Liberalizam i Demokratija

download Liberalizam i Demokratija

of 31

  • date post

    04-Feb-2018
  • Category

    Documents

  • view

    222
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of Liberalizam i Demokratija

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    1/31

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    2/31

    Priznajui izrazite kvalitete istorijskim periodima i kulturi, cenei nacionalnuprolost, romantiari su doprineli modernom nacionalizmu i kozervativizmu.

    Tako se romantizam, u godinama koje e doi, naroito u Nemakoj, spojiosa politikim nacionalizmom.

    Romantiari su smatrali da su oseanjaput ka istini. To isticanje unutranjelinosti nalo je izraza u koli Nemake flozofje, nazvanoj idealizam.

    Idealisti su davali prednost duu nad materijomi o!janjavali svet pojmovi"ktivnost ljudske svestije ta koja odre#uje o!lik fzikog sveta.

    Immanuel $ant %&'() *&+)- eorg /ilelm 0riedric 1egel %&'' *&+2&-

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    3/31

    Karl Heinrich Marx%3a4 5, &+&+ * 3arc &), &++2-

    60ilozof su do sada samo razliito tumailisvet, a stvar je u tome da se on p

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    4/31

    8vaki ovek, da !i ostao i opstao u moi spram drugi ljudi sa svojimpogledom na svet ,kako se to o!ino ka9e :vodi neku svoju politiku6saradnje ili sukobasa drugim ljudima.

    Ideologija kao sistem ideja, verovanja i stavova se usvaja kao individualnisistemvredosti ali taj sistem vrednosti pojedinca postaje ideologijom samo kaokolektivna,grupna svest. Ideologijakao kolektivna svest izra9ava potre!e i intereseneke socijalne grupe, predstavlja konkretizovan sistem vrednosti, ;ormulisan

    program ostvarivanja ideala, viziju za praktinu politiku to sve zajedno dajeuslove i mogunost za realnu akciju osvajanja vlasti.$ako je vlast direktnoili indirektno vezana za politiku i sprovodi se kroz politike institucije,ideologije moraju da se posmatraju kaopolitike ideologije.

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    5/31

    $ao opti pojam ideologija oznaava sistem ideja, predstava, pojmova,izra9en u razliitim o!licima drutvene svesti % flozofja, umetnost,religija, pravo, politika, moral...-.

    $aoposeban o!lik ideologija se vezuje za iskrivljenu, la9nu ili nepotpunudrutvenu svest u kojoj se legitimizuje polo9aj jedne drutvene klase.3iljenje ivrednovanje jedne klase nastoji se prikazati kao miljenje i vrednovanje

    celog drutva.

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    6/31

    :Ideologijaje manje ili vie jedinstven skup idejakoji daje osnovu zaorganizovanu

    politiku akcijusa ciljem ouvanja, produ9enja ili promene postojeegsistema odnosamoi. Prema tome, sve ideologije=> ?aju prikaz postojeeg poretka!ilo kao do!rog ili loeg, odr9ivog ilineodr9ivog> ?aju model :9eljene6 !udunosti, viziju novog!oljeg drutva> ?aju :program6 kao nain na koji mogu i tre!a da se izvre politike

    promene,promene vlasti, kao i su!jekte ili nosioce ti promena

    :Ideologija je vrednosni sistem ili skup ideja koji inspirie i usmerava politiko

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    7/31

    8ve ideologije su :velike prie6 o tome kako ostvariti slobodu iprosperitetpojedinca i zajednice.

    ?a !i slo!oda u svakom od ovi znaenja ;unkcionisala potre!na jejednakostme#u ljudima.

    @pravo ovo je !io osnovni pro!lem koji su se!i u zadatak postavile sve

    ideologije. $ako reiti odnos izme#u slo!ode i jednakosti.

    Politika, politike partije i politiari su :preuzeli na se!e6 ovo !reme, breme

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    8/31

    Ideja slo!odepostaje glavna vrednost u !or!i za politikuemancipacijupojedinaca i novi drutveni klasa koje je donosio kapitalizam, kao injiovi te9nji da potvrde svoju egzistenciju kroz osvajanje vlasti. Tako re

    li!ert4, li!ertate, li!ertasdo!ija sufks *izami postaje liberalizam.

    0ilozo;asko utemeljenje li!eralizma je u utilitarizmu ?ejvida 1juma,utilitaruzmuzasnovanom na jednoj vrsti drutvenog evolucionizmapo kome su se

    pravila drutvenog ponaanja tj. drutvene institucije ustalile jer sugrupe koje su i privatile zavaljujui njima postale efkasnije u svomodr9anju.?rutveni poredak je spontani poredakjer veina pravila koja rukovodedrutvom nisu rezultat nai svesni radnji ve proizvod laganog procesadrutvene evolucije.

    1jumovapolazna taka, kao uopte i polazna taka svakog li!eralizma jeantiracionalistika teorija morala.

    ?avid 1ume

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    9/31

    Ai!eralno uenje se oslanja na teoriju o prirodnim pravimaprema kojojsu svi ljudi ro#eni jednaki i slo!odni i ta prava mogu u9ivati u ;ormiure#ene koegzistencije i na osnovu recipronog odricanja od odre#eni

    prava.8odno tome, uenje o li!eralnoj dr9avi, je od poetka uenje opravnim ogranienjima dr9avne vlastikoja je tretirana kao zlo, alinu9no zlo.

    @ tom smislu dravaje ograniena po pitanjima vlast i ;unkcija, pri

    emu se granice vlasti realizuju kroz pravnu dr9avua ;unkcije krozminimalnu dr9avu.

    Pravna dravastie svoj ogranienikarakter preko ustavnog meanizma ito preko=&.podre#ivanja izvrne vlastizakonodavnoj(.odgovornost zakonodavne vlastipred odgovarajuim sudstvom2.sudstvo nezavisno od politike).autonomiju lokalne vlasti

    Minimalna dravaje osnovna premisali!eralizma. Bna tre!a da se to manjemea u s;eru delovanja pojedionca. Tajproces emancipacije gra#anskogdrutva se desio u dve glavne s;eredrutvenog 9ivota=&.religiji i duovnosti u opteC odvojenesu od dr9ave i postale privatna stvar(.ekonomiji i s;eri materijalni interesa

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    10/31

    Ai!eralizam se kao realna politika i Dpogled na svetD najpreinstitucionalizovao u vidu tzv. vigovske strankekoja je odnelapo!edu u engleskom gra#anskom ratu tokom XVII veka.

    3e#utim, tek je sredinom EIE veka, tanije &+)(. godine;ormirana pravaiberalnastrankakoja e dugo vremena, sve do do poetka EE veka, voditi gotovoglavnu re u politici Fritanskog $raljevstva.

    Principi liberalizma

    $lasina li!eralna politika flozofja se u EE veku razvijala kao istakonzervativnaflozofja. Bsnovni principi li!eralne flozofje su=

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    11/31

    Ai!erali veruju da su ;orme drutvenosti rezultat procesa. Taj procesukljuuje ipovezuje sve lanove drutva. Tr9ite je naj!olji primer ta li!eralipodrazumevaju pod procesom. Bni zatevaju da distri!ucija !ogatstva!ude rezultat tr9ine utakmice i od!acuju ideju redistri!ucije!ogatstva.

    Ai!erali zato od!acuju svako dizajniranje i planiranje u drutvuG!ilo naraligijskim, etikim ili utopijskim osnovama. Bni poimaju drutvo idr9avu kaoneto to nema u napred odre#ene ciljevei da sam proces odre#ujeciljeve."ntiutopizampostaje izuzetno va9na komponenta li!eralne flozofjekao reakcijana komunistiku centralnoGplansku ekonomiju to vodi ekstremnojderegulaciji

    kasnijeg neoGli!eralizma.

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    12/31

    $lasini politiki li!eralizam od!acuje ideju da postoji !ilo kakvaspoljanjamoralna vrednostC postoje samo razliita miljenja o vrednostima. NaDtr9itumiljenjaD e isplivati istina.Bvo od!acivanjespoljanji moralni vrednosti je ;ormalno iskazanokrozli!eralnu ideju o ljudskim pravima. I do!ri i zli ljudi imaju ista prava isamojednakost im olakava njiove akcije !ilo one do!re ili zle. Individualnaljudska

    prava su osnova politikog poreka a dr9ava je njiov garant.Ai!erali veruju u ;ormalnu jednakost svi uesnikau drutvu aliistovremenoveruju u nejednakost talenata%!ez o!zira ta se pod talentompodrazumeva, to je veoma !itno-. Hato mnogi li!erali simpatiu!iologistike, socijal ?arvinistiketeorije o nejednakosti.

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    13/31

    Ha razliku od li!eralizma koji je moderanpojam, demokratija je joantikitermin.?emokratija je vladavina narodanasuprot autokratiji, vladavini jednogili nekolicine.

    Razlikujemo neposrednudemokratiju koja je mogua samo u malimdr9avama kao to su !ile antike dr9ave, i predstavnikuili posrednudemokratiju kao jedini o!lik narodne vlasti mogu u velikim dr9avama..

    @koliko !i Dpostojao !o9iji narod, on !i so!om vladao demokratski.

    Takvasavrena vladavina nije za ljudeD. an akRuso

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    14/31

    Tako se najpre istiu etiri klasinamodela demokratije=Jatinska,Jprotektivna,

    Jrazvojna demokratija,Jmarksistika koncepcija neposredne demokratije

    Tu su jo i etiri savremenamodela=Jkompetitivna elitistika demokratija,

    Jpluralizam,Jpravna iJparticipativna demokratija.

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    15/31

    Klasina demokratija

    a) naelo opravdanosti:graani moraju uivati politiku jednakost kako bi bili slobodni da vladaju ida im se vlada.

    b) opti (drutveni) uslovi:polis(graddrava); robovska priveda; mali broj slobodnih graana.

    c) karakteristike: direktno sudeoanje graana u zakonodavstvu i sudstvu;skuptina graana ima suverenu vlast koja obuhvata sve zajednikeposlove u gradu; viestruki naina izbora (neposredni kocka rotacija); bezpovlastica za javne slube koje se inae pla!aju; kratki mandati za sve;dvaput na isto mesto mogu samo oni koji su vezani uz voenje rata.

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    16/31

    Protektivna demokratija

    a) naelo opravdanosti:zatita graana od vlasti i drugih graana preko koje se osiguravajuinteresi svih.

    b) opti (drutveni) uslovi:privatno vlasnitvo; konkurentska privreda; politiki autonomno civilnodrutvo; patrijarhalna porodica; proirena teritorija nacije"drave.

    c) karakteristike:redovni tajni izbori; konkurencija stranaka; suverenitet naroda koji se

    poverava razliitim predstavnicima; podela vlasti na izvrnu

    zakonodavnu i sudsku; politika i graanska prava; ogranienaovla!enja drave; konkurentski centri mo!i i interesne grupe.

  • 7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

    17/31

    Razvojna demokratija

    a) naelo opravdanosti:ue!e u poli