Download - Liberalizam i Demokratija

7/21/2019 Liberalizam i Demokratija

1/31


2/31

Priznajui izrazite kvalitete istorijskim periodima i kulturi, cenei nacionalnuprolost, romantiari su doprineli modernom nacionalizmu i kozervativizmu.

Tako se romantizam, u godinama koje e doi, naroito u Nemakoj, spojiosa politikim nacionalizmom.

Romantiari su smatrali da su oseanjaput ka istini. To isticanje unutranjelinosti nalo je izraza u koli Nemake flozofje, nazvanoj idealizam.

Idealisti su davali prednost duu nad materijomi o!janjavali svet pojmovi"ktivnost ljudske svestije ta koja odre#uje o!lik fzikog sveta.

Immanuel $ant %&'() *&+)- eorg /ilelm 0riedric 1egel %&'' *&+2&-


3/31

Karl Heinrich Marx%3a4 5, &+&+ * 3arc &), &++2-

60ilozof su do sada samo razliito tumailisvet, a stvar je u tome da se on p


4/31

8vaki ovek, da !i ostao i opstao u moi spram drugi ljudi sa svojimpogledom na svet ,kako se to o!ino ka9e :vodi neku svoju politiku6saradnje ili sukobasa drugim ljudima.

Ideologija kao sistem ideja, verovanja i stavova se usvaja kao individualnisistemvredosti ali taj sistem vrednosti pojedinca postaje ideologijom samo kaokolektivna,grupna svest. Ideologijakao kolektivna svest izra9ava potre!e i intereseneke socijalne grupe, predstavlja konkretizovan sistem vrednosti, ;ormulisan

program ostvarivanja ideala, viziju za praktinu politiku to sve zajedno dajeuslove i mogunost za realnu akciju osvajanja vlasti.$ako je vlast direktnoili indirektno vezana za politiku i sprovodi se kroz politike institucije,ideologije moraju da se posmatraju kaopolitike ideologije.


5/31

$ao opti pojam ideologija oznaava sistem ideja, predstava, pojmova,izra9en u razliitim o!licima drutvene svesti % flozofja, umetnost,religija, pravo, politika, moral...-.

$aoposeban o!lik ideologija se vezuje za iskrivljenu, la9nu ili nepotpunudrutvenu svest u kojoj se legitimizuje polo9aj jedne drutvene klase.3iljenje ivrednovanje jedne klase nastoji se prikazati kao miljenje i vrednovanje

celog drutva.


6/31

:Ideologijaje manje ili vie jedinstven skup idejakoji daje osnovu zaorganizovanu

politiku akcijusa ciljem ouvanja, produ9enja ili promene postojeegsistema odnosamoi. Prema tome, sve ideologije=> ?aju prikaz postojeeg poretka!ilo kao do!rog ili loeg, odr9ivog ilineodr9ivog> ?aju model :9eljene6 !udunosti, viziju novog!oljeg drutva> ?aju :program6 kao nain na koji mogu i tre!a da se izvre politike

promene,promene vlasti, kao i su!jekte ili nosioce ti promena

:Ideologija je vrednosni sistem ili skup ideja koji inspirie i usmerava politiko


7/31

8ve ideologije su :velike prie6 o tome kako ostvariti slobodu iprosperitetpojedinca i zajednice.

?a !i slo!oda u svakom od ovi znaenja ;unkcionisala potre!na jejednakostme#u ljudima.

@pravo ovo je !io osnovni pro!lem koji su se!i u zadatak postavile sve

ideologije. $ako reiti odnos izme#u slo!ode i jednakosti.

Politika, politike partije i politiari su :preuzeli na se!e6 ovo !reme, breme


8/31

Ideja slo!odepostaje glavna vrednost u !or!i za politikuemancipacijupojedinaca i novi drutveni klasa koje je donosio kapitalizam, kao injiovi te9nji da potvrde svoju egzistenciju kroz osvajanje vlasti. Tako re

li!ert4, li!ertate, li!ertasdo!ija sufks *izami postaje liberalizam.

0ilozo;asko utemeljenje li!eralizma je u utilitarizmu ?ejvida 1juma,utilitaruzmuzasnovanom na jednoj vrsti drutvenog evolucionizmapo kome su se

pravila drutvenog ponaanja tj. drutvene institucije ustalile jer sugrupe koje su i privatile zavaljujui njima postale efkasnije u svomodr9anju.?rutveni poredak je spontani poredakjer veina pravila koja rukovodedrutvom nisu rezultat nai svesni radnji ve proizvod laganog procesadrutvene evolucije.

1jumovapolazna taka, kao uopte i polazna taka svakog li!eralizma jeantiracionalistika teorija morala.

?avid 1ume


9/31

Ai!eralno uenje se oslanja na teoriju o prirodnim pravimaprema kojojsu svi ljudi ro#eni jednaki i slo!odni i ta prava mogu u9ivati u ;ormiure#ene koegzistencije i na osnovu recipronog odricanja od odre#eni

prava.8odno tome, uenje o li!eralnoj dr9avi, je od poetka uenje opravnim ogranienjima dr9avne vlastikoja je tretirana kao zlo, alinu9no zlo.

@ tom smislu dravaje ograniena po pitanjima vlast i ;unkcija, pri

emu se granice vlasti realizuju kroz pravnu dr9avua ;unkcije krozminimalnu dr9avu.

Pravna dravastie svoj ogranienikarakter preko ustavnog meanizma ito preko=&.podre#ivanja izvrne vlastizakonodavnoj(.odgovornost zakonodavne vlastipred odgovarajuim sudstvom2.sudstvo nezavisno od politike).autonomiju lokalne vlasti

Minimalna dravaje osnovna premisali!eralizma. Bna tre!a da se to manjemea u s;eru delovanja pojedionca. Tajproces emancipacije gra#anskogdrutva se desio u dve glavne s;eredrutvenog 9ivota=&.religiji i duovnosti u opteC odvojenesu od dr9ave i postale privatna stvar(.ekonomiji i s;eri materijalni interesa


10/31

Ai!eralizam se kao realna politika i Dpogled na svetD najpreinstitucionalizovao u vidu tzv. vigovske strankekoja je odnelapo!edu u engleskom gra#anskom ratu tokom XVII veka.

3e#utim, tek je sredinom EIE veka, tanije &+)(. godine;ormirana pravaiberalnastrankakoja e dugo vremena, sve do do poetka EE veka, voditi gotovoglavnu re u politici Fritanskog $raljevstva.

Principi liberalizma

$lasina li!eralna politika flozofja se u EE veku razvijala kao istakonzervativnaflozofja. Bsnovni principi li!eralne flozofje su=


11/31

Ai!erali veruju da su ;orme drutvenosti rezultat procesa. Taj procesukljuuje ipovezuje sve lanove drutva. Tr9ite je naj!olji primer ta li!eralipodrazumevaju pod procesom. Bni zatevaju da distri!ucija !ogatstva!ude rezultat tr9ine utakmice i od!acuju ideju redistri!ucije!ogatstva.

Ai!erali zato od!acuju svako dizajniranje i planiranje u drutvuG!ilo naraligijskim, etikim ili utopijskim osnovama. Bni poimaju drutvo idr9avu kaoneto to nema u napred odre#ene ciljevei da sam proces odre#ujeciljeve."ntiutopizampostaje izuzetno va9na komponenta li!eralne flozofjekao reakcijana komunistiku centralnoGplansku ekonomiju to vodi ekstremnojderegulaciji

kasnijeg neoGli!eralizma.


12/31

$lasini politiki li!eralizam od!acuje ideju da postoji !ilo kakvaspoljanjamoralna vrednostC postoje samo razliita miljenja o vrednostima. NaDtr9itumiljenjaD e isplivati istina.Bvo od!acivanjespoljanji moralni vrednosti je ;ormalno iskazanokrozli!eralnu ideju o ljudskim pravima. I do!ri i zli ljudi imaju ista prava isamojednakost im olakava njiove akcije !ilo one do!re ili zle. Individualnaljudska

prava su osnova politikog poreka a dr9ava je njiov garant.Ai!erali veruju u ;ormalnu jednakost svi uesnikau drutvu aliistovremenoveruju u nejednakost talenata%!ez o!zira ta se pod talentompodrazumeva, to je veoma !itno-. Hato mnogi li!erali simpatiu!iologistike, socijal ?arvinistiketeorije o nejednakosti.


13/31

Ha razliku od li!eralizma koji je moderanpojam, demokratija je joantikitermin.?emokratija je vladavina narodanasuprot autokratiji, vladavini jednogili nekolicine.

Razlikujemo neposrednudemokratiju koja je mogua samo u malimdr9avama kao to su !ile antike dr9ave, i predstavnikuili posrednudemokratiju kao jedini o!lik narodne vlasti mogu u velikim dr9avama..

@koliko !i Dpostojao !o9iji narod, on !i so!om vladao demokratski.

Takvasavrena vladavina nije za ljudeD. an akRuso


14/31

Tako se najpre istiu etiri klasinamodela demokratije=Jatinska,Jprotektivna,

Jrazvojna demokratija,Jmarksistika koncepcija neposredne demokratije

Tu su jo i etiri savremenamodela=Jkompetitivna elitistika demokratija,

Jpluralizam,Jpravna iJparticipativna demokratija.


15/31

Klasina demokratija

a) naelo opravdanosti:graani moraju uivati politiku jednakost kako bi bili slobodni da vladaju ida im se vlada.

b) opti (drutveni) uslovi:polis(graddrava); robovska priveda; mali broj slobodnih graana.

c) karakteristike: direktno sudeoanje graana u zakonodavstvu i sudstvu;skuptina graana ima suverenu vlast koja obuhvata sve zajednikeposlove u gradu; viestruki naina izbora (neposredni kocka rotacija); bezpovlastica za javne slube koje se inae pla!aju; kratki mandati za sve;dvaput na isto mesto mogu samo oni koji su vezani uz voenje rata.


16/31

Protektivna demokratija

a) naelo opravdanosti:zatita graana od vlasti i drugih graana preko koje se osiguravajuinteresi svih.

b) opti (drutveni) uslovi:privatno vlasnitvo; konkurentska privreda; politiki autonomno civilnodrutvo; patrijarhalna porodica; proirena teritorija nacije"drave.

c) karakteristike:redovni tajni izbori; konkurencija stranaka; suverenitet naroda koji se

poverava razliitim predstavnicima; podela vlasti na izvrnu

zakonodavnu i sudsku; politika i graanska prava; ogranienaovla!enja drave; konkurentski centri mo!i i interesne grupe.


17/31

Razvojna demokratija

a) naelo opravdanosti:ue!e u politikom ivotu ne samo radi zatite individualnih interesa ve! iradi stvaranja obavetenog graanstva koje se razvija; politiki angaman kaoirenje individualnih sposobnosti.

b) opti (drutveni) uslovi:nezavisno civilno drutvo s minimalnim uplitanjem drave; konkurentskatrina privreda; mogu!a disperzija obika vlasnitva; politika emancipacijaena uz tradicionalnu podelu rada u ku!i; sistema nacija#drava i razvijenimeunarodni odnosi.

c) karakteristike:

narodni suverenitet s optim pravom glasa; predstavnika vlast; ustavnogarantovanje privatnosti; razdvojenost izbornih $unkcija od struneadministracije; angaman graana na izborima lokalnoj samoupravi javnimraspravama i porotnoj slubi.


18/31

Neposredna demokratija marksistiki koncept demokratije

a) naelo opravdanosti:slobodan razvoj svih samo slobodnim razvojem pojedinaca; ukidanjeeksploatacije i politika i ekonomska jednakost svih kojom se osiguravaju

uslovi za razvoj njihovih ljudskih potencija.b) opti (drutveni) uslovi:kraj svih klasnih privilegija; nestanak oskudica i privatnog vlasnitva;nestanak drutvene podele rada; integracija drave i drutva (%odumiranjedrave&).

c) karakteristike:javnim poslovima upravljaju komune na principu smoupravljanja;

konsenzus kao glavni princip odluivanjima u javnim poslovima; upravniposlovi se dodeljuju raspodelom ili izborima; umesto svih oruanih iprinudnih snaga samonadziranje i drutvena samozatita.


19/31

Kompetitivna elitistika demokratija

a) naelo opravdanosti:izbor strune i imaginativne politike elite koja je sposobna dadonosi potrebne zakonodavne i administrativne odluke; preprekaekcesima politikih voa.

b) opti (drutveni) uslovi:industrijsko drutvo; slabo in$ormisano i"ili emocionalno birakotelo; politika kultura koja tolerie razlike u miljenju; strunislojevi tehniki obrazovanih eksperata i rukovodilaca;konkurencija meu dravama za mo! i prednost u meunarodnomsistemu.

c) karakteristike:parlamentarna vlast s jakim izvrnim organima; konkurencijapartija i politikih elita; parlamentom vlada stranaka politika;samostlna i organizovana administracija; bitna vanost politikogvostva.


20/31

Pluralizam

a) naelo opravdanosti:vladavina manjina; prepreka razvoju prekomerno mo!nih stranakai neodgovorne drave.

b) opti (drutveni) uslovi:mo! osporavaju brojne grupe; mo! se deli i trampi; nejednakaukljuenost u politiku: nedovoljno otvorena vlast.

c) karakteristike:%jedan ovek jedan glas&; sistem uzajamnog nadziranja vlasti;vlade posreduju meu zahtevima; mnogostruke grupe za pritisak i

politika sklona mo!i korporcija; drava i njeni ogranci stvarajuvlastite sektorske interese;


21/31

Legalna demokratija

a) naelo opravdanosti:ve!insko naelo je delotvorno i poeljan nain zatite pojedinaca odsamovolje vlasti stoga i ouvanja slobode. 'last ve!ine mora biti ograniena

zakonima.b) opti (drutveni) uslovi:

delotvorno politiko vostvo koje sledi liberalna naela; smanjenjebirokratske regulacije; restrikacija uloge interesnih grupa (npr. sindikata);smanjenje kolektivizma svake vrste.

c) karakteristike:

ustavna podela vlasti; vladavina zakona; minimalna dravna intervencija;drutvo slobodnog trita.


22/31

Participativna demokratija

a) naelo opravdanosti:jednako pravo na samoravitak moe se ostvariti samo u participativnomdrutvu koje podstie ose!aj politike e$ikasnosti jaa interes za zajednikeprobleme i pridonosi stvaranju obrazovanog graanstva sposobnog da se

trajno pozabavi procesom vlasti.b) opti (drutveni) uslovi:direktno poboljanje oskudne materijalne baze mnogih drutvenih grupa ito preraspodelom materijalnog bogatstva; smanjenje i uklanjanjeneodgovorne birokratske mo!i u javnom i privatnom ivotu; otvoreniin$ormacijski sistem.

c) karakteristike:direktno uestvovanje graana u pitanjima javnog ivota ukljuuju!i tu iradno mesto; reorganizacija stranakog sistema u smislu odgovornostivostva lanstvu; otvoreni institucionalni sistem s mogu!no!ueksperimentisanja.


23/31

iberalizam i demokratijasu na prvi pogled nespojivi, pa ak isuprotstavljeni.3e#utim, moderna demokratija ne samo da nije nespojiva sali!eralizmom ve jenjegovo prirodno proirenje. Bvaj D!rakD li!eralizma i demokratije je

mogu samo ako demokratijuuzmemo u pravnoGinstitucionalnoma neetikom smislu, samo uproceduralnoma ne u supstancijalnomsmislu.8poj li!eralizma i demokratijeotvara temeljni pro!lem drutveneorganizacije i realnog ;unkcionisanja drutveni sisrema, a to je odnosizme#u slobode i jednakosti!

Hatev za pravo na slo!odui pravo najednakostse javlja kao suko!Dlese;eraD i DegalitarizmaD.


24/31

Mesto morala u privatnoj inicijativi

Ai!eralno drutvo i tr9ite kao njegovo poprite zatevaju da se gledana rezultatea ne na namere i motive. 3aterijalna nagrada ne !i smelada !ude odre#ena miljenjima drugi i to na osnovu moralni zasluga,

ve na osnovu vrednostikoje okru9enje pripisuje proizvodu iliuslugama.

@ suprotnom, Dsocijalna pravdaD kao kontrola nad distri!ucijommaterijalni sredstava dovodi do nerazmrsivog meanja politike iekonomije

"ko se vratimo na teren distributivne pravde, pitanja Dpravedneraspodele plataD ili Dpravine ceneD sa stanovita li!eralizma su!esmislena jer do sada nije otkriveno ni jedno pravilokoje !iopredelilo ta je pravedno u tr9inom poretku.


25/31

Bsnovna karakteristika neoli!eralizma je elja da se intenzi"kuje ipro#iri tri#te$ poveanjem broja$ uestalosti$ ponavljanja i%ormalizacije transakcija! @ltimativni zatev neoli!eralizma jeuniverzum u kome je svaka akcija svakog !ia tr9ina transakcijavo#ena konkurencijomsa svakim drugim !iem i pod uticajem svake

druge transakcije, i transakcijama koje se deavaju u !eskonanokratkom vremenui ponavljaju u !eskonano !rzim intervalima%nospeed limit-.

> Nova ekspanzija tr9itau vremenu i prostoru.> Insistiranje na imovini, u klasinom i tr9inom li!eralizmu, jezamenjeno insistiranjem na ugovoru. @ vreme "dama 8mita imovina je odre#ivalastatus po se!iC njemu !i izgledalu udno da preduzetnik ne poseduje resurse veuzima u zakup sredstva za proizvodnju.

> 3aksimizacija ugovoraje tipino neoli!eralnaC separacija celineekonomskog


26/31

J@govorni period je maksimalno smanjen, naroito na tr9itu radnesnage a samim tim uestalostugovora je poveana. @govorizaposleni su sve krai i krai prisiljavajui zaposlene da reGkonkuriuza posao na kome rade.

JTr9ine sile su se poveale sa intenziviranjem stalne procene, a

ovaj trend je pose!no vidljiv na tr9itu radne snage. Kak i u vremeugovornog periodazaposleni je po konstantnom kontrolom a in;ormacije se koriste kaopritisak na zaposlenog.

JIntenzivne tr9ine transakcije su stvorile novi model !erze,

elektronsketransakcije. Tipino za neoli!eralizamG ne postoji veza izme#u rasta!rojatransakcija i stvarne proizvodnje%!erzanske manipulacije, vrunovac...-


27/31

JBgroman !roj mogunosti trgovanja i transakcijauz podrkunajsofsticiranijetenologije na virtualnom tr9itu.

JRast sektora fnansijski uslugaje u vezi sa ovim karakteristikamaneoli!eralizma. Kitav sektor je po se!i jedan transakcioni troak.Lkspanzija ovog sektora i kancelarijski radnika je u direktnojsuprotnosti sa propagandnom izrekom neoli!erala Dvie efkasnosti,manje !irokratijeD.

JProirenje kruga do!avljaaje trend neoli!eralizmaC idealno !i !iloda svakakompanija konkurie za svaki otvoreni ugovor uz maksimalnukonkurencijuitr9ine sile.


28/31

I na kraju kljune take neoli!eralizma=

> maksimizacija transakcija

> maksimizacija irine transakcija %glo!al Mo-> maksimizacija ugovorni odnosa> maksimizacija do!avljaaOpodugovaraa> konverzija drutveni tokova u tr9ine transakcije> vetaka maksimizacija konkurencije i stresa> stvaranje kvaziG tr9ita

> maksimizacija ugovorni transakcija na tr9itu rada> maksimizacija ;aktora procene, koji se koriste kao pritisak pri sklapanjuugovora> smanjivanje intervla izmedu dve procene> preuveliavanje ili stvaranje vetaki normi procene

&ru'im reima$ pravilo liberalno' poretka 'lasi( svako$ biobo'at ili siroma#an$ du'uje svoj poloaj ishodu i're u kojojse me#aju srea i ve#tina i iji su rezultati razliiti jer smo sesvi sloili da i'ramo jednu istu i'ru!


29/31

?anas, u svetu koji je sazdan na meavini li!eralizma,protekcionizmai sile, a to je rezultovalo izrazitom nejednakoukako izme#u ljudi u okviru nacionalni dr9ava, tako i naglo!alnom nivou %severG jug- pro!lem socijalne pravde nijevi#e etiki problem ve mora da se premesti u domendru#tvene od'ovornosti koja kao 'lavni naslov imadva podnaslova( odrivi razvoj i odrivu konkurentnost!


30/31


31/31