaraju}ih produkata koju je napisao BsopNvmfs a objavio Es Ivuijh Qvcmjtijoh Dp-Ifjefmcfsh. Kwiga ovako opisuje kori{}ewe tim-ola:

1. U medicini, humanoj i veterinarskoj,ukqu~uju}i i parazitske infekcije.

2. U upotrebi protiv malih ìvotiwa inekih bakterija gde je sporodeluju}i, a efikasan je protiv svih formi moqaca u ode}i.

3. U industriji, protiv gqivica itd.4. Protiv gqivi~nih bolesti, nekih bak-

terija, zatim ima antisepti~ke efekte.1 0 - - M O J N A ^ I N

U P O T T R E BBE T T I M O L AKada sam pose}ivao svoj tre}i kurs za pro-

fesionalno p~elarewe, u~ili smo i u detaqediskutovali o bolestima p~ela i legla. Zna~ajandeo predavawa se odnosio na trahejnog parazitap~ela ( Bdbsbqjt Xppej), {to je bilo propra}eno

prakti~nim istraìvawima i mikroskopijom.1974. proizveo sam 20 matica. Neke od wihsu ostavqene u doma}em p~eliwaku, neke u p~eli-waku u Tonbahu u {umi, a neke (pet) su uKir~ajerovim oplodwacima poslate jednominstitutu radi instrumentalnogosemewavawa. Ova ve{ta~ka oplod-wa je bila uspe{na kod svih pet. Uto vreme formirao sam p~eliwakod 15 dru{tava, podeqen u petgrupa, i u svakoj po tri ko{nice jedna na drugu. Najniè ko{nice suimale matice oplo|ene na doma}em

p~eliwaku, sredwe matice spareneu Tonbahu, a ko{nice na vrhu sudobile instrumentalno osemewenematice.

J e d n o o d d r u { t a v a unajvi{em redu je bilo veoma slabopa su donesene p~ele iz institutada ga oja~aju. Tokom zime 1974/75.p~ele ovog dru{tva su imale nadutetrbuhe, padale su na zemqu i gubilese laze}i po woj.

Pregledane su mrtve p~ele

iz svih dru{tava i otkriveno je daboluju od akaroze. Ja sam slu{ao dau Skandinaviji p~ele mogu dapreìve samo ako im se ujesen doda10 grama timola po dru{tvu. Timol je uni{tavao akarine i zato sup~ele na severu imale {ansu zaopstanak.

Slabo dru{tvo nije bilovitalno te je uni{teno, dok je 10 gtimola dodato svim preostalimdru{tvima a znaci akaroze su ubrzonestali.

1 1 - - M O JE D RU G OD RU @ EW E S A T T I M O L O M

Prole}e 1991. je bilo veomahladno i ki{ovito, stabla uqanerepice su se raspukla i zarazila

isprskano pesticidom koji je masovno ubijaop~ele. Rezultat je bio taj da je 10 zajednica osta-lo tako slabo, da nisu proizvodile trutovskoleglo, pa je tretirawe protiv varoe biolo{kimna~inom tj. isecawem gra|evwaka postalonemogu}e. Testirawe dru{tava lekom tamo gde jeisecano trutovsko leglo pokazalo je padawe od150-200 varoa po dru{tvu. U dru{tvima koja nisuimala trutovsko leglo palo je 600-800 varoa.Zime 1991/92. napravio sam male kutijice inapunio ih sa 10 g timola postavqaju}i ih ispodzimskog klubeta dru{tava koja su po~etkomgodine bila slaba i bez trutovskog legla tokomletwih meseci. Za odre|eni kra}i period padawavaroe nije bilo. Zatim sam napravio kutijice sapodom od platna i stavio ih iznad klubeta.Nadaqe je svake nedeqe padalo 3-7 varoa tokomzime. Jo{ pre dopuwavawa zimskih rezervi hranedodali smo po polovinu rama izgra|enog tru-

tovskog sa}a sa namerom da rano u prole}e zajed-nice odgajaju trutovsko leglo. Na prole}e, uonim dru{tvima koja nisu bila tretirana timo-lom smo otvaraju}i 400 poklopqenih }elija tru-tovskog legla u svakom dru{tvu na{li izme|u 30

i 160 }elija sa varoom. U tretiran-im dru{tvima pri istom brojuotvorenih }elija sa leglom, na|eno je samo 2-9 }elija sa varoom. To jepokazalo da pravilnom upotrebomtimola varoa moè biti kon-trolisana biolo{ki.

1 2 - - F F R A K N O T T I M O L R AM

(N e e m a ~ k i p a te e n t r e e g . b r .G 9 9 3 0 2 0 6 4 . 3 )

U Nema~koj postoje ramovisa pribli`no 400 razli~itihveli~ina! Posle mnogo eksperime-nata mi smo razvili lekovititimol ram koji moè da se prilago-di bilo kojoj formi i veli~iniramova, te zato u skici nisu datedimenzije. Da}emo samo opis ovogpatentiranog rama. To je sistem sadva odeqka, jedan gore i jedan dole,

koji su razdvojeni platnom krozkoje moè da prolazi vazduh iisparewa, a cela jedinica jepovezana standardnim ramom.Gorwi deo ima poklopac od mreè ,a platnena pregrada prepokrivawegovo dno. Dowi odeqak imauseke od 3,5 mm na dnu i zidovima.Ovi useci su pokriveni ì~anommreòm koja spre~ava p~ele da u|uu odeqak jer mogu da uni{te plat-nenu pregradu. Skica ilustruje ovajnov pronalazak.Ovaj ram je razvi-

jen posle mnogo izvedenih ogleda.Dozvoqeno je da se kopira i izradiza svoju sopstvenu upotrebu, ali jezabrawena prodaja ili poklawaweistog. Svakoga ko zloupotrebi ram


Kons tr uk cija Frak no timol

rama: 1-glavni ram; 2-gorwiodeqak(sadrì kristale

timola); 3-bo~ni zidovi gor-weg odeqka; 4-platno kojerazdvaja dva odeqka; 5-pok-

lopac gorweg odeqka; 6-dowi odeqak; 7-useci na




1 3 - - F F U N K C I J A

F F R A K N O T T I M O L R AM AKonstrukcija rama se sastoji iz dva dela,

gorweg odeqka-sprata gde specijalno platnodrì timol, i doweg odeqka koji sluì za ispar-avawe. Miris iz doweg dela izlazi kroz useke ipronosi se ko{nicom cirkulacijom vazduha.

Isparewa timola su teà od vazduha ipregrada od platna mora da bude takva da se miriskroz wu nesmetano kre}e, ili }e u protivnom ceotrud biti uzaludan.

1 4 - - K O L I ^ I N A

P O T T R E BB N O G T T I M O L AVeoma je va`na precizna koli~ina timola

koji }e biti kori{}en: previ{e timola }ezapu{iti platno, a premalo }e biti neefek-tivno. Korektna koli~ina je 11-12 g timola poramu, i to granuliranog timola iako se moèupotrebiti i pra{kasti. Neki hemi~ar vam moènabaviti ka{i~ice ili sudove za merewe (ipak je najsigurnije da se to izmeri na analiti~koj vagi - primedba urednika).

Obezbedite da timol bude ravnomernoraspore|en u gorwem odeqku a ne da bude na jed-noj gomili.

1 5 - - K A DA J E N A JBBO Q E

T T R E T T I R A T T I T T I M O L O MMi znamo da kada ̀ elite da dobijete dobre

rezultate u bilo kojoj sferi, sve trebate da odra-dite korektno i u pravo vreme. Kori{}ewem tim-ola pred p~elarom se otvara mogu}nost da se savaroom bori putem upotrebe dva tretmana sa 11-

12 g timola tokom godine. Prvi tretman trebaizvesti od 1-10 maja sa ciqem da se uni{ti varoakoja bi se razmnoàvala tokom letwih meseci(kod nas ne{to ranije - primedba urednika).Drugi tretman se izvodi krajem jula i po~etkomavgusta. On uni{tava varou koja }e u toku jesenii zime biti prenesena u i od drugih dru{tava.Vreme tretirawa treba precizno po{tovati akose èli optimalni rezultat.

1 6 - - U K OM D E L U K O [ N I C E

P O S T T A V I T T I T T I M O L R AMOvde mi treba da vodimo ra~una o ukla-

pawu konstrukcije ko{nice i poloàja rama.Najoptimalniji rezultati su postignuti kada jeram postavqan na suprotnoj strani od leta iobavezno u nastavku koji je najudaqeniji od leta,a to zna~i u zadwem delu ko{nice, ako su ramovipostavqeni ,,na toplo,,. Kada su ramovipostavqeni po duìni, ,,na hladno,,, ram se uvekpostavqa uz zid ko{nice. U ko{nicama sa dvaplodi{na tela kada su ramovi postavqeni poduìni preporu~ujem dva Frakno timol rama, po jedan uz dva bo~na zida gorweg nastavka. Najboqirezultat se postiè kada se isparewa timolaraznose ko{nicom pre nego {to ih p~ele lepeza-

wem usmere ka letu. Za sada nema dokaza o {tet-nom dejstvu na p~ele i matice bez obzira na vremepostavqawa timol rama.

17 7 - - E F F E K T T I T T R E T T M A N A T T I M O L O MOvaj tretman }e uposliti nau~nike za

1. Timol ne ubija varou.2. Timol desetkuje mlade varoe (prozirne

i bele).3. Postoji produèni efekat timola i

posle odstrawewa iz ko{nice.S a d d a , n a k r a j u , k a k o i z g l e e d d a ju n a { i

z a k q u ~ c i ? ?Mi radimo sa 100 ko{nica i tro{imo 3

~asa dnevno tokom godine u intenzivnoj studijitretmana sa timolom. Zabeleìli smo slede}e:

Pribli`no 5 dana pred izlegawe tru-tovskog legla i 3 dana pred izlegawe radili~kog,p~ele u zdravim dru{tvima delimi~no otklapaju}elije sa leglom omogu}avaju}i vazduhu da u|e u

}elije! (Urednik se do sada nikada nije sreo saovim podatkom u literaturi, pa zato mora dapostavi pitawe ispravnosti ovakvog zakqu~ka.Ako neko zna pravi odgovor, neka se javi uredniku, a wegovo obja{wewe potkrepqeno nau~nim dokazima bi}e objavqeno u drugom delu ove kwige, koja }e se {tampati, ako javnost povoqno odgovori na prvi deo - primedba urednika).

Mi pretpostavqamo da zbog ovog deli-mi~nog otklapawa, isparewa timola ulaze u}elije igraju}i ulogu svojevrsnog anestetika zavarou. Zbog ovoga ne dolazi do oplodwe brata isestre varoe, a jedna neoplo|ena varoa po izle-

gawu p~ele, zbog svoje nevitalnosti, pada iz}elije i umire.

Isto tako pretpostavqamo da prirodniproces hrawewa hemolimfom p~eliwe larvevi{e ne funkcioni{e u korist razvoja mladih

Konstrukcija rama-pogled sa strane:1-glavni ram; 3-bo~ni zidovi gorweg odeqka;

4-platno koje razdvaja dva odeqka; 5-poklopacgorweg odeqka; 6-dowi odeqak; 7-useci doweg

odeqka.

G O T O V R A M



retardiranih varoa. Ovako rezonujemo jer nalaz-imo otpale varoe u svim stadijumima razvoja , aisto smo tako ube|eni da se u normalnim uslovi-ma neke od varoa oplo|uju i drugi put, sada sa svojim sinovima.

Ovo nas vra}a na slede}e:Kada se timol nalazi u ko{nici tokom

zime mi nalazimo najvi{e 2-6 varoa po dru{tvu,i to obi~no isti broj mladih i starih varoa.Stare su mnogo tamne, a mlade imaju jo{ uveksvetlo kafenu nijansu.

18 8 - - D A L I J E T T I M O L D O V O Q A NPosle posledwih pet godina iskustva

moèmo da odgovorimo na ovo pitawe sa DA, usvim slu~ajevima i to sa potvrdom.

U posledwih 10-15 godina vi{e na{ihp~elara je objavilo - udruìlo svoja iskustva,mnoge metode i sredstva su bile preporu~ivane iisprobavane za borbu protiv varoe, ali je presud-

no da je najve}i broj p~elara dopustio da sehemikalije {etaju wihovim dru{tvima. Mnoge odovih hemikalija ostavqaju rezidue - ostatke kojise apsorbuju u vosak, a konstantno apsorbovawerezultuje wihovom pojavom u medu.

Savesni p~elari streme proizvodwiprirodnog organskog meda u kom se ne mogu na}iostaci hemikalija, a za ovo postoji samo jedan put- odbacivawe svih hemijskih tretmana. Ali, da bise izbegao neuspeh biolo{kih tretmana, mimoramo da se brinemo o svojim p~elama, da ihpose}ujemo te da se pridràvamo datuma koji suprecizno dati u instrukcijama iz ovog napisa.

Ima p~elara ~iji susedi varou tretirajunedovoqno ili uop{te, a tretmani se, ako ih ima,izvode na nesavestan ili aqkav na~in, pa je zbogovakvih slu~ajeva borba protiv varoe mnogoteà. Za p~elare sa takvim p~eliwakom u sused-stvu koji se nalazi na putu leta wihovih p~ela,mi sugeri{emo jo{ jedan dopunski tretmanizme|u 1. i 10. oktobra. Iz na{eg iskustva, za ovajtretman je dovoqna 1/4 od propisane doze.

19 9 - - P R O BBL E M O ST T A T T A K A U M ED UNajva`nije pitawe pri svakom tretmanu

varoe, ukqu~uju}i i tretirawe timolom, jestemogu}nost pojave ostataka hemikalije u medu.

Dva uzorka su za nas analizirana uInstitutu za hemijske analize u Eslingenu.

Prvi uzorak, broj S1025540 je poticao izdru{tava u kojima je timol postavqen od 15. julado aprila slede}e godine.

Drugi uzorak, broj S1025550 je poticao izdru{tava u kojima je timol kori{}en tokom celegodine. Institut nije mogao da na|e nikakverezidue timola u oba uzorka!!! Ta~nost wihovihmerewa je {telovana na osetqivost od 1 mg/kg.

Tako su ova ispitivawa pokazala da med nesadrì rezidue timola, a razlog za to je Frakno

timol ram koji je napravqen tako da timol nemoè nikako da do|e u kontakt sa p~elama nabilo koji na~in, dok timol u obliku pra{ka nemoè da se rasejava po ko{nici usled ventili-rawa p~ela.

U protivnom, kada se timol aplikuje ugomilicama kristala ili pra{ka, slobodno ilina krpicama, pod ili iznad ramova, p~ele }egrickati timol a ventilirawe }e ga dis-tribuirati po sa}u. Ovo sigurno vodi doostavqawa rezidua u medu i vosku.

2 0 - - T T R E T T M A N K RE ^ N O G L EG LA

Gqivi~no oboqewe kre~no leglo vodiporeklo iz spora gqivica. Posle mnogo godinaispitivawa, mi smo ube|eni da su na{e p~ele(uglavnom krawske) oslabqene od varoe i zbogtoga je wihov radni elan redukovan. Mlade p~elekoje obavqaju ku}ne poslove konstantno seo{te}uju tako da ne obavqaju dobro ~i{}ewe.Inficirano leglo se ne odstrawuje te bilokakve spore mogu da se tu bez smetwirazmnoàvaju. Do trenutka kada p~elar zabeleìinfekciju kre~nim leglom, spore su se multipli-cirale bilionima puta. Napad kre~nog leglazapo~iwe u trutovskim }elijama. Zato {to su

mlade p~ele oslabqene od varoe, one nemaju dovo-qnu snagu da odstrane mrtve mumije van ko{nice,pa ih zato grizu poku{avaju}i da ih odstrane umawim delovima. Po{to iste ove p~ele i hraneleglo, spore se automatski {ire, pa umire sveve}i broj larvi.

Mi smo beleìli, nanovo i nanovo, daposle tretmana timolom, dru{tva zaraènakre~nim leglom odjednom postaju zdrava. Ovo}emo ispitivati i nadaqe.

Izradili smo video traku o ovom tret-manu koja tematski pokriva pojedina~nadru{tva, isto kao i cele p~eliwake podnaslovom: Ejf Lbmlcsvu a isto tako i kasetu zabiolo{ki tretman protiv varoe. Na{e iskustvogovori da je upravo video kaseta danas najboqina~in za pou~avawe i obuku. Slika govori vi{eod hiqadu re~i !!!


proizvodno 1 205 Gpmcfy WB 2.H 92. 132 36 6 2 9 1 9 14 132 282 31,88% 68,12%proizvodno 2 212 Gpmcfy WB 2.H 92. 154 27 8 4 3 1 9 29 154 293 34,45% 65,55%roj 156 Gpmcfy WB 2.H 92. 173 37 5 3 6 0 12 3 173 222 43,80% 56,20%roditeq.dru{.1 1203 Gpmcfy WB 2.H 92. 101 22 13 5 14 3 16 87 101 1363 6,90% 93,10%roditeq.dru{.2 669 Gpmcfy WB 2.H 92. 184 12 9 4 2 0 8 11 184 715 20,46% 79,54%

padawe varoe kori{}ewem timola

okt. nov. dec. jan. feb. mar. apr.

ukupan broj opalih varoa

%upotr. %upotr.

GpmcfyWB timol GpmcfyWB timola

padawe varoekori{}ewem

timolaod 15.07.92 do

1.10.92

padawevaroe

kori{}ewem

GpmcfyWBtest

tretmanupotrebqeni

lek5 dru{tava

1992/93

1993/94

(kori{}ena je 1/4preporu~ene doze)

dru{tvo 1 16.6.93. 99 464 155 158 136 61 55 57 95 236 561 1091 468 204 423 281 91dru{tvo 2 16.6.93. 372 447 134 108 97 20 15 11 21 57 154 970 354 202 83 86 31dru{tvo 3 21.7.93. 103 615 401 226 108 34 15 30 99 156 198 153 43 22 18 2dru{tvo 4 21.7.93. 137 1158 525 184 58 25 21 37 51 190 1415 864 734 1086 512 131dru{tvo 5 21 7 93 221 181 409 290 134 35 20 37 68 148 1013 1201 893 696 430 196

terminupotrebetimola jun jul avg. sep. okt. nov. dec. jan. feb. mar. apr. maj jun jul avg. sep. do 1 okt.

padawe varoe 1993. padawe varoe 1994.



DOPUNA TRETMANATIMOLOM PROTIV

VAROE


Autor:Gsbo{ Lopcfmtqjft

majstor p~elarstva89681 Nvimifjn.Tufuufo

Nema~ka^lanak je objavqen u ~asopisima Cff C j { , br.6/1997 i Melitagora br.9/1998.

Ve} 10 godina se trudimo da prirodnimmetodama u~inimo varou bezopasnom.

Do sada su isprobavani i isprobavaju se mnogina~ini i sredstva u tu svrhu. Uvek je glavni ciqda se izvrca prirodni med, prikupi propolis ipolen koji nisu optere}eni hemikalijama ilikiselinama.

Na{a istraìvawa su pokazala da je metodsa timolom koji nam daje najve}i uspeh, istovre-meno u skladu sa zadatim zahtevima.

Tako smo posledwih nekoliko godina una{ih 120 dru{tava koristili samo timol bezgubitka jedne jedine zajednice. Od po~etkaupotrebe timola, otpornost i zdravqe na{ihp~ela se tako mnogo stabilizovalo da sada imamodosta ve}i prinos nego kad smo koristili drugemetode.

(Ovo je s as vi m realno, jer je Q bv m M/Nbes fo iz Severne Karoline otk ri o 1995. godine

da pr i jes ew em tretiraw u p~ela tr ak am a s a flu - valinatom ,, Bq jt ubo ,,

, u tretiranim dru{tvima s ejavqa reduk ovana nos iv os t matice u odnos u na

netretirana. Po va|ew u tr ak a, no s iv os t s e no r-

malizuje. Ovo bi naravno trebalo detaqnijeprou~iti, al i ak o je ta~no i uz to s tatis ti ~k izna~ajno, to bi zna~ilo k atas trofu za dru{tvo, ipr i w egovom razvoju bi ga tr ak e fluvalinata

veoma unaza|ivale - primedba urednik a).Uz pomo} na{eg Frakno timol rama sa

primenom 12 g timola (kristali EBC210QI/FVS) 1.maja i 1.avgusta, mi u rukama imamosredstvo koje moè da redukuje varou i da je u~inibezopasnom tokom cele godine.

Sve do 1993. mi smo na{ timol ramstavqali i pre i posle medonosne pa{e. U

prole}e 1994. na rastojawu od 200 metara od nas jestradao zbog varoe p~eliwak od skoro 45dru{tava. Mnogo preostalih p~ela se zajedno savaroom pridruìlo na{im dru{tvima.

Re{ili smo da ne vadimo timol ramove ve}da ih ostavimo u dru{tvima te da ih sredinomaprila ponovo napunimo sa 12 g timola.

U toj 1994. godini varoa je padala u brojukoji moète videti u tabeli iz prethodnog~lanka, dok se u narednoj tabeli nalaze vrednos-ti za mesece neobra|ene u prethodnom napisu.

Maja 1994. kupili smo jedno eksperimen-talno dru{tvo od istraìva~ke stanice: beznikakvog tretmana dnevno padawe varoe od24.maja do 11.juna je bilo od 5-10 varoa. Ta~no12.juna ovom dru{tvu smo dodali jedan Fraknotimol ram sa 12 g timola, posle ~ega je varoapadala tempom sa slede}e tabele:

Dru{tvo 1 128 69 41Dru{tvo 2 96 26 16Dru{tvo 3 29 31 20

Dru{tvo 4 265 188 131Dru{tvo 5 403 200 10

oktobar novembar decembar1994:

jun jul avg. sep. okt. nov. dec. jan. feb. ukupno718 780 89 82 251 10 0 0 4 1704

Iz ovog primera moèmo da vidimo da akokoristimo prirodne metode za tretirawe,moèmo da postièmo uspeh cele godine. Na{ep~ele su u jesen vitalne i zdrave i mi u zimu ulaz-imo sa jakim i zdravim dru{tvima. Tako|e uistom stawu dru{tvo izimqavamo u prole}e.

F F R A K N O T T I M O L R A M Z I M IKako izgleda tretman timol ramom u toku

zime? Da bi smo odredili kakav uticaj timol imana varou zimi, postavili smo slede}i eksperi-ment:

Maja 1994. postavili smo 7 zajednica nap~eliwak sa oko 60 dru{tava koji pripada dru-

gom p~elaru. Na{a dru{tva su imala u ko{niciFrakno timol ram celog leta. Krajem avgustasvako je mogao da vidi stawe dru{tava na{ihsuseda p~elara: mlade p~ele sa deformisanimkrilima su bauqale oko ko{nica.

Na{a dru{tva smo vratili u mati~nip~eliwak i re{ili smo da 10.oktobra tretiramoPerizinom da proverimo koliko ima varoe:Dru{tvo br. 1 2 3 4 5 6 7

Varoa 83 61 185 50 172 51 130

Dru{tvo br. 1 2 3 4 5 6 7

Varoa 71 91 105 31 201 141 115

Ostavili smo Frakno timol ram tokomcele zime i padawe varoe se nastavilo do

slede}eg 1.maja po slede}oj {emi:

Iz iskustva smo znali da ako jednodru{tvo ima 100 varoa u prole}e, one }e se do jeseni razmnoìti do vi{e hiqada.

Zato je na{ moto: redukovati varou tokomcele godine jer samo zdrava dru{tva donose dobarmedni prinos.

E F F I K A S N O S T T T T I M O L AU konverzaciji sa p~elarima mi se stalno

uveravamo da oni imaju izvesnu sumwi~avost uodnosu na efikasnost timola iz slede}ih razlo-ga: timol redukuje varou do te mere da se udru{tvu ne moè pojaviti jaka zaraza. Zato jebroj varoa koje padaju relativno mali u pore|ewusa hemijskim metodama. Tamo gde nema mnogovaroa ne mogu mnogo ni da padnu Za pet godina



tinuirano smo kontrolisali padawe varoe tokomletwih meseci, i sve smo ~e{}e zapaàli daskoro nema prisutnih varoa, a ako ih i ima to suuglavnom bledi i pegavi primerci.

Ovo nas je u~inilo krajwe qubopitqivimte smo u leto 1996. odstranili Frakno timolramove iz pet na{ih najja~ih dru{tava, a tru-

tovsko leglo je bilo otvoreno i ispitano te smona{li slede}e:

U Federalnom Istraìva~kom Institutuu Mjfcfgjfme-u u Bernu ([vajcarska) na|eni suslede}i ostaci timola:

Iz tabela moèmo videti da se koli~inatimola u vosku pove}ava posle svakog topqewa,iako timola ima u dozvoqenim koli~inama u sa}usa leglom. Institut u Mjfcfgjfme-u nije na{aodokaz za posto- jawe timola umedu. Paralela za ovo je opet propolis.Iako u celojk o { n i c ipropolisa ima u

izobiqu, nema medasa mirisom propolisa.Zato je za nasp~elare jedinstve-na alternativada organizujemosopstvenu pre-radu voska usatne osnove kojese upotrebqavaju pre-vashodno za leglo. Mi samiproizvodimo satneosnove od ovog

voska, i u na{a dru{tva iste stavqamo u svrhugradwe sa}a za leglo, ali opet uvek zajedno saFrakno timol ramom. Ispitivawe }elija saleglom u ovim dru{tvima je pokazalo da varoakoja u|e u }eliju postaje totalno zbuwena idezorijentisana pa se wen izmet pojavquje umalim ta~kicama niz celu }eliju, umesto kao {to je normalno na jednom mestu.

Video kaseta Orije ntacija i razvoj varoe Federalnog Istraìva~kog Instituta uLibefildu (Bern) prikazuje mesto izmetawavaroe kao centralno mesto bilo kakvog razvojavaroe.( Detaqe o ovome moète na}i u ~asopisu P~elar za mart 1998.godine - primedba urednika).Ako se ovo mesto izmetawa ne nalazi tamo gdetreba, ne dolazi do nikakvog razvoja i rastavaroe. Zbog toga je timol sredstvo koje u korenusaseca problem varooze.

O S T T A C I T T I M OL A U M ED UMi p~elari ùdimo da na trì{te iznese-

mo prirodan med i druge p~eliwe proizvode, teda potro{a~e moèmo ~asno da pogledamo u o~i.Ovako se moè da ose}a samo p~elar koji svojep~ele tretira prirodnim materijama kakav je itimol.

Da bi ovo dokazao, PoqoprivredniInstitut za Hemijske analize u Frajburgu jeanalizirao med i sa}e za leglo {est p~elara izokruga p~elarske asocijacije Tutingena.

Rezultati do kojih je do{ao ovaj renomi-

Ukupno Mrtvih Varoe Varoe Varoeotvorenih varoa sa bez sa

trutovskih mrtvim legla leglom}elija leglom

Dru{tvo br. 110.06.1996. 595 15 5 4 015.07.1996. 370 3 1 0 1Dru{tvo br. 210.06.1996. 457 3 0 4 015.07.1996. 344 2 7 6 1Dru{tvo br. 310.06.1996. 432 4 6 1 115.07.1996. 118 1 1 2 2Dru{tvo br. 410.06.1996. 383 8 0 4 515.07.1996. 186 2 9 12 3Dru{tvo br. 510.06.1996. 428 0 9 0 215.07.1996. 278 2 1 2 0

Razlog za{to se mrtve i pegave varoenalaze u }elijama (mlade su mle~no-vodene, astare su svetle i sa tamnim pegama) leì uslede}em: timol je prirodan proizvod kog ima ubiqkama. Paralela je propolisu, koji je istotako prirodan materijal kog p~ele sakupqaju sadrve}a i grmova. U ko{nici se propolispostavqa na razli~itim mestima gde sazreva.Sadràn je do 5% u novoizgra|enom sa}u.

Istraìvawa su pokazala da propolis imabaktericidna i fungicidna svojstva. I propolis

svoja isparewa deponuje uvosak i }elije sa

leglom, i tako uvelikoj meri vr{idestrukciju virusa ibakterija.

Isto se doga|a i sa timolom.Vremenom se on inkorpori{e u sa}e. Varoa jetoliko ,,zbuwena,, da se vi{e ne hrani na leglu ikao posledica toga se javqa glad. Varoa ne moèstvoriti otpornost na glad, te zato verujemo danikada ne moè da postane rezistentna na timol.

Analize voska u Poqoprivrednom

Institutu za Hemijske analize u Frajburgu sudale slede}e rezultate:

P~elama trebapomo}i u wihovoj

neprestanoj borbi saopakom varoom.

Sa}e za Blok/kalup Centar Med

leglo od voska sa}a

Vosak od sa}a Stopqeni vosak Med

sa leglom od timol rama

60,5 mg/kg 2523,1 mg/kg <0,02 mg/kg





I u [vajcarskoj su mnogi p~elari upotre-bqavali Frakno timol ram protiv varoe.Federalni Istraìva~ki Institut Libefild uBernu je ispitivao rezidue timola u medu i sa}usa leglom kod {vajcarskog p~elara po imenu OtoErni iz Hrva u kantonu Bern, koji p~elari upa{nim uslovima sli~nim na{ima:

Osim toga, Institut u Frajburgu je anal-izirao med od maj~ine du{ice i ruzmarina kojisu proizvela dru{tva koja nikada nisu tretiranatimolom, i dobio je slede}e rezultate:

Nalazi ovih analiza su pokazali da setimol i prirodno nalazi u pojedinim medovima,te zato nije ozna~en kao strana materija.

P R IR O DN I D O BBR O ^ I N I T T E Q[ta je u stvari timol i od ~ega se dobija?!

Ova pitawa nam se stalno postavqaju. Da bi isami dobili egzaktnu informaciju, obratili smose jednom proizvo|a~u timola, a on nam jequbazno dostavio ise~ke iz tehni~ke lit-erature tj. kwige Bsop Nvmfs -a( detaqnije informacije o ovoj kwizi na}i }ete u prethodnom ~lanku - primedba urednika).

U ovoj kwizi se moè pro~itatida postoji pribli`no 30 varijeteta Maj~inedu{ice. Svi proizvode timol u svojim cvetovimai listovima, jedni varijeteti vi{e od drugih.Iz ovih biqaka se ekstrahuje timolovo

eteri~no uqe a potom se iz wega u farma-ceutskoj industriji proizvodi timol. Zatim se ukwizi navodi da je od 1903. do danas objavqenooko 75 nau~nih publikacija o timolu, wegovojupotrebi i aplikaciji. Mi smo ove dokumente

profesija timol visoko rangira.Uradili smo bezbroj eksperimenata sa

vi{e tipova timola i zakqu~ili smo da samoprirodni kristalizirani timol EBC 210QI/FVSsa ~isto}om od 99,5% postiè jedan optimalan izadovoqavaju}i rezultat pri tretirawu varoe ikre~nog legla.

Isto vaì i ako timol aplikujemo slobod-no ili ga dajemo dru{tvu pome{an sa alkoholomi upijen zajedno sa wim u sun|er. (Sli~an tretman preporu~uje gospodin es Luka Kolarovi},koji sa alkoholom priprema lek sli~an BQJ MJGF WBS -u, proizvodu italijanske firme DIFNJ. DBMT MBJG , koji ina~e osim 74,8% timola,sadrì i 16% eukaliptola, kao i po 3,7% mentola i kamfora. Ovaj lek deluje isparavawem iz sun|eraste plo~ice 9h5h1 cm koja se stavqa nasatono{e, najmawe 5 cm od legla. Sredwa dnevnatemperatura mora biti najmawe 12 o C, a idealan

raspon je od 12-20 o

C. Na podwa~u ili ispod mreè(ako postoji) treba staviti nauqani papir kako se jo{ ìve i o{amu}ene varoe ne bi ponovo prika~ile za p~ele. Ne tretirati kad postoji opasnost od grabeì. Rezidue u medu su najvi{e do 0,2 mg/kg. Tek bi 5-10 puta ve}e koli~ine mogle da promene ukus medu, ali to se ne doga|a.Tretira se od sredine avgusta do sredine oktobra2 puta po 3-4 nedeqe. Doza je 20 g po dru{tvu u jednom tretmanu. Rezultati tretirawa se u optimal- nim uslovima poklapaju sa rezultatima ofici- jelnih lekova do sada kori{}enih. Posle nestanka legla u jesen, neophodno je p~ele tretirati

recimo Apitolom, kako bi uni{tili i posledwe varoe. Es Kolarovi} svoj lek priprema tako {to u 20 ml alkohola rastvori 15 g timola, i rastvorom natopi sun|erastu plo~u 30h10h0,5 cm,koju stavqa na satono{e tek kad alkohol ispari.Naravno, ko ima mogu}nosti da nabavi, u ovaj rastvor moè da doda i po 0,75 g mentola i kamfora, kao i 3,2 g eukaliptola , {to odgovarawihovom udelu u BQJ MJGF WBS -u - primedba urednika). Isparewa timola su efektivna protivvaroe samo kori{}ewem metoda koji smo mirazvili, upotrebom Frakno timol rama.

Zbog toga smo mi napustili druge aplika-cione metode davawa timola i volimo da citi-

ramo re~i Paracelziusa koji kaè:,,Ne metod, ve} koli~ina je ono {to

moè da bude otrovno,,. (,,Svaki lek je otrov, samo ga doza ~ini lekom ,, -

primedba urednika).Na{a nova video kaseta

,,Tretman Frakno timol ramom pro-tiv varoe i kre~nog legla,,

iza{la je 12.01.1997. u javnost, i prodaje se po ceni

od 40 DEM. Ona prikazuje na~in

na koji se moè najjednos-tavnije odràvati zdrav i

profitabilan p~eliwak.Razmisli, po{tovanip~elaru, bolesne p~ele podrazumevaju tro{kovei rad. Zdrave p~ele, sa druge strane, nose zadovo-

Analiza Izvor Proizvo|a~ Rezidue timola u

broj: meda medu sa}u sa leglom

223/95 {umski Lopcfmtqjft-Tufuufo 0,110 55,6

221/95 {umski Ejfiin-Tufuufo 0,006 37,4221/95 cvetni Xfso{-Uvuumjohfo 0,006 9,2

907/0/96 {umski Sfcipmu{-Jsoepsg 0,081 21,2908/9/96 {umski Qbvmj-Xjfmifjn 0,010 49,4

909/7/96 {umski Tusfjdifs-Jsoepsg 0,149 31,2

Med iz: 16.05.96. do 22.07.96.Dru{tvo broj 18 0,08 -

Dru{tvo broj 16 0,10 0,11Dru{tvo broj 14 0,06 0,12

Dru{tvo broj 13 - 0,11

Sa}e sa leglom iz: 16.05.96. do 22.07.96.Dru{tvo broj 18 85,1 -

Dru{tvo broj 16 276,1 86,1Dru{tvo broj 14 229,4 10,3

Dru{tvo broj 13 - 53,4

Analiza Izvor Proizvo|a~ Rezidue/95 Maj~ina du{. Privatni/Krit 0,005

2521/95 Maj~ina du{. Uvoz/Ju`.Francuska 0,0074907/95 Maj~ina du{. Uvoz/Ju`.Francuska 0,008

13042/95 Maj~ina du{. Novi Zeland 0,02613115/95 Maj~ina du{. [panija 0,015

13305/95 Ruzmarin Novi Zeland 0,009



Timol pokazuje dobre efekte protivvaroe, a p~ele prema wemu imaju

visoku tolerantnost. U [vajcarskoj je od 1994.postao glavna aktivna supstanca pri radu saeteri~nim uqima, uglavnom upotrebom reg-istrovanog preparata BQJ MJGF WBS ( detaqnije o

wemu moète pro~itati u prethodnom ~lanku - primedba urednika).Tretman BQJ MJGFWBS-om obi~no seprimewuje poslepa{e, krajemk a s n o g l e t aili jeseni, utrajawuo d8nedeqa.U medu i vosku ne akumulira se vi{akrezidua ~ak i posle vi{e godinaneprestane upotrebe preparata.

U toku perioda od oko 3 godine u [vaj-carskoj se koristio i drugi metod: ,,Fraknotimol ram,, nazvan po nema~kom majstorup~elarstva Gsbo{ Lopcfmtqjft-u. On preporu~ujeda se nasuprot tretmanu BQJ MJGF WBS-om, dru{tva wegovom metodom mogu tre-tirati preko cele godine. Zato se postavqapitawe, da li sada rezidue timola mogu uticatina kvalitet meda? Ovo ne}e uticati na zdravqe,ali moè da uti~e na ukus meda. Isto bi bilo i

u nesaglasnosti sa zakonom o hrani. [vajcarska iEvropska regulativa zabrawuju bilo kakvedodatke medu koji mewaju wegov prirodni ukus.

T T E S T T O V IVrednost tolerancije timola u medu u

[vajcarskoj iznosi 0,8 mg/kg. Ova vrednost jeustanovqena zato {to ne moè biti otkrivena~ovekovim ~ulima pri konzumirawu meda.Granica percepcije ina~e iznosi oko 1,1 mg/kgmeda.

Razlog za ovo istraìvawe leì u èqida se otkrije da li se mewa kvalitet meda poslecele jedne godine aplikovawa timola. P~elarski

institut na Univerzitetu u Hohenhajmu uNema~koj je objavio svoje rezultate iz 1997. izkojih proisti~e da jedna petina meda koja poti~eiz dru{tava sa celogodi{wim tretirawem timo-lom prevazilazi {vajcarsku vrednost toleran-

ustanovimo isto ali u {vajcarskim uslovima.Iako je prvo istraìvawe realizovano u toku jedne p~elarske sezone te zato i nije kompletno,p~elarska javnost treba da bude informisana odosada{wim rezultatima.

U ZO RC I I A N A LI ZE

Medovi od prinosa iz 1997. poticali su sap~eliwaka 17 p~elara (14 wih sa ko{nicama

{vajcarskog tipa, a 3 sa nastavqa~ama).Tretman protiv varoe je izvo|en 1996. i 1997. a

u jednom slu~aju i 1995. kori{}ewem celogo-di{weg tretmana timol ramovima.Specijalni ramovi su ostali u ko{nicamacele sezone i bili su dopuwavani u dva

navrata (mart/april i juli/avgust)sa 12 g timola u kristalu. Timol je isparavao tokom narednih

nekoliko meseci. Jedan p~elar jeodstranio ramove po~etkom aprila zavreme trajawa medne pa{e. Ukupno je

ispitano 22 uzorka meda. Poreklomedova je odre|ivano merewem

provodqivosti. Zatim je testirano 6cvetnih medova, 6 medova od medqike i 10

me{anih medova ove dve navedene vrste. Sadràjtimola je ustanovqen metodom gasne hro-matografije. Nivo ispod kog je bilo

nemogu}e izmeriti timol je iznosio 0,02 mg/kg.R R E E Z Z U U L L T T AAT T I I I I D D I I S S K K U U S S I I J J AA

1 )R EZ I DU E P O S LE D U GO T T R A J N O G

T T R E T T M A N A T T I M O L O M

Rezultati istraìvawa u Libefildu iz1997. i merewa u Nema~koj 1996. su prezentovanina dijagramu.

Prosek 22 {vajcarska uzorka je bio 0,33mg/kg (minimum 0,02 mg/kg, tj. limit detektovawa,a maksimum 0 83 mg/kg) Jedan uzorak je zna~i nez-


Rezidue u medu posleaplikacije timolom

protiv varoe upotrebomFrakno timol rama

Autori:T u f g b o C p h e b o p w

W f s f o b L j m d i f o n b o oB o u p o J n e p s g

Q f u f s G m v s j

Federalni istraìva~ki InstitutOdsek za p~elarstvo

Mjfcfgjfme 4114 Cfso [vajcarska^lanak je objavqen u ~asopisima T d ix f { f s j td i f C j f o f o .[ f j uv o h 121 (4)/1998,

Bnf s jd b o C f f K pv s o b m za avgust 1998, i Melitagora za septembar 1998.

F I J U

U U ! ! !

2,00

1,80

1,60

1,40

1,20

1,00

0,80

0,60

0,40

0,20

0,00

Vrednost tolerancije u[vajcarskoj od 0,8 mg/kg

uzorci

m g t i m o l a n a k g m e d a

[vajcarska = 22 Nema~ka = 19




koje su merene u institutu u Hohenhajmu ( LmbvtXbmmofs ) u nema~kim medovima, su bile generalnove}e nego u {vajcarskim: prosek 0,63 mg/kg, mini-mum 0,07 mg/kg a maksimum 2,00 mg/kg. Razlozi zave}e vrednosti u nema~kim medovima nisuispitivani. Sumwa se da je ve}i broj god-ina ispitivawa Frakno timol ramova u

Nema~koj igrao neku ulogu u tome.2 ) U T T I C A J BBR O J A

E K S P E R I M E N T T A L NI H G O DI N AU jednom p~eliwaku u {vajcarskom

ispitivawu testovi su upore|ivani posle 2 i 3godine dugoro~nog tretmana timol ramovima.Rezidue su bile jasno vi{e posle tre}e godine.Ovo otkri}e }e morati da se potvrdi nared-nim testovima.

3 ) R A Z L I K E U T T I P O V I M A M E D AIspitivawa razli~itih tipova meda su

dala slede}e rezultate {to se ti~e rezidua

timola u {vajcarskim uzorcima:Iz ovih vrednosti moè se videti tenden-

cija da prole}ni med teì ve}im reziduama tim-ola nego {to je slu~aj sa medom od medqike uleto. Da li ovo moè da se potvrdi, vide}e seposle ponovnih analiza narednih godina.

4 ) U K L A W A W E T T I M O L R AM O VA

T T O KO M M E D OBBR A W AJavqa se pitawe da li odstrawivawe

Frakno timol ramova u toku medobrawa moè da

redukuje rezidue u medu? U jednom p~eliwaku to je i u~iweno. Vrednosti rezidua timola u dobi- jenom medu su bile zna~ajno niè nego na drugimp~eliwacima. Ovo otkri}e se ne moè smatrati

definitivnim budu}i da nije bilo jo{ ispi-tivawa.

5 )P O RE \ EW E S A

B QJ M JGF WB S- - o mZanimqivo je upored-

iti celogodi{wi tretmantimol ramovima i osmonedeqni

tretman BQJ MJGF WBS-om u jesen (pogledajte gorwutabelu). Rezidue posle

aplikacije BQJ MJGF WBS-a subile statisti~ki zna~ajnoniè ( q=0,005) nego pri

kori{}ewu timol ramova.6 )E F F E K T T N O S T T

F F R A K N OT T I M O L R AM O VAU ovom ispiti-

vawu stepen efikasnostiprotiv varoe nije utvr|ivan. Prema izjavamap~elara sa 17 p~eliwaka nisu postojaleindikacije za nezadovoqavaju}u efikasnost. Aako se primeni odstupawe od celogodi{weg tret-mana (prekid od nekoliko nedeqa ili mesecitokom medonosnih pa{a) mora se o~ekivati ismawewe efikasnosti kao i konsekvence koje sene mogu predvideti.

Z A K Q U ^ C I

Posle celogodi{weg tretmana timolramovima neki uzorci meda se uklapaju u vred-nost tolerancije od 0,08 mg/kg, dok neki prelazetu granicu. Mogu}nost promene ukusa meda nemoè se ignorisati. Verovatno odstrawivawetimol rama tokom pa{e moè da smawi rezidue,ali se smawuje i efikasnost protiv varoe.(A zar tokom pa{e ve} ionako ne tretiramo nijednim sredstvom - primedba urednika).

Zbog eventualne promene kvaliteta meda,upotreba Frakno timol rama ne moè da se pre-poru~i za prakti~nu upotrebu.

prosek minimum maksimummg/kg mg/kg mg/kg

Cvetni med (6 uzoraka) 0,52 0,40 0,83Me{ani med (10 uzoraka) 0,25 0,08 0,54[umski med (6 uzoraka) 0,29 <0,02 0,63

prosek minimum maksimummg/kg mg/kg mg/kg

Frakno timol ramCelogodi{wi tretman 0,33 <0,02 0,832-3 godine (22 uzorka)

BQJ MJ G F WBS8 nedeqa u jesen 0,16 <0,02 0,481-5 godina (28 uzoraka)

Rezidue posle aplikacije BQJ MJGF WBS-a su bile statisti~ki zna~ajnoniè ( q=0,005) nego kod aplikacije uz kori{}ewe Frakno timol rama.

Zanimqivi komentar ~lanka urednika Melitagore,gospodina Aleksandra Mihajlovskog:

Smatram za neophodan moj komentar nagorwa istraìvawa. U gore navedenim ~lancimaimamo prili~no advok at sk a obra}awa/ istraìvawa dve zasebne strane koje brane i hvale svoj proizvod, ili napadaju i kritikuju tu|.Treba da je svima jasno da Melitagora ima za ciqobjavqivawe nezavisnih istraìvawa, ali to nije mogu}e kada se radi o ne~em novom. Uvek su

prvo dostupna istraìvawa u~iwena ili spon- zorisana od samog proizvo|a~a ili reakcije konkurencije. Zaista validna istraìvawa dolaze dosta kasnije. Ali mi to vreme ne}emo ~ekati ve} }emo prepustiti svakom ~itaocu da

va`nost i istinitost. [to se ti~e Frakno timol rama, budu}i da sam bio svedok poku{aja na{ih makedonskih p~elara da stanu na put varoi i posipawem timola po ramovima {to je uvek bilo pra}eno stresom kod p~ela i izlaèwem iz ko{nica, smatram da je Frakno timol ram ge e n i - - j a l n a p ~ e e l a r s s k a i d d e e ja za aplikaciju eteri~nih

uqa u ko{nicama i da kao takva zasluùje na{u

pa`wu i mislim po{tovawe i priznawe.U svakom slu~aju, u periodu koji sledi svi mi treba da uloìmo maksimalnu koncentraciju pri izboru akaricida za suzbijawe varoe, i ne samo da odaberemo najjeftiniji ve} i ek olo{k i



Suo~avamo se sa ~iwenicom da je borbaprotiv varoe sve komplikovanija, {to zbogstvarawa otpornosti na preparate, to i zbogograni~ewa upotrebe nekih dosada{wih lekova, jer su wihovi ostaci u medu u najmawu rukutoksi~ni za ~oveka, a pojedini i kancerogeni(amitraz). Ipak, timol nam vra}a nadu i sve vi{euliva poverewe. Svojevremeno smo ga napustilizbog neophodne opreznosti pri radu sa wim(neèqena dejstva), ali i zbog lako}ekori{}ewa i povoqnije cene drugih lekova.Postojao je problem i sa na~inom tretirawa, aneke od tada kori{}enih metoda vide}ete unarednom tekstu.

Veoma je povoqno {to glavnina isparewatimola ostaje u medu samo 48-72 ~asa.

Efikasnost timola doziranog u oblikupra{ka, sa 0,25 g po ulici p~ela ili u kutiji(gazi) sa 10-15 g po ko{nici je u masovnom eksper-imentu bila 73-97,7%. Efikasnost timola u dozi jedino od pra{ka je bila 76%. Najvi{e varoe jepalo posle 48 ~asova, i osip se zadràvao na tomnivou narednih 4-7 dana.

Ina~e, efikasan je na temperaturi od 8-

42o

C. Ali, ako se tretira sa 10-15 g po ko{nici unekom paketi}u ili gazi, a na temperaturi preko27oC, matica prestaje sa zalegawem, i oko 6%matica ugine.

U Belgorodu su 10 g timola stavqali ukutije {ibica i uvijali u gazu, ili su timol uvijali samo u gazu (paeti} 5h5 cm). Tako spremqentimol je kori{}en u novembru, po~etkom febru-ara i po~etkom aprila, deluju}i sa podwa~e, {to je gre{ka, jer se isparewa kre}u naniè. Unovembru je palo 4,5 puta vi{e varoe nego u kon-trolnim dru{tvima, u februaru 2,8 puta vi{e, au aprilu ~ak 6 puta vi{e. Ako se koristi tokom

zime, pada 2 puta vi{e varoa nego kod kontrolnihdru{tava.

Kod te{kih zaraza timol se davao 3-4 putau obliku pra{ka sa razmakom izme|u tretirawaod 4 dana (0,25 g po ulici). Kod slabijih zarazadaje se 2-3 puta u razmaku od 7 dana. P~ele se takole~e u prole}e, leti po va|ewu meda, i u jesen,obavezno vode}i ra~una o temperaturi,vla`nosti vazduha i pa{nim uslovima. Ako jeslaba pa{a, lako moè do}i do grabeì, kao ipri ve}oj dozi od propisane. Tretirati kad jevla`nost vazduha 30-40%, jer tada varoa bezp~ele ìvi 2-3 puta kra}e, nego kad je vla`nost80-90%. A poznato je i to da hemijska akaricidnasredstva pri tako velikoj vla`nosti imaju slabije rezultate za 30-50%.

U Rusiji (Belgorod) su priredili jo{jedan eksperiment Tretirali su timolom 8

Zapra{ivali su po satono{ama pored zadwihzidova ko{nica u dozi od po 0,25 g po ulici p~elai to 2 puta sa razmakom od 7 dana. To je stim-ulisalo aktivnost p~ela na slaboj pa{i (sun-cokret udaqen 2,5 km), pri vrlo toplom vremenu.Dru{tva su uve}ala zalihe meda za 32,4%, dok su je kontrolna smawila za 26,2%. Ali, prisustvo 10g timola iznad sa}a u kutiji tokom jednog mesecaneprekidno, negativno deluje na produktivnostp~ela. Dru{tvo se dobro razvija, ali tada daje i30% mawi prinos, {to treba proveriti !

Ina~e, tretirawe timolom za 3-7 putapove}ava aktivnost p~ela na pa{i, kad se treti-ra pra{kom 2 puta u razmaku od 7 dana.

Varoa ima niù nosivost kad je u ko{niciprisutan timol. Odrasle ènke varoe koje zbogtimola padnu sa p~ele, gube sposobnost da seponovo uhvate za p~elu. Timol dovodi i dopove}anog procenta smrtnosti varoe u leglu.

U pasivnom periodu ìvota p~ela, timolne naru{ava fiziolo{ko stawe p~ela. Va`no jei to da se smawuje aktivnost na izgradwi tru-tovskih }elija, pa je mawe i izvo|ewe trutova.Zatvorene trutovske }elije se otvaraju. U tru-

tovskom sa}u p~ele izgra|uju radili~ke }elije.Ne zna se da li je to jedini razlog, ali timolsmawuje rojqivost dru{tava.

Ako se stavi iznad legla, spu{ta gorwugranicu prostirawa legla za 6-7 cm u odnosu nasatono{u. Tretirawe dru{tava ispod tri okviradovodi do wihovog uginu}a.

P~ele pove}avaju rad na izbacivawukristala timola, larvi, mrtvih lutki iliparazita. Uno{ewe timola u ko{nicu je ina~epra}eno pove}anom aktivno{}u i uzbu|eno{}up~ela. Posledica intenzivirawa aktivnosti jesmawewe trajawa ìvota zdravih p~ela za 3-7%,

ali se produàva ìvot zaraènih zajednica.Korisno je znati da timol ima osobinu da

tokom isparavawa stvara pokoricu koja usporavadaqe isparavawe. Po davawu timola p~ele brzoreaguju. Ako je doza prevelika, p~ele sa maticomnapuste ko{nicu i obustave aktivnost. Ako nemanikakve reakcije, doza je verovatno mala. Ne smese tretirati ni nekoliko dana pred seobu, kao nikad se o~ekuje pogor{awe vremena, jer ondauzbu|ene p~ele koje napuste ko{nicu stradaju odnevremena. Najboqe je da se p~ele prvo uznemirelupkawem po ko{nici (skidawem krova), zatimmalo nadime, i onda varoa lako pada i sama zbognadutosti p~ela koja je posledica uzetog medausled dimqewa i zbog pove}ane aktivnosti. Ondase odozgo malim sitom poseje timol po ulicama.Neki timol nasipaju u usek na satono{i, ili gasmeste u prazne }elije sa}a Ali ako je timol

Timol - stari lek sa novom upotrebom - 43 -Urednik smatra za nu`no da pored ovako iscrpnih ~lanaka o timolu, u ovoj kwizi

objavi jo{ neke starije informacije do kojih je mogao da do|e a koje se ti~u upotrebetimola u p~elarstvu, kako bi ~itaoci pred sobom imali kompletnu sliku !!!

DODATNE DODATNE INFORMACIJE INFORMACIJE O O TIMOLU TIMOLU Ovo je izmewen i dopuwen ~lanak urednika ove kwige, objavqen u ~asopisu Matica 1/1998.




SSPPRREE^̂AAVVAAWWEENNAAGGOONNAA ZZAA

RROOJJEEWWEE UUPPRROOLLEE}}EE

Foto: Ukrajinski~asopis Pasika br.3/1998

Autor:Aleksandar Mihajlovski Aleksandar Mihajlovski

urednik ~asopisa Melitagora-p~elari desetoramnom

Fararovom ko{nicom sanastavcima visine 19 cm

ul.Helsinki 41 a91000 Skopje, Makedonija

tel. 99 389 91 363-424^lanak je objavqen u Melitagori br.2/2000 god.

Urednik ne moè a da ~itaocima ne predstavi svog li~nog prijateqa Aleksandra kao jednog od retkih p~elara sa izuzetno realnim i razumnim pogledom na p~elarstvo dana{wice, naro~ito na sve suroviji ekonomski aspekt na{eg zanimawa.

Posebnu ulogu u metodu kojièlim da vam opi{em imajuprednosti ko{nica koje mogu

neograni~eno vertikalno da se pro{iruju aimaju relativno niske nastavke i ramove, kod

nas poznate kao Fararove ko{nice. Trebanaglasiti da je ovo jedna od retkih operacijakoja zahteva rad sa ramovima kod ove ko{nice,i traì vi{e vremena i truda, ali je zatoneophodan preduslov za daqi ekonomi~ni radskoro iskqu~ivo sa nastavcima !

Ne samo u usmenim predavawima, ve} naàlost i u najve}em broju kwiga i ~lanaka op~elarstvu, se pri opisivawu tehnologije(pravilniji termin je tehnika - primedba urednika) rada sa p~elama ne isti~e u dovoqnojmeri razlika izme|u akta prirodnog rojewa, isamog nagona za rojewe kod p~eliwih dru{tava.Na àlost, ve}i deo p~elarske literature sebavi prezentirawem metoda i postupaka koji-ma moè da se spre~i ili na drugi na~in isko-risti akt rojewa a mnogo re|e je jasno defin-isana potreba za spre~avawe same pojave irazvoja nagona za rojewe kao i metode kojima seto postiè.

Svi koji su imali prilike da ~uju pokoju re~ o Fararovim ko{nicama, sigurno subrzo shvatili da je u tom sistemu mnogo lak{eposti}i kontrolu akta rojewa, budu}i da je tako{nica mnogo pogodnija za manipulacije nas-

tavcima i ramovima, pri ~emu se ~ak i koddru{tva koje je dosta duboko za{lo u rojevinagon moè spre~iti finalni stadijum, tj.samo rojewe.

Ali, pri ovakvim manipulacijama, ~iji

paktnosti legla tj. dovo|ewu dru{tva u stawe stre-sa, se dobija jedna izrazito va`na i negativna poja-va - odsustvo zadovoqavaju}eg prinosa ili drugimre~ima re~eno: sa time {to smo spre~ili rojewe,automatski nismo i povratili radno raspoloèwetj. nije odmah zavladao nagon za sakupqawe rezervimeda.

Tako svi mi koji radimo ovim tipomko{nice stièmo do vi{eg stepena saznawa da sesu{tinski u savremenom p~elarewu Fararovomko{nicom ili LR ko{nicom javqa jaka potreba zaspre~avawem same pojave ili razvoja nagona zarojewe! Isto tako, traga se i za metodama zazadràvawe radnog raspoloèwa kod p~ela, tj. nag-ona za razvojem ili nagona za sakupqawem rezervihrane, ali ta problematika nije tema ovog ~lanka.

Zna~i, da bi bila primewena slede}a metodaprevencije nagona za rojewe osim posedovawanajsavremenijih ko{nica tipa Farar (najboqe sadesetoramnim nastavcima visine 19 cm) (ovo je autorovo li~no mi{qewe - primedba urednika),ili LR (sa kojima ekonomi~nost nije najboqa),

potrebne su i izvesne pripreme.Kao prvo, obratiti pa`wu i dru{tva zazim-iti sa hranom u izobiqu, tj. velikim brojem ramovapoklopqenog meda. Poèqno je da se obezbede irezervni nastavci sa takvim medom. Isto tako, zauspeh je neophodno da se prihvati za istinitu pret-postavka da se u prole}e po~etak nagona za rojewemanifestuje polagawem prvih neoplo|enih jajakoje matice nose u trutovske }elije ili se mani-festuje po~etkom izgradwe trutovskog sa}a upraznom prostoru ostavqenom i namewenom za tusvrhu (na poklopnoj dasci ili ramu gra|evwaku).Nije lo{e znati i to da veliko zna~ewe u izvo|ewu

ovog metoda ima poznavawe pona{awa p~eliwegdru{tva tokom cele godine, a naro~ito u prole}e,kao i minimizirawe stresa usled otvarawako{nice i preure|ivawa wegove sadrìne,

. Na daqe slede crteì kojima }e



Prevencija i suzbijawe rojevog nagona - 45 -

em da prikaz ove metode preko na{eg ~asopisadajem iskqu~ivo sa ciqem da ~ujem ili pro~itamiskustva onih koji }e se re{iti da isti primene,u celini, ili barem delimi~no.

C RT E @ 1.

Legenda:

Nastavak broj 1: 1,2 i 8,9=med i 3-7 ramovi

sa praznim izgra|enimsa}em.

Nastavak broj 2:

1-9 zatvoren medOvo je prikaz jednog

tipi~nog sredwe jakogp~eliweg dru{tva pri

zazimqavawu u jesen. U nastavku br.2 ima 6-9 ramovaskoro 100% punih sa 100% poklopqenim medom i

polenom. Mawe meda mogu da imaju samo 1-3 ramapostavqenih u sredinu. U nastavku br.1, sredwi ramovi

su sasvim prazni, a na krajwim moè da ima meda i pole-na.

C RT E@ 2.

Legenda:Nastavak broj 1:

1,2 i 8,9=med i 3-7ramovi sa praznim

izgra|enim sa}emNastavak broj 2:

1,2,4,5,6,8,9= zatvorenmed; 3 i 7 su med+polen

Ovo je prikaz zajed-nice u rano prole}e.

Pri prvom prole}nom pregledu se kontroli{e samoprisustvo matice, zdravstveno stawe i do koje je visine

rama poklopqen med u nastavku br.2. Ako je potrebno,sada je vreme da se vr{i stimulativno prihrawivawe

{e}ernim sirupom ili medom, ili pak prihrawivaweza dopunu potrebnog minimuma rezervne hrane, da bi se

izvela slede}a operacija(crte` 3a). Ne vr{i se nikak-va druga manipulacija. Zavisno od vremenskih uslova,

re|e ili ~e{}e se vr{e pregledi samo nekoliko kon-trolnih dru{tava na p~eliwaku: traè se prva tru-tovska jaja ili po~etak izgradwe trutovskih }elija na

poklopnoj dasci ili na postavqenim ramovimagra|evwacima.

C RT E @ 3a:

Legenda:Nastavak broj 2:

1 , 2 , 4 , 5 , 6 , 8 , 9 =zatvoren med; 3 i 7

su med+polen ilileglo

Nastavak broj 1:

1,2 i 8,9=med i

3,4,5,6,7=ramovi sapraznim izgra|enim sa}em

Ovo je prevencija nagona za rojewe (obi~no upo~etku vo}ne pa{e). Otkako se uo~e prvi znaci

po~etka nagona za rojewe (kod starih matica ovo se

ramovi sa medom i polenom, ali na kojima nema legla, ipostavqaju se u novi nastavak broj 3. Isto se radi i sa

ramovima koji imaju med u prvom nastavku. Nastavakbroj 3 se dopuwuje ramovima iz rezerve. Koli~ina meda

u ovom nastavku ne sme biti ispod 10 kg, a ako je vi{e,utoliko boqe. Ovaj nastavak ide na podwa~u.

C RT E @ 3b:Legenda:

Nastavak broj 1:

2 i 8= ram gra|evwak i 3-7 su ramovi sa praznim

izgra|enim sa}em ili sasatnim osnovama

Nastavak broj 2:

3,4,5,6,7,8= leglo; 2,9=

satna osnova; 1 , 10 =prazni izgra|eni ramoviNastavak broj 3:

1-10= ramovi sa medomOvo je izgled

ko{nice posle izvr{enemanipulacije. Med je na podwa~i (neprirodan poloàj).

U sredini nastavka br.2 su centralno postavqeni bezreme}ewa rasporeda, ramovi sa leglom. Do wih, levo i

desno su satne osnove, a ostatak prostora ispuwavajuprazni izgra|eni ramovi. Pazite da 1. i 10. ram budu sa

izgra|enim sa}em. U 1.nastavku koji je na vrhu mogu sepostaviti: a)samo 10 izgra|enih ramova(kod slabije

zajednice); b)izgra|eni ramovi i nekoliko ramagra|evwaka (sredwe jake zajednice), ili v)izgra|eni

ramovi(u sredinu), a sa strane satne osnove i

gra|evwaci(ja~e zajednice). Posle ovoga u normalnimuslovima nema potrebe za dopunskim prihrawivawem.

R E Z I M E : Zbog nestabilnog vremena, oviradovi ne mogu da se {ematizuju i predvide {tose ti~e rokova, ali su va`ni slede}i principi:

-Koli~ina meda ne sme da padne ispod 8 kg;-Uvek mora da ima praznog sa}a nad leglom; -Doravnodnevice med mora biti ispod legla; -Ne smese remetiti raspored ramova sa leglom kao pre-vencija bolesti; -Intenzivno prihrawivawe zadopunu zaliha se vr{i krajem leta/po~etkom jeseni ili rano u prole}e.

Zavisno od vremena i ja~ine vo}ne pa{e i

drugih pa{a, vr{e se slede}e kontrole:-Kontrola 1.nastavka i utvr|ivawe da li

je pred blokirawem polenom,leglom i medom. Po potrebi seotseca trutovsko sa}e sagra|evwaka ili se dodaje jo{ jedan nastavak pun ramova saizgra|enim sa}em, satnimo s n o v a m a igra|evwacima(alternativnoiznad mat.re{etke). Osnovnopravilo do ravnodnevice jesteda nad leglom uvek morateimati jedan nastavak sa prazn-

im sa}em.-Kontrola 3.nastavka i utvr|ivawe nije li

med prenesen u gorwe nastavke. Ovo se desi kadp~ele duè ne izle}u(automatsko prihraw-ivawe). Ako p~ele to u~ine, a pa{a je neizvesna

j ( 3)

PROLE]NO R AM O V I S A M E D O M




KOMPLETNAKOMPLETNA NAU^NANAU^NA

PPRREVENCIJAEVENCIJA ROJEROJEWWAASASA OSVRTOMOSVRTOM NANAPROIZVODWUPROIZVODWU MEDA UMEDA U SA]USA]U

Autor:Kpio B/ Iphh

Kvojqfs Ijmm Bqjbsz

3336 Tpvui

47ui Tusffu

Hbmftcvsh- NJ 5:164

VTB^lanak je objavqen u ~asopisima B C K i Melitagora za decembar 1998.godine

Budu}i da je literatura o proizvodwimeda u sa}u {tura i rascepkana na mnogo mesta,mnogi p~elari koji su bili zainteresovani zanovu Polusatnu kasetu za vrhunsku proizvodwumeda u sa}u, su smatrali da }e im biti te{ko darealizuju wen relativno zahtevni plan(Polusatna kaseta je tehni~ka inovacija za dobijawe boksesa meda u sa}u prvoklasne i do sada

n e v i | e n e f o r m e . N a dowim slikamamoète videti kako izgleda u globalu, i {tase od we dobija,a d e t a q n i j a

uputstva bi}e objavqena u drugom delu ove kwige,koja }e se {tampati za nekoliko meseci. Nasre}u, postoje indicije da }e se ova novina pojaviti u Makedoniji, a nadajmo se i kod nas - primedba urednika). Dana{wi ~asopisi i drugi tek-

stovi teè da ograni~e prisustvo ovakve temepovremenim objavqivawem samo nekog od mnogihmogu}ih planova rada a i to je ~esto propra}enosavetom u formi ne mnogo korisnih fraza, ilinagla{avawem te{ko}a. Kao odgovor na ovupotrebu razra|en je Plan za proizvodwu meda usa}u, koji smo nazvali: Plan Xuniper Hil. Plan je sinteza znawa potrebnog za proizvodwu meda usa}u i neophodne metodologije za istu svrhu.

Plan je sastavqen od odgovaraju}ih proce-dura(taktika) izvedenih iz nekih od istaknutihstrategija razra|enih od strane nekoliko priz-natih autoriteta - ~ije su strategije ~esto bile{ture jer su akcenat stavqale na procedure.

Nagla{avaju}i da su uslovi pogodni zaproizvodwu najboqeg meda u sa}u isti oni kojiizazivaju rojewe, nije iznena|uju}e priznati das ajs r j a o za ro z o e a

rojewem, urade korenite intervencije, tj. da sea sekvalitetno simuliraju okolnosti kojevalitetno simuliraju okolnosti kojevladaju u jednoj ve} izrojenoj ko{niciladaju u jednoj ve} izrojenoj ko{nici.

Slede}i ciq je bio da se razvije plan koji}e nadopuniti ve} evidentne u{tede u upotrebiHogove Polusatne kasete za med u sa}u, i to sa jedne strane u odnosu prema opremi, a sa druge dase paralelno poboq{ava znawe i ve{tina.

Posle ove potrage imao sam ose}aj da samponovo otkrio izgubqenu ve{tinu za proizvodwumeda u sa}u!

V E [ T T I N AU 1919. godini je Ministarstvo poqo-

privrede SAD-a objavilo zapaènu publikaciju:,,Farmerski bilten 1039, Komercijalnaproizvodwa meda u sa}u

,,od autora po imenu

Hfpshf T/ Efnvui.Osnove na kojima po~iva ve{tina uspe{ne

proizvodwe meda u sa}u, i koje vaè do dana{wegdana, je jasno i nedvosmisleno formulisaoEfnvui zajedno sa velikim brojem proceduralnih

j E ui j j

Objavqivawem ovog izuzetnog ~lanka na srpskom jeziku, urednik èli da ukaè svim ~itaocima da su u svetu decenijama unazad prona|ena re{ewa mnogih problema u p~elarstvu,ali na{oj javnosti nisu bila dostupna. Za{to!?! Odgovor je jednostavan. Pojedini velikani na{eg p~elarstva su godinama, ne konsultuju}i savremena svetska dostignu}a, prepisivali

jedno te isto iz kwige u kwigu, objavqivali nova izdawa, i na tome odràvali svoje ime uvrhu ,,stru~ne ,, p~elarske javnosti, bez i malo truda i sredstava uloènih u sopstveno obra-zovawe. To je dovelo do stvarawa generacije p~elara invalida u obrazovnom smislu, koji sukao dobri u~enici svojih u~iteqa nastavili odràvawe pomenute uàsavaju}e prakse, te i

danas moèmo nai}i na kwige i ~lanke koji ne bi na{li svoje mesto nigde u svetu, ~ak i kada bi bili objavqeni i pre pedesetak godina. Po ~itawu ovog ~lanka, ali i mnogih drugih iz ovekwige, uveri}ete se da ove o{tre re~i nisu uzalud izre~ene! Uìvajte i ma{tajte! Narednagodina se pribliàva i o~ekuje od nas da primenimo najsavremenija dostignu}a !



Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u - 47 -

Interesantno je da iako je u~ewe Efnvui-a bez sumwe uticalo na praksu mnogih p~elaratog vremena, pa i na D/D/Njmmfs -a, ono nije bilo{iroko prihva}eno osim za ~esto citirawenekoliko principa koje je Efnvui formulisao.

F/S/ Sppu je u kwizi ,, BCD0YZ[ p~elarst-

va

,,

(Izdawe 1935, str. 354) zabeleìo da je:,,Pa`qive studije i analize koje je uradioEfnvui rezultirale su primenom nau~nih prin-cipa u kontroli rojewa i komercijalnojproizvodwi meda (u sa}u) u celom svetu. Efnvuifnvuije imao retku sposobnost da u prakti~nu prie imao retku sposobnost da u prakti~nu pri --menu stavi rezultate nau~nih istraìvawaenu stavi rezultate nau~nih istraìvawa.

,,

Ali, na drugom mestu u istom izdawu ovekwige, kao i u izdawu jo{ iz 1923. Sppu je napisao{kolski rezime tada{we savremene metodologije proizvodwe meda u sa}u, gde ne spomiweEfnvui-ov ,,Bilten 1039ilten 1039

,,ili pak va`ne strate-

gije koje je on opisao.

Isto tako, sam ,,Farmerski bilten,, je pri-

donosio da se proizvodwa meda u sa}u prihvatakao te{ko}a, isti~u}i re{ewe koje se otkrivasamo iznutra iz zabele{ke urednika koja glasi:

,,Potrebna je velika ve{tina da se tokompa{e spre~i podela radne snage u dru{tvu rojew-em, i isto tako da se zbog prenaseqenostiko{nice spre~i preusmeravawe instinkta zasakupqawem hrane

,,, a i sam Efnvui po~iwe svoj

prilog slede}im naslovom: ,,Proizvodwa medaroizvodwa medau sa}u zahteva specijaliste sa}u zahteva specijaliste

,,.

HFPSHF T / EFN N VUI :

, ,S T T R A T T E G I J A , , J E D E F F I N I S A N A

Ovde }emo ukratko ponoviti najva`nijesu{tinske elemente celokupne analize rada sako{nicama u ciqu proizvodwe meda u sa}u, kao iprirode te{ko}a, i to jednom serijom citata:

1) Preporu~qivo je kori{}ewe dva dubo-ka tela za plodi{te radi maksimalnog razvojadru{tva pred po~etak pa{e:

,,Zbog toga je od velike va`nosti da (1)svako dru{tvo bude normalnog sastava u perioduna 6-8 nedeqa pred po~etak pa{e i (2) da odgajawe

legla bude na maksimalnom nivou za ceo taj peri-od, ~iji je ciq proizvodwa radilica koje }eu~estvovati u pa{i

,,.

2) Preporu~uje se redukcija ko{nice nasamo jedno telo krajem medewa:

va`nosti tokom gore pomenutog perioda, postajeod sekundarne va`nosti pri samom po~etkumedonosne pa{e... Zato se u ovo vreme praviradikalna promena ciqa manipulacije. Umestoda se pro{iruje plodi{te, ciq p~elara sadatreba da bude koncentracija legla i radilica...Plodi{ta dru{tava koja se u ovo vreme prostiru

na dva nastavka, treba da se svedu na jedan.,,Uslovi koji najvi{e idu u prilog

proizvodwi meda u sa}u, su isti oni koji budenagon za rojewem.

,,Ovo sabijawe p~ela radilica u jakimdru{tvima, koje je od tako izuzetne va`nosti uproizvodwi najkvalitetnije klase meda u sa}u,traì veoma pa`qiv i ve{t rad, budu}i da zala-gawa p~elara mogu biti jo{ uvek obezvre|ena najedan od ova dva na~ina: 1)rojewem se jakodru{tvo moè podeliti na dva ili vi{e delova,ili 2)zbog toga {to im je onemogu}eno da se rojeili nedostatka prikladnog prostora za skladi-rawe hrane, itd. p~ele bi mogle da rade veomaslabo ~ak i pri najja~oj pa{i... Radna snagadru{tva mora se odràvati nepodeqenom a sred-stva koja se koriste u tu svrhu treba da budu takvada omogu}e da instinkt za sakupqawem hraneostane dominantan tokom ~itave medne pa{e,,.

3) Efnvui je kasnije definisao kqu~nuqu~nustrategijutrategiju koja }e se suo~iti sa nepoèqnimrojem - S i m u l i r a w e e je e d d n e e v e e } i z r o je e n e e k o { n i ce e .

,,Zato je neophodno, da bi se postiglinajboqi rezultati, da ova operacija spre~avawadeobe radne snage dru{tva bude u harmoniji sainstinktima p~ela. Uslove za realizaciju ovogciqa treba da obezbedi p~elar, simuliraju}i doizvesnog stepena faktore prisutne pri prirod-nom rojewu. Postoje dve grupe uslova koje su dosada bile dobro prou~ene i razra|ene, pod kojimabi se dru{tva koja se spremaju za rojewe, moglazadovoqiti u wihovim nagonima, bez podelezajednice tokom zna~ajnog perioda, obi~no dokraja medonosne pa{e. To su:

A) uslovi koji vladaju kod roja teksme{tenog u novu ko{nicu, i

B) uslovi sli~ni onima koji vladaju u

roditeqskom dru{tvu od trenutka stabilizacijemlade matice u obavqawu wenih du`nosti.,,

4) Specifi~ne preporuke za odràvawe ja~ine dru{tva tokom trajawa pa{e su najve}iproblem sa kojim se mora suo~iti proizvo|a~



izjavi: ,,Sve uspe{ne mere protiv rojewa, bezobzira da li su primewene kada je dru{tvo ve}dobilo rojevi nagon ili mnogo pre terminarojevske sezone, imaju jedan zajedni~ki faktor -privremeno uznemiravawe dru{tva u kontinu-itetu izvo|ewa mladih p~ela. Ako se svakomdru{tvu zameni matica po~etkom medonosne

pa{e, a ve} je bilo bezmati~no 10-15 dana, onda }ekod takvih dru{tava rojewe, ako ga uop{te bude,biti krajwe retkotokom jedne obi~nesezone.

,,

Ova izjavaposebno nagla{avanajva`niju jedin-stvenu strategiju,magi~ni kur{umagi~ni kur{umkoji je osnova svihonih planova koji

o m o g u } u j uproizvodwu meda usa}u.

5) Efnvuin i j e p o d v u k a onijednu posebnustrategiju, ali jez a t o n a g l a s i og l a v n i r a z l o gza{to je izbegaop r e p o r u ~ i v a w eovog ,,metoda

,,:

,,Ovaj metod nije u op{toj upotrebi kod

p~elara zbog te{ko}e odre|ivawa pogodnogvremena za operaciju, {to je od zna~aja zauspeh.

,,

Zbog toga, glavni zadatak koji treba jo{ da bude obja{wen je na~in birawapogodnog vremenaogodnog vremena.

K A R L I X IN I K IL I ON :

, ,S T T R A T T E G I J A, ,

J E P O T T V R \ E N AU jo{ jednoj zna~ajnoj publikaciji

,,Med u sa}u,,

(Ipofz jo uif Dpnc) koju jenapisao Karl Kilion 1951. godine, dopuwenoj odwegovog sina i partnera Xini Kiliona 1981.godine, osnovna strategija za simulirawe ve}izrojene ko{nice je jasno potvr|ena u svojojvrednosti. Decenije provedene u proizvodwimeda u sa}u koje imaju Kilionovi i ogroman brojdobijenih nagrada, uz vi{e od 1000 dru{tavapredstavqaju teren sk i eks p e r i m e n teren sk i eks p e r i m e n t od nepro-cewive vrednosti.

Sistem Kilionovih ima svoje korene uu~ewima Efnvui-a i Njmmfs -a. Prema Kpio B/Sppu-u: ,,Ova dvojica qudi, u svoje vreme, su bilipriznati kao najve}i autoriteti za proizvodwumeda u sa}u

,,. Dibsmft Lsvtf (Paris, Ilinois) je

slede}i wihovo u~ewe na~inio vredan doprinos

naro~ito u kori{}ewu medi{ta. Slede}apoboq{awa su na~iwena uz pomo} KarlaKiliona, a kasnije je sve bilo fino modifiko-vano od Xini Kiliona.

Kwiga ,,Med u sa}u,,

opisuje jedan celogo-

sistema koji se odnosi na kontrolu rojewa, a koji je toliko kriti~an na po~etku medonosa i sezonerojewa, u celini se otelotvoruje Demuth-ovastrategija, iako se na jedinstven na~innagla{ava procedura kojom se demonstrira neuo-bi~ajeno zalaèwe do samih granica tolerancije. P~ele se sa maticom sabijaju u jedno od dva

plodi{na tela za vreme od nekoliko dana nasamom po~etku medonosne pa{e, i time se namer-no izazivaju pripreme za rojewe, ako ve} nisu isame zapo~ele. Matice su sa potse~enimatice su sa potse~enimkrilima zbog dodatne sigurnosti da ne do|erilima zbog dodatne sigurnosti da ne do|edo gubqewa p~ela, bilo pre ili posleo gubqewa p~ela, bilo pre ili posle D E Q E W A D E Q E W A . Matica se odstrawuje ~etiri danakasnije. Desetog dana se dodaje zreo mati~wak(ili oplo|ena matica). (Obavezno pogledajte

~lanak profesora SlobodanaMiloradovi}a

o b j a v q e n u ~ a s o p i s u M a t i c abr.6/1999 koji govori o ne~em s l i ~ n o m k a o meri drasti~nog uve} awa pri- n o s a . A k o nemate taj broj,o br ati te s e uredniku ove kwige - primed-

ba urednika).Sada opasnostod gubqewa delap ~ el a jedi n omoè da se javik a s n i j e s a,,rojem za spari-v a w e , , i l ig u b q e w e mdodate matice,

opasnost koja po~iva na napravqenom previdubarem jednog mati~waka (neki prinudnimati~wak) pri sistematskom pretraìvawu svihmati~waka.

Uslovi koji vladaju u ve} izrojenojko{nici, ali bez gubqewa p~ela se postiù tekposle blizu ~etrnaestodnevnog prekida zalegawana po~etku medonosne pa{e. (Vidi crte` 1)

Da ne bude lomatawa sa rojevima !

Slike preuzete iz ukrajinskog

~asopisa Pasika broj 3/1998.godine

Mlada matica

Samo poklopqeno leglo Koncentrisana snaga

izletnica

MEDI[TE SAMEDOM U SA]U

C

t̀

b bro




Daqim radom sa medi{tima se podsti~eono {to bi se moglo nazvati ve{ta~ka pa{a.

,,U toku ovog bezmati~nog perioda p~eleizletnice su smestile malo sveèg nektara goreu medi{tu i u svim }elijama iz kojih su seizvodile p~ele. Plodi{no telo bi}e zatrpanosveìm medom u trenutku dodavawa mlade matice

ili mati~waka. îm zapo~ne polagawe jaja p~ele}e med preneti u medi{te. U èqi p~ela daobezbede matici prostor za zalegawe u izobiqu,rad u medi{tu prakti~no eksplodiraksplodira, brzoobezbe|uju}i p~elaru dobro ispuwena medi{tasa medom u sa}u. Od tada pa nadaqe se proizvodinajlep{i med u sa}u, i onda koliko god da sabi-jamo p~ele na bilo koji na~in, nemogu}e jenaterati ih da se roje.

,,(,,Med u sa}u

,,str.102)

Verovatno je mogu}e da se imitira modelKilionovih (crte` 1) drugim sredstvima kojatraè mawe discipline u radu i mawu zavisnost

od ta~nog poznavawa biologije i pona{awap~ela.BRAT ADAM (Cspuifs Bebn):

,,STRATEGIJA,,

JE UTVR\ENAJako svedo~anstvo za osnovanost strategi-

je kontrole rojewa koju je istakao Efnvui stiènam od Brata Adama, u wegovoj kwizi:,,P~elarewe u parohiji Bakfast Abi

,,

(Cfflffqjoh jo Cvdlgbtu Bccfz) str. 46-47:,,Iako postoji, mora se priznati, bezbroj

mera za prevenciju rojewa, na ni jednu se nemoèmo sa sigurno{}u osloniti, osim na onukoja ukqu~uje odstrawivawe matice na period od

10-14 dana. Mi smo primewivali ovaj metod nasvim dru{tvima, bez obzira da li su pripreme zarojewe bile u progresu ili ne, 21. ili oko 21.juna. Deset dana kasnije su odstrawivani svimati~waci a kroz nekoliko dana dodavana je

m l a d ao p l o | e n a

m a t i c a .Kori{}ewem

ove metode elim-inisani su nu`ni

pregledi jednomnedeqno. I jo{ vi{e

od toga, osiguran je zna~ajnove}i prinos sa pa{e na deteli-

ni, budu}i dasu posle 14-

18 dana

dru{tva ovako tretirana pokazivala radnuenergiju koja se manifestuje samo kod novonase-qenih rojeva. Ovaj metod kontrole rojewavaj metod kontrole rojewaiskqu~uje svaku neizvesnostskqu~uje svaku neizvesnost. Uop{te se ne pos tavqa pitawe d a li }e ili ne }e us pe ti

,,

Ovde BratAdam govori o

sigurnosti da }ei n s t i n k t z asakupqawe ostatido m i n an tan arojewe pod sig-urnom kontrolom,kao {to je navede-no kod Efnvui-a idemonstrirano odKilionovih. A li

Brat A d am i de i

mnogo d aqe :

,,Tako|e suosigurane i mnogedruge prednosti.Prekid u odgajawulegla ima profilakti~ko dejstvo {to se ti~ezdravqa zajednice. On tako|e uti~e i na redukci-ju ja~ine dru{tva odmah posle glavne pa{e uvreme kada vi{ak snage moè da bude pozitivannedostatak a to je u onim podru~jima gde nema kas-nije pa{e. Dru{tva koja su bila tretirana naovaj na~in }e u}i u zimu sa podmla|enim sas-tavom, i kao {to je pokazalo iskustvo, bi}emnogo uspe{nija u prole}nom razvoju sa ìvot-

nom snagom koja nedostaje zajednicama netreti-ranim na ovaj na~in

,,.

,,Profilakti~ko dejstvo na zdravqe zajed-nice

,,koje je bilo ispitivano od Brata Adama je

naro~ito zna~ajno danas zbog varoe i wojpridruùju}ih virusa koji izazivaju propastp~eliwih dru{tava.

Zatim je Brat Adam potencirao problemgubitaka zbog te{ko}e odre|ivawa pravogtrenutka za izvo|ewe navedenih operacija, koji je spomiwao i Efnvui kao razlog op{teg neprih-vatawa gore navedenog metoda sa prekidom kon-tinuiteta legla, ukqu~uju}i i region BakfastAbi gde postoji i kasna pa{a:

,,Za nesre}u, kao {to smo kasnije otkrili,u Dartmoru (stenovita zaravan u Engleskoj) nikone moè da se nada da }e dobiti vredan prinos odvreska, osim od dru{tava koja su na vrhu svojesnage. Ovde ponovno prekid u odgajawu legla uvreme kada bi trebalo da se odgajaju p~ele zasakupqawe meda - pri kraju avgusta se pokazaoodgovornim za gubitak neophodne snagedru{tva

,,.

Moè da se zakqu~i da za oko 6-7 nedeqa(ili pre toga) prednosti strategije istaknute od

Efnvui-a i{~ezavaju zbog datih razloga(jaz u broju radilica) i da se ubrzo posletoga isto doga|a i sa imunitetom na

rojewe. Otuda bi trebalo da se razvije bilokakva sinteza koja }e se suo~iti sa ovim

B R A T A D AM





H/X/ EFNBSFF:PRETEÂ KO[NICE U

KOJOJ JE SIMULIRANO ROJEWEOsnovna verzija sada ve} klasi~nog

Demarijevog plana za kontrolu rojewa (vidicrte` broj 2) je bila objavqena 1894. godine, apotom je sledila serija modifikacija (Kwiga:

BCD0YZ[ Cfflffqjoh, izdawe 1935. godine, str.216-219).

U najprostijoj formi se odvaja matica od

wenog legla mati~nom re{etkom. Tako su uve-

deni neki od uslova kojih ima u ve} izrojenojko{nici: matica je zatvorena dole sa ,,rojem

,,i

perspektivom novog po~etka, a bezmati~no leglo je gore (izrojeno mati~no dru{tvo), a obe zajed-nice dele iste p~ele. Neki obja{wavaju da jedemarirawe efektivno jer je zbijenost mladihp~ela na leglu umawena, a istovremeno je

obezbe|eno dovoqno prostora matici za zale-gawe. Ali, tu ne postoji globalni prekidlobalni prekid u kon-tinuitetu odgajawa legla.

Da li pod uticajem Efnbsff-a ili ne,Efnvui navodi kori{}ewe mati~ne re{etke dabi se podelila ko{nica koja ima plodi{te od dvatela (bez preme{tawa legla) kao jednu od neko-liko opcija da se do|e do prekida zalegawa u bez-mati~nom delu (Farmer, bilten 1039).

[iroko kori{}eno sa raznim modi-fikacijama, demarirawe samo po sebi se ne pre-poru~uje za proizvodwu meda u sa}u.

Efekat je ograni~en na veoma kratkotra- jnu kontrolu rojewa, pa je ~esto potrebno pon-avqawe postupka - verovatno ba{ zato {to nemaglobalnog prekida u odgajawu legla. A tako|e je iefekat uticaja na dru{tvo koje se ve} spremalona rojewe, krajwe nesiguran i kontroverzan.

Strategija koju je definisao Efnvui iu~ewa ili svedo~anstva drugih autora o kojima jeovde diskutovano, sadrè konsenzus, i veoma sudobra baza (ali samo baza, i ni{ta drugo, kao {to }ete videti u nastavku ovog ~lanka na narednoj stranici - primedba urednika) za upravqawerazvojem nove sinteze, koja }e rezultovati

kona~nim re{ewem problema.

Leglo podignuto odozdo.

Ostavqa se otvoren gorwiotvor za izlazak trutova.

Ovde dole se matici dajemogu}nost zalegawa na

velikom prostoru.

Mati~na re{etka

C

R

T

E

@

B

R

O

J

2

KADA BUDEMO NAUÎLI BIOLOGIJU PÊLADO SAVR[ENSTVA, I BUDEMO UPRAVQALIPÊLAMA TAKO DA UVEK ZNAMO NA KOJI

NAÎN ]E ONE ODGOVORITI NA SVAKU NA[UINTERVENCIJU, MO]I ]EMO SEBE NAZIVATIVRHUNSKIM PÊLARIMA. SVE DOTLE, MI

SMO AMATERI !

Fot o : M e l i t a g o r a 1 2 / 1 9 9 8o t o : M e l i t a g o r a 1 2 / 1 9 9 8




Plan Xuniper Hil je predstavqen nacrteù broj 3. i izraàva konsenzus

,,Strategije za obnovu,,

(simulacija izrojeneko{nice) u okvirima nove proceduralne sinteze- sa nadom da }e ono najboqe u toj ve{tini dadonese i predstavi u opsegu mogu}nosti kojeonese i predstavi u opsegu mogu}nosti kojeima ve}ina p~elarama ve}ina p~elara. Mnogi postavqeni ciqevisu bili koncentrisani u minimumu koraka koje je

neophodno preduzeti za uspeh.Prekid kontinuiteta zalegawa je otpo~eosa danom 0, deset dana pred o~ekivanu medonosnupa{u, bez obzira da li vam je namera proizvodwameda u sa}u sa rane prole}ne pa{e pa nadaqe, ilisamo za kasnu glavnu pa{u.

Preduslovi su: zdravo dru{tvo sa mati-com, koje ima 11-12 ramova legla u svim stadiju-mima i da se nalazi u dva tela - nastavka.

P R EK I D L E GL A D EM A R IR A W EMKoncept Efnbsff-a sa odvajawem matice

od wenog legla pomo}u mati~ne re{etke jeizabran da bi se zapo~eo ovaj plan ne samo radi

pogodnog prekida kontinuiteta legla {to morada se dogodi u gorwem telu, ve} i zato {to planEfnbsff-a sluì i u svrhu ostvarewa jo{ neko-liko ciqeva va`nih sami po sebi:

Imunitet na rojewe u periodu od 10dana.

Neprekinuto zalegawe matice u dowemnastavku.

Uslovi koji ukqu~uju gradwu mati~wakanajvi{eg kvaliteta u bezmati~nom nastavku, {to je od velike va`nosti ako u ko{nici treba daodgajimo drugu maticu.

Nadaqe se mogu posti}i jo{ tri va`naciqa :

Rojevski mati~waci, ako ih ima, se mogueliminisati budu}i da se pri demarirawu svakiram uzima u ruke i preme{ta.

Matica se automatski izoluje od legla udowem telu ko{nice, ~ime se nadaqe izbegavatraèwe matice.

Prvi korak se preduzima kako bi seproizvela ili dodala druga matica.

PROCEDURAPreduzimaju se slede}i koraci da bi se

izveo stadijum 1tadijum 1:

1) Procena stawa ko{nice.Najverovatnije gore navedeni preduslov za staweu ko{nici moè da bude o~igledan iskusnomp~elaru, ili moè biti odre|en brzim pregle-dom, ili se ~ak utvr|uje prilikom Demarirawa

2) Kada podignete najvi{qe telo ko{niceradi pregleda da li ima mati~waka kraj dowihletvica ramova (pregled od 10 sekundi), stavitega na stranu na krov ko{nice. Jedno prazno telostavite na rezervnu podwa~u i namestite gaizme|u dva tela ko{nice (koja su sada razdeqe-na).

3) Sada kad su tela otvorena i pravilno

postavqena, premestite 8 ili 9 ramova na kojimanema legla (sa p~elama i svim drugim) izplodi{ta u prazno telo (postavqeno izme|u dvatela ko{nice), obavqaju}i posao od spoqnihzidova ka unutra (ka centru) sve dok ne do|ete dolegla, a ako na ovakvom ramu bude i matica, ona}e se smestiti tamo gde je mi i èlimo, tj. u teloko{nice koje treba da bude broj 1.

4) Odaberite jedan ili dva rama sa leglomi p~elama na wima iz bilo kog tela i premestiteu centar tela koje treba da bude broj 1. da bioformili nukleus (bez obra}awa pa`we namaticu).

5) Iz jednog od dva originalna telako{nice istresite sve p~ele sa preostalih ramo-va odozgo u telo koje treba da bude broj 1. i to

Autor:Kpio B/ Iphh Kvojqfs Ijmm Bqjbsz 3336 Tpvui47ui Tusffu

HbmftcvshNJ 5:164 - VTB

K K O O N N A A ̂ ^ N N O O ::

P P LL AA N N X X U U N N I I P P E E R R H H I I LLK K o o n n t t r r o o ll a a r r o o j j e e w w a a i i

d d o o b b i i j j a a w w e e m m e e d d a a u u s s a a } } u u ^lanak je objavqen u Bnfs j dbo Cff Kpvso b m, januar 1997. i Melitagora, januar 1999.

FOTO:



ponovo bez obra}awa pa`we na maticu.Postavite uramqenu mati~nu re{etku saotvorom za trutove i odozgo stavite ono teloko{nice koje sada na ramovima nema p~ela.

6) Ramovi iz drugog tela ko{nice sada sepreme{taju u novo telo broj 2 posle stresawasvakog rama na ulazu u ko{nicu, a u isto vreme selako proverava ima li mati~waka.

7) Na kraju, pre zatvarawa Demariraneko{nice preduzmite prve korake za dobijawedruge matice (Mn) u gorwem bezmati~nom teluko{nice (broj 2) koje je puno sa leglom. Dva suizbora za dodavawe druge matice, i to 10 dana kas-nije pri obavqawu stadijuma 2 (crte` 3):

A)Mlada oplo|ena maticalada oplo|ena matica:Najjednostavniji put jeste kupovina mlade

oplo|ene matice, kojim moè da se krene ako vam je presa|ivawe larvi problem. Matica bi treba-lo da se zatvori u kavez snabdeven medno-{e}ernom poga~om i postavqen u centar telabroj 2 kako bi pomogao da se ugu{i gradwa

Pqosnati kavezi su odli~ni, budu}i da mogu da sestave izme|u satono{a ramova.

B)Zreo mati~wakreo mati~wak:b1 :Presa|ivawem larvi u nekoliko

~vrstih vo{tanih osnova za mati~wakeprilepqenih za sa}e odmah do satono{a ramovastandardnog LR tela broj2, sa kori{}ewem larvisa istog rama ili od odabranog soja. P~ele }e

prihvatiti takve mati~wake ~ak i ako nezapo~ne gradwa novih mati~waka. Prihvatawepresa|ivawa treba da se proveri posle jednogdana, te ako ima potrebe, treba da se ponovi, ilizbog boqeg prihvatawa da se sa~eka jedan dan pada se zatim presa|uje.

b2:Kori{}ewem rojevskih mati~waka: akosu prisutni rojevski mati~waci, stariji i

napredniji mati~waci se uni{tavaju a po~ecimati~waka (jaje ili jednodnevna larva) mogu da seostave u telu broj 2 kao adekvatna zamena zapresa|ivawe.

Status mati~waka, prihvatawe i kvalitet

D E MA R I

RA W E

( o d v a j a w

e m a t i c e

o d

l e g l a )

D E Q E W E ( P r e m e { t a w e m a t i c e

i z t e l a 1 u t e l o 2 ) S t a d

i j u m 1

S t a d i j u m 2

Stadijum 3

D a n 0

D a n 1 0

Stadijum 3

Prazno sa}e ako imarojevih mati~waka

Hrana ili isce|enomedi{te

Medi{ta sa medom usa}u

Medi{ta sa medom usa}u

Medi{ta sa medom u

sa}u

Ostaje sa ulogomublaìva~a-amortizera

Ublaìva~(opcionalno)

Ublaìva~(opcionalno)

LegloZatvorena matica

(ili presa|enimati~waci)

Zatvoreno leglo +

p~ele izletnice

mati~na re{etka

1-Ko{nica sa dvaplodi{na nastavka

2-Obnova(deoba legla)

3 b-Dodavawe novematice (ili oplodwa)

4-Proizvodwa meda u

sa}u-dvomati~no(KGL)

5-Proizvodwa meda usa}u (jednomati~no)

3 a -Proizvodwa sa}a

sa potse~enimkrilima

sa potse~enimkrilima

sedma nedeqa

posle medobera sedma nedeqa

ponovno sjediwavawe

ponovno sjediwavawe

roditeq

roditeq

roditeq Odvojeni nukleus

roditeq

roditeq

ili zreo mati~wak

mati~na re{etka

mati~na re{etka

NUKLEUS

A L T E R N

A T I

V A

LEGLO

LEGLO

NUKLEUS

NUKLEUS

NUKLEUS

Odstrawuje semati~nare{etka

Vreme po slo-bodnomizboru

Plan Xuniper Hil je sastavqen od saglasnih klasi~nihprocedura povezanih kroz celogodi{wi rad i pri-

lagodqiv je razli~itim regionalnim pa{nim obrascima

Crte` 3.




ceo proces odvija u gorwem, dostupnijem telu.8) Ako se ko{nica spremala za rojewe,

obezbedite prostor/ramove za skladirawe(dodavawem medi{ta) odozgo, kako bi se poja~aoimunitet na rojewe.

Dobra ideja jeste i da se sledi praksaKilionovih za potsecawe krila maticama kaosigurnosna mera, osobito pred obnovu.Mogu}nost da iz ovako Demarirane ko{niceizleti roj tokom kratkog desetodnevnog periodasa prekidom kontinuiteta legla je malo verovat-na: matica sa potse~enim krilima je osiguraweod kakve krajnosti.

STADIJUM 2: DEOBADeoba se izvodi 9-10 dana kasnije, ali

nikako ne kasnije od toga ako se kao izvor zadrugu maticu koriste mati~waci.

Sada je ciq da se prenese matica (M) kodwenog legla u telo broj 2 na roditeqsku podwa~u

uz zamenu maticom u kavezu (Mn) (ili zrelimmati~wakom), i da se p~ele koncentri{u u jednotelo na podwa~i radi proizvodwe meda.Obratite pa`wu na ponovno kori{}ewe starematice posle prekida kontinuiteta legla,umesto nove mlade matice. Ovo jepromena za razliku od Efnvui-a idrugih. Ne postoji rizik privra}awu matice wenom leglubudu}i da je ona bila glavna mati-ca celo vreme.

Isto tako, sa vra}awemstare matice (M) umesto da se

koristi Mn na roditeqskojpodwa~i (3 na crteù 3) duìnaprekida legla moè precizno dase kontroli{e a tako|e i nas-tavak rada u medi{tima sa medomu sa}u, kao rezultat ve{ta~kogprinosa (eksplozija spomenutakod Kilionovih) stimulisanbrzim produàvawem no{ewa jaja. Zaostali med se prenosi goreda bi se napravio slobodan pros-tor matici.

PROCEDURA (DEOBA)Prvi korak sugerisaneprocedure se bazira nakori{}ewu postoqa za dveko{nice - razume se da je ovoodre|eno li~nom naklono{}u.

1) Pomerite ko{nicu nadrugu stranu od postoqa za dveko{nice, podiù}i je sa malom{ipkom i medi{te postavite nastranu, ako ga ima.

2) Odstranite maticu sakavezom Mn ili zreli mati~wak

iz tela broj 2 i sa~ekajte - kasnije}ete je premestiti u deqenikformiran sa strane (odvojeninukleus).

3) Postavite duboko telo

napred) na prazno mesto roditeqske ko{nice izaokrenite telo broj 1 ka nazad (,,le|ima

,, jedna

ko{nica uz drugu).4) Prenesite maticu M iz ko{nice 3b

nazad na roditeqsko mesto (3a) odozgo, osigu-ravaju}i se da ostavite dovoqno p~ela za negov-awe legla. Mi ipak èlimo da glavnu snaguostavimo na mestu namewenom za proizvodwumeda.

5) Vratite plitko medi{te (ako ga ima) na3a i dodajte jedno ili vi{e medi{ta odozgo.

6) Na kraju, dodajte maticu u kavezu (Mn)ili zreli mati~wak, koju ste do sada ~uvali uzaokrenutom odvojenom nukleusu (3b).

Sledi period od 5-6 nedeqa proizvodwemeda u sa}u na roditeqskom mestu (3a) ikonkurentsko ali nezavisno odgajawe legla uko{nici 3b.

Ovaj odvojeni nukleus-dru{tvo (3b) se

posve}uje zameni matice i odgajawu legla u ovomperiodu. Kod wega je veoma lako pratiti statusdruge matice. Ovo je vreme da se matica Mnobeleì i da joj se potse~u krila (nova glavnamatica za slede}u sezonu) ali tek kada bude prih-


FOTO: Jugoslav Stojkovi}Savremeno p~elarstvo jednos-tavno ne trpi prirodne rojeve.

Jer, dok jurite roj, pobe}i }e vam

med !!!




va}ena ili oplo|ena i krene sa zalegawem. Utoku prekida legla u telu broj 2, matica u telubroj 1 je imala podr{ku u zalegawu od stranecelokupne populacije p~ela, pa se sada tamonalazi leglo u svim stadijumima razvoja. Savr{ewem deobe koja koincidira sa krajem preki-da legla u telu broj 2, celo leglo proizvedeno utom periodu od 10 dana je prakti~no na raspola-gawu i vrati}e nam se 5-6 nedeqa kasnije u viduodraslih p~ela, ~ime }e dru{tvo zna~ajnooja~ati i tako se obezbe|uje neophodna snagaeophodna snagadru{tvaru{tva zbog ~ijeg nedostatka su se jav-ili gubici meda kod Brata Adama uDartmoru.

STADIJUM 3PONOVNO SJEDIWAVAWEOvaj par podeqenih jedinica (3a i

3b) koji imaju maticu se sjediwujuposle 5-6 nedeqa da bi se formirala

dvomati~na zajednica postavqena naroditeqskom mestu (4 na crteù 3). Ovako{nica sa dve matice ima kon-solidovano gnezdo sa leglom(KGL) za proizvodwumeda u sa}u.Postavqeniciq je da se ponovo koncen-tri{e izletni~ka snaga u jed-noj jakoj jedinici-ko{nici za proizvod-wu meda (4) koja ukqu~uje noveodrasle p~ele koje su bile rez-ervisane za leglo u 3b, i da se neutrali{e pad u

izletni~koj snazi ~emu je pa`wu posvetio BratAdam, a zakqu~ak dao Efnvui.

Stadijum 3 }e, razume se, biti presko~enako su stadijumi 1 i 2 bili preduzeti u ciquproizvodwe meda u sa}u pri kasnoj glavnoj pa{i.

PROCEDURA(PONOVNO SJEDIWAVAWE)1) Sklonite medi{ta u stranu. Na 3a }e

verovatno biti medi{ta sa medom u sa}u (bok-sesi) sa neke prethodne pa{e, dok je glavna pa{ablizu ili je ve} otpo~ela.

2) Postavite mati~nu re{etku sa otvorom

za trutove na woj, ili mora da postoji otvor nanastavku u tu svrhu sa gorwe strane, kao i zaprivremeni izlaz za gorwe p~ele posle ponovnogsjediwavawa.

3) Telo broj 1 se postavqa na mati~nure{etku . Postavqa se u istom poloàju kao {to je bilo do sada u odnosu na strane sveta, tj. ne

okre}e se za 180o. Razlog za ovo je taj {to p~eleodozgo jo{ uvek traè izlaz tamo gde se do sadanalazio i uzbu|uju se ako wega tamo vi{e nema, akada krenu nadole, matica koja se sad tu nalaziposle sjediwavawa zapada u opasnost.Kori{}ewe metoda spajawa sa hartijom ovdepredstavqa dobro osigurawe. Jedna alternativna

ideja za gorwi ulaz napravqen na telu ko{niceprikazana je na slici na ovoj stranici.Pa`waa`wa: Ako se ovakvo ponovno sjediwavawe

izvede prerano, tj. pre nego {to bude bilolegla svih starosti, i solidne popu-lacije p~ela, gorwa matica je ona koja se

u ovom slu~aju nalazi u opasnosti.4) Vratite medi{ta i dodajte nova ako

je potrebno.Kontrola rojewa skre}e od efekata

koje nosi prekid kontinuiteta legla nakontrolu koja se postiè efektom rada u

ve}em prostoru za skladirawe i samimprisustvom dve matice - a znamo da obenamo da obepojave redukuju rojeweojave redukuju rojewe.

Alternativni stadijum 3, sa jednommaticom (5 na crteù 3) sledi kada sustadijumi 1 i 2 zapo~eti kasno da bi se

proizveo med na glavnoj pa{i, ilibi mogao da bude koristan kao

metod izbora kada sledirane stadijume 1 i 2 jednos-

tavno ponovnim sjediwavawem, pri ~emu je mnogoverovatnije da }e preìveti gorwa matica

(Mn). Dve opcije se mogu pokazati kao jed-

nako produktivne: matice }e se mo`da ipreklapati jedno izvesno vreme sa svojim podjed-nako jakim dru{tvima.

DD IISSKK UUSS IIJJAA II DDOOPPUU WWAA VVAAWWEE

Postoji nekoliko va`nih tema kojima jepotrebno dodatno obja{wewe, jer nisu ukqu~eneu plan Xuniper Hil. Radi se o slede}em:

A) ODRE\IVAWE ADEKVATNOGTERMINA:

Adaptacija na razli~ite regioneBudu}i da su za svaki stadijum plana dati

vremenski intervali, on lako moè da se pri-lagodi kako bi obuhvatio profil svake pa{e.

Na lokacijama sa samo jednom pogodnompa{om za proizvodwu meda u sa}u, ili kadap~elar odlu~uje da ide na samo jednu takvu pa{u,kqu~no je prekinuti kontinuitet legla na 10dana pre po~etka pa{e (dan 0) ~ime }e seproizvoditi med u sa}u samo dok traje pomenutapa{a {to se odli~no uklapa u proizvodwu cen-trifugiranog meda pre i posle (zaobilazi se dvo-mati~ni stadijum 3, tj. sledi alternativni stadijum 3).

B) ALTERNATIVNA LOKACIJAMATICE

U stadijumu 2, moè da bude eliminisanazamena matice u ko{nici i zreo mati~wak (ili ukavezu zatvorena Mn). Tada }e biti i mawe rada.

Po{tovawemnavedenihprincipa

pretvori}etep~ele u

natprirodna bi}a!




imunitet na rojewe, ali se ~ini da taj imunitetovde nije ni potreban - ako se uzme u obzirograni~eno trajawe stadijuma 2 pre ponovnogsjediwavawa (5-6 nedeqa). Daqe bi lako}a kojomse upravqa proizvodwom Mn unutar ko{nice napostoqu za proizvodwu meda (3a) bila mawepogodna, a period prekida legla bi bio podloànmogu}nosti produènog trajawa sa odloènomoplodwom, ili bi do{lo i do katastrofe zbogneuspe{ne oplodwe ili dodavawa, ba{ nakriti~nom delu puta za proizvodwu meda u sa}u.

V) MATI^WACI ZA ZAMENU IDEMARIRAWE

Bez obzira da li su mati~waci zapo~etispontano ili ne, ako ih ostavimo u demariranojko{nici oni su nesu{tinsko pitawe, u izvesnojmeri zavisni od medonosne pa{e, ja~ine ko{nicei udaqenosti izolovanog legla od matice.Nikada nema velikog broja mati~waka, a oni koji

postoje su dobrog kvaliteta. Tamo gde p~ele nisumogle da zapo~nu mati~wake dok je leglo jo{bilo mlado (pribli`no jedna nedeqa), prih-vati}e presa|ene mati~wake. Osnove mati~wakap~ele boqe prihvataju drugog dana po demari-rawu u stadijumu 1. Kasnije moè da bude potreb-no i ponovqeno presa|ivawe.

Prekid kontinuiteta legla u prisustvumatice u istoj ko{nici, je boqi od prekida leglabez matice (kao {to je naprasno ubijawe matice)budu}i da ima samo nekoliko ,,tihosmenskih

,,

mati~waka koji se lako sre|uju i koji imaju visokkvalitet u pore|ewu sa velikim brojem prinud-

nih mati~waka koji se lako mogu prevideti.Prethodni poku{aji autora da uvede drugu

maticu (Mn) putem zrelog mati~waka(za{ti}enog) u Demariranu ko{nicu sa maticomkao u telu broj 2 (skica 2 na crteù 3) da bi seproizvela dvomati~na zajednica (kao na skici 6na crteù 3, sre|eno gnezdo sa leglom) nikadanisu uspevali, prosto zato {to neoplo|ena mati-ca nije bila prihva}ena. Ako se pokaè da je ovajrezultat verodostojno o~ekivati, sudbinaneèqenih mati~waka za zamenu koje podiùsame p~ele u ovom planu moè da bude ostavqena

kome drugom nego p~elama na raspolagawe - ~ak ikada bi mati~waci bili presa|eni, budu}i da bipresa|eni mati~waci mogli lako da buduizva|eni po ve} ustanovqenom redu.

Zatim }e biti mogu}e da se produì peri-od prekida kontinuiteta legla, u stadijumu 1, dogorwe granice od najèqenijeg perioda (10-14dana) ostvaruju}i dopunsko vreme od oko 4 danabez brige za bezbednost nove matice koju treba dadodamo u plodi{te bez ijednog jajeta.

Jo{ jedna opcija koja bi gore navedenomogla da u~ini mogu}im jeste odgajawe vi{emati~waka koji bi bili presa|eni u jednu

ko{nicu demariranu do ~etiri dana ranije.Procenat prihvatawa pri vi{ebrojnompresa|ivawu u ove svrhe se poboq{ava akoduboko telo broj 2 (skica 2 sa crteà 3) jo{ vi{eudaqimo od tela broj 1 podmetawem jednog iscen-

G) ZDRAVQE ZAJEDNICEI KONTROLA VAROE

,,Profilakti~ki uticaj na zdravqerofilakti~ki uticaj na zdravqedru{tvaru{tva

,,zbog prekida legla, pomiwan od Brata

Adama danas ukqu~uje i uticaj na varou. Mi sadamoèmo da le~imo onaj deo podeqenog dru{tvakoji odgaja

leglo (3b)bez rezidua umedu i ~ak ina drugojpodwa~i odone iznadkoje }e seunositi med,za kompletan period od 5-6 nedeqa pred ponovnosjediwavawe koriste}i Apistan trake, poga~e saeteri~nim uqima i sli~no.

D) KONTROLA

PRIRODNOG SPARIVAWATako|e, ako èlimo, moèmo da ostvarimokontrolisana prirodna sparivawa matica u odvojenom nukleusu (3b) bez promene plana.

Ovo se izvodi kada maticu zatvorimotokom dana u 3b, u onom delu dana kada lete tru-

tovi, aisto to seuradi i satrutovimaiz selek-t i r a n i hdru{tava

na p~eli-waku, koja

imaju ulogu da proizvedu dovoqan broj kvalitet-nih trutova. To se postiè postavqawemmati~nih re{etki na ulazima ko{nica.Re{etke se skinu predve~ee{etke se skinu predve~e radi sparivawa, tj.posle zavr{enog leta trutova iz drugihosle zavr{enog leta trutova iz drugihzajednicaajednica. Pored trutova, i matica je veomanestrpqiva i jedva ~eka da izleti na oplodwu.

Ovakvom {emom svako moè da izvede sop-stveni projekat odgajawa selektiranih p~ela.

ZAKQUÂKPlan Xuniper Hil u wegovoj najprostijoj

formi (kupovawe umesto odgajawa druge matice uko{nici) moè da se izvede na zapaènoefikasan i za rad pogodan na~in, su{tinskioslobo|en od komplikacija koje nosi rojewe.

Traèwe matica ili mati~waka se iliizbegava ili se izvodi zajedno sa nekom drugommanipulacijom, naro~ito demarirawem.

Manipulacije sa ko{nicom se izvode da bise postiglo vi{e ciqeva plana Xuniper Hil iizvode se tokom perioda od 7-8 nedeqa. Svih 20ramova za leglo se uzimaju barem jednom u ruke

radi sortirawa i preme{tawa a p~ele se stresajusa polovine od wih, dok se zamena matica ilidodavawe jo{ jedne matice postiè procesom saminimalnim naporom i na na~in kojim je - koliko je to mogu}e - uspeh skoro obezbe|en od neuspeha.

Dobar trut - dobro potomstvo

Da li su nam ba{ potrebne ?

Slika preuzeta izkwige: Uzgoj visokoproduktivnih p~ela



Dosada{wa p~elarska {kola naspodse}a da je za proizvodwu dobrog

meda u sa}u potrebno da pri jakoj medonosnojpa{i u dru{tvima sve kipi od p~ela, i da p~eletreba da budu zbijene ili prisiqene da se pewu umedi{ta da bi po~ela da rade u wima, ili pak dabudu namamqena u medi{ta uz pomo} jednog rama-mamca. (êsto se urednik ~udio problemima nakoje su mu se àlili neki p~elari, a bogami to pi{e i u nekim kwigama, kako p~ele ne}e da,,zaposednu

,,medi{te po wegovom dodavawu.

ûdio, jer on u svakom delu godine nad plodi{tem drì po jedan polunastavak, i p~ela u wemu ima pri iole toplijem vremenu. Urednik

pri prvoj upotrebi ovog polunastavka nije imao ispred sebe

p r e d i v n ir e d i v n i

s p l e ts p l e t

~ l a n al a n a

k ak a

K p i op i oI phhI phh -a-a koji s e n a l a z i

p r e d n a m a ,

v e } j e

uvidom u stawe dru{tava i logi~nim razmi{qawem zakqu~io da je on neophodan iz raznoraznih razloga u svakom godi{wem dobu.Siguran sam da }e Vam ovaj ~lanak pomo}i da i sami do|ete do sli~nog zakqu~ka, ako to ve} i niste. Jer, nije problem u tome {to p~ele ,,ne}e

,,

da pre|u u novododati polunastavak. P r o b l e m jeroblem jeu s l a b i m d r u { t v i m a s l a b i m d r u { t v i m a - primedba urednika).

Ne moè se dovesti u pitawe va`nost ja~ine dru{tva kao i va`nost izda{nostimedonosne pa{e, ali je neophodna boqa defini-cija onoga od ~ega se sastoji jedna adekvatna snagadru{tva i koji je intenzitet pa{e potreban, dok je verovawe da p~ele moraju ili ih je mogu}eprisiliti da se pewu u medi{ta, u stvari samomitit i ni{ta drugo. P~ele se nikada i ni na~ele se nikada i ni nakoji na~in ne prisiqavaju da ~ine bilo {taoji na~in ne prisiqavaju da ~ine bilo {taprotiv wihovih prirodnih sklonosti, ve}rotiv wihovih prirodnih sklonosti, ve}im se omogu}uje da rade ono {to je za wihm se omogu}uje da rade ono {to je za wihprirodno, i ne daje im se nikakav drugirirodno, i ne daje im se nikakav drugi

izborzbor . (Tu leì ume}e p~elara, i ako znabiologiju p~ela, nije mu potrebna nikakva kwiga,pa ni ova koju sada ~ita, ve} samo bujna ma{ta i

ni{ta drugo - primedba urednika).Mora da se prizna, da je vrlo verovatno

da p~ele vide ramove sa}a kao male i da zbogovog razloga do izvesnog stepenao izvesnog stepena

pruàju otpor pri wihovomzaposedawu. Na primer, uo~eno je da p~ele boqe zaposedajupolusatne boksese-kasete negokru`ne boksese (izme|u kojih

nema sa}a), najverovatnije zato

{to su pojedini delovi vi{eputa ve}i, a mo`da i zbog nepos-

tojawa praznih prostora. Ali, kaobarijera za po~etak rada u

medi{tima, veli~ina rama je samosekundarni faktor.

Fakti~ki, osnovni razlozikoji su obi~no odgovorni za nead-

ekvatni po~etak rada u medi{timasu: 1) Slabo dru{tvo; 2) Slaba ili

isprekidana pa{a; 3) Prisustvo pre-velike koli~ine praznog sa}a na

raspolagawu; 4) Zapo~ete pripreme zarojewe.Vide}emo da }e p~ele po~eti sa

izvla~ewem sa}a u medi{tima samo tadakada je to potrebno i ako je potrebno,

b } j


Autor:Kpio B / Iphh

Kv o jqf s I j mm Bqjb sz

3336 Tpv ui

47ui Tusffu

H b m ftcv sh N J 5:164 VTB

ZZAA[[TTOO II KKAADDAAPP^̂EELLEE GGRRAADDEE SSAA]]EE

II RRAADDEE UU MMEEDDII[[TTUU^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfs jd bo Cff Kpv sob m i Melitagora, februar 1999.

Foto:Aleksandar Mihajlovski



va`nost mati~inog feromona kao pokreta~kesile za gradwu sa}a, pri uslovima koji su u svemudrugom jednaki kao u prethodno navedenimslu~ajevima. Eksperimentalna ispitivawa neko-liko istraìva~a otkrivaju i ulogu legla kaostimulatora za razvoj vo{tanih `lezdi kodp~ela, te daqe lu~ewe voska i gradwu sa}a, i ovajstimulus stoji po va`nosti odmah do matice.Kombinacija prisustva matice i legla je ~ini senajmo}niji stimulator, ve}i od bilo kog drugogkoji je do sada bio ispitivan

,,.

Dugo je bilo poznato proizvo|a~ima medau sa}u da bezmati~ne zajednice ne grade sa}e i da je prisustvo legla vaànstimulator za startrada u medi{tima.

B) PÊLEGRADE SA]E SAMO

KADA IM JE

POTREBNODpmjo H/ Cvumfs u svojoj

kwizi ,,Svet medonosnep~ele

,,(Uif Xpsme pg uif

Ipofz Cff, 1974) jeprvi na~inio detaqni

zapis na~ina preradenektara od strane

ku}nih p~ela i koji jeformulisao hipotezu,baziranu na ,,ukusu tog vre-mena

,,, da je izgradwa sa}a

tesno povezana sa potrebom za

wim. (Autor daqe navodi kako ku}ne p~ele vr{e preradu nektara, ali po{to }e

o tome biti vi{e re~i u posledwem ~ l a n k u o v e

kwige, taj deo } e m o o v d e

presko~iti - primedba urednika). Cvumfs na drugom mestu u

svojoj kwizi rezonuje slede}e:,,Ako nema dovoqno sa}a za skladirawe

nektara, ku}ne p~ele ga privremeno sme{taju u

wihove sopstvene medne èludce. îni se da kadajedna p~ela mora ~asovima da funkcioni{e kaorezervoar za nektar, na kraju }e prili~no velikakoncentracija {e}era iz nektara biti asimili-rana, i to }e rezultovati time da vo{tane `lezdeu izobiqu lu~e vo{tane quspice. Ako u ko{niciima dovoqno praznog prostora u kom bi se moglograditi sa}e, to }e se onda i dogoditi. Tako, uzpomo} ovog jednostavnog reda posledica, se gradisa}e zbog potrebe za wim, za skladirawe vi{kameda. Lu~ewe voska i gradwa sa}a su zna~ipovezani sa potrebom dru{tva za prostorom ukom bi se skladirao pristigli nektar. Cela ova

organizacija se odvija automatski i najefikasni-je mogu}e

,,.

V) REGULACIJA IZGRADWE SA]AUipnbt E/ Tffmfz u wegovoj kwizi

,,Mudrost ko{nice,,

(Uif Xjtepn pg uif Ijwf,

wegove gradwe. Nastajawe potrebe da se zapo~negradwa sa}a za vreme pa{e, je kako se to shvata odstrane p~ela, situacija od vitalne (kriti~ne)va`nosti, i p~ele }e po~eti da brzo grade sa}ezbog potrebe za wim ili }e se spremati za rojewe.

Doma}e (ku}ne) p~ele su glavni arhitektisa}a, ali su o~igledno one i te koje skre}u ,,voz

,,

na kolosek rojewa.Bilo je usvojeno uvereweverewe da je prekobro-

jnost ku}nih p~ela koje nisu upo{qene i koje suautomatski proterane na periferiju legla,glavni faktor odgovoran za zapo~iwawepriprema za rojewe.

A potencirane strategije koje pred-stavqaju ono ,,najboqe u ve{tini

,,u ovom i

prethodnom ~lanku su efektivne samo ako seprimene na startu medonosne pa{e budu}i daone:

1) obezbe|uju celovito i

blagovremeno upo{qavawe popu-lacije ku}nih p~ela;2) kontroli{u pona{awe

ku}nih p~ela primenomradikalnih intervencija.

Ovo uverewe verewe }ecelovito biti elaborira-no i bi}e postavqeno ukontekstu rada saplodi{tem i medi{tem unaredna dva ~lanka.

Nova saznawa o tomekako p~ele prera|uju nektar i

reguli{u izgradwu sa}a, kombino-vana sa novim pogledima sadaobezbe|uju jas-n i j es h v a t a w eve{tine proizvodwemeda u sa}u ipoboq{awa rada samedi{tima.

V E [ T I N APosmatran je postupak prera|ivawa

nektara i gradwe sa}a radi uo~avawakqu~nih informacija koje mogu bitikorisne za proizvo|a~e meda u sa}u i u ovom~lanku su te informacije izloène ukratko. Ovasaznawa su od fundamentalne va`nosti ako seèli da se razume i rukovodi po~etkom, tokom ikompletirawem rada sa medi{tima meda u sa}u.

A) MATICA I LEGLO SU OSNOVNISTIMULATORI GRADWE SA]AI/S/ Ifqcvso je razmatrao ulogu matice i

legla pri gradwi sa}a i eksperimentalne dokaze je sumirao u svojoj kwizi ,,Medonosne p~ele ivosak

,,(Ipofzcfft boe xby, 1986):

,,Izgradwa sa}a sama po sebi u velikojmeri zavisi od kvaliteta matice. To {to nekela`ne matice (p~ele radilice koje nose jaja) ilipak nesparene matice do nekog stepena stim-





povezanosti unosa nektara i gradwe sa}a, ba{ono o ~emu govori i Cvumfs -ova hipoteza, ali idei mnogo daqe do eksperimentalnog postavqawafaktora koji reguli{u po~etak, tok i zavr{etakgradwe sa}a, kao i do dokaza kako se koordinirasakupqawe i prerada nektara. Interesantno jeTffmfz-jevo otkri}e da je drhtavi ples p~ela

sakupqa~ica, ples koji Karl Fon Fri{ nijeuspeo da objasni, u stvari poruka ku}nim p~elamada nedostaju primateqice nektara, te da jepotrebno da se one ,,regrutuju

,,da obavqaju taj

posao.1-- Po~etak gradwe sa}a

Tffmfz i saradnici su dokazali da su umalim dru{tvima sa maticom i sa leglom potreb-na dva kofaktora da bi se inicirala gradwa sa}a:

a)Veliki prinos nektara;b)Skoro puno(60-80%) sa}e za skladirawe.Ovaj po~etak gradwe sa}a se odvija pri

nektarskoj pa{i samo onda kada je postoje}eprazno sa}e skoro puno - bar kako to p~ele moguda percepiraju. Ali kada jednom po~ne, gradwasa}a }e prestati tek kad zna~ajno posustanepriliv nektara u ko{nicu.

Definisawe ,,ispuwenosti sa}aspuwenosti sa}a,,

premakom p~ele odre|uju potrebu za gradwom novogsa}a je va`na informacija za p~elare. P~elari-ma treba da je jasno da prvi nastavak sa satnimosnovama treba da postave mnogo ranije nego {tose moè i pomisliti, da bi se omogu}io finipo~etak izgradwe sa}a, i tako|e isto treba da seuradi i sa slede}im medi{tima da bi se izbeglo

automatsko prekidawe izgradwe u prethodnimmedi{tima kako se ona pribliàvaju potpunomispuwewu nektarom.

2-- Nastavak izgradwe sa}aIznena|uju}e otkri}eznena|uju}e otkri}e (kako se ~ini i

paradoks) je bilo to, da kada jednom po~ne gradwasa}a, ispuwenost sa}a prestaje da bude esencijal-ni faktor.

P~ele nastavqaju sa gradwom ~ak i u pris-ustvu praznog sa}a. Potreban je samo visok pri-nos nektara, ba{ kao {to je to jednostavnodokazano manipulacijom prostorom ispuwenimpraznim sa}em u prisustvu postojanog nektarskogprinosa.

Tffmfz inteligentno rezonuje da u prirodip~ele ne}e nikada doìveti naglo pra`wewesa}a za skladirawe, kako je to bilo eksperimen-talno ura|eno, naro~ito ako je nektarska pa{a utoku.

Bilo bi mogu}e, da se ovo otkri}e dobroupotrebi kori{}ewem delimi~no ispuwenihmedi{ta sa ramovima-sa}em za med za ce|ewe koja}e se postaviti na samom vrhu - kako se prib-liàva kraj pa{e da bi se omogu}ilo kompleti-rawe posledwih medi{ta sa medom u sa}u.

Ovaj ekstra prostor za skladirawe medasluì kao stimulator za nastavak sakupqawa bezprekidawa gradwe tog posledweg sa}a - {to se~ini kao paradoks u pogledu efekta praznog sa}akoje je po~etkom pa{e ~inilo prepreku startu

3-- Prekidawe izgradwe sa}aTffmfz tako|e navodi dve okolnosti

prime}ene u wegovim eksperimentima, osimnedostatka nektarskog prinosa, koje zaustavqajugradwu sa}a.

Jedna od ovih okolnosti se javqa pri jese-woj pa{i od kada se povr{ina pod leglom smawu-

je, a }elije oslobo|ene od legla predstavqajualternativni prostor za skladirawe neklternativni prostor za skladirawe nek --taraara, i tako elimini{u potrebu za novim sa}em.Ovo je razlog za{to je proizvodwa meda u sa}u u jesen krajwe nesigurna, osim pri nekoj kvalitet-noj pa{i.

Druga okolnost je bio slu~aj kada su p~eleu eksperimentalnoj ko{nici bile posmatranedok grade mati~wake spremaju}i se za rojewe.Odavno je bilo poznato proizvo|a~ima meda usa}u da p~ele ne}e po~eti sa radom u medi{timakada se spremaju za rojewe. P~ele }e tako|e zaus-

taviti rad u naizgled neispuwenim medi{tima,{to je isto signal za po~etak priprema zarojewe. Po analogiji wihovog smisla zaispuwenost sa}a pre nego {to po~nu sa gradwomnovog, mo`da p~ele tako|e ose}aju nedovoqnuispuwenost dopunskog prostora i prestaju dagrade sa}e unapred, ~ak i ako se nektar jo{ uvekdonosi, pod uslovom da im se ne da jo{ nekomedi{te.

Tu bi moglo da se postavi pitawe zarazloge ili efekte: da li p~ele obustavqajugradwu sa}a jer se pripremaju za rojewe, ili sepripremaju za rojewe jer je izgradwa sa}a prek-

inuta nekim mehanizmom koji izaziva rojewe. Oovome }emo i nadaqe govoriti.

4--Poklapawe sa}a sa medomVa`no je da se zna da najve}im delom pok-

lapaju med u sa}u one p~ele koje su mla|e od 10dana. Treba da se izbegavaju bilo kakve okolnos-ti zbog kojih bi ova populacija p~ela mogla

broj~ano da se umawi. Poklapawe sa}a od stranestarijih p~ela obja{wava za{to je ono maweprivla~no, te se p~elari ~ude za{to dru{tvakoja su nekada lepo poklapala med, sada to ne~ine. (Tu postoje i genetski razlozi, ali o tome




Va`na i o~igledna razlika izme|uproizvodwe meda u sa}u i meda za

vrcawe leì u prostoj ~iwenici da ako se u

drugom slu~aju (vrcani med) p~elama konstant-no u izobiqu dodaju medi{ta sa izgra|enimsa}em, one nemaju potrebu da grade novo sa}e,kako u po~etku tako i dok traje pa{a, pa se kaorezultat dobija veoma mala verovatno}a roje-wa.

Zbog toga se rad sa medi{tima namewenimza proizvodwu meda u sa}u razlikuje od rada samedi{tima namewenim proizvodwi meda zavrcawe, jer se teì da se stvore povoqni usloviza maksimalan po~etak, tok i kompletirawegradwe sa}a tokom pa{e a sve to uz izbegavawerojewa.

KAKO DA PÊLEZAPO^NU RAD U MEDI[TU

SA BOKSESIMAOvaj naslov bi se su{tinski mogao

promeniti i u slede}i: kako da p~ele zapo~nugradwu sa}a. Da bi ovo ilustrovali, odabralismo narednu situaciju.

Po~etak rada u medi{tima umnogome zav-isi i od stawa medi{ta po~etkom medonosnepa{e. Ono je rezultat prole}nog na~ina rada ilimanipulacije na samom po~etku pa{e u svrhuosigurawa po~etka rada u medi{tima.

1--Postavqawe medi{ta na ko{nicu nakojoj nisu vr{ene intervencijeKada se dodaju medi{ta na ko{nicu na

kojoj nisu ra|ene zna~ajne intervencije napo~etku medonosne pa{e, rezultat postaje zavis-tan od slu~ajnosti, kao i od uslova koji vladajuunutar ko{nice.

Ako p~ele ne krenu sa radom u medi{timaza med u sa}u ili rade samo na jednom wihovomdelu, razlozi mogu biti, osim ja~ine pa{e, jo{ islede}i:

a ) N e a d e k v a t n a j a ~ i n a d r u { t v a) N e a d e k v a t n a j a ~ i n a d r u { t v a . Brojp~ela treba da bude dovoqno veliki da bi klube ucelini zahvatilo i odràvalo toplim, plodi{tei prostor od sa}a koji im se dodaje, i to naro~itono}u kada se obavqa najve}i deo gradwe sa}a, ikada niska temperatura moè da izazove klube dase sabije niè od dodatog medi{ta sa ciqem da

Ifqcvso isti~e da: ,,Do sada nije do krajarazgrani~eno kako toplotni uslovi uti~u nalu~ewe voska i izgradwu sa}a

,,, ali produàva

pi{u}i:,,Po~etak proizvodwe voska korelira sa

ambijentalnom temperaturom od 11oC za sojevep~ela koje poti~u sa podru~ja sa promenqivomgodi{wom klimom (Lpdi 1961) i sugerisano je dase duà gradwa sa}a u prakti~nom p~elarstvujavqa na oko 16oC (Csvoofs 1905). êsto se tvrdi-lo (Qijmjqq 1930, Cvefm 1958, Xfjtt 1965) ali senikada nije dokazalo da je temperatura gnezda od33oC esencijalni faktor za lu~ewe voska i grad-wu sa}a. I zaista, zabeleèn je (Ebsdifo 1962)jedan opseg temperatura oko lanaca p~ela gra-diteqica koji je varirao od 30oC do 33,8oC, dok

su Ifqcvso i saradnici (1984) zabeleìli maksi-mum od samo 33oC u jezgru lanaca p~ela gradite-qki

,,.

Pri proizvodwi boksesa, upravo boqatoplotna regulacija je razlog za{to je mnogopopularnija upotreba jednog plodi{nog tela kodproizvo|a~a meda u sa}u od dva plodi{na tela.Razume se da su nestabilne ambijentalne temper-ature po~etkom sezone odgovorne kako zate{ko}e pri termoregulaciji medi{ta, tako i zamortalitet legla u slabo organizovanom gnezdusa leglom.

b ) N e isk o r i { } e n o s a } e) N e i sk o r i { } e n o s a } e . Setite se dap~ele ne grade novo sa}e za skladirawe nektaraako ve} ima rezerve praznog sa}a u ko{nici, a tozna~i sve dok se ne javi potreba za wim. Takvodru{tvo jo{ uvek jednostavno nije spremno dagradi sa}e.

Autor:Kpio B/ Iphh Kvojqfs Ijmm Bqjbsz 3336 Tpvui47ui Tusffu

HbmftcvshNJ 5:164 - VTB

^ l a n a k j e o b j a v q e n u ~ a s o p i s i m a B n f s j d b o C f f K p v s o b m

z a j u l i 1 9 9 7 . g o d i n e i M e l i t a g o r a z a m a r t 1 9 9 9 . g o d i n e

RAD SA MEDI[TIMA

PRI DOBIJAWU

MEDA ZA VRCAWEI MEDA U SA]U

P~eliwak gospodinaB r a n k a R e l i } aiz Sremske Mitrovice




v) D r u { t v o s e p r i p r e m a za rojew e i l i) D r u { t v o s e p r i p r e m a za rojew e i l i

s e v e } i z r o j i l os e v e } i z r o j i l o . Kao {to smo ve} videli,dru{tva kod kojih su pripreme za rojewe u toku,ne grade sa}e. Ako su prisutni rojevskimati~waci, a roj jo{ nije izleteo, takva neza-poslena dru{tva mogu da postanu kandidati zaprogramiranu kontrolu uz pomo} ,,strategije zaobnovu,,, po d us lovom da je s ezonsk a tiha pa{ablizu i da ve} im a un os a nek tara .

2-- Postavqawe medi{ta na ko{nicu koja je dovedena do vrha pripremqenosti

Mnogi p~elari se oslawaju na svojuve{tinu da bez rojewa (suzbijaju}i ga ovako ilionako) natempiraju vrh pripremqenosti p~eli-weg dru{tva tada kada treba da krene rad umedi{tima sa boksesima tj. kada po~iwe glavnamedonosna pa{a. U ovo jeukqu~eno pomerawe ~asovnikaunapred: pravqewem deqenika

(nukleusa), izjedna~avawemdru{tava (dodavawem ilioduzimawem legla) itd. iliprimenom ne~eg drugog kao{to je na {iroko raspros-trawena izmena dubokih (LR)plodi{ta radi privremenekontrole rojewa. Uspeh }ezavisiti od finesa i malosre}e. Sre}a }e zavisiti odverovatno}e da po~etak pa{eprethodi vrhu pripremqenos-ti dru{tva za istu, dok je u

suprotnom slu~aju vrloverovatno da }e se p~ele roji-ti.3-- Programirana kontrola

postoje}eg stawaUz pomo} strategije rukovo|ewa

ko{nicom putem obnove (ve} opisan postupak),bez pojave rojewa postiè se kontrola po~etkarada u medi{tima sa boksesima, pod uslovom da jesezonska tiha pa{a blizu i da ima minimalnogunosa kada se ova strategija primeni. Ona nijezamena za sve predpa{ne procedure napred nave-

dene koje kontroli{u rojewe i koje se generalnoubrajaju u radwe sa otvarawem gnezda.Ciq strategije obnove je da se simulira,

barem u jednom delu i bez gubitka dela p~ela,stawe u jednoj ve} izrojenoj ko{nici, te da setako maksimizira proizvodwa meda i da senapravi protivteàn a k l o w e n o s t i k arojewu.

Ova strategijakoja je otelotvorena uplanu Xuniper Hil ina koju smo se sada

nakratko podsetili, sekoristi uz programi-rani prekid odgajawalegla sa trajawem koje je pribli`no jednako

rojewu. Ovo se postiè privremenimkori{}ewem klasi~nog plana za kontrolu roje-wa (demarirawe), budu}i da je u demariranojko{nici matica izolovana od ve}eg dela wenoglegla pomo}u mati~ne re{etke (crte` 4).

Tako bez razdvajawa po~iwe perioddiskontinuiteta odgajawa legla u telu broj 2,koje treba da postane nastavak za proizvodwumeda, dok se prekid legla okon~ava deset danakasnije pravqewem deqenika (nukleusa) (crte`5). Sve u svemu, demarirana ko{nica ostaje samaticom i leglom du` celog perioda interven-cija.

Ako se u nastavak broj 2 vrati neka drugamatica, a ne stara, onda ona mora biti dodata ukavezu i ne sme se prevideti prisustvo eventu-

alnog mati~waka.Ako je bilo

neophodno da se odstrawuju

mati~waci tokom demari-rawa, potrebno je da seodozgo doda jedno praznomedi{te za centrifugi-rani med, ili delimi~noizgra|eno medi{te sa bok-sesima (crte` 4). Posledeobe plitko medi{te }esluìti kao ublaìva~ili amortizer da bi se rec-imo izbeglo skladirawepolena u medi{tu sa bok-sesima. Kasnije, u vreme

deobe, medi{ta sa boksesi-ma moraju se postaviti nasam vrh ko{nice.

Posle deobe, kada suve} postavqena medi{ta sa

boksesima i kada je stara matica vra}ena wenomleglu, ona }e po~eti da zaleè, a p~ele }e momen-talno med kojim su zatrpane }elije iz kog seizvelo leglo prenositi gore u medi{ta sa bok-sesima kako bi oslobodile mesto za novo leglo.Odmah }e biti stimulisan rad u medi{tima ~ime}e se izgraditi utisak neke ve{ta~ke medonosne

pa{e. Tako je med uskladi{ten tokom prekidalegla, predvi|en da se premesti u medi{ta saboksesima.

4-- Dodavawe medi{ta za me d u sa}u na ko{nicu namewenu proizvodwi

centrifugiranog meda :Oportunisti~ka

alternativasa osiguranim uspe--

homPostoji i jedna

jednostavna alternativasa sigurnim uspehom

ukoliko se odnosi nap r o i z v o | a ~ a k o j iproizvodi centrifugi-rani med a ima nameru daproizvede i boksese.

Medi{te sa ramovimaza centrifugirawe

CRTE@

Leglo

Zatvorena matica(ili presa|eni

mati~waci)

Roditeqska podwa~a

Leglo na dvarama

Izlaz zatrutove

Medi{te samedom u sa}u

C R T E @ 5

Ramovi sa leglom + Najve}i deo p~ela

Leglo na dva ramai vi{e

Izolator-ublaìva~(medi{te za vrcawe)




zahteva promenu plana rada koji se ve} koristi.Odabiraju se jake zajednice na najboqim

lokacijama od trenutka kada su iza{le iz perio-da rizika za rojewe, tj. one koje su svojski pri-onule na pa{u, koje ìvo rade u medi{tima pred-vi|enim za centrifugirani med i o~igledno sudefinitivno daleko od bilo kakvog znaka zarojewe.

U ovom trenutku, prenesite medi{ta zacentrifugirawe sa odabrane ko{nice na susednukoja tako|e ima medi{ta namewena za centrifu-girawe, i na odabranu umesto skinutih, postavitenajmawe dva medi{ta sa boksesima za med u sa}u.Zatim, kada medi{ta sa boksesima budu napuwe-na, ko{nicu opet usmerite na proizvodwu meda zacentrifugirawe.

Postoji razlog za verovawe da bi biloizvodqivo da se ostavi jedno delimi~noispuweno medi{te za centrifugirawe odozgo,

nad medi{tima sa boksesima, kao {to }e to bitikasnije obja{weno (a ve} je razlog ovakve tehnike delimi~no obja{wen u prethodnom tekstu - primedba urednika). Ako se koristi jednomedi{te za centrifugirawe odozgo koje }esluìti kao dopunski stimulator, a pa{a je jaka,medi{ta sa boksesima treba da budu uklowenaodmah po kompletirawu ili kada p~ele po~nu dagrade nadgradwake u prostoru ispod medi{ta zacentrifugirawe, ~im ono bude napuweno.

Ovaj plan je kompatibilan sa bilo kojimsistemom ko{nica ili bilo kojom opremom zacentrifugirawe: rizik se zna~ajno redukuje, pa

ako pa{a oslabi medi{ta sa boksesima se mogu jednostavno skloniti da bi bila dovr{ena nekidrugi put, dok }e medi{ta za centrifugiraweprimiti preostali prinos. U ovom slu~aju jedinudopunsku kapitalnu investiciju predstavqajusami standardni nastavci za boksese.

NASTAVAKRADA U MEDI[TIMA

SA BOKSESIMA (med u sa}u)

Postupak kojim se upravqa prostorom(dodavawe medi{ta) sada postaje ,,su{tina ikqu~ igre,,, a to je jedna ve{tina koja najboqemoè da se istakne ukazivawemna nekoliko principa kojihse drè uspe{ni proiz-vo|a~i meda u sa}u(boksesa).

Kada p~ele jednom krenu da rade umedi{tima sa boksesima one }e rad i nastavqatiako im se da dovoqno prostora i ako se pa{aproduì. Plitko medi{te sa medom (pojas odmeda nad leglom: medna kapa) koje je bilo bari- jera izgradwi sa}a, sada postaje saveznik zato{to minimizira {ansu da se polen ili leglona|u u boksesima.

Sve pukotine ili rupe u nivou medi{ta,ukqu~uju}i i otvore na poklopnoj dasci treba dabudu zatvoreni jer ulazak hladnog vazduha krozwih ometa gradwu sa}a koje je u blizini, osim uperiodima kada je vreme izuzetno toplo, i imatoplih no}i.

Uz izuzetak sistema Kilionovih,uobi~ajena praksa koju slede mnogi proizvo|a~iboksesa jeste da se brzo pro{iri satni prostor upo~etku duè pa{e a da se zatim pri kraju pa{ekoncentri{e da bi se maksimalno umawio broj

nezavr{enih boksesa.F/S/Sppu u ve} pomiwanoj kwizi( BCD0YZ[ pg Cfflffqjoh) u poglavqu ,,Kako da seproizvede med u sa}u

,,isti~e jednu od osnovnih

direktiva za rad sa medi{nim prostorom:,,Deo ko{nice namewen vi{ku meda, bez

obzira sastoji li se od jednog ili od {estmedi{ta, treba da sadrì malo satnih osnovakoje }e biti izvla~ene sve do pred kraj medonosnepa{e

,,. Ali, koliko je to osnova ?!Za proizvo|a~a boksesa je evidentno da

p~ele koje grade sa}e u fiksnom broju medi{taobi~no zastaju sa gradwom ubrzo po wihovom

ispuwavawu te se na daqe spremaju za rojewe akose pa{a oduì. Nastavak rada u medi{tima zav-isi od dodavawa novih medi{ta u stepenu za kojip~ele smatraju da nije ograni~avaju}i, a mi neznamo koliki je taj limit.Tek ovde postaje o~igledna glavna prednost rada

sa ko{nicama prema strategiji obnove,kako su smatrali i Kilionovi. Oni su

demonstrirali da se na ko{nicu gde jesimulirano rojewe, medi{tamogu dodavati konzervativno(zbijene p~ele) ~ime se dobi-

jaju boqi rezultati uispuwavawumedi{ta i

Kilionovi sunam dali prak-

ti~nu primenqivuformulu za reguli-

sawe koli~ine tog rez-ervnog prostora za

izgradwu sa}a.




Naime, slede}e medi{te se dodaje kada jeprethodno ispuweno 50 %. Da ih citiramo:,,Nemogu}e je p~ele sabiti toliko mnogo, da bitime izazvali rojewe

,,.

Slede}i princip je plan za rotacijskuizmenu medi{ta preporu~ivan od D/D/Njmmfs -a i uvelikoj meri kori{}en od Kilionovih uwihovom unikatnom ,,sistemu za obnovu,,. Svakonovo medi{te se postavqa na samom vrhuko{nice i kada bude 50% ispuweno rotira se nanajniì poloàj, dok se slede}e medi{te opetdodaje na samom vrhu, a prethodna medi{ta se za jedno mesto kre}u na gore. Posle dodavawa ~etvr-tog medi{ta redosled nastavaka postaje onakavkako se to lepo vidi na narednoj fotografiji.

Veoma lako se prati situacija unajvi{qem nastavku, te uvek moèmo da znamokada treba da izvr{imo rotaciju nastavaka,posle koje svako medi{te pro|e najniì mogu}ipoloàj nastavaka gde je izgradwa sa}a najboqa,dok se kasnije polako seli na gore i bi}e

ukloweno odmah po definitivnom ispuwewumedom, ~im bude spremno.

Gore je re~eno da moèmo da zbijemo p~eleda bi dobili boqe rezultate, ali ne zna~i da totreba uvek i da ~inimo. Na primer, mo`da bi

p~ela dodamo par medi{ta za po~etak, kao {to jeto slu~aj pri veoma jakoj pa{i. Zapamtite dakako se pune boksesi, prostor za stvarawe lanacaod p~ela graditeqica sa}a postaje zna~ajnoredukovan. Sa dodavawem medi{ta obezbe|uje seekstra prostor kako za preradu nektara tako i zagradwu sa}a.

KOMPLETIRAWE

RADA U MEDI[TIMAIsti princip koji vaì za nastavak kom-

pletirawa ispuwewa medi{ta tokom pa{e, vaìi za posledwe nepuno medi{te na kraju pa{e, ilikako je to na drugi na~in rekao Sppu:

,,Skoro zavr{eno medi{te obi~no semnogo brè zavr{ava ako se p~elama omogu}i daistovremeno grade sa}e u drugom medi{tu

,,.

Prema ovoj aksiomi, to ,,drugo,,

medi{tenikada ne}e biti zavr{eno do kraja pa{e. Pa,

{ta bi sa wim moglo da se uradi ?!Specijalisti za med u sa}u i boksese upro{losti su pribegavali praksi da pri krajupa{e prebace ovakva nezavr{ena medi{tanajproduktivnijim ko{nicama ili supojedina~ne boksese raspore|ivali u drugamedi{ta sa nadom da }e se boqe ispuniti. Ovapraksa traì mnogo rada i pri dana{woj opreminije prakti~na.

Ponovo Sppu i wegovo izvanredno rezimi-rawe tehnike proizvodwe boksesa koja je postojala u to vreme daje indicije za jedno prakti~nore{ewe. Namerno se dodaje jo{ jedno medi{te sa

boksesima bez nade da }e ono biti zavr{eno istesezone. Krajem pa{e ovo medi{te ,,bi trebalo daima malo nepoklopqenog meda, a osnove sa}a bitrebalo da budu dobro izvu~ene, dok bi deo sa}abarem delimi~no bio i izgra|en. Ovo medi{te,ako bude oduzeto odmah i ako se p~elama omogu}ida o~iste ono malo meda koje sadrì, bi}e sasvimu redu da ono bude prvo medi{te slede}e sezone

,,.

Nova polusatna kaseta je idealna za ovusvrhu (pogledajte stranu 46) . Zbog prozirnosti~istih plasti~nih kaseta prestanak gradwe sa}atj. kraj medonosa, moè uvek da se prati u posled-

wem medi{tu.Ali najva`niji aspekt koji polusatnakaseta ima za ovu namenu je trajna priroda ovognovog delimi~no izgra|enog sa}a i wegovog svojstva ili mogu}nosti za ponovno kori{}ewe kaotrgovinskog proizvoda: p~ele ne}e o{tetitisa}e kada im se omogu}i da ga oslobode od medaniti }e podebqati osnovu sa}a kada nastave radna wemu slede}e godine. Ovo se doga|a zato {to jeosnova ispup~eno izgravirana na dnu plasti~nekasete i ne postaje deo sa}a za jelo.

Ovaj koncept namernog dodavawa medi{takrajem pa{e sa namerom da ga ponovo iskoristi-

mo idu}e sezone, u stilu neprekinutog niza, jeidealan, budu}i da je problem zapo~iwawa grad-we sa}a slede}e sezone minimiziran. Naro~itousmerite pa`wu na to da u planu Xuniper Hilkoji je obrazloèn u ovom i u prethodna tri

4

1

3

2

1 1

1

1

4

4

3

3

32

2

2

2

5

Postupak dodavawa nastavaka pri proizvodwi medau sa}u (Sli~no se preporu~uje i za proizvodwu

vrcanog meda, ali }ete u posledwem ~lanku u ovojkwizi videti da to nije neophodno)

Skica preuzeta iz kwige:,, Lffqjoh Cfft

,,

autor :Kpio Wjwjbo

SAD,1986.




rano u stadijumu demarirawa ako su se p~elepripremale za rojewe, mora da bude ono koje imave} izvu~eno sa}e.

PPRREEPPOORRUUKKEE

Budu}i da je uspeh rada sa medi{tima zamed u sa}u tesno povezan sa na~inom rada uplodi{tu, naro~ito pri startu proizvodwe, ovepreporuke su fokusirane na kori{}ewe strate-gija za rad sa plodi{tem.

Plan Xuniper Hil je posebno dizajniranza fleksibilnu upotrebu pri celosezonskojproizvodwi boksesa ili privremenoj proizvod-wi u ko{nicama namewenim za proizvodwu cen-trifugiranog meda (postupkom koji je ve} opisan u ovoj seriji ~lanaka - primedba urednika).

1 -- C e l o s e z o n s k ap r o i z v o d w a i s k q u ~ i v om e d a u s a } u ( b o k s e s i )

Proizvo|a~ meda u sa}u koji }e odabratida proizvodi iskqu~ivo samo boksese, ili pak neposeduje centrifugu i medi{ta sa ramovima zacentrifugirawe, ima potrebu za planom premakojem proizvodwom meda u sa}u moè da serukovodi cele sezone.

Plan Xuniper Hil koji se sastoji od trifaze koje su ve} opisane, je upravo takav plan.Ipak, ne sme se po~eti sa ostvarivawem planapre bliskog po~etka ja~e medonosne pa{e koja }euposliti p~ele.

U suprotnom treba da se izvede neki pred-pa{ni menaxment za razvoj ali i kontrolu roje-wa.

2 -- M e { a n a p r o i z v o d w am e d a u s a } u

i c e n t r i f u g i r a n o g m e d a

Proizvo|a~ centrifugiranog meda kojipored toga odabere i da proizvodi malo meda u

sa}u ima potrebu za planom koji je kompatibilansa wegovim sistemom rada. Plan Xuniper Hil jedizajniran i za ovu namenu. Faze 1 i 2 ovog planamogu da se preduzmu na odabranim ko{nicama uproizvodwi centrifugiranog meda, kada najboqapa{a bude na pragu, ~ime }e se prekinutiproizvodwa vrcanog meda, kojoj }e proizvo|a~mo}i da se vrati ponovnim objediwavawem (faza3) najvi{e {est nedeqa u glavnoj pa{i ili poslewe, npr. za jesewu pa{u.

3 -- J e d n a a l t e r n a t i v a

z a m e { a n u p r o i z v o d w uc e n t r i f u g i r a n o g m e d a i m e d a u s a } u

Za proizvo|a~e centrifugiranog medakoji èle da proizvedu med u sa}u sa {to jemogu}e mawim ekstra investirawem izraènim uvremenu ili malim odstupawem od wihovog sis-tema za proizvodwu vrcanog meda, put po komtreba da idu jeste plan gde p~ele svojski priawa- ju na pa{u (A4 iz ovog ~lanka). Danas, ve}i brojp~elara proizvodi centrifugirani med. Ve}ina,po mom mi{qewu ima potrebe za malo meda usa}u, a neki u boksesima vide i svoju {ansu, pabiraju povoqnije opcije. Nadam se da }e ove pre-poruke posluìti i jednima i drugima te da }e ihohrabriti, i time omogu}iti pojavu novog talasainteresa za proizvodwu meda u sa}u, tj. boksesa.

Foto :R o d oqu b



Ako neznamouzroke,ne}emona}i ni re{ewa


Autor:Kpio B / Iphh

Kv o jqf s I j mm Bqjbsz

3336 Tpv ui

47ui Tusffu

H b m ftcv sh NJ 5:164 VTB

P P R R A A V V I I U U Z Z R R O O C C I I

R R O O J J E E W W A A

^ l a n a k j e o b j a v q e n u ~ a s o p i s i m a B n f s j d b o C f f K p v s o b m z a

d e c e m b a r 1 9 9 7 . g o d i n e i M e l i t a g o r a z a a p r i l 1 9 9 9 . g o d i n e

Danas postoji nekoliko {ema kojeupotrebqava p~elarska zajednica, a

koje su efektivne u prevenciji i/ili suzbijawurojewa.

Ipak, jo{ uvek nau~na zajednica nijeobjavila da je otkrila sve osnovne mehanizmekoji su odgovorni za pojavu rojevog nagona. NbslXjotupo u svojoj kwizi ,,Biologija medonosnep~ele

,,koja predstavqa izuzetno kompletan pre-

gled i analizu dosada{wih znawa o biologijip~ele, predvi|a slede}e:

,,Kompletno razumevawe rojewa bi treba-lo da nam bude na dohvatu,, adaqe beleì ,,Prevencijarojewa je verovatno najve}iproblem sa kojim se suo~avajup~elari {irom sveta

,,.

îni se da nema nesla-gawa u nau~nom svetu da jeredukcija u distribucijimati~ine supstance kqu~nifaktor kriti~nog puta kojivodi u rojewe. Kontroverzno je to kako se vr{i redukcija u

distribuciji mati~inog fer-omona i dali redukcija samapo sebi ~ini stimulator zaizgradwu mati~waka.

Dpmmjo H/ Cvumfs sasaradnicima je u trci dvaistraìva~ka tima pedesetihgodina ovog veka, bio pioniru otkrivawu mati~ine sup-stance (wena izolacija, iden-tifikacija i sinteza) i weno inhibiciono dejst-vo na pona{awe i fiziologiju medonosnih p~ela.On je tako|e bio prvi koji je u vidu radne

hipoteze pretpostavio da je prekid u distribuciji mati~ine supstance odgovoran za rojewe.

Verovawe je autora ove pri~e da nivona{eg celokupnog znawa, koje moè da se posma-tra holisti~ki sa ta~ke gledi{ta kako nau~ne

Cvumfs -a, i koje je zajedno sa drugim hipotezama iiskustvima integrisano u plan Xuniper Hil,omogu}uje da se rekonstrui{e jedan model proce-sa rojewa, kojim }e se objasniti kako prirodnodolazi do redukcije distribucije mati~inog fer-omona i gradwe rojevskih mati~waka, i kojim }ese modelom zakqu~iti da prenaseqenostrenaseqenostplodi{talodi{ta, teorija koja je bila {iroko prih-va}ena, nije sama po sebiije sama po sebi onaj pokreta~kiokreta~kifaktor za rojeweaktor za rojewe - a koje }e se saznawe odstrane p~elarske i nau~ne zajednice u ~itavomsvetu smatrati za jereseres .

O v a k a v m o d e l ,izraèn u formi teze saz ak q u~ c i m a k o je tr eb araspraviti, }e najverovatnijedovesti do pretpostavki kojetraè pa i inspiri{u daqai s t r a ` i v a w a , { t o } eomogu}iti p~elarskoj zajed-nici da boqe interpretiraznake i simptome rojevog nag-ona i da na osnovu toga doneseboqe odluke o promeni dela

na~ina p~elarewa.R O J E V I N A G O N

E V O L U C I J AO S NO V NE T E OR I JE

Ideja da je broj~ananadmo}nost mladih p~elakqu~ni faktor u podsticawurojewa konstantno je bilaisticana u literaturi orojewu za vreme duè od

jednog veka. Ali, teorijska obja{wewa o tome nakoji na~in broj~ana nadmo}nost mladih p~ela idrugi faktori izazivaju rojewe, varirala su ievoluirala tokom vremena, dok nas eksperimen-talni dokazi nisu pribliìli kona~nomrazumevawu razloga za rojewe.

Evolucija teorije moè da se vidi i urazli~itim hipotezama koje }e biti citirane u

D/D/ Njmmfs, poznati proiz-

vo|a~ meda u sa}u i p~elars-

ki autor koji je ìveo na

pragu ovog veka je u svojoj

kwizi ,,Pedeset godina me|u

p~elama,, napisao slede}e :

,,Ako bih mogao da sretnem

~oveka koji je perfektan u

p~elarskoj nauci i praksi, i

ako bih od wega mogao da

dobijem odgovor na samo

jedno pitawe, pitao bih ga

koji je najboqi i najlak{i

na~in za spre~avawe rojewa,,.




hipoteze }e biti pore|ane u izvesnom hrono-lo{kom rasporedu i u svakoj od wih }e kqu~nuulogu imati populacija ku}nih p~ela.

A--HIPOTEZAO HRANI NAMEWENOJ LEGLUG/ Hfstujoh (1891) je dokazivao da vi{ak

mladih p~ela negovateqica proizvodi vi{akhrane namewene leglu, {to za uzvrat na nekina~in stimuli{e gradwu mati~waka. Dugo severovalo ovoj teoriji, ali se sada ~ini da jesu{tinski zastarela.

B-- HIPOTEZAO PRENASEQENOSTI PLODI[TA

Hfpshf T/ Efnvui je 1921. a pre wega iG/Ivcfs 1792. godine, pretpostavqao da je pre-naseqenost plodi{ta mladim p~elama iograni~eni prostor koji matica ima za polagawe jaja pokreta~ izgradwe mati~waka, u najmawuruku kao jedan od faktora koji su u osnovi rojevog

nagona. Zato postoje menaxmentske {eme kojeupotrebqavaju metod smawivawa ove prenase-qenosti, pro{irewem plodi{nog prostora.

Teza koja }e sada ovde biti postavqenadokaziva}e da su razlozi koji se pripisuju meto-di pro{irewa plodi{ta i tako smawewu wegoveprenaseqenosti, a time i prevenciji rojewa, ustvari samo mit, pravilan lek za pogre{nubolest, tj. da prenaseqenost sama po sebi nije takoja podsti~e izgradwu mati~waka, iako predrojewe moè da se vidi pove}ana gustina p~ela naramovima legla. Jeres?

V -- Z A P O S L E N O S T

K U ] N I H P ^ E L AM/F/ Tofmhspwf u svojoj kwizi ,,Rojewe,

wegova kontrola i spre~avawe,,

(1935, aprera|ena 1955.) isti~e da je neravnoteà izme|uku}nih p~ela i rasporeda radnih zadataka ono{to je odgovorno za rojewe:

,,Logi~no je zakqu~iti da ako mi uspemo darukovodimo na{im p~elama tako da negovate-qice, p~ele koje lu~e vosak i p~ele primateqicenektara stalno imaju posla na pretek, ne}emoimati rojeve na p~eliwaku

,,.

Iako ova izjava ima vi{e karakter strate-

gije nego hipoteze, ona iskazuje jasan ciq kojiosvetquje ulogu prekobrojnih ku}nih p~ela, i umenaxmentu kontrole rojewa sluì da usmeripa`wu na wihovo upo{qavawe.

G -- H I P O T E Z AO D I S T R I B U C I J I

M A T I ^ I N O G F E R O M O N ADpmjo H/ Cvumfs u wegovoj kwizi ,,Svet

medonosne p~ele,,

(1954, prera|ena 1962) pret-postavqa da mati~in feromon ima inhibitorniuticaj na radilice, tj. na gradwu mati~waka, i dakada je taj uticaj redukovan prekidom normalnedistribucije iz razloga koje treba do kraja

otkriti, dolazi do pojave nagona za rojewem. Ovo je {iroko prihva}eno kao barem jedan faktor zapo~etak izgradwe mati~waka, iako se ~ini da imai kasnijih istraìvawa o tome kako nastaje tajprekid u distribuciji feromona. âk je bilo

redukuje edukuje od strane matice te se iskristalisalatvrdwa da prenaseqenost plodi{ta leglom samopo sebi uti~e na distribuciju.

D -- H I P O T E Z AO V I [ E U Z R O K A

Nbsl Xjotupo u svojoj kwizi ,,Biologijamedonosne p~ele

,,(1987) daje izvanredan komple-

tan pregled i analizu dosada{wih znawa, kojaukqu~uju i podatke o rojewu, gde sumiravi{efaktorsku hipotezu, koja je prvo istaknuta jo{ 1980. od wega i wegovih saradnika:

,,Odgajawe matica koincidira sa kratkimperiodom u toku kog su uslovi u i oko dru{tvanajnakloweniji rojewu, i ve}i broj takvih karak-teristika treba da je na svom vrhuncu da bi sezapo~elo odgajawe matica. Povezanost uslova udru{tvu i odgajawa matica moè da se sumira uslede}em: odgajawe matica je zapo~eto zbogunutra{wih (demografskih) i spoqnih (izobiqe

pa{e) faktora, koji stimuli{u radilice dakrenu sa odgajawem novih matica u periodunaklowenom rojewu. U primarne stimuluse roje-wa od kojih nijedan sam ne moè da ga izazove,spadaju: (1) ja~ina dru{tva, (2) prenaseqenostplodi{ta, (3) starosna struktura radilica, (4)redukovana distribucija mati~inog feromona.Izobiqe izvora hrane uti~e na prva tri faktorai tako|e bi moglo da bude primarni stimulatorza odgajawe matica

,,.

Ovi autori ne identifikuju nekeodre|ene mehanizme kojimase vr{i redukcija dis-

tribucije mati~inogf e r o m o n a i / i l i

zapo~iwawe gradwem a t i ~ w a k a .

Zabeleìmoipak, da

o v a

Fo to:Ale ksa ndar

M i ha jlo vs k i

Mel ita gora

bro j 2 /1997




hipoteza obuhvata kao jedan od uzroka rojewa ifaktor prenaseqenosti plodi{ta.

Xjotupo isti~e (u jednom delu) da: ,,U poje-dinim podru~jima istraìvawa medonosne p~elesigurno }e biti ukqu~ene manipulacije dizajni-rane sa ciqem da se testira vi{efaktorskahipoteza o zapo~iwawu odgajawa matica. Ovim

pristupom bi se trebalo do}i do celovitograzumevawa rojewa

,,.

Treba re}i da se gorwa hipoteza o vi{euzroka rojewa izraèna u vidu unapre|enog mod-ela, bazira na dobro kontrolisanim eksperimen-tima sa ko{nicama koji su, da bi se boqe simuli-rali prirodni uslovi, izvo|eni u fiksnom pros-toru, kojim se nije manipulisalo (rukovalo), i ukojima su rojevi startovali na ramovima samo sasatnim osnovama. Oformqene samo u perioduizobiqa nektara, ove ko{nice nisu zazimqavane.

Zbog fiksne varijante dizajna eksperi-

menta, ne}e biti obelodawena sva ,,preme{tawai kombinacije,, koje zajedno sa drugim varijanta-ma vode do redukovawa distribucije mati~inesupstance i zapo~iwawa mati~waka, {to jep~elarska zajednica ve} iskusila u p~eliwimdru{tvima sa kojima se radi i koja prezimqavajuu podru~ju sa hladnom klimom.

Va`no je da su u ove eksperimente bileukqu~ene i p~ele poreklom iz Afrike koje imaju jaku naklowenost rojewu i koje su pokazale da seroje pri mnogo mawoj veli~ini aktivnog gnezdanego {to je to slu~aj kod evropskih p~ela. Mo`da je ovo tako zbog siroma{ne navike za gradwu

sa}a.Brat Adamrat Adam u wegovoj kwizi ,,Gajewe

medonosne p~ele...itd.,,

na nekoliko mestapovezuje naklowenost rojewu sa nedostatkomsposobnosti za gradwu sa}a, na primer, za refer-

encu uzimaju}i neka ukr{tawa koja je uradio sabakfast p~elama:

,, (One) manifestuju ogromnu sposobnostizgradwe sa}a. Izvla~e satne osnove superla-tivnom brzinom, {to je su{tinska okolnost kojaprati izvanrednu sposobnost za sakupqawe medai odsustvo rojewa

,,. Iz ovoga se moè predvideti

da afri~ke p~ele mogu biti izvanredni proiz-vo|a~i centrifugiranog meda, a vrlo slabi, medau sa}u (boksesi).

\--HIPOTEZA O PÊLI KAO PROSTORUZA SKLADIRAWE MEDA

(Cfsobse Npcvt, 1987.)U {kolsku perspektivu predmeta rojewa -

koja je prema mom mi{qewu nenadma{na - on jeuveo koncept da ku}ne p~ele i primateqice nek-tara, uvek kada nedostaje prostor za skladirawe,postaju ìve ,,}elije sa}a

,,za skladirawe, i tako

privremeno ,,nahrawene,,, ove p~ele su izvan cik-

lusa kruèwa mati~inog feromona putem socijalne razmene hrane, te se sakupqaju na krajevimalegla ili pak na satono{ama ili u medi{tima iprolaze kroz fiziolo{ke promene koje ih pre-programiraju u p~ele koje }e upravqati rojewem.

Cfsobse tako|e daje postulat da je ovauloga ispuwenosti mednog èludca odgovorna zaneophodni a isti takav slu~aj kod p~ela u vremekada izlazi roj, citiraju}i rad Dppnct-a, i da jeova ispuwenost èludca na prirodan na~in pod- jednako distribuirana putem pomenute socijalnerazmene, {to sluì budu}em ciqu.

Moè se postaviti pitawe ispravnostiargumenta da p~ele sa ispuwenim èludcimapostaju rojevske p~ele zato {to ,,pun stomak

,,

blokira dnevnu dozu feromona, budu}i da jepokazano da kada se daje u 5-10% rastvoru {e}era

mati~in feromon nevr{i inhibiciju razvojaovarijuma kod radilica.îni se mnogo verovatni- j i m d a s v e u k u p n aaktivnost p~ela koja jeorijentisana jednom ciqu( p r e r a d a n e k t a r a )o g r a n i ~ a v a r a z m e n umati~inog feromona jedino na telesni kon-takt, budu}i da p~elestalno imaju zauzet mednièludac te tako stoje pos tr an i o d s o c i jal n erazmene hrane, sve dokponovo ne postanu neak-tivne, ne preuzimaju}ivi{e od izletnica sveètovare nektara. (Kao

prvo, postoji pitawe dali je ta~na tvrdwa da su primateqice ba{ toliko zauzete koliko se ovde tvrdi, s obzirom da jedna




izletnica u proseku samo oko 6 mg nektara, {to ~ini deseti deo wenog èludca. Jedino je ta~no da one tih 6 mg prera|uju u nekom uglu ko{nice ~itavih 20 minuta, {to ih udaqava od tokakruèwa feromona u silnoj gu`vi kakva se javqa u ko{nici na jakoj pa{i. Pored toga, zar je mogu}e da ta tolika upo{qenost upravo izazove

rojewe, ako se ve} tvrdi, a to i sam znam iz skromne prakse, da se nikada ne roje dru{tva kojanajvi{e rade, ako smo im omogu}ili da imaju dovoqno prostora za skladirawe nektara. Detaqnije o ovome moète pro~itati i u posledwem ~lanku ove kwige, posle ~ega moète dapoveète konce, mada je to zaista te{ko pravilno uraditi - primedba urednika).

Ovaj Cfsobse-ov scenario, ~ini se, odbacu- je hipotezu o prenaseqenosti plodi{ta, premdase moè pretpostaviti da ramovi legla koji supostavqeni blizu jedan do drugog mogu da izazovu

,,slabu ventilaciju

,,

uzrokuju}i da p~ele deli-mi~no napuste taj prostor.Ova dva rada Cfsobse-a Npcvt-a objavqena

u Bnfsjdbo Cff Kpvsobm-u za april i maj 1986.godine predstavqaju stimuli{u}e i razja{wavaju}e izjave o rojewu koje zasluùju da budupa`qivo analizirane.

OBJEDIWENA TEZAOSNOVNE TEORIJE

Sve ove prethodne hipoteze su relevantne,ali iz razli~itih perspektiva. Zajedni~ki one~ine osnovu za objediweni pogled za koji }emovideti da traì vi{e od jednog mehanizma zauspostavqawe uobi~ajenog stawa - izolacija iprazan hod ku}nih p~ela (nezaposlenost).

Sledi jedna ovakva teza sa zakqu~cima,odakle }e se videti da nije prenaseqeni prostorsam po sebi stimulator proizvodwe mati~wakaili direktni razlog za redukovanu distribucijumati~inog feromona. To je jedinstveni uslov,koji zamewuje izolaciju i prazni hod ku}nihp~ela koje su privremeno daleko od matice ignezda sa leglom, {to se doga|a prirodno saciqem da se pravilno reguli{e prenatrpanostlegla.

T T E E Z Z AA : Preko odgajawa legla i fazareko odgajawa legla i fazarazvoja dru{tava u kojima se sakupqa hrana,azvoja dru{tava u kojima se sakupqa hrana,glavni faktor koji je odgovoran zalavni faktor koji je odgovoran zazapo~iwawe i nastavqawe odràvawa stawaapo~iwawe i nastavqawe odràvawa stawakoja vode u rojewe je prekid u distribucijioja vode u rojewe je prekid u distribucijimati~inih feromona, raznih sezonskihati~inih feromona, raznih sezonskihunikatnih faktora, faktora okoline inikatnih faktora, faktora okoline idemografskih faktora, i/ili ograni~avawaemografskih faktora, i/ili ograni~avawaprostora, ~ime se uspostavqa neravnoteàrostora, ~ime se uspostavqa neravnoteàizme|u ku}nih p~ela i wihovih radnihzme|u ku}nih p~ela i wihovih radnihzadataka, {to za uzvrat, na periferijiadataka, {to za uzvrat, na periferijiaktivnih radnih zona (sa}e sa leglom iliktivnih radnih zona (sa}e sa leglom ilimedom) automatski odvaja i pretvara u neakedom) automatski odvaja i pretvara u neak --

tivne vi{ak ku}nih p~ela koje su van norivne vi{ak ku}nih p~ela koje su van nor --malnog toka kruèwa mati~inog feromonaalnog toka kruèwa mati~inog feromonapo ~itavom prostoru ko{niceo ~itavom prostoru ko{nice.

ZAKQUÂK 1 : Dva odvojena prirodnamehanizma sami ili u kombinaciji su odgovorni

prekobrojnih ku}nih p~ela. Zavisno od vremenase pojavquju neravnoteè u rasporedu radnihobaveza zbog promena u zoni nege legla ili pak uzoni prerade meda.

A-- U toku prole}nog razvoja kada jedominantno odgajawe legla, neravnoteè u ras-poredu radnih obaveza se javqaju kada takozvana

eksplozija populacije ku}nih p~ela nadma{ipotrebu za wihovim upo{qavawem na negovawulegla. Ovakve ,,prekobrojne

,,ku}ne p~ele

automatski na periferiji legla ostaju izdvojenei nezapo{qene zbog prirodnih mehanizamaautomatske regulacije sredine u kojoj se razvijaleglo, na taj na~in odràvaju}i jedan izdr`qivnivo prenatrpanosti gnezda sa leglom {to seodnosi na temperaturu, ventilaciju itd.

B-- U toku medonosnih pa{a kadadominira skladirawe hrane i ku}ne p~ele suupo{qene na periferiji kao primateqice nek-

tara, graditeqice sa}a, ali i hraniteqice legla,opet se javqaju faktori koji ih ~ine nezaposlen-ima. To su sada ograni~ewa izraèna u prostoruza gradwu sa}a i skladirawe nektara, koja sustvarna ili su samo od p~ela s h v a } e n a uv i d u ograni~ewa. Ve} izdvojene na ramovimaza skladirawe meda, daleko od legla, ku}ne p~elesada nemaju nikakvu drugu opciju do da skladi{tenektar u wihovim mednim èludcima. Time seautomatski redukuje cirkulacija p~ela orijenti-sanih na izvr{avawe radnih zadataka na relacijiizme|u podru~ja za skladirawe meda i zone leglaa koje vr{e distribuciju mati~inih feromona.

Jedno privla~no saznawe jeste da je ulogaispuwenosti mednih èludaca kqu~ni faktor uevolucionom dizajnu reprodukcije p~ela, sa tim{to je ovom faktoru dat i automatski prioritetpred gradwu novog sa}a za isti ciq.

U su{tini, gradwa novog sa}a je ~vrstopovezana sa ve~nom ulogom graditeqica sa}a kaoprivremeno ,,ispuwenih

,,medom , kojima nedosta-

je prostor za izgradwu sa}a.Ili pak, ako im se naprave ograni~ewa u

ekspanziji gnezda, ove p~ele ,,pune,,

meda prirod-no postaju izdvojene i nezaposlene, budu}i da imje to jedina alternativa (i sasvim je normalno {to teè da formiraju novo dru{tvo putem odva- jawa dela zajednice rojewem, gde }e im biti dataprilika da se iskaù u radu kome toliko ùde, za razliku od nas qudi - primedba urednika).

V-- Tokom trajawa sezone, da bi sezapo~ela gradwa mati~waka, mogu da nastanusli~ne neravnoteè u rasporedu radnih zadatakazbog prekinute pa{e, ili uticaja lo{eg vremena,u kojim periodima je onemogu}ena sakupqa~kaaktivnost.

Prekid sakupqawa, osobito ako je nastaozbog lo{eg vremena, se reperkutuje na prekid

rada ku}nih p~ela te one postaju nezaposlene, na{ta se nadovezuje i pove}awe broja ku}nih p~ela, jer se one i daqe ra|aju. H/I/ Dbmf i saradnici su1949. godine u kwizi ,,Ko{nica i medonosnap~ela

,,u diskusiji o rojewu zbog prekida pa{e,



prekida pa{e, mogu se dru{tva prihrawivati,,tankim

,,sirupom. Ovo prihrawivawe ima

efekat jedne neprekinute pa{e ~ime se popravqanaru{ena ravnoteà u dru{tvu i teì se izbe-gavawu rojewa

,,. Ovime se daje pre}utna podr{ka

konceptu naru{ene ravnoteè kao razlogu za

rojewe.ZAKQUÂK 2 : Kao odgovor na reduko-vanu inhibiciju mati~inim feromonima, neza-poslene ku}ne p~ele po~iwu gradwu mati~wakana periferiji legla. Razvija se rojevi zanos, jedno imperativno uro|eno pona{awe zajednice,kada broj p~ela koji je van tokova kruèwamati~ine supstance do|e do kriti~nog nivoa itako prevlada nagon za rojewe. Samo ako ovep~ele ponovo budu izloène mati~inim fer-omonima do}i }e do prekida nagona.

Pomoglo bi ako bi se rojevi nagon gledaokao manifestacija privremenog prelaza radili-

ca na du`nosti odgovorne za reprodukciju, {to}e zapo~eti onog trenutka kada se one oslobodeinhibitornog dejstva feromona u jednoj ,,femi-nisti~koj monarhiji

,,(kako ju je nazvao ârls

Batler jo{ 1607. godine), a zavr{i}e se kada onepostanu ponovo izloène feromonima i toprirodnim putem ili putem kojim je situacijuusmerio p~elar.

Locirawe rojevih mati~waka na krajevi-ma legla izgleda da samo podràva konceptizolovawa ku}nih p~ela. Npcvt beleì da:,,...nema ni~eg strategijskog {to bi se odnosilo

na lokaciju rojevih mati~waka na krajevimalegla, kao {to nema ni~eg strategijskog {to bise odnosilo i na lokaciju mati~waka tihe smenekoja je centralno

,,. U oba slu~aja p~ele grade

mati~wake iz istog razloga - redukovane dis-tribucije mati~ine supstance - iako se ~ini da zapojavu tihozamenskih mati~waka postoje i nekidrugi razlozi.

Gore spomenuto je izuzetno korisno zato{ t o p o m a ` e r a z u m e v a w e s p o n t a n eukqu~i/iskqu~i prirode pojave rojevihmati~waka, i rukovo|ewe p~elama imaju}i na umuznawe da izloènost ili neizloènost

mati~inom feromonu ~ini na~elnu strategijukontrole rojewa.

ZAKQUÂK 3 : Zavr{etak rojevog nag-ona i izlaèwe roja samo po sebi je uslovqeno sadva preduslova: (1) Mora da postoji ènka zazamenu (neoplo|ena matica, mati~wak iliradili~ka larva) i (2) Medonosna pa{a.Odsustvo ènke za zamenu }e spre~iti rojewe, aodsustvo medonosne pa{e }e ga samo odloìti.

Dokaz za neophodnost postojawa ènke zazamenu dolazi iz uspeha iskustva koje su imaliKilionovi u proizvodwi meda u sa}u, u kom jerojewe bilo kontrolisano kod hiqada dru{tavakoja su bila prisiqena da u|u u rojevi nagon, azatim su spre~ena u wegovom privo|ewu do krajaodstrawewem svih rojevih mati~waka. Izve{tajiiz literature o rojewu u odsustvu mati~waka sig-urno su primeri gde je prisustvo nekog


mati~waka previ|eno, ili pak dru{tvo nije bilobeznade`no obezmati~eno zbog postojawaradili~kih larvi ili jaja.

Autor ovog napisa je imao sre}u daistraì ovaj fakt u dvospratnoj ko{nici samaticom sa potse~enim krilima, kojom je bilo

upravqano dodavawem dva polusatna medi{ta saciqem proizvodwe jedino meda u sa}u.U toku julske pa{e, ko{nica se izrojila,

ali se roj odmah vratio, jer matica nije mogla dauzleti. Matica je na|ena u travi i stavqena je ukavez koji je odnet van ko{nice - i ni{ta se nijede{avalo deset dana, posle kojih je svaki ramoslobo|en od p~ela i pa`qivoa`qivo pregledan.

Svi mati~waci osim jednog su detaqnoukloweni, a vo|eno je ra~una da se prona|u i oniprikriveni i te{ko vidqivi mati~waci koji seponekad mogu na}i ugra|eni u leglo.

Rezultat je bila prirodno izrojena

ko{nica bez gubitka p~ela, ,,idealan,, prekidlegla i nova mlada matica, koja je nastavilaproizvodwu i dostigla prinos od {est dobroispuwenih medi{ta sa polusatnim kasetama.

Shvatawe da je medonosna pa{a odsu{tinske va`nosti u vreme rojewa ima jakupodr{ku od p~elarske javnosti koja je empiri- jskog porekla. Medonosna pa{a (izobiqe nek-tara) se ~ini da igra sasvim razli~itu ulogu upo~etku rojevog nagona (po~etak gradwemati~waka) od one pri privo|ewu rojewa kraju(izlazak roja).

Posledwa uloga sluì za signalizaciju dapostoji dostupan izvor hrane koji }e omogu}itida rojewe bude uspe{no, tj. iz kog }e se prikupi-ti zalihe meda.

Naizgled paradoksalna veza izme|umedonosne pa{e i rojewa je odli~no sumirana odCvumfs -a koji je komentari{u}i stav mnogihp~elara po pitawu isprekidanih pa{a napisaoslede}e: ,,Iznenadni po~etak perioda lo{eg vre-mena, u toku kog su p~ele zatvorene u ko{nici, ikoji je nastupio odmah posle perioda u kome jesakupqawe nektara bilo odli~no, se ~esto ~inipridruèn rojewu. U drugim slu~ajevima, se ~ini

da je suprotno od ovoga u stvari istina, i dadru{tva po~iwu da grade mati~wake ~im sedobri uslovi za sakupqawe meda vrate posleperioda lo{eg vremena i zato~enosti u ko{nici.Ali ako se desi da vreme ponovo bude lo{e, one}e razru{iti mati~wake. Kao {to vidimo obaova o~igledno kontradiktorna uslova, prvozato~enost p~ela u ko{nici zbog lo{eg vremena,i drugo, naglo uve}awe koli~ine hrane koja jeskladirana u ko{nici kao rezultat dobrog medo-brawa, mogu da rezultiraju prenaseqeno{}uzahva}enog ili dostupnog sa}a te da ukqu~erojevski impuls

,,.

Na kraju, prenaseqenost je uzeta da seobjasni start rojevskog impulsa, ali se menivi{e dopada obja{wewe H/I/ Dbmf-a da je za wegaodgovorna neravnoteà u dru{tvu (radni zadaci

)




svita mogu da se kre}u i {ire leglo na gore u jedno otvoreno plodi{te, koje je toplotnopodràno od legla ispod, pa se p~ele opetupo{qavaju na nezi legla, te se tako izbegavawihova nezapo{qenost, koja }e se ovim i prek-

inuti ako je ve} postojala. I vi{e od toga, sada jeobezbe|en i dopunski prostor za skladirawebilo kakvog ve}eg prinosa od prole}nih biqakau slu~aju da se takav pojavi, ~ime se elimini{emogu}nost prisilnog skladirawa hrane u mednimèludcima ku}nih p~ela. Vertikalno deqewelegla je nepoèqno i moè da bude izbegnuto akose koristi metod opisan na crteù 3.

2-- Preure|ivawe plodi{takori{}ewem ramova sa praznim sa}em.Praksa dodavawa ramova sa praznim sa}em imanekoliko formi koje se kre}u od zamene ramovasa leglom praznim sa}em, do razmicawa okviralegla izme|u kojih se postavqaju ramovi sa

praznim sa}em.Ovakvo kori{}ewe praznih ramova je

veoma efikasno, ako se na wega gleda kao na prak-ti~nu kontrolu rojewa pre i na po~etkuproizvodwe vi{ka meda posle ~ega je osnovni

Najve}i deo procedura opisanih saciqem da se napravi prevencija roje-

wa mogu biti spojene u sklopu jedne od slede}ihglobalnih strategijskih tehnika:

A-- ORGANIZACIJA

OTVORENOG GNEZDA SA LEGLOMUz pomo} definisawa rada sa gnezdom sa

otvorenim leglom prema Tfdisjtu-ovom radu:,,Dobijawe meda

,,(Ipofz Hfuujoh- Bnfsjdbo Cff

Kpvsobm 1944, strana 60) ciq je da: ,,...se odrìgnezdo sa leglom u dovoqno velikim proporcija-ma sa dovoqnim brojem ~istih, upotrebqivihradili~kih }elija, ~ime }e se omogu}iti da mat-ica slobodno nosi...

,,.

Niè su opisane tri najzastupqenije pro-cedure za rad sa otvorenim plodi{tem, uz izuze-tak svih formi deobe ko{nica iliizjedna~avawa snage svih dru{tava koji ~estoputa mogu da ostvare èqeni ciq. Vide}e se da seobezbe|uje dopunski satni prostor unutar ili upogodnoj blizini gnezda sa leglom, dostupan kakozalegawu matice tako i skladirawu meda. [to jenajva`nije, a u skladu je sa ovom objediwenomteorijom, obnavqa se prostor za zaklubqivaweunutar ko{nice ili blizu legla, ~ime seponi{tava potreba za preme{tawem ku}nihp~ela na periferiju, ili se istima omogu}uje akosu ve} na periferiji, da se vrate i budu ponovoizloène feromonu. P~ele same po sebi ne mogumawe ili vi{e da odre|uju stepen zalegawa mat-

ice, ali neometano no{ewe jaja pomaèpopravqawu neravnoteè malo~as pomenute, ilipomaè da se ona spre~i i pre nastanka (preven-cija rojewa).

1-- Rotacija tela ko{nice. Telazamewuju mesta kada dru{tva prezimela uko{nicama sa dva nastavka LR sadrè 5-6 ramovasa leglom koji su tipi~no locirani isto ilisli~no kao na crteù 1. Crte` 2 prikazuje staweposle izmene nastavaka.

Pre izmene je blokiran normalan razvojlegla koje se zbog toplote {iri na gore, dok je{irewe na dole i na stranu veoma slabo,

naro~ito u podru~jima sa hladnom klimom, gde jesmrtnost legla uobi~ajena pojava, zbog sabijawaklubeta usled naglih zahla|ewa. Radni zadaci nanezi legla pomaù proizvodwu novih p~elaradilica, i preme{taju ih na periferiju legla.

Autor:Kpio B/ Iphh

Kvojqfs Ijmm Bqjbsz

3336 Tpvui

47ui Tusffu Hbmftcvsh

NJ 5:164 - VTB

STR T GIJ Z

PP EVENCIJU ROJE AA

POVEZANESSAA TTEEOORRIIJJOOMM^ l a n a k j e o b j a v q e n u B n f s j d b o C f f K p v s o b m - u z a d e c e m -

b a r 1 9 9 7 . g o d i n e , i M e l i t a g o r i z a m a j 1 9 9 9 . g o d i n e

Leglo Med Prazno sa}e

C R T E @ 1



zadatak postavqawe medi{ta. Preure|ivaweramova sa leglom naizmeni~nim postavqawempraznih ramova je prikazano na crteù 3 koji jeizveden iz crteà 1 preraspodelom samo onihramova koji su ve} bili prisutni, {to je istaknu-ta prednost.

Od dana po~etka pa{e, umesto izvu~enogsa}a moèmo koristiti ramove sa satnim osnova-ma, ali u odsustvu pa{e ti ramovi mogu da sluèsamo kao pregrade za vertikalnu podelu legla,kako bi to ve} i bilo i kada bi se koristila dvaili vi{e rama izvu~enog sa}a jedan do drugog.

Sada, kako izlazi novo leglo, plodi{te,

pro{iren, ~ime prestaje potreba zapreme{tawem p~ela negovateqica na periferiju legla ili, ako su one ve} tamo preme{tene, ugnezdu se stvara slobodan prostor za wihovpovratak. One }e se opet uposliti na nezi leglai time izloìti mati~inom feromonu.

Uspeh Btqjo - zidne ko{nice ( Btqjo.xbmmijwf) kao nerojevske ko{nice se zasniva na istomprincipu kojim se cepa prostor legla, i to u ovomslu~aju re{etkastim ramovima koji sluè samoza zaklubqivawe p~ela. Prema Rutovoj ve} pomi-wanoj kwizi ( BCD0YZ[ pg Cfflffqjoh, izdawe1935, strana 698): ,,Autor je koristio nekolikoovakvih ko{nica sa p~elama krawske rase(naklowene rojewu) u proizvodwi meda u sa}u.Nijedno dru{tvo se nije izrojilo od kako je bilopreseqeno u ovakve ko{nice, i jo{ vi{e od toga,svako je donelo preko 45 kg meda u sa}u

,,.

B-- ORGANIZACIJA OTVORENOG

PROSTORA ZA SKLADIRAWE. Strategijiza rad sa prostorom za skladirawe meda radi pre-vencije rojewa, isto kao i za dobijawe meda moèse dati naslov: Organizacija otvorenog prostoraza skladirawe, {to je samo drugi na~in da seopi{e, odavno po{tovana strategija za kontrolurojewa sa adekvatnim postavqawem medi{ta utoku pa{e. Ali, budu}i da se kori{}ewe praznihramova u me|usklopu za skladirawe hrane ili zarazvoj legla koristi konstantno a promenqivo je, izbor se daje p~elama a p~elar mora da misli otome da radi sa otvorenim plodi{tem i saotvorenim prostorom za skladirawe, kao sa dve

interaktivne strategije.Shvatawe i prihvatawe ove dve kategorije

za raspored radnih zadataka u ko{nici, naposlovima oko hrane i oko legla, od kojih je svakaza sebe sezonski dominantna i radi toga su pred-met raznih neravnoteà u radu, je ono {to jevodilo do formulisawa dva izrazita mehanizmaza redukovanu distribuciju mati~inog feromona.

Ovde se razmatra otvoreni prostor zaskladirawe hrane i wegova povezanost sa rojew-em.

1-- Postavqawe medi{ta. U osnovi,

organizacija otvorenog prostora za skladirawesa postavqawem medi{ta, se gleda u radu samedi{tima na takav na~in da nije poznata krajwagranica veli~ine prostora za skladirawe nek-tara, ~ime se omogu}ava ku}nim p~elama da budustalno zaposlene u preradi pristiù}eg nektara.

Molim vas i da pogledate prethodne moje~lanke iz ovog serijala (i u ovoj kwizi- primed- ba urednika) gde je ve} govoreno o postavqawumedi{ta.

2-- Demarirawe. Osnovno demarirawe, tj.razdvajawe matice od wenog legla uz pomo}mati~ne re{etke se praktikuje u kontroli roje-

wa, zajedno sa raznim modifikacijama, koje se uvelikoj meri razlikuju u broju i poloàjukori{}enih medi{ta, u prisustvu ili odsustvumati~waka u po~etku, i pa`wi koja se posve}ujeili ne posve}uje neizbe`nim mati~wacima za

Prazno sa}e-Leglo

Leglo

Med

Med Prazno sa}e

C R T E @ 2

C R T E @ 3





gde ovo posledwe zavisi od udaqenosti tela saleglom od matice. Na primer, modifikacija koju je koristio H/I/Dbmf opisana u kwizi ,,Ko{nicai medonosna p~ela

,,(Uif ijwf boe uif ipofz cff,

1975, strana 380) je prikazana na crteù 4.Tu je napravqen izuzetak u shvatawu

demarirawa kao organizacije otvorenog

plodi{ta. Ova modifikacija najboqe moè da seobjasni kao primer organizacije otvorenog pros-tora za skladirawe meda.

Dok se princip ugra|en u demarirawe gen-eralno gleda kao rastere}ewe zbijenosti u pros-toru oko legla, u isto vreme se demarirawe gledakao simulacija ve} izrojene ko{nice bez gubqe-wa p~ela, kako je to ve} zabeleìo Rut:

,,U svim ovim planovima se vidi da je zbi-jenost oko legla umawena, (1) postavqawem mat-ice u nov prostor gde ima mesta za zalegawe u izo-biqu, (2) postavqawem legla koje se izvodi, u

gorwe telo, daleko od novog legla i (3) davawemprostora izletnicama u kom }e se sme{tati nek-tar. Posle izlegawa legla koje je gore, stvori}ese prostor za sme{taj meda... Ovo je ta~no ono{to se doga|a kada se dru{tvo roji, sa slede}ompredno{}u: roditeqsko dru{tvo i roj ostajuzajedno u istoj ko{nici

,,.

Obratite pa`wu na velikodu{nokori{}ewe praznog sa}a za skladirawe meda, kaoi na postepeno osloba|awe dopunskih }elija zaskladirawe, koje nastaju izlegawem p~ela u gor-wem nastavku.

Verovawe je autora ovog ~lanka da je

glavni razlog za uspeh u spre~avawu rojewa takvaorganizacija prostora za skladirawe nektara.Demarirawem, ako se uradi na po~etku pa{e kakose generalno i preporu~uje, se obezbe|uje celovi-to upo{qavawe ku}nih p~ela u preradi i skladi-rawu nektara, i ovo vreme se obi~no poklapa sasezonom rojewa. Imaju}i pristup preko mati~nere{etke p~ele idu u dowi nastavak da prime nek-tar, dok izletnice idu u gorwi da bi regrutovaleprimateqice nektara (pogledajte posledwi ~lanak u ovoj kwizi - primedba urednika). Tako jedistribucija mati~inog feromona odràna.

U prisustvu pa{e, moè da se diskutuje otome da su{tina demarirawa moè da izazoverojewe. P~ele negovateqice }e biti u po~etku ugorwem nastavku, {to zna~i daleko od matice, samalim ili nikakvim zadacima prerade nektara, akada poklope leglo, u slede}ih 8 dana }e se poste-peno preseliti u dowi nastavak, da bi negovalenovo leglo.

Novo gnezdo sa leglom je konsolidovano namawem broju ramova, pa je prostor nedovoqan zaupo{qavawe p~ela koje se stalno izvode.

Iskustva sa planom Xuniper Hilpo~etkom 1997., kada je o~ekivana pa{a bila

odloèna ili onemogu}ena zbog vanredno lo{ihvremenskih prilika, obezbedila su iznena|uju}idokaz da demarirana ko{nica u odsustvu unosanektara moè da izazove rojewe. Ovi neo~eki-vani rezultati bi}e niè opisani u kontekstu

V-- SIMULACIJA VE] IZROJENEK O [ N I C E B E Z G U B I T K A P ^ E L A(OBNOVA). U svojoj najprostijoj formi, ovastrategija se ostvaruje odstrawivawem matice iuni{tavawem svih mati~waka osim jednog zavreme od 9-10 dana (ne kasnije) ili pakuni{tavawem svih mati~waka ako je prisutna

mlada neoplo|ena matica koja se ispilila izrojevih mati~waka ako su oni bili prisutni uko{nici pre po~etka ostvarivawa na{eg plana.

Za oko 2-3 nedeqe, posle prekida legla, a{to je pribli`no jednak prekid onom kojidoìvqava prirodno izrojeno dru{tvo, ve}i deolegla se izlegao, a produèno je i no{ewe jaja odstrane nove matice, ~ime je dru{tvo obnovqenosa svim wegovim p~elama i radi sa radnimelanom koji ima prirodni roj.

Ponovo je smawena mogu}nost stvarawave}eg broja neupo{qenih ku}nih p~ela, ~ime se

produùje period kontrole rojewa, za koje vremese i potomci nove matice brè regrutuju zasakupqawe nektara, ~ime se izbegava praznina usakupqa~koj aktivnosti. Tako se postiè dobraravnoteà u podeli radnih zadataka, kojaomogu}uje proizvo|a~u meda u sa}u da sabijep~ele u medi{ta sa boksesima bez ikakvih {ansida time izazove rojewe, i tako }e medi{ta bitibrè ali i kvalitetnije ispuwavana izavr{avana, pre nego {to se dodaju nova medi{taza med u sa}u.

Ova strategija je zavisna od apsolutne sig-urnosti da su eliminisani svi mati~waci za

zamenu, osim jednog da bi se neutralizovaoizlazak roja, sve dok ne nastane ponovno izla-gawe mati~inim feromonima nove matice.Kontrola rojewa postignuta ovom strategijom seproteè na najmawe 5-6 nedeqa od wenog po~etka.

Obratite pa`wu na Kilionovu verziju ovestrategije, i isto tako pravovremenu primenuprirodno izrojene ko{nice. Plan Xuniper Hilisto tako upotrebqava prekid legla, ali ga izvo-di na sasvim druga~iji na~in.

C R

T

E

@

4

D e m a r i r a n

a k o { n i c a z a p r o i z v o d w u c e n -

r i f u g i r a n o

g m e d a n a p o ~ e t k u s e z o n e r o j e w a

( P r e m a H / I / D b m f - u )




P L A N X U N I P E R H I LI P O S E B A N S L U ^ A J

D E M A R I R A W APrvi korak je osnovno demarirawe, tj.

stadijum 1 iz plana Xuniper Hil.Glavni razlog (pored vrednosti u kon-

troli rojewa tokom pa{e) za kori{}ewe demari-rawa kao privremene osnove sistema, jeste da seuvede prekid legla, sa tim {to }e se svo leglosmestiti u gorwe telo ko{nice (Crte` 1) , koje ubudu}nosti treba da postane nastavak zaproizvodwu meda, dok se istovremeno u tokuprekida omogu}uje sveukupnoj radnoj snazi zajed-nice izraènoj u radilicama da sakupqa nektarsa nesmawenim elanom. Medonosna pa{a jeneophodan uslov.

Doìveli smo dva iskustva sa planomXuniper Hil tu na severoistoku SAD-a aprila imaja 1997. kada su rane prole}ne pa{e bileneo~ekivano odloène i prekinute zbog lo{eg

vremena, dva iskustva koja slu~ajno na akutnina~in demonstriraju da demarirawe u odsustvupa{e ne mora da zaustavi a moè ~ak i da pod-stakne rojevi nagon, o ~emu je ve} ne{to re~eno uprethodnom ~lanku.

U jednom od ovih iskustava koje jeukqu~ilo dve autorove ko{nice, u maju u vreme

demarirawa su prona|eni i uni{teni rojidbenimati~waci, a na dowim krajevima ramova saleglom uo~ene su i mati~ne osnove u kojim je bilo jaja u gorwem bezmati~nom telu u vreme kada jedru{tvo bilo podeqeno, {to se dogodilo posledesetodnevnog prekida legla (faza 2 planaXuniper Hil).

Jedinstveno obja{wewe za ovo jeste da su

p~ele prenelerenele jaja u osnove mati~waka prekomati~ne re{etke (?? - primedba urednika) i darojevi nagon nije bio spre~en demarirawem.

Drugo iskustvo je ukqu~ivalo 9 ko{nica udràvi Wujork gde je plan Xuniper Hil bio pre-cizno pra}en preko demarirawa 25. aprila ifaze 2 (deoba) 5. maja. Prethodilo je cvetawevo}a oko 4. maja na povr{ini od 250 akri jabu~waka. Kada je izvr{en pregled 11 dana posledeobe, u toku kog vremena je ~esto padala ki{aili pak bilo veoma hladno da bi p~ele sakupqalenektar, osim u svega 4-5 dana, na|eni su

mati~waci na dowim letvicama svih devetko{nica, neki ~ak i zatvoreni.Iako ovo mo`da nije slu~aj preno{ewa

jaja od strane p~ela preko mati~ne re{etke preddeobu, vrlo je verovatno da su osnove mati~waka

j U j j

Autor:Kpio B/ Iphh

Kvojqfs Ijmm Bqjbsz

3336 Tpvui

47ui Tusffu Hbmftcvsh

NJ 5:164 - VTB

OSNOVNO OSNOVNO I I POSEBNO POSEBNO

DEMARIRAWE DEMARIRAWE ^ l a n a k j e o b j a v q e n u B n f s j d b o C f fK p v s o b m - u z a d e c e m b a r 1 9 9 7 . g o d i n e , i

M e l i t a g o r i z a m a j 1 9 9 9 . g o d i n e

Prazno sa}e ako ima roje-vih mati~waka

LEGLO

Zatvorena matica(ili presa|eni

mati~waci)

Gorwiulaz

NUKLEUS

R R

T E

@

1

Gorwiulaz

C

R

T

E

@

2

LEGLO(prinudni

mati~waci)

Dupla mreàMedi{te za cen-

trifugirani med

NUKLEUS

Roditeqska podwa~a




slabi pa{ni uslovi izazvali nedovoqnuupo{qenost ku}nih p~ela i ~ak i uz izobiqeekstra ramova proizvodwa ku}nih p~ela je bilabrà od {irewa legla.

,,ALTERNATIVA SA MRE@OM,,

OSNOVNOG DEMARIRAWA

Modifikacija demarirawa koja je upotre-bqena u planu Xuniper Hil je kori{}ewe duplemreè umesto jedne mati~ne re{etke da bi seizveo prekid legla (Crte` 2) {to donosi opcijuza raniji po~etak rada na sistemu u prole}e tj. uvreme oko sredine aprila, pred cvetawemasla~ka.

Ova modifikacija, koja u isto vremezamewuje neku drugu taktiku za kontrolu rojewa,kao {to je izmena / rotacija nastavaka, je su{tin-ski ekvivalentna prvom koraku plana zauspostavqawe dvomati~nog sistema koji je uEngleskoj razvio Spo Cspxo - ,,Jednostavan dvo-

mati~ni sistem,, koji ,,...automatski deluje kaometod za kontrolu rojewa...

,,.

Mnogo je ~est slu~aj da se usred aprilana|e celo klube jedne prezimele dvospratneko{nice, gore na 6-8 ramova legla , dok p~ele utoplim danima vredno ~iste skoro prazne ramoveispod wih. U ovom slu~aju metod sa mreòm(Crte` 2) najlak{e se realizuje jednostavnimpreno{ewem matice sa jednim ramom legla nakome nema mati~waka u dowe telo, i potom sepostavqa mreà nad jednim medi{tem, a leglo senalazi u najvi{qem telu ko{nice.

Ina~e, ramovi se razme{taju ru~no (pojed-ina~no) da bi se postigao ovaj ciq. P~ele saramova koji su bili bez legla i koji treba da sestave u dowi nastavak (osim rama sa maticom), sestresaju nazad u telo u kom je leglo.

Ova modifikacija sa mreòm je jo{ uvekkompatibilna sa stadijumima 2 i 3 planaXuniper Hil, ali name}e sasvim druge okolnostiu stadijumu 1.

Sada kad su blokirane duplom mreòmkoja na svom ramu ima mali predwi gorwi otvor,starije p~ele izletnice }e se vra}ati u dowetelo ko{nice gde je matica, dok }e mla|e p~ele

ostati gore sa leglom. Toplota odozdo spre~avada do|e do uginu}a dela legla u gorwem nastavkupri jakim zahla|ewima.

Odmah se u gorwem telu pristupa gradwimati~waka, ili su mo`da rojevi mati~waci ve}prisutni. U bilo kom slu~aju, u toku je proizvod-wa druge matice u gorwem telu i to je lako prati-ti, a mogu se vr{iti i dodatne intervencije.Recimo, posle 3-4 dana moèmo da dodamo zreomati~wak od selektiranog soja p~ela, ilimati~wak jedne selektirane ko{nice obra|enena isti na~in, ali 3-4 dana ranije (tako|e pode-qena mreòm), koja postaje donor mati~waka zanekoliko kasnijih demarirawa drugih ko{nica.

Po{to }e ta matica morati prva da seizvede ona }e uni{titi druge prinudnemati~wake te }e postati nova matica ko{nice(Mn) {to moète videti na crteù 3

Druga va`na razlika jeste da intervalizme|u stadijuma 1 i stadijuma 2 (demarirawe ideoba), tj. period prekida legla, sada mora dabude duì sve dok ne pronese nova matica u gor-wem telu - oko 3 nedeqe. Budu}i da proizvodwameda u sa}u ne zapo~iwe sve do posle deobe, i sapretpostavkom da }e teren na kome su p~eleobezbediti dobru pa{u (vo}e/bagrem) demari-rawe sa mreòm treba da prethodi tom perioduza oko 3 nedeqe, dok modifikacija sa mati~nomre{etkom ne treba da po~ne pre po~etka ovakvepa{e.

Po deobi, izletnice }e se ponovo vra}atina roditeqsku podwa~u (crte` 3) da bi sepridruìle novoj mladoj matici i wenimp~elama u telu broj 2. Osigurajte se da se staramatica ne na|e u medi{tu ili da bi ovo izbeglikoristite mati~nu re{etku ispod wega, kada jedru{tvo u konfiguraciji kao na crteù 4 izprethodnog ~lanka. Ako do|e do neverovatnesituacije da se razvije rojevi nagon dole izme|u

faza 1 i 2, on }e biti zaustavqen pri deobi zboggubqewa izletnica, u skladu sa otkri}emTofmhspwf-a i Njmmfs -a koje odavno datira. Zaizvesno vreme prose~na starost p~ela koje su naroditeqskoj podwa~i posta}e zna~ajno vi{qa.

Jedna druga va`na razlika jeste da posle+/- 3 nedeqe intervala posle stadijuma 1 u alter-nativi sa mreòm, stadijum 2 moè da se zaobi|e.Mreà se jednostavno zamewuje jednom mati~nomre{etkom ako je za proizvodwu meda u sa}uodabrana konsolidovana dvomati~na ko{nica,ili mreà moè samo da se izvadi kako bi se spo- jila tela ko{nice, koja izvesno vreme moè da

ostane dvomati~na.

ZAKQUÂK I PREPORUKAPreduslov za doslednu proizvodwu

kvalitetnih boksesa meda u sa}u jeste plan za

MEDI[TE (TA)ZA MED U SA]U

Izolatorsa ramovima za

centrifugirawe

C

R

T

E

@

3




sposobne da slobodno grade sa}e, neometane oduticaja nepoèqnog rojewa.

Sa perspektive ovog serijala ~lanakaosim nekih oportunisti~kih opcija planovi kojinajboqe postiù èqeno, zalaze u dve sveobuh-vatnije strategijske kategorije.

Prema prvoj strategiji, med u sa}u se

proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od jednognastavka koja je bila razvijena do maksimuma kaoko{nica sa dva tela putem organizacijeotvorenog gnezda sa leglom o ~emu je ve} op{irnopisano, i potom bila redukovana na samo jednotelo u procesu u kom se odvija prekid legla oddve nedeqe (+/-), bez ili sa odgajawem nove mat-ice. Ukupan broj p~ela koje sada ve} nisunaklowene rojewu, je orijentisan na proizvodwumeda u sa}u.

Prema drugoj strategiji, med u sa}u seproizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od dva

nastavka sa dve matice, koja je formirana u vremeprivremene podele (mreà ili deoba) dvospratneko{nice, i potom preure|ena u svrhu kontrolerojewa tokom pa{e sa organizacijom otvorenogprostora za skladirawe, o ~emu je tako|e pisano.Dvomati~ne ko{nice su ionako mawe sklonerojewu.

U takvim ko{nicama, prema opcijamaplana Xuniper Hil, dve matice ili: (a) koegzis-tiraju po jedna u svakom telu plodi{ta razde-qene samo mati~nom re{etkom (konsolidovanoplodi{te za med u sa}u) ili (b) se preklapaju uaktivnostima za izvesno vreme u odsustvu

mati~ne re{etke.Pa`wa: U planu Xuniper Hil ove dve

strategije mogu da se praktikuju jedna za drugom

da bi se proizveo med u sa}u u dugotrajnijojsezoni, ili se pak moè po~eti sa prvom opcijomza najèqeniju glavnu pa{u, i da se posle ponovosjedini sa deqenikom za jesen ili zimu. U obestrategije obezbe|ena je jedna matica u jednomnastavku ko{nice.

Sa jednom od oportunisti~kih opcija, jakadru{tva koja su bila pripremqena za proizvodwuvi{ka meda i koja su pra}ena i pored wihoveo~igledne sakupqa~ke revnosti, su odabrana iiskori{}ena da u me|uvremenu proizvode med usa}u, i to u najkvalitetnijem delu pa{e, gde moguda daju maksimum kvaliteta boksesa.

U jo{ jednom sasvim razli~itom primeru,dru{tva na kojima nije ra|eno ni{ta bitno popitawu prevencije rojewa, pa su se izrojila, alibez gubitka p~ela (zbog matice sa potse~enimkrilima), mogu da budu upotrebqena za proizvod-wu meda u sa}u kako je to bilo opisano u jednom od

prethodnih ~lanaka. Su{tinski, potsecawekrila matici je korisna praksa budu}i da nemaopasnosti od neuspeha {to se odnosi na gubqewep~ela rojewem, osim u slu~aju tihe smene matice.Potsecaju}i krila matici p~elar rezervi{emogu}nost da interveni{e u bilo koje vreme napo~etku gradwe mati~waka, pa sve dok se neop-lo|ena matica ispili - period od 9-10 dana. Akodo|e do rojevog nagona rano u sezoni, boqi izbor}e biti alternativa sa mreòm uvr{tena kaopodvarijanta u planu Xuniper Hil.

Principi na kojima leì rojevi nagon,koji su odavno istaknuti i elaborirani u ovoj

objediwenoj tezi, nadam se da bi trebalo daosposobe p~elara da boqe planira i racionalnodonosi odluke.

P r i m e d b a u r e d n i k a :Verujem da ste uìvali ~itaju}i ovu seriju ~lanaka o rojewu i medu u sa}u.

Verovatno ste sada pomalo zbuweni, ba{ kao {to sam i ja bio pri prvom i{~itavawu,ali i odu{evqeni svim onim {to ste mogli da pro~itate. Moète biti sigurni i u toda }ete pri svakom ponovnom ~itawu otkriti jo{ po ne{to novo, za koje }e Vam se~initi da ga pre nije bilo u ~lanku. Upravo je to veli~ina najboqih tekstova !

Kroz ove ~lanke jednog istog autora, se prepli}u skoro sve sfere p~elarstva, i

{to je najva`nije, napisan je na takav na~in da zahteva od nas preciznu analizu iudubqivawe u problematiku, {to nam jedino moè pomo}i da razumemo glavnu idejuovih divnih napisa.

Jedini nedostatak izloène tehnike p~elarewa leì u onoj ve~noj zabludip~elara da {to se vi{e radi oko p~ela, vi{e }e se i dobiti. Ako proizvodite med u sa}uprema gorwim uputstvima, ova zabluda se pretvara u su{tu istinu. Ali, ako seodlu~ite da na gore opisane na~ine suzbijate rojewe, a da proizvodite med za vrcawe,smem da tvrdim kako to ne}e biti nimalo ekonomi~no, naravno na ve}em p~eliwaku.P~elarima sa malim brojem ko{nica je sve dozvoqeno. Ali, onima koji preferiraju nato da postanu profesionalci, ovakve zablude ne smeju da se provla~e kroz tehnikup~elarewa, jer }e ih stalno upu}ivati na pogre{an put bez odredi{ta.

Apsolutno je neophodno da shvatimo jednu istinu! Ne}emo proizvoditi med zatrì{te (jer ne}emo biti konkurentni) sve dok ne uprostimo tehniku p~elarewa dosavr{enstva, tako da u odnosu na koli~inu uloènog rada dobijemo najve}i prinos (ane najve}i prinos po ko{nici). Kada shvatimo su{tinu ovog problema, mo}i }emo dakaèmo da smo unapredili p~elarstvo. Sv v e dotle , s s amo v v odimo p r r azne r r azgov v o r r e,

jj



P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova - 75 -

P O R E K L O V O S K AP~ele radilice imaju osam `lezdi za

proizvodwu voska lociranih na unutra{wojstrani abdominalnih (stoma~nih) segmenata (od~etvrtog do sedmog segmenta). Veli~inavo{tanih `lezdi zavisi od uzrasta radilice.

One su najve}e kada je p~ela staraoko 12 dana i smawuju se polakood 18. ili 19. dana do krajaìvota.

Tokom ovog stadijuma,p~ela wenim vilicama `va}evo{tane quspice proizvedene u`lezdama i u isto vreme dodajepquva~ne sekrete koji pomaùomek{avawe voska. Kada je vosak jednom dobro izme{en, on seugra|uje u sa}e koje se gradi ili

se koristi za poklapawe meda.S AS TA V I S VO JS TV A

P~eliwi vosak ima veomastabilnu hemijsku strukturu iwegova svojstva se vremenom negube. On je otporan na hidrolizui prirodnu oksidaciju i sasvim jenerastvorqiv u vodi. Osim larvivo{tanog moqca, nijedno drugo bi}e nemastoma~ne kiseline i sokove koji mogu da ga raz-grade.

P~eliwi vosak je po prirodi lipid isadrì zasi}ene ugqovodonike, kiseline, alko-hole, pigmente, najvi{e iz polena i propolisa,isto kao i sitne delove legla, itd.

Na normalnoj temperaturi je ~vrstekonzistencije, i postaje krt i lomqiv kada mutemperatura padne ispod 18oC a brzo postaje meki elasti~an na oko 35-40oC.

P~eliwi vosak ima gustinu od pribli`no0,95 i ta~ku topqewa od oko 65oC.

Boja voska se mewa sa staro{}u.Devi~ansko sa}e je bele boje, a sa starewem tamnisve do skoro crne boje.

Ovaj proces mewawa boje se doga|a zbog

prisustva raznih supstanci u sa}u. Pigmentacijavoska obi~no daje nijanse ùte, naranxaste icrvene, pa sve do braon boje. Razlika u boji nemauticaja na kvalitet voska. Zato, svaki poku{aj dase izbeli vosak (ozonizacija, sulfurna kiselina,

preporu~ivalo, ne samo {to je beskoristan, ve}se smatra i za opasan i trebalo bi da se zabrani.

U prirodno izgra|enom sa}u, dimenzije}elija i zbog toga i wihov broj na decimetrukvadratnom povr{ine, variraju znatno od rase dorase. Prose~ne dimenzije }elija koje grade

evropske p~ele su izme|u 5,13 mm( Bqjt nfmmjgfsb mjhvtujdb) i 5,5 mm( Bqjt nfmmjgfsb dbsojdb). Bqjt nfm.mjgfsb nfmmjgfsb je negde na sredinisa prose~nom vredno{}u od 5,37mm {to daje 800 }elija po dm2, uupore|ewu sa 875 kod mjhvtujdb i760 dbsojdb.

Sve evropske rase prih-vataju vo{tane satne osnove sa800 }elija po dm2, {to je broj kojiodgovara veli~ini }elija od 5,37

mm ( Bqjt nfmmjgfsb nfmmjgfsb).Realni broj }elija po dm2

varira zavisno od razli~itihmodela satnih osnova koje praveproizvo|a~i istih. P~ele dobroprihvataju varijacije uveli~inama, razume se doodre|enih granica: ako su mere

premale, osnove se ne prihvataju, a ako su preve-like, leglo }e najverovatnije na tom ramu bitiuglavnom trutovsko.

P R OI Z V O DW A V O SK AGlavni uslovi za lu~ewe voska su:

- prisustvo zrelih/odraslih p~ela.Spfdi isti~e da one treba da budu stare od 12-18dana, ali Mjoebvfs tvrdi da moraju da budu imla|e.

- ambijentalna temperatura od 33-36oCoko p~ela koje grade vosak.

- izobiqe u rezervi hrane; jaka pa{apomaè u izgradwi sa}a.

Jedna bogata sezona stimuli{e izvla~eweosnova, dok u lo{im prilikama lu~ewe potpunoprestaje. Ipak, p~ele mogu da poklope med ileglo ~ak i kada nema pa{e na taj na~in {toponovo koriste vosak od postoje}eg sa}aonovo koriste vosak od postoje}eg sa}a.

Postoje dva glavna razloga za dodavaweramova sa satnim osnovama:

(1) Godi{wa zamena ve}eg broja ramova naduì period osigurava dobro zdravstveno stawer a a S ar ra o s ea a o o a za

Autor:Cfsobse Mfdm fsdrIzvod sa DE roma,,Uif Ipofzcff boe Nbo

,,

(Medonosna p~ela i ~ovek)Moète da ga kupite (60 $) uz pomo}

redakcije ~asopisa Melitagora,preko Interneta na sajtu:,,Wjsuvbm Cfflffqjoh Hbmmfsz

,,

iuuq;00xxx/Bqjtfswjdft/dpn0mfdmfsdr0mfdmfsdr`vt/iun

P P ̂ ^ E E L L I I WW I I

V V O O S S A A K K Ovaj izvod sa DE roma je objavqen u ~asopisu Melitagora za januar 1999. godine

Veoma je korisnopodsetiti se nekihosnovnih saznawanauke o vosku, o

wegovoj proizvodwii preradi, kao iupotrebi. Ovaj

napis }e nam uz to

pomo}i i da boqerazumemo seriju

prethodnih ~lanakao medu u sa}u i

rojewu




(2) Zamena starih ramova ramovima sa sat-nim osnovama tako|e i smawuje mogu}nost pojavenagona za rojewe. Kada negovateqice imaju malibroj larvi o kojima treba da se brinu, one aku-muliraju mast, a ako nema novih ramova na kojima}e utro{iti svoju energiju, moè do}i do rojevognagona.

Prakti~no, svaka ko{nica treba da primi3 rama za leglo sa satnim osnovama i isto rama za leglo sa satnim osnovama i istotoliko za svako medi{teoliko za svako medi{te. (Pa i mnogo vi{e - primedba urednika).

TOPQEWEI PREÎ[]AVAWE VOSKAOdre|en procenat ramova u plodi{tu

treba da se elimini{e svake godine. Da bi sedobio vosak, sa}emora da se topi.Postoji nekolikometoda da se ovo real-

izuje sa razli~itimr e z u l t a t i m a iefikasno{}u.

Ipak, nezavis-no od metode, od tam-nijeg sa}a se dobijamawe voska nego ods v e t l o o b o j e n o g .Razlog je jednostavan:tamnije i starije sa}e je vi{e puta bilokori{}eno za leglopa zato sadrìko{uqice i otpatkeili talog koje vosakapsorbuje, {to rezul-tira nemogu}no{}u dase istopi sav vosak utoku postupka topqe-wa.

1 -- SOLARNO

TOPQEWEDa bi vosak bio

uspe{no istopqen usun~anom topioniku,temperatura u wemumora da se podigneiznad 68-70oC da bivosak postao dovoqnote~an. Sun~ani topi-onik proizvodi vosaknajve}eg kvaliteta.

Ali, ovim metodom se dobija samo 75% amo 75% voska iz starog sa}a,budu}i da kada se topi staro sa}e,materija nastala od otpadakako{uqica se pona{a kao sun|er i

upija vosak, redukuju}i wegovoisticawe.Jo{ jedna karakteristika -

sa}e mora redovno da se okre}ezajedno sa topionikom ka suncu, a

Ovaj metod zna~i nije mnogo efektivan zastaro sa}e, pa se uglavnom koristi za vo{tanepoklop~i}e ili novo sa}e.

2 -- T OPQ EW EK O RI [ ]E W EM V R EL E VODE

I LI P AR E

Dobi jaw e vos ka uz p o m o} vrele vo de ip o tap aw aSa}e se stavqa u jutani xak koji se potom

~vrsto veè. Xak se spu{ta u neki veliki sudnapuwen vodom. Potrebno je i da se vre}a potopipritiskom. Zatim se kuva na izvoru toplote.Vosak je lak{i od vode, filtrira se kroz jutu iisplivava na povr{inu. Kada se sa}e u potpunos-ti istopi, iskqu~uje se izvor toplote, i ostavi se

sud dok se ne ohladi.Vosak o~vrsne, formi-r a j u } i b l o k n apovr{ini vode. Sve {to

je ostalo u vre}i se baca(ili se me{a sa piqevi- nom i koristi kao materijal za sagorevawe u dimilici - primedba urednika).

D o b i j a w e v o s k a

v r e l o m v o d o m

i p r e s o m z a

v o s a kSa}e se stavqa u

sud od 120 litara sa 20-

30 litara vode, i kuva sedok se ne istopi. Kada jeceo vosak stopqen,odstrawuju se ìce, isadrìna prenosi upresu obloènu jutom, aonda se po~iwe sa preso-vawem.

Vosak izlazi vanpod pritiskom. Posleprvog presovawa podpritiskom od 20 T, sa}e

Postupak rojewa sa 100% zamenom sa}a udru{tvima, koji omogu}uje ve}e dobi-

jawe voska sa p~eliwaka, i o kome }e bitivi{e re~i u drugom delu ove kwige

(izlazi iz {tampe kroz nekoliko meseci)

Na p~eliwakuVojkana

Stojanovi}a(selo Beqa kod

@itkovca)

Foto: RODOQUB @IVADINOVI]




se prome{a u vre}i i jo{ jednom presuje.Procedura se ponovi i tre}i, posledwi put.Svako presovawe treba da traje 90 minuta.

Te~nost odlazi u sud za taloèwe gde sevosak podiè na povr{inu.

Kada se ohladi, na povr{ini vode vosako~vrsne u vidu vo{tanog bloka.

D o b i j a w e v o s k a p a r o mPrincip ovih topionika je slede}i: dva

povezana tanka su postavqena jedan do drugog.Ramovi, sa}e ili medni poklopci se stavqaju umetalnu re{etkastu korpu unutar glavnog tanka.

Parno topqewe je zadovoqavaju}i metodza medne poklopce, ali mawe odgovara zatopqewe starog sa}a budu}i da se od wega dobijasamo 80-82% voska.

D o b i j a w e v o s k a p a r o m i p r e s o mKorpa sa starim sa}em se potapa u tank sa

vrelom vodom, koji ima vodootporni poklopac.

Klip je sposoban da dostigne pritisak od 15 Tpri presovawu sa}a.Tank se drì potopqen oko jedan ~as.

Vosak izlazi kroz slavinu na najvi{qem delutanka. Ovaj tip vo{tanog topionika moè daprimi sa}e sa 60 ramova od legla ili i vi{e. Odwega se dobija odli~nih 90% voska.

D o b i j a w e v o s k ac e n t r i f u g a l n i m t o p q e w e mVosak se tako|e moè dobiti upotrebom

centrifugalne sile.Za ovaj metod sa}e se topi u vreloj vodi i

dobijena me{avina se vadi jo{ uvek vrela, ukorpe centrifugalnog ekstraktora. Me{avinamora da se odràva na temperaturi iznad 65oC dabi se spre~ilo taloèwe voska.

Ovaj tip ekstraktora nije pogodan za tre-tirawe malih koli~ina starog sa}a ili pok-

cevovoda koji je neophodan, zbog kru`nog tokasistema.

D o b i j a w e v o s k a p o m o } uh e m i j s k i h r a s t v a r a ~ a

Vosak isto tako moè da se dobijekori{}ewem hemijskih rastvara~a. Da bi se ovouradilo, staro sa}e se me{a sa masnim supstanca-

ma kakve su benzol, aceton, toluen ilitrihloretilen.

Ovaj metod se koristi u laboratorijama iu industrijskoj proizvodwi voska da bi se iscedi-la i posledwa kap voskaosledwa kap voska iz ostataka preostalihposle klasi~nih metoda. Ali vosak dobijen naovaj na~in uvek sadrì tragove rastvara~a, arezultat toga jeste nemogu}nost kori{}ewa uko{nicama.

Dobijaw e vos ka pomo}u top lote i

kori {}ew a el ektr i ~ nih elem en ataOvim metodom se postiè u{teda jer nije

obavezno otse}i sa}e sa rama pre tretirawa.Ramovi i sa}e su postavqeni izme|u dve ver-tikalne metalne plo~e u koje su ugra|eni elek-tri~ni grejni elementi. Jedna poluga pokre}eplo~e jednu ka drugoj i kako se vosak topi, takopada u prihvatni sud. Kada je sav vosak istopqen,plo~e se razmi~u i sav otpad pada u drugi tank.

Zavisno od modela, ovaj tip ma{ina obra-di 30-80 ramova na sat.

B L OK O V I V O SK ABez obzira koji sistem je kori{}en za

dobijawe voska, on }e se stvrdnuti ~im se ohladi.Novi vosak }e biti daleko od ~istog, zato {tosadrì veliku koli~inu vode i ne~isto}a.

Da bi se dobio vosak najvi{eg kvalitetame{avina mora da se odràva toplom u {to jemogu}e duèm periodu dok se vosak ne istaloì

j

Ko{nice sa staklenim prozorima - opasnost za vosak i sa}e, p~elepa i prinos p~elara

êst prizor na p~eliwacima Srbije. Opravdano ili ne, pokaza}ejedino vreme, ali stoji ~iwenica da p~ele treba gajiti na prirodan

na~in, i da samo tako mogu dati maksimum p~elaru

Foto: RODOQUB @IVADINOVI]




tanka za taloèwe. Najjednostavniji na~in jesteako kofu stavimo u kutiju punu strugotine ipokrijemo je debelim poklopcem. Kada se vosakistaloì i potpuno ohladi, blok je spreman zava|ewe iz kalupa (kofe).

Zbog razlike u gustini izme|u kalupa ivode, vosak }e isplivati na povr{inu vode i bilokakva ne~isto}a }e biti ispod wega. Kada vosako~vrsne, ne~isto}e se grebawem odstrane.

Ako se vosak ohladi previ{e brzo, velikakoli~ina ne~isto}a }e ostati u vosku, pa moramoponovo da ga topimo.

Da bi se stopili blokovi voska, on sezagreva na 80oC u tanku sa dvoslojnim zidovima ukojima struji topla voda. Ne~isto}e se odstrawuju otvarawem slavina na razli~itim nivoima

tanka.

Druga tehnika se sastoji u tome {to sekoristi tank za taloèwe koji ima slavine narazli~itim nivoima. Dva otvora, na rastojawu od3 cm se postavqaju pribli`no na nivou dodiravoska i vode. Ovo osigurava da vosak isti~e bezne~isto}a.

Pre nego se ovo pripremi, voda se ispu{tanapoqe kroz niì otvor sve dok se ne pojavivosak. Kada se do|e do ove ta~ke, vosak moè slo-bodno da se to~i na gorwoj slavini u kofe ilikalupe koji bi trebalo da su sa izolovanim dnom(stiropor ili drvo) i pokrivaju se }ebetom da bise u wega apsorbovao vi{ak vlage. Preostalivosak se ponovo topi.

Za hla|ewe je potrebno 48 ~asova.

P R OI Z V O DW A S A T N I H

O S N O V AI z b o r s i r o v o g m a t e r i j a l a

Sasvim nezavisno od tehnike proizvodwe,vosak od poklop~i}a, verovatno zato {to jeprevi{e ~ist, daje krte mawe elasti~ne satneosnove, nego {to je slu~aj kod satnih osnova dobijenih od obi~nog sa}a.

Proizvo|a~i satnih osnova vi{efavorizuju vosak od sa}a, ali generalno koristerazumnu me{avinu obe vrste voska sa ciqem dasjedine snagu i elasti~nost.

I Z RA D A V O [T A NI HS A TN I H O S NO V A

Pres a za vos ak u obliku plo ~ e

Prese-plo~e sli~ne onoj koju je prona{aoSjfutdif nisu vi{e u modi budu}i da daju prilino

Iz g l e d s a v r e me n e l i n i j e

z a p r oi z vo dwu v os k a

Na jr ev nos ni j i ~lanov i D ru {tv a p~ela r a ,,Aleks inac,,

is p r ed p~ela rs ke ku }e

p~ela r a Vo j kana Sto j anov i}a, na p~ela rs kom pikniku i p r ezentaci j i r o j ewa s a

F o t o : R O DO QU B @ I V ADI N O V I ] Pomenutina~in rojewaje prezentovanp~elarima, ioceweno je danosi velikuperspektivu

svakomma{tovitomp~elaru uproizvodwive}e koli~inevoska, kao i u

boqemzdravstvenomstawu p~ela.




debele, krte listove satnih osnova i traè punorada za proizvodwu.

P r e s e u o b l i k u v a q a k aDanas je ovo najpopularniji metod.

Postoje dve sasvim razli~ite procedure:

( 1 ) I s p u p ~ e n o g r a v i r a n i v a q c i

-- d i r e k t a n m e t o d --Ovo je brà rà tehnika (ali ne i boqa - primedba urednika) za izradu satnih osnova.Te~ni p~eliwi vosak se kre}e pravo na vaqkekoji se hlade vodom i koji su ispup~eno izgravi-rani u obliku heksagonalnih }elija. Tako sevosak hladi i presuje u isto vreme u jednuneprekidnu traku koja se se~e na odgovaraju}edimenzije na drugom delu linije za proizvodwuvo{tanih satnih osnova.

Ipak, osnove proizvedene na ovaj na~insnove proizvedene na ovaj na~insu ~esto ~vrste i krteu ~esto ~vrste i krte.

( 2 ) I s p u p ~ e n o g r a v i r a n i v a q c iip r e t h o d n o i z v a q a n i l i s t o v i v o s k a

-- i n d i r e k t n i m e t o d --U ovoj proceduri prethodno izvaqani

(laminirani) listovi voska se propu{taju krozispup~eno izgravirane vaqke. Ove ma{ine seve ma{ine seuglavnom koriste od profesionalnih proizglavnom koriste od profesionalnih proiz --vo|a~a satnih osnovao|a~a satnih osnova.

Standardna praksa jeste pravqewe duge

rolne ravnog (neugraviranog) p~eliweg voskadebqine pribli`no 3-4 cm uz sporo okretawglatkih vaqaka, koji se iznutra hlade vodenimmlazovima, a u tanku se nalazi stopqeni vosakkoji se kre}e ka vaqcima. Jedan sloj voska koji seformira na povr{ini se odstrawuje noèmpostavqenim neposredno ispred vaqaka zalaminirawe. Iza tih vaqaka izlazi neprekinutilist koji, kada se jednom ohladi, automatski seuvija u veliku rolnu.

Pritisak koji se primewuje tokom ovetehnike su{tinski tako mewa fizi~ke karakewa fizi~ke karak --teristike voska da listovi postaju maweeristike voska da listovi postaju mawekrti i fleksibilniji nego satne osnoverti i fleksibilniji nego satne osnovenapravqene bilo kojim drugim metodomapravqene bilo kojim drugim metodom.

Laminirana traka je sada spremna zaslede}i korak proizvodwe satnih osnova. Rolnavoska se stavqa u tank sa toplom mekom vodom(40oC), i pa`qivo se odmotava. Zbog mawe gus-

tine voska, rolna plovi na vodi. Kraj trake sestavqa izme|u vaqaka ~ija je povr{ina sadaizgravirana u obliku heksagonalnih }elija, te seproizvodi neprekidna traka gotove satne osnove.Pri rotirawu, vaqci se vlaè serijom malihmlazova nasapuwene vode. Traka satne osnove seonda se~e na table potrebne veli~ine koje seautomatski re|aju na kraju proizvodne linije.

Ukratko, pravo ~udo tehnike ikratko, pravo ~udo tehnike ikvaliteta valiteta (primedba urednika)

Foto: Jugoslav Stojkovi}



pogre{no upravqawe p~elama, pogre{ne inter-vencije u ko{nicama, kori{}ewe nepogodnihnesavremenih ko{nica, pogre{na upotreba leko-va sa {tetnim umesto korisnim posledicama.

(5) Indirektne {tete koje izaziva ~ovek:uni{tewe medonosne flore kao rezultat modern-izacije poqoprivrede i {umarstva, upotreba

pesticida i industrijsko zaga|ewe.

Ovaj rad se bavi samo prvom grupom fak-tora: ìvim organizmima koji ometaju ìvotp~eliwim dru{tvima, u koje spada skoro ceo jedan spektar dela ìvotiwskog carstva. Naprimer: virusi (me{inasto leglo, paralize),bakterije (truleì, septikemija), protozoe(nozemoza), gqive (kre~no leglo, kameno leglo,polenske gqivice), paraziti ( Bdbsbqjt- Wbsspb-Uspqjmbfmbqt), insekti (ose, mravi, muve-Ubdiojet,sve vrste vo{tanog moqca), amfibije (Cvgp nbsj.ovt), ptice (p~elarica), sisari (kuna, medved,mi{), i naravno ÔVEK.

P~eliwa zajednica kao celina, je kao imnoge druge ìvotiwe sposobna da koristiodbrambene strategije protiv ovih neprijate-qskih faktora i organizama. Da bi se razumeliovi odbrambeni mehanizmi, potrebno je da serazlu~e neki osnovni biolo{ki fenomeni kojikarakteri{u p~eliwu zajednicu kao socijalniorganizam.

(1) P~ele su holometaboli~ki insekti~ele su holometaboli~ki insekti.U toku raznih razvojnih stadijuma one stalnomewaju svoje navike. Mlade larve se sasvim raz-

likuju od odraslih, pa ih i bolesti takvimaprate.(2) Medonosne p~ele nisu doma}eedonosne p~ele nisu doma}e

ìvotiwe, niti ih je takvima mogu}eivotiwe, niti ih je takvima mogu}eu~initi~initi. One sakupqaju wihovu hranu u slobod-noj prirodi kao {to to rade i drugi insekti. Ova jaka zavisnost od prirode, skoro van ~ovekovekontrole zna~i da ìvot ili smrt p~eliwihzajednica zavisi od bogatstva medonosnih ipolenonosnih biqaka u okolini, ali isto tako iod biqaka koje mogu biti kontaminirane pesti-cidima.

(3) Harmonija u p~eliwoj zajedniciarmonija u p~eliwoj zajednici.

Ovaj fascinantan red hiqada ìvih organizamakoji ìve zajedno, je baziran na uro|enom ilinau~enom pona{awu, podeli rada, reakciji nahemijske i fizi~ke signale i na osnovnomfenomenu ponude i potra`we P~eliwa zajedni-


PRIRODNIODBRAMBENIMEHANIZMI

PÊLA NABOLESTI I

PARAZITE

Autor:Kptu I/ Evtunboo

OjfefstMboeftjotujuvu gvs Cjfofolvoef

Dfmmf Hfsnboz

^ l a n a k j e o b j a v q e n u B n f s j d b o C f f

K p v s o b m - u z a j u n i 1 9 9 3 . g o d i n e i

M e l i t a g o r i z a m a j 1 9 9 6 .

Svuda u svetu razvoj p~elarstva ometajurazli~iti faktor, me|u wima i bolesti i paraz-iti. Paraziti )Wbsspb ili Bdbsbqjt), truleì,nozema i drugo dovode do ogromne ekonomske{tete.

P~eliwa zajednica, ovaj fascinantansuper organizam je tokom evolucije sa ciqempreìvqavawa razvio u borbi za ìvot uspe{neodbrambene mehanizme protiv bolesti, parazitai drugih za ìvot {tetnih faktora. I pored

svega toga, medonosna p~ela pokazuje enormnovelike sposobnosti prilago|avawa na speci-fi~no okruèwe. Ista rasa p~ela moè da ìviu tropskim podru~jima, u pustiwi, ba{ kao i upodru~jima sa promenqivom ili pak hladnomklimom.

[ TE TN I F AK TO RI P RO TI V K OJ IH

P^ ELE MORA JU D A S E BRA NE(1) Velika armija patogena, parazita,

prenosioca bolesti, grabqivaca i {tetnika.(2) Odre|ena okruèwa koja ponekad nisu

odgovaraju}a zbog nedostatka medonosnih ipolenonosnih biqaka.(3) Nadmetawe sa drugim p~eliwim zajed-

nicama za hranu (previ{e zajednica na malommedonosnom prostoru).

(4) D

IIzz b brroo{ { uurree::Nps W•fmjfip qmpev,,SSlloo vvaa~~kkaa,, 11999977..

FFoottoo:: joh/ \ufgbo Lpop{tj



Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita - 81 -

otvoren za stimuluse izko{nice i okoline, jednar a v n o t e ` a v e o m apripravna za opasnostii z s p o q n e s r edi n e .Razmena hrane, sa svimwenim konsekvencama,igra va`nu ulogu u ost-varewu harmonije zajed-nice, tj. super organizma.

(4) Zavisnost odavisnost odsezone i okolineezone i okoline. Rasti smawewe populacije utoku godine. Postojedugove~ne zimske ikratkove~ne letwe p~ele, svaki vid sa svojimrazli~itim fiziolo{kim osobenostima.

(5) Podela radaodela rada. Unutar ko{nice vladastroga podela rada zasnovana na genetskim fak-

torima (podfamilije), na uzrastu p~ele, narazvoju odre|enih `lezdi, ali isto tako i naaktuelnim potrebama p~eliwe zajednice.

(6) Podela na dve specifi~ne ènskeodela na dve specifi~ne ènskekaste: matica i radilicaaste: matica i radilica.

(7) P~eliwa dru{tva se razmnoàvaju~eliwa dru{tva se razmnoàvajuiskqu~ivo rojewemskqu~ivo rojewem. Ne postoje pojedina~nep~ele koje odle}u izzajednice sa namerom dazasnuju novo p~eliwedru{tvo kao {to to ~inebumbari. Nasuprot tome,rojewe je oblik vegeta-

tivne podele jednog orga-nizma. Roj je savr{enipo~etak koji u sebi nosisve {to je potrebno novojp ~ el i w o j z a jedn i c i .Pored toga, rojewe jesavr{eni lek za p~eliwedru{tvo, jer elimini{enegativne faktore izstarog gnezda (bolesti, parazite, nedostatakhrane, opasnosti iz okoline).

Na prvi pogled neko moè da pretpostavi

da dru{tvo sa svim svojim zalihama hrane moèda bude idealna podloga za odgajawe bezbroj pato-gena, klica i {tetnika: konstantna visoka tem-peratura i vla`nost, tama, velika koli~inahrane (med kao ugqeno-hidratna i polen kaoproteinsko-vitaminskahrana), hiqade zbijenihp~ela, kojima se patogenimogu lako prenositi,vel i k a p o dr u~ ja s aotvorenim leglom, pos-tojan dolazak i odlazak

p~ela, sakupqawe hranei vode iz okoline kojimase patogeni mogu uneti uko{nicu. I pored svegao v o g a , j a k a i

zajednica ima dobrorazvijene mehanizmek o ji jo j o m o g u} u juopstanak.

Csfutdilp opisujeovo stawe na slede}ina~in: ,,[ansa zaopstanak se bazira naprirodnoj sposobnostip~eliwe zajednice daodoli stalnim napadimabrojnih patogena. Poredtoga, dopunski postoje{tete zbog pesticida,zaga|ewa okoline i

drugih negativnih uticaja. Uz to, danas odbram-beni mehanizmi moraju da funkcioni{u boqenego ikada

,,.

K/Buljotpo (1985) kaè: ,,Kqu~ za kontrolu

bolesti jeste ne samo razumevawe ovih odbram-benih mehanizama, ve} i celokupnog odnosadoma}ina (obolelog) i patogena

,,.

Kada je jedan socijalan organizam kakav jep~eliwa zajednica bolestan? Prisutnost patoge-na u dru{tvu, u pojedina~nim p~elama, u hrani,vosku itd. ne zna~i i da je dru{tvo bolesno.

K/Buljotpo (1985) opetnavodi: ,,Op{te jeverovawe da je p~eliwazajednica na lo{em putuako je veliki broj wenihp ~ e l a z a r a ` e n .

Suprotno je verovatno iistina: mnogo p~ela jezaraèno jer je p~eliwazajednica na lo{em putu,tj. wena prirodna konrirodna kon --trola je iz nekogrola je iz nekograzloga azloga rastrojenaastrojena

,,.

U p~eliwoj zajed-nici koja ne pokazuje

nijedan znak bolesti mogu biti prona|eni pato-geni skoro svih bolesti. Neki patogeni, kao {to je uzro~nik nozemoze, mogu se na}i skoro u ba{

svakom dru{tvu. Tako|e, pojedina~ne p~ele mogubiti katastrofalno bolesne, dok je sama p~eliwazajednica potpuno zdrava.

P~eliwa zajednica je bolesna kada brojmrtvih ili bolesnihp~ela, larvi ili lutki,p r e l a z i o d r e | e n egranice, tako da se nor-malno funkcionisawed r u { t v a z n a ~ a j n op o r em eti . Sa dr ug estrane, mali gubitakz ar a` en i h p ~ el a i

razvojnih stadijuma jeneophodan za ̀ ivot jednezdrave p~eliwe zajed-nice.

Glavni odbram-

IIzz b brroo{ { uurree::Nps W•fmjfip qmpev,,SSlloovvaa~~kkaa,, 11999977..




IIzz b brroo{ { uurree ::Nps W•fmjfip qmpev,,SSlloovvaa~~kkaa,, 11999977..




p~eliwa zajednica koristi protiv bolesti iparazita su slede}i:

-- 1 --HIGIJENSKO I NEGOVATEQSKO

PONA[AWE MEDONOSNIHPÊLA

Obi~no p~ele odstrawuju iz ko{nice sve{to im se ~ini abnormalnim: strane objekte,bolesne ili mrtve larve, mrtve p~ele, straneorganizme itd.

Pored ovoga, odrasle p~ele veoma teme-qno ~iste same sebe ili p~ele oko sebe (negov-awe). Ovo higijensko pona{awe moè dobro dabude demonstrirano kod p~eliwih zajednicaotpornih na ameri~ku kugu. To mnogo zavisi odnaslednih osobina p~ela. Odgajawem i selekcijom p~eliwih zajednica koje kroz vi{e generacija imaju pomenutu osobinu, mogu}e je dobitisojeve otporne na ameri~ku kugu. Higijensko

pona{awe odraslih p~ela je odgovorno za ovuotpornost: radilice otpornih sojeva mnogo brèotklapaju }elije sa bolesnim i mrtvim larvama iuklawaju ih iz ko{nice. Sojevi koji su osetqivina kugu ovo ne uspevaju da urade, ve} delovizaraène materije ostaju u }elijama, ili ~ak icele bolesne i zbog toga izobli~ene larve.Najmawe dva gena su odgovorna za ovo(Spuifocvimfs , 1964,: v (vodbq ili otklopi) i s(sfnpwf ili odstrani)).

Generalno uzev{i, higijensko pona{awese bazira na tri koraka:

(A) Pojedina~na p~ela inficirana

patogenom brzo reaguje na wega te se razboli iuskoro umire.

(B) Soj p~ela prepoznaje ovaj stadijuminfekcije kao abnormalan.

(V) Soj p~ela odstrawuje abnormalnistadijum legla. Isto tako abnormalne ilibolesne odrasle p~ele se u odre|enim slu~ajevi-ma odstrawuju.

Ovim lancem se infekcija prekida.P~eliwa zajednica kao celina, a mawe p~ela kao jedinka, pokazuje rezistenciju na napad patogena.Druge bolesti, kao {to su me{inasto leglo,

kre~no leglo, nozemoza, paraliza, septikemija isl. su dobri primeri za ovaj odbrambeni meha-nizam. îni se da je higijensko pona{awe efek-tivno ~ak i protiv varoe u odre|enim p~eliwimzajednicama Bqjt Nfmmjgfsb (Cvdimfs , 1992).

Radilice Bqjt Dfsbob su sposobne daodstrane varou sa wihovih tela za samo nekolikosekundi. êsto im u tome pomaù i susedne p~ele.Pored ovog, p~ele Bqjt Dfsbob su sposobne da pre-

poznaju poklopqene }elije legla zaraènevaroom. One otvaraju }elije, odstrawuju varou iubijaju je tako {to joj odgrizu noge. U dru{tvima Bqjt Nfmmjgfsb ovo pona{awe je zabeleèno samou nekoliko slu~ajeva. Ali se ~ini da je najrazvi- jenije kod afrikaniziranih p~ela u Ju`nojAmerici (Svuuofs , 1992). Veoma je korisnoobra}ati pa`wu na pojavu ovakvog pona{awa,makar i u mawem stepenu, budu}i da u budu}nostiovakve karakteristike mogu biti poja~ane selek-cijom na odre|ene genetske sojeve. Svuuofs je 1992.konstatovao: ,,Karakter aktivne odbrane odvaroe verovatno }e igrati va`nu ulogu u budu}im

programima za selekciju medonosne p~ele koja }ebiti tolerantna na varou

,,.

-- 2 --V E LI K A S P OS O BN O ST

R E G EN E R AC I J E G U B IT K AP ^ E L A

Ovaj mehanizam je od izvanredne va`nostii karakteristi~an je za socijalne insekte kao{to je medonosna p~ela i zaista je veomaefikasan. On je povezan sa prvim mehanizmom.

Gubici u p~elama se kompenzuju za kratko vreme.-- 3 --

C J F O F O V N T B U [Cjfofovntbu{ zna~i neprekidnu rotaciju

p~eliwih generacija: leglo odrasle p~ele

IIzz b brroo{ { uurree::Nps W•fmjfip qmpev,, SSlloovvaa~~kkaa,, 11999977..

FFoo ttoo :: joh/ \ufgbo Lpop{tj


FFoo ttoo:: joh/ \ufgbo Lpop{tj

IIzz bbrroo{{uurree:: SSlloovvaa~~kkaa 11999977




stimulacije okruèwa (vreme, polenske i mednerezerve), ali isto tako i od genetike p~ela.

Ako jedna generacija sledi drugu nemaprekida u odgajawu legla, duìna ìvotaodraslih p~ela je normalna, a mnogi paraziti i

patogeni imaju malu {ansu da se razmnoàvaju.Najboqi primer za ovo jeste trahejni parazit Bdbsbqjt Xppej. Pod normalnim uslovimarotacija p~eliweg ìvotnog ciklusa nadopuwujebrzi gubitak starijih inficiranih odraslihp~ela, tako da ìvotni ciklus Bdbsbqjt-a nemoè da se kompletira. Ali u vla`nim iekstremno suvim letima, p~ele izletnice ìveduè jer mawe rade. K/Buljotpo kaè: ,,Tako oneìve dovoqno dugo kako bi Bdbsbqjt kompletiraosvoj ìvotni ciklus. U dobrim godinama izlet-nice ìve radno, ali zato kratko i Bdbsbqjt

umire sa wima

,,

. Isto tako su ume{ani i drugifaktori kao {to je mogu}nost Bdbsbqjt-a da sepreseli na druge mla|e p~ele.

-- 4 --F O RM I RA W E R O JAR O JE V NI I M PU L S

Drugi veoma efektivan odbrambeni meha-nizam je impuls p~eliwe zajednice da se podeli,da formira rojeve. Roj napu{ta maj~inskodru{tvo, koje bi eventualno moglo da bude ibolesno, i gradi novo sa}e.

Ovo je mnogo vaàn prekid infektivnoglanca u slu~ajevima mikrobnih patogena. K/Buljotpo (1985) pi{e: ,,Prirodna kontrolaameri~ke kuge jeste uni{tavawe sa}a, budu}i daje sa}e slaba ta~ka u vezi izme|u p~ela i Cbdjmmvt

zna svaki p~elar roj aktivira sve biolo{kibazirane impulse i navike u pona{awu kao {to je izgradwa sa}a, sakupqawe hrane, odgajawelegla itd. On sam sebe odvaja od biv{eg infek-tivnog pritiska u maj~inskoj p~eliwoj zajednici.P~elar treba da izvede zakqu~ke iz ovakvog

pona{awa p~ela, i da ih primeni u svojoj tehnicip~elarewa (pre svega da ~e{}e zamewuje sa}e - primedba urednika).

-- 5 --O GR AN I^ AV AW E B OL ES TI N A

P Ê LI WE L EG LO I LI O DR AS LEPÊLE

Ovaj fenomen je evoluirao kao velikaselekcijska prednost medonosne p~ele. Obi~nopatogeni, izaziva~i bolesti p~eliweg legla nisu{tetni za odrasle p~ele i sa druge strane,bolesti odraslih p~ela ne napadaju leglo(kameno leglo i varoa su izuzeci ovog pravila).

-- 6 --K ON TR OL A P LO DN OS TI I

R A Z MN O @ AV A W A P A R AZ I T AS T R AT E G IJ A M A P ^ E LI W E

ZAJEDNICEOvaj odbrambeni mehanizam je zaista

interesantan u vezi sa varoom. Sada{weistraìvawe ove teme posebno u vezi sa origi-nalnim doma}inom varoe Bqjt Dfsbob bi ispuni-lo jo{ neko dopunsko istraìvawe. Jer, mnoga

istraìvawa tek treba da budu ura|ena. Ja }uograni~iti ovaj rad na samo neke aspekte.Otkrivene su razlike u reprodukciji

varoe koja parazitira evropske p~ele ( BqjtNfmmjgfsb* ne samo izme|u razli~itih dru{tavanego i u samoj p~eliwoj zajednici: ènke varoe sereprodukuju mnogo vi{e u trutovskom nego uradili~kom leglu (u proseku iz trutovskog leglaizlaze 2,6 plodne varoe, a iz radili~kog samo1,3). Za ove razlike su odgovorni razni faktorikao {to je ishrana, ili hormoni, ili duìnarazvoja i trajawe perioda poklopqenog legla.Trutovsko leglo je daleko privla~nije za varou

od radili~kog (u proseku 8,6 puta). îni se datako medonosna p~ela namamquje varou u zamkuzvanu trutovsko leglo, tako da radili~ko legloostaje bez zna~ajnije zaraze pa tako moè daispuni najva`nije funkcije p~eliwe zajednice.



IIzz b brroo{ { uurree::Nps W•fmjfip qmpev,,SSlloovvaa~~kkaa,, 11999977..FFoottoo:: joh/ \ufgbo Lpop{tj


FFoottoo :: joh/ \ufgbo Lpop{tj




mamqivost trutovskog legla za varou je ekstrem-no dobro razvijena i ima odbrambeni efekat zadru{tvo: ove inficirane trutovske }elije kojeimaju veoma teàk vo{tani poklopac se ~esto ine otklapaju. Ostaju neotklopqene pa i trutovi ivaroe umiru zajedno unutra. Ovo pomaè zna~ajnoda se redukuje populacija varoe.

Postoji mnogo indicija da }e biti mogu}e,posle dopunskih istraìvawa, selektirawe,odgajawe i potpunija analiza, da se prona|u soje-vi medonosne p~ele od na{ih evropskih rasap~ela koji su na neki na~in otporni na varou, ilibarem tolerantni na wu. Mehanizmi koji suukqu~eni u ovu rezistenciju odnose se na vi{erazli~itih faktora ( Lfgvtt, 1993).

-- 7 --I M U NI T E TN E R E A KC I J E

Iako pojedina~no ~lanovi p~eliwe zajed-nice (larve ili odrasle p~ele) op{te uzev{inisu osobito otporne na patogene, bile su ispi-tivane imunitetne reakcije na individuama a tozna~i otkrivawe formiranih antitela(Dbtuffmft i saradnici, 1989). Ako se stranako se stranatela ubace u hemolimfu p~ela formiraju seela ubace u hemolimfu p~ela formiraju sepeptidi sa konstantnom sekvencom od 18eptidi sa konstantnom sekvencom od 18aminokiselina. Otkriveno je da ovi peptidiminokiselina. Otkriveno je da ovi peptidiimaju baktericidno dejstvomaju baktericidno dejstvo Isto tako moèse demonstrirati fagocitoza u hemolimfip~ela: patogene bakterije (atogene bakterije ( Qtfvepnpobttfvepnpobt )koje su bile unesene u hemolimfu p~ela bileoje su bile unesene u hemolimfu p~ela bilesu odstrawene (pojedene) od strane fagocitu odstrawene (pojedene) od strane fagocit --

nih krvnih }elija (ih krvnih }elija (hsbovmpdzuftsbovmpdzuft) u hemolimfi.-- 8 --

U BA DA WE I G RI @E WEProtiv grabqivaca, neprijateqa, i nepri-

jateqskih napada~a p~ele se efektivno braneubadawem, ali isto tako i svojim vilicama. Nepostoji sumwa da je opstanak medonosne p~elepreko milion godina zavisio od sposobnostiovih insekata da se odbrane kori{}ewem ubodakao efektivnog oru`ja, ~esto ubijaju}i neprijateqa. P~ele radilice Bqjt Dfsbob, kao {to jeve} napomenuto mogu da uhvate ili zgrabe varou,ubijaju}i je ili je rawavaju}i ugrizima. U mnogomawem stepenu to ~ine i na{e p~ele BqjtNfmmjgfsb.

.. : ..QSPWFOUSJDVMVT

Sakupqawe meda i pona{awe pri razmenihrane bi bili pogodni za {irewe mikroba mnogobrè niz p~eliwu zajednicu da ne postoji qspwfo.usjdvmvt. Ova tesna mi{i}na cev stoji izme|uhrane sa jedne strane i èludca sa druge i imaulogu filtera koji odstrawuje ~vrste elemente(bakterijske spore, polen itd.) iz hrane. Npstf iDppqfs (1985) pi{u: ,,Ovo se vr{i na ~etiri neza-

visne i pokretne trouglaste usne koje love~vrste elemente wihovim resama u vidu vlakana ispu{taju ih dole u ~etiri mala udubqewa. Kadase one napune sadrìna se prenosi do èludcaradi varewa ili osloba|awa

,,. Ovim metodom

mogu}nosti da ih prenese drugoj p~eli putem tro-filakse (socijalna razmena hrane). Ovi prirod-ni odbrambeni mehanizmi su veoma efikasni uredukciji {irewa klica. Mogu se pokazati igenetske razlike u ovom pona{awu izme|urazli~itih p~eliwih zajednica.

-- 10 --A NT IB IO TS KE S UP ST AN CE UP ^ E LI W I M D R U [T V I MA

Antibiotske supstance u p~eliwoj zajed-nici su od presudne va`nosti za odbranu odmikroorganizama, naro~ito u za{titi rezervihrane. Navika (pona{awe) p~ela da ~uvaju med ipolen tokom dugog perioda ~ini neophodnomza{titu ove hrane od kvarewa, tako da jemikroorganizmi ne bi koristili u svojojishrani. Zato mi u p~eliwoj zajednici nalazimoskoro sterilne uslove: }elije sa}a, zidoveko{nice, hrana za larve i naro~ito skladirani

med i polen (perga) sadrè antibiotske kompo-nente (Treba re}i da je polen koji se prera|uje u pergu od strane p~ela, daleko od sterilnog. U wemu je na|eno 10 7 vr s ta gqivica, 81 vr s ta

k vas ac a i 3 9 vrs ta bak terija a svi ovi mikroorga- nizmi ulaze u p~eliwi recept za spravqawe perge, i one ih dodaju u onom delu prera|iva~kog ciklusa, kada su i potrebni - primedba urednika).Hemijska priroda ovih supstanci je krajwerazli~ita: fenolni sastojci u propolisu kao{to su flavonoidi, kafeolidi itd., glikooksi-daza koja formira vodonik peroksid, masne kise-

line, terpeni, peptidi i druge komponente.

Pored za{tite rezervi hrane antibiot-skim supstancama, one p~elama pomaù i uodbrani od patogena. U na{oj laboratoriji jepokazano da kulture Cbdjmmvt mbswbf mbswbf iCbdjmmvt bmwfj mogu da budu zaustavqene u razvojupomo}u vodonik peroksida koji je ve} pomenut.Vrlo je verovatno da se isto doga|a i u crevimalarvi koje su inficirane patogenima. Trebalobi da se izvedu dodatna daqa istraìvawa o tome.

ZZAAKKQQUU^̂AAKK ZZAAPP^̂EELLAARRSSKKUU PPRRAAKKSSUU

Nema sumwe da je otpornost dru{tva nabolesti blisko povezana sa stepenom efikasnos-

10 b b j

IIzz b brroo { { uurree::Nps W•fmjfip qmpev,,SSlloovvaa~~kkaa,, 11999977..

FFoott oo:: joh/ \ufgbo Lpop{tj



da gajimo p~ele na prikladan na~in a da nea nenaru{imo zdravqe i harmoniju p~eliwearu{imo zdravqe i harmoniju p~eliwezajedniceajednice kao i prirodne strategije sistemaodbrane od bolesti? (Onda kada shvatimo koliko je va`no ba{ to - ne naru{iti prirodne odnose u zajednicama, mo}i }emo da o~ekujemo od na{ih

dru{tava da budu zdrava i da donesu puno svojih proizvoda koji su nam, pre svega, ekonomski bitni. Sve dok na{e tehnike p~elarewanaru{avaju prirodnu strukturu u ko{nici, dotle }e p~ele i prinosi trpeti, a na{ rad biti uzaludan - primedba urednika).

Potrebno je uzimati u obzir pet glavnakriterijuma:

(1) Gajewe p~ela koje imaju sveajewe p~ela koje imaju svenasledne faktore potrebne za odbranu odasledne faktore potrebne za odbranu odbolestiolesti. Ovo se moè posti}i selekcijom i odga-

jawem povoqnog genetskog materijala, koji odgo-vara lokalnim uslovima okoline p~eliwaka

(lokalni ekotip odgovaraju}ih p~ela, sojevi ododre|ene izabrane rase). U modernom p~elarewuvi{e ne postoji prirodna selekcija p~eliwihzajednica. Zato moramo da sami reagujemo i daodstrawujemo slaba, nepogodna dru{tva.Selekcija nije ni{ta drugo do kopija doga|awa uprirodi. Csfutdilp, 1973. navodi: ,,Ako konstant-no elimini{ete lo{e p~eliwe zajednice, ne}eteimati problema sa bolestima p~ela

,,. Razume se,

ova izjava treba da se prihvati na jedan razuman idelimi~no ograni~en na~in. Jer, postoji mnogoizuzetaka lokalne prirode!

(2) Okolina mora da obezbedi dovoqnokolina mora da obezbedi dovoqnohrane za p~elerane za p~ele. Mora da bude dovoqno pravognektara i polena. Ne sme se prekidati preradameda u ko{nici i wegovo sakupqawe vanko{nice. U suprotnom, p~eliwe zajednice trebaprihrawivati ili transportovati u podru~ja saboqom pa{om. Gladna p~eliwa zajednica ne moèda se brani od bolesti.

(3) Ko{nica i wene dimenzije i kono{nica i wene dimenzije i kon --strukcija moraju da budu u ravnoteì satrukcija moraju da budu u ravnoteì sapotrebama p~eliwe zajednice i sa tehnikomotrebama p~eliwe zajednice i sa tehnikomp~elarewa koju p~elar primewuje~elarewa koju p~elar primewuje.

(4) Gajewe p~ela bez kori{}ewa lekoajewe p~ela bez kori{}ewa leko --

vaa. Op{te uzev{i, tretman lekovima se kosi saprirodnim odbrambenim mehanizmom gorespomenutim! Cbjmfz , 1981. godine navodi:,,Osobito kori{}ewe antibiotika, koji neodstrawuju infekciju, i koji dozvoqavaju pato-genima da se {ire neotkriveni (pogledajte komentar urednika na strani 9 ove kwige - primedba urednika), vode u zavisnost od ~estih i{iroko ras pros traw enih treti raw a

, ,.

Kori{}ewe antibiotika kod ameri~ke kuge jenajboqi primer za konstantno maskirawezaraènih p~eliwih zajednica. Kori{}ewemlekova patolo{ki simptomi mogu da i{~eznu,

opasnost od pojave infekcije se smawuje, alimilioni patogenih klica (u ovom slu~aju spora)su jo{ uvek u p~eliwoj zajednici, u sa}u, u rezer-vama hrane, ~ekaju}i pogodan trenutak za razm-noàvawe i to masovno Ovakav trenutak }e nas-

neprestano. I p~eliwe zajednice u susedstvu sutako|e u opasnosti. Upotreba lekova omogu}ujeinficiranoj larvi da ìvi. Ovo je suprot-stavqeno prirodnoj strategiji p~eliwe zajed-nice da elimini{e patogene klice u larvi {to jemogu}e pre. Prihrana lekovima maskiraprirodne principe selekcije. Uvek postoje nekep~eliwe zajednice ili pojedina~ne larve koje suosetqive na patogen. U prirodnim uslovima onese iskorewuju. Druge preìvqavaju zbognenaru{enog odbrambenog mehanizma.

Postoji izuzetak gde je, ~ini se tretirawehemikalijama opravdano u dana{we vreme: kodvarooze evropskih medonosnih p~ela. Odnosdoma}in-parazit je toliko skorog datuma da suprirodni odbrambeni mehanizmi ekstremnoograni~eni. Zato je neophodno koristiti hemijs-ka sredstva, ali i biolo{ke metode, u sadejstvu salekovima. U protivnom, ve}i broj zajednica }e

biti o{te}en ili }e uginuti, barem u CentralnojEvropi.

(5) Ispravan na~in rukovo|ewa p~elispravan na~in rukovo|ewa p~eli --wim zajednicamaim zajednicama. U na{e vreme kada intenziv-na poqoprivreda i {umarstvo nude nepogodneuslove za p~ele, ali se i pored toga o~ekuju dobrimedni prinosi, neophodno je rukovoditi p~eli-wim zajednicama na ispravan na~in. Opisivano jemnogo razli~itih metoda. Meni se ~ininajva`nijim da te metode u osnovi imaju prirod-

ni pristup p~eliwim dru{tvima. Glavni prin-cipi tog uspe{nog na~ina, a koji su dokazani iprou~eni u Institutu za apikulturu u Dfmmf-u suslede}i:

1- Svake godine se prave ve{ta~ki rojevi(paketne p~ele) da bi se razvile mlade p~eliwe zajednicesa mladim maticama ~ija je oplodwa bila kontrolisana.

2- Ove paketne p~eliwe zajednice su baza zaproizvodwu dru{tava naredne godine.

3- Hemijski tretmani protiv varoe se izvodeiskqu~ivo kod paketnih p~ela, koje nemaju sa}e.

4- Uvek kada je to mogu}e koristiti vo{tanesatne osnove ili novoizgra|eno sa}e.

5- Mlade p~eliwe zajednice se lagano prihrawujuu jesen {e}erom/medom.

6- Mlade p~eliwe zajednice se objediwuju sa star-ijim dru{tvima, formiranim jednu godinu ranije, tokom jeseni svake godine (rotacijski sistem).

7- Ova procedura rotacije (rotacija p~eliwezajednice i sa}a) ima slede}e glavne prednosti:

( ) P j b


IIzz b brroo{ { uurree::Nps W•fmjfip qmpev,,SSlloovvaa~~ kkaa,, 11999977..


OVO JE JEDINI ISPRA VA N NA ÎN L E^ EW A A ME RI ^K E K UG E !

ZA BO RAV ITE LI TO, PRO]I ]EMO KA O A M E R IK A NC I !




Vreme je da malo porazgovaramo op~eliwim jajima, o onome {to znamo i

ne znamo o wima, kao i o p~eliwim larvama. I zanesre}u, mogu vam re}i da ve}ina onoga {toogu vam re}i da ve}ina onoga {toste o wima ~uli do sada jednostavno nijete o wima ~uli do sada jednostavno nijeistinastina

I tako, informacije koje èlim da vamprenesem vi moète da proverite i svojim sop-stvenim jednostavnim ispitivawima, da bivideli gre{im li ili ne. A re}i }u vam i to dasam mnogo puta gre{io, ali sam se uvek naj~e{}eispravqao.

Pa dobro, da po~nemo. U skoro svim kwiga-ma pi{e da treba biti pa`qiv pri pregledu kakone bi prehladili leglo, jer se time ubijaju jaja ilarve, naro~ito ako pregled vr{imo u hladnoprole}e ili jesen. Pi{e da se gnezdo tada neotvara i da se leglo ne izlaè hladnom vremenu i

tako daqe i tako daqe... E, pa, sve je ovo samo jedan pregr{t glupostiregr{t gluposti, zato probajte slede}e:uzmite sa}e sa jajima i mladim tek ispiqenimlarvama, uvijte ga pa`qivo vla`nom krpom, istavite preko no}i u friìder friìder, a kroz 24 ~asaga vratite nazad u p~eliwu zajednicu punu lepihtoplih p~ela i lepog toplog legla. Ozna~iteram. Skoro sve mrtve larve i jaja bi}e pojedene odstrane p~ela za dva dana. Zato proverite sa}eposle 3 ili 4 dana po tretmanu. Neki qudiodràvaju svoje friìdere previ{e hladnim i uwima se mogu na}i mesta gde se hvata i led. Ne smese dozvoliti da jaja i larve zahvati ba{ tolika

hladno}a, jer }e ih to ubiti. Ali ja vam kaèm dasam drào jaja i jednodnevne larve nekoliko danana ledu, i potom sam ih vra}ao u ko{nicu i sve sularve bile ìve, kao i jaja. I ~iwenica je da ~iwenica je dasam ja ~ak i odgajao matice od takvih larvi,am ja ~ak i odgajao matice od takvih larvi,larvi koje bi trebalo da budu mrtvearvi koje bi trebalo da budu mrtve.

Tokom godina ja sam oduzimao od p~elavi{e hiqada jaja i pravio sam sa wima svakojaka~uda, kao {to je na primer wihovo stavqawe uledeno hladnu vodu (bacao sam jaja jedno po jednou vodu i ona su plivala po povr{ini). Potom subila potapana. Uzimao sam kapalicu za kapi zao~i i nakapavao kapi vode na wih dok nisu palana dno suda. Tamo su jaja ostajala jedan dan na tem-peraturi od 18,3oC sve dok ih nisam izvadio nafilter papir u Petrijevu {oqu posle ~ega samih odneo u inkubator da bi video da li }e seispiliti i ve}ina wih se i ispilila

biolozi, jeste ~iwenica da }e se jaja osu{iti iuginuti ako ih ne ~uvamo u sredini u kojoj jevla`nost pribli`no 95%. Zato pri pregleduramova sa jajima i larvama moramo voditi ra~unada ne dozvolimo wihovo isu{ivawe, {to se ina~ebrzo de{ava. Friìderi su ekstremno suva

mesta, pa kada u wih stavqate sa}e sa jajima ililarvama, morate da ga obmotate vla`nom krpom,ali kada ja to radim, krpu uveèm tako ~vrsto davazduh ne moè da prodre do sa}a.

Drugi na~in na koji moète da ubijeteleglo jeste da ga izloìte direktnoj sun~evojsvetlosti. Ponovo, ne verujte ovome {to vam gov-orim. Uverite se sami. Uzmite ram sa jajima i

larvama i izloìte ga sun~evim zracima u tokudva minuta, pa`qivo ga obeleìte i pogledajtekroz ~etiri dana da vidite {ta }ete na}i.

Tokom 15 godina sam imao privilegiju daradim sa nau~nikom koji je bio jedan od najboqih

e Puu N l

PÊLIWA JAJA I LARVEAutor ~lanka:

-Tufwf Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika pro-fesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapaènijih ~lanaka u Bnfsjdbo CffKpvsobm-u -82370 Wjmmfcsvnjfs- Hpvepvt- Gsbodf

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjd bo Cff Kpv sobm , jun 1995. i Melitagora, maj 1996.

--PÊLIWE JAJE--Fotografijapreuzeta izkwige FraweTomaìna:UZGOJ VISOKO--PRODUKTIVNIH

PÊLA



do 1965. godine i u toku ve}eg dela tog perioda es Nbdlfotfo je radio na odre|ivawu pola p~ela(genetski) i letalnoj seriji alela gena kojarezultuje da se 50% jaja ne ispile ili ih pojedup~ele ( detaqnije o ovom problemu moète dapro~itate u kwizi epd/es Zorana Stanimirovi}a,,,Biologija p~ela

,,, 2000, Beograd - primedba

urednika). On je ~esto imao potrebe da iz ramovasa jajima odstrani jaja, te da ih stavi na raspola-gawe odre|enoj matici, kako bi ih zanela, i kojubi on testirao. Ja sam mu rekao da sam otkriokako sun~evi zraci ubijaju jaja, i on je takveramove rutinski izlagao svetlosti na nekolikominuta kako bi ubio jaja.

P~ele brzo pojedu mrtva jaja i maticaskoro odmah u iste te }elije poloì nova jaja.Mnogo p~elara pregledava ramove sa leglomsvaki dan ili dva, a pri tome ne ozna~avaju pre-gledane ramove sa jajima i mladim larvama kako

bi videli da li ti pregledi ubijaju jaja i larve.Vi ovo moète i da isprobate ako ̀ elite da maloeksperimenti{ete sa va{im p~elama.

Jedan od interesantnih problema p~eliwebiologije o kome sam razmi{qao vi{e od 20 god-ina, jeste da se odredi kada se jaja ispiquju.Otkrio sam da se vrlo malo wih ispiquje za 72-74~asa po zalegawu. Jedan fakt qudi ~esto èle daignori{u ili da zaborave, a to je da su p~eleinsekti i da je ve}i deo wihove biologije sli~anbiologiji ostalih insekata. Kod nekih insekata jaja se ispiquju samo ujutru (uzoru) i moète da ih naterate da

se ispile ako ih drìte u total-nom mraku nekoliko dana iposle momenta kada su prirodnotrebala da se ispile, a ispili}ese u roku od 24 ~asa posletrenutka kada ih budeteizloìli kratkotrajnoj inten-zivnoj svetlosti. Ali, kao {toznate, p~eliwa jaja se svo vreme~uvaju u prete`no tamnoj sredi-ni.

Ja sam jaja za koja sam

ta~no znao kada su snesena,stavqao u inkubator. Posmatraosam ih stalno, po~ev od sedamde-seto~asovne starosti da bihvideo {ta }e se desiti - a desi-lo se ni{ta. Oko 22 ~asa (uve~e)kada su jaja bila stara oko 78~asova bio sam umoran, gladan ipospan pa sam sve napustio ioti{ao ku}i. Sva jaja su seispilila do 8 ~asova slede}eg jutra! Tako sam zakqu~io da semali broj jaja ispili tokom

dana, ali da se zato ubedqivonajve}i broj ispili u zoru. Usu{tini to zaista ima smisla sap~eliwe ta~ke gledi{ta budu}ida je zora uvek period sa

tako|e na hiqade jaja koje sam stavqao u inkuba-tor ispililo ujutru, a bukvalno samo nekolikotokom dana. Vi }ete pomisliti da se u vremen-skom periodu izme|u 8 ~asova prepodne i 17~asova popodne koji iznosi 9 sati (a {to je 38%od dvadeset~etvoro~asovnog dana), ispili upravoizme|u 35 i 40% jaja, ali to nije tako. Is pili}e

s e s am o ok o 5% .Nau~nik EvQsbx je 1960. godine opisao

ispiqewe p~eliweg jajeta i ako nikada nistevideli ovaj doga|aj, znajte da je veoma intere-santno da se to vidi. Ukratko, evo tog opisa: prvo}ete zapaziti da ono {to vi gledate golim okomigleda kao jaje a u su{tini je larva koja stoji narepu. Vide}ete malo kasnije da se wi{e nazad inapred. Potom se krivi u jedno obrnuto V ilikako EvQsbx kaè ,,arka

,,oblik, sa glavom i

repom koji dodiruju }eliju, dok je celo telovisoko u vazduhu. Potom jednostavno pada dole i

odjednom }ete videti da je to larva a da je jaj~anaovojnica i{~ezla. Moète da gledate kako larvadi{e, ne{to ~ega prethodno nije bilo.

Ovaj opis EvQsbx-a je veoma skra}en, alito nije va`no. Va`no je da je larva ìva i vimoète da je prihrawujete i odràvate u ìvotuako to èlite, a to je veoma jednostavno. Sve {tovam je potrebno jeste malo mle~i i {pric velikezapremine, kao onaj kojim se daju injekcijedoma}im ìvotiwama. Ali, to je druga pri~a okojoj }emo razgovarati neki drugi put.

Prakti~na biologija: P~eliwa jaja i larve - 87 -

PÊLA JE ÛDO PRIRODE !




Medobrawe p~eliwe zajednice zavisi odniza faktora, od kojih su najva`niji wena opti-malna snaga (kad je najve}i prinos na 1 kg p~ela,a i po dru{tvu) i optimalni sastav starosnihgrupa wenih p~ela. Faktori sredine, u prvomredu medonosna flora mesta p~elarewa i pogod-ni vremenski uslovi imaju odlu~uju}i uticaj naishod medobrawa. Oni su, na àlost, van na{ekontrole.

Snaga dru{tva, wegova brojnost, s drugestrane veoma bitno zavisi od tehnike p~elarewa.Ona, kako pokazuje prosta aritmetika, moè bitiizraèna relativno prostim formulama.Wihovom analizom moèmo precizirati nekezahteve prema optimalnoj pripremi p~eliwezajednice za iskori{}avawe p~eliwe pa{e.

Zaista, ako je izumirawe p~ela u p~eli-wem dru{tvu prirodno, izazvano samo staro{}u(i iscrpqeno{}u - primedba urednika) onda brojnost (Q ) p~ela u ko{nici moè se izraziti uobliku zbira p~ela jednodnevne (Q 2), dvodnevne(Q

3), ... , i o-dnevne (Q

o) starosti, gde je o maksi-

malna duìna ìvota p~ela:

Q > Q 2 , Q 3 , /// , Q o (1)

Primetimo da je broj p~ela, s duìnomìvota ve}om od prose~ne, (npr. 36 dana) zane-marqiv. Onda je broj sabiraka o u gorwoj for-muli jednak prose~noj duìni ìvota p~ela uposmatranom dru{tvu.

Broj p~ela jednodnevne starosti jednak jednevnoj nosivosti ( K 2) matice pre 22 dana (vremerazvoja p~ele + 1 dan), broj p~ela dvodnevne

starosti jednak je dnevnoj nosivosti matice ( K 3)pre 23 dana i broj p~ela o-dnevne starosti jednak je prose~noj nosivosti ( K o) matice pre 21+o dana.Tada formula (1) ima ekvivalentan oblik:

gde su K 2- K 3- /// - K o broj snesenih jaja izkojih su se izvele p~ele starosti koja odgovaraindeksu uz K .

Kako je broj sabiraka u izrazu (2) jednakprose~noj duìni ìvota p~ela (o), to akouzmemo prose~nu vrednost ( K ) nosivosti maticeza posmatrani period

K> ) K 2 , K 3 , /// , K o * 0 o (3)

dobijamo za brojnost p~eliweg dru{tvaslede}u prostu formulu:

Q > K y o (4)

Iskazano re~ima, brojnost p~eliwegdru{tva, ili wegova snaga, jednaka je proizvoduprose~ne duìne ìvota p~ela i prose~nenosivosti matice.

Formula (4) nam omogu}ava da odredimoprose~nu duìnu ìvota p~ela pomo}u druge dve,

lako izmerqive veli~ine, kao {to su prose~nanosivost matice i teìna p~eliweg dru{tva.Kako je prose~na teìna p~ela 100 mg, a u 1 kgp~ela ima 10.000 jedinki, to za izra~unavaweprose~ne duìne ìvota p~ela dobijamo formu-lu:

o > B 0 K > ) b y 2111 * 0 K (5)

gde je b-masa dru{tva izraèna u kg.Prose~na nosivost maticerose~na nosivost matice se najlak{e

utvr|uje sa tri brojawa poklopqenog legla.Pomo}u rama - mreè ~ija su okca kvadrati

dimenzija 5 y 5 cm (100 }elija) odredimo broj}elija poklopqenog legla, recimo 1. aprila.Dele}i taj broj sa 12 dobijamo prose~nu nosivostmatice ( K 2) od 11.-23. marta. Posle 12 dana, 13.aprila (prethodno izbrojeno leglo su ve} mlade

Urednik je odlu~io da kao posledwi ~lanak u ovoj kwizi objavi jedan svoj rad zasnovan tako|e na inostranim nau~nim saznawima i na li~noj p~elarskoj praksi. Ali, pre wega èli da objavi ~lanak ve} objavqen kod nas u P~elaru (maj 1998), koji }e uvesti ~itaoce u problematiku i boqe razumevawe urednikovog ~lanka. Prijatno!

KOJI JE OPTIMALAN

BROJ PÊLA IZLETNICA U PÊLIWEM DRU[TVU

ZA VREME GLAVNE BAGREMOVE PA[E

Autor: qspg/es Slobodan Miloradovi} (Saobra}ajni fakultet u Beogradu)

ul. Agostina Neta br. 60 / stan 7311070 Novi Beogradtelefon: (011) 161 - 875



na~in, izvr{imo brojawe zatvorenog legla.Dobi}emo prose~nu nosivost matice ( K 3) za peri-od od 23. marta do 4. aprila. Prilikom tre}egbrojawa zatvorenog legla, nakon 12 dana, 25. apri-la (u ko{nici su p~ele iz prethodna dva brojawastare od 1-24 dana), istim ra~unom utvr|ujemo

prose~nu nosivost matice ( K 4) u periodu od 4. do16. aprila. Prose~na dnevna nosivost matice zavremenski period od 11. marta do 16. aprila bi}e jednaka:

K > ) K 2 , K 3 , K 4 * 0 4 (6)

Posle 12 dana tj. 7. maja iz poklopqenoglegla, od posledweg brojawa, su se izvele p~elekoje su starosti od 1-12 dana. Sada bi uko{nici trebalo da budu p~ele starosti od1-36 dana. Ako toga dana odredimo brojp~ela u ko{nici, onda moèmo prema for-

muli (5) da izra~unamo prose~nu duìnuìvota p~ela za posmatrani period.

Ilustrujemo primerom.Kako se u prole}e nosivost matice, u

p~eliwem dru{tvu, postepeno pove}ava,neka je recimo K 2=900, K 3=1500, K 4=2100.Tada je prema (6) K =1500. Ako smo na dan 7.maja utvrdili da u ko{nici ima 54000p~ela, tada je prema (5) prose~na duìnaìvota p~ela

o = 54000 / 1500 = 36 dana

Da u ko{nici nema starijih p~ela od36 dana moè se videti iz ~iwenice da }eukupan broj p~ela na dan 7. maja izleènihiz poklopqenog legla iz prethodna tribrojawa, upravo biti:

12 y 900 + 12 y 1200 + 12 y 2100 = 54000

Ako je, pak, broj p~ela izbrojanih 7.maja bio 55500 onda je o= 55500 / 1500 = 37dana. Broj p~ela koje su starije od 36 dana, je 1500. U slu~aju da je broj p~ela bio 52500,

onda je prose~na duìna ìvota p~ela o =52500 / 1500 = 35 dana.

Kako ve}ina istraìva~a, a me|uwima i N/Mjoebvfs (1952), tvrde da p~ele,po pravilu, postaju izletnice s dvadesetod-nevnom staro{}u to je, u ovim primerima,wihov broj jednak:

23 y :11 , 9 y 2611 > 33911

Ako je u ko{nici 54000 p~ela, ra~unpokazuje da je onda broj ku}nih p~ela 2,37puta ve}i od broja p~ela izletnica.

Duìna ìvota p~ela, va`nog fak-tora koji odre|uje snagu p~eliwe zajednice,u praksi se te{ko, vizuelno, moè odredi-ti. Nemogu}nost procene duìne ìvotap~ela moè da bude izvorom preporuka

da prole}no forsirawe matice, da {to inten-zivnije nosi jaja pomo}u prihrawivawa, uvek nedovodi do èqenog ciqa: koli~ina legla senaglo pove}ava, ali kroz nekoliko nedeqa, snagap~eliweg dru{tva nije onakva kakvu smo o~eki-vali. Razlog tome leì u ra|awu nedugove~nih

p~ela. Iluzija pa{e dovodi do dodatnog gubqewap~ela izletnica (prihranom stimulisane p~ele izlaze iz ko{nice u nepogodno vreme i delom stradaju - primedba urednika), {to jo{ vi{eskra}uje duìnu ìvota p~ela. Kako su zasev mat-ice i snaga (masa) dru{tva, u ispitivawima ~estoizmerqive veli~ine, to na osnovu wih moèmooceniti stepen kolebawa prose~ne duìneìvota p~ela u realnim dru{tvima. Literaturni

podaci govore da letwep~ele ìve od 36-40 dana,{to se poklapa i sas p e c i j a l n i m

i s t r a ` i v a w i m a(T /Tblbhbnj , 1953 . ,E/Gsff i J-Tqfotfs Cv{,1959., N/I/Ibzebl, 1963.i dr.). S druge straneprose~na duìna ìvotap~ela za vreme jake pa{eznatno se sniàva na 30-32 dana pa i niè.

No, pitawe je dali odgoj legla u jakojp ~ el i w o j z a jedn i c i

m o ` e d a o d i g r ao dl u~ u ju} u ul o g u uskra}ivawu prose~neduìne ìvota p~ela.Ako uzmemo dru{tvood 45000 p~ela onda zaodgoj legla, od m a t i c ek o ja i m a p r o s e~ n unosivost od 1500 jaja,dovoqno je oko 8000p~ela (M/Cpsovt, 1969.)ili 1/5 - 1/6-ine odukupnog broja p~ela.

Naravno, da skra}eweìvota samo te grupep~ela ne moè objasnitiveliku razliku u duìniìvota izme|u zimskih iletwih p~ela, kao ip~ela iz obezmati~enihdru{tava, i {to jenajglavnije relativnustabilnost prose~neduìne ìvota p~ela zadru{tva razli~itogtipa.

Moè se pret-postaviti da su uzrociove pojave razli~iteprirode. Pre svega, to suferomoni koje lu~e mat

Potrebno je mnogo znawa da bise do{lo do ovakvog prizora!

Iz kwige profesionalnogp~elara Milana Mati}a iz[a a Usmera a e rada

Velike dileme p~elarstva - 89 -




uticajem poja~avaju se metaboli~ki procesi up~eliwem dru{tvu. To se najboqe moè uo~itiprilikom obezmati~ewa: tek s oplodwom mladematice i pojavom legla p~eliwa zajednica izlaziiz depresije i nastaje wena aktivizacija uskupqawu nektara i polena (P.Cibulskij, 1969.).Prirodno je da hormonalna stimulacija procesametabolizma omogu}ava p~eliwoj zajednici damaksimalno iskoristi p~eliwu pa{u kao i vremepripreme za wu. S druge, pak, strane dolazi dobrzog tro{ewa fiziolo{kih rezervi organizmap~ela, u prvom redu belan~evinastih materija,masnog tkiva i nervnog sistema, {to dovodi dostarewa organizma.

Efekt obezmati~ewa u su{tini se moèprimetiti i u dru{tvu p~ela koje se sprema zarojewe. Rojevne p~ele su skoro sasvim iskqu~eneiz normalnih aktivnosti svoje zajednice. Zaista,

analiza podataka za dru{tva koja se spremaju zarojewe, koje navodi V.C.Koptev (1954), pokazujeda se prose~na duìna ìvota wihovih p~elabitno pove}ava i dostiè vrednost od 50 dana. Udru{tvima koja nisu u{la u rojevno stawe, u opi-sivanim eksperimenti-ma, prose~na duìnaìvota p~ela ostala jena nièm nivou (35-36d a n a ) . D r u { t v a urojevnom stawu, bezobzira {to wihove mat-ice nisu imale visoku

dnevnu nosivost (1000 ja ja) usp ele s u dadostignu znatnu snagu (do5 kg p~ela). Na pove}aweduìne ìvota p~ela udru{tvima koja se spre-maju za rojewe, ukazivao je i Cbumfs (1969).

S p o s o b n o s tp~eliwe zajednice dar e g u l i { e d u ` i n uìvota svojih ~lanova u

zavisnosti od spoqnih iunutra{wih faktoracelishodno je primenitiu praksi, posebno u onimslu~ajevima, kada je u

jedna i vremenski kratka p~eliwa pa{a. U timuslovima trebalo bi ,,zakonzervirati

,,snagu

rano razvijenog p~eliweg dru{tva prekidomrada matice, s tim da se oplo|ena matica na|eponovo u dru{tvu s po~etkom p~eliwe pa{e.Interesantno je, da u protivnom slu~aju, bezobzira na visoku nosivost matice, dru{tvo prak-ti~no vi{e ne raste, zbog niske prose~ne duìneìvota p~ela (A.M.Kovalev).

Za iskori{}ewe narasle snage p~eliwegdru{tva, izme|u ostalog i u medobrawu, uti~eniz faktora. Me|u wima va`nu ulogu, kao {to napo~etku rekosmo, ima optimalni sastav staros-nih grupa p~ela.

U ispitivawu sastava starosnih grupap~ela, u p~eliwoj zajednici, moè se koristitiformula:

Q

-

> Q , Q q , Q p (7)

gde Q-

izraàva wen op{ti potencijal, Q broj wenih p~ela, Q q broj }elija poklopqenoglegla a Q p broj }elija otvorenog legla. Upravo

Dok p~ele ne odgaje kvalitetnu maticu, nema ni jakih dru{tava. FFoottooggrraaffii j jaa pprreeuuzzeettaa iizz kkwwiiggee FFrraawwee TToom m aa` ` iinnaa ::

UU jj r u

Tabela 1: Sastav p~eliwe zajednice s razli~itom prose~nom duìnom ìvota p~ela

prose~na relativno u~e{}e u %duìna ìvota p~ele leglo

p~ela (o) u ku}ne izletnice zatvoreno otvorenodanima

30 39,2 19,6 23,5 17,635 35,7 26,8 21,4 16,140 32,8 32,8 19,7 14,7

Optimalna zajednica (po M/Cpsovt/Cpsovt-u, 1969)nije navedena 40,0 15,0 35,0 10,0



ova formula najpotpunije odraàva kvalitetp~eliwe zajednice.

Kako je prose~na duìna ìvota p~ela uwihovoj zajednici realna veli~ina, ustanoviv{i je, mi moèmo s visokom ta~no{}u da ocenimo iwen kvalitet. Radi primera uzmimo da je o=35.

Odrediv{i prose~nu nosivost matice za razma-trani period (21+35 dana), u toku koga je stvorenpotencijal snage wene zajednice, formulu (7)moèmo izraziti u obliku:

Q-

> 46 K , 23 K , : K

u kojoj drugi i tre}i sabirak predstavqakoli~inu zatvorenog i otvorenog legla, a cifre12 i 9 ozna~avaju faze (u danima) wihovog razvoja. Broj~ano, op{ti potencijal snage takve zajed-nice jednak je 56 K .

Pri prose~noj duìni ìvota p~ela od 40

dana, uz prose~nu nosivost matice J, op{tipotencijal wene zajednice bi}e izraèn ne{todruga~ije:

Q-

> 51 K , 23 K , : K i jednak je 72 K .Sastav p~eliweg dru{tva se tada lako

izra~unava ako se uzme u obzir da po pravilup~ele postaju izletnice s dvadesetodnevnomstaro{}u (vidi tabelu 1).

Primetili ste da M/Cpsovt ne navodi koja je prose~na duìna ìvota p~ela u wegovoj opti-malnoj zajednici. No, ona se, moè iz datihpodataka, lako ustanoviti. Ako je o prose~naduìna ìvota p~ela u toj zajednici onda je wenop{ti potencijal (o+21)J. Iz proporcije

100 : (o+21) = 40 : 20 (maksimalna starostku}nih p~ela) dobija se o=29 dana. Kako je opti-malna snaga p~eliwe zajednice izme|u 5 i 6 kg, iako bi ona, recimo, bila 5,8 kg onda bi iz for-mule (5) prose~na nosivost matice u woj bila

K = A / o = 58000 / 29 = 2000 jaja

Zna~i, veoma visoka. Ta ~iwenica sama po

sebi nam govori, da za postizawe svoje optimalnesnage, p~eliwe dru{tvo trebalo bi da imamaticu visoke dnevne nosivosti.

Iz podataka sa tabele 1 vidimo da se sapove}awem duìne ìvota p~ela smawuje rela-tivno u~e{}e legla i ku}nih p~ela, a brojnostku}nih p~ela se smawuje u odnosu na brojnostp~ela izletnica. Da li je pove}awe prose~neduìne ìvota p~ela korisno s ta~ke gledi{taefektivnog iskori{}ewa p~eliwe pa{e?

M/Cpsovt (Poqska) specijalno izu~avaju}itaj problem, do{ao je do zakqu~ka da u dru{tvu,koje je dobro pripremqeno za iskori{}avawepa{e, na p~ele izletnice otpada samo 15% odwegovog op{teg potencijala (27,3% od ukupnog broja p~ela - primedba urednika), odnosno 2,6puta ih je mawe od ku}nih p~ela, ~ak mawe odsimuliranog primera tekstopisca Drugim

zauzeta skupqawem nektara da bi potpunozaposlila sve ku}ne p~ele na wegovoj preradi umed.

E/Eaftbm (1925), koji je merio jaka dru{tvaza vreme obilne pa{e, tako|e je utvrdio da upoqu nikada ne radi vi{e od jedne tre}ine svihp~ela tih dru{tava. Ispitivawa A.N.Jefremova(1966) su pokazala, da pri prinosu 2-4 kg nektarana dan, u poqu iz jakog dru{tva radi samo 6-8hiqada p~ela izletnica. Elementarni ra~un,tako|e, potvr|uje da pri 10 obi~nih izleta p~elesabira~ice na dan, i prinosu nektara u svojoj med-noj voqci od 30 mg (N/I/Ibzebl, 1963.) prinos od2 kg nektara u ko{nici obezbe|uje samo 6,5-7

hiqada p~ela, {to predstavqa oko 15% od svihp~ela u dru{tvu ~ija je masa 5 kg. Daqe pove}aweprinosa p~eliwe zajednice ide na ra~un uve}awaoptere}ewa medne voqke do 65-70 mg(A.N.Jefremov). âk pri dnevnom prinosu od 10kg nektara dru{tvu je potrebno da u poqepo{aqe tek ne{to vi{e od 1 kg p~ela izletnica.

Iz navedenih ~iwenica sledi da u razvi- jenom p~eliwem dru{tvu glavni teret medo-brawa pada na ku}ne p~ele zaposlene na preradinektara u med. S takvim zakqu~kom slaù se ifakta koja su utvrdili G.F.Taranov iN.N.Jazikov (1967). Oni su na{li, da u uslovimaobilne pa{e s gre~ihe (ìtarica koja se gaji uRusiji), najvi{e meda imala su ona dru{tva ukojima je nosivost matice, u po~etnom perioduwihovog razvoja, bila znatno nià nego u perio-du na dvadesetak dana pred po~etak same pa{e U


L L e b e d d e v n a p r e d d a v a w u u N i { u

m m a r t a 1 9 9 9

Foto:Rodoqub

@ivadinovi}




ku}nog uzrasta.P~ele starijih uzrasta. razume se, ako je

neophodno mogu da uzmu u~e{}a i u ku}nimposlovima. No, kako pokazuju ispitivawa( L/Sjccfoet, 1952., N/I/Ibzebl, 1963.) one to~ine mawe efikasno. Naravno, ako p~ele nisu

fiziolo{ki istro{ene, kao {to su u roju, obez-mati~enom dru{tvu ili u dru{tvu koje se spremaza zimovawe, apsolutni uzrast ne igra odlu~uju}uulogu. No, u dru{tvu visoke radne aktivnostiduìna ìvota p~ele direktno zavisi od wenogkalendarskog uzrasta.

U svetlu ovih dokaza, da glavni teretmedobrawa pada na ku}ne p~ele, trebalo birazmisliti da li je za efikasno iskori{}avaweglavne bagremove pa{e optimalan na~in usmer-avawa p~ela izletnica iz jednog dru{tva u drugo( dakako da nije - primedba urednika). Ako su obadru{tva dostigla optimalnu snagu, onda ku}ne

p~ele onog dru{tva koje je izgubilo p~ele izlet-nice, ne u~estvuju u preradi nektara u med. Deousmerenih p~ela izletnica, umesto da sakupqajunektar, morale bi se, u novoj zajednici, naravno,mawe efikasno, preorijentisati na wegovu pre-radu u med.

Sam autor ovog na~ina p~elarewa, IvanVener, nije u wega sasvim siguran jer u P~elaru ubroju 5/1996. godine veli: ,,U P~elaru broj 4 i 10iz 1990. godine opisane su osnove p~elarewa sadvojnim dru{tvima u jednoj ko{nici. Nagla{enoje da je to nova metoda, koju }e biti potrebno upraksi dokazati i svakako dopuniti i ne{topreurediti u skladu sa uo~enim problemima,,.

Uzgred, radi preciznosti, tvrdwa koja sedokaè postaje metoda, a sve dotle je samohipoteza.

Me|utim, ako se vodi ra~una o optimalnojsnazi p~eliwe zajednice, mo`da je bojazan IvanaVenera izli{na. Evo zbog ~ega.

N.I.Krivcov i V.I.Lebedev, Va{i i mojipoznanici, navode slede}u tabelu (u kwizi,,Produkti p~elarstva

,,,1995.)(slika desno ).

Iz we se vidi da u jakom dru{tvu (5-6 kgp~ela) glavni teret medobrawa

pada na p~ele izletnice (60-65%). Autori ne citiraju imeistraìva~a kome pripadagorwa tabela, niti kaù da sudokazi niza navedenih istaknu-tih svetskih nau~nika (me|uwima i wihovog u~iteqaG.F.T ar an o va) p o g r e{n i .N.I.Krivcov i V.I.Lebedevkao da sami dovode u pitawerezultate ove tabele tvrdwomiskazanoj u istoj kwizi: ,,P~elasabira~ica predaje prine{eni

nektar koji preuzmu 3-4 p~eleprimateqice i odmah izle}e zaslede}om porcijom. Za vremejake pa{e p~ela sabira~ica

tro{i pri tome vi{e vremena i duè se zadràvau ko{nici

,,.

Mogli ste zapaziti da ova tvrdwa upravoide u prilog dokazima da glavni teret u medo-brawu pada na ku}ne p~ele, a ne na p~ele izlet-nice.

Ove protivure~nosti kao da daju za pravoizreci velikog francuskog kwièvnikaAnatola Fransa: ,,Nauka je nepogre{iva, aauka je nepogre{iva, anau~nici neprestano gre{eau~nici neprestano gre{e

,,.

Ko je ovde u pravu tekstopisac nije u stawuda presudi jer je i sam laik (lep{a re~ za onogakoji ne zna). Ta~an odgovor na dilemu da li umedobrawu glavni teret pada na ku}ne ili p~eleizletnice imao bi veliki zna~aj za prakti~nop~elarstvo. Mo`da }e nam na{i mladiistraìva~i, pretendenti na diplome inèwera,magistara i doktora nauka, izneti na svetlostdana pravu istinu (na àlost, oni se sve vi{e

bave biznisom nego naukom, uz retke izuzetke kao {to su epd/ es Zoran Stanimirovi} i qspg/ es Jovan Kulin~evi}, tako da urednik neke rezultate o~ekuje samo od stranih nau~nika - primedba urednika). Na svoju i na{u radost. Naravno, i miprakti~ari, kojima je p~elarstvo omiqeni hobiili zanimawe ne bi trebalo da ~ekamo skr{tenihruku. Stranice na{eg ~asopisa o~ekuju va{eodgovore na pitawe postavqeno u naslovu ovogteksta: Koji je optimalan broj p~ela izletnica up~eliwem dru{tvu za vreme glavne bagremovepa{e?

Razre{ewe ovog pitawa omogu}i}e nam dapostanemo boqim p~elarima. A dobrog p~elara, upredgovoru svoje kwige 1859. godine, velikipoqski p~elar i pisac Qubenecki, ovakozami{qa: ,,K o ` e e l i d d a b u d d e e d d o b a r p ~ e e l a r i

d d a o d d p ~ e e l a r s s t v a d d o b i je e { t o v e e } i p r i h o d d ,t a j je e d d u ` a n p o z n a v a t i p ~ e e le e i u p r a v u s s w i m a , t a k o s s a v r { e e n o , d d a s s e e m o ` e e r e e } i , e e o n

s s w i m a u k o { n i c i ` i v i,,. (Na àlost, ve}ina

nas ni posle skoro 150 godina nije shvatila ovu su{tinu p~elarstva, u kojoj leì mudrost starine i snaga mladi}a - primedba urednika).

Mogu li Lebeddev i

Krivcov dda pogre{e Tabela 2:

Broj Broj p~elap~ela izletnicau h1000 %

ko{nici

15000 2,3 1520000 5,0 2525000 7,5 3030000 12,0 4040000 20,0 50

50000 30,0 6060000 39,0 65



Surova je ~iwenica da su p~elari na{ezemqe ve} prinu|eni da med na veliko

prodaju po ceni od 2,5-3 DEM, {to je ~ak i vi{eod svetske trì{ne cene (ne{to malo vi{e od 2DEM), ali ipak premalo da pokrije veliketro{kove koje imamo, koji su posledica lo{e iskupe tehnike p~elarewa, a rezultuju skupimmedom. Ovakva destimulacija }e uskoro, zanajvi{e 5 godina dovesti do nestanka p~elara sa

mawim brojem ko{nica, jer }e se gajewe p~elapretvoriti u ~ist gubitak, osim ako ne u~inimone{to na osavremewavawu p~elarstva u smislusmawewa tro{kova proizvodwe. Jer, mi moramoda proizvodimo med koji }e nam doneti prihode~ak i ako ga prodamo po samo 2 DEM, a to je, verujte, mogu}e. Velikim zalagawem, u~ewem i pri-menom najjednostavnijih i najjeftinijih tehnikap~elarewa jedino moèmo da se borimo uspe{nosa te{kom budu}no{}u. A budu}nost je u profe-sionalnom gajewu p~ela, primenom najnovijihnau~nih saznawa, od kojih su mnoga nama jo{ uveknedostupna. Zato se neprestano trudim da do wih

do|em, i ovde }u prezentovati ona koja sam ugra-dio u svoju tehniku p~elarewa. Zbog celovitostiteme u tekstu }e se pojaviti i izvesne nau~netvrdwe iskazane u prethodnim ~lancima ovekwige, {to vam, nadam se, ne}e smetati.

P~elarim DB ko{nicom sa 12 okvira. Nekoristim mati~nu re{etku, pregradne daske,stimulativno prihrawivawe, poga~e ({e}ernotesto), zimsko utopqavawe, nukleuse ivi{emati~ni sistem, zato {to jednostavnostmoje tehnike to ne zahteva.

Svestan sam ~iwenice da se DB ko{nica

ne uklapa u koncept jeftine proizvodwe meda,svojim tehni~kim karakteristikama, ali sam sepotrudio da u~inim sve {to je u mojoj mo}i da izte ko{nice, takve kakva je a koju sam nasledio,dobijem med sa {to niòm mogu}om proizvodnom

Zb

osobinama DB ko{nice, jer nam ne omogu}uje mak-simalni upliv u ìvot p~ela, kao {to to ~ine LRili Fararova ko{nica. Poznaju}i solidnobiologiju p~ela, shvatio sam da mi najve}emogu}nosti pruà tzv. Fararova ko{nica savisinom nastavaka od 17 cm, i na mom p~eliwaku je upravo u toku proces prelaska sa DB tipa nawu. Ovo naravno ne zna~i da DB ko{nicu moramoodmah da napustimo. Naprotiv. Primenom metoda

p~elarewa sli~nim li~nim ovom koji }e u narednom tek-stu biti izloèn, mogu}e je proizvesti med saniskom proizvodnom cenom, ali ipak uz ne{tovi{e rada nego {to bi to bio slu~aj kodFararove ko{nice. Siguran sam da to mnogima samawim brojem ko{nica ne}e smetati. Jedinovelep~elari moraju da o ekonomi~nosti mislesvakog trena, te da iskqu~e iz procesa proizvod-we svaki nepotreban tro{ak u vidu ulagawaradne snage.

Oko p~eliwaka se nalazi fantasti~naprole}no-razvojna polenonosna i medonosnapa{a. Za wom nastupa kvalitetna i jaka bagremo-

va pa{a, koja je neznatno produèna zbog valovi-tog terena. Sledi oskudna livadska pa{a koja usu{nim godinama jedva uspeva da zadovoqiosnovne potrebe dru{tava, dok u ki{nim dajeizvestan prinos. U drugoj polovini avgusta i useptembru pa{a se opet intenzivira, te dopuwujedodatno zimske zalihe.

Zapo~e}u godi{wi ciklus od periodaizimqavawa, upravo zbog toga {to je on zajednosa prole}nim razvojem najkriti~nija faza uìvotu p~eliwe zajednice, i tu se najvi{e gre{i,a jo{ dugo }e se i gre{iti, sve dok ne spoznamo

biologiju p~ela do u detaqe.êsto se u na{oj literaturi uspesi es D/M/Gbssbs -a u prole}nom razvoju dru{tava uzimaju za ideal, te se navodi da je on prezimelodru{tvo razvijao do maksimalnog nivoa od 55000

( f j j )


Ovo je prera|eno i dopuweno predavawe odràno na Savetovawu o tehnologiji p~elarewa uBeogradu 26. februara 2000. godine, i u Ni{u 20. februara 2000. Zbog kratko}e vremena,

nije bilo prilike da se posetiocima predavawa izloì cela materija, a zbog ubrzanogizlagawa, mnogo toga je slu{aocima ostalo nejasno, sude}i bar po wihovim pitawimaupu}enim autoru. Zato se ovde iznosi celovit tekst, sa svim potrebnim poja{wewima.

NAU^NO NAU^NO ZASNOVANA ZASNOVANA TEHNIKA TEHNIKA STACIONARNOG STACIONARNOG PÊLAREWA PÊLAREWA DB DB KO[NICOMKO[NICOM

Autor:

es nfe . Rodoqub @ivadinovi}

ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 1218210 @itkovac

Telefon:( 0 6 4 ) 1 4 - 1 4 - 1 8 4




samo 6-7 nedeqa. Ali, tek nedavno nam je TufwfUbcfs , Fararov student, zatim nau~nik i p~elar,1998. godine otkrio ne{to (bar je meni to bilonepoznato) {to je za ameri~ke prilike normal-no, za razliku od nas, a to je da je Farar dru{tvauzimqavao sa 40 do 55 hiqada p~ela, dok su one izzime izlazile sa brojem ne mawim od 20 do 30hiqada. To je za nas, bar po kwigama na{ih poz-natih p~elara i nau~nih radnika (jer ja nikadanisam brojao p~ele u jesen i prole}e, iako tonameravam), misaona imenica, jer mi uzimqujemoonoliko p~ela koliko u SAD-u izimqavaju. Tu senaravno radi i o rasi p~ela, jer se tamo jo{ uvekgaji uglavnom italijanska rasa sa druga~ijimbiolo{kim osobinama, ali je ~iwenica da mi uprole}e kre}emo u razvoj sa znatno mawom bro- jno{}u p~ela u dru{tvima. Pravo pitawe je kakoonda treba raditi da bi za bagrem, ali i za kasneprole}ne pa{e kakva je vo}na, imali dru{tva

dovoqne snage koja bi u odnosu na jedinicu p~eladonela najvi{e meda.

Svi smo ~itali o datumu po~etka opti-malnog roka za razvoj dru{tava za glavnu bagre-movu pa{u (datum koji pada na 51 dan pre po~etka

cvetawa bagrema). Taj period svakako moramoimati na umu, ali shodno najnovijim istraìvaw-ima treba znati da je mnogo va`nije stimulisatirazvoj u drugoj polovini tog perioda, nego odsamog wegovog po~etka, kada se naj~e{}e ne

Jazikov utvrdili da na obilnoj pa{i najvi{emeda donesu dru{tva ~ije matice najintenzivnijezaleù na dvadesetak dana pred po~etak samepa{e, iako su matice nekih drugih dru{tavanosile mnogo vi{e jaja nego matice u ovimdru{tvima na po~etku razvoja u rano prole}e. Toukazuje na veliko u~e{}e mla|ih i sredove~nihp~ela u medobrawu. Ovo istraìvawe je o~igled-no zaboravqeno, verovatno i zbog toga {to sunedostajali jo{ neki rezultati ispitivawa kojibi rasvetlili ceo problem. Poku{ajmo stoga dami to u~inimo, jer }emo posle narednih ~iweni-ca iz biologije p~ela shvatiti u kakvoj smozabludi bili, i bi}e nam lak{e da rukovodimoefikasnim razvojem dru{tava.

P~ela sabira~ica nektara, pri dolasku uko{nicu nektar predaje mladim(?) p~elama (poTaranovu), koje vr{e daqu wegovu preradu i skla-di{te ga u sa}e, jer imaju ve}u sposobnost da

pretvore sloène {e}ere u proste. Da li je ba{tako? U radovima M.V.@erebkina iI.N.Jakovqeve (1970) navodi se da radiliceimaju najve}u sposobnost inventirawa u tokuleta, a da je ona najve}a u toku glavne pa{e.Tako|e, po podacima Tjnqtpo-a (1957) i @ere-bkina (1965), invertaza koju lu~e `drelne `lezde je najaktivnija kod p~ela starosti oko 20 dana. Tobi otprilike vi{e bile p~ele koje su za{le udrugu polovinu ̀ ivota, i mawe im odgovara nazivmlade p~ele. I Uipnbt E/Tffmfz (1998) navodi dap~ele primateqice nektara pripadajusredove~nim p~elama, {to se slaè sa pomenutim

istraìvawima. Lebedev nam je govorio da naslaboj pa{i izletnice same odlaù doneseninektar u sa}e. Ali, pri obilnoj pa{i se udru{tvu pojavquje posebna grupa mla|ih p~elaprimateqica nektara. One imaju maksimalnorazvijene `drelne `lezde. Pri preradi nektaraone mu dodaju sekret tih `lezda koji sadrìinvertazu. Invertiraju}a sposobnost invertazekod p~ela skladi{tarki nektara je 4-5 puta ve}anego kod hraniteqica legla.

Es Lbsm Sjuufs wpo Gsjtdi, koji jede{ifrovao govor p~ela - p~eliwe plesove, cel-

oga ìvota je smatrao da wemu jedino nejasan tzv.drhtavi ples, p~elama ne govori ni{ta, zabo-ravqaju}i da priroda ni{ta ne ~ini uzalud. Ali,profesor biologije na Fakultetu biolo{kihnauka pri Univerzitetu Kornel u SAD-u UipnbtE/Tffmfz je uspeo da re{i ovu misteriju. On je jo{1987. do{ao na ideju {ta bi taj ples mogao dazna~i kada je izveo slede}i eksperiment.Odstranio je iz dru{tva najve}i deo primateqi-ca nektara, i posmatrao je efekte koji su bilionakvi kakve je i o~ekivao. P~ele izletnice suumesto uobi~ajenih desetak sekundi, sada moraleda traè primateqice koje ih rastovaruju oko 30

sekundi. Ali je otkrio, na svoje iznena|ewe, datada mnoge sabira~ice izvode drhtavi ples povra}awu u ko{nicu.

Primetio je i to da se posle oko 2 satabroj drhtavih plesova smawio a da izletnicama

Foto: Rodoqub @ivadinovi}

A K O V O ]A R I B U D U R A Z U MN I ,M O@ EMO SE N A D A T I D OB R I M

P RI N OSI MA !



mateqice. Zna~i, za 2 sata su p~ele primateqiceodstrawene na po~etku ogleda, na neki na~inbile zamewene!!!

Ovo slu~ajno otkri}e ga je navelo dapomisli da drhtavi ples sluì za odstrawivawetesnog grla prilikom poja~awa unosa nektara uko{nicu, kada nedostaje izvestan neophodni brojprimateqica, te da ples regrutuje druge p~ele davr{e tu funkciju. U prirodi nema analogijeodstrawivawu primateqica, ve} do drhtavog

plesa dolazi kada se pa{a poja~a. Tffmfz je 1991.godine izveo kona~ni eksperiment. Oglednuko{nicu je odneo u Nacionalni park Adirondak,gde nema nikakve pa{e, i jedini ,,izvor nektara

,,

je bila hranilica na izvesnoj udaqenosti odko{nice, na kojoj su p~ele punile medni mehurmaksimalno. Pokazao je da ako izletnica na|eprimateqicu za najvi{e 20 sekundi, ona izvodisamo onaj ples kojim obave{tava o lokacijipa{e, a ako joj je za to potrebno vi{e od 40 sekun-di, onda }e verovatnije da izvodi drhtavi ples.Ustanovio je i da kada su se p~ele vra}ale uko{nicu tempom od 3 u minutu, drhtavi ples nijeizvo|en, a posao primateqica je u toku celogtakvog dana vr{ilo 550 p~ela! Slede}eg dana, kadse u ko{nicu vra}alo vi{e od 25 p~ela u minutu,izvo|eno je vi{e od 15 drhtavih plesova (zna~i dasu nedostajale primateqice), iako je vi{e od2000 p~ela vr{ilo funkciju primawa nektara!Ipak, ove cifre nam ne govore koji procenatp~ela ide u pa{u, a koji vr{i funkciju prerade iskladi{tewa nektara. Ali, to moèmo i sami dautvrdimo.

L.Bornus tvrdi da p~ele izletnice ~ine27,3% od ukupnog broja p~ela, a da glavni teret

medobrawa pada na ku}ne p~ele. A.N.Jefremov(1966) pokazuje da je taj procenat jo{ mawi, oko15%, {to je, kao {to }ete videti, mnogo blièistini. Tome ide u prilog ~iwenica da izletni-ca predaje nektar koji preuzimaju 3-4 primate-qice, a na jakoj pa{i ~ak 10-12, kad se p~ela iduè zadràva u ko{nici. Jer, prema Taranovu,brzina predaje nektara je razli~ita i iznosi od20 sekundi do nekoliko minuta, {to se naro~itopove}a za vreme intenzivne pa{e, kada izletnica jo{ i mora da prona|e tako veliki broj primate-qica. A u jakoj pa{i medna voqka p~ele je puni- ja.

Prema Lebedevu, pri dnevnom prinosu do 1kg, u mednoj voqci izletnice se nalazi 7,1 mg nek-tara (tada p~ela sama sme{ta nektar u sa}e), priprinosu do 2 kg, 15,5 mg (nektar preuzimaju 2 pri-mateqice) a pri prinosu do 4 kg na dan

maju 4 primateqice). Tek pri najja~oj pa{i p~elepune mednu voqku do 60 mg, tj. po A.N.Jefremovui do 65-70 mg (nektar preuzima 10-12 primateqi-ca). Naravno, voqku do 70 mg mogu da napune samop~ele odgajene na medu i polenu, a ne na {e}eru ikojekakvim zamenama polena, i to u jakomdru{tvu, te jedino te p~ele moèmo zvati pro-duktivnima. Iz svega ovoga proizilazi da svakaprimateqica preuzme oko 6-7 mg nektara (jer jeto koli~ina koju je sposobna da preradi).

Dpmjo H/Cvumfs (u svojoj kwizi Uif Xpsme pg uif Ipofz Cff, 1974.) je prvi opisao {ta se daqedoga|a u ko{nici. Primateqica bira miran ugaogde nastavqa da prera|uje nektar. Ona otvarasvoje ~equsti i iz mednog èludca vrati deo nek-tara pokre}u}i jezik napred-nazad. Onda vrh jezi-ka sporo podiè i ubrzo spu{ta. Ciklus pokretase ponavqa, s tim {to se vrh jezika podiè svevi{e i vi{e, a svaki put se izbaci jo{ jedan malideo nektara, sve dok se ne pojavi prili~no veli-ka kap ispod wenog delimi~no savijenog jezika.Kap se ponovo proguta i ceo proces se ponavqa80 -90 puta u toku ~ak oko 20 minuta0-90 puta u toku ~ak oko 20 minuta! Tako seodstrawuje voda i vr{i dodatna prerada nektarakoji se onda sme{ta u }elije. Ako je pa{aekstremno jaka sa visokim dnevnim unosom unajoptimalnijem delu dana, te nema dovoqnoprostora, nektar se privremeno ostavqa i u }elijama sa jajima ili mladim larvama, ~ak ponekad ibez bilo kakve prerade, u najve}oj ùrbi, {to je

ekstreman slu~aj. Odatle poti~e prskawe nek-tara sa rama legla koji stresamo, i to pokazuje da je pa{a u jakom usponu.

Za nas je ovde interesantan period od 20minuta koji primateqica provede u ko{nici doponovnog preuzimawa nektara od izletnica. Tozna~i da svaka primateqica u toku jednog sata (60minuta) preuzme nektar od samo tri izletnice, apo{to u jakoj pa{i izletnicu rastovaruje 10-12primateqica, to bi zna~ilo da kada se po jednap~ela vra}a u ko{nicu u toku svakog minuta sapunim èludcem pri jakoj pa{i na kojoj prose~noprovede 15-20 minuta, dru{tvo mora da obezbedi

oko 200-240 primateqica (20 minuta h 10 pri-mateqica - 20 minuta h 12 primateqica), u opti-malnim uslovima. Me|utim, ako znamo da se udelu dana kada je medewe najintenzivnije uko{nicu vra}a 200-300 izletnica u minutu onda


broj p~ela broj brojkoje se vra}aju drhtavih primateqica

u ko{nicu plesovau 1 minutu

3 0 55025 15 >2000 dnevni koli~ina nektara broj p~ela

unos u mednoj koje primajuvoqci nektar od

izletnice

1 kg 7,1 mg 01-2 kg 15,5 mg 24 kg 28 mg 4

8-12 kg 60-65-70 mg 10-12

Zakqu~ak: Svaka primateqica preuzmeoko 6-7 mg nektara !




hiqada primateqica {to naravno nije ni ta~noni mogu}e. O ~emu se radi? Pri jako intenzivnojpa{i ovaj prora~unati broj primateqica sesmawi zbog ve} obja{wenog ubrzanijeg privre-menog skladirawa nedovoqno prera|enog nek-tara, tj. zbog skra}ewa pomenutog perioda pre-rade od 20 minuta. Ovakvi prora~uni su krajwenezahvalni, jer se tu upli}u i mnogi drugilokalni i privremeni faktori (doba dana, vre-menski uslovi, genetika, udaqenost i izda{nostpa{e), ali su svakako ta~ni ilustracije radi, jernam je sada situacija u ko{nici sasvim jasna.Zna~i, neverovatno je veliko u~e{}e mla|ih isredove~nih p~ela u medobrawu!

Dokaza da izletnice ~ine oko 15% 5% odukupnog broja p~ela u dru{tvu (a ne 65% priintenzivnoj pa{i kod najja~ih dru{tava kakotvrde Krivcov i Lebedev) ima jo{ mnogo! Naime,poznato je da p~ele izletnice imaju visok nivo

juvenilnog hormona (JH), a ku}ne p~ele nizak, tekada se ovim posledwim da JH one postanu sabi-ra~ice. Es Hfof F/Spcjotpo (Univerzitet uIlinoisu), es Spcfsu Qbhf (Univerzitet uKaliforniji) i es Dpmfuuf i es Bmbjo Tusbncj(Francuski nacionalni centar za nau~naistraìvawa) su zajedni~kim radom pokazali dap~ele i same reguli{u nivo ovog hormona, tako{to ku}nim p~elama prema potrebi mogu dapodignu nivo JH-a, pa da i one postanu izletnicei obratno. Naravno, one }e novu funkcijuobavqati odgovorno, ali sa mawe uspeha.Pokazali su i ono {to nas u ovoj pri~i najvi{einteresuje, da ako se formira dru{tvo odiskqu~ivo mladih p~ela, one }e se redovno pre-grupisati tako da 10-20% wih postanupreurawene sabira~ice (sa vi{im nivoom JH-a), jer im je toliko izletnica potrebno. Zar ovajprocenat nije nemilosrdno podudaran malo~aspomenutoj vrednosti od 15% ?!?!

Najzad smo do{li do su{tine. Za uspe{noiskori{}ewe pa{e neophodan je veliki broj pri-mateqica nektara, i samo takva dru{tva mogudoneti mnogo meda. Postavqa se pitawe oprav-danosti spajawa pred pa{u ili dràwa

vi{emati~nih zajednica, jer se time samo remetiprirodno ustanovqen odnos me|u starosnim gru-pama p~ela, kao i ukupan broj p~ela koji takonadma{uje prirodni optimum maksimalnograzvoja sa jednom maticom, {to prinu|uje p~eleda se reorganizuju i kao takve su mawe sposobne, jer rade posao koji moraju a ne koji im uzrastom irazvojem pripada. Mo`da nau~nu opravdanostspajawa dve zajednice pred pa{u moèmo na}isamo u slu~aju spajawa dva stabilna dru{tva, samladim maticama i obiqem hrane, u ~iji razvoj sep~elar skoro uop{te nije me{ao, te ona imajumawi broj, ali vrlo kvalitetnih p~ela, iako i tu

wihov ukupni broj mora da prelazi biolo{kioptimum. Ali, s obzirom na skoro nikakvoangaòvawe p~elara, korist je ve}a od {teteusled reme}ewa odnosa starosnih grupa, kao iukupnog broja p~ela

uvek raspolaè odgovaraju}im brojem izletnica,ali da mu ~esto na jakim pa{ama nedostaju pri-mateqice nektara (uglavnom zbog nepravilnihp~elarevih intervencija). Shodno podatku sapo~etka da su te p~ele starosti oko 20 dana, tozna~i da mi prvog dana pa{e moramo da obezbedi-mo takve p~ele, ili par dana starije (do 22 dana), jer je to krajwi termin starosne granice prikojoj one postaju izletnice, pa ih sve treba isko-ristiti za taj posao. To bi zna~ilo da maticatreba da zalegne jaja iz kojih }e se one izvesti na43 dana pre po~etka pa{e (21 dan za razvoj + 22dana ìvota).

U mom kraju bagrem prose~no po~iwe dacveta 14.maja, {to je osmogodi{wi realni prosek(uz iskqu~ewe ekstrema), pa je famozni datumba{ 1.april. Do tada dru{tva ne treba ni~imuznemiravati, kako bi odnos starosnih grupap~ela u wima do tog trenutka bio {to prirodni- ji. Tog dana stavqam izgra|en ram usred legla,po{to je to najboqi na~in da se iz matice izvu~emaksimum, jer se dru{tvo tada svim silama trudida objedini rascepqeno leglo, i ovaj na~inpro{irewa legla se po Lebedevu naziva aktivn-im. Dru{tvo gde se vr{i ova intervencija moraimati legla na 4 rama, da bi efekti bili dobri.Moè se dodati i satna osnova, ali se onda biratakav poloàj rama, da se pored wega sa obestrane nalaze ramovi sa, po mogu}stvu tekizleglim larvama, koje neguju upravo one p~ele

koje su najsposobnije da grade sa}e (V.I.Lebedev, Kpio B/Iphh), a tu je p~elama i najlak{e daodrè neophodnu temperaturu za lu~ewe voska.Kod ramova dodatih iza posledweg rama legla,odgovaraju}a temperatura redovno nedostaje. Netreba se pla{iti ovako ranog dodavawa satnihosnova, ako ve} nemate izgra|en ram, jer jedno jako i stabilno dru{tvo, kakvo jedino izasluùje da ga odgajamo, iste izgradi za 1-2 dananajvi{e. Ipak, boqe je dodati izgra|en ram jer sep~ele ne{to brè razvijaju. Ovaj ram trebadodati svakom dru{tvu koje je iole jako, a samonajslabijim zajednicama ga treba uskratiti. Wih

obavezno spajamo po~etkom aprila sa susednimdru{tvom.

Kroz 5 dana, 6.aprila ponovo dodajem ram usredinu gnezda, i time sam obezbedio maksimalanbroj primateqica koje matica sa datim sposob-

O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O GB R O J A P R I M A T E Q I C A

1.april 14.maj

21 dan za razvoj 22 dana ìvota

43 dana



Wena dodatna stimulacija, osim ovihramova i obiqa meda i perge su i prazne }elijekoje nastaju izlegawem p~ela, tako da je ona stim-ulisana i iskori{}ena do krajwih granica u tihpetnaestak dana u kojima zaleè jaja za neophodneprimateqice tokom 12 dana trajawa bagrema.

Postoji jo{ jedan period kada treba stim-ulisati maticu. Radi se o tome da treba obezbe-diti p~ele koje }e najbrè {to je mogu}ezatvoriti done{eni med, kako bi ga {to preizvrcali i oslobodili sa}e za predstoje}u pa{u,koju kod mene obezbe|uje pre svega divqa kupinai neke livadske biqke. Spfdi je do{ao do podata-ka da vosak lu~e p~ele starosti od 12-18 dana, ali je jo{ Mjoebvfs ukazivao da su one i mla|e. Kpio B/Iphh (1997) tvrdi da je najve}i broj p~ela kojepoklapaju med uzrasta mla|eg od 10 dana. To bizna~ilo da matica za wih treba da poloì jaja na29 dana pre nastanka potrebe za wima (21 dan za

razvoj + bar 8 dana ìvota), a ta potreba nastajeoko {estog dana pa{e, 19.maja, kada se naglouve}ava priliv nektara. Dan kada treba dodatiram usred legla je 20.april (29. dan pre 19. maja),tako da }emo {estog dana pa{e imati p~elestarosti 8 dana, a narednih dana pristiza}e novegeneracije.

Dodajem i ~etvrti ram 26. aprila na istina~in, ako ima mesta u plodi{tu, {to }e obezbe-diti p~ele traènog uzrasta prvih dana poslepa{e, kako bi one {to pre poklopile med, a oni

koji sele onda mogli da p~ele odsele {to pre nadrugu pa{u. S tim se zavr{ava na{ uticaj nadru{tvo, uz eventualno povremeno zaokretaweplodi{ta za 180o. Ne vr{im stimulativnoprihrawivawe osim ako neko dru{tvo iz bilokog razloga, nema dovoqno hrane.

Dan pre, ili ba{ na dan po~etka cvetawabagrema, vrcam sav med sa ramova bez legla (mak-simalni prosek po uzimqenom dru{tvu iznosi 6,2kg). P~ele sakupe vi{e meda, ali ga zbog ja~inedru{tava i bespa{nog perioda nekoliko danapre bagrema zna~ajno utro{e. Vrcawem dopri-nosim pove}awu povr{ine praznog sa}a {to po es

Upnbtv Sjoefsfsv pove}ava produktivnost i do41,7%, a i dodajem sa}e iz rezerve, ako to ve}nisam u~inio. Svako dru{tvo dobije po 3 polu-nastavka. Tek ako ima potrebe, dodaju se ~etvrti,peti pa ponekad i {esti (od 8 godina dodat je

u toku pa{e, ne moramo ih postavqati po prin-cipima sa 62. strane ove kwige, kao {to se to uliteraturi preporu~uje, jer su 1991. Ujcps J/T{bcpi Qfufs Tqpsot iz Kanade utvrdili da nemazna~ajne razlike u kvalitetu i kvantitetu medaako se novi nastavci postavqaju ispod ili iznadve} postoje}ih.

U plodi{te se obavezno dodaju tri rama sasatnom osnovom, kojima se cepa leglo na 4 dela.Ovaj manevar uti~e na znatno zaposlewe p~elaprvih dana pa{e, i verovatno je pored drugihstimulativnih mera u ciqu stvarawasakupqa~kog nagona, glavni faktorvi{egodi{weg nepostojawa rojevog nagona na

p~eliwaku oko bagremove pa{e. Sme{ne su izjavepojedinih p~elara da se samo slaba dru{tva neroje. Deo istine je slede}i: Ne roje se samo sta-bilna i zaposlena dru{tva sa mladim maticama, aostatak istine moète saznati iz serije ~lanaka Kpio B/Iphh-a objavqenih u ovoj kwizi. Nikadase, ~ak ni pri zahla|ewima u toku pa{e, nijepojavilo kre~no ili prehla|eno leglo, jer sudru{tva izuzetno jaka.

U slu~aju nedostatka sa}a, nekoliko sat-nih osnova stavqamo i u polumedi{ta, i posletoga moèmo samo da se nadamo povoqnom vre-menu, jer uspeh ne}e izostati. âk i samo par

lepih dana usred cvetawa bagrema nam moèpruìti zadovoqavaju}e prinose u iole normal-nim godinama.

Po okon~awu pa{e i poklapawu medapristupa se vrcawu U posledwih 8 godina dve su


O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G B R O J AP ^ E L A Z A P O K L A P A W E M E D A

6. dan pa{e20.april 19.maj

21 dan za razvoj 8 danaìvota

29 dana

Lebedev je pri~ao i pri~ao.Samo ga je trebalo slu{ati,i primeniti na p~eliwaku

Foto: Rodoqub @ivadinovi}




p~eliwaka od 117%, a ina~e je bilo oko 10 kg zbogizuzetno lo{eg vremena, 1998- zbog zaista nek-valitetnog medewa bagrema), a u ostalima je ost-varen prosek od 30,4 kg po uzimqenoj matici sa

klubetom (po dru{tvu koje u~estvuje u pa{i pri-nos je naravno ve}i, ali to ne bi bio realnipokazateq.

Upravo tada po~iwe i period koji traje do jeseni, u kom treba zameniti matice. Jedna studija u Izraelu iz 1985. godine je pokazala da sedru{tva sa maticama starim 20 meseci sedam puta~e{}e roje u odnosu na ona ~ije su matice stare 7meseci (odgajene u jesen). Veoma je va`no u odgajawu matica, odgajati ih iz krupnih jaja (iz izo-latora), jer je skoro nemogu}e da se dru{tva satakvim maticama idu}e godine roje.

Posle bagremove pa{e sledi livadska, sadivqom kupinom kao glavnim osloncem. Retke sugodine kada ima meda sa ove pa{e za vrcawe. Kadaga ima prinos se kre}e do najvi{e 7,3 kg pouzimqenoj matici, jer kupina traì ~este ki{eda bi medila vaqano, s obzirom da raste na zako-rovqenom zemqi{tu, a sli~no je i sa livadom.Ovo vrcawe se obavqa krajem jula. Kada budempre{ao definitivno na Fararovu ko{nicu,upravo zbog ovako lo{ih pa{nih prilika poslebagrema, pre}i }u na selidbeno p~elarewe, ~ijase tehnika drasti~no razlikuje od ovde izloène.

Na samom po~etku avgusta, ko{nice se

sre|uju za prezimqavawe. Iznad i ispodplodi{ta se ostavqa po jedan polunastavak, aonaj koji se nalazi ispod, sa predwe strane imaugra|eno jo{ jedno leto na 5 cm od vrha polunas-tavka, koje je istih dimenzija kao i ono napodwa~i. Oba leta tokom cele zime su maksimal-no otvorena (15 cm). Posebne ventilacije neobezbe|ujem. Polunastavak iznad plodi{taobi~no u sebi sadrì ne{to malo meda na 5-6poluramova koji p~ele ili u kasnu jesen prenesuu plodi{te, ili ostaje tu kao dodatna zaliha.Ovaj na~in formirawa ko{nice omogu}uje ilak{e ~uvawe sa}a. Koli~inu meda koju ostavqam

dru{tvima ne merim, ali ostavqam onolikokoliko maksimalno moè da stane u plodi{te, ada ne ometa maticu u zalegawu neophodnihkoli~ina legla u kasno leto. Uz to, polunastavakispod plodi{ta omogu}uje p~elama da deo klube-

meda u plodi{tu nikako ne smeta. U prole}e, ovarezerva zlata vredi, jer je utvr|eno za sred-werusku p~elu da samo kad je u tom periodu zali-ha meda 18 kg (Rodionov, [abar{ov), dru{tvo se

razvija u okviru svojih biolo{kih sposobnosti.Tek je nedavno u SAD-u utvr|en nivo neophodnihzaliha za krawsku rasu p~ela (amerikancipolako uvode krawsku rasu posledwih godina), ipo podacima Cpc Ipss -a on iznosi 7-11 kg, u zav-isnosti od toga ima li u prirodi pa{e ili ne. Sobzirom da je ta zaliha minimalna, ve}ekoli~ine mogu samo blagotvorno da deluju. Upripremi za zimu ne vr{im prihrawivawe, osimako treba dopuniti zalihe, ili zbog su{e u avgus-tu nema nikakve pa{e.

Mogao bih da se sloìm sa onima kojivr{e stimulativno prihrawivawe (i u ovom i uprole}nom periodu), uz dodatak zna~ajnihkoli~ina polena, ali to ne ~inim jer se okop~eliwaka nalazi dobra polenonosna pa{a, a iceo postupak oko prihrawivawa odnosi suvi{evremena i novca. Hiqadu puta je boqe ostavitidobre zalihe u jesen, nego da se u prole}eneprestano vrtimo oko ko{nica, sipkaju}i imsirup.

Prihranu {e}erom treba i ina~e izbega-vati, jer po Ckpslnbo-u (1995) kod zajednicahrawenih {e}erom produktivnost ne prati veli-ki broj dobijenih p~ela (jer su p~ele nek-

valitetne, kra}e ìve, mawe su).Treba samo voditi ra~una (prema TufwfUbcfs -u) da se u prole}e koristi polen sakupqenu prole}e na va{em terenu, a u jesen sakupqen u jesen. Jer, ako u prole}e prihranimo polenombiqaka koje cvetaju u jesen, moè nam se dogoditida se dru{tva umesto da se razvijaju, pripremajuza zimu. Obrnut slu~aj je u jesen. Razlog je {to upolenu nekih biqaka postoje supstance kojep~elama ukazuju na doba godine.

Zimi se p~ele ne uznemiravaju. Ne dodajemnikakve poga~e, jer meda ima dovoqno, a odli~na jesewa polenonosna pa{a daje i izvanredne zali-

he perge. Uz ove rezerve, dru{tvo se moè razvi- jati i pri lo{im vremenskim uslovima kvalitet-no (kod mene primer prole}a 1997. kada se naprste mogu izbrojati dani u aprilu u kojima sup~ele izletale u prirodu) [to se ti~e

P R I N O S I P R O T E K L I H O S A M G O D I N A

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

datum po~etka 15.maj 12.maj 18.maj 13.maj 17.maj 14.maj 9.maj 29.april

cvetawa bagrema

prinos pouzimqenoj 29,75 19,0 0 23,4 23,3 0,8 41,2 45,8matici sa kg kg kg kg kg kg kg kgklubetom




perioda neizletawa, jer u zemqama krajweg sev-era Evrope (tamo dodu{e gaje uglavnom tamnunema~ko-holandsku rasu), p~ele bez posledica neizlaze iz ko{nica i po {est meseci ([vedska).

Varou suzbijam krajem jula, plo~amamravqe kiseline (uz obaveznu rigoroznu kon-

trolu efikasnosti), i Apitolom po nestankulegla. Po es Kpaf Sjibs -u iz Slovenije, dru{tvaostaju bez legla tri nedeqe posle prvog mraza.Apitolom moè da se tretira sve do februara, jer je Qjmfdlb (1988) utvrdio da je i u tom meseculeglo takore}i zdravo, budu}i da je napadnutosamo 0,8% zatvorenog legla. Tako|e je naPoqoprivrednom institutu u Odesi utvr|eno( Lbsblpw, 1985) da varoa po~iwe da ulazi u legloonda kada tamo zapo~ne cvetawe vi{awa, topolai kru{aka, dok kod nas tome po mnogim autorimaodgovara period prve polenonosne pa{e.

[to se ti~e varoe, interesantan je i

podatak da je Qbvm M/Nbesfo iz Severne Karolineotkrio 1995. godine da pri jesewem tretirawup~ela Bqjtubo-om (plasti~ne trake sa fluvali-natom), tretirana dru{tvaretirana dru{tvap o k a z u j u r e d u k o v a n uo k a z u j u r e d u k o v a n unosivost matice u odnosuosivost matice u odnosuna netretiranaa netretirana. Kada je izwih izvadio trake i ubacio ihu netretirana, situacija sepopravila do normale, ali jese pogor{ala u novotretiran-im dru{tvima. Ovo bi nar-avno trebalo nau~no dokaza-ti, a ako je zaista ta~no, ondabi tretirawe dru{tava urazvoju fluvalinatom moglozna~ajno da ih unazadi (ili jeto i ~inilo proteklih godinakod onih koji su upotre-bqavali ovaj akaricid).

Isti autor je ispiti-vao i neke razlike izme|uc r n o i b e l o o b o j e n i hko{nica. Crne ko{nice sui m a l e n e { t o v i { u

zaraènost varoom u prole}e,ali su zato zimi tro{ile36,5% mawe hrane od belih, adonosile 19,5% meda vi{e.

Tako|e je, prema ispi-tivawima izvr{enim u SAD(Xef Petis), pokazano daupotreba ì~anih podwa~asmawuje zaraènost varoom za15% u toku cele sezone.(Dodatne prednosti mreàstepodwa~e bi}e detaqno anal-izirane u drugom delu ove

kwige, koja }e iza}i iz{tampe za nekoliko meseci).

Ja~ina dru{tava jeglavni faktor borbe protivbolesti pa ne tretiram p~ele

zloglasnim antibioticima. (Detaqnije o tomemoète pro~itati u ~lancima ve} objavqenim uovoj kwizi).

O~igledno, samo primena nauke u praksinam jedino omogu}uje vrhunac uspeha i li~nozadovoqstvo postignutim. Modifikovao bih jednu narodnu pri~u za sam kraj: ,,Ako ne budeteko ne budeteusvojili ve}inu principa i ~iwenica izsvojili ve}inu principa i ~iwenica izovog ~lanka (vog ~lanka ( p r i n c i p a , a n e tehni k u k o ja jer i n c i p a , a n e tehni k u k oja je

sk l o n a i z m e n a m a u zavis nos ti o d us l o v ask l o n a i z m e n a m a u zavis nos ti o d us l o v a ),,budite sigurni da }ete se kajati, a ako ihudite sigurni da }ete se kajati, a ako ihbudete usvojili, opet }ete se kajati - {to ihudete usvojili, opet }ete se kajati - {to ihniste usvojili ranijeiste usvojili ranije

,,

Naravno, jasno mi je da je ova tehnikap~elarewa samo jedna od bezbroj varijanti zasno-vanih na pomenutim nau~nim dokazima. Zatomolim ~itaoce da mi obavezno pi{u i argumento-vano kritikuju odre|ene propuste koje samna~inio u svom dosada{wem radu sa p~elama,

kako bi ih zajedni~ki ispravili. Jer, onaj ko senaj ko senikada ne odri~e svojih re~i, vi{e voli sebeikada ne odri~e svojih re~i, vi{e voli sebenego istinuego istinu

PP^̂EELLEE ZZAAIISSTTAA ZZAASSLLUU@ @ UUJJUU SSVVOONNAA[[EE DDIIVVQQEEWWEE !!

PPOO[[TTUUJJMMOO IIHH,, II OONNEE ]]EEBBLLAAGGOONNAAKKLLOONNOO UUZZVVRRAATTIITTII !!



URE DNI K S E NAJ TOPLI JE ZAH VA QUJE NA POMO]I SLEDE]IM

DONATORIMA KOJI SU DOPRINELI DA

OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE

1- FAHOP, Aleksinac2- EVROTOM, Ruma

3- ZLATNA P^ELA, Ra~a4- NEKTAR, Be~ej

5- MELITAGORA, Skopje6- SZR MINELI, Kragujevac

7- SELEKCIJA, Aleksinac

Zavod za {e}ernu repu8-NEKTAR, Kragujevac9- MESOKOMERC, Aleksinac

10- MATEH, [abac

11- INOS-DELIGRAD, Aleksinac12-FAGREM, Dowi Adrovac



âsopis Melitagora izlazi na makedonskom jezikuInformacije i pretplata:

F.nbjm; nfmjubhpsb@

zbipp/dpnTelefon/faks: 99 389 91 363-424Adresa: ul.Helsinki 41 a, 91000 Skopje, Makedonija

âsopis MELITAGORA

-Izlazi jednom mese~no na 48 strana.-Balkanska/svetska orijentacija.

-Rubrike za po~etnike i profesionalce.-Velike teme p~elarstva u serijalima.

-Savremena grafi~ka obrada.-Individualna pretplata.

-Start dostave u bilo kojem mesecu.

ÂSOPIS ZA SVA VREMENA !

U S K O R O

Drugi deo kwige ,,Savremeni principi p~elarewa ,,J J o o { { aa k k t t u u e e l l n n i i j j i i ~ ~ l l aa n n c c i i i i z z s s t t r r aa n n i i h h ~ ~ aa s s o o p p i i s s aa ! ! ! ! ! !

- S a v r e m e n a r e { e w a p o j e f t i w e w a p r o i z v o d w e m e d a i

d r u g i h p ~ e l i w i h p r o i z v o d a !

- S a v r e m e n i n a ~ i n v e { t a ~ k o g r o j e w a s a 1 0 0 %

z a m e n o m s a } a u d r u { t v i m a ! - P r e p o r u k e i z s v e t a o m r e ` a s t i m p o d w a ~ a m a !

- S e r i j a l o s v i m m e t o d a m a z a d o d a v a w e m a t i c a !

- S v e o i z v i t o p e r e n o m s t a t u s u p ~ e l i w e g z d r a v q a !

- K o n t r o l a b o l e s t i p r a v i l n i m g a j e w e m p ~ e l a !

i m n o g o d r u g i h k v a l i t e t n i h ~ l a n a k a

JAVITE SE !

PI[ITE !

IZRAZITE SVOJE @EQE !

OVA KWIGA MORA DA

ZADOVOQI VA[E ZAHTEVE !

Urednik:

es nfe . Rodoqub @ivadinovi} ul.Stojana Jani}ijevi}a br. 12 18210 @itkovac telefon: (018) 84-67-34

(064) 14-14-184



DJQ . Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1(045)

SAVREMENI principi p~elarewa : izborprikaza prevoda najboqih ~lanaka izp~elarske nauke i prakse posledwih godina :

sa komentarima. Deo 2 / urednik Rodoqub@ivadinovi} ; [prevodi Rodoqub @ivadinovi},Teodora Bo`o ; ilustrator AleksandarStani{i}]. - @itkovac : R. @ivadinovi}, 2001

Savremeni Principi Pcelarenja 1

Documents

Transcript of Savremeni Principi Pcelarenja 1