1

HALO, OVDJE RADOVAN! Trankripti predratnih prisluškivanih telefonskih razgovora Radovana Karadžića sa Miloševićem, Ćosićem, Jovićem, Stanišićem, Krajišnikom, Brđaninom, Adžićem, Kostićem, Koljevićem, Plavšićkom, Uzelcom, Talićem, Vučurovićem, Vukićem, Grahovcem, Dukićem… Od proljeća 1991. godine Služba državne bezbjednosti BiH prisluškivala je telefonske razgovore Radovana Karadžića. S obzirom da su ti razgovori presretani u skladu sa zakonom, oni su kasnije korišteni kao validni dokumenti u Haškom tribunalu, tokom suđenja Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, a biće korišteni i tokom procesa Radovanu Karadžiću. Svima koje zanima period koji je prethodio agresiji, preporučujem ove dokumente koji mogu poslužiti za “slaganje kockica” tadašnje srpske politike i personalnih veza među ljudima koji su stezali omču oko vrata Bosni i Hercegovini. Za javno objavljivanje ovih dokumenata tražio sam i dobio odobrenje nadležnog odjela Tribunala u Hagu.

V. M. *** Razgovor vođen 29. maja 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo?! KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Zdravo Radovane, baš mi je Dobrica otiš’o pre pet minuta. KARADŽIĆ: A je li? Milošević: Rek’o mi je da ste se čuli i prič’o si mu taj Kučanov kontakt i tako. KARADŽIĆ: Da, ovaj me pozvao na ručak, ja nisam htio da odbijem, jer bi on rekao da sam odbio i tako. Milošević: Da, da, sigurno. KARADŽIĆ: Ovaj, čini mi se da oni su to, da je to definitivno, on mi kaže da u Skupštini Bosna to podrži, mada to Kljujić nije podržao, pa su se ovi iznenadili, ovaj se iznenadio Drnovšek. Kaže: Mislili smo da će nas prijatelji i bliža okolina podržati. Milošević: Eee, to je to, to sam ja njemu i rek’o, da prvi oni neće da ih podrže! KARADŽIĆ: Ja kažem, pa gospodine Drnovšek, mi vam jesmo prijatelji, Srbi i Slovenci nikad nisu bili neprijatelji, a možda vam nismo najbliža okolina, ali prijatelji vam jesmo. To jest nismo vam neprijatelji. I tako, malo smo se u nekom nevezanom razgovoru…, ali ovaj Izetbegović me zamolio da saznam kakav je tajming Hrvata. Ja pitam, kakve su namjere Hrvata? Kaže, slične! Milošević: Dva dana posle njih?!

KARADŽIĆ: A tajming? Kaže sličan. Međutim, ovaj, mi sa ovima našima sada ubrzano razgovaramo, oni su preksinoć izašli sa jednim, prekjuče sa jednim, poslije toga ručka, sa jednim potpunim iznenađenjem. Izetbegović je govorio jasno i otvoreno i nikad nije bio otvoreniji, da podijelimo Bosnu! Ja, mi smo se zapanjili. Pa kako to, to o tome nismo razmišljali. Onda smo razgovarali kako i šta, oni neće da ostanu u federativnoj Jugoslaviji, a mi nećemo da izađemo iz federativne Jugoslavije. I onda smo danas imali nastavak razgovora, tu su oni onda ponovo nešto vratili kao na početak, da... hoće da dadnu garancije Srbima bilo kakve za ostanak, za ostanak u suverenoj Bosni, a mi smo rekli, mi vama nudimo da i kao narod i kao Republika to ugradimo u savezni Ustav sve garancije za ravnopravnost i građansku i nacionalnu i republičku. Međutim, ne bi, onda bi moglo, jer bi Hrvati onda htjeli da izađu iz Bosne, a onda sam shvatio u tom čitavom poslu da on već ima spremljen pakt sa Tuđmanom i da će pokušati ove nekakve četničke budale koje lupetaju da okrivi za obznanjivanje toga tajnog pakta. I ja sam poslao Koljevića dole u Istočnu Hercegovinu da sve te budale ušutka, jer mi nemamo nikakve potrebe da nam se tu četnici, ovaj da nam marširaju po BiH. Srpski narod je dovoljno jedinstven i odlučan da nema potrebe da za nekim gologuzim vojnicima, poluvojnim, nikakvim u stvari, to, sve je to magla i mjesečina, to nema nikakve, ali eto nismo htjeli da dijelimo narod, pa nismo htjeli dalje da ovaj do sada da ih tako ružimo i da ih... Milošević: Ja sam ti reko’ da mora da, u politici se moraju praviti razgraničenja. I to nam jako smeta, to podliva vodu Tuđmanu na vodenicu. KARADŽIĆ: Da, to je tačno. Milošević: On stalno, pa znaš ti koliko nam je štetio sa onim pričama kako je on u Borovu Selu pobio tamo Hrvate. To je strašno? KARADŽIĆ: Da, da. Niti je sebi šta doprinio, a i, dobro, možda je im’o svojih pristalica tamo?! Milošević: Laže samo. KARADŽIĆ: Laže, nije iz Srbije bio niko! Milošević: Laže, nije bio. KARADŽIĆ: On je možda im’o svoje pristalice tamo, ali da su to… Milošević: Onaj čovek je dao izjavu, onaj što je se udavio, on je dao izjavu, ima na televiziji snimak i to je bilo na televiziji da niko nije bio. KARADŽIĆ: Izvan. Milošević: A ovima je rek’o, Antoniju Isakoviću, kaže, bila su trojica, kaže njihova, što su tu dolazili kod nas, ovako, ali kad je kaže nešto zapucalo sva trojica su pobegli u podrum, prvi. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Znaš?! Tako da nema veze čoveče, to je, to je, samo nam pravi štetu. KARADŽIĆ: Da, da. Ja sam posl’o Nikolu Koljevića da dole napravi aktiv, prvo politički aktiv i da uzme, pozove najbolje domaćine i da im kaže da dobri domaćini treba da vode tamo opštine i da vode tu politiku, a drugo, onda da napravi građansku tribinu i za Srbe i za Muslimane, jer ovi su se Muslimani dole prepali Srba. Mada nema razloga da se boje Srba, jer dole zaista čak i ti četnički elementi nisu protiv njih nego protiv ustaša, ali svejedno, ljudi ne vole da vide četnike i gotovo! To treba razumjeti i mi ćemo, mi im nećemo dati ovaj, dati razlog da to obznanjuju taj svoj pakt, koji je prema našim saznanjima sklopljen već, i mislim da bi i Armija mogla imat, morala imati podatke! Kad ih imamo mi, morali bi ih i oni

2

imati, o stalnom odlasku ovoga Doke, zatim ovoga našeg Delimustafića u Zagreb i stalni kontakti. Maltene dnevno po 5-6 puta telefonom Boljkovac. Milošević: Hoće da se to podeli, da bi deo bio što manji, a on da se ujedini sa Hrvatskom. KARADŽIĆ: Ja mislim da on ne bi želio da se ujedini sa Hrvatskom, nego hoće pomoću Hrvatske da izađe iz Jugoslavije, jer bi on htio jednu enklavu ovdje u dolini rijeke Bosne, islamsku, ja mislim da mu ona treba za, za ovaj arapski svijet. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Naravno, to bi bilo teško cjenkanje i veliki problem kako da se koji princip da se iskoristi. Mi nismo htjeli da izlazimo s tim i još mislimo da bi bilo šteta da se Bosna cijepa. To je načelan stav i kad dođe do toga mi ćemo objaviti da, svako, svaka stranka treba da objavi svoj stav. Milošević: Vaš stav treba da bude da ste protiv cepanja i da tražite da ostane Bosna u Jugoslaviji! KARADŽIĆ: Jeste, aaa… Milošević: Ako bude referendum, na tom stavu ćete imati i jedan dobar deo Muslimana. KARADŽIĆ: Da, da. Mi Aliji, s druge strane, ako neko bude htio da cijepa, to će morati da rade oni koji odluče da izađu iz Jugoslavije. Milošević: Da, da. Da, da. KARADŽIĆ: Da li će se Muslimani u većini odlučiti da izvuku svoje kantone, bio je neka, u opciji je neka, to su Hrvati predložili, da ostane Bosna kao suverena, u savezu suverenih država, a da bude kantonalizovana potpuno, po nacionalnim kantonima, a da, da bude suverena i u sastavu suverenih država. Mi smo ih zamolili da to dobro elaboriraju, jer nismo na to re..., o tome dosad razmišljali, pa da to kad dobro elaboriraju ovaj tu situaciju onda ćemo vidjeti, ovaj. Milošević: Nemoj uopšte da time razbijaš glavu, od toga nema ništa! KARADŽIĆ: Ne, mi hoćemo da oni uđu u duboku vodu tu, hoću da vidim kako bi to izgledalo. Može li onda tako kantonalizovana Bosna da ostane u Federaciji?! Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Pa da kompromis napravimo između njihovog prijedloga i između našeg. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: E onda su Muslimani zaštićeni na dva načina, i saveznom državom i svojim kan..., i Bosnom i svojim kantonima. Na tri načina su zaštićeni! Dakle, u svom kantonu bi bili apsolutni gospodari takoreći, je li?! Milošević: Ma neće, neće svi Muslimani da rade šta radi Alija lzetbegović, ja ti kažem! KARADŽIĆ: Dobro, ali sada je bogami situacija, mislim, jer on je vrlo lukav, on ne govori šta, one ultima… poteze. One posljednje poteze svoje, posljednje namjere o islamskoj republici, nego on se sad zaklanja iza države građana i tu ide s komunistima pod ruku. Milošević: Da, da, pa znam, ali nisu to komunisti nikakvi, to ti je ovaj islamski fundamentalizam. KARADŽIĆ: Ma da, dobro, Durakovićevi komunisti. Milošević: Znaš, komunisti ne, nisu za ove nacionalne podele. Tako da to, to Durakovićevo to je neka, neka slika Dorijana Greja. KARADŽIĆ: Da, da. Jeste tačno to. To se unutra sasipa i drži, mada mladi lik drži, ali unutra se sasipa. Milošević: Pa, da.

KARADŽIĆ: Ovaj i bojim se da, evo vidite, videli ste to sa armijom i to sa ovim Tuđmanom, je li!? Bojim se da će ipak oni ovde pokušati da obznane savez sa, i da zatraže pomoć od Tuđmana. Milošević: A kako će da obznane savez? KARADŽIĆ: Pa da optuže Srbe da ih drže kao taoce u Jugoslaviji, ili da ih drže kao, ili da hoće da cijepaju Bosnu ili bilo kako. Bilo zašto? A sad je njima najveća briga da nas optuže, a mi ne damo ni jedan povod. Milošević: Ne, ne. Sutra ću ja da govorim u Skupštini i to će da bude jako nadam se korektno da ne mogu ni oni da se bune. KARADŽIĆ: Aha. Aha. Milošević: Sad sam Dobrici malo to predstavio i tako. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: (Mislim da) da su to dosta identične, identični pogledi. KARADŽIĆ: Mm, lijepo je to da ćete u Skupštinu, vrlo je važno da vi uvažite tu Skupštinu, da je… Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Da je priznajete za najviši organ vlasti i tako da se oni osjete, osjećaju dobro. To, to će biti lijepo. Mm, ja ne znam pravo da vam kažem kako ovo sa armijom, da li je ona svjesna kol’ko su ovi naoružani. Dole su u Hercegovini neki šverceri viskijem usput počeli da švercuju i neko staro oružje. To je neki krš… (zatim se obraća nekome u prostoriji koji mu kaže da ga Plavišićka treba. “Neka sačeka malo”). Neki krš koji je bez veze ovaj poturen našim ljudima, pokušaj da se kompromituje pred proglašenje regije dole istočne Hercegovine, pred zasjedanje skupštine, te dan uoči toga. Jutros smo recimo uhvatili da ovdje neki kamion oružja i zamutili su mi to policajci, ne mogu nikako više da uđem u trag. Navodno, bilo na remontu u Kragujevcu i ja tražim popratni list da provjerimo Kragujevac, nisam još dobio ništa. Muslimani se naoružavaju… Milošević: Ma, neće im to pomoći da, da naprave neko nasilje... Dobro Radovane, bićemo na vezi i čujemo se. KARADŽIĆ: Dobro. Nema drugo ništa novo? Milošević: Nema ništa drugo. KARADŽIĆ: Je li onaj šef kabineta kontaktir’o? Milošević: Nije. Ovo, u stvari jeste (Lerotić?) kontaktir’o sa, sa ovim i oni izgleda hoće da se nešto vidimo, ali ja mislim da on ima nameru sutra kad se vidimo u Beogradu, jer tu je Delor i to i bićemo u situaciji da se svi zajedno sretnemo, onda će, onda će verovatno nešto predložiti. KARADŽIĆ: Aha. Ako se to završi, sve će se završiti kako treba. Milošević: Fala Bogu. Dobro, bićemo na vezi. Razgovor vođen 29. maja 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Molim. KARADŽIĆ: E predsjedniče, jedna naša veza iz Zagreba nam javlja da bi sutra mogao biti napad na Knin. Je li imate vi neke informacije? Milošević: Nemam, nemam. KARADŽIĆ: Ovo je dosta pouzdana veza, dosad što nam je god javio, bilo je tačno. Milošević: Evo sad ću da zovnem i da proverim da vidim šta je.

3

KARADŽIĆ: Da, ne znam da li su to upriličili baš kad su ovi iz Evrope tu ili nešto… Milošević: To ja ne verujem da su tolike budale, stvarno ne verujem da su tolike budale, ali.... KARADŽIĆ: Nemam pojma. Milošević: Možda i jesu. Ja ne verujem to. KARADŽIĆ: Obično oni vikendom napadaju i praznicima, ali ovo kad su tu gardu formirali ne znam da… Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Da ne krenu, da tamo ne pobiju narod. Milošević: Sad ću ja da to prekontrolišem. KARADŽIĆ: Dajte malo u proces, nek malo i oni pogledaju ima li šta od toga. Milošević: Važi, evo sad ću. KARADŽIĆ: Ajte, prijatno. Razgovor vođen 8. juna 1991. godine između Dobrice Ćosića i Radovana Karadžića Karadžić Sonja: Da? Ćosić: Halo, Ljiljana. Karadžić Sonja: Sonja ovdje. Ćosić: Dobro veče, Dobrica Ćosić... Karadžić Sonja: A, dobro veče, poštovanje kako ste? Ćosić: Je l’ vam tata kod kuće? Karadžić Sonja: Jeste, samo momenat sačekajte. Ćosić: Aj, ako spava ne dirajte ga. Karadžić Sonja: Ne, ne spava, razgovara na drugi telefon, samo momenat. Ćosić: (smije se) E, jadan. Karadžić Sonja: (smijeh) Jeste. Ćosić: Gde je mama, šta radi mama? Halo… (Dok Ćosić čeka na vezi čuje se kako Karadžić razgovara na drugom telefonu, a zatim Ćosić govori: ”Drži Radovana ovde dok se ja javim na drugi telefon”.) KARADŽIĆ: Halo. Božica: Radovane! KARADŽIĆ: Da? Božica: Evo Dobrica ode sad na drugi telefon. Kako ste? KARADŽIĆ: Evo dobro je, kako ste vi? Božica: Pa, eto. Šta je ovo... nešto izjavljivao večeras? KARADŽIĆ: Molim? Božica: Nešto je ovaj izjavio ovde. KARADŽIĆ: Ne znam šta je izjavio ovaj.. malo prije me zvao, prije pola sata. Božica: Ja? KARADŽIĆ: Zvao me, kaže da nešto su oni osudili stvaranje posebne stranke, aa… Božica: Da, da. Ćosić: Evo, evo sam ja. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: Radovane, dobro veče. KARADŽIĆ: Dobro veče. Ćosić: Ovaj, bio sam te sinoć tražio, nije, nisam te našao. Hteo sam da ti nešto kažem, što je...aa… Tu sam, su me neki ljudi sreli, nije važno ko ime i prezime i kako. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: Jesi li ti bio skoro u Banja Luci? KARADŽIĆ: Aa… pa nisam bio nedjelju dana, deset, desetak dana i više. Ćosić: Aha. Moraš malo da se pozabaviš njima više. Mislim da se nešto javlja tamo, neki, neki, neki problemi.

KARADŽIĆ: Da, da. Pa malo sam ja upoznat, ali ja ih pustim da oni naprave gluposti.... oni bi malo htjeli da, da idu pred rudu potpuno ne, ne, neee… nemotivisano i bez, bez pravog razloga i razuma. Njima se to autonomaštvo dopada, onda... Ćosić: Ja nisam htio da prihvatim razgovor uopšte. Rek’o sam to, izvinite ja to ne znam, vi imate... Da, da. A onda oni kažu, niti želim da se u to uopšte mešam, da ne znam te stvari... KARADŽIĆ: Ja neću, ja neću da pravim drame, inače bi ja mogao da ih posmjenjujem sve. Ćosić: O, nemoj, nemoj, nemoj... KARADŽIĆ: Oni prave budalaštine, ali ja im ovaj... ili naprave neke stvari stvarno dobro, međutim ima tu ljudi brzih i nesmirenih kojima uopšte, koji uopšte ne znaju šta je dosta. Ćosić: I onda oni kažu da kaže znate, ali ovaj Radovan nema vremena za nas. Sada on se za nas ne interesuje, on se bavi Sarajevom, on se bavi o Hercegovini, on se bavi ne znam čim. On se za nas ne interesuje, nema vremena za nas i tako dalje. Onda sam rek’o: čekajte nije tačno. KARADŽIĆ: Nije, nije to tačno. Ovdje se bitka bije, a oni sad polako neka realizuju svoju, svoju Krajinu i tako to. Ćosić: Da, da. To oni to, tako da to sam hteo tako ti kažem da to znaš, da. KARADŽIĆ: Jer oni su htjeli nešto da prave i sa, sa Kninom i tako dalje. Ja sam im rek’o nemojte da radite ništa to. Nije ni… Ćosić: Razume se, razume. KARADŽIĆ: Ovaj je sad Milan napravio ovu glupost, pa ovi moji... Evo sad sam baš razgovarao sa potpredsjednikom Vlade, to je naš čovek. Ovo sa ovom vježbom u Drvaru. Ćosić: Kakvom vežbom? KARADŽIĆ: Pa izveli su danas vježbu u Drvaru sa svojim ovaj, svojom jedinicom. Stopedeset bataljona, stopedeset ljudi specijalaca. Ćosić: (Smijeh) O, bože dragi. KARADŽIĆ: I sa ciljem, kaže, da se izbrišu granice između Knina i Bosne. Ćosić: (Kroz smijeh) O, Bože gospode. KARADŽIĆ: A, a sad je tu drama ovdje za… Izetbegović zasjeda sa ovim odborom za... Savjetom za narodnu odbranu i Savjetom za zaštitu poretka i… Ćosić: Da, da, da. KARADŽIĆ: Pa onda ovi napadaju armiju, što nije stala na granicu i tako dalje. Mislim mnogo je gluposti, i sad ovaj moj predsjednik Vlade, potpredsjednik Vlade je dobro to izveo da se to ne može. To je neka s... Ćosić: Pa to ti je, oni vidiš izdvojili se iz stranke. To sve ide tako, na tu njihovu avanturu. KARADŽIĆ: Da. Ćosić: To liči vrlo mnogo na, ponekad na, na... KARADŽIĆ: Da jednostavno nije. Kad bi vođenje politike bilo tako jednostavno kako oni zamišljaju onda bi to bilo, to bi vodio svako, politiku, je li? Ćosić: (Smijeh). KARADŽIĆ: To je onako kao pravolinijski pucaju, ovaj bez, bez razmišljanja, šta može da proizvede, koje posljedice. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: A ovdje najneposrednije, recimo može da proizvede posljedice da MUP Bosne pojačano kontroliše taj granični prelaz. Ćosić: Ma sve može, pa naravno. KARADŽIĆ: E, ja ne mogu to da spriječim, a to je jedino mjesto gdje može da im se pomogne, tuda im se… Ćosić: ...

4

KARADŽIĆ: Tuda im se hrana probacuje, tuda im se ćebad probacuje i tako dalje. I on jedinu granicu koju treba da poštedi incidenata, on tamo pravi gluposti. Ćosić: Lud čovek... Je li Radovane ti... kod..., kad ti dolaziš, utorak u Beograd, je l’? KARADŽIĆ: Ne znam, mi imamo skupštinu u utorak, pa je utorak su ekonomski problemi, jer su nam nametnuli radnike. Pokušavajući da nas, nas optuže da mi ovaj aa… forsirajući političke probleme zanemarujemo ekonomske. Međutim, mi smo to lukavo izveli, pa smo rekli utorak čitav se posvećuje ekonomskim problemima. Onda u srijedu imamo ovaj radnike. Ćosić: Aha. KARADŽIĆ: Imamo ovu aa… političku (stranu …?). Ćosić: Slušaj ovaj. Je l’ ti imaš neke posebne razloge da govoriš (studentima Beograda?). KARADŽIĆ: Pa nemam. Ali ne vjerujem ni da ću stići na to. Ćosić: Ja mislim, ako nemaš posebne razloge govoriti na televiziji, nemoj da ulaziš u to, ta rulja je šarena. KARADŽIĆ: Mogu ja da se snađem s njima. Nije, nije mi to meni problem, ali... Ćosić: Šarena je to rulja i to je mala publika za tebe. Šta će ti to. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Nemoj da trošiš snage na to. KARADŽIĆ: Međutim, neću stići ja da dođem, radi toga što je u srijedu skupština ovdje. Ja moram da im javim. Jesu li oni to objavili već? Ćosić: Pa ne znam, čuo sam. Ne znam da l’ je to... KARADŽIĆ: Ja, oni su trebali da me nazovu, da pitaju da potvrdim. Ja im, ovaj... jer mi imamo Skupštinu, ja sam mislio da će Skupština završiti u utorak. Međutim, ona će sigurno u srijedu tek doći na red naši proble… ovi politički... Ćosić: Dobro, kad će da dođe tamo ovaj aa...Milošević i Tuđman? Gdje vode razgovore? Tamo? KARADŽIĆ: U srijedu, u Splitu. Pravo da vam kažem, ja ne volim što ide u Split. Ćosić: (Blagi smijeh). KARADŽIĆ: Mislim da je to vrlo opasno i ovdje su recimo za utorak pozvali sve hirurge na vježbu vojnu. Ćosić: Gde? KARADŽIĆ: U Hrvatskoj? Ćosić: U Hrvatskoj. Na vojnu vežbu? KARADŽIĆ: Da. Ćosić: Oni spremaju rat? KARADŽIĆ: Oni spremaju rat i bojim se da u sklopu toga ne učine šta i Miloševiću. Jer to je mislim... šta ima da hoda okolo po Jugoslaviji. To treba da se... Ćosić: Pa to treba da se sedne, pa da se razgovara u Beogradu ili.. KARADŽIĆ: U Beogradu u… može i u okrilju saveznih organa. Mislim da, i ja, ja ću mu savjetovati da ne ide tamo. Ćosić: Kakav je(?) KARADŽIĆ: Ne znam, ali prihvatit će on to, jer to je završeno. Ćosić: Sad je to gotovo, gotovo. Samo ja nisam znao gde je to. KARADŽIĆ: Ma u Splitu, nije treb’o da prihvata izvan Beograda nigdje više. Savezne ustanove i gotovo tu. Ćosić: Da, da, mada velika je odgovornost. KARADŽIĆ: Da. Ćosić: Velika je odgovornost, da se nešto dogodi tamo, taman posla, onda je to rat. KARADŽIĆ: ...zna šta je.

Ćosić: Onda... više niko ne zaustavi. KARADŽIĆ: Da, ali mislim da su oni ludi. Mislim da, da Tuđman nije normalan. Ćosić: Da, ima, ima dokaza, ima i takvih dokaza. KARADŽIĆ: Da, postoji razlog... Ćosić: Taj čovek je neurotičan ili mahnit, ili nešto mu fali, tako. KARADŽIĆ: Da, a oko njega ima tih, tih budala mnogo. Ovaj, ovdje smo bili, mislim da su, malo su nam zadali problema aa… ovaj Slobodan i Momir što su prihvatili ovo kao polaznu osnovu. Mada je to... Ćosić: Pa, mi smo o tome razgovarali, ja... pričaću ti. Ja mislim vi ste to prihvatili kao polaznu osnovu.. KARADŽIĆ: Da. To je, to je mudro bilo što se tiče... jer ovi su se pripremili bili da se izoluju i njih dvojica. Ćosić: Neophodno je da se to prihvati kao, kao polazna osnova. Mada sam, sam koncept ne može da se odbrani, jer tu ima nerešivih suprotnosti. KARADŽIĆ: Da, da. To da, nerješivih suprotnosti ima, zaista. Ćosić: Ja sam se, kad sam o tome govorio, ja sam im’o u vidu tvoj stav jedan i to sam citirao. Odmah sam rek’o, slušajte, ako se to opšte prihvati onda pazite, mi, gde dovodimo Bosnu. KARADŽIĆ: Da, da, mi to ne možemo prihvatiti, ali problem je u ovome. Ja znam da su oni htjeli da pripreme... čak su išli sa vrlo ružnim konfederalnim konceptom. I htjeli su možda da izazovu ovako brzo odbijanje od strane Miloševića i Bulatovića da bi mogli pred javnošću da ih aa… op… Ćosić: Ne, ne, oni moraju da prihvate kao razgovor... KARADŽIĆ: Da. Ćosić: ...i morali (?) smo da... njih. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Da oni dokazuju javnosti i čitavom svetu njihove namere. To im je prilika da ih na konkretnijim argumentima i konkretnim argumentima pokažu da ne žele nikakvu Jugoslaviju. Nego žele... KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: ...razlaz, samo traže proceduru. KARADŽIĆ: Da, da. E sad ovaj, aa… sad smo mi u teškoćama i mi moramo da izađemo sa svojom platformom, odnosno sa pogledom na ovu platformu i pošto je ona za nas neprihvatljiva potpuno, mi moramo da nađemo jednu političku formu, vrlo mudru, jer smo sada mi u opasnosti da kažu, ovaj svi su u Jugoslaviji prihvatili, samo SDS Bosne i Hercegovine je protiv. Ćosić: A zašto vi žurite da se izjašnjavate? KARADŽIĆ: Pa moramo u srijedu, imamo Skupštinu. Ćosić: A vi se na Skupštini mora da izjas... KARADŽIĆ: Pa ja, jer i kod nas je to bio zahtjev, prva tačka dnevnog reda mora biti položaj Bosne u Jugoslaviji. Ćosić: A to je vaš zakon. KARADŽIĆ: Jer oni polako zakone donese. Mi sprečavamo da se ti zakoni donose koji učvršćuju Bosnu kao suverenu i izvan Jugoslavije. Nove zakone o centralizaciji i tako dalje. Prosto mislim vrlo, vrlo ovako opasne, dalekosežne posljedice mogu biti. Recimo pokušavaju da koncentrišu svu moć u Sarajevu. Ponašaju se, mogu da vam kažem, krajnje nekorektno. Naročito tamo gdje su većina, to je neviđeno, to je već kao u Libanu, građani, mi smo građani trećeg reda tamo gdje, gdje smo manjina. Vidite, recimo, Ćopiću ruše spomenik. Ćosić: Da, to je, to je veliki događaj. KARADŽIĆ: To su, sve su… Ćosić: Takav jedan pokazatelj, jedno...

5

KARADŽIĆ: Sve je to, govore da, da Bosna neće moći da postoji u ovakvim granicama, odnosno neće moći da postoji u ovakvim opštinskim granicama. Ćosić: Davno nisam, davno nisam čuo takav dok… argumenat i mislim taj događaj je od velikog, od veliki... KARADŽIĆ: Da, da. I sad ovi moji iz Krupe, tamo oni su spremni. I oni su s ove strane rijeke. Sa desne strane rijeke, a oni su spremni da prekomponuju opštine, da dio Sanskog Mosta i Krupe formira srpsku opštinu i gotovo. I on... Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: I to će se dešavat širom Bosne i Hercegovine. Naprosto teško je živjeti zajedno kada se ne poštuje ni pravo, ni država, ni ništa. Ćosić: Je li, a Branku kad treba da se otkrije taj spomenik? KARADŽIĆ: Pa trebalo je šesnaestog sada da se otkrije i crkva i spomenik, međutim… Ćosić: Sad se je porušilo to? KARADŽIĆ: Da, da, odvalili su to, to je vrlo skupo, ta jedna ploča iz Južne Afrike, to smo već objavili. Ćosić: Polomljeno, je li? KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: A, ja, ja. Da. To je veliki događaj. Ko to treba da otkrije? KARADŽIĆ: Pa ja ne znam, treba da bude i Patrijarh tamo i... Ćosić: Da. Ko treba od pisaca? KARADŽIĆ: Ne znam, ne znam ko je, koga su ljudi predvidjeli. Ćosić: Aha. Ne znam, to je isto događaj. To moramo mi da se dogovorimo odavde ko će da otkrije to, ko će... ne da otkrije, ko će da dođe. KARADŽIĆ: Spomenik neće biti gotov. Ćosić: Neće biti gotov? KARADŽIĆ: Neće biti gotov. Ćosić: Onda nema od tog’... KARADŽIĆ: Neće biti gotov, to je sve tamo mislim... Ćosić: Da, da, da. Dobro, dobro. To sam hteo da ti javim da znaš. S obzirom da ti sve znaš onda u redu. Ali samo ja sam hteo da ti kažem šta se... KARADŽIĆ: Ja bih volio, ne samo da bi volio, nego mislim da je to aaa.. uslov bez koga se dalje ne može. Mora da se koordiniše iz jednog, iz jednog mjesta. Ne može ovako da pravi svako svoje gluposti. Ćosić: Ja sam tebi, ako ti budeš se pojavio za jedno nedjelju dana, ne znam o čemu ste vi razgovarali, ja ću tebi da izložim neki pogled, koji mislim da neće biti, neće biti suprotstavljen tvome, naprotiv mislim da je... KARADŽIĆ: Da, ja mislim da mi moramo sa savjetom da idemo dalje. Ćosić: Zaključak je čak istovetan i… ovakav savet više ne možemo, neće stranke, to je gotovo. KARADŽIĆ: Pa ne, aa… neka neće, neke neće, neke hoće. Ćosić: Ne. Mi možemo nešto drugo da, da napravimo, ali to kad se, kad se vidimo. KARADŽIĆ: Da. Dobro. Ćosić: Možemo nešto drugo. KARADŽIĆ: Ja sam malo Vuka napao na konferenciji za štampu. Ćosić: Da čuo sam, video sam. Sutra će on da ti to odgovori. KARADŽIĆ: Vjerovatno će da odgovori. Međutim, mislim da je to zaista jedna funjara. On sad, ako sad on može da govori o boljševičkoj vlasti onda, onda zaista nema obraza.

Ćosić: To, to slušaj, to što on sprema sutra u Beogradu. Najavio je večeras na televiziji da će se boriti sve dotle dok ne budu pušteni iz zatvora(?). Ponovo dramatizuje stvar, kao da neko zatvara puteve, hapsi njegove funkcionere i da će trajati miting dok ne budu pušteni ti iz zatvora. Očigledno on po nalogu Amerikanaca... aa... KARADŽIĆ: Da, da. A je l’ ima nekog u zatvoru? Ćosić: Negde su mu nekog uhapsili kaže. Ko zna zašto i ko zna koga. KARADŽIĆ: Ali kakvu on laž kaže, da mi pravimo barikade, da ne bi njegove pristalice došle. Pa i on nema ni jednu jedinu, ni jednog jednog pristalicu u Bosni. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: Nigdje ni jednog pristalice u Bosni nema to je... to mislim treba zaista, sve ćešće, u.. Ćosić: Vrlo je, vrlo je važno, vrlo je važno kako će sutra se poneti. Šta on sutra može te svoje rulje militantne i tu će biti i tog antisrpskog i plaćeničkog šljama. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: ...sudeći, to je onako jedna regresija velika političkog života srpstva... KARADŽIĆ: Da, da, a je li demokrata ne ide s njim, je l’? Ćosić: Ne ide, ne ide, ni ide niko. KARADŽIĆ: Trebala bi policija... savjetovati policiju da čuva objekte i da ih pusti... Ćosić: Ništa policija neće raditi, apsolutno. KARADŽIĆ: Da ih puste sat vremena dva, nek razbijaju... Ćosić: Apsolutno će ih pustiti, neće ih ništa smetati, jedino ako oni ne isprovociraju napad na Skupštinu što, što govore. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Prete napadom na Skupštinu. KARADŽIĆ: Da, e, pa dobro, to je onda druga stvar, ali objekte, objekte moraju čuvati. Međutim... Ćosić: Jer taj... a možda i lažu, jer napad na Skupštinu mora da izvrši iz... znate kako. To je velika i veliki rizik i velika nesreća koji će da osvoji Skupštinu. Što oni prete ovako njihovi aktivisti govore. Da l’ je to tačno, ne znam. To je to, Vuk hoće. A ko zna šta on namerava, on je lud čovek. KARADŽIĆ: Ne, on je zaista lud, a ne samo da je lud nego je i đubre jedno izdajničko i... Ćosić: Je, to je funjara, to je... KARADŽIĆ: ...svinja. To mora da se kazni (?) i ovi Amerikanci koji su bili ovdje. Bilo ih je dvadesetak. Ćosić: Da, da. Vrlo su zadovoljni. KARADŽIĆ: Jeste li ih vidjeli poslije? Jeste? Ćosić: Jesam. KARADŽIĆ: Mi smo dugo razgovarali i oni su... Ćosić: Vrlo su zadovoljni, dosta su iznenađeni, iznenađeni su tvojim stavom, tvojim, u najboljem smislu. Jako su zadovoljni. KARADŽIĆ: E baš mi je drago. Ćosić: Je, jako, oni su uveče bili. Ja sam ih vodio na večeru, uveče. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: Ove glavne ljude tamo, oni su ispričali da su prosto su iznenađeni su tvojim shvatanjima, stavom i to je to, prosto radosno da je tako... KARADŽIĆ: Ja, baš... Ćosić: ...izuzetno uspešno. KARADŽIĆ: Baš mi je drago i vidio sam da su... da dosta se, ovaj, saglašava. Oni su vrlo konkretna pitanja, to su praktični ljudi. Ćosić: To je, praktični ljudi, to nisu frazeri i, i, i...

6

KARADŽIĆ: Dva sata konkretnih pitanja, ja sam na to odgovarao tačno onako kako jeste. Bilo je nekoliko još mojih ljudi. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: I kažu mi, Perišić mi kaže da su rekli za SPO, kad su završili našu posjetu kaže ne daj Bože da ovaj ološ dođe na vlast. Ćosić: (Smijeh) KARADŽIĆ: To je nevjerovatno. Znači i oni su ga pročitali potpuno. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: I u Švajcarskoj je pročitan i svuda je to. Al’ eto, to je još tu u Srbiji i to samo u tom Beogradu koji... Ćosić: U Beogradu, u Beogradu. KARADŽIĆ: Koji ima svašta. Ćosić: Nešto, nešto su lumpen proleterijata... KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: ...za poštenog mladog, zavedenog, opustošenog Šuvarovskog sveta, Šuvarove omladine. KARADŽIĆ: Da, da, da. Ćosić: Dobro, ako... čućemo se opet, razume se, sutra veče ćemo se opet čuti i reći ću ti šta je ovde bilo. KARADŽIĆ: Eto, važi. Ćosić: ....ne znaš. KARADŽIĆ: Važi. Mi radimo svoju platformu, radićemo sutra, al’ ću uveče biti u ovo doba kući. Ćosić: E, dobro. Razgovor vođen 11. juna 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Radovane, molim te, kad ti možeš sutra da budeš ovde? KARADŽIĆ: Sutra? Pa sutra mi je Skupština ovde. Milošević: Pa znam ja, rekao sam i Nikoli, znam to da je, ali pošto je meni prekosutra ovaj sastanak ne bi bilo dobro da se mi ne dogovorimo pre toga. KARADŽIĆ: Aha. Dobro, pa da vidim, da li je bolje prije ili poslije podne? Milošević: Pa pazi, mi moramo to da završimo pre osam. KARADŽIĆ: Pre osam ujutro? Milošević: Uveče? KARADŽIĆ: Uveče. Milošević: Pre osam moramo da završimo iz razloga kojeg ću ti ja posle objasniti. KARADŽIĆ: Aha, dobro hoće li još neko doći? Milošević: Samo Bora i Dobrica. KARADŽIĆ: Aha, dobro, pa hoćemo li onda ovako, hoćemo da ja sutra budem prije podne gore? Milošević: To bi bilo još najbolje. KARADŽIĆ: Je l’ da. To bi ja sada, moram sa poslanicima, imam ovdje poslanike sada. Evo se ovi aparati nisu autonomni, sve se čuje drugi šta govore. Milošević: Pa čuj, ako je, ovaj, ako tebi treba jedno četiri sata ili nešto malo više. Ajde da bude na primer u dvanaest sati, možemo da ručamo zajedno i da se dogovorimo. KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Milošević: Može tako? KARADŽIĆ: Dobro, naćiću ja načina da to (krči) će doći Milan, to je, oni dole prave gluposti (krči) jeste li vidjeli šta su uradili. Milošević: (krči, ne čuje se.)

KARADŽIĆ: Apsolutno, k’o kec na desetku im dolaze. K’o kec na desetku. Milošević: Dobro, je li mogu ja da računam da si u dvanaest ovde? KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno, ali neću biti na Skupštini mada mi je vrlo važno, al’ dobro valjda će... Milošević: Kaži im šta, oni treba da se zalažu da ostanu u Jugoslaviji… i gotovo. KARADŽIĆ: Sutra su ekonomska pitanja, ali mi ćemo tu dosta da učinimo i u političkom pogledu, ali od prekosutra su ta politička pitanja i mi smo jednu platformu pa ću vam je doneti sutra da je vidite. Milošević: Važi. KARADŽIĆ: Jednu platformu smo napravili našu tako da idemo ravnopravno u Skupštinu sa svojim papirom. Milošević: Dobro, dobro, važi. KARADŽIĆ: Je li bio Nikola? Milošević: Bio je, bio je. KARADŽIĆ: Hoće li on biti sutra, neće? Milošević: Biće on sutra tu. KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Ja sam mislio da bi dobro bilo da i Milan dođe i da se... Milošević: Ma on je budala, nije on za ozbiljne razgovore. KARADŽIĆ: Da se jedna koordinacija napravi na nivou. Milošević: …naciju ćemo da pravimo i tako i tako, a. KARADŽIĆ: U… nema potre… Milošević: Onda ti možeš i da ga dovedeš sutra, nije problem, uzmi ti na sebe to pa ga dovedi, ako ti odgovara nek dođe, ali ovo je bezobrazluk što su napravili. KARADŽIĆ: Da, da, on tvrdi da ga ovaj ne sluša. Pa ne može biti i politika… Milošević: Prvo ga on ne sluša, poslije on radi kako hoće i jednom ovako, jednom onako. KARADŽIĆ: Da, ne može politika biti u službi policije, mora obrnuto biti. Milošević: Pa, sigurno. KARADŽIĆ: Da Bog sačuva. Milošević: To je glupost jedna koja meni pravi strašne smetnje i svima nama pravi. KARADŽIĆ: I meni pravi smetnje, ja ne mogu, to je jedino mjesto gdje ja ne dam to da policija, da specijalci bosanski budu, ja hoću da je to slobodan prolaz, a oni prave razloge za utvrđivanje granice. Da Bog sačuva. Dobro, onda oko… Milošević: Važi KARADŽIĆ: ‘Ajte, prijatno. Razgovor vođen 12. juna 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ LJILJANA: Ljiljana, halo. Milošević: Halo. KARADŽIĆ LJILJANA: Ljiljana, da? Milošević: Je l’ Karadžić? KARADŽIĆ LJILJANA: Ljiljana, da. Milošević: Dobro veče, Slobo Milošević. KARADŽIĆ LJILJANA: Dobro veče, a dobro veče, kako ste? Milošević: Evo dobro, kako ste vi? KARADŽIĆ LJILJANA: Pa kod nas malo trešti televizor pa se onda ne čuje, ne čuje šta se govori. Evo tu je Radovan, upravo je ušao. Milošević: Da ga čujem.

7

KARADŽIĆ LJILJANA: Jeste vi dobro? Milošević: Ja. KARADŽIĆ LJILJANA: E fino, baš mi je drago. Milošević: Vidim Radovan se jutros interesovao za moje zdravlje mnogo pa da mu kažem... KARADŽIĆ LJILJANA: A jeste li vi dobro u tom smislu? Milošević: Ja sam došao sad već kući. KARADŽIĆ LJILJANA: E fala Bogu. Evo daću vam Radovana, sve najbolje, prijatno. (Zatim razgovaraju Karadžić i Milošević) KARADŽIĆ: Halo. Milošević: Evo, kako rekosmo, ako Bog da. KARADŽIĆ: Ako Bog da, imate pravo. Odakle zovete? Milošević: Od svoje rođene kuće. KARADŽIĆ: E, odlično. I kako je bilo? Milošević: Pa bilo je teško, ali uglavnom dobro. Ja sam onaj vaš papir tražio tamo da, da umnože i da njih dvojica to gledaju, čitaju. Aliju sam dvadeset puta vrać’o kad god je govorio o otcepljenju, o raspa... o raspadu Bosne. Molim vas gde vi u celom ovom papiru vidite raspad Bosne i Hercegovine. Ima li ijedna reč, ijedna misao. KARADŽIĆ: Da,da. Milošević: I onda on kaže nema i ja bi to odmah potpis’o kad bi to prihvatila Hrvatska. KARADŽIĆ: E molim lijepo, mi sad zavisimo od drugih, što. Milošević: E pa da, ja mu isto to kažem. KARADŽIĆ: On ne može... Milošević: … KARADŽIĆ: Nek’ se on ljuti na Hrvatsku onda. Milošević: …da nema ništa od države, jer on uopšte ne može. KARADŽIĆ: On ostaje uopšte... Milošević: Ne može to da prihvati, ne može prihvatiti državu. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: I onda smo se na tome uglavnom mučili, i jedni druge mrcvarili, ali video si saopštenje kratko, ali konstruktivno. KARADŽIĆ: Sad sam čuo, nisam sluš’o, mi smo imali Skupštinu danas, ide dobro, mi držimo stvar u svojim rukama. Milošević: E da. I sad trebalo bi da ipak jedan deo tih drugih poslanika, ti se izbori za to majku mu, nije valjda samo da će Srbi da traže to. Valjda će i neko još da kaže, e u redu je. KARADŽIĆ: Ovde je odjeknulo među narodom jako dobro što je Maksimović pročitao. Mi ćemo sada to da odštampamo lijepo i da dijelimo i Srbima i Muslimanima i Hrvatima kao papir pod naslovom “Šta hoće SDS”, jer stalno nas optužuju da nešto hoćemo, nek’ se vidi sad šta hoćemo. Milošević: Ne, ali onda izvucite da je to papir koji čuva integritet Bosne i Hercegovine, koji čuva ravnopravnost Bosne i Hercegovine u Jugoslaviji, koji obezbeđuje da svi narodi koji žive u Jugoslaviji žive zajedno u istoj državi sa svojim maticama. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Koji obezbeđuje, znaš, od tih nekoliko stvari i koje stvari sigurno i koji je na kraju krajeva napravljen u duhu evropskih i svetskih ovih... KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Mišljenja. KARADŽIĆ: Odlično, to je dobra sugestija. A dobro, koliko ste vi razgovarali? Koliko je vremena bilo, prošlo? Milošević: Pa razgovarali smo od 11 s pauzom od jedno 2 sata... ručak, do šest. KARADŽIĆ: Do šest je li?

Milošević: Da, da, do šest. KARADŽIĆ: Aha, ništa, evo sad slabije čujem. A recite je li Franjo naja..., naznačio išta drugo? Milošević: A jeste. KARADŽIĆ: Je l’ da? Milošević: Jeste, ali nisam za, za... KARADŽIĆ: Dobro, dobro Milošević: Za razgovore ove, jeste bogami i Alija je jako, jako se sekir’o zbog toga. KARADŽIĆ: Zbog, zbog njegovih ideja je l’? Milošević: Da. KARADŽIĆ: Aha, aha, aha… Milošević: Jako se sekir’o i eto ja ću da budem zahvalan gospodinu Miloševiću da on to prelomi preko usta. KARADŽIĆ: Šta, da on to ne? Milošević: Da ja to ne prelomim preko usta. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Za te stvari, ja kažem, pa evo ja stojim iako nikakvog udela nemam u ovome, to je napravila SDS Bosne i Hercegovine… Prema tome, u tome nema ništa te vrste i molim lepo. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Tako da to je dobro. Videćemo, nastavićemo razgovore iduće nedelje. KARADŽIĆ: Isto u troje? Milošević: A, da, isto u troje, nastavićemo razgovore. KARADŽIĆ: Sad bi valjalo da se proširi sa predsjednicima skupština bar. Milošević: Ja sam to predložio, Franja prihvatio, Alija to ne može da govori znaš zašto, to je među nama trojicom, ali on je reko’ ja sam zasad odbio, al’ još ću da razmislim. Onda Franja kaže da, al’ biće bez Hrvata, onda ja kažem evo ja pristajem Bosna nek’ bude izuzetak, nek’ dođe i jedan predstavnik Hrvata. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ništa, važno je da je Krajišnik. KARADŽIĆ: Ma, da. Milošević: Kaže da, onda ste vi jači, pojačani sa obe strane, a ja sam ostajem kao Musliman. KARADŽIĆ: Da, da Milošević: Znaš, meni ne smeta nek’ dovede Kljujića, baš me briga. KARADŽIĆ: Tako sam ja njega uhvatio kad on kaže, dobro Armija je srpska itd, ja kažem što vam je to važno, ako vi ne planirate nešto protiv te Armije. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Što, jer ja kad bih živio u jednoj zemlji i u Beogradu... da jedan čitav narod se bavi samoodbranom baš me briga. Ako ne planiram ništa protiv te države protiv te zemlje da li bi volio da nemam svoje ljude tamo? Milošević: Naravno, naravno. Tako da to je bilo, eto. Bilo je uglavnom pristojno i konstruktivno i dobro. KARADŽIĆ: I vrijeme teče je l’? Milošević: Vreme, vreme teče, razgovaraćemo iduće nedelje, pa ćemo... KARADŽIĆ: Nećete, ne planirate još ništa bilateralno je l’? Milošević: To ćemo još da vidimo. KARADŽIĆ: Ja vas ne sprječavam ništa da vi prvo s jednim pa s drugim ako treba. Milošević: Ne sprečavaš sigurno, ali malo je… KARADŽIĆ: Da, ako bi bilo neuobičajeno ne treba. Milošević: Ako bi bilo neuobičajeno...

8

KARADŽIĆ: Ne treba tajno, ali poslije toga možda, možda još jednu rundu tako pa ćemo onda vidjeti. Milošević: Videćemo kako dalje ide, a eto da ti se javim, što ti se javljam, pravo da ti kažem ovo bi ti sve mogao da ispričam i sutra, a javljam ti se jer sam čuo da si se jutros javlj’o, sekir’o se da ne idem tamo. KARADŽIĆ: Ma najbolje bi bilo sada da se kaže Beograd u okviru savezne institucije ne mora prisustvovati Predsjedništvu, ali tamo je… Milošević: Da, da. Ali ovaj Bora (Jović) me sinoć zvao i kaže nemoj molim te, javili su mi se iz Makarske, javili su mi se ne znam iz nekih mesta u Dalmaciji, ima onu neku rodbinu, svi kažu da ima da te ubiju. Odgovori pošto su ovakve demonstracije, sve je bilo na televiziji, Split je uzavreo, brodogradilište, svi su protiv. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Svi, kaži nećeš u tim uslovima i odbij. KARADŽIĆ: A on je od žene otiš’o, Boga mi, pobjegao ženi. Milošević: Neću ja ni od, ni od, ni od muškaraca, neću vala, nisam ga ni zvao ni ništa. KARADŽIĆ: I k’o da gledam, niste ono uradili. Milošević: Ne brate, kažem ja dobro, dobro Boro, ništa ti ne brini i onda spustim slušalicu... KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ma, nema bre problema to uopšte. KARADŽIĆ: Dobro. Sad mi recite, ja nigdje ne idem, vani sam samo dva puta bio i ljudi se ljute, a inače smo mi dosad.... Milošević: Ideš u Grčku, je l? KARADŽIĆ: Ne, Nikola ide u Grčku. Milošević: U Švajcarsku? KARADŽIĆ: Da. Milošević: Idi, idi u Švajcarsku, to je dobro i jako je važno Nikola da bude u Grčkoj, da Micotakisu kaže pravu stvar o Srbiji i o Jugoslaviji. KARADŽIĆ: Odlično, on nek’ ide, ja sam odobrio da on ide dole, mada, mada, ovdje Biljana ostaje sama, ali neće do nedjelje biti ništa novo. Milošević: Što bude do nedelje slobodno idi, ništa se neće desiti do nedelje, ali pazi šta je, mora Nikola da pravi bude Koljević, da zakolje ove, ove tamo verbalnim duelom, ovu našu izdajničku opoziciju koja će da radi na naopak način. KARADŽIĆ: Da, da. To će… Milošević: Da objasni šta je interes Srbije i da je to jedina politika, na činjenici da se potpuno podudara interes SDS-a i zvanična politika Srbije u ovim stvarima. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I da oni samo tu tandaraju. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. On će to sigurno obaviti, a osim toga on ima i on je građanskog porijekla i nema, nikakav proleter nije, ne može sad tu da mu neko kaže da je boljševik. Milošević: Jebem mu mater. KARADŽIĆ: Nikakav on boljševik nije. A ovaj mi smo gore Vuka potukli, a nismo ni odlazili gore u Švajcarskoj, sad su svi ovi ljudi naši gore potpuno. I sad je red, moram da odem, ali nešto, neke vijesti izgleda da su ovi 15-og ili 16-og možda planirali neku čarku u Krajini i negdje oko 40 hiljada oko Krajine ljudi. Milošević: … KARADŽIĆ: Do tada, je l’? Milošević: Jest. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Neće oni to da rade, nisu oni blesavi.

KARADŽIĆ: Da, neki naši ljudi bi voljeli da oni urade pa da… Milošević: Ma naših ima ludih k’o što ima i njihovih. KARADŽIĆ: Da, da, ludih imaju i jedni i drugi. Milošević: To je ludilo uopšte podeljeno po nacionalnom ključu. KARADŽIĆ: Pravilno je raspoređeno je l’? Milošević: Ono je pravilno raspoređeno. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Svako ima svoj procenat budala. Dobro, evo da znaš. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Da znaš i da se ne sekiraš. KARADŽIĆ: Dobro, drago mi je da ste vi gore, a onda ćemo polako. Šta je sa... bratu Beogradu ne treba više za to. Milošević: Videćemo, sigurno da je. KARADŽIĆ: A kad će to naredne nedjelje, opet srijeda vjerovatno? Milošević: Pa videćemo, to je ostalo da se dogovorimo. KARADŽIĆ: Dobro bi bilo da se proširi, da se polako širi. Milošević: Ja bih želeo, i to se mnogo insistiralo. KARADŽIĆ: Da, doduše, zanimljivo je da ovaj Franjin to čuje ovo pred Alijom tamo. Milošević: Pa, ovo je važno da čuje, jer on će prvi da krene u to. KARADŽIĆ: Da, da, odlično Milošević: A, drugo, rećiće mu sam Franjo. KARADŽIĆ: Da, moram mu reći. Milošević: Pripremiće ga. (smijeh) KARADŽIĆ: Da,da. Možda će mu se i Alija požalit malo. Milošević: Molim? KARADŽIĆ: Možda će mu se i Alija požaliti, da je lakše bilo ovaj mada je... Milošević: On kaže meni je teže onda, jer ja onda moram s vama kad razgovaramo da usaglasim i sa Krajišnikom i sa Kljujićem. KARADŽIĆ: Pa neće mu Krajišnik biti lak. Milošević: Neće. KARADŽIĆ: Krajišnik je veliki bosanski rodoljub, on ne da stopu bosanske zemlje. Milošević: Ma nema problema. KARADŽIĆ: On hoće da sva Bosna bude u Jugoslaviji i da svi živimo zajedno. Milošević: …sve objasnio i sve ide, ja kažem znate šta, sve što ste rekli, evo sve što ste rekli, potpuno je podudarno sa ovim što predlaže SDS. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Evo ja nijedan raskorak iz onoga što ste vi rekli, pa dobro da li je moguće da ni to ne prihvatite. Pa kaže ja bi to odmah potpis’o ako bi to prihvatio Tuđman. KARADŽIĆ: E, pa da nek’ onda nama kaže, onda ćemo mi da kažemo da mi nećerno u toj mjeri da zavisimo od drugih. Milošević: Da, da, prema tome. KARADŽIĆ: Mi ne možemo da zavisimo od drugih u toj državi. Milošević: To ti je čista stvar. Prema tome, to, to je, to je pozicija… KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: On kaže da se strašno umara dok... strašno teško pada, on je star čovek.... KARADŽIĆ: Da jeste, ali mi smo njemu davno rekli da on može da bude jedan od trojice obnavljača Jugoslavije, da s

9

vama i s Bulatovićem i da obezbijedi svoj narod za ova vremena i da se… Milošević: Ne, on je čak objašnjav’o da bi ta podela značila da milion Muslimana ostane izvan države, da njemu to nije interes, da oni hoće da žive zajedno... KARADŽIĆ: A koja podjela dolazi u obzir, da i oni dobiju nešto svoje je l’? Milošević: Ne, pa to je Franjo sad stvar’o kao mogućnost da ja... KARADŽIĆ: Da tri kantona budu je l’? Milošević: Nije tol’ko kantona, nije bilo reči, malo je bilo pomena, to su... nema veze. KARADŽIĆ: Ovdje njegovi, ovdje Franjini već crtaju mape kantona i nama pokazuju to. Milošević: Ne, ne, neka crtaju. KARADŽIĆ: Ne, oni to pokazuju nama već gotovo javno, pa nek sazrijeva u njihovoj glavi ta ideja. On je izaš’o ovaj Ljubić, zamjenik Krajišnikov na zajedničkim odborima, s tim da ga ja malo u duboku vodu, kaže da znate mi o tom nismo razmišljali, biste li malo mogli da nam objasnite, kako vi to zamišljate. Pa smo ga malo ovaj čačnuli da to bude njegov i da osjete, da svi vide da to mi nismo nikad pomenuli. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Dobro, hvala vam lijepo što ste se javili, pa ćemo biti u kontaktu. Milošević: E, važi. Razgovor vođen 17. juna 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: …mjere. KARADŽIĆ: Državne mjere u, u čitavoj zemlji. Milošević: Pa to ćemo da vidimo o čemu se radi, a ja danas imam i s njim, znaš? KARADŽIĆ: S Markovićem? Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Jer ovdje su to itekako prilično, prilično uvjerljivi izvori. Milošević: On je juče insistir’o da se svakako nađemo, ja danas imam s njim jedan poduži sastanak da se razgovara. KARADŽIĆ: Da. Moguće da on pokušava da ispravi ove katastrofalne greške koje pravi Tuđman i da je dobio od nekoga mig i da možda čak je dobio od hrvatske opozicije mig da, da nešto čini, ali ovaj on bi htio da zadrži Hrvatsku i Sloveniju pomoću nekih mjera prisile. Milošević: Ti vidiš da oni hoće da izađu pa da i izađu. Te stvari se odvijaju tačno kako smo planirali... KARADŽIĆ: Da, da to je tačno. Milošević: Tačno kako smo planirali. KARADŽIĆ: Ja se jedino plašim da on ne dobije “kart-blanš” od vojske, odnosno da ga ona ne podrži, da on uvodi, onda bi on simetrično uvodio mjere i tamo gdje treba i tamo gdje ne treba. Milošević: Ne znam kakve bi mere mogao… KARADŽIĆ: Mislim da, da, mislim da tamo ovo sa carinom bi bila neka, neka, neki probni kamen. Milošević: Da, da, ali to nešto…, nije u… (uspjelo). KARADŽIĆ: Da, pa eto ostavili su im do srijede navodno da hoće, da ovi sami to ovaj obave. Milošević: Kako ti izgleda to?

KARADŽIĆ: Na s… ovdje kod HDZ-a primjećuje određena promjena ponašanja. Milošević: A kako...? KARADŽIĆ: Pa u tom smislu što se malo češće s nama sastaju i to sami oni pominju kantone i tako. Mi ćutimo, mi to ne pominjemo, ovaj Kljujić je izašao neku veče javno s tim na ‘Dnevniku”. Ja sam u četvrtak uveče sa Izetbegovićem i Kljujićem na “Otvorenom ekranu”, na ovaj, u ovom, živom, direktnom programu u televiziji Sarajevo, ne znam da li to prenosi gore Beograd?! Milošević: Nije prenosio. KARADŽIĆ: Ne, sad će biti u četvrtak. Milošević: A je li? KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: E onda ćemo da vidimo, valjda će prenositi. KARADŽIĆ: Da, da, to bi možda bilo tamo zanimljivo da ljudi vide šta ova dvojica rade. A u Švajcarskoj je bilo prllično dobro, mada je konferencija za štampu bila nevješta, profesori su nevješti konferencijama za štampu. Daju duge patetične govore i odgovore. Milošević: Kako je Koljević, nisam se čuo sa njim, kako je prošao gore? KARADŽIĆ: Bio je vrlo zadovoljan, danas idemo u Banja Luku pa će mi on ispričati. Bio je veoma zadovoljan, kaže da je, da je izvanredno tamo sve prošlo. Jeste vi išta čuli ovo sa Markovićem i sa vojskom? Milošević: Ne ništa, ja očekujem da vidim sad šta će on da mi kaže. KARADŽIĆ: Jer tamo valjda od šefa generalštaba i, neke informacije da oni neće dat Hrvatskoj i Sloveniji. Milošević: Pa, ja zato i pripremam ovaj amandman da se omogući da im se dadne da… KARADŽIĆ: Da, to bi išlo na Skupštinu, je li? Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ: Da, da. Ovaj moj kasni, to je najvažnije, on vrlo kasni. On nema nikakvog načina da ovaj, da, da uradi, on nema legislativu, on nema, ovi su sve pripremili gore. Milošević: Ovaj tvoj ne može da pobegne od svoje izjave i svog stava da je to jedna država. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A ako od toga ne pobegne onda oni izlaze svakako. A on, ako od toga pobegne, onda mu nema države. KARADŽIĆ: Da. Da, da, ne, on ne može bit s njima, ali oni se ovdje pripremaju i naoružavaju i neki savjet su svoj formirali na... Milošević: Ko, SDA? KARADŽIĆ: SDA, muslimanski nacionalni savjet za odbranu Muslimana, tako nešto. Milošević: Od čega da se brane? KARADŽIĆ: Nemamo pojma još. Milošević: Ko ih to napada da se oni brane? KARADŽIĆ: Da, još nam to nije jasno. Na Kosovu navodno nešto oni kuvaju, odlaze tamo i tako. Milošević: Pa dobro, sad Bejker ide u Albaniju pa dolazi kod nas, pa to je sve da nama malo komplikuje život. KARADŽIĆ: Aha Milošević: Mislim da će Albaniji dati malo veća podrška i tako dalje. KARADŽIĆ: Aha. A neće još dati podršku u odnosu na Jugoslaviju valjda? Milošević: Pa ja se nadam da neće, ali… KARADŽIĆ: To ne bi smjeli.

10

Milošević: To, kako će to da izgleda sada, međutim i sama njegova poseta već nešto znači. KARADŽIĆ: Ovi se HDZ se malo bolje odnosi sad prema nama i raz…, sada je već više razumijevanja i oni govore o toj kantonalizaciji i tako dalje. Možda oni pri tome misle da Bosna bude samostalna, al’ da bude u kantonima. Da… Milošević: Ja mislim da to. KARADŽIĆ: Da, međutim, mi smo tamo stavili da kantoni mogu imati specifičan odnos prema saveznoj državi, dakle neki kantoni mogu biti u saveznoj državi , a neki ne moraju biti. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: To je implikacija, to je neimplicirana unutra, ako, ako je nekom volja da ne bude, a može da ne bude, nek’ ne bude. Tako da je to otprilike. A, sa njihovim šefom niste se posebno čuli, ne? Milošević: Ne. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: S... nisam, ali ćemo se videti pa ćemo da razgovaramo. KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Dobro, jeste, jeste li zadovoljni? Milošević: Pa ja mislim da stvari tačno idu kako smo predviđali. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: E sad, videćemo kako će ova Federacija da (reaguje?)… KARADŽIĆ: Da, da, to, to će biti zanimljivo šta je, vi ste, on, vi ste danas s njim je li, s Markovićem? Milošević: Aaa, ja danas imam s Markovićem ovo. KARADŽIĆ: Eh, to će biti vrlo zanimljivo, mogu li da vas zovem da pitam? Milošević: Može, kako da ne! KARADŽIĆ: Aaa, kad ćete vi biti tu? Milošević: Pa ja ću da budem tu ponovo, ja se nadam makar pauzu pravio negde oko četiri, pošto moram da se vidim sa nekim našim ovde prijateljima. KARADŽIĆ: Aha, dobro. Milošević: Pa se ti javi meni posle četiri. KARADŽIĆ: Dobro, hvala vam lijepa. Milošević: Eto tako. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 24. juna 1991. godine između Radovana Karadžića i Anđelka Grahovca NN ženska osoba: Da. Grahovac: Dobro jutro. NN ženska osoba: Dobro jutro. Grahovac: Je l’ stan Karadžić? NN ženska osoba: Da. Grahovac: Ja sam Grahovac iz Banjaluke. NN ženska osoba: Da, izvolite. Grahovac: Pa ja sam treb’o Radovana ako je tu. NN ženska osoba: Samo trenutak. Grahovac: Hvala. KARADŽIĆ: Da. Grahovac: Dobro jutro. KARADŽIĆ: Dobro jutro. Grahovac: Grahovac na telefonu. KARADŽIĆ: E dobro jutro Anđelko. Grahovac: Kako ste predsjedniče?

KARADŽIĆ: Evo doš’o iz Ljubinja, sinoć bio. Grahovac: E da, zvao sam baš sinoć pa... Nadam se da vas puno ne uznemiravam i da vam ne smetam, samo sam htio nešto reć’. KARADŽIĆ: … Grahovac: Milan Babić je danas treb’o da dođe ovdje kod nas i vezano za ono što smo razgovarali u Čelincu za potpisivanje nekog ugovora o integraciji na tom kako se zove kulturnom, informativnom, privrednom, ekonomskom, političkom i tako dalje sistemu. Uglavnom, ono što ste vi insistirali da ne bude tu nikakve teritorijalne integracije i tako dalje. Pa sam htio malo da se konsultujem sa vama šta vi mislite o tome, da ne pravimo neke poteze koji nisu… KARADŽIĆ: Molim vas Anđelko… Grahovac: Da. KARADŽIĆ: Treba da pravite integraciju, al’ nemojte da potpisujete nikakav ugovor o tome. Grahovac: Da. KARADŽIĆ: Jer gledajte, mi smo sada, mi vodimo igru, mi smo doveli Izetbegovića u ćorsokak. On kasni za Tuđmanom, on ne može da napravi nikakav sada skandal da bi mogao da okrene Bosnu, da je, da je odvoji od Jugoslavije. Ništa ne smijemo da uradimo. Grahovac: Znači čak ni ovo, je l’? KARADŽIĆ: Ma ugovor ne, radite vi integracije. Grahovac: Pa dobro, mi na tome radimo, mi smo određene poslovne veze i kontakte već ostvarili. KARADŽIĆ: To samo ostvarujte. Grahovac: … KARADŽIĆ: Suštinu Anđelko, vjerujte mi. Grahovac: Ja. KARADŽIĆ: Napunite vi robu. Grahovac: Da. KARADŽIĆ: Radnju napunite robom, suštinu, a onda ćemo mi naslov staviti kasnije. Važno je da vi sada razvijate u suštini saradnju. Grahovac: Da. KARADŽIĆ: Ali nikako dokumenat praviti, jer to će da zveči po svijetu i on će da... On je molim vas u Nevesinju napao neke momke, trojicu momaka su napali njih dvadeset u želji da mi napadnemo njih, da se izazove skandal i da počne neki rat, građanski rat. Grahovac: Znam, znam. KARADŽIĆ: On sada... Grahovac: On to insistira ovdje kod nas znate i ovaj... KARADŽIĆ: Milan je lud. Grahovac: Kaže da, da je razgovarao sa Miloševićem da, da, da, da se do tog nivoa može ići. KARADŽIĆ: Laže. Grahovac: ... KARADŽIĆ: Laže, nema on šta da razgovara s Miloševićem, ja sam to usaglasio s Miloševićem. Grahovac: ... KARADŽIĆ: Milošević meni daje za pravo, u svakom potezu mi je dao za pravo. Grahovac: Dobro, ja sam htio.... da se s vama konsultujem da vidimo šta ćemo i kako ćemo. KARADŽIĆ: Nipošto potpisivat sada, pa mi sad ulijećemo, pa on mora da vuče poteze. A to, a šta god povuče, ko god sad povuče potez taj je pogriješio.

11

Grahovac: Pa što onda to radi on necivilizovano. Valjda bi se trebali svi zajedno dogovoriti oko toga... KARADŽIĆ: Milan laže. Milan je lud čovjek. On nikoga živoga ne sluša. On vuče poteze koji upropaštavaju njega i dovodi Srbiju u težak položaj. On nije smio da pravi referendum o pripajanju Srbiji, nego referendum o ostajanju u Jugoslaviji. I to mu je rečeno. I ja i Milošević i ovaj i Rašković. On ne sluša, on misli da je veliki genije i samo šiba u svom pravcu. Molim vas, evo Kadijević je bio ovdje u petak. Grahovac: Da. KARADŽIĆ: Ponovo ga je zvao Izetbegović da ga zamoli za, da se postavi granica na Grahovu. Grahovac: Aha. KARADŽIĆ: On je njega zvao da dođe. I to smo jedva razbili. Pa jebem mu mater, njegov jebeni izlazak u Drvar donio nam je toliko problema, ne nama, nego njemu će donijet problema ako se zatvore granice. Grahovac: Da, da. Dobro predsjedniče. Ako tako nastavi, ja ne znam, vidjećemo, ovdje... KARADŽIĆ: Molim vas, recite..., sada nek’ oni griješe, ne smijemo mi da griješimo. Oni nek’ prave greške, a vi razvijajte suštinsku saradnju, ali nipošto deklaracije o saradnji. Grahovac: Da. Znači, nikakav ugovor, ništa, je li? KARADŽIĆ: Nikakav politički akt. Nikakav politički akt. To je vrlo opasno. Grahovac: Dobro predsjedniče. KARADŽIĆ: A vi razvijajte saradnju. Tim više, nek’ se čuje. Otišao kamion robe, otišla delegacija, posjetili se itd. Samo dokumente ne, političke. Grahovac: Aha. KARADŽIĆ: To je vrlo va... vrlo opasno, jer onda on može da alarmira međunarodnu javnost, evo Srbi prave veliku Srbiju, jesmo li onda rekli da oni prave veliku Srbiju. Grahovac: Pa da. Vi niste, ne znam da li ste imali vremena sinoć da slušate dnevnik i radio. Ovi su odma’...regionalni SDA, ovdje je, poziva se na to, eto, da smo mi baš namjerno napravili tu regiju, da se integrišemo sa njima, mada stvarno u ugovoru koji je on meni izdiktir’o na telefon, gdje on... to napis’o, da nema uopšte riječi o teritorijalnoj integraciji, nego samo ovom drugom poslovnom smislu, informativnom, kulturnom itd. KARADŽIĆ: Neće niko gledati suštinu ugovora, nego će reći, evo gotovo je, prvi korak ka cijepanju Bosne je učinjen. Grahovac: Da, da. Pa tako su upravo oni to i prokomentarisali. KARADŽIĆ: Pa jasno, pa jasno. Pa vjerujte vi meni. Pa ko bi bio srećniji od mene, ali treba vući poteze pametne, mudre poteze, a ne budalaštine pravit’. Grahovac: Dobro predsjedniče. Pa... KARADŽIĆ: ‘Ajde, re... Grahovac: Hvala vam, živjeli. KARADŽIĆ: Branite vi tu liniju. Vjerujte vi meni, nećemo mi pogriješit’. Grahovac: Dobro. Dobro. KARADŽIĆ: ‘Ajde, prijatno. Razgovor vođen 24. juna 1991. godine između Radovana Karadžića i Vukića NN muška osoba: Halo. NN ženska osoba: Opština Banjaluka, dobar dan. NN muška osoba: Dobar dan.

NN ženska osoba: Doktora Karadžića. NN muška osoba: Momenat. NN ženska osoba: Hvala. KARADŽIĆ: Halo. NN ženska osoba: Dobar dan, opština Banjaluka, doktora Karadžića molim. KARADŽIĆ: Ja sam. NN ženska osoba: Samo trenutak, molim vas, treba vas Vukić. KARADŽIĆ: Hvala. Vukić: Halo. KARADŽIĆ: Dobar dan. Vukić: O Radovane! KARADŽIĆ: Jesam. Vukić: Vukić je. KARADŽIĆ: E kako je? Vukić: Evo dobro, tu sam sa Radićem u opštini nešto... i tako. KARADŽIĆ: A ovaj... gdje je Babić i ovi, jesu l’ na sastanku? Vukić: Babić, ne znam gdje su oni otišli, mene niko nije obavijestio. KARADŽIĆ: Da, treba ih hitno nazvat, hitno naći. Vukić: Je l’? KARADŽIĆ: I reći da ipak se pripremi, da će sutra doći Nikola Koljević. Vukić: Da. KARADŽIĆ: Da se pripreme određeni dokumenti, al’ nipošto se ne smiju objavljivati. Vukić: Aha ha. KARADŽIĆ: Da se pripreme, znaju oni o čemu se radi. Vukić: Znači znaju sve, dobro. Znači određeni dokumenti… KARADŽIĆ: Znaju oni o čemu se, zna Anđelko, s Anđelkom sam ja jutros razgovar’o i rek’o da to ne rade, ali sam se predomislio konsultujući se ovdje sa ljudima, da, da uradimo, da pripremimo, ali to, to nipošto ne treba objavljivat niti stavljati na snagu nego će se ovaj… Vukić: ...momentu je l’? KARADŽIĆ: Staviti, stupit na snagu danom objavljivanja. Vukić: Aha. KARADŽIĆ: Molim vas, hitno ih nađite. Vukić: Dobro... KARADŽIĆ: Recite, recite da je to najnovija vijest i recite da sam ja razgovar’o sa, sa ovim Markovićem i sa ovim kako se zove ovim Anđelkom i da sam jutros rekao tako, a da sam se poslije širokih konsultacija, odlučili smo se ovdje da oni pripreme to, ali nipošto da ne objavljuju. Vukić: Dobro. KARADŽIĆ: To, to je za određeni slučaj ako bude i kako bude. Vukić: Dobro. KARADŽIĆ: Nikola Koljević će sutra doći da im to sve pomogne. Vukić: ...dobro. Znači Babić je ovdje je l’? KARADŽIĆ: Jest’ tu negdje. Vukić: Dobro, dobro, naćiću ja njih. KARADŽIĆ: Hajte molim vas, hitno ih nađite, ja ne znam da nisu u Čelincu il’ tu negdje, a vjerovatno su u Banjaluci tu negdje. Vukić: Dobro, dobro. Da se pripreme, a da ništa se ne objavljuje. KARADŽIĆ: Da pripreme sve dokumente i da, i da dorađivat ćemo ih, radit na njima, ali da se, ali će stupit na snagu danom objavljivanja. Vukić: Dobro.

12

KARADŽIĆ: Hajte, hvala, pozdravite mi gospodina Radića. Vukić: Hoću, zdravo. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 1. jula 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: E, zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Čujem jutros ste do, do tri radili. Milošević: Pa otprilike. Pa im’o sam sa De Mikelisom posle sastanak, znaš, pa zbog to, i on hteo da porazgovaramo malo o, o našoj saradnji i razvoju odnosa Srbije i Italije, itd. KARADŽIĆ: Da, da. Kako je bilo ovo? Milošević: On je predložio... pa vidi kako je, ja mislim da smo što se kaže najskuplje moguće ovaj, uradili. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Jer je EZ prihvatila, i to ima i u ovom saopštenju, oni su u razgovoru sa mnom ovaj, (kod Slobodana u prostoriji zvoni druga telefonska linija na kojoj se javlja NN ženska osoba i obavlja razgovore, tako da Milošević zastajkuje u započetom razgovoru). KARADŽIĆ: Halo. Milošević: Vidite ovo su, ovo su dali samo bez veze, nisu dali naše saopštenje. Oni su prihvatili da garantuju, da garantuju ovaj, da će Hrvatska i Sbovenija ispuniti svoje obaveze i izvršiti suspenziju ovih akata... KARADŽIĆ: Pa to, to su njihove obaveze. Ima li još nešto obaveza njihovih? Nema? Milošević: Pa i da se prekine to nasilje, itd., to su sve njihove obaveze, sve tri tačke. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Oni su garant i oni su se izjasnili, tako da videćemo, videćemo kako će taj tok događaja dalje da ide. Ali ja mislim da smo ovim izašli iz onog obruča pritiska da Srbija rastura Jugoslaviju, a s druge strane nama garancija ove EZ mnogo više vredi od garancija Sabora Hrvatske. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Sabor Hrvatske može da laže, EZ ipak preuzima veoma krupne političke obaveze. KARADŽIĆ: Da, da. Kako će se ova stvar odvijati, nama... meni... ja, tri mjeseca su mi ovamo opasna jer… Milošević: Ma koja tri meseca, daj Bože da se stvar može... I tri nedelje, a ne tri meseca. KARADŽIĆ: Je l’ da? Milošević: Ma kakva tri meseca, ja mislim da treba radikalno sad neke stvari da se promene, radikalno. KARADŽIĆ: Da. Milošević: I da u toj vojsci koja je za Jugoslaviju ne mogu da budu oni koji im pucaju u leđa. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: E, to je to. KARADŽIĆ: Da, da. Samo još šta je problem, mi smo odlučili (?) da ovdje zadržimo, da, da zakasne toliko da ne mogu da se priključe njima nigdje, ovaj, mislim sad im je predah od tri mjeseca, i tu će Gligorov i ovaj da ponovo rade tako tu. Milošević: Nemaju oni šta više da rade, sad smo mi na potezu, sad smo mi na potezu. Mogu Gligorov i ovaj da rade šta god ‘oće, neće oni... tu je jasna stvar, ne, mi ćemo sad da to detaljno raspravimo. Oni hoće da se otcepe. KARADŽIĆ: To je jasno.

Milošević: To je jasno i treba ih pustiti da se otcepe. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Sad je samo pitanje otcepljenja po liniji koja nama odgovara. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ništa više. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ništa više. KARADŽIĆ: Dobro. A oni ne mogu da čekaju ovoga više, jer im se žuri je l? Milošević: Koga da čekaju? KARADŽIĆ: Pa ovoga našega. Milošević: (tišina) KARADŽIĆ: Bosnu. Milošević: Pa oni ne smeju da ga čekaju, ne, što se Slovenije tiče, ja bi ih pustio odmah. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Da idu odmah, a ovi drugi kad se s nama razgraniče… KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ne date mu vi. KARADŽIĆ: Da, da. A, i jeste, to je za sada, jeste tako, ali ako... evo večeras su nam pucali po, po prozorima ujaka ovaj, rafal od deset metaka su mu sasuli u prozor. To su već ovako neke probne akcije, privikavanja, itd. Tako da je tu je, tu bi, tu bi dobro bilo da stvari idu veoma brzo. Milošević: Sad mi moramo stvari da radikalizujemo i ubrzamo, to je potpuno jasna tvar. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Da stvari radikalizujemo i ubrzamo, a videćemo hoće li EZ biti na nivou svojih garancija, da oni prestanu s tim nasiljem i da oni izvrše suspenziju svojih odluka. KARADŽIĆ: Da li, da li da to u vezi sa srpskim nasiljima u Hrvatskoj, da li je to uslov? Milošević: Sve je unutra, da se svako nasilje mora prekinuti. KARADŽIĆ: Da. Da, da. Dobro, ja mislim da bi sad bilo neophodno sutra ili prek’sutra da sjednemo odavde, odozdo Milan, i, i, ako treba odozdo Momir i šta ja znam, da sjednemo jedno sat, dva vremena, do... Milošević: Sutra bi to bilo najbolje. KARADŽIĆ: Došao bi i Nikola. Milošević: Sutra bi bilo najbolje. KARADŽIĆ: I Krajišnik, i ja mislim da bi se da bi to morali, onda bismo morali dole ustanovit jednu kancelariju, tamo gdje smo ono nas dvojica bili. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Jednu kancelariju koja bi stalno radila. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Tu više... Milošević: Sutra bi, sutra bi to bilo najbolje. KARADŽIĆ: U koje... u koje doba? Milošević: Kad ti možeš da dođeš? KARADŽIĆ: Pa ako krenem ujutro rano, mogu oko jedan’est, dvan’est. Milošević: ‘Ajde da preciziramo u dvanaest. KARADŽIĆ: U dvanest, hoćemo li, ‘oću ja zvati ovoga Milana ili neko drugi? Milošević: Zovi ga ti. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Zovi ga ti. KARADŽIĆ: Dobro. A odozdo iz Crne Gore treba li… Milošević: Dogovorit ću se ja s Momirom.

13

KARADŽIĆ: Dobro. Odavde ko, Nikola i Krajišnik, dosta. Milošević: Pa uzmi njih dvojicu, dosta ti je. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Dosta ti je to. KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno onda. Milošević: ‘Ajde važi. Razgovor vođen 2/3. jula 1991. između Radovana Karadžića i Radoslava Brđanina Početak razgovora je nerazumljiv. Brđanin: …centar za veleizdaju zemlje. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Centar za isto mišljenje, postoji stepen konfrontacije cijele slobode, ne može garantovati da se srpski narod neće sam organizovati u svoju odbranu. Mi, mi ćemo odavde da podržavamo stvaranje na jednom sastanku ovdje u Beogradu srpske vojske, da bi se jasno shvatilo da, da da je ovo veleizdaja, da je gotovo. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: I da narod više ne vjeruje u Bosnu. KARADŽIĆ: Gledajte Brđo, stvaranje srpske vojske bi postavilo granicu na Drini, stvaranje srpske vojske bi dovelo do raspada ove vojske i svako bi zahtijevao dio tehnike sebi. Brđanin: Da. KARADŽIĆ: Stvaranje srpske vojske bi dalo predtekst za ulazak evropskih snaga, jedino što ne smijemo da radimo je da ne smijemo da stvaramo srpsku vojsku, to je više nego jasno, a šta vam je ovo nego srpska vojska, kad se ovi drugi niko ne odaziva na, na, na ovo na, na, na mobilizaciju. Brđanin: Ma da, i to sam prokomentarisao. KARADŽIĆ: Prema tome to je dobro, treba, treba uputiti prijekor našoj braći, što se ne odazivaju na, na, na, nego su samo Srbi i ponovo je zapalo, recite slobodno, ponovo je zapalo da samo Srbi brane Jugoslaviju, dok se ostali pa... da li i aktivno bore protiv Jugoslavije, ili pasivno drže u njenoj odbrani. Brđanin: Dobro, al mi smo ovo prokomentarisali ovako, sad su sve srpski rezervisti otišli u armiju, pa su ponovo srpska sela ostala sa ženama i djecom, koje oni mogu poklati preko noći. KARADŽIĆ: Dobro, to jedno, a drugo, kažite Jugoslaviju ponovo brani srpski narod, dok se ostali ili aktivno bore protiv nje, ili se drže pasivno u njenoj odbrani, ne odazivajući se na regrutaciju. Brđanin: Dobro. KARADŽIĆ: To, to iza te rečenice možete slobodno staviti. Brđanin: U redu, u redu, onda to je to, to je tu sve. KARADŽIĆ: Dobro Brđo, a najviše mi je stalo da orkestrirate, tamo, ovo sve što je oko Markovića i to da, da, da vas ništa ne iznenadi. Brđanin: Dobro. KARADŽIĆ: Ali sve mora bit pod jednom komandom, a vi ćete biti sa nama u direktno u kontaktu, a bićete u kontaktu i sa drugima. Brđanin: U redu. KARADŽIĆ: I dole s Milanom i gore ćete imati, imati vezu. Brđanin: Ja samo ovo nisam, ovaj, danas hoćemo li mi da sazivamo sastanak prekosutra svih ovih, ispred svake opštine po jedan, da li ćemo zovnuti ove ispred teritorijalne odbrane, ili načelnike za civilnu zaštitu ili nekoga moramo odrediti, ko će biti komandant po opštinama.

KARADŽIĆ: A zar nisu opštine to već odredile? Brđanin: Pa jesu, ali ima tu dosta pobrkanih stvari. KARADŽIĆ: Dajte. Brđanin: Po meni, sekretar za opštenarodnu odbranu treba ostati u regularnoj vojsci. KARADŽIĆ: Treba, treba. Brđanin: E, znači treba se bazirati na civilnu zaštitu, više nego na to, jer je to pri vojsci. KARADŽIĆ: Ja, jeste, jeste. Brđanin: E, pa to onda može. KARADŽIĆ: Dajte molim vas, ma molim vas za jedan dan ustanovite te komande po opštinama, te civilne zaštite. Brđanin: E to je ustanovljeno, ustanovljeno je po opštinama, nego mi sad hoćemo nešto drugo, da vidimo ko će biti u tom glavnom štabu. KARADŽIĆ: Dobro, važi. Brđanin: Ajde. Razgovor vođen 8. jula 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Halo. Milošević: Radovane. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ja sam razgovar’o sa najvišim mestom. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Molim te, ovo treba da razumeš jer što se kaže ne mor... ne mogu da ti sve objašnjavam. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Od strateškog značaja je za budući RAM, znaš šta je RAM? KARADŽIĆ: Da, sve znam, sve znam. Milošević: Da banjalučka grupacija bude sposobna i mobilna. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Zato mora pod jedan, obezbedi da ona bude sposobna i mobilna, i da nema nikakvih probiema. I dva, za jedan sat se javi Uzelcu sa pozivom na dogovor. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Na najvišem mestu. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Sve koliko ti daš ljudi dodatnih. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Koji treba da ostanu da čuvaju kuće i teritoriju, i blokiraju te HDZ-ove centre, itd. Sve će ih naoružati, sve će im obezbediti, helikoptere ćemo doterati, i sve to. KARADŽIĆ: Odlično, molim vas istu da... Milošević: Prema tome, ja te molim broj jedan, i broj dva, lično moraš regulisati. A, ovo drugo, Kupres, jako je važno. KARADŽIĆ: Dob... Milošević: A ono treće što sam ti rekao, miting, zbog međunarodne javnosti izuzetno važno. KARADŽIĆ: Ide, ide to. Nego ovo mi recite, možemo li istu stvar urediti da, da mi vrate oružje TO u Šipovu, i u Mrkonjiću. Milošević: Ma to je sitnica bre. KARADŽIĆ: Pa dobro, nek mi naoružaju tamo, evo ja sam... mi smo spremili 170 u Mrkonjiću, i 150 u Šipovu, i oni su spremni da idu na Kupres. Milošević: Je l’ to, je l’ to isto nadležan taj Uzelac?

14

KARADŽIĆ: Ne, ne, ovo je, ovaj, ja mislim da jeste on, jeste, jeste. Milošević: Kaži mu i to, brate, nema problema... KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Ne možemo za svaku sitnicu da raspravljamo ovako... KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Ova, ovih 150 i 170 ide na Kupres, a na Kupresu imamo 750 ljudi od... Milošević: Ma i nama je bitno da taj bataljon koji je digla vojska, na Kupresu bude, bude tamo i da bude kako treba. KARADŽIĆ: Biće, ali ako dobiju. Ovi nek se stave pod njihovu komandu, ovi koji ostaju jer je Kupres užasno... to je 50, tu su stradali tokom rata užasno Srbi. Milošević: Da ti kažem nešto, čak je i ovaj ludi Šešelj jebo mater juče opoziciji. KARADŽIĆ: Vidio sam, čuo sam. Milošević: Znaš šta im je rek’o, kaže - pa zar ste se sad, kaže, kad JNA treba da brani srpski narod, rešili da napadate JNA. KARADŽIĆ: Da, da, to je... Milošević: To onaj kaže što ima kravatu Cimermanovog kelnera. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Jebo te Bog. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I da je i njemu jasno... KARADŽIĆ: Jasno, jasno, sigurno. Milošević: A ovim izdajnicima nije jasno. KARADŽIĆ: Vidio sam to, vidio sam. Milošević: Juče u direktnom kontaktu sa Mesićem. KARADŽIĆ: Imate li slučajno Uzelcov telefon? Milošević: Nemam ja to, ali nađi to, nek ti nađu ovi tvoji. KARADŽIĆ: Da, da, dobro. Milošević: Nek ti nađu, i molim te za sat... KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Sad je jedan, u dva mu se javi. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: I reci molim vas ja želim da obezbedim maksimalnu političku podršku... KARADŽIĆ: Hoće li, hoće li on primiti i još naših mladića ako mu treba, ili samo ono, što je, što je ve... Milošević: Primiće ako treba, ali dajte vi kol’ko god odredite da vam treba tu da ostane, biće helikopterima prebačeno za njih sve da imaju, da ostanu, to da čuvaju. KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno. Milošević: Prema tome ima sve. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: Ali ovo je sad biti ili ne biti prema Krajini, jer oni hoće da odseku Krajinu. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ne da idu na Knin jer bi ih mnogo izginulo, ali će okolo da prođu. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, sad ćemo mi... Milošević: ...u JNA, što njih tamo ne zaustavi. Kako će da ih zaustavi samo oklopom ako nema tri brigade. KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno. Sve će biti u redu. Milošević: Kad, mislim sad je, što se kaže, rat je i ovo je jedna strana. KARADŽIĆ: Nema nikakvih problema. Milošević: Molim te, vodite o tome računa. KARADŽIĆ: Samo mi, da ako me brojevi posluže, mislim da će to biti gotovo. Milošević: Ima... mora te poslužiti sve.

KARADŽIĆ: Hoću, hoću, dobro. Hajd’, čućemo se, javite se opet. Razgovor vođen 9. jula 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića (nedostaje prvi dio razgovora) KARADŽIĆ: Pa ide prilično dobro, ja sam ovde, bili su juče kod mene neki drugovi tu i malo smo porazgovarali. Oni će početi preko Saveza boraca neke dobrovoljačke odrede, mi smo se dogovorili da idu naši, mi ćemo…. Milošević: Naši moraju listom da idu da se odazivaju. KARADŽIĆ: Da idu, da idu, i dogovorili smo se mi da idu samo sam malo molio njih ono što sam vas molio. Kada pođu neka zadrže polovinu tu u svojoj kasarni, odnosno na zbornom mjestu da njima mogu da stacionarno tu da djeluju, a pola neka vode sa sobom. Milošević: Ma mora da bude vaš stav svuda, apsolutan odziv u JNA i od takvih stvari, sve unutra menja. KARADŽIĆ: Ide, ide. Milošević: To je jako važno da to ide, da funkcioniše. KARADŽIĆ: Ide, ide, ide... Milošević: Ako, ako bi vi tu napravili neki incident onda je to strahota. KARADŽIĆ: Halo, halo, halo (veza se nakratko prekinula, ali je ponovo uspostavljena)… KARADŽIĆ: Nešto nas je prekinulo. Milošević: Neko je prekinuo vezu. KARADŽIĆ: Da, da, ovi to slušaju, ovdje vidite kako, ovaj, kod nas je to dobro, ide, ali je jedini problem što bi trebalo to... a ostane da tišti ljude tu lokalno. Milošević: Neće biti lokalnih problema uopšte. Vojska mora da bude koncentrisana i da bude jaka jer ovi to rade sad u Hrvatskoj, je da naprave veliku ofanzivu ako mi ne budemo imali dovoljno snaga, onda zajebi, što se kaže, svako to selo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Od toga nema ništa. KARADŽIĆ: Da, da, dobro mislim, ja sam već zvao naroda 150 iz Ključa i 150 iz Mrkonjića da se priključe kao pratnja tenkovima na Kupresu. Oni tamo nemaju pratnje, pješadijske. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: To se svako dijete može zapaliti, ja sam dao 300 momaka da idu tamo. Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ: A svuda ćemo mi dati po 300, 400 momaka u svakoj opštini, samo ja molim da ih obuku i da ostane bar po stotinu tu lokalno da narod bude siguran. Milošević: Dobro, Radovane. KARADŽIĆ: Nek’ ih drže u kasarni, ali nek’ budu tu u mjestu. Milošević: Ima nekih ideja da se pravi taj miting u Sarajevu za Jugoslaviju. KARADŽIĆ: Probali su da me pitaju, ja sam to podržao kad su već zakazali. Milošević: Ako si podržao i dobro je što si podržao i dobro bi bilo da Srbi krenu na taj miting u velikom broju. KARADŽIĆ: Slušaj, znaš šta. Milošević: Jer vidi šta je, ja ti ovo sad skrećem pažnju na jednu stvar, to međunarodni aspekt je bitan. KARADŽIĆ: Jasno, znam, znam. Milošević: Iz centra Jugoslavije, znači traži se podrška Jugoslaviji.

15

KARADŽIĆ: Sve, sve sam ja to shvatio, jedino. Milošević: ... međunarodni aspekt je bitan da se vidi na međunarodnoj sceni jedno raspoloženje. KARADŽIĆ: Sve sam to odmah shvatio istog časa, ali ako bi im propao taj miting to bi bila velika bruka. Milošević: Apsolutno, ali to bi bila nama vrlo jedna, kako bih rekao, otežavajuća okolnost. Mora pred međunarodnim faktorom da se vidi da je veliko raspoloženje, i to baš u centru Jugoslavije, za Jugoslaviju. KARADŽIĆ: Ja sam dao već instrukcije da sve susjedne opštine, da dođu, u što većem broju. Mada je, dole se u Hercegovini malo da vam kažem, ponašaju katastrofalno. Onaj, koga ja znam inače… Milošević: Ko je taj? KARADŽIĆ: Pa iz SK Pokreta za Jugoslaviju, on dole nudi oružje i koješta, ali mora biti spisak i pristupnica za SK Pokret za Jugoslaviju. Dole su Srbi ogorčeni da neko sad pokušava izvući korist iz ove nevolje. Milošević: Pa ne treba to da radi, jebo mu pas mater, ja ga ne znam ko je taj. KARADŽIĆ: To je katastrofalna, ovo su ova dvojica koji su bili kod mene, nisu ni pomenuli stranačko i rekli su da to Savez boraca organizuje, ja sam rekao, nema nikakvih problema, mi ćemo to podržati, mada, mada je rizik veliki. Milošević: Ma, pa zato to nam je neophodno da takve stvari sada odu jer ne treba se plašiti to ništa. KARADŽIĆ: Dobro, idemo mi. Milošević: Ma ništa neće biti ako ti digneš one tvoje. KARADŽIĆ: Ne, ne, idu svi, idu svi. Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ: Od Han-Pijeska i Sokoca, svi okolo Sarajeva, sve ide. Milošević: Samo je bitno da time se štiti Jugoslavija, i da imamo taj međunarodni efekat, to je jako bitno. KARADŽIĆ: I moj Izvršni odbor je sinoć izdao jedno saopštenje. Ono će danas biti na radiju, a sutra u štampi, gdje smo napali taj nacifašizam i miješanje stranih sila u cijepanje Jugoslavije, poruku o cijepanju Jugoslavije i ... rata i formirali smo armiju i sve njene akcije (vojna obaveza, mobilizacija i odvajanje zavađenih, sukobljenih strana koje su usmjerene na čuvanje Jugoslavije). Milošević: Kad će to biti objavljeno? KARADŽIĆ: Danas će biti na radiju i televiziji, a sutra u novinama. Milošević: E, odlično, odlično. KARADŽIĆ: Tako da se zna da je tu, onda smo skrenuli pažnju na ove izbjeglice u Bosni, njih niko ne vidi, ovaj zvaničnici ovi ne vode o njima računa. Milošević: Dobro, dobro, to je jako dobro. KARADŽIĆ: Recite, kako ovo na Brionima izgleda? Milošević: Pa oni se bi… dogovaraju, ali oni su stavili njih u proces. KARADŽIĆ: Da. (Jedan dio razgovora je nerazumljiv) Milošević: Oni su stavili njih u proces, kao oni moraju da trpe svaku obustavu vatre, da moraju... i tako dalje, tako da… KARADŽIĆ: Da, da, to je jasno. Dobro, to ćemo da ovaj uradimo. Mi smo tamo digli rezervni sastav milicije u Krajini, jer smo dobili neke naznake da bi ovi mogli da napadnu. Milošević: Mogu, mogu, to je verovatno. KARADŽIĆ: I to da možda pređu i sa bosanske strane, pa smo to spriječili.

Milošević: To može da se desi i vodite o tome računa. KARADŽIĆ: Dobro, ali kako se oni usuđuju da napadnu sada kad su tu Evropa i posmatrači. Milošević: Pa, oni hoće... pred svršen čin oko nekih stvari, znaš, i ja se nadam da oni to neće smeti da urade, kako su planirali sad kad su ovi, jer danas dolazi mnogo posmatrača itd. Međutim, njima nije verovati. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Njima nije verovati. KARADŽIĆ: Da, da, imaju li ikakvu pomoć ovi tamo, Bosna ništa, sad ništa, sve stoji, ništa nema. Milošević: Imaju, Boga mi, veliku pomoć. KARADŽIĆ: Ovi tamo, je li? Milošević: Kako da ne. KARADŽIĆ: Dobro, dobro, čućemo se onda. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Vi se javite možda dnevno, vrlo mi je važno da čujem ocjene vaše jer ovaj… Milošević: Ja sam juče bio u Vojvodini. KARADŽIĆ: Da, čitao sam to. Milošević: Eto mi smo. KARADŽIĆ: …je bilo tamo? Milošević: Odlično. KARADŽIĆ: Odlično. Milošević: Odlično. KARADŽIĆ: ...što je… jer ovo što radi opozicija to je haos jedan. Milošević: Pa to je ista izdaja... imam sve podatke da je Vuk Drašković razgovarao sa Mesićem. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: I da se dogovara sa Mesićem, kako da podeli armiju i kako da podeli rukovodstvo Srbije. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: To su strašne stvari, čoveče. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Navodnog prijatelja kolaborira(?) sa neprijateljem. KARADŽIĆ: Da, da, to će ga koštati potpunog sloma. Milošević: Koštaće... do, ali šta treba da nam košta sad. KARADŽIĆ: Da, da, dobro, molim vas da se čujemo tokom dana. Milošević: Važi. Razgovor vođen 9. jula 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Za dalje pregovore, ako bi, čak i ako bi on odbio, da vi objavite s ovim drugima. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Jer to onda stvari tako komplikuje dalje na način koji nama više odgovara. KARADŽIĆ: Da, da, to je dobra ideja. Ovaj, inače je, on se vani ponaša potpuno, ako ovo za ovu nedelju dana ne potpiše, mi ćemo izvršiti neke promjene u Predsjedništvu, zamrznuće naši rad i radit će kao autonomne ličnosti, kao… Milošević: Da, ali ti je to onda, tu ti je onda oslonac, evo Muslimani, Srbi dogovaraju se ovo, ovaj odbija, time hoće da uvuče u rat, molim, mi to imamo kao oslonac, i onda su oni tu u vrlo nepovoljnoj situaciji. KARADŽIĆ: Da, da, to ćemo da mu vratimo. Mislim da su ova dvojica iskreni, jer oni, ovaj, otvoreno, pa čak i Alija kaže, kaže s njima su oni raspravljali, zašto nije uradio neke stvari.

16

On kaže da nije mogao da provede to od Srba, a kaže što nisi onda išao u konfrontaciju, pa ne mogu kaže eno tamo 10 posto u Hrvatskoj pa im ne mogu ništa, a ovdje bi 35 posto njih zapalilo Bosnu. Pa onda mu ovaj kaže, pa što to ne uračunaš, moraš razlučiti ili ćeš se sukobiti sa Srbima ili ćeš se sporazumjeti sa Srbima. Nema ti treće. Milošević: Radovane, znači meni ostaje da sutra na Predsedništvu vidim, da se mi nađemo posle, je l’ tako? KARADŽIĆ: Da, da, ako bude dolazio i Zulfikarpašić, ja ću vama to sutra javiti prije Predsjedništva, a ako ne bude dolazio Zulfikarpašić, onda sa Alijom tokom neke, neke pauze ili nekako se izdvojite i dogovorite se da, pitajte ga vi, no, odnosno vidjećete kako. Vjerovatno će i on sam započeti to. Čujem da imate pregovore u Bosni, kako ta stvar stoji, da li od toga nešto ima ili nema? Treba ga rezolutno pitati, ima li od toga nešto ili nema? Jer, ovaj, nemamo mi razloga da više… Mislim da je kod Muslimana... (kratki prekid). Ima li šta novo u Hrvatskoj, nema? Milošević: Nema ništa danas novo specijalno, sutra ćemo se čuti pa ćemo se dalje dogovoriti. KARADŽIĆ: Dobro, a recite ovaj Draganu, Babić se pozivao na njega, da je on za to da se spajaju Krajine i tako. Milošević: …nije tačno. KARADŽIĆ: Ma, znao sam ja odmah da nije tačno. Milošević: Nije to, nije sigurno odozgo. KARADŽIĆ: On, znao sam ja da nije tačno. Milan je nesmiren čovjek, on stalno nešto burgija. Milošević: Tačno. KARADŽIĆ: Burgija stalno. Milošević: Dobro, čujemo se sutra. KARADŽIĆ: Pozdravite tamo, doviđenja. Milošević: Prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 9. jula 1991. godine između Radovana Karadžića i generala Nikole Uzelca Uzelac: Poštovanje. KARADŽIĆ: Dobar dan druže generale. Uzelac: Kako ste? KARADŽIĆ: Evo, hvala. Uzelac: Mi nismo imali prilike da se lično upoznamo, ali ja vas dobro znam. KARADŽIĆ: E, hvala lijepa. Ja sam o vama čuo vrlo lijepe stvari. Evo šta je, ja ne znam da li ste bili u kontaktu gore sa...? Uzelac: Jesam. Rekao mi je da ćete se javiti. KARADŽIĆ: Jeste. Evo kako, mi smo... Uzelac: Znate šta, ja od vas molim? KARADŽIĆ: Recite. Uzelac: Samo političko delovanje. KARADŽIĆ: Dobro. Da, da. Uzelac: U svim opštinama, preko radija, preko štampe, preko svega animirajte sve. Osudite te pozive i te izdaje. U tom smislu. KARADŽIĆ: Dobro. Uzelac: U tom smislu, a ja ću, evo, već sam dogovorio, oni će i da podignu vanredno stanje. Da uvedu vanredno stanje u ove opštine, ove granične, ovih pet-šest opština, uključujući i Banja Luku. KARADŽIĆ: Dobro. Uzelac: Dobiće vojnički, ovaj obavezu, dićićemo i TO.

KARADŽIĆ: Dobro. Uzelac: Da bi obezbedili kontrolu teritorije jer se ljudi upravo plaše pomeranja, a ne može da se ne pređe Una. Mi moramo preko Une. KARADŽIĆ: Dobro. Uzelac: E, u tom smislu treba pripremiti politiku. KARADŽIĆ: Dobro. Evo kako, mi smo već… Uzelac: Pozivom svih građana, ne samo SDS-a. KARADŽIĆ: Svih građana, svih građana, jeste. Uzelac: Svih građana. KARADŽIĆ: Evo kako, mi smo dali već uputstva našim, našim ovaj, svim patriotskim snagama. Mi smo tako… Uzelac: Apsolutno. KARADŽIĆ: Biće izdato još jedno… Uzelac: Tako i tu će biti i dobrovoljaca kasnije d… KARADŽIĆ: Jeste. Mi smo dali uputstvo, što se naše stranke tiče i naših opština u kojima mi imamo vlast. Uzelac: Da. KARADŽIĆ: Dali smo uputstvo da sve dižu i da sve stavljaju pod komandu JNA. Uzelac: Odlično. KARADŽIĆ: Ja molim vas, da vi to prihvatite, ali vas molim da… Uzelac: To smo se mi već dogovorili. Ovaj s kim sam ja… KARADŽIĆ: Da. Uzelac: Kontaktirao, to je prihvaćeno tako i to je dobro. KARADŽIĆ: Važno je da ostane dio ovih preko 40 godina i ostalih, da ostane dio da se zaštite sela. Uzelac: Jeste. KARADŽIĆ: A sve drugo vi operativno uzmite i vodite gdje hoćete. Uzelac: Okej. KARADŽIĆ: Prema tome, mi se nećemo baviti nijednim vojnim poslom, osim politički da osnažimo mobilizaciju i dobrovoljce. Uzelac: E tako. KARADŽIĆ: Da se vama jave pod komandu. Jedino što je problem, problem je u tome što se mnogi od njih boje da će otići svi, da neće ostati niko da štiti… Uzelac: Zato TO dižemo. Dižemo komplet TO u ovih pet opština. KARADŽIĆ: I TO ostaje na teritorijama? Uzelac: I ostaje na teritoriji. Neki će možda, ovi koji su opera... koji su oni pokretni, to je recimo brigade… KARADŽIĆ: Da, operativno ići na… Uzelac: To će ići, približavati se tamo. Možda će biti i prebačeni, je li... KARADŽIĆ: Dobro. Uzelac: To su dve brigade samo. KARADŽIĆ: Dobro. Uzelac: A svi odredi, sve čete, svi vodovi ostaju na teritoriji. KARADŽIĆ: Dobro. Ovako, molim vas, dobrovoljci koje smo mi rekli takođe da se jave. Uzelac: Da. KARADŽIĆ: Sve stavljamo pod vašu komandu i ništa pod našu. Uzelac: Dobro. KARADŽIĆ: Samo vas molimo da dio dobrovoljaca starijih ostavite u, na područjima, sa vašim poručnikom i sa vašim komandantom. Uzelac: Odlično.

17

KARADŽIĆ: A dio ćete da upotrijebite. Ja sam rekao da se odmah javi 150 ljudi iz Šipova i 150 iz Mrkonjića, na Kupresu da se stavi na raspolaganje za pratnju tenkovskoj jedinici. Uzelac: Odlično. KARADŽIĆ: A, ima u Mrkonjiću ima dosta, koliko znam, dosta oružja tamo u nekom magacinu. Uzelac: Imamo mi dosta. KARADŽIĆ: Sve što mi vama pošaljemo vi naoružajte i vi komandujte. Mi ćemo samo da djelujemo politički i patriotski. Uzelac: Eto tako. KARADŽIĆ: Ali nam je važno da možemo našem narodu da kažemo: ne brinite, vojska će braniti i teritoriju i sela i braniće udaljena područja. Uzelac: Dogovoreno. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Ako, imate li vi naše telefone? Uzelac: Ja nemam. Daj, dajte, ovaj… KARADŽIĆ: Ako bude potrebe, molim vas uzmite ove ovdje su 270 - 951; 270 - 952; 270 - 572; a kod kuće je 271-354 i 32-029, a specijal je 2330. Vaši mogu da me nađu u svaka doba. Uvijek će neko znati gdje sam. Da se... ovaj… Uzelac: Dobro, važi. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Hvala vam. Uzelac: Hvala lijepo. KARADŽIĆ: Doviđenja. Uzelac: Hvala. Razgovor vođen 8. jula 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Halo. KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Kako si Radovane? KARADŽIĆ: Evo, hvala Bogu dobro, a vi? Milošević: Hvala Bogu i ja sam dobro, ali sam poprilično umoran, mogu da ti kažem, jer smo imali malo noćas nekih egzertira koji su takođe Bogu hvala dobro prošli. KARADŽIĆ: Šta je bilo, kako se može(?)… Milošević: Pa, malo smo u ovim nekim delovima gde smo hteli da neke stvari vidimo, videli kako to stoji, dobro stoji, zadovoljan sam. KARADŽIĆ: Je li to na Dunavu ili dole u Sandžaku? Milošević: Biće u Sandžaku možda, ovi će nešto da.... KARADŽIĆ: 26-tog sam ja čuo, umjesto da... Milošević: Danas je 26-ti. KARADŽIĆ: Je li danas 26-ti? Milošević: Ali poslao sam dole ljude i biće malo ti neki Muslimani da daju neke izjave, mi ćemo više da se tome narugamo nego to ćemo da... KARADŽIĆ: Da, da, da. Milošević: Ozbiljni, ja sam rek’o nemoj da shvatite ozbiljno nego ih zajebavajte. KARADŽIĆ: Da, da, to je budaletina, to je njima pokriće. Milošević: …izginuli strašno jučer na Dunavu. KARADŽIĆ: Jučer na Dunavu je l’? Milošević: Da, preko 100 poginulih ima. Eto to, ja mislim negde blizu 200 poginulih, jer je vojska takvom vatrom krenula da je to strašno videti. KARADŽIĆ: Da, da. I vojska se kali pomalo, je li, ni to nije loše? Milošević: Ma cela stvar je da se izvede jedna ozbiljna operacija o kojoj smo razgovarali. Cela stvar je u tome i

mislim da to vrlo, vrlo, znaš kako, to je k’o hirurška operacija, k’o da je na.... i ja mislim da sve poteze koje sam do sada povuk’o su urodili plodom. KARADŽIĆ: Sve je bilo baš, ovaj, ja kažem ovim mojim saradnicima, ma nije to ništa nasumice, mi smo o tome razgovarali u septembru prošle godine. Milošević: Budale bre, misle ovi sve što leti da se jede. A onda ovi kreteni idu tamo Vuković, Vasiljević... da vide, tu imaju odrede, jučer kod mene je ambasador naše, znate, mene Srbi obaveštavaju kažem ja, možete vi da nađete Srba koliko hoćete koji će da vam kažu neke neistine kad im date pare. KARADŽIĆ: Jeste. Milošević: A on kaže kako, kako, pa kažem ja zbog ludih razloga, odkud znam, kaže on, ali molim vas otkud Srbima oružje, kažem ja njemu Srbi uvek imaju oružje, mi smo takav narod, mi vam nikad nismo bili bez oružja. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A on, šta sad on da mi kaže i pičku materinu. Je l’ imaju i bacače, ja kažem pa i bacači su oružje (smije se). KARADŽIĆ: (smije se) Milošević: On je genije. KARADŽIĆ: Šta su ovi mislili, da Srbi neće imati oružje, da će da ih pomlate. Milošević: Sad ću ja da mu kažem, ja sam im poslo’ to sve. Ma to je, nije razuman uopšte. KARADŽIĆ: Je li to bio ambasador ili neki njegov? Milošević: Ne, ne, ambasador. KARADŽIĆ: Ambasador. E Bože moj. Milošević: Ne primam ja nikoga ispod ambasadora. KARADŽIĆ: Ovaj, a... Milošević: On je genije, kaže znate mi bi došli kao monitoring tamo u Hrvatsku, ali da nam garantujete da neće da bude... KARADŽIĆ: Pucanja. Milošević: ....nego vi... sa Hrvatima jer uopšte srpska sela ne jure crne legije po Hrvatskoj, njihova sela su tamo gde su. KARADŽIĆ: Da, ne idu Srbi u hrvatska sela nego obrnuto. Milošević: ...prestanu da napadaju srpska sela, prestaće svako pucanje jer Srbi se samo brane. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Ma znaju sve oni to, samo ih treba... Milošević: Hoće u stvari da napravi lažnu simetriju, ja sam mu to i rekao, čemu vi tu svu tu simetriju, mi nemamo tamo nikakvih trupa i vi hoćete sad da vam ja javno izjavim da neće biti trupa, što će reći da time priznajem da ih je do sada bilo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: ....vi pitajte Mesića i njegove halucinacije oko toga, to mene ne interesuje. A vi dobro znate da se nikakve trupe ne bi mogle sakriti kad bi i postojale. KARADŽIĆ: Da, da, jasno, imate seljake koji brane kuće i šta hoćete. Milošević: Ma naravno. Čujte, meni će doći ujutro onaj Zulfikar i ja sam pročitao ovaj sporazum, ne znam jeste li vi ostali na njemu. KARADŽIĆ: Pa on je bez ijedne primjedbe otiš’o i ono reko’ da savezna država i brojne druge stvari, nek se zadrži na ovome, meni nije bilo bitno. On to komentariše u novinama mnogo lošije, kao savez država itd., međutim ako on prihvata ovo kao manifest, kao jednu stvar koja se objavljuje, on želi da neke tajne protokole potpišemo gdje ćemo precizno odrediti, ja sam rekao nemojmo sad precizno određivati, nek’ to život završi. Život će nam ukazati na neka rješenja, važno je da mi sada Srbima i Muslimanima potpišemo jedan javni manifest.

18

Milošević: I kad bi to bilo, reci mi? KARADŽIĆ: Pa čim se ovaj vrati iz Amerike. Milošević: A ovaj će se vratiti sutra ili prekosutra. KARADŽIĆ: Da, da, odmah znači iza nedjelje, samo mislim da Zulfikarpašić sad već pokušava, najbolji je bio prvi put, već sada on to pojeftinjuje, hoće da dobije neki prostor ovaj, mislim da mi nismo… Milošević: …stavim primedbu da sam pročitao sporazum i da je to oko države suviše utopljeno u ostali tekst da se dovoljno jasno to ne vidi, mada nećemo sada da ga menjamo... takav ali naprotiv ja hoću da ga potkupim. KARADŽIĆ: Ja, on je dodao, on je taj ne znam koji ono, četvrti paragraf da BiH ima svoje državno-pravne ingerencije da su... na svojoj teritoriji, a ja sam onda dodao, pod uslovom da je osnov ustavno-pravnog sistema savezni Ustav. Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ: Prema tome, ako će tako biti, onda može. Mislim da smo mi toliko jaki ovde da i uopšte da nam je situacija dobra, da nema potrebe da... Milošević: Malo je naravno, malo je nejasna ona poslednja tačka gde se govori svih šest itd., te da nema ništa, mada bi trebalo, može da se kaže... KARADŽIĆ: Ima deveti paragraf koji nije tu napisan, koji je kod Nikole, a nije ga još Zulfikarpašić vidio gdje se kaže da ćemo da živimo sa onim narodima koji hoće da žive u takvoj Jugoslaviji. Milošević: Dobro, može da ostane i bez devetog, ne treba ga čak ni dodavati da bi se time stvari ljuljale, a možda onaj osmi da se malo još, može čak i onakav da ostane, ali da se podrazumeva da mi smatramo da je dobro da su svih šest, ali da ne dovodimo u pitanje pravo bilo kog naroda da se izdvoji ako želi. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, samo smo rekli da mora sporazumno. Vidite, mislim da je Momo Krajišnik tu dobro opazio, oni ipak pokušavaju da stvore neke prilike da to narod kaže da djevojka časno da, da da, a da bude časna. Oni pokušavaju da Franji omoguće eventualni ostanak u zemlji. Milošević: Ma od toga nema ništa, nek’ pustite ih to, to su bezuspješni pokušaji, Franjo je potpuno krahir’o. KARADŽIĆ: Ali može on da padne gore. Milošević: Pa neka padne. KARADŽIĆ: Pa ne bi valjalo. Milošević: Znaš kako će da padne, ako padne doćiće mesto njega samo gori od njega. KARADŽIĆ: Samo gori, ja. Milošević: ... KARADŽIĆ: Ma mogla bi Savka, ja, Savka je mnogo pametnija od njega i ovi, ova... Milošević: Ma nema govora, mogu da dođu samo ovi, ovi ekstremniji čoveče. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Koji neće da čuju nizašta, a u ovoj situaciji to nama uopšte nije opasno, jer Slovenija je definitivno izašla. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Znaš, tako da oni pritiskujući ovde ne mogu ništa da naprave. KARADŽIĆ: A, kod mene su bili još neki Muslimani koji imaju čak neke svoje formacije navodne, koje peterostruko prikazuju, oni se plaše da se mi ne dogovorimo sa Hrvatima, ja sam rek’o mi se možemo dogovoriti sa Hrvatima, nije nama ovaj, među nama je lako da se dogovorimo sa vama, jer između vas i nas nema jama, između nas...

Milošević: ...Hrvati stalno traže dogovor sa mnom. KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Milošević: Sa Franjom da se dogovorim, ako ćemo njegovu šemu, mogu da se dogovorim za pet minuta. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Za pet minuta. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Prema tome, oni to ne cene dovoljno, ja ću to sutra da kažem ovome. KARADŽIĆ: Da, da i tu njemu treba jasno reći do znanja da to je savezna država, kakve su druge savezne države u Evropi, i tu nema razgovora, on… Milošević: Ti ceniš da se to može na primer uraditi već u ponedeljak, majke... KARADŽIĆ: Pa ne znam da li baš u ponedjeljak, ali vjerovatno utorak, srijeda bi moglo. Milošević: Sad će Predsedništvo Jugoslavije. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Vreme prolazi, sad je vreme jako bitno. Onog trenutka kad bi ove tri republike to rekle, to što vi napravite sporazum, to će da bude dobro za Bosnu. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ali nema pravnog efekta... KARADŽIĆ: Bez težine, jeste, jeste na državnom nivou. Milošević: I izjave te republike centralne koje, koje znače Jugoslavija će preživeti. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Jugoslavija će preživeti. KARADŽIĆ: Samo da ne daje on ovoj mogućnosti ovome da, da on ostaje tu na neki način i da nas ponovo razlabavi, mislim da ovo mora biti država bolja nego što je od sedamdeset četvrte na ovamo. Milošević: Pa naravno, a reci mi gdje je on to u novinama izjavljivao da... KARADŽIĆ: Evo u “Oslobođenju”, sad ću vam pogledati, kod ovog momka mi je “Oslobođenje”. On je šest, sedam tačaka imao i više nego što smo se dogovorili u javnosti. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Taksativno naveo je mislim da to nije, da to nije korektno, ali mislim u svakom slučaju ja znam da će oni, prvo su dobili našu saglasnost za dogovor i vidjeli su po tome da se mi nismo dogovorili sa Hrvatima, a sad onda oni pojeftinjuju, jer prvi njegov dolazak je bio naj, najkorektniji, sad najprihvatljiviji... Milošević: Da. KARADŽIĆ: Međutim, mi nećemo nigdje da popustimo, nema govora, mi imamo tačnu situaciju u svojim rukama, politički i on je, oni sad recimo kažu ne bi da se Krajina pripaja ovoj, dobro ja kažem to nek’ život to. Milošević: Ne treba uopšte to tretirati u ovom trenutku. KARADŽIĆ: To u ovom trenutku nije bitno, evo kako su njegove tačke, prvo jedinstvena BiH, njena teritorijalna cjelovitost i nedjeljivost, ne traži suverenost, drugo jednak ustavno-pravni položaj Bosne kako ga imaju Srbija i Hrvatska. Milošević: ...? KARADŽIĆ: Ovdje ima jedna zamka, pošto Srbija ima Ustav kao država građana, on bi htio i u Bosni, ali Bosna nije takva država kao što je Srbija. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Ona može imati jednak ustavno-pravni položaj u odnosu na saveznu državu, kao što imaju Srbija i Hrvatska, Srbija i Hrvatska odnosno Srbija i Crna Gora i one koje ostanu.

19

Milošević: Ma, naravno, ali to ćemo urediti sa ovim Ustavom. KARADŽIĆ: Treće, napuštanje svake ideje i prakse u vezi sa regionalizacijom i kantonizacijom BiH. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Priznavanje prava svim narodima BiH na ravnopravan položaj, četvrto podrška nacionalnom pravu Srba u Hrvatskoj i Bošnjaka u Sandžaku, to on misli na Muslimane, on ih zove Bošnjaci, peto opcija za očuvanje saveza ravnopravnih republika, saveza ravnopravnih republika i naroda kao forme državnoga povezivanja unutar Jugoslavije, ovdje je odstupio. Milošević: Dobro, savez ravnopravnih republika, to je savezna država. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Nije da nije (...?...), dobro to je to, zajednica država ravnopravnih. KARADŽIĆ: Tu mora biti zajednička država, tu mora bit ne državna zajednica nego zajednička država i on je to prihvatio Milošević: Nije to sporno, to je u redu. KARADŽIĆ: I naroda kao forme državnog povezivanja unutar Jugoslavije. Milošević: ...?... KARADŽIĆ: Gdje na temelju prihvatanja tih osnova smatramo da je moguće izgraditi istorijski sporazum nas Bošnjaka-Muslimana i Srba, te Hrvata, koji bi nam otvorio perspektivu za rešavanje svih ostalih pitanja na demokratski način, što se između ostalog kaže u saopštenju. I tako dalje komentariše izjavu Franje Tuđmana o podjeli BiH predsjednik ove stranke Adil Zulfikarpašić, gde je Zulfikarpašić rekao da je MBO već prije mjesec bila obavještena o tome da je predsjednik Hrvatske za vrijeme svoje posjete Londonu razgovarao o podjeli BiH, u kontaktima sa državnim zvaničnicima. Ova je stranka zato više puta upozoravala na opasnost da se ovakvim stavovima kod muslimansko-bošnjačkog naroda koji je životno (…) za opstanak i cjelovitost BiH stvori negativno raspoloženje prema zvaničnoj politici Republike Hrvatske, sa radošću konstatujemo da HDZ BiH i dalje čvrsto stoji na stanovištu suverene i nedjeljive BiH, pa se nadamo da će njihov politički uticaj bit dovoljan, da političari u Zagrebu promijene svoj sadašnji stav, no mi se nećemo zadovoljiti različitim izjavama i demantima koje o Bosni daju njeni susjedi, pa smo zato preuzeli sve korake da postignemo sporazum o daljem mirnom životu Muslimana-Bošnjaka, Srba i Hrvata u BiH. Uopšte mi Jugoslaviju nedovoljno pominje. Čelnici MBO obavijestili su predsjednika Predsjedništva Aliju Izetbegovića o ovim pregovorima i, kako sami kažu, on nije imao nikakvih primjedbi. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: (...?...) on sad obavještava da radi sa vjerskim organizacijama da to postigne, mislim tih nijansi, on će pokušavati da pretegne na neku stranu, samo i mi smo se usmeno dogovorili da regionalizacija ne mora da ima politički značaj ako, a ona ako se obavi kroz institucije Republike BiH ona nije, nije neophodno da je nema, prosto u ovom trenutku nije bitna. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Samo ja mislim da treba možda… Milošević: (...?...) sutra kada, kada dovedem do kraja pa ćemo se čuti, pa... KARADŽIĆ: Da, da, vrlo je važno da je on za Jugoslaviju. Milošević: Gde si ti sutra na primer oko deset, pola jedanest?

KARADŽIĆ: A sutra sam u Nikšiću, vidjeću ja sa Momirom, idemo na Vučji Dol. Milošević: Aha, šta imate tamo? KARADŽIĆ: Sto petnest godina, ovaj, bitke, pa ćemo se čuti, ja ali biti negde oko pola jedanest, vi ćete u kabinetu biti je li? Milošević: Jest. KARADŽIĆ: Iako je subota. Milošević: Pa jesam, ja radim. KARADŽIĆ: Aha, dobro, čućemo se mi onda, ja ću vas odnekud zvati. Milošević: Javi se ti meni sutra na primer, javi mi se sutra, da, u pola jedanest, eto. KARADŽIĆ: E dobro. Milošević: Neko je dole(?) KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Javi se ti u pola jedan’est i (...?...) KARADŽIĆ: Moći ćemo lakše da razgovaramo otuda. Milošević: Da, da (...?...) (razgovor se prekida) Razgovor vođen 28. juna 1991. godine između Radovana Karadžića i Radoslava Brđanina Brđanin: Dobro veče. KARADŽIĆ: Dobar veče. Brđanin: Poštovanje. KARADŽIĆ: Kako ste? Brđanin: A evo malo ćakulamo I, tako to kažu Dalmatinci. KARADŽIĆ: Aha, je li sve u redu? Brđanin: Pa, mi smo ovo napravili po receptu ipak centrale, ovo u Banjaluci, nismo pravili nikakve izlete itd. Međutim, ja juče ovo kad sam čuo, ja sam rek’o, ja ću doći na klub poslanika, mada ne BiH mogao doći, jer mi je rođak jedan poginuo na frontu danas tamo u Kostajnici. KARADŽIĆ: On je... on je to budalasto pričao, šta je Vlada... šta su vladini stavovi, međutim, on očigledno nije dovoljno upućen u politiku, međutim, to ne treba da nas zbunjuje, nema veze, mi imamo… Brđanin: Ma, ne mislim ne treba da nas zbunjuje, ali ja, ja sam čak bio dobio zadatak, od stvarno, od stotinu ljudi me pitalo, kaže Brđanine ti, ispred poslanika Bosanske Krajine, mora se na klubu poslanika, na Skupštini tražiti ostavku njegovu, jer on doš’o i kaže razbijate Bosnu iznutra regionalizacijom, a ja najviše razdvajam njega u Vladi, kao pametnog čovjeka, ja sam ost’o šokiran, ja sam osto’ zaleđen, kažem, šta je ovo? KARADŽIĆ: Ja mislim da je to njegov manevar zbog ovog sporazuma koji treba da se potpiše i mi naredne, ove nedjelje ćemo stavit ispred njih zadatak, ili ćete vi da potpišete ovo ili mi radimo svoje poslove dalje! Brđanin: Pa pazite, mi ovo što smo donijeli, ja mislim da je najbolje formulisano. KARADŽIĆ: Molim, ne čujem? Brđanin: Ovo što smo mi donijeli? KARADŽIĆ: Da? Brđanin: Je najbolje formulisano, ekspoze, i među mnogim bio je i Koljević prisutan pa je došao. KARADŽIĆ: Aha. Brđanin: Ali on je moju formulaciju čuo, jer sam ja napravio formulaciju, mi smo ovako napisali. Zahtijevamo od Parlamenta da se konačno izjasnite za kakvu Jugoslaviju, je l’ za ostatak Jugoslavije u federalnom, ovaj u

20

nekom obliku ili nije! U protivnom, srpski narod sve Bosanske Krajine će se referendumom izjasniti za kakvu je Jugoslaviju. KARADŽIĆ: Dobro, vidi Brđo, ne treba nama referendum, slušajte vi mene dobro. Brđanin: Da. KARADŽIĆ: Referendum je, mmmm, za one koji hoće da izađu iz Jugoslavije. Brđanin: Znam i to, znam i to. KARADŽIĆ: A za one koji neće da izađu iz Jugoslavije, referendum ne treba. Brđanin: E, ne, bila je ta diskusija i mi smo to ovako razjasnili, to je tako tačno, ali pošto su u baratanju vječno HDZ i SDA… KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Da je to mišljenje srpske stranke i da srpski narod to ne misli i ovim će srpski narod pokazati da misli tako. KARADŽIĆ: Znam Brđo, ali u Ustavu BiH nam piše da se od referenduma traži dvotrećinska većina, što vi u Krajini nemate, i molim vas da vjerujete u ono što radimo, majku mu! Sad vi ovog puta niste bili, ja sam na Glavnom odboru govorio i imam utisak da sam ove uvjerio, ma znam tačno šta mislim kad nešto kažem, vi dvotrećinsku većinu u Krajini dobit ne možete! Brđanin: Ali mi smo upravo postupili k’o što je bilo na Glavnom odboru? Da to bude kao džoker u rukavu, to nije raspisano. KARADŽIĆ: Jasno, da, ne smije, ne smije, to je igra za slučaj da oni, da oni hoće da cijepaju Bosnu, odnosno da oni hoće da otcjepaju, da otcijepe Bosnu od Jugoslavije. I ako oni to budu htjeli i ako se ne izjasne za saveznu državu Jugoslaviju, onda njih čekaju odriješene stvari! Brđanin: Da, pa mi smo upravo tu opciju zastupali da se mora slušati to što se kaže u centrali i rečeno je da to služi kao džoker u rukavu. KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: A nije nikakva otvorena sada da idemo mi na…. /prekid/ KARADŽIĆ: Da, da, nipošto, osnovno je ovo šta je, ja ne znam šta je ovaj pričao, ipak je on u Vladi, a… u stranci. Međutim, on je vjerovatno pod pretpostavkom da ostaje BiH u saveznoj državi Jugoslaviji. Brđanin: Ja sam pratio snimak iz Drvara, ljudi su ostali zaleđeni u Drvaru kada im kaže “Bosna se razbija spolja, što je manje opasno, iznutra se regionalizacijom, to je više opasno”, slušao sam tako. KARADŽIĆ: Da, da, da. Brđanin: A on meni dao statut za regionalizaciju i zove me svaki treći dan i ja kažem gospode Bože. KARADŽIĆ: To ću ja njega, to ću ja njega opomenuti, odnosno mora da mi objasni šta je mislio pod tim, vidjeću ja šta je on to mislio, ali ne brinite vi, čuli ste vi šta je, važni su akti i dokumenti koji se donose, a šta neko priča, to nije mnogo bitno, ovaj, činjenica je ne samo to. Gledajte, nije samo Krajina u pitanju, mi moramo sve Srbe u BiH spasiti od pizdarija, sve Srbe! Prema tome. Brđanin: Fala Bogu. KARADŽIĆ: Prema tome, ovaj, ja sam pričao na Glavnom odboru, Slobo bi dobio 20 milijardi dolara nepovratno samo da izmije ruke od nas. Brđanin: Ma znam ja to. KARADŽIĆ: A on neće! Prema tome, nemojte ni vi da dignete ruke od centralne Bosne: od Zenice, od Tuzle, nipošto. Brđanin: Ma ne pada nama to na pamet. KARADŽIĆ: Nipošto.

Brđanin: Ma... KARADŽIĆ: Mi hoćemo čitavu Bosnu, čitava Bosna je naša otadžbina i ovaj, mi hoćemo, imamo pravo na nju i nema pravo niko da nas izvede iz Jugoslavije, bez obzira na to koliko nas je, je l’ manjina ili većina, a mi ćemo tu Bosnu regionalizovati, njima ćemo dopustiti da regiju oni naprave, neka, eto im Cazinska Krajina i neka prave region, nije problem. Brđanin: Ma mene što se tiče, mi ćemo predat Cazinsku Krajinu, uzet nama… KARADŽIĆ: Nemojte, šta će vam? Brđanin: Ma znam ja da oni neće, pa ćemo mi to ponudit. KARADŽIĆ: Nemojte, mogu htjeti, ne, jednostavno i u Švajcarskoj su na etničkom principu i regioni i kantoni, na čisto etničkom principu, da bi se zaštitio način života, da bi ovo, ono, mislim činjenica je da od njih zavisi hoće li se Bosna raspasti ili neće i to je dobra pozicija u kojoj smo mi doveli njih. “Od vas gospodo zavisi!”, ako vi pokušate da ovladate nama u nekoj unitarnoj BiH, onda vi hoćete da razbijete Bosnu Hercegovinu, ako vi pokušate da odvojite BiH od Jugoslavije onda vi njoj radite o glavi! E tu je sada najvažnije ko šta radi, što ne mogu ti preko telefona, ali u osnovi oni stalno pokušavaju na nas da bace krivicu, e sad smo mi došli u situaciju da kažemo: Mmrdnete li, krivica je vaša, ako se Bosna i Hercegovina razbije. Nema, ja sam sad bio u Hercegovini da tako kažem, u inspekciji, ma nema toga ko će Hercegovinu istočnu, ovaj, odvojiti od, od Jugoslavije, ma nema toga, ma ne može ptica dole proletit nekontrolisano, ptica. Oni jednostavno neće, ne može ih niko živ odvojit od Jugoslavije, prema tome mi imamo dobar koncept, ne brinite vi i nikako ne treba da budete nervozni. A što se tiče Babićeve Krajine, ona je potpuno dio Jugoslavije i ima da se pripoji nama i tu nema razgovora, svi ti krajevi koje sad oslobađaju tamo. Brđanin: Ma nisam ja ovaj, ne ja lično, nego mislim nismo mi ovdje ni nervozni ni ništa, nego jednostavno mi, mi ćemo sutra bez obzira na to sve i ja ću sutra otvoreno, ja konkretno pitati izvolite gospodine Simoviću, izjasnite se na šta mislite otvoreno i da nam potvrdi. KARADŽIĆ: Da, da, da. Brđanin: Jer ne može on tako nastupati u Drvaru. KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: Vi možete tako nastupati u Istambulu. KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: I da oduševite one dole Turke. KARADŽIĆ: Jeste. Brđanin: A ne može dolazit i oduševit među Krajišnike sa takvom izjavom. KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: Jer on je sa mnom bio u Bosanskom Novom i tu kaže “naprijed”, a onda na televiziji kaže drugo. Onda mi smo postali k’o dio Turaka, sad jedno, sad drugo i onda mijenjamo tri opcije u tri dana, je li tako. KARADŽIĆ: Ma nije, nije loše Brđo i malo vozit politiku, ha, da. Brđanin: Ma joooj. KARADŽIĆ: A to da je samo oni vode, to da na to samo oni imaju pravo? Brđanin: Ma znam ja vodit politiku, ali kod nas je ipak fronta pedeset kilometara. KARADŽIĆ: Ne odobravam ja, ne odobravam ja to što je on rek’o sigurno, bez obzira na to, jednostavno što kaže jedan

21

veliki filozof: “Čovjek ne mora sve da kaže, ali sve što kaže mora bit’ istina”. Brđanin: A, evo, evo na primjer ću još ovo reći pa da završim. Bajazit, ovaj na Kosovu, to je bilo 1389., postavio je za tri dana kod Stona javnu bezbjednost, a državna bezbjednost, onaj naš iz Mrkonjića, neće biti postavljena za sto godina. KARADŽIĆ: Da,da. Brđanin: Dogovoreno je na krajiškoj Skupštini, pa će i to reći da je, ali to ljudi traže, to ne tražim ja, hoćemo da postavimo u jedan dan sve komandire milicije, to u srijedu, i kaže “samo dozvoljavamo da se u ponedjeljak dogovorite sa gospodinom Karadžićem”, “mi ćemo u srijedu na silu postavit komandire milicije”, neće jednostavno više da trpe čekanje. KARADŽIĆ: Postavite vi čovječe to, postavite i izvijestite ministarstvo! Postavili smo za komandira milicije toga i toga, ispunjava sve uslove, bio je u službi i do sada, izvolite mu poslati rješenje. Brđanin: E pa tako je. KARADŽIĆ: Ma slobodno vi to uradite. Brđanin: U Banjaluci je manevar da postave iz HDZ-a čovjeka za državnu bezbjednost. KARADŽIĆ: E to nećemo, još mi pomoćnike nismo podijelili i to ne dolazi u obzir. Brđanin: A kako je prošao onda Bajazit. KARADŽIĆ: Ja ne znam, ja mislim da, za javno, je li? Brđanin: Ja. KARADŽIĆ: Ja misim da im za javno mora da im pripada jedno mjesto. Brđanin: Pripada, a kako je on postavljen? Pa ovamo gdje Srbin nije postavljen. KARADŽIĆ: Valjda je oko toga usaglašeno, ali HDZ traži da dobije isti broj pomoćnika kao i Srbi i Muslimani, a to ne može. Brđanin: Pa ne može, fala Bogu. KARADŽIĆ: To ne može, tu smo zapeli oko toga. Brđanin: Fala Bogu. KARADŽIĆ: No dobro, mislim, ako im pripada neka su postavili, međutim vi imate tamo šefa centra i to je dobro. Brđanin: Imamo šefa i to pravog šefa. Da, da, to je dobro, ono. To je glavno, ma nije, ova Skupština je trajala šest sati, svi ljudi isto misle, neće niko, neće niko razbijat to što je rečeno, pa to sam i ja rekao, to ću ja reći i u Sarajevu, ne može niko razbijat. KARADŽIĆ: Ne, ne, mi nećemo razbijat, ali ako oni naprave bilo šta, mi hoćemo i to treba da se jasno zna zbog njih, ako oni budu šta mislili. Izetbegović inače hoda po svijetu i priča gluposti, iako nije ovlašten da to priča, on može da priča samo u svoje ime, mi ćemo sad ga, da ga… Brđanin: Eno ga, večeras je rekao, Boga mi vrlo diplomatski, ja znam da se pregovara nešto oko Muslimana i Srba, ali to nije ništa kao u dogovoru. Večeras je dao izjavu na aerodromu. KARADŽIĆ: Da, da, vidio sam ja to. Brđanin: E, pa eto on. KARADŽIĆ: Ne, to je Zulfikarpašićev posao, neka on to, mi ćemo se mi sa strane dogovorit za 15 minuta, možemo se mi i sa Tuđmanom dogovorit, nismo mi gadljivi. Brđanin: Ha, ha, dobro. KARADŽIĆ: Mi ćemo se dogovorit sa onim ko garantuje dogovor. Brđanin: Pa dobro, to je... KARADŽIĆ: Prema tome, oni to trebaju da znaju, da mi ćemo se sa Franjom dogovorit za 15 minuta.

Brđanin: Ja volim da nismo gadljivi. KARADŽIĆ: Sad smo mi u situaciji da biramo pregovarača. Brđanin: Jeste, dobro, mi smo bili nas dvojica, ja i Miroslav smo bili… KARADŽIĆ: Dobro, a ovo što Marković radi, neka bude u redu. Ja se nadam da je sada u redu čitava Krajina, je li? Brđanin: Jeste. KARADŽIĆ: Sve je to uvezano, sve je dobro? Brđanin: Sve je dobro, u Beogradu smo bili Miroslav i ja i oni se slažu, oni se slažu sa opcijom tom iz centrale i vašom tom izjavom potpuno se slaže, to je isto. KARADŽIĆ: Dobro, odlično. Brđanin: E sad je druga stvar što svaki gaj ima svojih jastrebova. KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: Ma to je četiri-pet. KARADŽIĆ: Da, da, dobro pazite što sa njim, da ne ostanete bez goriva. Sve to mora biti ovaj u skladu sa onim direktorom, sjedite sa njim, njega je Anđelko malo prepao na telefon i tako, sjedite vi sa čovjekom i recite mu “ne brini ti, ako si dobar direktor, dok si živ bićeš direktor”, a treba sa njim zajedno da izračunate kad koji potez! Brđanin: Aha, a imamo, imamo problema oko ovih javnih preduzeća, ne javnih, nego ovih trgovačkih velikih kuća gdje nam sjede i sada SDA-ovci i dan-danas stoje i sjede i dogovaraju se sa provjerenim svojim faktorom. KARADŽIĆ: Znaš kako se Brđo to može raditi, tu se nagovore radnici da idu na referendum o povjerenju, idu na referendum o povjerenju direktoru, i ako je stvarno dobar on neka ostane da je sami đavo, a ako ne valja oni neka mu izglasaju nepovjerenje i gotovo. Brđanin: Ma dobro, znam ja da se to razbija i pučem, ali kažem trebalo je to početi, kada bude vrijeme. KARADŽIĆ: Dobro, evo ga zvoni ovaj drugi. Brđanin: ‘Ajde, prijatno. KARADŽIĆ: ‘Ajde, prijatno Brđo. Razgovor vođen 31. jula 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: ‘Alo. KARADŽIĆ: Dobar dan, predsjedniče. Milošević: Zdravo dragi moj Radovane, kako si? KARADŽIĆ: Evo, hvala Bogu, dobro. Milošević: He. KARADŽIĆ: A vi? Milošević: I ja sam dobro, imam od jutros silne neke ljude sam ispoprim’o, pravo da ti kažem... KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Pa sam bio u jednom priličnom vremenskom škripcu, sad mi se malo razbistrilo pa mi nailazi sledeći talas. KARADŽIĆ: Aha. Vidim, je li beg bio kod vas, šta hoće on? Milošević: Jeste. Pa oni, oni su mnogo za nas. KARADŽIĆ: Je l’ da? Milošević: Jeste, oni su mnogo za nas i oni nam mnogo stvari tu pomažu. KARADŽIĆ: Odlično, odlično. Milošević: I... KARADŽIĆ: Odlično, vrlo je važno imat jednog, dvojicu, koji imaju pravo veta da ih, da, i to bi velika stvar bila. Milošević: Pa jeste, to je, to je za nas jako važno.

22

KARADŽIĆ: Evo su stavili na naslovnu stranu Zulfikara i mene, Zulfikarpašića. Milošević: Da, “Politika”, pa da. KARADŽIĆ: Da, odlično su to uradili. Milošević: Naslovnu stranu, i to je vrlo lepo ovaj plasirano, i ja sam vrlo zadovoljan kako su to plasirali, rek’o sam čak prvi da sam vrlo zadovoljan kako su plasirali. KARADŽIĆ: Da, da. Odlično, odlično. Milošević: I to, polako, znaš kako, to će malo da uđe u narod, neće moći ovaj da se batrga mnogo oko toga. Tim pre što mi brate imamo zaista poštene namere. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Do kraja poštene namere i... KARADŽIĆ: Evo šta je bilo sinoć, sinoć smo mi, za sinoć pripremili Zulfikarpašića u emisiju na televiziji od sat i po. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Onaj ”Klub 91” koji je živa emisija. On je tu izvanredno govorio o tome da on to radi u in... u interesu muslimanskog naroda, a ne, a ne zato što iracionalno voli Srbe nego zato što se poklapa interes srpskog i muslimanskog naroda. Međutim, tokom emisije mu je stigao telegram od SDA koji, u kome piše da oni odbacuju sporazum sa Srbima. To je mislim odjeknulo, ovaj, strahovito. I danas su na konferenciji za štampu, ne znam šta su rekli, ali u svakom slučaju se sada dijele ovi kroatofili, ustaše, vidim Muslimani od ovih... Milošević: Da. KARADŽIĆ: Inače, tokom emisije mu je, Muslimani, Muslimani su mu se javljali, i pitanjima i rekli da istraje u tome, i da svakako potpiše sporazum sa Srbima i tako. A onda je ovdje poludio Ivo, Ivo Komšić, Durakovićev član Predsjedništva koji je napisao jedan ustaški tekst u “Oslobođenju” protiv srpsko-muslimanskog sporazuma. Onda je Kljujić rekao da ako Bosna ostane u krnjoj Jugoslaviji da će oni dići oružani ustanak, tako da se je strahovito to zaljuljalo. Strahovito se zaljuljalo. U svakom slučaju, ja sutra idem recimo u Rogaticu na građansku tribinu Srba i Muslimana. Možda će ići sa mnom i ovaj potpredsjednik Zulfikarpašićev, a ako ne ide, ja idem sam na, na... Milošević: Znaš šta, napravite na mnogo mesta sad te susrete Srba i Muslimana. KARADŽIĆ: Da, da, to ćemo... Milošević: Jer pazi, narodu je da odahne i narod ne želi rat. KARADŽIĆ: Ne želi, narod.... Milošević: I stvarno mislim da je najpametnija stvar da se to pusti k’o lavina sad da ide, oni će samo da protrnu i ovi ekstremisti će pravo u šanac pored puta. KARADŽIĆ: Ovaj Izetbegović... ja to sa ovog telefona koji se sluša mogu da vam kažem, on preko MUP-a, preko svojih ljudi u MUP-u priprema građanski rat. Mi imamo potpuno sklopljenu sliku, i on mora narodu muslimanskom da kaže u šta ga gura, i u šta ga vodi. Mi će... to jest mi ćemo sad pokazati da može i drugačije. Milošević: Da. KARADŽIĆ: I idemo na, na građanske tribine, idemo na kontakte na terenu, i ima već znakova, ogomnih znakova da je nastupilo olakšanje kod Muslimana koji ne žele da, ne žele da krvare za, za njihove budaletine. Tako da ćemo sad osnovna, osnova politika djelovanja u ovom trenutku je da izbacimo na površinu to, neka se slika svako za šta je, ko nije za sporazum sa Srbima on znači planira nesporazum sa Srbima. Milošević: Da, da.

KARADŽIĆ: Jer nema druge. Milošević: A šta mi nudimo nego intregralnu Bosnu i ravnopravnu u Jugoslaviji. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Šta nudimo? KARADŽIĆ: Da, da, ništa drugo nego... Milošević: To što Kljujić kaže ako Bosna ostane u krnjoj Jugoslaviji... KARADŽIĆ: Pa ne.... Milošević: Ko tera Hrvate da izlaze... KARADŽIĆ: Da izlaze, neka on s Tuđmanom to završi. Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Nek’ on s Tuđmanom to završi. Milošević: Nego on hoće da se prihvati da Tuđman izlazi, ali znači i oni treba da izađu za Tuđmanom. U čije ime? KARADŽIĆ: Da, da, da, da, da, to je... Milošević: U čije ime? KARADŽIĆ: To je odjeknulo žestoko, hoće oružani ustanak, znači sad će da se vidi da, ko je agresivan u BiH, to će sad jasno da se da se ovaj... I vjerovatno ćemo mi ići sutra na potpisivanje i federalisti će nam pristupiti, Demokratska stranka federalista u kojçj ima i Muslimana, je li. Milošević: Reformske snage jer… KARADŽIĆ: Još nismo njima ni ponudili, nemamo njihov ovaj... Milošević: Nemojte njima ni nudity. To, to je peta kolona. KARADŽIĆ: Da, da. Pa ovdje se malo drugačije ponašaju, ovdje nama pomažu ponekad. Milošević: A je li? KARADŽIĆ: Kecmanović i Kalinić, ne pretjerano, ali pomažu nam ponekad. Milošević: Aha. KARADŽIĆ: U nekim ključnim stvarima i traže neko mjesto kod nas da se obezbijede i tako. Oni hoće da napuste Markovića. Milošević: E, to bi dobro bilo. KARADŽIĆ: Oni hoće da napuste Markovića. Milošević: Neka ga napuste pa nek’ pristupe tom sporazumu. KARADŽIĆ: Da, da. Tu nešto, na tome radimo. Milošević: Da, da. Jesi video našeg velikog pisca Vuka Draškovića kako on sa Dobricom Ćosićem ovaj... KARADŽIĆ: Do pola sam pročitao to pa... Milošević: ...polemiše, ovaj, on kaže dragi Dobrice, naše knjige nam sude. Zar njegove knjige i Dobričine knjige iste? KARADŽIĆ: I Dobričine knjige (smije se), njegove knjige i Dobričine knjige su dvije knjige (smije se). Milošević: Da, da, to, to je strašno, da... KARADŽIĆ: Ne, ne, to je... Milošević: Da toliko čovek izgubi ovaj, da izgubi toliko smisao za skromnost... KARADŽIĆ: I, i orijentire sve, sve moguće prema realnosti Milošević: A najgora je stvar taj jedan u suštini strašni antipatriotski postupak u svakom pogledu… jebo te Bog. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Mi smo u ratu, a on bi, on bi sve da poruši i zajebe. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Neverovatno, neverovatno. Napao mene, kaže što se Slovenija otcepila, zamisli to. KARADŽIĆ: Da, da, da, da (smije se), to ću malo da pročitam, da iščitam. Milošević: A organizuje srpsku gardu, a u pismu piše kako bi srpska vojska bila agresor u, u Jugoslaviji.

23

KARADŽIĆ: Da, ma ne, kompletno je to nekonzistentan čovjek i luđak je on, nema tu razgovora, to je šizofrena, tu nema... Milošević: Ali dobro je što su mu objavili, jer njega što više objavljuješ tim je... KARADŽIĆ: To on više pada. Milošević: Tim više pada. KARADŽIĆ: Trebalo ga je, sjećate li se prije izbora šta sam ja govorio, pet sati na televiziju. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Pet sati, on može 10 minuta da izdrži, da zvuči konzistentno, već za 15 minuta se oda. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Već se oda... šta je.... Milošević: Odma’ pukne, je l? KARADŽIĆ: Pukne, jeste, ne može da ukriva dugo. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Dobro. Ima li u Hrvatskoj šta, vidim da je tamo vojska ove mitraljirala, što su pucali na nju. Milošević: Da, da. Nema tu, tu se stvar zaoštrava, a drugo iz ovih informacija kojima ja raspolažem tamo je prilično rasulo. KARADŽIĆ: Kod njih? Milošević: Da. Prilično rasulo, beže im masovno autobusima ta mlađarija, beži u inostranstvo da bi izbegla... Ima ih dosta koji su ovde došli. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A ima dosta majki hrvatskih koje dolaze ovde po kasarnama i govore deci koja služe vojni rok u Srbiji, samo nemojte da tražite da idete, ovde ste bezbedni. Ako dođete tamo, mobilisat će vas. KARADŽIĆ: (ha, ha, smije se) Dobro je, odlično. Traže da ostanu u vojsci. Milošević: Traže da... slučajno ne mrdaju iz vojske, kaže tu ste sigurni. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Tu ste sigurni, ovamo vas mobilišu, ovamo ste najebali. KARADŽIĆ: Da, da. Evo šta ja.... Milošević: A dobio sam informaciju, neki odred koji je dobio nalog da napadne Borovo selo preksinoć, dvanaest su dezertirali kad su primili naređenje. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Odlično je, sad je... je... konfuzija je i u političkim redovima tamo, i sad je samo pitanje da li je dobro da on padne ili je dobro da se održava kao tako slab, što je veliko pitanje. Milošević: Pa dobro, sad to treba razmotriti i to pitanje, ali… KARADŽIĆ: Pitanje je ko je? Ovdje se, ovdje se u MUP-u dešavaju čudne stvari, ovaj se njihov šef Državne bezbjednosti otrgnuo i više radi za hrvatski... Hrvatsku stranku prava, nego za HDZ. Dakle, ide prema ovim jastrebovima, tamo su Tuđmanu za, za vratom, i Savka i ova linija s jedne strane, a s druge strane ovi jastrebovi. Tako da je to, on sada između jednih i drugih. Ja mislim da mi do naredne nedjelje čekamo Aliju, a ovo ćemo mi sutra vjerovatno potpisati na konferenciji za štampu. Milošević: Treba potpisati obavezno i ići dalje. KARADŽIĆ: Ići dalje, i do, do... do naredne nedjelje čekati, ako ne onda vi gore možda da ovoga pripustite malo. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Da ispriča to što ima. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Inače nam ovdje...

Milošević: A kad ćete vi potpisati to? KARADŽIĆ: Ja vjerujem sutra na konferenciji za štampu, čekam... Milošević: Aha. KARADŽIĆ: …Nikolu da mi da, pravićemo zajedničku pošto je i njihova i naša je četvrtkom. Milošević: Aha. KARADŽIĆ: Pravili bi zajedničku konferenciju za štampu i tu potpisali pred novinarima. Milošević: Da, da. Odlično, odlično. KARADŽIĆ: I podijelili im ovaj fotokopije, a inače imamo ovdje vrlo vrlo jasne indicije da se spremaju na vojne objekte i na vojsku, da su spremili tamo... spremaju ustanak u Busovači, ovim hrvatskim mjestima Kiseljak, Fojnica, Busovača, Travnik, oko Zenice, Vitez, tamo je u opasnosti ova fabrika eksploziva, a što je užas jedan. Oni se tu spremaju zaista na, na ovaj prekidanje komunikacija, zatvaranje puteva, osvajanje vojnih objekata, ubijanje oficira. Sve u svemu, vrlo loše stoji. Ovi su naši pritjerali ove, Predsjedništvo, da puštaju regrute po zakonu, međutim ako ne puste zaista treba sarajevski i tuzlanski da nešto... da se obezbijede. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Mada je i onaj... i ona prva u toku, pa ću ja da poradim da dobije ljudstva još. Ima nam svega 800 ljudi na, na Han Pijesku, ne smijemo da ih ostavimo same, nastradat će. Milošević: Nikako, nikako. KARADŽIĆ: Nastradat će. Milošević: Dobro, ovo drugo ide dobro. KARADŽIĆ: E, dobro, fino. Milošević: Ti sutra znači to potpisuješ, to je odlično. KARADŽIĆ: Jeste, to će, to će biti medijski zabilježeno, a onda ćemo da čekamo Aliju jedno vrijeme, jer će on... može se desiti da on pod pritiskom naroda potpiše. Tu moraju sad oni da se izdiferenciraju na, na jastrebove i na... odnosno na to usta... ustaško krilo koje radi za Franju. Nema stvari koju Franjo može da im uradi, a da se oni obrecnu na njega. On pokrštava, on dijeli Bosnu, on svojata Bosnu, on se... i to sve ništa ovaj, oni ovaj, ne reaguju na to, sam Alija uopšte ne reaguje na to. Jedanput je rekao da, da je primijetio dvoličnost kod Hrvata i poslije toga se ućutao. Milošević: On se dosta zamislio posle našeg razgovora, možda bi dobro bilo još s njim razgovarati. KARADŽIĆ: Danas će Nikola razgovarati, a i ja ću vjerojatno večeras oko kadrova razgovarati, a i oko ovoga, da ga stavimo u situaciju da se odluči. Milošević: Jer naše je otvoreno, ruka je pružena, on da je ne prihvati, sam snosi za to odgovornost. KARADŽIĆ: Njegova je odgovornost istorijska, odgovornost mora bit’ na njemu. Milošević: Apsolutno. Prema tome, to je jako, jako važno. KARADŽIĆ: Da Milošević: Ti ćeš se videti s njim, znači? KARADŽIĆ: Ja. Danas ću se vidjeti i oko kadrova i da i ovu stvar raščistimo definitivno, da li ćemo sutra ili ćemo čekati još nedjelju dana Milošević: Da, da. Ali vi nemojte njega čekati. KARADŽIĆ: Ne, ne, mi ćemo da potpišemo, a on se priključi. Milošević: A on neka se priključuje kad bude hteo. KARADŽIĆ: Jasno, jasno, i onda bi li i na državni nivo, Bulatović, vi, Izetbegović?

24

Milošević: Da, ja sam mu to predložio, a on kaže pa da vidimo, pa da razgovaramo, pa kaže ne znam da li je to najbolji put. Ja kažem, možda nije najbolji, ali je dobar put. KARADŽIĆ: Dobar put jeste, he, he... Milošević: Pa ako je to dobar put, zašto ne ići dobrim putem kad nemamo nijedan. KARADŽIĆ: Da, da. Ne, on je čovjek od odlaganja, on kad mu se nešto dopadne 99 posto on odlaže, ‘ajmo sutra, možda će biti i onaj jedan posto. Milošević: Da, da, to je, to je... tu će on da zavuče. Ja sam rekao, vi računate na internacionalizaciju i na protek vremena i imate u glavi moguću konfederalnu formulu, od te formule nema ništa. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Bez obzira kakvu podršku za nju dobijete spolja. Od te formule nema ništa, neće Srbi da se podele u više država i to treba da vam bude činjenica od koje polazite u svom razmišljanju. KARADŽIĆ: Da,da. Milošević: A ne da polazite od toga kako ćete vi Srbe da podelite u više država. KARADŽIĆ: A jesu li Grci u stanju da stave veto ako... Milošević: Ja mislim da jesu. KARADŽIĆ: Šta je ovim Francuzima, Boga mu, treb’o bi neko da poradi tamo nešto. Milošević: Pa videćemo. KARADŽIĆ: E da je De Gol tamo ne bi, on bi znao dobro interese Francuske. Milošević: Pa i ja mislim. KARADŽIĆ: Ja mislim da ovaj nema veze, da njemu… (kratki prekid snimka) KARADŽIĆ: Ima stvari koje samo nagađam. Ja mislim da ću ja u utorak biti tamo. Milošević: E dobro, onda ćemo se videti. KARADŽIĆ: Imat ću priliku da razgovaram sa ličnim savjetnikom Helmuta Šmita, koji je Jugosloven. I to su mi udesili da u utorak razgovaramo i do srijede je tu. Milošević: E pa dobro.Onda ćemo se svakako videti, a da budemo na vezi, Radovane. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: ‘Ajde prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno predsjedniče. Razgovor vođen 6. avgusta 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Radovane. KARADŽIĆ: Dobar dan predsjedniče, kako ste? Milošević: Evo dobio sam poruku koju mi je ostavio Nikola, kaže sinoć javili ja bio u nokdaunu na televiziji, a Adil i Radovan su briljirali. KARADŽIĆ: Ha, ha, ha, jeste, svi kažu da je bilo... Milošević: Sve… KARADŽIĆ: Svi kažu da je bilo izuzetno, da je potučen potpuno i tako. Tako da je... i ne znam jer su i gore ovi bili na televiziji, Nikola i ovaj... Milošević: Pa oni su bili, ali ja sam ceo dan bio pravo da ti kažem zauzet i nisam im’o mogućnosti da to gledam. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Ja bi voleo da sam imao vremena da sednem lepo pa da popijem kafu i gledam to na televiziji.

KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Jer je to verovatno bilo lepo i interesantno. Ali, reci mi, tvoj ovako opšti utisak i odjek kako je to bilo, to vaše, šta ja znam. KARADŽIĆ: Čitavo jutro zovu, čitavo jutro zovu i čestitaju, to je bilo… iskoristio sam svaku sekundu da onim naj, najboljim sadržajima to izložim i da im predstavim da je, da mi imamo pravo, da mi možemo da ne idemo ni na kakve referendume, da niko ne može da nas pomjeri, ovaj, može da odluči za sebe da izađe, ali ako ne može da to ostvari, a da nas ne ošteti, onda ne može... džaba mu je odluka. Onda sam Kljujiću rekao vi nemojte, ti nemoj da pominješ nikakve ustanke, ti protiv Srba ne možeš nikako podići ustanak jer mi se boriti za zapadnu Hercegovinu nećemo. Mi ćemo glasat protiv njenog otcjepljenja od Bosne, ali se tući za zapadnu Hercegovinu nećemo. Prema tome, nema nikakve šanse da se ovdje neka tuča započne. Izvolite, svako nek svoj... itd. Bilo je mislim onako vađenje zdravih zuba takoreći, Alija je pao zaista onako u očima svog naroda, žestoko je pao. Milošević: A šta je on prič’o? KARADŽIĆ: Pa on je rekao da je prvo... to je kapitulacija za Muslimane ovaj, što su ovo potpisali, a onda je posle smekšao, na kraju je potpuno pao, uopšte nije... Rekao je, pa nismo mi protiv sporazuma, samo eto, kakav bi treb’o da bude. Poslije je on rekao u auli dole kad smo izašli, kaže eto vidi, kaže Radovan ti sigurno neće pristati na savez ravnopravnih republika, a kamoli na savez suverenih država. Ja kažem mi možemo ovako napisati, savezna republika Jugoslavija je složena država koja se sastoji od ravnopravnih republika. Možemo kako god hoćete napisati, ali mora biti savezna država Jugoslavija i prioritet saveznog ustava i saveznog zakona. Prema tome, nikakav savez nego savezna država. Milošević: U stvari zajednička država, to je... nema problema. KARADŽIĆ: Mi idemo mi na savezna država, nemaju oni kud, niko nema kud više, tu nema govora. Ovaj tamo gubi, ja sam to rek’o pred, pred, pred Zulfikarpašićem Aliji. Pa, molim vas, vi se za Tuđmana vežete i u Tuđmana uzdate, Tuđman gubi čovječe, on... i on je gotov, on zaista gubi... Milošević: U Hrvatskoj on, on neće da izgubi u Jugoslaviji nego u Hrvatskoj. KARADŽIĆ: Da, pa u Hrvatskoj će da izgubi. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Tu nema ovaj, je l’ se pridržavaju ovog prekida vatre. Milošević: Pa do danas u osamnaest je, danas u osamnaest stupa prekid vatre. KARADŽIĆ: A danas u 18,00, aha. I kako ćemo, po vašem mišljenju, dalje ići? Milošević: Pa, ja se nadam dobro. KARADŽIĆ: Mislimm, šta je redosljed poteza? Milošević: Ja se nadam dobro. Oni neće smeti da naruše prekid vatre, jer ako ga naruše najebali su. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: To je... to je sigurno, a mi treba da forsiramo ove razgovore o budućnosti zemlje. Ja ću sad da skiciram jedno pismo i da pošaljem Momiru, Aliji, Krajišniku… i da predložim sastanak na kojem bi razgovarali o formulisanju glavnog pitanja kojima se rješava i predlaže rešenje za budućnost Jugoslavije, pa neka… ne dođe. KARADŽIĆ: Ja, odlično, odlično, bio... bio je Nikola sa mnom, mi smo zaključili da vam je ta ideja dobra. Krajišnik će doći sigurno

25

Milošević: ...dođe, a onda treba da se dogovorimo da odredimo predsednike Skupština da održe konferenciju za štampu. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Milošević: Da ne bude… i da predsednici Skupština, a to možemo čak da se dogovorimo, odrede po jednog ili po dva od vrhunskih stručnjaka iz... u okviru svojih Skupština ili republika koji bi operacionalizovali taj naš pristup i izradili nacrt, nacrt novog ustava Jugoslavije. KARADŽIĆ: Da, da, da. Milošević: Koji u nazivu (?) nosi Skupština. Niko ne može Krajišniku da zabrani da na pimer. radi na nacrtu, al’ će ga Skupština usvojiti, o tom potom. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A mi da vučemo inicijativu. KARADŽIĆ: On je i predsjednik ustavne komisije kod nas. Milošević: Eto, prema tome, pošto su predsednici Skupštine i predsednici ustavnih komisija da se ide odmah na to, i njih trojica, i skupimo ovde ove pravnike gde treba i napravimo mi.... i pojavimo se brzo sa, sa ovim. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A ja ću ti, danas skicir’o to pismo i posl’o ga. KARADŽIĆ: Aha, odlično. Milošević: A sutra bi mogli da objavimo na primer da su svi pozvani na sastanak prihvatili inicijativu, još se ne… nije stig’o odgovor od Alije Izetbegovića. To na primer da moj kabinet...(?) smenjen. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Milošević: Ali očekuje se da, da i Alija Izetbegović će dati pozitivan odgovor, shvataš li. KARADŽIĆ: Aha, odlično. Milošević: Pa, onda na primer sutradan se kaže još uvek nije stigao odgovor od Alije Izetbegovića, ali u svakom slučaju, u ovom sastavu sastanak će biti održan i na njemu će se razmatrati predloženi dnevni red, itd. Pa onda on ako stvarno iskoči iz toga, onda je budala. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I onda, još dalje će kotrljati, pitanje je, čekaj, što on neće da razgovara. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: U međuvremenu može da pita, čekajte, što Alija neće da razgovara. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Milošević: Koji su to interesi zbog kojih on neće da razgovara, hoće da razgovara sa svima, ali neće u tom sastavu. KARADŽIĆ: Ma, njega je upropastio Tuđman kad je rekao da je on dao nalog da Bosna izglasa suverenost. I mi ćemo se, mi ga sada tu, čekamo ga. Na svaki pomen toga mi ćemo reći, molim vas Tuđman je rekao da je on vama naložio i zacrtao šta bi sve trebala Bosna da radi. Dakle, mi smo u Skupštini imali bespotrebnu dramu radi toga, to je Tuđman naredio nešto, a ne radi toga što mi imamo neku, neku potrebu. A on će sada morati da da odgovor zašto ne bi išao na taj sastanak. Mora da da jedan uvjerljiv odgovor, i on stalno govori treba razgovarati. E, pa dobro, da vidimo ovaj kako će. Mislim da to ne, neće moći odbiti. Za kad ga planirate? Milošević: Ja ću ga predložiti u ponedjeljak. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Na primer sad pošaljem danas pismo i da dođe u ponedeljak. Zvat ću te ja, pošto mi sad neki, neki sastanci idu. Traže bre ovi Amerikanci, “Skaj njuz”, dvesto televizijskih stanica pokriva, da im dam neki intervju, da ih primim, pa da im dam, nek idu u pičku materinu.

KARADŽIĆ: Obavezno dajte, obavezno. Jeste li videli, onaj Džon Kenedi je sjajno obavio u Engleskoj. Milošević: Ne znam šta je uradio. KARADŽIĆ: Ma, evo pogledajte u “Politici-express”, pa sjajno je obavio, pa u Engleskoj je on napravio preokret. Sjećate se njega? Milošević: Kako da ne, pa ti si mi ga poslo’? KARADŽIĆ: Da, ja sam vas molio da ga primate. To je izvanredno. Evo sad ću vam reći na kojoj strani je to u “Politici” ili u “Politici express” ovaj, on je tamo dao izjavu da Hrvati moraju da rade ovo, da rade ono, da Srbi imaju pravo na takve i takve stvari. Izvanredno je taj Džon Kenedi odigrao. Ima li u “Politici” ili “Politici-express”, mislim da je u “Politici-expres”, sada to ne vidim ovog trena, ali ako nije čak i na naslovnoj strani, samo minutu jednu. Milošević: Tako znači, on je... KARADŽIĆ: Bez stranih trupa, ne, ne, evo ga Džon Kenedi, strana tri (čita Radovan članak pod naslovom “Britanija protiv ekonomske blokade Srbije, neće se boriti za Hrvate” I podnaslovom “Nova misija mira 25-og avgusta u Beogradu”). Lzvanredno, na trećoj strani, jeste li našli. Milošević: “...itd, nastavlja čitati tekst, neuvezano… KARADŽIĆ: On je izvrstan, njega treba držati na vezi. I onaj kanadski što je... prema našim informacijama kaže bukvalno obožava. Milošević: Slušaj, da mi isteramo ovo znači do kraja. Ja ću da pokušam da skiciram jedno pisamce kad mi se završe ovi sastanci. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Da potražim da vidiš na uvo kako ti zvuči, je l’ to pravi prilaz prema, prema njima. KARADŽIĆ: E, dobro. Milošević: Eh. KARADŽIĆ: Dobro. Pa ću ja biti... ovdje ću vjerovatno biti do jedan, pola dva, ako ne onda ću se ja vama odnekud javiti. Milošević: Ti se meni javi odnekud, jer meni sad počinju ovi sastanci, a onda ću ja da primim onda ovoga... hoću da kažem nek’ dođe, nek ide u pičku materinu. KARADŽIĆ: Obavezno, to bi sjajno bilo, to bi sjajno... jer nemate vi šta, ma vi imate toliko šarma, da je slobodno u jednoj ležernoj, jer Amerikanci vole tu ležernu atmosferu, u jednoj ležernoj atmosferi i nema pitanja na koje vi nećete dati zadovoljavajući odgovor, nema nikakvog razloga da, da... Milošević: Ma, naravno, nema problema tu. KARADŽIĆ: To će pomoći svim, svim našim prijateljima će pomoći da kažu evo, jesmo li rekli. Milošević: Jer on piše za kaže ABC i CBS, to su dve najveće američke mreže, odmah hoće da puste to, odmah. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Odlično, dajte slobodno, obavezno. Milošević: Svi ovi, on ima kaže dvesto televizijskih mreža u svetu. KARADŽIĆ: Obavezno, i tu treba vrlo razložno, mislim elementarne stvari tu, to sve ide nama u prilog, a ja... Milošević: Ja njemu hoću da kažem, on ako pokrene to pitanje unutrašnjih granica. Ja moram njemu da objasnim da su pitanja unutrašnjih granica prouzrokovali nacionalisti kad su došli na vlast u Sloveniji i Hrvatskoj ili kad su nacionalisti se tu pojavili... Ako to budem mog’o da... ako... tim pitanjem onda je logičan rezultat toga bila njihova odluka o secesiji. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Koja u stvari vređa interese drugih naroda.

26

KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Milošević: Da mi ne oponiramo pravo na samoopredelenje, ali ne po cenu interesa drugih naroda. I ko može na primer srpski narod izvesti iz Jugoslavije ako on ne želi? KARADŽIĆ: I vrlo je važno kad im se kaže da je, da je, da te granice nije postavila nikakva komisija, niti poštujući etnički, niti istorijski princip, nego da je to potpuno arbitrarno, potpuno proizvoljno napravila jedna oligarhija oko Tita. Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Jedna oligarhija oko Tita je to napravila... Milošević: Da, jasno, da, da. KARADŽIĆ: A ovaj, još nešto dobro pali kod njih, kad oni kažu šta Srbi hoće, ja kažem, molim vas, evo mi predlažemo da kompletno preuzmemo ustav SAD, uključujući i pravo nacionalnih manjina. Koliko vi dajete Meksikancima, mi ćemo dati Albancima. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Koliko prava ima Teksas, toliko nek prava ima svaka druga republika ili savezne republike Njemačke, ili bilo koje normalne države, samo da se ne prave neki čudovišni ustavi, bastardni, gdje država ne može da postoji. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: E, ta poređenja kod njih fantastično pale. Milošević: Molim te, javi mi se tamo negde bar oko pola četiri, ja ću da gledam da ovo, da ovo... čim budem. KARADŽIĆ: Skicirate. Milošević: Čim budem im’o vremena to ću ja da napravim, pa da pustim. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: ‘Ajde važi. KARADŽIĆ: ‘Ajte prijatno. Razgovor vođen 7. avgusta 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Halo. Milošević: Evo, sad sam dao polučasovni intervju za “Skaj njuz”. KARADŽIĆ: Odlično. Milošević: I, e, otkupili su CBS, NBC, BBC i redom ove televizijske mreže po svetu. Nabrojao mi je dva’est. KARADŽIĆ: Odlično. Milošević: Odmah su im otkupili, kaže, mnogo ćemo para da zaradimo na vama. Znate, kaže, gospodine predsedniče, vi ste sad najvažnija medijska ličnost u svetu. KARADŽIĆ: Ha, ha, dobro. Milošević: Jer vi ste, kaže, čitavu Evropsku zajednicu doveli, kaže, do očajanja. KARADŽIĆ: Da, da, da, pa to, ovo je sjajno bilo. Ovo je sjajno. Odmah je Rusija poslije toga rekla ne može, ne mogu vojne. Milošević: I ovaj, tako da onda sam ja objasnio sve. Kaže on, ali, kaže, Srbi u Hrvatskoj su nacionalna manjina. Ja kažem, Srbi nigde nisu nacionalna manjina, i nijedan jugoslovenski narod nije u Jugoslaviji nacionalna manjina. Kaže, je l’ vi govorite o referendumu, i da treba u skladu sa voljom naroda. Šta ćete ako na Kosovu, stanovnici Kosova to kažu? Ja kažem, koji deo stanovnika Kosova? Kaže, Albanci. Kažem, Albanci su nacionalna manjina i u Srbiji i u Jugoslaviji. KARADŽIĆ: Jer imaju u susjedstvu nacionalnu državu.

Milošević: Da, i nikavim međunarodnim aktom nije, nije predviđeno da oni mogu imati prava da, da ustanove svoje države na tlu drugih država. To nisu prava nacionalnih manjina. KARADŽIĆ: To nema ni jednog Ustava na svijetu. Milošević: …bilo, onda sam im objasnio šta znači. Rekao sam da vaša publika u svetu nije svesna da smo mi ovde suočeni sa fašizmom. Da je u Hrvatskoj došlo do naoružavanja partije. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Da je reč o, a, da su oni počeli da demonstriraju svoju suverenost i nezavisnost napadima na srpska sela i gradove. Vi možete da idete i posetite sve to, i da vidite da su tragovi rata ostali samo na teritorijama gde žive Srbi. Iz toga možete da… KARADŽIĆ: (smije se) Je l’ sve bilo na engleskom, je l’? Milošević: Na engleskom, sve. KARADŽIĆ: Aha, odlično, to. Milošević: Ma znaš šta je, moj engleski je dosta solidan za normalnu komunikaciju. Međutim, naravno nije, ja nikad nisam živeo napolju, prema tome ja ne govorim engleski briljantno da mogu da govorim k’o na srpskom, ali mislim da sam mu bio dovoljno jasan. Odlično, odlično. I oni će ipak uvažiti da je reč o strancu, znaš. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ja ne mogu da govorim k’o Englez sad. KARADŽIĆ: Taman posla, ali odlično, to će biti veliki publicitet. Milošević: Sve sam im to objasnio i... KARADŽIĆ: Ja mislim da će to da skinu i novine, i objavljuju i tako. Milošević: Ma ne znam šta će da skinu, neka skida ko šta hoće, šta me se tiče. KARADŽIĆ: Vrlo je važno, dobro što ste to uradili, to je vrlo važno. Milošević: Šta me se tiče, neka skida ko šta hoće i daću još neke ako bude trebalo narednih dana. KARADŽIĆ: Ja mislim Kanada i Švajcarska bi mogli da… Milošević: Pa oni su otkupili. KARADŽIĆ: A otkupili su, je l’? Milošević: Otkupili su svi ovo, videćemo, sad mi traži neki Independent TV, engleski, da dam to. Neću sad da im dajem isti dan ili u dva dana. Videću kasnije. KARADŽIĆ: Da, da. Sad bi, sad bi, ali ćete jedan, jedan. Milošević: Sad sam, sad sam, sad naškrabao ja kako su mi oni otišli, ja sam uzeo. Oni su otišli pre 10 minuta. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Ovaj, pa si se ti taman javio kad treba. Evo ja sam naškrabao neko pismo. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Ovako bi, naslovio bi ga na sve ove koje zovemo i onda bi rekao: U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u čitavom toku jugoslovenske krize nisu donešene niti proglašavane, proklamovane odluke o otcepljenju i nezavisnosti. To najbolje ukazuje na interes i opredeljenje svih naroda i većine stanovništva koje živi u ovim republikama da se sačuva Jugoslavija kao zajednička država ravnopravnih naroda i republika i stvore uslovi za njen uspešan razvoj. Na taj način je i odgovornost najviših organa ovih republika za formulisanje rešenja za miran i demokratski rasplet jugoslovenske krize posebno naglašena. Zato smatram da bi dogovor predsednika republika i predsednika narodnih skupština republika o najznačajnijim pitanjima rešavanja

27

jugoslovenske krize mogao biti dobra osnova za našu zajedničku inicijativu da u jugoslovenskim organima, i javnosti, kao i u organima drugih republika, u interesu traženja rešenja koja će afirmisati, u cilju traženja rešenja koja će afirmisati interese svih jugoslovenskih naroda. I onda ću da im dodam sad, pošto nisam, pošao sam tek da pišem. Da, da predlažem da se u sastavu predsednika republika i predsednika narodnih skupština nađemo u ponedeljak, a, i molim da mi, da mi, da mi... KARADŽIĆ: Potvrde, da? Milošević: Je l’ može ovako? KARADŽIĆ: Potvrde, odlično, odlično. Može. Milošević: E, dobro. KARADŽIĆ: Može, može i doći će skoro svi, ili možda svi ili skoro svi. Milošević: Pa mogu da dođu samo svi i može da manjka samo Alija. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Jer pazi, tu je ključna figura Krajišnik. KARADŽIĆ: Da, da, jeste. Milošević: Jer ako Krajišnik ne bi došao, onda nije došla Bosna i Hercegovina. KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Milošević: Ako Krajišnik dođe, jebe se meni što nije došao Alija. KARADŽIĆ: To vi direktno na svakoga od njih posebno, na ime. Milošević: Da, da, na ime, na ime. KARADŽIĆ: Posebno na ime. Odlično, to je izvanredno. A do tada će on morati da se presabere, on je doduše na moru i mene je molio da i sa sporazumom čekamo. On bi htio malo nešto da ga mijenja, pa da naredne nedjelje. Mi ih čekamo još narednu nedjelju, a onda bi trebali da... Milošević: Ja ću sad da ga zovem. Ni ja ne idem na odmor, niko ne ide na odmor. Momo Bulatović, eno ga u Budvi, kupa se, boli ga kurac, pošto on zna da ćemo mi ovde stvari da držimo. KARADŽIĆ: (smije se) Milošević: Okupao se već pet dana, dosta mu je. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ima da ga vratim u ponedeljak. KARADŽIĆ: Moraću da idem i ja tri dana dole da se da se odmorim malo. Umor me uhvatio, čitavu godinu dana nisam bio. Milošević: Vi se svi odmarajte koliko god možete, ja, ja ne smem da, da idem. KARADŽIĆ: Da, ne smijem ni ja, osim na vikend. Ne smijem ni ja osim preko vikenda. Ovaj, to je, to je odlično, ovaj, mislim da naredne nedjelje već, ako ovi, ako ovdje značajne snage ne potpišu ovo, vi ćete da sjednete gore i da... Nek na nivou šefova kabineta, ili Smilja ili neko sedne da vide šta ovi jadnici misle tamo. Milošević: Ma nema šta oni da misle. Imam ja sad i pobočnu varijantu šta ću da radim. KARADŽIĆ: Aha, dobro. Milošević: To ćemo da pričamo kad se vidimo. KARADŽIĆ: Važi. Možda se ja u petak pojavim gore ako bude... Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Nekih drugih poslova, onda bi se… bićete vi u petak gore?

Milošević: Hoću, ja sam sve vreme ovde, samo gde sam, šta sam, lako se nađem. KARADŽIĆ: Dobro, je l’ to ide telefaksom ili ćete im pismima, poštom? Milošević: Ja bi danas lepo napisao to pismo i šibnuo im svima telefaksom. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Šta ima da ide poštom dva dana. KARADŽIĆ: Telefaksom jasno, i neka odgovore. Milošević: Telefaksom, molim vas da potvrdite svoju saglasnost za ovaj sastanak. KARADŽIĆ: Odlično, odlično. Krajišnik će doći sigurno i potvrdiće. Milošević: Eto tako, sad ću da im ja to pismo šibnem, evo počeo sam već da pišem. KARADŽIĆ: Dobro, mi ćemo biti u kontaktu, a možda se čak i vidimo u petak. Milošević: Dobro, Radovane, bijemo se, ja mislim, čak bolje nego što smo očekivali. KARADŽIĆ: I ja mislim, i ja mislim. Milošević: E. KARADŽIĆ: Ovdje je dobilo veliki, velike razmjere. Milošević: Dobro, dobro, ‘ajde. KARADŽIĆ: Hajde. Razgovor vođen 9. avgusta 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Halo? KARADŽIĆ: Halo! Milošević: Radovane? KARADŽIĆ: Dobar dan predsjedniče! Milošević: Kako si Radovane? KARADŽIĆ: Hvala Bogu, odlično! A vi? Milošević: E i ja, hvala Bogu, odlično! KARADŽIĆ: E, baš mi je drago. Milošević: Bio sam juče sa Dobricom na vezi. KARADŽIĆ: Aha! Milošević: Prič’o mi je, ovaj, kako ide. On me u stvari zvao da, toliko neprijatno mi bilo, toliko mi hvali ovaj intervju što sam dao “Skaj njuzu”, nisi ti to gled’o, pošto Bosna nije to prenosila. KARADŽIĆ: Nisam, a hoće li to, prenijela je televizija Beograd. Je l’? Milošević: Pa prenela je televizija Beograd. Ma prenela cela Amerika, Australija, najveći deo Evrope i tako. KARADŽIĆ: Mh! Milošević: Oni su prodali to, nekih dvesto televizijskih stanica uzelo. KARADŽIĆ: Odlično. Milošević: Znaš, jer tako me ovaj i ubedio da mu dam. Kaže, vi ćete celu Evropu kaže baciti u očajanje, budite sigurni da će svi da gledaju vaš intervju. KARADŽIĆ: (smijeh) Milošević: Kažem ja, onda dođite pa ću da vam ga dam. KARADŽIĆ: (smijeh) Odlično? Milošević: A Dobrica mi kaže da je on, njegova ocena je da je izvanredno bilo. KARADŽIĆ: E, baš mi je drago! Milošević: Izvanredno! Jer to je, traj’o je intervju jedno 25 minuta, znaš.

28

KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Oni su ga dali ovde na televiziji Beograd, dala ga je i televizija Titograd, ali Sarajevo naravno neće to da daje i… KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Neće da daje ni ova… KARADŽIĆ: Pa možda bi mogli da ih prisilimo, ja ću to da, ovaj… Milošević: I Hrvatska. Zato, zato mi ne vidimo šta je znaš i tako, ali je to bitno za strance, znaš. Bitno je, jer sva sam ključna pitanja, ona je vrlo neprijatna pitanja postavila. KARADŽIĆ: Da, pa, da, to je. Milošević: Vrlo neprijatna. KARADŽIĆ: Ali, to je najbolja prilika da čovjek odgovori dobro. Milošević: Najbolje, zamisli da me pita bezveze. KARADŽIĆ: Da, da, da! Milošević: Pa da se pitaš posle šta si razgovar’o. KARADŽIĆ: Jeste, jeste! (smije se) Milošević: A ovako, ma sve sam im ovo, možda si pročitao u novinama šta sam im sve rek’o. KARADŽIĆ: Je l’ , je li ko objavio? Je l’ to u današnjim novinama? Ne? Milošević: Ne, pa to je bilo, to je bilo juče u Politici ovoj beogradskoj, a verovatno je u današnjoj… KARADŽIĆ: U, u, ovaj. Milošević: …za Sarajevo i za, za, ove. KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Znaš, sve to! Al’ to je mnogo bolje videti na televiziji znaš, jer to sad prevedeno sa, sa ovoga, samo ja mislim da je dobro, i ovako leži dobro. KARADŽIĆ: Da, da! Odlično! Odlično. To je velika stvar. I ja mislim da povremeno treba dati, dobro, nije loše da to poskupi, pa onda svi prenesu, ali povremeno treba dati. Jer, vjerujte, svaki put kad se pojavite, ta stvar izgleda sjajno. Milošević: Ma, javljali su se ovi, iz Los Anđelesa se javljaju iz, iz ... ne znam kojih krajeva tamo. TV Beograd zovu, tako, znaš. Nisu oni verovali da… KARADŽIĆ: Odlično, odlično. Milošević: Mi na stvari gledamo na jedan kulturan, civilizovan način i tako. KARADŽIĆ: Sad’ bi trebalo ići u ofanzivu. Ovdje su na naslovnoj strani, sa vašom fotografijom, ovaj vaš poziv za ponedjeljak. Milošević: Je li? KARADŽIĆ: Prenijeli, u Oslobođenju, a vidim da je i u Politici, ovaj, ja mislim da će, da ne mo… Milošević: Ali mi nismo stavili u novinama da je ponedeljak, ali ja sam im u pismu predložio ponedeljak. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A, oni su valjda i pismo preneli? KARADŽIĆ: Da, da. Jesu, jesu. Milošević: E, sada... Zbog toga te zovem. Sad’ bi bilo jako dobro da vi tu napravite jedan pritisak, da... na Aliju, da dođe, znaš. KARADŽIĆ: Ako... ja mislim da se može desiti da on jednog svog ambicioznog zamjenika pošalje. Milošević: A ko je taj njegov ambiciozni zamenik? KARADŽIĆ: Ovaj Ganić. Milošević: Pa, nemoj Ganića. Mi hoćemo Muslimana. KARADŽIĆ: Pa, on... on jeste Musliman, ali se… Milošević: Ne, ne. On je Jugosloven za tebe. KARADŽIĆ: Na listi Jugoslovena, jeste.

Milošević: A, mi treba... vi treba tu da insistirate (kratak prekid)… KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: To Jugosloven, to mu ja ne znam šta mu je. KARADŽIĆ: Da, da, da. Bilo bi dobro da... videćemo sad šta će, šta će biti. Vrlo je teško odbiti ovu. Ni... svakome je to vrlo teško odbiti. Milošević: On je blesav ako odbije. Pazi šta, večeras je na našoj TV, i... Ja mislim da bi dobro bilo i tu kad bi se nekako Tanjugovo, Tanjugovo probilo, da su svi potvrdili da se sastanak drži u ponedeljak. Još uvek nije potvrdio Alija Izetbegović. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ali, dobro bi bilo da i on u toku toga potvrdi. KARADŽIĆ: Dobro. On jeste na... trenutno na odmoru, i ovaj ga zamjenjuje. Milošević: A gde je on, kaži mi? KARADŽIĆ: On je negdje u Dubrovniku na odmoru. Milošević: U Dubrovniku? KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A može li se s njim stupiti u vezu neku? KARADŽIĆ: Pa, ja ću sada Krajišnika zvati. Neka on sa kabinetom, ovaj, stupi u kontakt. U koliko bi sati bilo po vašem mišljenju? Milošević: U kol’ko hoće, brate. Možemo u 11,00 na primer. KARADŽIĆ: U 11,00, u 12,00 sati. Milošević: Možemo i u 12,00, nije bitno. KARADŽIĆ: E, Momčilo i ja bi došli i ranije ili kasnije, nešto bismo oko, oko banaka, i oko finansijskih poslova završili. Jer, moramo ovdje da napravimo jednu instituciju koja će da... oko kupovine zemlje i tako... da pomogne seljacima i da... Milošević: Dobro, dobro. To je… KARADŽIĆ: Oko reinvestiranja i tako. To bismo napravili. Milošević: To bi došli u ponedeljak, je li? KARADŽIĆ: Da, da, a… Milošević: Dobro. To bi bilo lepo. Molim te, ‘ajde da se ovako dogovorimo. Je li Krajišnik posl’o odgovor da je potvrdio, je li? KARADŽIĆ: Ja mislim da jeste. Sad... ako nije, sad ću ga ja podsjetiti. Milošević: Znaš šta, neka on nađe Aliju. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: I neka mu on predloži da svakako prihvati. Nek’ mu kaže, vrlo je neprijatno ako on ne prihvati sastanak, pa nek’ se dogovori, pa mi sad javite koje bi to vreme bilo koje mu najviše odgovara, nije problem. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Momir i ja ćemo se složiti s tim. KARADŽIĆ: Da, da. Sad ću ja to. Milošević: Da napravimo to. KARADŽIĆ: Ha, ha, ha. Milošević: Ali, ali, ovaj, da mu, da objasni Krajišnik, ako slučajno on ima neki opravdan razlog da ne može da dođe, onda nije u redu da ga zastupa nikakav Ganić, nego treba da ga zastupa Musliman. KARADŽIĆ: Da. To bi dobro bilo. Međutim, oni gledaju to, kao Predsjedništvo Republike, kao cjeline. Milošević: Ma, ne KARADŽIĆ: Ako, ako konačno ne bude mogao, nek’ bude i tako. Nije bitno. Milošević: Da, da.

29

KARADŽIĆ: Bolje bi bilo ovako. Bolje bi bilo Fikreta. Ali, ako ne bude mogao Fikret, onda, onda, nek’ to bude ovako. Milošević: (Dobro?) KARADŽIĆ: Ima, ima određenih razloga. Kad se vidimo pričaću vam, ovaj, ovaj Ganić ima i neke koncepcije koje su povremeno vrlo primamljive. Prihvatljive. Milošević: Je li? KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Dobro. Mada on... je li on Šiptar, ili šta je on? KARADŽIĆ: To niko ne zna. Milošević: On je bio i Ganići jedno vreme. KARADŽIĆ: To niko ne zna. Ha, e, pa sad možete misliti s... kako bi dalje išlo. Milošević: Pa, zato ti kažem. KARADŽIĆ: Mislim... u… Milošević: Može da bude i kako treba, šta kažeš, ha, ha. KARADŽIĆ: E, o tome, o tom, upravo o tome govorim. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Upravo o tome govorim. Inače je on moderan čovek. Njegova kćer, on sam kaže, školuje se u Engleskoj, uči jahanje. Nije on nekakav nazadan čovek, nego zaista… Milošević: A, da, da, da. KARADŽIĆ: Moderan čovek. Milošević: Dobro. Ali, vidi šta je. Jako bi bilo dobro da mi do negde popodne imamo konačnu potvrdu i od Predsedništva, ja sam rek’o protokolu neka ih kontaktira. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I neka kaže kad dolaze, da vidi, ovo-ono. A, da mi predlažemo da sastanak bude u 11,00, a? KARADŽIĆ: Da, da. Može, u 11,00. Milošević: Da tako bude? KARADŽIĆ: Može. Sad ću ja zvati Krajišnika, neka i on to malo potjera preko protokola da, ovaj, da se pošalje faksom odgovor. Ima tamo na onom faksu broj faksa, je l’ da? Milošević: Kako da ne. KARADŽIĆ: Na onom što ste vi poslali? Milošević: Pa ne znam da li ima na onome broj faksa. KARADŽIĆ: Ja imam broj fa... Milošević: Mora da ima, mora da ima na njihovom faksu broj našeg faksa, jer to kad se komunicira, odmah se vidi. Znaš. KARADŽIĆ: Da, da, da. Milošević: To kompjuter sam otisne. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. To ćemo da… Milošević: To on sam otisne, jer mi smo to faksom i slali. Nismo slali poštom. KARADŽIĆ: Dobro. To je, to je, ja mislim jedan izvrstan potez i mislim da, da sada je, zrelo vrijeme. Sad mi se javio doktor Bilalbegović iz Banja Luke, jedan moj kolega psihijatar. On je u MBO-u. Kaže, tamo narod masovno prelazi na stranu sporazuma. Milošević: Ma, ma, svako ko ponudi mir, sad dobija. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Mi smo jaki. I kad’ smo jaki, možemo da uspostavimo mir. KARADŽIĆ: Da, da. Jasno. A, onda i ovaj gubi, to je više ne... evo vas pozdravlja Mirko Todorović, moj medicinar. Milošević: E, pozdravi… KARADŽIĆ: Pošto je ova sekretarica rekla ko zove. Milošević: Eh… KARADŽIĆ: Ranije je Mira obično govorila “Ovde Mira”, a sad je ova rekla ko zove, ha, ha. Milošević: E…

KARADŽIĆ: Doš’o da vas pozdravi. Milošević: Vidi šta je. Doći će mi ovaj tvoj komšija sad. Ovaj tvoj komšija što ti otkida pola države. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Pa ću da mu kažem da se nosi u vražiju mater sa tim idejama. KARADŽIĆ: A... u ... Kljujićev šef? Milošević: Ne brate. Ne brate, nego Milan. KARADŽIĆ: A, ha, ha. Milošević: E… KARADŽIĆ: Ma, da. Ma može li ikako on da se malo u pamet? Pa, nije ovo privatna stvar, strasti tu ne smiju da igraju nikakvu ulogu, nego čisti račun. Potpuno hladne glave i kompjuterski, čisti račun treba da donese, ovaj... S druge strane, recite mu, ja mislim da se tu može, ovaj... da se on tu može dobiti. Ta stvar je mnogo važnija kao prijetnja, nego kao ostvarenje. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Jer, kad, kad neko izvadi pištolj pred 500 ljudi, svih 500 ljudi strahuje. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: A kad opuca, onda samo jedan strahuje. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Onih 500 odahne. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Prema tome, neka to stoji, treba mu reći. Ta mogućnost neka stoji, ali ona mora da stoji kao prijetnja. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Nipošto kao realizacija. Jer, kad je realizacija to već... onda, ovaj, dovodi druge, prvo se relativizuje, drugo, izazove protuakcije i tako dalje. Prema tome, on meni tamo pali ljude. Dolazi i pali mi ljude, pali budale koje misle da će ući u istoriju. Milošević: Da, da. Oni su sad malo blesavi. Drugo, on ne shvata da ne treba ovaj sukob da, da, vodi tako. KARADŽIĆ: I… Milošević: Da mu daje jedan nacionalistički karakter. Jer, evo zašto. Prvo, ovde u istočnoj Slavoniji, meni su bili ovi iz Borova sela, i drugi. Tu ima jedan veliki broj Hrvata među njima. KARADŽIĆ: Hrvata ima koji su za to, je li? Milošević: Jeste. Koji se tuku s njima. KARADŽIĆ: Koji se tuku protiv ustaša? Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Protiv Tuđmana. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A drugo, pa naravno, jer su to mešano... to je mešano stanovništvo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ti će Hrvati i dalje insistirati da ostanu u Jugoslaviji. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Shvataš, i zato mi da sutra kažemo, e, svi ti Hrvati nisu, ne ratujemo mi s hrvatskim narodom. KARADŽIĆ: Da, da. Zatvaramo, da zatvaramo vrata. Milošević: S nama. KARADŽIĆ: Ja sam, ovaj, i u jednoj TV emisiji, koja je bila dobra, gdje je ovaj, Alija, ostao zaista bez argumenata. Zulfikarpašić bio izvrstan. Milošević: Čuo sam da ste bili odlični, i da je ovaj kljokn’o načisto.

30

KARADŽIĆ: Da, da. Ovaj, ja sam Kljujiću rekao, nemojte vi da nama prijetite ustancima, jer nema šanse da se vi s nama tučete po Bosni. Mi se nećemo tući za zapadnu Hercegovinu. Mi ćemo glasati da ona ostane u Bosni, ali se tući za nju nećemo. Milošević: Ali, oni nisu nigde... gde će oni da se tuku. Oni u zapadnoj Hercegovini, se mi tući nećemo. A, oni da izađu iz zapadne Hercegovine, ne mogu nigde. KARADŽIĆ: To ne smiju. Jeste. Oni to ne smiju. Milošević: U tome je stvar, ha, ha, ha. KARADŽIĆ: A, da. A juče sam mu na konferenciji za štampu, danas je objavljeno, rekao ne samo u zapadnoj Hercegovini, nego u svim hrvatskim krajevima u BiH mi nećemo da se tučemo i glasaćemo da ostanu u Jugoslaviji, ali ako oni zapnu da izlaze, mi se tući nećemo da ih spriječimo. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: I to mu je ponuda, ako je dovoljno pametan. Može da pročita šta sam mu rek’o. Milošević: Jeste, pa da... da vidimo je li, je li njemu odgovara, ovaj… KARADŽIĆ: To vrijeme? Milošević: ...odnosno hoće da dođe on, ili neće, ili će odrediti Ganića. I šta su rešili. KARADŽIĆ: Da, da. Sad ću ja Krajišnika, nek’ on tu stvar malo potjera. Milošević: Da, da. Dobro. KARADŽIĆ: Dobro. Odlično. Ja se nadam da ćemo se onda vidjeti u ponedjeljak? Milošević: Pa svakako, svakako. KARADŽIĆ: Ja ne bih učestvov’o u razgovorima. Ja bih doš’o samo ranije sa Momom da mi… Milošević: Možeš ti ranije da dođeš, a može i da se vidimo posle, nije bitno, jer... vidi šta je, nećemo mi da tupimo k’o što tupimo. KARADŽIĆ: Da, po šest sati. Milošević: Šest predsednika, nego ćemo samo (ili sada) da napravimo platformu. Nama je jako važno, znaš, ima, postoji predlog Izetbegović-Gligorov, postoji neki Tuđmanov predlog konfederacije. Mi dajemo predlog Jugoslavije koja treba da nastavi da, da opstane itd. i čisto ga dajemo, i nema nikakvih problema. Pa, nek’ vidi Evropa, nek’ kaže, čekaj šta je to što mi… KARADŽIĆ: Da, da. Samo da Franjo ne pristane? Milošević: Molim? KARADŽIĆ: Samo da Franjo ne pristane, ha, ha? Milošević: Kako može da pristane Franjo da ostane u Jugoslaviji. KARADŽIĆ: Da, da. Teško. Milošević: To je, to je jedina stvar na koju on uopšte ne može da pristane. KARADŽIĆ: Teško sada, teško. Milošević: Oni… KARADŽIĆ: Mada, mada bi mu bilo najpametnije, jedino bi tako mog’o da se spasi od potpunog poraza. Milošević: Da ti kažem nešto, Radovane. On sada se uzda samo u jednu stvar, i ta se stvar zove internacionalizacija. KARADŽIĆ: Da, da. I to Nijemci… Milošević: Može samo uz nemačku pomoć, kao i ‘41. KARADŽIĆ: Da, da. Jasno, jasno. Milošević: Da nije bilo nemačke pomoći tada, ništa Pavelić ne bi uradio. KARADŽIĆ: Da, da.

Milošević: Eto. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A, ovi su, ovi su suviše brzo, isuviše ovaj nervozno, pokazali šta žele. KARADŽIĆ: Da, da. Ja. Milošević: I to je malo i Evropu, ovako… KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Milošević: …upozorilo. KARADŽIĆ: Ma, sad i Kol izlazi mnogo otvorenije sa svojim apetitima. To onda izaziva podozrenje i u Rusiji i Francuskoj, i u Engleskoj. Tako da je dobro nek’ se oni raslojavaju. Vidim da (?) protestuje protiv Rusa, kaže, ne shvataju o čemu se radi. Milošević: Dobro. Samo on nek’ protestuje, nema problema. KARADŽIĆ: Ha, ha, ha. Milošević: On to ne zna uopšte šta govori. Zamisli, juče je izgovorio da se linija razdvajanja napravi na granicama Hrvatske. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Na granicama Hrvatske se niko ne tuče. KARADŽIĆ: Jeste. Milošević: Nego se tuku… KARADŽIĆ: Unutra… Milošević: Tamo, unutra Hrvatske, na, na, na obodima srpskih krajeva. KARADŽIĆ: Da, da. Je li... jesu li sada, jesu pozicije takve da bi ovo odgovaralo kad bi se to napravilo, ne? Milošević: Ja mislim da su skoro takve. KARADŽIĆ: Skoro takve? Gore malo, Petrinja i Sisak? Milošević: Skoro takve, nema tu, nema tu, uopšte, neke... neke velike razlike. KARADŽIĆ: Da, da. To bi trebalo da postave prirodno, što prije. Ako se Evropi žuri da završi stvari, eto, izvolite. Nek’ završe stvar. Milošević: Da, da. Pa, da počnemo mirno, brate, da radimo, i posle da idemo na letovanje, je li? KARADŽIĆ: Jeste, jeste, ha, ha. Ja dva ljeta nisam bio na ljeto... ha, ha. Milošević: To kažem. Posle ćemo da idemo na letovanje. K’o ono, k’o u onom filmu, znaš, i posle su, kaže, svi otiši na letovanje. KARADŽIĆ: A, ono, nikad u nedjelju, je li? Nikad nedjeljom… Milošević: Da, da. Da, da. KARADŽIĆ: Dobro. Ja ću se možda vama još javiti kad mi ovaj Krajišnik ovo kaže, a i on će. Milošević: Gledajte da izvedete maksimalno dobro. Ako mora da dođe Ganić, nek’ dođe, ali ipak… KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: …ali ipak, nek’ razgovara on sa Alijom, neka kaže, biće vrlo neprijatno da, evo… KARADŽIĆ: Neće moći niko da objasni zašto. Milošević: Niko neće moći da objasni zašto nije mog’o da... na odmoru! Pa, valjda bi i mi mogli da budemo na odmoru, jebem mu Boga. KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Milošević: Na kraju krajeva, on se već nedjelju dana odmara. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Nije njemu… KARADŽIĆ: Da, da. Teško je, teško će biti odbijeno. Teško. Milošević: Teško može da odbije, odnosno, ako odbije, ima velike minusne poene.

31

KARADŽIĆ: Da, da. Onda zaostaje potpuno za, za događajima. Milošević: Pa jeste, pa jeste. KARADŽIĆ: Dobro, javiću se ja... (prekid razgovora) Razgovor vođen 4. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: ‘Ej, zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Evo treba da mi uđe Vajnens sad. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: A u deset i četiri ministri spoljnih poslova. Tako, kao što vidiš, ja imam besprekidno. KARADŽIĆ: E fino. Evo i mi radimo puno ovdje. Mi smo u razgovorima sa Muslimanima negdje otišli, došli do federalizacije BiH. Milošević: Dobro je, ja sam danas razgovar’o s Alijom, tebe nisam mog’o da dobijem. KARADŽIĆ: Mh. Milošević: S Alijom sam razgovar’o. On se kurva, neće da, neće da dođe da razgovaramo, kao moraju prvo oni. Ja sam mu rek’o: Ja se bojim da ćete vi i vaši partneri u razgovoru, bez obzira što je reč o srpskoj strain, zakasniti da probleme rešite. Vaše specijalno odlaganje, ovaj, ne vodi ničemu! KARADŽIĆ: Eva njegovih ideja: On očekuje da će, on očekuje Berlinski kongres! Ja sam njemu otvoreno rekao da Berlinski kongres više nije moguć, a on kaže: Pa predložiće nam ekspertska grupa neki Ustav i rješenje jugoslovenske krize. Ja sam rek’o: Nemojte vi u to da se uzdate, oni mogu samo da omoguće da mi, da mi, ovaj, se usaglašavamo, a da nam oni daju gotova ustavna rešenja, mi to nećemo prihvatiti, jer smo mi suverena država. On kaže: Dobro, ja ću poslije Haga vjerovatno bit’ pametniji, ali ono, to je on, to je njegova, njegovo mišljenje da će Evropa prisiliti Hrvatsku i Sloveniju da ostanu u Jugoslaviji, on smatra da ima neke informacije da je takav pritisak već u toku i da će prvo one da pritiskuju da ostanu u Federaciji. Ako ne, onda će pokušati da ostave, očuvaju Jugoslaviju kakvu-takvu u nekim, u ovim granicama, ali u nekim labavim vezama. To je dakle na liniji razmišljanja Ante Markovića. On se tome nada, međutim, mi, mi u tom slučaju mi ne prihvatamo to, mi hoćemo da imamo čvrste veze sa saveznom državom, naši krajevi, i on kako god hoće. Milošević: Normalno. KARADŽIĆ: A, ovaj, alternativa je rat! Prema tome, nema druge, nema, mi ne možemo ništa. Milošević: Ja sam njemu rek’o, Srbija i Crna Gora će zajednički objaviti da ostaju Federacija i da pozivaju sve koji hoće da sačuvaju Jugoslaviju na bazi Beogradske inicijative da se pridruže. Ako vi nećete, verovatno će imati u Bosni ko hoće!!! KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Vi mislite na Srbe. Ja kažem, dabome da mislim na Srbe, ne mislim valjda, na, na, ovaj, nekoga trećeg, ali mislim i na vas ako ste pametni! Ako niste, to je vaša stvar. KARADŽIĆ: Da, da, on bi sad htio možda da izbori neki asimetričan odnos prema saveznoj državi njegovih kantona. Međutim, mi ne bi imali ništa protiv. Milošević: Da, da.

KARADŽIĆ: S tim da ostane u Jugoslaviji, ali da mi imamo vezu, da mi dajemo neki porez Sarajevu, ali da dajemo i porez saveznoj državi s kojom ćemo imati čvrste veze. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: E, ali on se u svakom slučaju veoma, veoma uzda u, u, ovaj, u Evropu. Milošević: Ma oni su njima obećali da će im da omoguće to da, da nabiju Srbiji rogove, da Srbija nema, Srbija u stvari može mirno da spava, ako se u Evropi prizna princip da sile, sile nema. KARADŽIĆ: Jest! Odlično! Milošević: Ako se prihvati princip da nema upotrebe sile, onda se silom ne mogu delovi nacrta izvući iz Jugoslavije. Onda se silom niko ko želi da ostane u Jugoslaviji ne može isterati iz Jugoslavije. KARADŽIĆ: Da, da, i to insistirajte vi da sile nema. To bi bilo, dobro bi bilo. Evo šta je mi, naše neke tajne veze su nam javile da je on obećao Turskoj i da izgleda Turska tu u, u perspektivi u igri. Obećao Turskoj da oni neće nikad dozvoliti stvaranje nove Bugarske na Balkanu i da nikad sa Srbima takvu državu koja bi bila kao Bugarska u kojoj bi oni bili spriječeni da razvijaju islam i islamsko uporište ovdje neće dopustiti! To je Alijino čvrsto obećanje Turskoj! Milošević: Da, to… KARADŽIĆ: Tako da i to treba imati na umu. Međutim, evo već se gine tamo, oni su pucali na neke naše ljude, izranjavali ih, onda su naši ljudi dvojicu ubili kabadahija njihovih. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Zamjenika komandanta neke njihove tajne jedinice itd. To je tamo u Bratuncu. I ja sam mu to rekao da će uskoro događaj, događaji da učine neka rješenja potpuno nemogućim, da su sad ta rješenja možda moguća, a sutra već neće bit moguća. Pozdravljaju vas svi, i Gaša Mijanović i Nikola Koljević i profesor Ekmečić i… Milošević: Spremam za Hag jedno kratko izlaganje, ne više od dvije strane. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Taksativno, rezolutno. Milošević: Da kažemo to šta je, pa ćemo se u toku dana sutra čuti kad ga spremim da ti ga dam na faks da vidiš imate li kakve vi ideje još da dodate i da idemo dalje. KARADŽIĆ: Dobro. Dobro bi bilo da se pomene, pomenu Srbi u Hrvatskoj i Srbi u Bosni i Hercegovini kao potpuno ravnopravan faktor. Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Sve smo mi poslali ambasadama svim od ovih dvanestorice da gospodin Izetbegović ne predstavlja, pa smo tu koristili jednu jezičku caku. Nikola je profesor engleske književnosti, jednu caku da kaže da on ne može da predstavlja više od 30 posto, ovaj sa onim negacijama smo zamutili, više od 30 posto stanovništva i da, ili da budu pozvani Biljana i on, ili da, ako ne budu pozvani, mi dajemo ovlaštenje gospodinu Miloševiću da izloži naš stav. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Jer smo mi Aliju i danas pitali: Šta ćete vi iznijeti? Nema jedinstvenog rješenja za BiH! Vi nećete da se tučete, nećete da se nameću, ovaj mišljenja, rješenja vama, mi nećemo da se nameću nama rješenja. Dakle, sva tri naroda moraju tražiti posebna rješenja za sebe!! Dakle, vi ne možete tamo da izložite jedinstveno mišljenje. Milošević: Jeste.

32

KARADŽIĆ: On je obećao da će reći da im... da to nije jedinstveno mišljenje, mada mi sumnjamo u to. Milošević: Naravno da će da rekne, da kaže, samo “nije jedinstveno mišljenje” i ništa drugo. KARADŽIĆ: Ali, mi smo rekli da ovoj maloj, da nađe telefaks Brisela, pa da i u Brisel pošalje ovaj, ovaj telefaks u kome se kaže da on ne predstavlja Srbe u BiH. Da on ne može tamo da izjavi nešto. Kako vama, m, m, šta vi mislite kako će se dalje odvijat? Milošević: Pa, oni će da formiraju tu arbitražu. Videćemo kako će arbitraža da radi, pravila arbitraže će, arbitraža sama utvrditi, mi o tome sad nemamo predstavu, ali... KARADŽIĆ: Oko, ne, oko prekida vatre, nego oko razrešenja krize, je li? Milošević: ...oko razrešenja krize. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Pa ćemo da vidimo dalje kako će se odvijati, ja ću više znati posle večernjeg sastanka. KARADŽIĆ: Odlično, a sutra ćemo se čuti. A, kako ovo vojnički, oni napadaju vojsku i dalje, je li? Milošević: I dalje napadaju i svuda su izgubili. KARADŽIĆ: A, da li se, da li zna da oni napadaju? Milošević: Pa, evo ja imam izveštaj vojske, sad ću večeras da kažem ovima da, da, ovaj, i ja sam dobio izveštaj koji je dobio Vandenbruk i vidi se ima mnogo tačaka, vidi se tokom trećeg više, više krše, u kol’ko sati, gde, gde su ubili vojnike, gde su ranili vojnike, šta su uradili, šta su oko Zagreba, šta su u Bjelovaru, šta su u Gospiću, šta su u Vinkovcima, Vukovaru, Kostajnici. KARADŽIĆ: Da, da. Ja mislim da je njima veliko iznenađenje što ste vi potpisali, oni to nisu očekivali. Milošević: Ne, pa to je bila, to je bila spremna klopka da oni njih priznaju, jer niko ne želi rat osim Srba. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Srbi ne žele rat, Srbi žele da mirno reše svoje… KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Ja mislim da bi trebalo Babića, odnosno Srbe u Hrvatskoj da budu subjekt i u pregovaranjima, a ne samo u prekidu vatre. Milošević: Ma, ja sam to i predlag’o, ali sad’ ću da vidim večeras sa ovim. KARADŽIĆ: Ma, dobro u toku dalje, ne može se odjednom sve, ali u toku dalje. Je l’ se dobro osećate, dobro? Milošević: … KARADŽIĆ: Dobro, baš mi je drago. ‘Ajte, bićemo u kontaktu, mislim da ovo, ako nas ne zavarava on prihvata, ja, ja sam stekao utisak da je Zulfikarpašić mnogo pametniji od njega, ali i mnogo pametniji i za muslimanski narod, jer, o, o, Izetbegović čini mi se više ga ne zanima toliko kvantitet te njegove države kol’ko kvalitet. Kol’ko da on stvori jednu enklavu u kojoj će da se živi po, po šerijatu. Milošević: Da, i moram sa Grkom da vidim, oni nisu baš, baš nas mnogo pomogli kako smo očekivali. KARADŽIĆ: A, a, a, a, tamo nisu mogli da… ili nešto ovako. Milošević: Ništa nisu Bog zna šta pomogli i treba da vidimo sa njim. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Mi se možemo u njih pouzdati ako ih budemo nametali kao jednog od arbitara. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, treba ih malo zadužiti, treba ih dovesti u situaciju, da, da, ispune očekivanja. Milošević: Je l’ bolje da njih forsiramo ili Engleze da forsiramo?

KARADŽIĆ: Da, da, jer ako su oni nemoćni, a još i nepouzdani, onda jebi ga. Milošević: Da, to je to. Eh, dobro je bilo, otvorim ja moj ovaj gledam šta sam sve zapis’o, pa, pa otvorim s pogrešne strane jedan list, vidi, kaže Psihijatrijska klinika, ha, ha, neka u Sarajevu. A to si mi ti na poleđini napis’o neke, neke, beleške. KARADŽIĆ: A, ha, ha. Milošević: Kad okrenem s druge strane, odmah sam se setio, razumeš. KARADŽIĆ: Ha, ha. Milošević: Kažem, šta je ovo u pičku materinu, ko mi je ovo posl’o i onda vidim tvoje beleške?! KARADŽIĆ: E, to bi dobro bilo, da on, da se ono usmjeri prema nama u Banjaluku i tamo-vamo ta tehnika. Milošević: … KARADŽIĆ: Tehnika i to, mada vam je to sad deseta rupa. Milošević: Sutra ja imam s njima sastanak. KARADŽIĆ: Aha, dobro bi bilo kad bi neko… Milošević: Pravo da ti kažem, čovek treba da bude hladan, ne treba da ga hvata panika. Mi moramo sve da radimo paralelno. KARADŽIĆ: Da, na više kanala, jeste. Milošević: Paralelno radimo. Drugo, šta ja imam, ja ću da naše stavove složim na dve strane, imam mogućnost da govorim tamo desetak minuta i to je sve. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ja nemam tamo sad da izvršim operaciju srca pa da gledam kako ću šta da radim. KARADŽIĆ: Da, da. Imate uporište u principima koji su uopšte prihvatljivi. Milošević: Jeste. Prema tome, na toj osnovi ću ja da, da to teram i gotovo. Inače, danas će verovatno, ili sutra, objaviti i ovo što je ova trojna tripartitna grupa i ovi Drnovšek, Tupurkovski pripremila. Oni su pripremili dosta dobre principe. KARADŽIĆ: Je li? Milošević: Ma, da, dosta dobre principe, uglavnom nam to odgovara, videćemo šta nam ne odgovara, iz toga, jer ja to nisam još pročit’o, ali Jović je zadovoljan. KARADŽIĆ: A, dobro, a znači, m, m, ovaj se Drnovšek ponaša u, m, m... Milošević: Izgleda da su korektni oko tih principa, e sad videćemo dalje. KARADŽIĆ: Da, to bi vrlo važno bilo da ono sa Dobricom se tamo ostvari. Milošević: Da. KARADŽIĆ: I da im se kaže, da im se garantuje, vi ovako i, m, m, jedino ne znam onaj debeli dole, on je, on je još uvijek njihov čovjek. Milošević: To oni su svi njihovi, to je jasno. KARADŽIĆ: Da, da. Ne znam kako će im ovaj, kako će se na nas odraziti taj njihov referendum, ali mi smo ovdje rekli Aliji da, juče smo rekli, razgovora više nema. Ako ćete vi da idete s platformom, sa Ustavom i sa referendumom. Mi to ne, tu nema razgovora, događaji će vas preticati i vi više nećete moći Bosnu prepoznat za deset dana. I to je stvarno tako, sa, ja zadržavam naše ekstreme žestoko, ali sada, kad, ako oni krenu u proceduru sa platformom i sa Ustavom i s referendumom nema razgovora, Bosne nema, ne može je niko prepoznat, neće je moći prepoznat! Tu nema, ne mogu ja da zadržim ljude. Milošević: Sutra ćemo biti na vezi pa ćemo se čuti. KARADŽIĆ: To važi, dogovoreno.

33

Razgovor vođen 20. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Znaš šta je. Ja sam dvaput razgovar’o s Kadijevićem, triput sa Adžićem i ja te molim, ako možeš pozovi Adžića da mu ti kažeš situaciju, jer on odbija da je tačna. On tvrdi da apsolutno nema nigde toga klanja i da su oni, da oni nigde nisu vojsku povlačili osim neke jedinice, kaže jedne koja je bila gde ne treba da bude, kojoj je samo promenjeno mesto. Inače nigde nema kaže svega toga. KARADŽIĆ: E pa šta oni, jako oni odlučuju gdje, gdje ne treba da bude, pa ako je tamo naš narod izložen. Narod je pošao sa tom vojskom. Tamo gdje je ta jedinica bila srpski narod je napustio taj, to područje i ostali su borci i sa tri strane će biti napad. Milošević: Ja sam triput sa njim razgovarao, dvaput s Kadijevićem. Oni me uveravaju da ništa od tog klanja nema. KARADŽIĆ: Ja ne znam. Ako bude, ja neću moći spriječiti mobilizaciju sutra naše teritorijalne odbrane, krajiške, i dalje odlaze tamo ljudi. Mene su oni pitali. Ja sam im rekao, nemojte da me pitate, kad se gine čovjek mora sam da odluči za tu stvar, a... Milošević: Molim te zovi Adžića ti lično. Ja sam mu inače rek’o. Kaže on, ja bi zvao Karadžića, al’ ja s njim nemam direktan kontakt. Ja sam mu rek’o, ja ću Karadžića zamoliti da tebe pozove, pa ti s njim proveri šta se dešava, al’ ja sam Bracu zadužio da ga zove. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Da ga izvesti koja su sela, jer su oni bili negde na vezi. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Da traži, ako oni ne smeju da kreću noću zbog miniranih puteva, da im ne lete uvis ta oklopna vozila… KARADŽIĆ: Ja. Milošević: Da onda pre osvita zore koriste da uđu u tu teritoriju. KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Milošević: Ja, dobro bi bilo i da ga ti čuješ, jer on stalno dobija neke informacije iz Bosne o tome da u stvari tamo nema ništa. KARADŽIĆ: Ma jebem im sunce. Milošević: Ja mislim da te informacije nisu tačne. KARADŽIĆ: Koje? Ove, ove iz Bosne, je li? Milošević: Te informacije da nema ništa, nego… KARADŽIĆ: Da,da. Milošević: Verovatno nešto ima čim su toliko ljudi se javljali. KARADŽIĆ: Da, da. Ali mi je na primjer ova informacija iz Krajine se pokazala kao netačna. Milošević: Koja? KARADŽIĆ: Da, nema ništa? Da su se povukli iz tamo oko Knina. Nijedan se vojnik nije povukao. Milošević: Oko Knina! KARADŽIĆ: Ne, ovdje ja imam informaciju za Okučane. Između Okučana i Gradiške da je vojska oslabila, odnosno povukla se i da je tamo izložena, borci i narod su izloženi pa je, pa se narod povukao sa, sa ovom sa vojskom, a borci će biti napadnuti, ovi teritorijalci će biti napadnuti sa tri strane i to će, to će biti mjesto koje će oni, jer ja se bojim da to neko nije sklopio iz vojske sporazum sa ustašama da se oslobodi komunikacija Zagreb - Osijek, odnosno auto-put da se oslobodi.

Milošević: Ne, oni su neku komunikaciju koliko sam shvatio pro... probijali, komunikaciju, to što je bio zadatak vojske da neku komunikaciju oslobode. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ali nisu hteli da stoje da čuvaju rampu, a ovi kaže da naplaćuju dole. KARADŽIĆ: Da, a koji je broj Adžića? Milošević: Ne znam ga ja napamet. Ja znam specijal samo ovaj. Je l’ imaš specijal tu? KARADŽIĆ: A, nemam u stranci. A i naši bosanski specijali su druga, druga neka, teško ga dobiti. Ima li Mira to? Nema Mira kući to? Milošević: Da, da, ima Mira to kući sve. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Mira može kući dabome. Bolje da je ti zoveš nego ja. KARADŽIĆ: Da, da. Ja ću. Milošević: Ja još ovaj govor svoj gledam. KARADŽIĆ: Kako izgleda, dobro. Milošević: Pa Dobrica kaže da je odlično. KARADŽIĆ: Eh dobro, odlično. A, važi. Ovdje sam ja spriječio. Opet su moji htjeli budale da naprave nešto. Ja mislim da će Tuđman i Genšer biti tamo u velikim teškoćama sutra. Milošević: Ja se nadam da će biti, jer su imali strane prekide vatre, strane prekide… KARADŽIĆ: Primirja. I to... da... Milošević: Primirja. I mislim da će biti, mada će to sutra da bude samo ovako izlaganja šefova delegacija i ništa drugo. KARADŽIĆ: Dobro, a prekosutra će biti malo više rada, je li? Milošević: Ma nema ništa prekosutra. To će da bude otvaranje, pa se razilazimo, pa opet za nekoliko dana. KARADŽIĆ: Aha. Evo šta je. Ovi su moji u Krajini budale htjeli da naprave da donesu danas odluku o pripajanju Krajine i SAO Krajine i ja se sje... shvatim ono što se meni jednom desilo ovdje u Skupštini kad smo mi pet sati vodili u rezultatu, odjednom dođe otuda neka budalasta odluka telefaksom i ovi preuzmu inicijativu i… Milošević: Stalno rade. Evo sad sam ja proverav’o. Sedma banijska hoće da napadne Kostajnicu. Pa sam rekao, idite bre u pizdu materinu, dajte sutra, mirovna konferencija u Hagu, a vi napadate Kostajnicu. KARADŽIĆ: Da, da. Ovi su htjeli, ja sam vidio, sebi viziju sam napravio kako stiže telefaks i tako Tuđman likuje i vas, ovaj tamo optužuje kako ste vi to pripremili da bi propala mirovna konferencija. Jer to bi sigurno bilo tako. Milošević: Ma naravno. KARADŽIĆ: To bi bilo tako, i onda se za… Milošević: Da im da ništa da rade, a mi moramo da zavedemo disciplinu. KARADŽIĆ: Da, apsolutnu disciplinu. Milošević: Gledam sad, ovi ovde, ima dosta komentara ovih Amerikanaca ovde i koji su čak po Zagrebu bili i okolo, i oni kažu očigledno će ostati Jugoslavija sa samo tri republike, plus kaže ovi Srbi u Hrvatskoj. Mi drugo i ne tražimo. KARADŽIĆ: Ne tražimo. Nek se privikavaju oni. Milošević: Pa mi drugo i ne tražimo bre. KARADŽIĆ: Nek se privik... Milošević: Otićemo dole na odmor i da se i da, da… KARADŽIĆ: Je... Igramo, igramo remi (smijeh). Milošević: Jest, igramo remi.

34

KARADŽIĆ: Ima. Kažu ima, ovaj, Amerikanci kažu ima neka tzv. (soalans? septans) ima jedna društvena prithvatljivost, ovaj, nekih ideja, al’ one moraju prvo da budu bačene u vazduh pa da se narod privikne na njih. Milošević: Da. Da. KARADŽIĆ: I ona postaje prirodna. Mi smo s Alijom, ja sam ga pritjerao u ćošak i sad on igra sa mnom igru, a on puno očekuje od Evrope, al’ ja mu sad više ne dam nazad. Rekli smo nećemo nijedan narod napasti drugi, u redu. Milošević: Znam. Ja sam ovaj, na kraju, znaš šta kažem ja na kraju. Na kraju ja kažem (na engleskom): “Gospodine predsjedavajući, koristim ovu priliku da vas obavijestim da je na nedavnom sastanku u Beogradu, na sastanku vrhunskih predstavnika BiH, Srbije i Cme Gore pokrenuta inicijativa na terenu i principima za mirno i demokratsko rešenje jugoslovenske krize i usvajanju novog ustava Jugoslavije kao zajedničke države jednakih republika, nacija i građana”. KARADŽIĆ: Aha. Odlično! Milošević: (nastavija na engleskom) “Želio bih vas uveriti da je za većinu jugoslovenskih građana Jugoslavija zajednička država jednakih nacija i republika. Iako su prisutni bili vrhunski predstavnici tri republike do sada nismo usvojili akte o secesiji od Jugoslavije. Beogradska imcijativa je apsolutno otvorena za sve jugoslovenske nacije i republike”. KARADŽIĆ: Aha. Ako Alija protestuje, treba reći da je predsjednik Skupštine bio. Milošević: On će da kaže ja nisam bio i Nišu, a ja ću da kažem “top-representative” (vrhunski predstavnik). “Ja smatram predsjednika parlamenta vrhunskim predstavnikom”. Ha, ha, ha. KARADŽIĆ: Da, da. Odlično! Ha, ha, ha. Milošević: Tako da on onda opet nema, znaš, odgovor. Ma nema on... KARADŽIĆ: Da, da. To je odlično. Ja sam njega, ovaj, tu u većim sam ga već u tu vodu sad ćemo vidjeti ko će dokle da pliva, ali iz te vode ne izlazimo. Rekli smo neće nijedan narod napasti drugi narod, u redu. Neće nametnuti svoje mišljenje, u redu. Šta ćemo ako se nađe jedno rješenje koje je prihvatljivo za dva naroda, a nije prihvatljivo za treći. Onda mora biti, dakle, asimetrično rješenje. Ili ćemo imati jedinstveno rješenje za BiH ili ćemo imati dvostruko ili trostruko rješenje. Znači, ako sva tri naroda imaju različite poglede, onda rješenje mora biti trostruko. Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ I to je on prihvatio i mi već idemo sutra, krećemo. Imam ja ovdje plenum veliki. Sutra u četiri sata, sve svoje funkcionere. Bio sam u Trebinju, smijenio neke budale. Devet sati sam proveo. SPO-vci se uvukli. Milošević: SPO-ovci će... o...o... o... Ovaj deluje preko njih, jer on prima pare, a te budale ga slušaju, jer ne znaju da je plaćen. KARADŽIĆ: Ma da, on je on tamo. Komnenić mu svakih deset dana dolazi dole i tamo su mi onog Božu Vučurevića htjeli, da smijeniti bili. Međutim, ja sam to sinoć poništio i sad mi je Izvršni odbor danas dao za pravo i izbacio sam ih, stavio druge ljude u stranku o… i tako. Vratio ovog čovjeka, a opštinska vlada je pala, ali to su, to je jedini udar i to upravo od Komnenića. Jedini udar na stranku, međutim to sam dobio sinoć elegantno. Milošević: Dobro, zovi molim te Miru nek ti da Adžića i sve mu ovo kaži, a ja idem da spavam, jer ujutru moram u pola šest da se dižem. KARADŽIĆ: Dobro. Sretno, a i misliću na vas, da znate.

Milošević: ‘Ajde, hvala ti Radovane veliko. KARADŽIĆ: Držite se. Prijatno. Milošević: Prijatno Radovane. Razgovor vođen 6. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Nikole Koljevića Koljević: Radovane. KARADŽIĆ: Halo. Koljević: Halo Radovane. KARADŽIĆ: Halo. Koljević: Halo, je l’ me čuješ? KARADŽIĆ: Čujem. Koljević: Radovane, sad me... KARADŽIĆ: Molim! Koljević: Sad me je zvao Radić, gore je situacija grozna. KARADŽIĆ: Molim! Koljević: Je l’ ti znaš o čemu se radi u, u Okučanima i Gradišci. KARADŽIĆ: Ček’, ček’, preći ću na drugi telefon, sačekaj. Koljević: ‘Ajde. KARADŽIĆ: Halo. Koljević: Halo, Radovane. KARADŽIĆ: Da? Koljević: Dole je situacija grozna, oni su upali u srpska sela kod Okučana. KARADŽIĆ: Da. Koljević: A, armija se povukla, Uzelac je odletio u Beograd, razvilo se antiarmi... KARADŽIĆ: Sve ja znam to od sinoć, sve znam od sinoć. Koljević: Da, ali ta djeca ginu, znaš koja su ostala tamo kod Okučana i oni su dovukli velike snage. I ovi su u Banjaluci bijesni, znaš, na armiju. Tu su avioni koji neće da polete, tu su jedinice koje su se povukle i Radić je sad, znaš, u groznoj situaciji. Kaže da bi mi trebali da dođemo. Daću ti njegov telefon, on ima savjet za narodnu odbranu, sad je u opštini. KARADŽIĆ: Da. Koljević: Nazovi pa vidi šta da radimo. KARADŽIĆ: Da... Koljević: Znaš, armija je... KARADŽIĆ: Da ti kažem, ja sam sinoć radio na tome i... Koljević: Armija, armija jede govna, znaš! KARADŽIĆ: Ja sam radio sinoć na tome i razgovar’o sam sa Adžićem. Koljević: Pa šta rade?! KARADŽIĆ: Da ti kažem, oni su samo oslobodili put da može da se prolazi, povukli su se ispod puta, na, na kanal ovaj, strug. Međutim, Adžić mi kaže da su oni po njima toliko pucali juče, da oni jednostavno hoće da izazovu da srpska strana i vojska napadnu, Jer oni su iz... Koljević: Dobro, dobro, ne moraš meni objašnjavati. Ovaj, ja ću postupiti kako se dogovorimo, nego nazovi Radića da ga čuješ i da mu se nešto kaže. Niko od njih neće doći danas ovdje, nit može, tamo je ratno stanje. KARADŽIĆ: Hm. Koljević: Evo ti telefon direktni. KARADŽIĆ: Samo momenat, samo momenat da nađem olovku. Halo! Koljević: 11061 ili 11626 i Boga ti javi mi odmah, ja ću se sad odmah obući, ako treba ja da dođem, da ovo otkažemo gore. U

35

svakom slučaju, mislim da je bolje da ja do tebe dođem direktno. KARADŽIĆ: Čekaj, 11? Koljević: 11626 ili 061 je direktni. KARADŽIĆ: Dobro, da ti kažem, vidi, aaa... Koljević: Vidi ti s njima pa meni javi. KARADŽIĆ: Dobro. Koljević: Nemamo šta, znaš. Ja ti samo prenosim. Treba da budeš u direktnoj vezi, da čuješ, da vidimo, je l’ nužno, je l’, znaš, procijeni, po tome što još od njega sada čuješ, jer ja... KARADŽIĆ: Da, a gdje ćeš ti, gdje ćeš ti sada biti? Koljević: Ja sam sad kod kuće, samo da se obrijem i obučem. KARADŽIĆ: Dobro, zvaću te ja, ne moraš nigdje. Koljević: Eto, eto. KARADŽIĆ: ‘Ajde. Koljević: Zovi. Razgovor vođen 6. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i general-pukovnika Blagoja Adžića Adžić: Halo. KARADŽIĆ: Halo. Adžić: Dobro veče. KARADŽIĆ: Dobar veče, Karadžić iz Sarajeva ovdje. Adžić: E, jeste dobro? KARADŽIĆ: Jeste, čast mi je da sam s vama u kontaktu. Adžić: Ja sam mor’o malo da vas uznemirim, tražio sam malo ranije, ali nismo uspjeli nekako da… KARADŽIĆ: Da, da, ja sam imao ovdje, imao sam Izvršni odbor i imao sam nekih, znate kako to već sa strankama biva, puno posla. Ne vidite kako, predsjednik Milošević mi kaže da se razlikuju civilne i vaše procjene oko ovog, ovog položaja sada tamo u, u, u... oko Okučana. Adžić: Pa ne radi se o procjenama nego se radi o izvještajima i podacima. KARADŽIĆ: Aha. Adžić: Tamo se zaista biju, to je neosporno, je li? KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Tamo je bilo danas dosta sukoba i napada i na vojsku i tih međusobnih sukoba ovih dviju vojski tamo, je li? KARADŽIĆ: Da. Adžić: A koliko je u tome istine, puca se stvarno na sve strane, ali ima i dramatizacije dosta koja objektivno nije… KARADŽIĆ: Aha. Adžić: Nije realna. Ja sam više puta provjeravao, je li? Ako poginu dva-tri čovjeka u selu ne može se smatrati… KARADŽIĆ: Da, da, ali je nekakve informacije koje ja sad imam i sad sam dao da ponovo dobijem to bolje. Adžić: Pa ja nisam o tome mislio, jer svakako vojska ne može ono što se traži od vojske da dođe u svako selo i da razvadi svugde. A, a to je uzelo maha u toj celoj zapadnoj Slavoniji praktično. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: I jedni i drugi su, moram da kažem, arogantni, svaki na svakoga ide onda kad se pobiju, onda traže da ih razvadimo, pa kad ih razvadimo, onda obično jedna strana traži da odemo, pa kad odemo ona druga traži i to je vrlo komplikovana stvar: i mi ne možemo toliko toga da radimo tamo. Mi smo tamo na određenim punktovima gde možemo da sprečimo te velike sukobe koji su danas bili, koji su u stvari rastureni, sprečeni, ali

imamo i mi nekih obaveza. Nemoguće je svugde stići stvarno i… KARADŽIĆ: Jasno, jasno, slažem se. Adžić: Ograničenja ima i tako dalje. KARADŽIĆ: Prema nekim informacijama od ovih mojih civila, ovaj, kažu da je napuštanje rampe u stvari auto-puta ostavilo u okruženju Okučance i oni se plaše da će oni biti masakrirani, jer su ovi… Adžić: To je sad plašenje jedna stvar, a stvarnost je druga stvar, znate? KARADŽIĆ: Stvarnosna procjena je bolja, je li? Adžić: Da, pa da vam kažem, procena ne može biti dobra kad se ratuje nigde, jer niko ne zna kakva će mu ratna sreća biti. KARADŽIĆ: Aha. Adžić: Sad se ljudi međusobno biju. KARADŽIĆ: Aha Adžić: Međutim, ovde je sada nešto drugo sad u pitanju, sad se radi o ovim, poštovanju sporazuma u neku ruku, je li, koji bi mor’o na neki način da se sporazum… KARADŽIĆ: Da, da, to je. Adžić: …poštuje da se ne upropasti konferencija ova. KARADŽIĆ: Da, da, jasno, jasno Adžić: Sutrašnja, jer to je osnov cilja, zna se kome da se… KARADŽIĆ: Da. Adžić: Da do konferencije ne dođe, jer dok je neko mislio ranije da će neko drugi to osporiti… KARADŽIĆ: Jest’, shvatio sam ja to. Adžić: Zalag’o. A to… KARADŽIĆ: Bilo je to veliko iznenađenje što nije, to nije osporeno. Adžić: E sad je sasvim jasno kome nije stalo do mira, i to treba da vidi svet, i svet i Evropa. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Ne smemo, na neki način niko ne sme u ovoj zemlji, pa da nasedne na provokacije tih koji stvarno hoće sve da miniraju i da rasture, a to se zna ko je, to je… KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Hrvatska zajedno sa Nemačkom. Njima je cilj da rasture i primirje i mirovnu konferenciju i sve ostalo. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: E sad, ja sam hteo da vas zamolim ovaj, nismo imali prilike da se konkretno sretnemo i vidimo, možda je ovo na neki način prvi kontakt, a ovi su meni poslali maltene neki ultimatum iz Bosanske Krajine, tamo ovaj Kuprešanin. KARADŽIĆ: Ma, on ne može da odoli od naroda, a hoće narod da ide pred kasarne i hoće da ide da se mobiliše, ja sam sad… Adžić: Ako mi budemo ili recimo na, ako budemo išli na provokacije… KARADŽIĆ: Da. Adžić: …i budemo napravili sad ono što njima dobro odgovara i jedva čekaju da kažu, evo Srbi neće primirje, vojska neće primirje. KARADŽIĆ: Jeste, ma im’o sam ja danas problem, oni su htjeli da donesu neku odluku blesavu o prisajedinjenju ovih Krajina i ja sad stvaram sebi sliku u glavi. I Genšer i Tuđman su u teškoćama. Odjednom dolazi telefaks: Srbi su porušili granicu između Bosne i Hrvatske. Adžić: Pa sigurno, to njima treba. KARADŽIĆ: I to je budalaština koju sam ja prekinuo ovaj… Adžić: To je naručena, naručena stvar iz Zagreba, bukvalno rečeno maltene.

36

KARADŽIĆ: Da, da, ali sam to spriječio, danas to sam spriječio, jer sam… Adžić: To svakako treba sprečiti. KARADŽIĆ: To sam spriječio, nego jedino me brine da li, neka ovi budu u ofanzivi, neka se pokaže da oni napadaju, sad je već i Englezima i Francuzima jasno da oni napadaju. Ali me samo brine da zaista ne izginu ovi naši da se mogu održavati bar do sutra po podne, ovaj da, da ne izginu. Adžić: Pa ja moram da kažem da je jedinica u Okučanima ceo dan danas bila napadana, apsolutno ceo dan. KARADŽIĆ: Da, da, da. Adžić: Od jutros pa, posljednje borbe su prestale, a koliko će prekid trajati ne znam, u 21,00 noćas. KARADŽIĆ: Je li mogao neko strani da evidentira to? Adžić: A evidentirali smo, objavili smo, dajemo to, sarajevska televizija ne daje to, mi nismo… KARADŽIĆ: Da, važno je da stranci to ovaj, da to ide. Adžić: A to im gore odgovara da daju, a to daju izjave neke Ajanovićeve o nekim prekrajanjima, što je druga stvar. Ali neće da daju ono što mi dajemo svaki, vreme objašnjavamo, dajemo saopštenja, razobličavamo to, jer to je stvarno skandalozno, kako se radi i šta se želi uraditi itd. KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Adžić: I upravo smo hteli na tom planu da se ovo sve obuzda tamo na neki način da se stvarno ne daje šansa onima koji to hoće, jer oni idu provokacijama po svaku cenu, provokacijama. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Evo, danas smo dali jedno saopštenje koje je, uhvaćeno naređenje, naredba kojom su oni naredili da ova raskrsnica u Okučanima mora pasti po svaku cenu, bez razlike na žrtve. KARADŽIĆ: Je li pala, nije? Adžić: A to je značilo, treba izazvati vojsku da vojska bije. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Da vojska krene u napad, pa da kaže evo vojska neće primirje. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: I svi su napadi provokativni, verovatno u toj funkciji prema… KARADŽIĆ: Aha, a je li pala ta raskrsnica? Nije? Adžić: Pa znam da je to vrlo teška situacija, kad nekog napada i tako dalje, ali stvarno se mora tražiti da se nekakvi, ovaj… KARADŽIĆ: Smanji broj žrtava i da se istrpi to, je li? Adžić: Tako, pa mora to trpjeti dan-dva, pa majku mu i po cenu… KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: I po cenu... KARADŽIĆ: Sve sam shvatio. Sve sam shvatio. Adžić: Gubitaka većih nego što bi u nekoj drugoj prilici. KARADŽIĆ: Sve sam shvatio, je li pala ta raskrsnica, nije? Adžić: Molim? KARADŽIĆ: Je li pala ta raskrsnica kod Okučana? Adžić: Raskrsnica nije ni bila zauzeta od nas praktično. KARADŽIĆ: Aha. Adžić: Nije ni u koga bila. Ja ne znam od koga su je oni zauzimali, jer ona je u stvari, ako je tamo bilo par ljudi koji su to kontrolisali, to nema problema, je li? KARADŽIĆ: Da, da Adžić: A sama raskrsnica ništa ne znači praktično. KARADŽIĆ: Da, da, ona je u dometu vaše artiljerije, je li? Adžić: …šta raskrsnica znači, nikom ništa. KARADŽIĆ: Ona je u dometu vaše artiljerije, je li? Adžić: Molim?

KARADŽIĆ: Ona je u dometu vaše artiljerije? Adžić: Pa u dometu. Tamo je bila neka baterija koju su morali da tuku. KARADŽIĆ: Hm... Adžić: Tukli su po nama praktično ceo dan i samo zahvaljujući oklopu i nepreciznosti te vatre… KARADŽIĆ: Hm… Adžić: Nema nekih većih gubitaka. KARADŽIĆ: Hm. Adžić: Mi imamo i povređenih i ranjenih i… KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Ima toga relativno dosta, je li, ali stvarno se mora ovde, razum da savlada nad… KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: …emocijama i da ljudi... KARADŽIĆ: Ja ću u tom pravcu, ja ću u tom pravcu djelovati. Adžić: I ne bi dobro ovo je ultimativno bilo, i ako za dva sata ne bude mi se dižemo i ne odgovaramo više ni za šta. Pa nemoguće se tako ponašati, na kraju krajeva prvo zašto meni takav ultimatum što… KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Nema svrhe. KARADŽIĆ: Da, da, jasno, dobro, oni su malo oštriji (smijeh). Adžić: Halo, halo. KARADŽIĆ: Da, da, čujem vas. Adžić: E, to, to se Predsedništvu šalje, što je u redu, mislim nije nekorektan, taj tekst je korektan u celini, razumeš? KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Jer stvarno treba upozoriti one koji mogu na neki način i treba da utiču da se to ne događa. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Međutim, to je sad teško kontrolisati, sad je malo izvesno koliko je u tome namera, ali verovatno je mislim teško dokazati koliko je namera, koliko je nedisciplina, ali ima i jednog i drugog. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Ima i tamo tih oružanih formacija, pa verovatno ne samo ni na jednoj strani, nego na obadve strane, ima dosta samovolje. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Neorganizovanosti, izazivanja, provociranja i toga slično. KARADŽIĆ: Neki slučajevi i straha i izgubljenosti i tako. Adžić: Tačno, ja mislim da bi dobro bilo ipak nazvati Kuprešanina. I da ne prave probleme oko tog, da ne idu na neku mobilizaciju. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Ali i nešto, je li to onda može da izazove, prvo pre svega na štetu da ide srpskog naroda. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Da se pokaže srpski narod kao taj koji ne toleriše. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: I ne priznaje primirje… KARADŽIĆ: Da, da, Adžić: I ostale stvari, je l’? KARADŽIĆ: Dobro. Adžić: A stvari su krenule upravo u pozitivno da se razobliče. KARADŽIĆ: Jasno, sad je Evropi jasno ko šta radi, sad je jasno. Adžić: Ja ne znam, da li će od toga biti velike koristi, ali se mora učiniti sve što je objektivno realno moguće.

37

KARADŽIĆ: Ja, da, da. Mi ne smijemo naše saveznike da ometamo i da. Adžić: I ja se nadam da ćete vi uspjeti to polako, ovaj. KARADŽIĆ: Dobro, hvala, meni je vrlo važno da znam tačnu procjenu. Adžić: Umirite i, ovaj, drago mi je da smo se čuli. Ja se nadam da će… KARADŽIĆ: Ako Bog da. Videćemo se uskoro. Adžić: …to dati ovaj i određene rezultate. KARADŽIĆ: Hvala lijepa. Razgovor vođen 6. septembra 1991. između Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika KARADŽIĆ: Halo. Krajišnik: Hej Radovane. KARADŽIĆ: Ne stigoh da te zovem, gore neka gužva pa sam zvao Adžića i ovo da vidim šta se zbiva i tako. Krajišnik: Šta je bilo? KARADŽIĆ: A, vojska se malo navodno malo pomjerila, a onda ovi ustaše čini im se da mogu da okruže Okučane i da ih unište, pa puno biju i po vojsci i po našima, ali sad je situacija takva zbog ove konferencije da treba malo biti mudar i tako. Ovaj Kuprešanin hoće da pravi mobilizaciju, pa to mi pred konferenciju gore ne odgovara nikako. Moram da zovem Kuprešanina da to ne radi. Krajišnik: Mobilizaciju? KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Što da ne uvodi, da ne radi? KARADŽIĆ: Ne, ne, sad ne treba da radi, jer oni hoće upravo to, pa Hrvatska stalno čačka da bi sutra upravo… Krajišnik: Ma dobro, mobilizacija Radovane, jebem ti vraga. Ne mislim da nešto radi što je naopako, ali mobilizacija je, ja bi teleks posl’o vladi, “zaštitite ili ja ću masu stavit’ u mobilizaciju”. KARADŽIĆ: Ne vidi, oni mogu dra...,nositi sutra do, do poslijepodne ili do noći. Osnovno je da su izloženi samo na jednom položaju tako u Okučanima, narod se sklonio i borci neka se bore, a ovi hoće upravo to i mi smo tu u dobroj poziciji, jer je svijetu sada jasno šta je! Znaš, ovako bismo sutra zalijepili ove, zalijepili ove naše saveznike, ne bi niko mog’o zucnuti i Srbija bi izgubila. Krajišnik: Ja, ja, znam ja to. KARADŽIĆ: Tu ima nijansi strašno puno. Krajišnik: Jest, ja ne mislim da nešto treba radit’, samo mislim da ljudi budu spremni, to treba, jebem ti. KARADŽIĆ: To jest, to treba, ali mislim moramo, moramo puno, puno nijansi. Krajišnik: To je samo malo. KARADŽIĆ: Molim? Krajišnik: Ma to je samo malo preko, oni će sigurno želiti da zakuvaju, da zakuvaju u Bosni. KARADŽIĆ: Da, ne, ne, ne radi se o napadu na Bosnu, nego na Okučane gore. Krajišnik: Aha. KARADŽIĆ: Na Okučane. Krajišnik: A je l’? KARADŽIĆ: Da. Vidi, ovaj, ja sam odlučio da Simović ipak skokne gore sutra prije nego da otkuca, on je bio to, ono pogrešno razumio, on je napravio jednu definitivnu stvar, ali kaže posljednji član, “ovo stupa na snagu ako dođe do toga i

toga”. Međutim, ja sam to prepravio, pa ćeš ti sutra da vidiš. Tamo ćemo da vidimo u dvoru, o, o, ovaj, dole. Krajišnik: Kod mene? (nije sigurno da je to rekao) KARADŽIĆ: Jeste, naćićemo se, onda on da se vrati da to, da to dovrši. Doćiće on dole. Krajišnik: I on će doći? KARADŽIĆ: Jeste. Krajišnik: Važi. KARADŽIĆ: Pa kad to pogledamo on će se vratiti i onda ćemo biti u situaciji da to bude gotovo, do, do… Krajišnik: Milanki maloprije bi ružno strašno. KARADŽIĆ: Šta je bilo? Krajišnik: Jebem ti, to je, samo što nije stalo srce. KARADŽIĆ: Kako bolan? Krajišnik: Ma ne znam, ružno, ružno, hoće van sebe, boli glava, puknut, ne zna šta joj je bilo. To pritisak malo veći, pa popila lijekove, pa šta li je Bože. KARADŽIĆ: Aha, dobro, ‘ajde pozdravi je i neka se drži, a mi se onda… Krajišnik: Jesi završio za sutrašnji dan, ono što si spremio? KARADŽIĆ: Uglavnom, uglavnom. (Zatim su uslijedili pozdravi.) Razgovor vođen 7. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i general-pukovnika Blagoja Adžića KARADŽIĆ: Dobro jutro. Adžić: Dobro jutro, gospodine predsedniče. KARADŽIĆ: Kako ste? Adžić: Dobro je. Jeste li poranili? KARADŽIĆ: Pa evo, moji Krajišnici su žestoko uznemireni. Ja sam sinoć odložio svaka uzbuđenja. I oni su skupili nekih 500 ljudi. Ja sam rekao da oni ne idu nikud. Međutim, oni bi danas skupili 5.000 i išli bi tamo u pomoć. Ja nisam siguran da su njihove procjene tačne, a oni kažu da se tamo autobusima dovlače svježe snage MUP-ovaca, i da su po selima nekim tamo, zaklali su tri žene. Troje, troje ljudi su zaklali i tuku narod žestoko, a i ove branioce koji vjerovatno ne mogu dugo izdržati, pa sam htio da čujem imate li vi boljih vijesti? Adžić: Pa moram da vam kažem, nažalost nemam neke konkretnije podatke, ali iz dosadašnje prakse i iskustva te više puta recimo ta euforična situacija, najavljivana. Kasnije su zbivanja potvrđivala da je ona značajno preuveličana, a to se može i predstaviti. KARADŽIĆ: Da. Adžić: Tako da ima terora i napada, sigurno ima. To, to se jednostavno, to nije samo tamo, nego na celom prostoru Hrvatske, je li. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Gde nije ta organizacija naročito dobra i gde nije narod spreman i organizovan sasvim na samoodbranu toga ima mnogo, je li. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: E sad, tamo u tim rejonima gdje se nalaze jedinice, toga nema naravno, pobiju se ovi ih rastave i tako dalje. KARADŽIĆ: Aha. Adžić: Ali u područjima i mestima gde mi nemamo pristupa i gde ne znamo, stvarno je nemoguće proveriti. Nama su kretanja tamo jako ograničena. Ograničena sa više, ovaj, strana. Prvo tim zaprečavanjima komunikacija i ostalo, a drugo naravno i našim obavezama i zadacima koji su postavljeni od

38

Predsedništva, je li. Tako da mi uglavnom idemo tamo gde dođe do jačih sukoba i tako dalje. Ovo je vrlo teško proveriti. Ja moram da kažem da nije dovoljno ni organizovano to izveštavanje, poznavanje stvari, i tako da se to ne može baš uvek ni prihvatiti, ali sigurno ne može ni odbaciti. Tog terora ima, jer to je kupljena vojska. U prvom redu plaćenika, dobrovoljaca, onda vojska koja znate kako je indoktrinirana. Jednostavno, medu njima ima jako veliki broj onih koji su željni krvi. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: I takvih stvari. Ima čak, pa po nekim pretpostavkama i saznanjima i drogiranih, a pijanih pogotovu. No suština je jedna druga. Tamo gde je otpor stvarno dobar i gde je organizovan, bilo ko da ga organizuje oni se vrlo brzo rasprše u tom napadu. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Oni nisu neka ni vrstna ni stabilna vojska. Nažalost i kod ovih drugih teritorijalaca ima vrlo sličnih pojava, pre svega, prisutne su jako pojave pijanstva na tim dugim i iscrpljivajućim, i no što ja znam odbrambenim zadacima. Ima slučajeva da se ponapijaju pa ih onda zateknu pijane pa ih onda tamo pomlate i tako dalje. Tamo gde je odbrana dobro organizovana i gde su se ljudi stvarno organizovali na samoodbranu, i gde ima neko ko to pametno e... brani. Ko čuva svoje selo i tako dalje. Retke su ovaj mogućnosti da se do tako nečega dođe. KARADŽIĆ: Da. Adžić: E sad situacija je nešta mirnija danas. Nekih velikih sukoba naravno tamo gde smo prisutni nema. I svakako bi bilo dobro ovaj da, kako smo se sinoć dogovorili, učinimo sve, svako u svojoj mogućnosti i po cenu nekih naravno nepovoljnih tokova da se ne daju materijali i argumenti da armija, a pogotovu srpsko stanovništvo, bude optuženo na tako visokom nivou za kršenje primirja. KARADŽIĆ: Da. Adžić: I ja mislim da ste to jako dobro učinili, bez razlike na jednu dosta euforičnu situaciju da se to obustavilo. Bilo je tamo preko isto tako vrlo velikih aktivnosti, čak i nekih međusobnih dogovaranja, to bi moglo danas imati vrlo negativne posledice uopšte za političko-bezbednosnu situaciju, odnosno za političku situaciju u svetu, jer o bezbednosti se ne može govoriti posebno, sada uopšte. KARADŽIĆ: Da. Adžić: I ja mislim da je to stvarno dobro. Na kraju krajeva, sudbina ovog naroda se mora rešavati i to vi dobro znate, je l’, još bolje od mene. Vi se više bavite politikom nego ja. Mogućnosti na miran način, po mogućnosti, vjerovatno za pobit se ovom narodu nikada nije kasno ako do toga moradne da dođe. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Nažalost, izgleda da će morati, kako se stvari kreću, jer nekome nije stalo. I svakako mu nije stalo da dođe do mirnog rešenja. Ili to mirno rešenje uslovljava jednom neprihvatljivom, jednim neprihvatljivim ponižavanjem što svakako narod tih ponosnih krajeva neće prihvatiti. KARADŽIĆ: Da, da. Recite mi ovo. Da li je, da li, da li su Okučani na neki način žrtvovani? Da li će se braniti Okučani? Ovaj, branioci ako ne uspiju da izdrže, oni će ući u Okučane, osvojiti ih i pobiti tamo sve živo. Adžić: Pa da vam kažem jednu stvar, ovaj ona jedinica koja je u Okučanima ona neće napustiti Okučane, a da li objektivno

ona može ceo prostor odbraniti, i odbraniti, to je vrlo relativna stvar, znate. KARADŽIĆ: Da. Adžić: Jer to je ogroman prostor. Jer nije samo pitanje mesta kao Okučani itd, to je jedna nevelika jedinica koja je tamo izašla. Naravno, većih snaga tamo objektivno teško da može doći, ali ove snage će ako dođe do tih ovaj eto sukoba pokušati da izvrše… KARADŽIĆ: Oni sad ne uzvraćaju, je li tako? Adžić: Sada ne. Sada je relativno mirno. Oni obično to urade u zoru, pa onda negde oko podne, a onda se to primiri noću. Manje idu samo tamo gde mogu naći žrtve, tamo gde nema otpora. Inače, to je kukavičluk u suštini. Nema tu velike hrabrosti. Čim se dobro pokaže otpor i zubi… KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Onda nisu ni jedan zadatak izvršili napadom. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Oni tako prepadaju minobacačkom vatrom i ostalim stvarima samo naravno gde je stanovništvo bespomoćno. KARADŽIĆ: Da. Meni ovi moji kažu da postoji određeno razočarenje. Ovih dana smo mi imali mitinge u korist armije i tako dalje. Sad, sad puno galame, kako to da nas je armija ostavila? Adžić: Vi znate šta, ovaj, to razočaranje verovatno postoji, ovaj. KARADŽIĆ: Da. Adžić: Na neki način, jer ljudi od armije traže više nego što ona objektivno može da da u ovakvim uslovima izvršavanja zadataka, znate. Vama sigurno to ne treba objašnjavati. Dejstva armije su u mnogim delovima ograničena, obaveze striktno predviđene. KARADŽIĆ: Da. Adžić: Ona ne može jednostavno da pokrije ceo prostor. A te snage paravojne su narasle. Narasle su u oružane formacije i sa druge strane svakako i tu su svakodnevni sukobi na svakom ćošku. Mi zajedno vas razvadimo, oni se na drugom pobiju i tako dalje i tako dalje. KARADŽIĆ: Da. Adžić: To je svakako vrlo teško, je li, regulisati. Znate, ovo razočarenje proizilazi iz jedne može biti činjenie gde je, mnogim ljudima se žuri da se situacija brzo reši i naravno ratom. KARADŽIĆ: Dobro, ali ovdje je sad problem samoodbrane ovih ljudi. Pa ja sad mislim, da li, da li ćemo biti slobodniji nešto danas poslije podne ili predveče kada, kada se kada ta konferencija odmakne. Adžić: Pa mi ćemo pokušati da i preko ove, pošto smo u neposrednom kontaktu i vezama stalnim sa ovom misijom, pokušaćemo i preko njih da im nametnemo taj problem. Tamo gde se i oni založe naravno da se to po mogućnosti stišava. Sigurno je, da li ćemo baš biti mnogo bezbedniji. Iskreno ako se kaže, mala je verovatnoća da se može recimo jednom, jednim skupom i posebno jednom svečanom sednicom nešta... KARADŽIĆ: Ne, ne, mislio sam da li možemo mi da se angažujemo u većoj mjeri da spasimo ove ljude. Kada konferencija odmakne. O tome se govori. Ja mislim, da vjerujem da to uzdržavanje i armije je navodno kažu da je general Jurj, Jurijević rekao da ne smiju da uzlete ovi, avijacija. Adžić: Nije. Nije. Nije istina da armija ne smije da uzvraća ovaj... Armija mora da uzvraća, ali ima tačno gde se može uzvratiti i kada se može uzvratiti. Za sada je to samo pri

39

neposrednim napadima. Armija uzvraća i odbija te napade. I druga je stvar kad dođe do jačih sukoba, armija ide na rastavljanja tih snaga. KARADŽIĆ: A dobro, ali naše informacije da su ovo vrlo žestoki sukobi da, da, da okružuju Okučane i da ih tuku sa svih strana. Adžić: Ej. Ja moram da kažem da nemamo takve informacije. KARADŽIĆ: Aha. Adžić: Ja sam proverav’o i više puta sinoć. Znate, možda je ono narodna poslovica “U strahu su velike oči”. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Naravno. Jedan čovek kad se izgubi to je jako mnogo. ali opet masovni pokolj je nešto drugo. Desetina ljudi kad pogine, to je užasno mnogo, ali u ovim vrtlozima i u ovim sukobima to se gotovo svakodnevno dešava i u svim drugim delovima. Vama sigurno nije prisutna istočna Slavonija. Nije toliko Krajina. Gine se svaki dan i to na veliko. KARADŽIĆ: Aha. Mi smo uspeli da ove naše u Baniji umirimo. Oni su obećali da će danas biti čitavo vrijeme mirni. Da neće poduzimati korake. Međutim, ni ovdje ne poduzimaju Srbi, nego je problem što ovi MUP-ovci i Zbor narodne garde svježim snagama sa stalnim dovlačenjem novih snaga napadaju i stavljaju u okruženje Okučane. I taj potez od Okučana do Gradiške. Adžić: Apsolutno, verovatno je to ovaj njihova namera, jer to im je kao meki deo, tu koji se pojavio. Da će oni pokušati neke stvari, a činjenica je jedna druga, da sad njima apsolutno odgovara da idemo u sukob. Apsolutno, to oni čak po cenu žrtava idu. Raspolažemo pouzdanim podacima, da po cenu bilo kakvih žrtava idu u sukobe, jer sukobi im odgovaraju, jer imaju svoje pokrovitelje u Evropskoj zajednici, koji će insistirati da nikakvi razgovori ne mogu da se vode, da se prizna Hrvatska i posebno Slovenija. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: A pod tim pritiscima i njima je, je li, ako se ovako postavi logika, ako ne prestanu sukobi… KARADŽIĆ: Da. Adžić: …recimo u Hrvatskoj, onda ćemo mi priznati Hrvatsku. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: A onda polazimo od toga. Hrvatskoj je interes da se ona prizna i da li onda ima interesa da prestane sa sukobima. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Apsolutno nema. Prema tome, najbolje je na sukobe odgovarati sada isključivo odbranom. KARADŽIĆ: Da. Adžić: Isključivo i to vrlo žestokom odbranom tamo. I ako se taj narod i ostale stvari dobro organizuju onda verovatno neće biti velikih posledica. Naravno, svugde se to neće moći postići. Negde će biti većih posledica. Ali, rat je, nema drugog izlaza sada. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Ja mislim da Bosnu, ne, da Bosna ne bi smela da se uvlači u ovom trenutku, u to sada pogotovo, jer to nije sada trenutak. Nije povoljna situacija da Bosna ovaj upadne sada na neki način vojnom silom na drugu stranu, jer to bi značio sukob između dve republike, svakako to bi… KARADŽIĆ: Da, da, ali kad bi ja mogao njih da umirim, da će armija negdje u neko doba dana, ovaj, uspjeti da spriječi taj pokolj. Adžić: Sve će zavisiti od situacije. Ako stvarno bude ta euforija nastavljena takva, i ako je ona tačna i ako potvrde te činjenice, onda ćemo mi koliko bude objektivno moguće

intervenisati tamo, ali prvo ćemo intervenisati ovim sredstvima da sprečimo to, političkim sredstvima, jer… KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Hvala vam velika. Ja moram biti. Adžić: Ja bih samo zamolio da ovaj, jer moram da vam kažem da su podaci vrlo ovaj, vrlo, vrlo, često puta mnogo uveličani. KARADŽIĆ: Da. Adžić: Mada tom narodu stvarno ne može biti gore nego što mu je. Prema tome, ništa ne mogu kazati osim patnje nego što je ona, ali eto u tim teškim trenucima, ipak moramo na neki način razumno. KARADŽIĆ: A ovi moji iz Krajine, iz Banjaluke kažu da smo mi znali da će ovako biti mi bismo izvukli taj narod i ostavili prazne Okučane i nek ide do vraga. Oni se boje da će narod nositi na duši mnogo naroda tamo. Adžić: Što se tiče terora, bit će sigurno. Da će nekoga uhvatiti, uhvatiti da će nekoga, maltretirati, da će nekoga i ubiti, nekoga i zaklati, to, pa to je njihov metod. KARADŽIĆ: Da. To im je stil života. To je njihov cilj krajnji. Treba... A dobro, a kad mi možemo postati aktivniji? Adžić: Molim? KARADŽIĆ: Kad mi možemo postati aktivniji u toj odbrani? Adžić: Videćemo. KARADŽIĆ: Dobro, ja se nadam. Da… Adžić: Nije mnogo, najmanje od nas zavisi. KARADŽIĆ: Da. Ja se nadam i da bi poslijepodne, kad konferencija gore već odmakne ili završi, moralo nešto da se učini i zbog… Adžić: Pa sigurno. Ja mislim da će i oni u tom periodu postati agresivniji. KARADŽIĆ: Da. Adžić: Oni su već dosta agresivni. Prema nama, oni su već prema nama bili mnogo agresivniji nego armija opisana kao agresorska i takva…. KARADŽIĆ: Dobro. Dobro. Adžić: Nadam se da će biti. KARADŽIĆ: Dobro. Neću moći puno da ih utješim, ali reći ću im da sam bio u kontaktu s svama, pa da se uzdržavaju koliko mogu da… Adžić: Da, da, da, još bar jedno vreme, a posle šta da radimo. KARADŽIĆ: Dobro. Adžić: Nećemo ni narediti nikad da idu, ali i mi nećemo moći zaustaviti verovatno. KARADŽIĆ: Da, da. Adžić: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro. Hvala vam lijepo. Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i potpukovnika Vlastimira (?) Kostića Kostić: Ja ne znam da l’ je dobro jutro il’ dobro veče. KARADŽIĆ: Dobro veče. I dobro ju… može i dobro jutro. Kostić: Je li gospodin Karadžić? KARADŽIĆ: Jesam. Kostić: Jeste. Ja po glasu Vas poznajem zato što čujem preko televizije i radija. Ja sam Kostić, potpukovnik. KARADŽIĆ: E, drago mi je. Najavio mi je Brđanin da ćete se javiti. Kostić: Čuli smo se i danas, kad ste Vi zvali Načelnika, ja sam bio pored njega.

40

KARADŽIĆ: Aha. Bili ste tu, e drago mi je. Recite mi, molim Vas, šta mi možete reći? Izgleda da tamo narod, naroda ima, koji, ovaj… Kostić: Ja ću Vam reći pravu istinu, ali to je istina za Vas, pa se bojim se s mojim imenom baratati, je l’, već sam i u Oslobođenju i u drugim sredstvima potpisan i… KARADŽIĆ: Nema problema, samo… Kostić: …pitanje za odstreljivanje. KARADŽIĆ: Ne bojte se vi, nema… Kostić: Tako da nema problema, al’ neka, nešto će što ja nemam. KARADŽIĆ: Ne brinite se vi. Kostić: Mi ćemo se borit’, pa šta bude. KARADŽIĆ: Biće država, a država će štititi svoje ljude. Kostić: Eh, tako. Da Vam kažem, ovako. Sigurna je informacija da su Martić Milan… KARADŽIĆ: Da. Kostić: …to ćete Vi ipak gospodinu Čengiću preneti… KARADŽIĆ: Aha. Kostić: …Martić Milan… KARADŽIĆ: Dobro. Kostić: …jedan njegov pratioc… KARADŽIĆ: Dobro. Kostić: …potpukovnik Smiljanić Dušan. KARADŽIĆ: I jesu li u uniformama svi bili? Kostić: Ja ne znam kako su bili, ali uglavnom… Vidi, ovako. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Znači Martić Milan, pratioc jedan njegov, Smiljanić Dušan, to je potpukovnik naš… KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: …i Borić Milan, stariji vodnik. KARADŽIĆ: Borić? Kostić: Milan, da, da. Uhapšeni u ovoj Stanici milicije Otoka. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Znači uhapšeni i oni su unutra. KARADŽIĆ: A, jesu li oni sami došli u stanicu? Kostić: Ne, ne, oni su, verovatno, tom nekakvom kontrolom, ali ja pretpostavljam da su oni praćeni, da je ovima saopšteno i onda su oni privedeni. KARADŽIĆ: Aha, aha. Kostić: Jer u deset sati, u jedanaest da se sakupi svet do tri hiljade ljudi, koje stalno raste, to samo može budala da poveruje da nije organizovano. KARADŽIĆ: Da, da nije organizovano, je l’ da? Kostić: Ma, jasna stvar. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. Kostić: Jer, sad po noći ko to, u ovakvoj situaciji ko će da bude i da čeka kad neko naiđe. KARADŽIĆ: Aha, aha. Kostić: Tako da je to sve organizacija, sređeno i pripremljeno. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: I oni se nalaze tamo. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Vama, za Vašu informaciju, a tako sam preneo ja i gore generalu Babiću i našoj Upravi. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: I ovo sam, dobro, na vezi je bio čovek s kim se može razgovarati. KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Kostić: Meni rek’o, Kole, oni su na sigurnom mestu, dole su. KARADŽIĆ: Aha.

Kostić: Ali, mi ne možemo učiniti ništa, jer se to neprekidno prikuplja, ovi obaveštavaju da dolazi još više sveta i to iz časa u čas raste. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Izlazak ljudi. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: I preti opasnost da navale na stanicu, a moguće da ovi samo, da razbeže se. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Jer znate, ko je tamo unutra u toj stanici i da njih uhvate, ma da… maltene da zadave. KARADŽIĆ: Da ih linčuju, da, da. Kostić: Da. I ja, oni su ponudili kao da pustimo mi potpukovnika, ja sam rek’o ne dolazi u obzir; ili ima da izađu svi kako su uš1i, ili niko nema da izađe. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. Kostić: Nema da izađe. KARADŽIĆ: Dobro. Sad ću ja da ponovo zovnem Čengića da vidim da, ovaj, kako se da… Kostić: Vi gospodina Čengića zovite i kažite mu da, ipak, ta masa naroda, koja dolazi… KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: …nije slučajno, to se alarmiralo. Ko može u ovoj situaciji, ovo mu posebno ponovite, kada je pogotovo to krizno, na tom delu, tako i da ide. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Ali situacija se usložnjava. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. Kostić: Trebalo bi zvati gore Beograd. KARADŽIĆ: Sigurno ih nisu pustili, je l’ tako, još? Kostić: Ne. Ja kol’ko imam informaciju, ništa. KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Hoću li… Kostić: Da mi ovo ovome. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Da o tome zna Knin. KARADŽIĆ: Aha. Da, da. Zna Knin, zna Babić, sad, sad… Kostić: Gospodin Babić, čuo sam se i ja sa njim. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Njemu sam rek’o, on je rek’o, da ste ga Vi zvali. KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Kostić: I rek’o sam mu ja odmah ovamo u miliciji da prenese, slobodno, svom komandiru, pa neka prenese i Predsedništvu. On kaže da zaseda Predsedništvo, ja ne znam da li je to tačno. KARADŽIĆ: Bosne i Hercegovine? Kostić: Oni su poslali telegram i MUP Bosne i Hercegovine to ima. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Evo to, to da znate. KARADŽIĆ: Ja mislim da Predsjedništvo ne zasjeda, ali, ovaj… Kostić: Ali oni su njih obavestili da je MUP poslao, da oni znaju i kao navodno Predsedništvo zaseda. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Konsultacije bez prisustva Plavšićke i Koljevića i Vas bi sigurno komunicirali. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. Kostić I oni su to poslali tamo. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Prema tome, oni znaju. KARADŽIĆ: Da. Kostić: Ali je situacija vrlo složena. KARADŽIĆ: Da, da.

41

Kostić: I… KARADŽIĆ: Dobro. Oni će sad morati da preuzmu svu odgovornost za, za posljedice. Ja ću to sada odmah Čengiću da saopštim, da hitno to urade i ovom našem potpredsjedniku Vlade. Kostić: Ne, ovo im još recite, da imate informacije odozdo, da Vas je Babić zvao ili neko, a ja sam to njima rek’o. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Da se pripremaju i organizuju jake snage, koje su čule za njihovo hapšenje, da kreću prema Krajini. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: I da može biti krvoprolića. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, sad ću ja to. Kostić: E, sad sam ja rekao, ovaj, ovome komandiru. KARADŽIĆ: Sad ću ja to da završim. Kostić: Pa će on… prenesite kome ‘oćete, to su informacije koje ja imam. KARADŽIĆ: Sad ću ja to da završim. Kostić: Sad ćemo vidit. KARADŽIĆ: A, da li bi ja trebao Generalštab da zovem gore, ne? Kostić: Pa, ja ne znam, sad Vi… KARADŽIĆ: Kabinet, ovaj, Adžića ili da… Kostić: Adžića. Oni to sve znaju gore. KARADŽIĆ: Znaju gore već? Kostić: Ja sam up…upoznao mojom linijom. KARADŽIĆ: A, dobro, dobro. Kostić: Ja vas molim, nemojte ove informacije da… KARADŽIĆ: Nema problema nikakvog. Kostić: E tako. KARADŽIĆ: Hvala vam lijepo. Kostić: Eto, i ako bude kakvih podataka pokušat ću da Vas nazovem, nećete se ljutiti. KARADŽIĆ: Nema problema, kako ne, samo zovite. Kostić: Dobro, prijatno. KARADŽIĆ: Hvala, prijatno. Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Malke Koromana KARADŽIĆ: Da. Koroman: Dobar dan. KARADŽIĆ: Dobar dan. Koroman: Malko Koroman sa Pala, kako ste gospodine Karadžiću? KARADŽIĆ: E dobro je, hvala. Kako ste Vi? Koroman: Ja se izvinjavam što Vas na ovaj broj zovem, inače nisam nikad, ovaj, al’ me situacija malo potjerala da to uradim. KARADŽIĆ: Recite. Koroman: A ovo čujem jutros da je Martić gore blokiran u Otoci. KARADŽIĆ: Jeste. Koroman: Pa... a, interesuje me šta je učinjeno na tom polju, ovaj, ja sam sad razgovar’o sa Banja Lukom... KARADŽIĆ: Da. Koroman: Sa ovim gore načelnikom centra.... KARADŽIĆ: ...Župljaninom? Župljaninom, je l’? Koroman: A jeste, Župljaninom. KARADŽIĆ: Aha. Koroman: I on kaže da je on blokiran od naroda u Otoci... KARADŽIĆ: Da, da.

Koroman: To, ali, to ne može biti bez nečije režije i... KARADŽIĆ: ...Pa režija SDA, to... Koroman: Da... KARADŽIĆ: I mi smo to, ja sam čitavu noć bio na kontaktu i sa... Koroman: ...Jeste li razgovarali možda sa ovim Čengićem oko toga? KARADŽIĆ: Jesam, jesam noćas i on treba da jutros sa Žepinićem, da lete tamo.... Koroman: …Pa Žepinić nije otiš’o. KARADŽIĆ: Nije otišo, je l’? Koroman: Nije, pa znate vi Žepinića, on to ni.... jutros je znate šta učinjeno iz ministarstva, samo je Avdo Hebib sjeo u auto i to negdje oko osam sati, da on krene autom gore, k’o biva autom će on stić’ da to završi... KARADŽIĆ: Da, da... Koroman: I molim vas, Vi ste, recite Vi slobodno ovome, ovaj a, a, Čengiću, da ako ne bude oslobođen gospodin Martić, da će on imati čitavu romanijsku regiju nad Sarajevom noćas... KARADŽIĆ: Da, da... Koroman: Mi tako lično mislimo, ovaj, ja sam se čuo sa Romanijcima i naš je stav takav da nećemo pustiti da to tako prođe, jer to znači sutra mogu i vas i bilo koga na takav način... KARADŽIĆ: Da, da, sad ću ja to njemu da kažem, ali, ovaj, oni su rekli da će da idu i meni je.... ovaj rek’o da će da ide ovaj Žepinić. Sad ću ja njega da zovnem... Koroman: Samo da znate da nije pomako ničim... KARADŽIĆ: Sad ću ja... Koroman: ...ni, ni repom, što bi rekli... KARADŽIĆ: ...sad ću ja da zovem, hajd’ zvaću i Generalštab da, da, ovaj, da... aaa… jer su me večeras, ja sam i sa Slobom razgovar’o, on je razgovar’o sa Kadijevićem.... Koroman: Mogu li ja biti u kontaktu s Vama, da znam šta je, da ne bi ovdje digli narod bez potrebe... KARADŽIĆ: ...da, da... Koroman: ...a mi ćemo ga dići kompletnog... KARADŽIĆ: ...da, da. Vi imajte u pripremi, vi treba da imate u pripremi narod budu li se zajebavali, al’ ja ću to sada da završim... Koroman: E recite vi slobodno to gospodinu Čengiću... KARADŽIĆ: Važi, dogovoreno... Koroman: ...on može završiti samo jednim telefonskim razgovorom... KARADŽIĆ: ...da, da, znamo mi da on to može... Koroman: ...to što Avdo Hebib ide autom i usput se dogovara s njima šta će i kol’ko će se gdje zadržati i šta će... KARADŽIĆ: Da, da... Koroman: ...da rade, to je njihov problem… KARADŽIĆ: ...znam ja to, sad me njihova, njihova lukavstva su nam potpuno poznata, sad ću ja to... Koroman: ...to, molim Vas, nemojte dozvolit... KARADŽIĆ: …sad ću ja to, ‘ajd’... Koroman: ...to da znate da je tako... KARADŽIĆ: ...bit ćemo u kontaktu. Vi imajte narod u pripremi i ne samo vi, nego će i čitava Krajina i sve u pičku ćemo ih materinu poslati zbog ovoga što... Koroman: ...da vas opet na ovaj broj zovnem ili da mi javite Vi na 783 400? KARADŽIĆ: Možete vi, okrenite povremeno ovdje... Koroman: ...zvati ja na ovaj broj... KARADŽIĆ: Dogovoreno. Koroman: E hvala vam.

42

KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Vitomira Žepinića KARADŽIĆ: E, e, e, dobar dan. Je li gospodin Žepinić još tu? NN ženska osoba. Oprostite, a ko ga treba? KARADŽIĆ: Radovan Karadžić. NN ženska osoba: Samo trenutak. KARADŽIĆ: E, e, e, niste otišli još? Žepinić: Nisam, evo sad sam, prije desetak minuta, razgovar’o s Avdom. On je izvuk’o tih par, onaj, domaćina iz Otoke, i s njima vrši pregovore. KARADŽIĆ: Kad je stigo’ Boga ti, on je, je... Kad je stig’o on tamo? Žepinić: Stig’o je on prije, emm, pola sata. KARADŽIĆ: Čime je iš’o? Žepinić: Pa, jutros sam ga ja poslao u… u... On i Zijo Kadić su otišli u četri i petnest, s autom. KARADŽIĆ: Autom? Žepinić: Da, da, da. KARADŽIĆ: Aha. Žepinić: Kako je dogovoreno, i, e, e, e, razmatrana je, razmatra se i ova kombinacija da iz Bihaća dođe jedan oklopni transporter da ih, onaj, odveze. KARADŽIĆ: Aha, e. Žepinić: Pa Avdo će mi se javiti za petnestak minuta, ako procijeni da, onaj, ima problema, pa da odletim ja tamo, a u međuvremenu je Zelenbaba zvao i Jureta. KARADŽIĆ: Da. Žepinić: I, evo imamo i na Romaniji okupljanje... KARADŽIĆ: A, evo sada zovu sa Romanije, oni će blokirati Sarajevo, ako treba. Žepinić: Da, da, da, da… KARADŽIĆ: Doći će Romanija i doći će Ilijaš, i blokirati će Sarajevo i neće, neće se moći iz Sarajeva, napraviće barikade... Žepinić: To je to. KARADŽIĆ: Na svim putevima oko Sarajeva, i nemojte da se zajebavaju. U pičku ćemo ih materinu poslati, zbog ovoga! Žepinić: Znam. Sad sam ja to rek’o njima. KARADŽIĆ: Njima ne gine MUP, naš MUP u Krajini, i ne samo u Krajini nego svuda i u čitavoj Bosni i Hercegovini, zbog ovoga šta oni rade. Mi ćemo uspostaviti svoju vlast, nek’ i oni idu u tri pičke materine zbog ovoga šta rade. Žepinić: Rek’o sam ja Mići ni..., ni... neka, nek’ narod se okuplja. To je reakcija jedna, koju bi... bila glupost... KARADŽIĆ: Mi ne smijemo, nit’ je možemo spriječiti. Okuplja se Prijedor, okuplja se Banja Luka, okuplja se Kozara. Pa šta oni misle, jeb’o im pas mater. Oni su... oni nemaju pojma kol’ko su sebi otežali položaj... Žepinić: Ne, ne, njima je sad stalo da, da, onaj, da ovo ras...raščiste. Njima je stalo. KARADŽIĆ: Pička im materina bezobrazna, to... ovo će ih koštati. Oni nemaju pojma kol’ko su pomogli četnicima i kol’ko su dali za pravo četnicima u, u ov... ovoj situaciji. Žepinić: To je to. KARADŽIĆ: Sad mi moramo da, da, da pred četnicima igramo da, da ih umirujemo. Neka se... Žepinić: Da.

KARADŽIĆ: Neka se dobro, dobro smisle šta dalje. Danas ja imam u tri sa Izetbegovićem i neke ćemo stvari definitivno raščistiti, za sva vremena. Znači , zbog toga se nije letjelo, je l’? Žepinić: Da. Evo, ja očekujem Avdo će mi se javiti. On kaže da će da razgovara, sad je, onaj, sa tim, e, e, e, uglednijim ljudima iz te Otoke. S njima vrši razgovore, onaj, a razmatraju mogućnost oklopnim, nekim vozilom da se izvuče. KARADŽIĆ: Aha, dobro. Žepinić: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro, ‘ajd’ molim Vas obavještavajte me, jer je, narod je užasno... Žepinić: Da, da. KARADŽIĆ: Ovaj, naoštren i bojim se da ne dode... širom... širom... Žepinić: Znam, ja sam rek’o i... KARADŽIĆ: Evo, zva... zvali su me, ovaj, odozdo iz Hercegovine, hoće Hercegovci da se okupe. Žepinić: Znam to. KARADŽIĆ: Mislim, to je, to je strašno. To sad mo... moraju da... moraju da završe što prije. Žepinić: Svjesni su oni toga, zato je njima stalo da, da se to razriješi na, na, na... bez ikakvih problema. KARADŽIĆ: Dobro. Žepinić: Eto. KARADŽIĆ: Dobro. ‘Ajde mi ćemo gledat’ da, da, da još se ne diže, da ukol’ko možemo, ne diže se narod. Žepinić: Da, da. KARADŽIĆ: Ako se digne narod, narod će krenuti. Žepinić: Gotovo je, ne može ga, ne može ga niko... KARADŽIĆ: I krenuće, blokiraće Sarajevo i onda će da vide kako to izgleda kad Srbi blokiraju Sarajevo. Žepinić: Ma, jasna stvar. KARADŽIĆ: Hajde, prijatno. Žepinić: Dobro, prijatno. Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Momčila Mandića Mandić: Halo. KARADŽIĆ: Halo. Mandić: Dobar dan. KARADŽIĆ: E, dobar dan. Mandić: Predsjedniče, kako ste? KARADŽIĆ: Evo, radi se od rane zore. Mandić: Evo... KARADŽIĆ: Sinoć sam do tri sata se zez’o sa ovim... ovo u vezi sa Martićem. Mandić: Ma evo, radi toga Vas zovem. KARADŽIĆ: Recite. Mandić: Predsjedniče, dole je Avdo Hebib i Zijo Kadić. KARADŽIĆ: Da. Mandić: E, oni su noćas sigurno angažovali ove Muslimane okolo i to. KARADŽIĆ: Da. Mandić: ...da blokiraju. KARADŽIĆ: Da. Mandić: Ja se bojim prevare, ovaj, sad hoće Vito i... da ide Čengic, sve su veze, ovaj, prekinuli, već me zvao, ovaj, Brezak Ivica. KARADŽIĆ: Da.

43

Mandić: Brezak, iz MUP-a Hrvatske KARADŽIĆ: Da, da. Mandić: Raspituje se, pita šta... prevariće, prevariće nas ljudi, pa će nam, pa će nam uzeti Martića. KARADŽIĆ: Aha. Mandić: Dajte Stojana Župljanina ne… angažujte tamo da se pojača i Armija da se uključi i da se pojačaju snage, odvešće ga u Hrvatsku, toga se bojim, pa će rat izbit’. KARADŽIĆ: A ko bi mogao da ga odvede u Hrvatsku? Mandić: Hmm, ko, ko bi mogao? Ma, o.., o... ovi Muslimani, bolan, tu je granica, doćiće Hrvati po njega i, i bojim se nečega, ne znam... KARADŽIĆ: Aha. Mandić: ...predsjedniče. KARADŽIĆ: Aha. Sad ću ja to da, da ovaj, da, da, eee, sprij... a kako su prekinute veze? Mandić: Sve telefonske, sa tom Krupom, s tim mjestom, jebi ga. KARADŽIĆ: A, a je li i Hebib ima radio vezu s Vama? Mandić: Nema, nema sad. Evo, sad treba da Vito leti... sa Čengićem iz Krupe, već je pola dvan’est, u pičku materinu, a čovjek od noćas tamo i otkud masa zna da, da je Martić unutra? KARADŽIĆ: Ma, to su oni organizovali sve, pička im materina. Mandić: Organizovano je sve, ali predsjedniče bojim se da, da, da nam, da nam... to bi bruka bila, naša sramota. KARADŽIĆ: Sad ću ja da, da, ovaj, zovem ponovo. Sad ću ja da zovem u Beograd da, da to kažem, a ja...oni mene tu zamajavaju stalno i neka Vito ne učestvuje u tom zamajavanju i neka odmah leti tamo sa Čengićem! Mandić: Ma evo, ja sam rek’o... ma, šta će Čengić, što ne ide, ovaj, Simović, potpredsjednik je za tu unutrašnju politiku i to... šta će Čengic, ekonomista, jebem ga. KARADŽIĆ: Da. Neka ide onda Simović. Nek’ ide Simović. Mandić: Pa ja ne znam, stvarno... KARADŽIĆ: Neka ide Simović s njima, ali je... ovaj, zvaću ja sada u ovom trenutku i... i... i gore Slobu, pa da se radi nešto. Mandić: Ma dajte predsjedniče i… uzeće nam čovjeka i da taj Zelenbaba tamo, nek’ drže stražu i nek’ čuvaju ga... KARADŽIĆ: Ne, to je onda rat, rat, u Bosni i Hercegovini je onda rat! Onda tu nema govora, onda će krenuti Kra... Krajina čitava, a Romanija će blokirati Sarajevo, jer su oni mene zvali, gore se na Romaniji okupljaju. Mandić: Ma, pa normalno, i treba tako. Da znate, da je preko vikenda Avdo Hebib držao sastanak sa svim rukovodnim kadrovima SDA u MUP-u u Tuzli. KARADŽIĆ: Da, da. Mandić: I ovaj Dautbašić, isto. KARADŽIĆ: Ma jasno, ma ja... oni rade svoj poso’, a ne k’o... Mandić: Evo ja sam ono potpis’o, ono saopštenje, to nije Vito već ja potpis’o. KARADŽIĆ: Ne, zašto se, zašto se sem ovih, ne treba ništa, to ima, pozadi su svi potpisani. Mandić: Dobro to, ali mislim, pečat MUP-a, jer to je zbog pečata MUP-a moralo ić’. Završili smo to, uglavnom. KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Mandić: Dajte predsjedniče to vidite, molim Vas... KARADŽIĆ: Dobro. Mandić: ...jer bruka bi bila, a ja ću danas ona vozila sredit’, pa ću ja to gore... KARADŽIĆ: Dobro, važi.

Mandić: Da budu ujutru. KARADŽIĆ: Važi. Mandić: Vidimo se. KARADŽIĆ: Važi, vidimo se, prijatno. Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Halo. KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Ja sam vas jutros probudio, ali morao sam. Milošević: Neka si, ja sam posle minut dobio Kadijevića, ovoga Adžića. KARADŽIĆ: Aha, šta kaže on? Milošević: Nije on znao ništa, on je spavao, to je verovatno neko njegov u Generalštabu primio to što si ti meni rekao, ja sam mu rekao da sam informisan da smo obavešteni i vrlo sam mu to predstavio ozbiljno i on je preduzeo odmah mere. On je odmah rekao ja ću odmah da preduzmem mere… najbliže što je to je Banja Luka. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Gdje su ozbiljnije snage da se odmah to reši. No jer i ne može odmah da leti helikopter, ali u prvi osvit videćemo kako da to rešimo i meni sad Jovica kaže da je otišao neki helikopter po ovoga. KARADŽIĆ: Ma ništa nije otišlo, to je problem, to se bojim da će MUP, ovaj muslimanski dio MUP-a da ga preda hrvatskom MUP-u da udesi neko, a onda je to rat u Bosni i Hercegovini, to onda ne može niko da zaustavi. Milošević: Niko ne bi mogao da zaustavi onda. KARADŽIĆ: To ne može niko da zaustavi, ali ja ne znam do koje mjere Aliji odgovara rat, jer on hoće da… Milošević: Ja sam, ovaj, sada je bio Vajnens kod mene jedno 15 minuta. KARADŽIĆ: Aha… Milošević: I ja sam sugerirao Jovici, pošto je on bio na vezi sa Milanom, da kaže neka Martić potpiše ovaj protokol oko ovaj tehnički. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Oko kontrole prekida vatre i poštovanja da niko neće prvi da otvori itd., to se Babić sve složio. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I nije potpisao, jer ovaj nisu hteli da on kaže da je on predsednik vlade Krajine nego su hteli da ga prihvate kao predstavnika Srba u Hrvatskoj koji u ime njihovo potpisuje. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Pa sam ja rekao Jovici neka kaže da Martić potpiše pa će i to da bude jedan dodatni ovaj razlog da on mora da bude na slobodi da bi dejstvovalo. KARADŽIĆ: Ne, mi ćemo ovdje politički da to iskoristimo, danas imam ponovo s Izetbegovićem, oni jednostavno idu u podjelu Bosne i Hercegovine i mi ćemo da izvršimo regionalizaciju i da postavimo svoj MUP tamo gdje god smo mi na vlasti, jer ovo je nedopustivo šta su oni uradili. Mi njima ne vjerujemo ni u kakvu spontanost okupljanja, tamo SDA ima i uticaj i vlast i to sve ide na njihovu. Međutim, ako oni, ako vojska što prije helikopter ne pošalje i ne izvuče čovjeka ili transporter oklopni, onda je to velika opasnost, jer ovaj Milan je na stalnoj vezi sa MUP-om Bosne i Hercegovine, sa ovim dijelom koji mi ne kontrolišemo.

44

Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: To je velika opasnost i nikako ne bi bilo, i mislim katastrofa bi bila ako bi se to desilo. Milošević: Ja sam sredstvima rekao da uputi i Kadijeviću da se to smiri. KARADŽIĆ: Da, pa možemo li provjeriti kod Adžića šta su uradili? Milošević: S Kadijevićem sam bio na vezi i on kaže to će još da vidi šta je, a ja Adžića jutros ponovo nisam čuo, ali ću ga sad zvati. KARADŽIĆ: Hoćete li da ga ja zovem ili je bolje da vi zovete? Milošević: Bolje da ga ja zovnem, a možeš i ti da ga zovneš, ne isključuje jedan poziv drugi. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, mislim da je to, da. Milošević: Reci da je to tako kako je, da sam ti ja rekao da sam se sa njim noćas čuo i da se vi čudite kako oni to još nisu završili. KARADŽIĆ: I njihov pukovnik je tamo i jedan stariji vodnik. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Ali ovo je, mislim to je nevjerovatno šta, mi uopšte ne znamo ko je od ovoga MUP-a Bosne i Hercegovine na vezi sa ustašama i Tuđmanu sigurno odgovara, a možda čak i Aliji da bi internacionalizovao, odgovara haos u Bosni i Hercegovini. Milošević: Znaš kako mi je Alija, pošto sam ja govorio, mada evo sad mi kaže i Vajnens i Vandenbruk i ovi svi kaže jedini ozbiljni govor u Hagu je bio moj. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ovaj, a ispravljao me Izetbegović, rek’o je, ovde je pomenuo kaže gospodin Milošević beogradsku inicijativu i tri republike, ja moram da kažem to su dvije republike, jer Bosna i Hercegovina u tome nije učestvovala itd. I on to izgovori i ja opet dignem ruku i kažem ja sam sasvim precizno rekao da su tad predstavnici ove tri republike pokrenuli tu inicijativu, rekao sam da smatram predsjednika Skupštine (Parlamenta) RBiH, koji je prisustvovao tom sastanku, vrhunskim predstavnikom (rečeno na engleskom jeziku). KARADŽIĆ: Odlično što razumije šta je predsjednik Parlamenta. Milošević: Predsednik Parlamenta valjda spada u vrhunske predstavnike republike. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Svake države gde predsednik Parlamenta… KARADŽIĆ: Mi to moramo da nastavimo, ja sam mislio petak, ali ako treba može i ranije. Milošević: Da, da, moramo da nastavimo, a gde si sad? KARADŽIĆ: Sad sam na klinici. Milošević: Dobro, kad završim razgovor s Adžićem ja ću te ponovo zvati. KARADŽIĆ: Hajte molim vas, dajte da ga izvučemo, to bi, to je strašno sve ukupno i ja ću to da iskoristim u političke svrhe ovdje da ih pritisnem, međutim može da se desi da čovjek zaglavi u Hrvatsku, pa to je mislim… Milošević: Pritisni ti prvo Aliju da njega odmah puste. KARADŽIĆ: Ne, oni su otišli tamo, ali sad ću ja da zovem Aliju da mu kažem to, jer ja sam na vezi sa ovim njegovim potpredsjednikom i oni se kao trude, ali ja njima ne vjerujem, ne. Milošević: Ko mu brani onda ako se oni trude. KARADŽIĆ: Ma narod je tamo okolo, nije u pitanju puštanje, ne smiju oni njega da zadržavaju, nemaju nikakva prava. Mi ne

priznajemo nikakvu potjernicu Hrvatske što je, nego su oni narod navalili, tamo ima 3000, 4000 ljudi tamo. Milošević: Muslimana? KARADŽIĆ: Pa da, i mislim to je potpuno demonstriranje neprijateljstva prema Srbima i mi ćemo to njima da nabijemo na nos i to će imati dalekosežne posljedice za naše razgovore, tu nema govora, mi… Milošević: Reci Aliji, Alija na prolazu kroz srpski kraj možeš i ti da budeš sutra uhapšen. KARADŽIĆ: Da, da, a šta je on vama još rekao, je li vam privatno šta rekao, nije? Milošević: Ko, Alija? KARADŽIĆ: Da? Milošević: Nije mi ništa privatno rekao. KARADŽIĆ: Pa on je ovdje rekao, on je očajan jedan političar, nikakav, on pravda Tuđmana, kaže Tuđman je, kaže, jedan neuobičajeno oštar govor, a to valjda mora zbog njegove situacije tamo, a kaže Milošević je bio, kaže, odisao je osobitom miroljubivšću, što je meni djelovalo neiskreno. Mislim, on je budala, pa to se nikad tako ne govori, ne kvalifikuju ljudi. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Oh, ali u svakom slučaju je to izgleda pun pogodak bio sa naše strane. Milošević: I treba, objavljen je moj govor? KARADŽIĆ: Tamo, je li? Milošević: Pa, da, a i ovde je valjda “Politika” objavila juče. KARADŽIĆ: Ne. Jeste, jeste, nego mislim kako je tamo to izgledalo? Milošević: Odlično, svi su mi govorili. KARADŽIĆ: Da, ide sad, to će ići sad polako, jer vrlo je važno što je Njemačka istrčala, što je bila nestrpljiva. Milošević: Nije, samo ja sad dobio sad informaciju da je Genšer ukorio ovdje ambasadora… KARADŽIĆ: Da, Milošević: Došao da se pozdravi sa mnom posle govora vrlo ljubazno. KARADŽIĆ: Genšer, je li? Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: I on je korio (svog ambasadora u Beogradu) da on daje netačne informacije oko stavova Srbije. KARADŽIĆ: Aha, Milošević: I to znači da su naši stavovi bili jako tvrdi, neki su me naši napali da je to suviše tvrdo, kakav je to način itd, jer ja sam ono kvalifikovao da je riječ o uspostavljanju totalitarno-šovinističkog režima u Hrvatskoj. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Totalitarno, to je moja kvalifikacija. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Totalitarno-šovinistički režim u Hrvatskoj. KARADŽIĆ: Da, da, da, znači on neće da izgubi, on se vadi, ovaj, lukav je on lisac Genšer, zna on dobro o čemu se radi, ali on sad hoće da ovaj plati cijenu te greške. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Da mu ambasador plati cijenu greške. Milošević: Tako da vidjećemo šta će, idem ja da zovnem sad Babića, ovoga Adžića pa ću ti se javiti. KARADŽIĆ: Neka, hitno, jer to će katastrofa biti, to je katastrofa. To je proširivanje sukoba u Bosnu i Hercegovinu, kraj je, ovde mi je Romanija javila da se oni pripremaju da blokiraju Sarajevo, niko iz Sarajeva izaći neće moći. To će biti

45

katastrofa, a sad ću ja da zovnem Izetbegovića da mu to isto kažem. Haj’te, čućemo se onda. Milošević: Hajde. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Nikole Koljevića KARADŽIĆ: E. Koljević: Radovane. KARADŽIĆ: Da. Koljević: Slušaj, ima raznih stvari. KARADŽIĆ: Reci. Koljević: Ovaj, prvo ovo, sad me... zvao, razgovar’o sam sa Župljaninom, ti znaš da je Martić unutra opkoljen, da su tu dvije hiljade ljudi. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Oni sad pokušavaju tamo da pošalju pojačanje. Reci ti meni je l’ Hebib otiš’o sam il’ je Vito s njim otiš’o? KARADŽIĆ: Ja mislim da treba da idu Čengić i Vito helikopterom i, ovaj, uopšte me se ne tiče kako će to da završe. Oni nisu imali nikakvog pravnog osnova da ga zadržavaju, navodno ga nisu oni ni zadržali nego je narod nagrnuo kad je saznao da je tu. Ni to nas se ne tiče, pa oni... Koljević: Koga se ne tiče... KARADŽIĆ: Apsolutno nas se ne tiče. Koljević: ...njihov metod... KARADŽIĆ: Danas u tri sata ćemo mi njima staviti do znanja da će, da je s državom gotovo, ako se jedanput još ovakva stvar desi i ako oni ne napadnu te svoje lokalne majmune. E to je sve SDA organizovala. Koljević: Pa sve su iste stvari k’o tamo u Bratuncu, samo na kvadrat. KARADŽIĆ: Jeste. Sad ćemo... Koljević: Ista stvar koja je bila onde pred Skupštinom, samo na kub. KARADŽIĆ: Nemamo mi ništa protiv da oni nas mrze, ali nećemo dopustiti da nam na takav način pokazuju mržnju, nek’ nas mrze kod kuće. Ovo je, ovo je situacija u kojoj, koja jasno definiše Bosnu Hercegovinu kao državu u kojoj mi nemamo nikakvih šansi i nikakvih, nikakvih prava. Mi to, mi ćemo danas njima to staviti do znanja. Nema tu, večeras ćemo na Savjetu izdati proglas i nek’ idu oni u pičku materinu lijepu. Koljević: U tri pičke materine, znaš, nije dovoljno jednom. KARADŽIĆ: To je nevjerovatno kako se oni usuđuju, kako su pustili tu alašu i stoku anonimnu koja je, kad ga, kad ga izoluješ pojedinačno kukavica, a ovako se ovaj u, u gomili u... Koljević: Može u gomili. Mene samo interesuje je l’ neko od naših otiš’o, ja ću to sad saznati, znaš, jer da je tamo samo Hebib i ovo, to je sranje. KARADŽIĆ: Žepinić, Žepinić i Čengić treba da idu tamo. A ja sam i vojsci javio i mislim da će vojska poslati helikoptere. Koljević: Vojska će poslat? KARADŽIĆ: Jeste, nek’ idu oni... Koljević: A nije ti javio, jel’ doš’o Uzelac u Banjaluku? KARADŽIĆ: Ne, nisam preko Uzelca, iš’o sam preko Generalštaba. Koljević: Aha. KARADŽIĆ: I čuo sam se i sa Slobom noćas u dva i deset. Koljević: I šta kaže? KARADŽIĆ: Probudio čovjeka, pa nije zato, pa se…

Koljević: Pa nije znao je l’? KARADŽIĆ: Ja, pa i on je obavijestio vojsku i tako. Mislim to je užas jedan kol’ko oni nama stavljaju, drsko stavljaju do znanja da nas mrze i da, da će da nas terorišu. Pa neće, nek’ idu oni u pizdu materinu, država će im se raspasti, neće ništa ostati od te države ako se oni ovako ponašaju. Mi ćemo tamo stvoriti svoj MUP, pa neka onda gledaju svoja posla... će morat da paze kako će da se ponašaju. Koljević: Da. KARADŽIĆ: Nema nama druge. Koljević: Pa nema druge, ma kakvi! KARADŽIĆ: Ma oni nama svaki dan daju... Koljević: Ma kakvi čovječe! KARADŽIĆ: Svaki dan nam daju za pravo… Koljević: ...(Nikola govori uglas sa Radovanom)...? KARADŽIĆ: Za pravo da i ovaj put… za povode da učinimo nešto što ne bismo željeli da učinimo, ali ćemo morati da učinimo. Koljević: Nevjerovatno je, znaš, koliko izazivaju i, ovaj, na što se to se više ne može trpiti ovaj, pazi ti Krajina je odsječena ovim, ovaj sa ovim mostom, još ima jedan jedini put kojim se može preko Kotor-Varoši doć’ do Banjaluke. KARADŽIĆ: Da, da! Koljević: Znaš? KARADŽIĆ: Da, da! Koljević: I ja sam rek’o Župljaninu da (zamuckuje) mi dostavlja sve informacije, rek’o je da će se i tebi javiti, ovaj. Ma nema, to je sve zamišljeno i smišljeno. KARADŽIĆ: Da, da! Koljević: Znaš! KARADŽIĆ: Da, da! Koljević: A ovo su oni iskoristili, jer ti znaš zašto je on dolazio. KARADŽIĆ: E (nedefinisan uzvik). Koljević: Pa on je dolazio radi pregovora da nema razmjene, da se izgladi situacija, da nema uzajamnih napadanja i ovo. KARADŽIĆ: Ma ja! Oni su njemu trojicu ljudi bili zaustavili, isto tako bespravno, kad su utvrdili identitet, oni su ih pustili. On to nije znao, on je doš’o da vidi šta je s njima. I doš’o je sa pukovnikom jednim i jednim vodnikom starijim. Koljević: Da, da! KARADŽIĆ: I došao je i sa svojim pratiocem. Prema tome tu je, tu je situacija ista i nije nikakvog razloga bilo da oni njih zaustavljaju. Ovo će njih košati. Ova im proći neće. Ova će ih ko... mi smo to sve ugrađujemo kamičak pa kamičak u mozaik koji nama jasno pokazuje šta oni hoće i pokazuje nam šta mi treba da radimo. Koljević: Aaa, znaš šta mislim da bi trebalo napraviti ovaj put (…) onih jučerašnjih razgovora sa Talićem. KARADŽIĆ: Da, da? Koljević: Trebalo bi javiti ovim odborima da se napravi u Krajini, da se napravi agitacija za dobrovoljce. KARADŽIĆ: Da, da! Jasno, to ću ja… Koljević: Znaš, e molim te. KARADŽIĆ: …instrukciju. Koljević: To javi, jeste instrukciju, to daj, javi u stranku, znaš, tako da to bude što agilnije i što aktivnije. Jeste! KARADŽIĆ: Dobro, dobro, dobro! To ćemo danas dati. Danas ćemo to dati. A mi u tri, ovi traže da u tri razgovaramo. Koljević: Ko vam treba? Aaa, šta, evo Ljube ovdje, nešto hoće. KARADŽIĆ: U tri kažu da tra... traže da razgovaramo. Koljević: U tri sata, je l’ može?

46

KARADŽIĆ: Ne, ne Ljubu, ne Ljubu u tri. Koljević: Ne nego? KARADŽIĆ: Ma Izetbegović traži preko ovoga... Koljević: A Izetbegović traži! KARADŽIĆ: Da. Koljević: Da mi danas nastavimo razgovore? KARADŽIĆ: Da, preko ovoga... Koljević: U tri sata? KARADŽIĆ: Mahmutćehajića. Jeste! To mi je Momo javio. Koljević: Reci mu u četiri. KARADŽIĆ: Molim? Koljević: U četiri reci. KARADŽIĆ: Daj vidi ti sa Momom. Nemoj u četiri Boga ti, nama ne odgovara, imamo Savjet poslije i ono. Koljević: Pa Savjet je u šest. KARADŽIĆ: Pa znam, ali nećemo... Koljević: Neće bit’ duže od dva sata s njima pričat’ Radovane. KARADŽIĆ: Da! Dobro, vidi ti s Momom to. Koljević: Dobro, vidit’ ću ja s Momom. KARADŽIĆ: Da! Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Nikole Koljevića Koljević: Reci mi, jesi li išta napravio? KARADŽIĆ: E razgovarao sam sa Alijom... Koljević: Da? KARADŽIĆ: ...i vidim da tu su se oni kao još malo razmišljali, međutim, ovaj, pustiće, moraju da samo da našu način kako. On kaže da nema problema s tim narodom, da će oni to srediti. A, ovaj, ja sam mu rek’o da opasnost postoji i da se MUP Hrvatske o... oko toga mota, i želi da ga se dograbi, i tu postoji i opasnost da je to bilo čitavo vrijeme sinhronizovano. Koljević: A šta on kaže? Ništa! KARADŽIĆ: On kaže neće to, ne dolazi u obzir, neće neće biti izručen. On je kao tu konsultovao pravnika i koješta. Mislim da je on, on je to sve zatez’o čitav dan danas. Koljević: Aaaa, on je zatez’o! KARADŽIĆ: Čitav dan danas je on to zatez’o i od sinoć je on to zatez’o i svi su oni, sve su oni to lagali da oni rade na tome da se pusti. Koljević: Ma nemoj? KARADŽIĆ: Ma ja! To je meni danas jasno bilo. Čim sam razgovarao s njim, kaže evo ja, evo za dva-tri sata ćemo riješiti. Znači oni još nisu riješili uopšte. Koljević: Je li ti znaš da je, da je li tebi sinoć rek’o da je za njim raspisana potjernica? KARADŽIĆ: Jeste, al’ to nije to, nije savez... ona jest odijeljena od savezne vlasti, ali to nije savezna potjernica. To je potjernica hrvatskih vlasti. Koljević: Da, da! Naši nisu oni obavezni toj potjernici. Je l’ tako? KARADŽIĆ: Ne, pa mislim, u ovi... Koljević: Ali znaju li da je mogu i da je akceptiraju. KARADŽIĆ: Da mogu da je akceptiraju i da je to neki... Koljević: Ali to će onda biti... politička odluka. KARADŽIĆ: Jeste! Koljević: I imat će odmah večeras. Ja sam ti im’o deset telefona iz Krajine.

KARADŽIĆ: Ma zabl (zamuckuje) zablokirat će Sarajevo! Iz Sarajeva neće moći niko izaći nijednim pravcem. Nijednim pravcem neće niko moći… Koljević: Ma da, ma da, ma da! KARADŽIĆ: To ne smije. Koljević: Vidiš s čim se igraju! KARADŽIĆ: Ne, oni apsolutno ne znaju... Koljević: … KARADŽIĆ: To ćemo mi... Koljević: To je nevjerovatno, razumiješ. To ti je tragedija srpskog naroda, znaš da mora da bude stariji brat, a... strana (?) KARADŽIĆ: Da! Da da! Ne, ne, sve ćemo ta… Koljević: To je sve normalno da ti bude stariji brat u jebenoj stranci. KARADŽIĆ: Sve ćemo mi to da završimo, sve. Koljević: Ja svog brata još uvijek moram da slušam. KARADŽIĆ: Sve ćemo mi ovo da završimo. Sve ćemo mi ovo da završimo. Sve ovo je, ovo se samo ugrađuje sve što se radi. Koljević: Da! KARADŽIĆ: Potpuno se uklapa i tako će da i da bude. Koljević: Dobro Radovane! On je rek’o ovaj onda sutra, da ne bi danas, nego da bi sutra u pola dvanaest. KARADŽIĆ: Aha! Koljević: Ja sam s njim razgovar’o i ja ne bi ni insistir’o znaš, ja sam rek’o imamo i mi svog posla i ovo ja bi ostavio to za sutra. KARADŽIĆ: Dobro! Al’ nismo trebali mi, trebali smo mi to prihvatiti, jer nama... Koljević: Ali on je rek’o da je... KARADŽIĆ: Da, al’ zato što si ti pomjerio na četiri. Je li? Koljević: Jest! KARADŽIĆ: Eh! Koljevića: Ali je on rek’o da je u ovoj situaciji teško bilo i u tri. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Nije rek’o da je nemoguće, ali ja znaš, ja sam rek’o ako može. Nisam rek’o da insistiram. KARADŽIĆ: Da da! Mi radi toga što imamo večeras Savjet to nam je bilo vrlo važno da smo imali to. Koljević: Žao mi je, ako sam to znaš šta... KARADŽIĆ: Nema, nema problema. Koljević: Nemam utisak da sam im pokvario, nego mislim... KARADŽIĆ: Ne treba mi da radimo iste sitne... Koljević: Neću i ne treba! KARADŽIĆ: Sitne stvari kao, znaš, prosto naprosto treba što prije doć’ do cilja bez obzira na... Koljević: Da, znam, to je tačno! To je tačno! U tom kontekstu je to da… KARADŽIĆ: Dobro, vidjet ćemo to, znači od tri neće biti ništa. Je l’ tako? Koljević: Ne! KARADŽIĆ: Dobro. Koljević: Eto! KARADŽIĆ: Onda ćemo sutra! Koljević: Da. KARADŽIĆ: Dobro, a mi ćemo se večeras vidjet’ na Savjetu. Koljević: ‘Oćemo u šest! KARADŽIĆ: Dogovoreno. Koljević: Dobro! KARADŽIĆ: ‘Ajde! Koljević: Ja sam još, ja ću ti ispričati druge stvari kad se vidimo.

47

KARADŽIĆ: Važi, važi! Koljević: ‘Ajde! KARADŽIĆ: ‘Ajde zdravo! Razgovor vođen 9. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i opštinskog načelnika sa Sokoca NN muška osoba: Dobar dan. KARADŽIĆ: Dobar dan. NN muška osoba: Doktor Karadžić, je l? KARADŽIĆ: Ja sam. NN muška osoba: Načelnik sa Sokoca KARADŽIĆ: E kako ste? NN muška osoba: Doktore, kako ste vi? KARADŽIĆ: Evo, šta radite? NN muška osoba: Evo živimo. KARADŽIĆ: Ima li šta novo? NN muška osoba: Ništa, jedino šta treba raditi i tako. Čuli su se sa svima i… KARADŽIĆ: Mh! Dobro, pa nek’ bude nar... mislim da nek bude, pri... NN muška osoba: Dobro, dobro! KARADŽIĆ: Pripremljen narod, ali treba ga zadržavati da se ne, ne… NN muška osoba: Dobro! KARADŽIĆ: …od neke akcije. Ja sam se sad sa Izetbegovićem čuo, on je rek’o da će se za sat-dva to riješiti. NN muška osoba: Mh! KARADŽIĆ: Ovaj, da će riješiti na miran način. Ja sam mu rek’o da nikako ne smije da zapadne… NN muška osoba: Znam (?) KARADŽIĆ: Hrvatskom MUP-u i da se to nije smjelo desiti i za to okupljanje i tako dalje. NN muška osoba: Aha! KARADŽIĆ: Da smo mi zaustavili i Romanijce i Hercegovce i sve da ne vrše blokade, inače da će biti džumbus ako se to na vrijeme ne uradi. NN muška osoba: Čujte, da vam kažem, ja sam se sad čuo sa načelnikom centra iz Banjaluke. KARADŽIĆ: Da? NN muška osoba: Stojanom. KARADŽIĆ: Da da. NN muška osoba: On otprilike kaže: izgleda da najviše ima problema oko suzdržavanja naroda. KARADŽIĆ: Da da! NN muška osoba: A istovremeno da budemo ono kompaktni, jedinstveni i da čekamo šta treba raditi. KARADŽIĆ: Nek’ bude se kompaktno, jedinstveno, ja znam da će Romanijci blokirati Sarajevo, ako se bude zajebavalo. NN muška osoba: Ama baš tako slobodno možete svakome reći, mi smo... KARADŽIĆ: Pr... Prema tome, neće se moći nikud izaći iz Sarajeva. NN muška osoba: ... (uglas govore) KARADŽIĆ: Tamo će Ilija blokirati sa svoje strane i nek’ se ne zajebavaju. Ja ću to, ja ću to da ovome saopštim. To se ne smije, ništa se njemu ne smije desiti, kaže on bila savezna potjernica. Nije to savezna potjernica. NN muška osoba: ...(jako tiho govore i uglas) KARADŽIĆ: To je hrvatska potjernica, jest objavljena u “Glasniku saveznom”.

NN muška osoba: I potjernica SDA! Njihova. KARADŽIĆ: Da to je potjernica HDZ-a pro... ali on ima da se uvažava kao normalan čovjek, on… NN muška osoba: Normalan! KARADŽIĆ: …je došao tamo da nešto razjasni, a oni su ga ovaj tamo zadržali i skupili narod i prave cirkus po Jugoslaviji. NN muška osoba: Tako je(?) KARADŽIĆ: Ali to će nam platiti. Jer to će njih koštati sigurno, o… NN muška osoba: E tako! KARADŽIĆ: Mi smo još jedan put uvjereni da života u takvoj državi, kakvu oni zamišljaju, nema. NN muška osoba: Dobro! Doktore? KARADŽIĆ: Molim! NN muška osoba: Čućemo se još! KARADŽIĆ: Važi. NN muška osoba: … KARADŽIĆ: Važi, držite se! NN muška osoba: Dobro, dobro. KARADŽIĆ: Držite se! NN muška osoba: Živi bili, prijatno. KARADŽIĆ: Neka je narod spreman, ali mu ne dajte da napravi neki nepromišljen potez NN muška osoba: Živi bili. KARADŽIĆ: Hvala vam. Prijatno. Razgovor vođen 10. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Halo. KARADŽIĆ: Halo. Milošević: Da te pitam jednu stvar. KARADŽIĆ: Recite. Milošević: A... je li ti poznaješ Gospić? KARADŽIĆ: Ne. Milošević: Mislim, ne znaš kakva je struktura tamo i to sve? KARADŽIĆ: Ja mislim da je više Hrvata. Milošević: Je li? KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Vidi šta je. Ovaj, danas će da bude ovaj Vajnens kod ovoga, Milana. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: A, on je meni juče rekao da su mu pokazali tamo, u tom mestu kad je bio, da su strašno razorni učinci, gde su ih neki Srbi napadali itd. Video je kratere velike, ne znam... KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Ovih granata itd. To je ne verujem da su oni njemu baš pokazali šta su to sve napravile ove Martićeve snage, nego verovatno i ono što su oni sami napravili pa prikazali kao to. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Pa bi dobro bilo, ako možeš, da se čuješ sa Milanom. KARADŽIĆ: Babićem? Milošević: Da. I da mu kažeš da bi bilo dobro, ne pominjući naravno to da on zna da, da su... za epilog toga razgovora, nego jednostavno da mu kažeš malo o tome u kojoj su meri se oni agresivno u tom kraju ponašali i da, da mu malo, da mu promeniš tu njegovu sliku koju je on stek’o tamo gde su ga ovi vodili iz nacionalne garde i HDZ-ovci da mu pokažu te posledice razaranja, da je to učinak srpskih napada. Nek’ im

48

poka... neka kaže da je tamo razoreno mnogo srpskih kuća itd. i da... KARADŽIĆ: Aha. Milošević: To verovatno nisu radili Srbi, nego ovi, tako da i on potpuno, ovako, nezavisno od tog njihovog razgovora za koji on treba da, podrazumevajući da ga ne zna, ukaže o tom učinku u Gospiću. KARADŽIĆ: Dobro. Sad ću ja da ga zovem. Ja mislim da on nije dovoljno... on je malo krut čovjek. On nije dovoljno, ovaj, dovoljno elastičan i mudar da to, da to uradi. Da, on... kod njega ima ta jedna mala falinka, jedna... nedostatak shvatanja da se mora odigrati određena protuigra kad, kad tako namjeste. A, ovi su veliki majstori u tome, a mi nismo nikakvi majstori u tome. Milošević: Nikakvi. E, pa zato ti i kažem. Trebalo bi na određeni način, ovaj, kompenzirati ta.... tu njegovu sad sliku da su ovi nešto napravili u Gospiću, velike razorne učinke itd. Isto tako da mu kažeš, tamo su oni napravili tako i tako. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Molim vas, idite pa vidite to... KARADŽIĆ: A Gospić je oslobođen? U našim rukama, je li? Milošević: Pa, ne. To ima i ovako i onako. Ima delova, ima, ima svega. Oni su... ovoga su vodili Hrvati tamo da mu pokažu to. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Prema tome, trebalo bi da mu pokažu da su to njihova... da su to učinci njihovih razaranja. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ali, ne polemišući sa ovim što on i ne zna da se dogodilo. KARADŽIĆ: Da, da, da, da se... Milošević: Nego spontano... KARADŽIĆ: Spontano da mu pokaže šta... Milošević: Evo primere šta oni sve rade. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. A, recite, je li Kostajnica pala, čuo sam, je li? Milošević: E, nemam precizne podatke. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Nemam precizne podatke. KARADŽIĆ: Okučani nisu pali, je li? Milošević: Ovamo je, gore, bio dobar učinak. Dobar učinak gore, jako dobar, ovaj, pričaćemo, ne nećemo sad telefonom. Tu je bilo raznih stvari, ali... KARADŽIĆ: Bojim se da će, da će... vojska se dosta povukla tamo i bojim se da neće uspjeti da se održe Okučani. Milošević: To ćemo da vidimo šta je i kako je. KARADŽIĆ: To ne bi smjelo. Ja mislim da tu Joca ima dobre procjene, to je kičma! To je kičma! To kad se drži, onda se drži i put za Pakrac i sve. Milošević: Ma to su nam napravili ovi u Hrvatskoj (...?...) zaplenili nam naftu koja ide kroz Jadranski naftovod. KARADŽIĆ: Da, da. A, to se mora odmah savezna, institucije i međunarodna arbitraža, ako treba.. Milošević: Naravno. To mora sve da se... KARADŽIĆ: Nek se digne na velika zvona. Uh, da mi njima uradimo to, da to... pa da smo mi zaklali troje starih ljudi, pa to bi znala... svako selo u Kini bi znalo šta, da je to urađeno. Milošević: Da, da. Molim te, ovoga oko Gospića instruiraj da objasni malo. Ne da mu se on pravda, nego kao da ne zna ništa, shvatio si. KARADŽIĆ: Da, da. Ako on bude shvatio. A, kad... sad ću ja probati da ga zovnem.

Milošević: Ovaj treba da je kod njega u 12.00. KARADŽIĆ: Danas u 12.00? Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: U, moram onda hitno odmah da ga zovem. Milošević: … KARADŽIĆ: Dobro. Mi znači smo u petak tamo, u neko doba, je li tako? Milošević: U petak, u neko doba. Ja ću danas da pošaljem zvaničan poziv. Ti si za to da po ta... pozovemo sve članove Predsedništva? KARADŽIĆ: Pošto je to predsjednik, u stvari, svi, svi su oni predsjednik. Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Prema tome, ko hoće neka dođe. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Nek’ vam dadnu to, hitno pošaljite i neka imaju sad papir, pa ko hoće neka dođe. Milošević: Danas ćemo to da uradimo. Važi. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Važi. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Dok vidimo, pa ćemo se čuti onda.. KARADŽIĆ: Dobro, ako možete, ovaj Aca je sjajan bio u svemu ovome, ali bi trebalo sada samo, mislim da Jovica tu ima odlične procjene. Da nam to ne... jer, onda poslije se oni pogađaju lakše i drugačije. Tu treba očuvati taj put za Pakrac i sve to očuvati. Milošević: Da, da. Dobro. Bićemo na vezi. KARADŽIĆ: Važi. Milošević: Ajde. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 23. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika KARADŽIĆ: Radovan Karadžić. Ko je to? Radović: E, dobar dan. Radović je. Kako ste mi? KARADŽIĆ: E, dobar dan. Kako ste? Radovic: Ja upravo vas biram. Traži vas predsjednik evo. KARADŽIĆ: Dajte mi, molim vas, hitno je. Radovic: Evo momenat. KARADŽIĆ: Evo muku mučim sa MUP-ovcima. Krajišnik: Aha, ha. KARADŽIĆ: Jebenim, budalastim. Krajišnik: Šta je? KARADŽIĆ: Pa ne znaju ovi naši da rade ništa. Ovaj Alija pokušava da podigne, da stvori vojsku putem proširenja, neograničenog proširenja broja rezervnog sastava. Krajišnik: Zaštita, je li? KARADŽIĆ: Podiže rezervni sastav. Morali bismo ga hitno, hitno ovaj, pozvati nas dvojica da sjednemo s njim, da mu kažemo da je to građanski rat. Krajišnik: A što to, to, Delimustafić misliš? KARADŽIĆ: Ne, nego Izetbegović. Krajišnik: Ma ja, znam. KARADŽIĆ: Izetbegović donio odluku na Predsjedništvu da se svaka stanica prema svojoj potrebi formira, odnosno podigne broj rezervnog sastava. Krajišnik: Ja. KARADŽIĆ: Prema tome, mi bi morali onda javiti našim tamo u Krajini i u istočnoj...

49

Krajišnik: Znaš šta bi ja tebe zamolio. U vezi toga bi se malo mogli dogovoriti. Uvijek svaka stvar ima svoje, znaš, crno-bijelu tehniku. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: A onaj ko je pametan uvijek iskoristi kako mu odgovara. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Ja to nikad ništa sprečav’o ne bi. Naprotiv, ja bi samo reko’, dobro, u redu, ali ima znaš, sve svoje. KARADŽIĆ: Da. Pa dobro. Šta, šta mislim, nemaju u srpskim krajevima, nemaju dovoljno ovaj, oružja. Krajišnik: Ha? KARADŽIĆ: Nemaju dovoljno oružja. Krajišnik: Dobro, ali mi analiziramo, Radovane molim te. Da ti kažem, ja bi tebe zamolio u vezi toga. Trebalo bi dobro izvagati. Što si sinoć ti rek’o, to je pametno. Uvijek treba viditi šta to znači. Da l’ na… KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Znam ja šta je. Čim mi znamo šta neko hoće... KARADŽIĆ: Vidi. Ovde sjedi kod mene jedan čovjek iz policije koji, koji razumije se u prilike. Krajišnik: Ja. KARADŽIĆ: A Plavšić, je li? Evo samo momenat. Na koji je? Aha. Dobro. Zvaću te za koju minutu. Krajišnik: Ja, ja. KARADŽIĆ: Da. Kad ćemo se.... Evo ja ovdje čekam nekog novinara. Možeš ti da skokneš malo ovdje, da sjednemo malo. Krajišnik: Gdje si ti sad? KARADŽIĆ: U stranci. Krajišnik: U kol’ko bi ti doš’o? KARADŽIĆ: Za jedno petn’est, dvadeset minuta. Možeš li? Krajišnik: Mogu li ja doći recimo u petn’est do tri? KARADŽIĆ: Možeš, možeš. Krajišnik: ‘Ajd, doćiću u petn’est do tri. KARADŽIĆ: ‘Ajde važi. Krajišnik: Važi. Razgovor vođen 20. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Halo, šta misliš da ono za petak planiramo, ovo, susret tri republike oko beogradske inicijative. KARADŽIĆ: Ja mislim da treba ove nedjelje obavezno. Milošević: Pazi, četvrtak, i to daj kaži Krajišniku. Pozivaju u Evropski parlament četvrtak po podne predsednike parlamenata. I tu je onda u situaciji Krajišnik da se pojavi i da napravi ravnotežu sa Izetbegovićem u Hagu. KARADŽIĆ: A je li u Hag treba da ide. Milošević: Ne nego u Strasburg, tamo gde je sedište Evropskog parlamenta. KARADŽIĆ: U, to je sjajno. Milošević: Tako da sam ja već sugerirao Bakočeviću da stupi u vezi i s njim i sa Cmogorcem. KARADŽIĆ: Odlično. Milošević: Neka se svakako dogovore da ne šalju zamenike nego oni da odu i da govore tamo i da, kakvi će kontakti biti. Vjerovatno je zasedanje parlamenta, ali kontakti u Evropskom parlamentu, konferencije za štampu ovo, ono. KARADŽIĆ: A hoće li moći da govori na nekom skupu?

Milošević: Može i to, prema tome da se dogovore, ići će i predsednik jugoslovenskog panlamenta, to je Gligorijević. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Tako da je to jako dobro, jer bi pravili ravnotežu sa sastankom u Hagu, jer tu je i naš predsednik parlamenta, tu su i naši predsednici parlamenata tri republike, a ovi ostali ako odu nek idu u pičku materinu. KARADŽIĆ: Da, da. U, to je velika stvar! Milošević: Tako da to isforsiraš i svakako Krajišnika spremite dobro. KARADŽIĆ: Nema problema. Milošević: A da se mi dogovorimo da pravimo ovo u petak, mada bi ja morao onda da napravim, jedan jedan, jedan ovaj, jednu malu pauzu za mene lično, jer doćiće jedan od najčuvenijih američkih novinara. Hoće intervju u petak i ja sam mu rekao negde između dvan’est i jedan ili pola dva, a to je pola sata. To je televizijski intervju, pola sata pauze, nema veze. KARADŽIĆ: Da, dobro, ali vi morate da budete odmorni, svježi, odmorni, i da se osmjehujete, brate. Nema nikakvih... Milošević: Nema problema. Slušaj, predsednik je, oni su pokazali sad u Hagu da oni nisu ni kafu da nose. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ni kafu ne mogu da nose. KARADŽIĆ: Toliko su oni bili u svojim govorima parcijalni, jedino je vaš bio obuhvatan koji je ovaj problem sagledao od A do Ž, odnosno do Š što ovaj u ćirilici. Potpuno, oni su svi bili parcijalni. Milošević: Nemaju oni veze. Oni su samo ispušene lule, a meni čak Reinan danas kaže kad je došao sve moguće komplimente oko toga. KARADŽIĆ: Je l’da. Milošević: I uopšte kaže oko reagovanja javnosti kaže evo ja hoću to da vam kažem zaista prijateljski, veoma, veoma, potpuno kaže nema nikakve veze, kaže, sa ovim. KARADŽIĆ: Ne, ne, ovo nisu državnici, ovo je… Milošević: Sve je ovo, kaže, bilo ništa. KARADŽIĆ: Ovo nisu državnici, tu nema razgovora. Milošević: Tako da sve je to dobro, ovaj da mi to planiramo za petak. Ja ću sad da vam pošaljem onaj papir koji sam ja malo redigov’o. Ne bi prelazne odredbe i tehnologiju. Neka se o tehnologiji mi dogovorimo, ali one glavne stvari i ja mislim da sad mi malo više još zaoštrimo na našoj federalnoj varijanti. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Nikakve popuste Izetbegoviću. KARADŽIĆ: Nikakve, molim vas. Milošević: Nikakve, jer to je potpuna pogreška ako još mislimo da ćemo ga privući. KARADŽIĆ: Ma ništa. Šta vam kažem, ako date pet on traži deset, ako date deset, on traži petn’est. Milošević: Prema tome, mi treba da držimo to apsolutno na našoj liniji, i nek usvoji Skupština Bosne i Hercegovine, neka usvoji Skupština Srbije i Crne Gore. Onda ćete vi reći i mi pristupamo. KARADŽIĆ: Jeste. Milošević: A u pičku materinu, on neće, ovo nema. Nek ne pristupa, nek se nosi u pizdu materinu, nek se izjasni opština. KARADŽIĆ: E sad ste to, to volim da čujem. Jer ono je Vlada tamo napravio, glupost, previše je popustio. Milošević: Ne, ne. Ja sam sve to izbacio, ali i ovo je naravno i ovo je naše interno sada gledamo, ja ću… Šta misliš da pozovemo i njega ipak za petak.

50

KARADŽIĆ: Njega i članove Predsjedništva, ali poimenice. Znate li imena članova Predsjedništva? Milošević: Misliš članove Predsedništva sve da zovemo. KARADŽIĆ: Ma sve zovite, eto ovdje je predsjednik kolektivni. Milošević: Da, da. Pa tačno. KARADŽIĆ: I u Cmoj Gori je predsjednik. Milošević: Koga zajebavamo na toj varijanti da je predsednik kolektivni, pa mi pošto znamo da on nije ovlašten zovemo svo Predsedništvo. KARADŽIĆ: Jasno, prema tome nema tu, moramo to da načnemo, tu stvar. Milošević: Doći će Nikola i Biljana i ako ubedimo Fikreta i on će doći. KARADŽIĆ: Ko god hoće nek dođe, Boras, pa nek’ te neko odbije, i Kljujić, nek dođu pa nek odbiju, nije problem. Ali neki su bili i prihvatili, je li. Milošević: Jeste, tako ćemo da radimo i to da napravimo.To ću ja danas da uradim. KARADŽIĆ: Nek vam dadnu imena, imena. Milošević: Sad ću ja da ovaj kažem Goranu da se on kod vaših obavesti o imenima, o svim imenima tačno, sve da ih pozovemo i da pravimo cirkus. KARADŽIĆ: To ćemo u petak, i ja bi došao u četvrtak uveče. Milošević: A ja bi tebe molio da i ti budeš ovde. KARADŽIĆ: Pa bio bi ja. Milošević: Pa da onda opet se uključimo malo da ja njima kažem evo mi, tu su i naši prijatelji iz Bosne, pa da to uključimo, a da opet radimo k’o prošli put. KARADŽIĆ: Da, da. dobro, odlično i to. Milošević: Ovo su te valjda obavestili, ja sam rekao da te obaveste. Ne znam jesu li te obavestili oko Martića? KARADŽIĆ: Jeste, ali to je Aca uradio uglavnom. Milošević: Aco Vasiljević, to je Veljko i Adžić. KARADŽIĆ: Da, da, ne, ovde je meni sada vrlo jasan Alija i vrlo sam se razočarao. Moraću to da mu kažem, on je tu zadržavao, kaže ja se konsultujem s pravnicima, ja ovo ne radim. Nema ti šta s pravnicima kad ne postoji potjernica. To nije savezna potjemica. Mi tu vlast ne priznajemo i nećemo mi da se miješamo u te stvari. Nije to šverc drogom, nego je to… Milošević: On je sad tu prnuo u čabar s oproštenjem, jer on je mislio da ovoga izda ovima, sad je ovaj spašen, sad ovaj Alija ne zna šta će da radi. KARADŽIĆ: Da, da, to je mislim, sve nama to stavlja do znanja u kakvoj bi mi državi živjeli kad mi bi napustili Jugoslaviju. Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ: I ja sam njima zahvalan što oni nas zajebavaju. Ovaj, na sitno i na krupno. Jer znam tačno sad. Milošević: Molim te, mi sad idemo. Više nikome nikakav popust. A ako hoće da se biju, tu smo. KARADŽIĆ: Nema. Milošević: I nek se nose u pičku lepu materinu, ko god hoće da se bije tu smo i jači smo. KARADŽIĆ: A ko hoće da živi mirno, evo nas tu smo, nikome neće biti ni bolje ni gore nego nama, mi nemamo šta drugo više da… Milošević: Ko hoće za Alijom da se sa nama bije, nek’ izvoli. Izgubiće. KARADŽIĆ: Tako je.

Milošević: I učiniće nam zadovoljstvo, a ko hoće da bude pošten i sa nama kulturan, mi ćemo se ponašati kao prema sebi samim. KARADŽIĆ: I biće mu tačno kao nama, nema. Milošević: Tačno će mu biti kao nama. Jeste. KARADŽIĆ: Prema tome, nema poštenije. Pravda je na našoj strani. Milošević: Nema ništa i više ništa nikome ne popuštamo. Idemo dalje. A u pizdu materinu… KARADŽIĆ: Dobro. Odlično. To volim, Vlado je tu isuviše bio popustio. Milošević: On je mislio da tu nešto treba, on ne razume stvar. KARADŽIĆ: Ne. ne. Tu stvar mi koji živimo tu znamo, tačno kako to izgleda. Milošević: Molim te, Krajišnika dobro instruiraj, neka ide u Strazbur, nek’ se poveže sa Ajgom, pa da idu zajedno ovim avionom saveznim. KARADŽIĆ: Ko je Ajga. Milošević: Ovaj predsednik Skupštine Jugoslavije, Slobodan Gligorijević. KARADŽIĆ: Aha, dobro, a to se ide kada, u srijedu? Milošević: Pazi, pošto je ta obaveza u četvrtak popodne, pa bi oni mogli da idu u četvrtak u podne, nema veze, šta ima do Strazbura, ima sat i po leta. KARADŽIĆ: Da, da, dobro, to oni nek’, važno je da to… Milošević: A i oni nek’ to zove da budu nazad odmah u petak da držimo inicijativu i mi ovo teramo svoje. KARADŽIĆ: Odlično. Odlično. Milošević: Jer sad moram na dva fronta, ovde treba čvrsto držati svoje pozicije, a sa Evropom se naravno treba dogovarati, gde god oni budu dobronamerni - mi ćemo ih prihvatiti. KARADŽIĆ: Dobronamerni i nepristrasni. Milošević: Dobronamerni i nepristrasni. KARADŽIĆ: Nepristrasni, to je osnova. Milošević: Sad sam ti rek’o, nepristrasno. KARADŽIĆ: To je osnova. Dobro, hvala vam lijepa. Milošević: Radovane prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno, čućemo se, prijatno. Razgovor vođen 10. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika KARADŽIĆ: Alo?! Krajišnik: Ej, šta radiš? KARADŽIĆ: Evo s Prijedorom, jedem govna k’o i oni. Krajišnik: Ha, ha, ha. Slušaj. KARADŽIĆ: U pičku materinu. Molim!? Krajišnik: Slušaj, hajd’ me povedi još u Prijedor molim te, ha, ha, da završim srpski problem. Ha, ha. KARADŽIĆ: Ha, ha. Da. Krajišnik: O jebem ti Trebinje i Prijedor. Znaš kako ono kažu, Trebinje, Trebinje, kad me vidiš jebi me. KARADŽIĆ: Jeste. Krajišnik: Čini mi se kad vidim Trebinje vala, moji ujutro ostavili ono, ulaz otvoreno, sve čeka mene. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Slušaj. KARADŽIĆ: Molim?

51

Krajišnik: Ovaj, danas smo mi ono izveli dole, prvo što je Maksimović rek’o da ja nisam zakaz’o i to je džumbus nast’o veliki. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Onda sam ja doš’o, mene je sramota bilo njegovog stida. On da slaže to mamu mu jebem, to je bruka. Reko’, što ste vi to rekli Konjicija? KARADŽIĆ: Da?’ Krajišnik: Što ste zakazali? A njemu je rek’o to, pomozi mi reći kako se zove, onaj Izetbegović. Pa kaže: Rekao mi on, kaže. Pa reko’, pa to si rek’o zakaz’o, reko’. Pa nisam, kaže, mog’o više čekat. Ja sam oti’o dole, onda sam ‘vako galantno rek’o, znate šta, molim vas nikome više nemoj da padne na pamet da zakazuje sjednicu. Ovo je sad bilo i više nikako, mimo mene. I onda sam rek’o: znate šta, mi moramo sutra jednostavno da sjednemo. Ovo je specifična republika, drugačija nego druge, mi moramo reći jasno da mi imamo različite opcije i da imamo različitosti i da smo tim, da moramo mirnim putem rješavat’ probleme itd. KARADŽIĆ: Aha, jesi ti kod kuće, nisi? Krajišnik: Jesam. KARADŽIĆ: A bio si na, bilo je na vijestima, to je dosta dobro. Krajišnik: Znam, mamu mu jebem, nije rek’o da sam ja rekao, da nije to tačno, znaš. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Onaj, da bi njega izvadio. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: To je, to je atrakcija bila, kaže, kako je on, ovaj, to slag’o. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: I jeb’o mater. KARADŽIĆ: Da, da, jesi li čuo Harisa Silajdžića? Krajišnik: Jesi vidio?! KARADŽIĆ: E pa, e pa, neka se oni slikaju, ako oni misle da će na jednoj strani da nas zamajavaju, a na drugoj strani ovo da rade. Ja mislim da treba sutra tražiti njegovu ostavku. Krajišnik: Aaa. KARADŽIĆ: Treba sutra tražiti njegovu ostavku, vidjeti da li je to baš za sutra situacija, ali, ali… Krajišnik: Da ti kažem, vidi šta bi trebalo, poslušaj me. Ja bih htio prvu tačku da mi konstatujemo da imamo različitosti, znaš ono što smo govorili? KARADŽIĆ: Jest, jest. Krajišnik: I da jednostavno nemamo ili zajednički, ili da kažemo svak’ svojim putem. KARADŽIĆ: Ja, ili će da. Onda u drugoj tačci da se kaže, ne može ministar vanjskih poslova da ovako nastupa, jer ćemo mi nastupati sa svojim ministrom i sa svojim, sa svojim rješenjima. Krajišnik: I prva tačka će biti ovo sve lagano, polako, a druga tačka, oni hoće bezbjednosna situacija, znaš, ovaj hoće li da bude informacija vezano za ovo, za Martića i ostalo. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Ja sam rek’o našima drugu tačku “amalao”. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Tu treba jasno sve i to je sve kompletno. Prvu tačku treba zaključak donijeti! To je najbitnije i… KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, ali druga tačka je onda izvan dogovora sa Izetbegovićem?! Krajišnik: Ne, ne, pa druga tačka nikakve nema veze sa prvom.

KARADŽIĆ: Dobro, ali zapaliće se Bosna na drugoj tački. Krajišnik: Ma ne, ma znam, slušaj, ne znam ja čiji je interes da l’ treba ili ne treba zapalit! KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Bitno je da prvu tačku postignemo. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: I onda kažemo na drugoj tački sve to nije dobro, biranim riječima. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Ne može to neko raditi, ne treba to histerisat, znaš?! KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. Krajišnik: Jer ja sam sjedio malo sa ovim reformistima. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Rekao sam ja njima: Ne morate nikakvu, svi koji žele nešto radi mene da urade... KARADŽIĆ: Da? Krajišnik: Radi nekakve SDS, slobodno vi ništa nemojte radit’, ali ja vam lijepo kažem, vi nemate prava, morate iznijeti svoj stav. Oni su se složili sve. KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: Što se tiče suverene, shvatite, Srbi shvataju to suverena da je to samostalna i ne dolazi u obzir. KARADŽIĆ: Da, da, pa to u osnovi i jeste. Suverena znači samovlasti. Krajišnik: Pa to ja kažem. Sutra će, kad ti, kad ti misliš doći? KARADŽIĆ: To je u pola deset, u pola deset sastanak, je li? Krajišnik: Vidi nešto, treb’o bi ti ako možeš ranije doći, doći će Nenad nešto ranije, on će to nešto napisat’ pa da mi… KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Razlog je da nemamo pravo, SDS sam zna da... KARADŽIĆ: Da, da se bori za to. Jeste. Krajišnik: Naši bi poslanici trebali srpski se potpisat’ i usaglasit’ sa tim. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Fino su rekli, imate li vi šta protiv? Reko’ - molim te, ja se slažem da Srbi nemaju pravo nad patronatom, samo to. KARADŽIĆ: Jest’, jest’. Krajišnik: Ako ste za to i ako mi svi sjedimo skupa, izađemo da se dogovorimo, sva četiri poslanika onoga reformiste se složili. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: A sad ću vidjeti šta je sa komunistima? KARADŽIĆ: Dobro. Ja ću onda doći oko deset, možda i prije deset. Krajišnik: Ajde važi. KARADŽIĆ: Samo da odem na kliniku pa se vratim. Krajišnik: Uglavnom, ja mislim da je, da je to sasvim dobro. Danas je izašlo ovo odlično. KARADŽIĆ: Dobro, dobro, a ovo je, da ti kažem, vi ste u Strazburu dva dana, pa onda ono ostaje za ponedeljak. Moram Nikoli javiti, nema ga. Krajišnik: Sigurno dva dana? KARADŽIĆ: Da, da, reko’, javio mi se odozgo. Krajišnik: Onda moram ja pripremit’ za prekosutra, jebem mu. KARADŽIĆ: Da, da, moraš ići, moraš otići. Krajišnik: Pa dobro, otići ću, nema problema. KARADŽIĆ: Da, da, i neka ti prevodioca nađu, ovaj, nema, sve zna, kompletnu politiku samo se... Krajišnik: Dobro, dobro, vidjet ćemo kako će biti. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: ‘Ajde prijatno. KARADŽIĆ: ‘Ajde prijatno.

52

Krajišnik: Zdravo. Razgovor vođen 13. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Radovane. KARADŽIĆ: Evo me, predsedniče. Milošević: Kod mene je gospodin Zulfikarpašić. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Ja sam razmišljao o jednoj varijanti, i to sam proverio ovako i kao, kao ideju. Pošto smo mi pozvali ceo taj sastav koji smo pozvali za ponedeljak. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Da ja pozovem vas dvojicu kao protagoniste ovog sporazuma, muslimansko-srpskog u Bosni. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Da učestvujete na sastanku, brate, redovnom. KARADŽIĆ: Kao posmatrači, a ne potpisnici, ili kako? Milošević: Da učestvujete na njemu, da raspravimo ovo, jer mi razgovaramo sad o tim osnovama, za, za razradu Beogradske inicijative. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I ja mislim da bi to bilo sasvim u redu. KARADŽIĆ: Eto. Treba gospodin Zulfikarpašić da... onaj tamo, specijal (obraća se NN osobi u prostoriji, obzirom da mu zvoni drugi telefon) procijeni... ja pravo da vam kažem nemam neku, neku, ovaj. Jasno mišljenje za nas, među nama rečeno, mi prihvatamo i jednu i drugu muslimansku incijativu. Bilo čitava BiH u saveznoj državi Jugoslaviji, bilo ovako regionalizovana da je Jugoslavija u nekoj Jugosla.... regionalizovana Bosna i Hercegovina u nekoj Jugoslaviji, u kojoj ćemo mi imati specijalne veze sa saveznom državom i sa Srbijom. A, ovi će imati nešto manje veze. Mi potpuno, nama je svejedno šta oni hoće. Milošević: Dobro, ali pošto ste vas dvojica predlagači i glavni protagonisti ovog sporazuma koji je u svakom slučaju pozitivan, jer govori o miru, o saradnji, o zajedničkom životu itd… KARADŽIĆ: Da. Milošević: Onda mislim da vam je i mesto i na takvom jednom razgovoru o toj incijativi. KARADŽIĆ: Ja se slažem. Neka gospodin Zulfikarpašić procijeni da li će se na njega obrušiti kakva, kakvi napadi. Milošević: E, dobro, e dobro. KARADŽIĆ: Kakvi napadi ili šta. To je vrlo bitno da on procijeni. Milošević: Dobro. U svakom slučaju, znači, ti si ovde već u ponedjeljak ujutro? KARADŽIĆ: Jesam, jesam. Milošević: E, dobro. KARADŽIĆ: A, do njega je da on procijeni kako će. Milošević: Dobro, dobro. KARADŽIĆ: Vidimo se. Milošević: Vidimo se. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 18. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Radoslava Brđanina Brđanin: Brđanin je.

KARADŽIĆ: E Brđo, dobar dan. Brđanin: Poštovanje. KARADŽIĆ: Šta mi radite? Brđanin: Pa evo malo sam bio tu u komandi, pa nešto dogovarao, a sad nađoh poruku pa sam se odmah javio. KARADŽIĆ: Šta su vam u komandi rekli, kako ide mobilizacija? Brđanin: Pa ide dobro ono što mi radimo. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Mi prikupljamo, a onda teže njima predati, nego nama prikupiti. KARADŽIĆ: Aha. Brđanin: Ali ide, ide. KARADŽIĆ: Pa, dobro, ali ja iz Generalštaba imam informacije da ne ide dobro baš u Bosanskoj Krajini, i da je, od toga zavisi mir, ako bude armija slaba mira biti neće. Ako armija bude dobra, mira će biti. To je problem sada veliki, ja sam zato zvao i Voju i molio da se ide na opštinske odbore, da svaki član opštinskog odbora ide u svoju mjesnu zajednicu i da agituje da se da idu i dobrovoljci, ovaj i ovi rezervisti sa pozivom. Brđanin: Ali pazite doktore. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Mi smo objavili opštu mobilizaciju onu veče. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Zajedno sa štabom, ovim ovde korpusom. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: I ja sam podigao sve i prema tome idu svi. KARADŽIĆ: Ja. Brđanin: Ali, sutradan dođe drugo, da nije opšta nego djelomična, a po toj djelomičnoj je vrlo malo ljudi. KARADŽIĆ: Da? Brđanin: I sad ja pitam zašto nije opšta? Kaže, nije opšta, pa na primjer, konkretan primjer, Čelinac da je opšta mobilizacija. KARADŽIĆ: Da? Brđanin: Dao bi 180 ljudi, a ovako daje samo dvojicu, jer se neke specijalizovane jedinice… KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: I onda po meni. KARADŽIĆ: Da? Brđanin: Treba ipak izvršiti opštu mobilizaciju, oni sutra ujutro imaju punu kasarnu k’o šibica. KARADŽIĆ: Dobro, dobro, a dajte vi neka idu, neka se ovako javljaju i dobrovoljno i tako neka se javljaju, moraju se napuniti kasarne. Molim vas učinite što više možete, neka se tu pokaže snaga Krajine, da se da se napuni, da se napuni vojska ljudstvom. Brđanin: Može li samo jedna rečenica? KARADŽIĆ: Recite. Brđanin: Ja sam zadužen za to, i upravo se šalim ovdje u štabu, ima nešto drugo, ja sam doveo dobrovoljce sa Zmijanja, iz Čelinca, iz Banja Luke, i od jutros sjedim tamo da bi me neko primio. I kad ja dođem potpukovniku, on kaže “što si dosadan”, mislim, ne mogu ni oni tako, doktore Karadžiću. KARADŽIĆ: Ma znam, dobro, a dajte, moramo mi sa više strpljenja, dajte zovite ovoga Uzelca, dogovorite to da se to ekspresno i efikasno prima. Brđanin: E, u redu. KARADŽIĆ: A ja ću sad se ponovo čuti sa Beogradom i reći ću da se, reći ću da tu ima problema više sa strane vojske, nego sa strane nas, jer mi ćemo ljude prikupiti. Brđanin: Da vam to kažem, general Uzelac je strogo za…

53

KARADŽIĆ: Dobro. Brđanin: A oni njegovi ađutanti dole razvodnjavaju. KARADŽIĆ: Pa dajte recite mu da nisu dovoljno efikasni ovi njegovi ađutanti da to prihvate, moraju svaku kasarnu da otvore, vidite šta im rade ustaše Boga mu, a ovamo kukaju, evo im sada ljudstvo, dajte im, napunite im kasarne ljudstvom, neka i Evropa to uvaži da bi moglo da se sklapa mir taj. Brđanin: E, u redu, hvala lijepa. KARADŽIĆ: Hajde molim vas učinite, sad je to prioritetno, učinite najviše na tome. Brđanin: Hajde, pa, sve će biti urađeno. KARADŽIĆ: A, inače, dobro ide tamo, je l’ da? Brđanin: Ide, ide. KARADŽIĆ: Dobro, slušajte, referendum vam ne treba nikakav, sve su vaše odluke zakonite. Brđanin: Je l’ da? KARADŽIĆ: Ma, da, što ćete vi da se izlažete tamo nekakvim i troškovima i rizicima. Ali ja sam sa Alijom u pregovorima, to je sve u skladu sa ovim, sad je to pitanje hoće li se zvati srpske, ili se neće zvati srpske, hoće li biti nekih pretjerivanja ili neće, kuda će ići granice jedne kuda druge, to nije bitno. Koliko će zakonodavne vlasti imati regija, koliko republika, koliko zajednička država, mislim sve ono što je on pričao sinoć na televiziji to je propalo. Mi smo sinoć poslije Dnevnika razgovarali, dogovorili se, to je u skladu sa našim dogovorom, regionalizacija ide. Što naši idu brže to je zato što ovaj Silajdžić postupa drugačije u Evropi, u Hagu. Brđanin: U redu. KARADŽIĆ: Tako da će to ići dobro. BRĐANIN: Hajde živjeli. KARADŽIĆ: Prijatno. Brđanin: Živjeli, prijatno doktore. Razgovor vođen 19. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Alo. Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Dobro veče. Milošević: E, samo momenat jedan, molim te. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Ne čujem te dobro pošto mi je ovaj telefon... čuj, molim te, ništa ti nisu tačne te informacije. KARADŽIĆ: Nisu tačne. Milošević: Ne. KARADŽIĆ: Pitajte Acu, molim vas, al’ ovo što sam ja dobio morao je i on dobiti. Milošević: Kog Acu? KARADŽIĆ: Vasiljevića. Milošević: Ne, ne. Prvo što se tiče dalekometnih stvari. Da je to tako dalekometno, to ne bi ni išlo iz Banja Luke do Petrinje, jer to je, to je prebačno iz Banja Luke prema Petrinji, i to otišlo samo da se, da se proveri da li tamo da se instalira. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: I već je došlo, a, a, u stvari da je to toga dometa ne bi ih ni slali iz Banja Luke za Petrinju. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Nego bi iz Banja Luke terali taj domet, znaš. KARADŽIĆ: Aha.

Milošević: Prema tome, i to je samo bilo da se... ali je jedna, jedna grupa koja je morala da, da ustanovi da li tu može da se instalira itd. Ništa oni to nisu uzeli. KARADŽIĆ: Aha. A kako je u Slavoniji i u Splitu? Milošević: Ništa gore, pazi, tačno je da su uzeli Viroviticu... KARADŽIĆ: Dob... Milošević: Ali to je jedan vrlo mali garnizon. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: To je krajnje mali, i, i, uzeli su deo onoga u Osijeku što nam je davno poznato. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: A (kratak prekid razgovora) KARADŽIĆ: Aha. Milošević: I, i, to nije sigurno jesu li komotni. KARADŽIĆ: Aha, dobro, ovaj ako, ako su to tačne... Mislim treba Acu pitati jer i Aca mora znati informacije koje... Milošević: To ti je... Je l’, vodiš li ti računa odakle govoriš. KARADŽIĆ: Ma, slušaju oni sve u Bosni, sad nema tu ništa, to je... Milošević: Sve slušaju? KARADŽIĆ: Sve slušaju. Milošević: E, svaka im čast. KARADŽIĆ: Ovo hoću da vam kažem, ovaj, aaaa, Vlada Hrvatske je imala, kad, prekjučer i juče na dnevnom redu pa je odložila povlačenje Markovića i Lončara. I oni idu, idu na pad Vlade. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Ovaj, ne znam jeste li Vi dobili takvu informaciju, međutim... Milošević: Šta se to nas tiče. KARADŽIĆ: Odložili su u, u jednom, u jednom trenutku. Milošević: Da. Ma šta se to nas tiče. KARADŽIĆ: Dobro, treba prosto, znate da može doći, do, do pada. Milošević: Ma to sve znamo. Ma nema tu pada jer po Ustavu, Vlada vrši funkciju... KARADŽIĆ: Mora da radi dok se nova ne... Milošević: Pa, da. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: A, neka, neka... ma nema kakva Vlada, ova ludi, ovaj, ovaj, ovaj Marković je toliko sujetan da je poludeo što nije hteo Karington sa njim da razgovara, čoveče. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Na sednicu Vlade sinoć do ponoći da se da se ovaj, tamo… KARADŽIĆ: Po našim, pa našim informacijama on se oseća loše dosta. Milošević: Pa, šta me se tiče kako se oseća, mislim... KARADŽIĆ: Ne... Milošević: On je upropastio ovu državu. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Upropastio ovu državu. A, ono ti tamo što si mi rek’o oko ovih ljudi, u, kadrova, ovih kadrovskih… KARADŽIĆ: Gdje, u MUP-u? Milošević: Pa ovamo gore u vrhu. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Tako da ništa ti... KARADŽIĆ: Aha, a je li Split predat? Milošević: Ne. KARADŽIĆ: Mornarica.

54

Milošević: Ne, ne. Nije ni Šibenik čak, jer Šibenik je mali garnizon, vrlo mali garnizon i napadnut je, i stalno se puca tamo. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Ni to nije predato. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Eto. KARADŽIĆ: Dobro, to je, nam je veliko olakšanje, ali, ali nešto, nešto gore jeste, vjerovatno, pa je možda ovo precijenjeno. Ipak ja mislim da je, da je jaka, da će dobro bi bilo imati s njm kontakt pa da… Milošević: Dobro, dobro. Ja ću to da vidim još možda u toku noći ili rano ujutru. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Tu nema problema. Samo vodi računa o Krajišnicima. KARADŽIĆ: Da, da, pardon, momenat. A sutra bi trebali ovde Nikola doći, Leovac, Buha, Krajišnik… Milošević: Da. KARADŽIĆ: Naš potpredsjednik Vlade, ovaj sutra su oni do... donijeli odluku na Predsjedništvu da idu trojica, Srbin, Hrvat i Musliman, idu kod generala Kadijevića i Adžića. Milošević: Da. Što? KARADŽIĆ: Pa ovi su na Predsjedništvu tražili da se regrutacija i mobilizacija obustave, onda je Nikola se pobunio i rekao da to ne dolazi u obzir, a da može jedino da se eventualno misli o tome da se napravi popust da mladi vojnici ne idu na rat, na žarište odmah. Milošević: Pa i ne idu, brate. KARADŽIĆ: Pa nikad i ne idu, brate, to je taj možda takav popust. Hoće li ih oni primiti, šta mislite, sutra? Milošević: Pa, ako budu imali vremena ‘oće, pa nek idu, samo što ne ide Alija? KARADŽIĆ: Pa ne, opet šalje Ganića sa... Kljujićem. Milošević: Već je bio brate Ganić i ovaj Koljević. Šta imaju oni da ih primaju svaki dan. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ja da sam na njihovom mestu, ne bi ih ni primio... KARADŽIĆ: Da, da. Oni će sutra vjerovatno tražiti telefonom prvo saglasnost, pa će onda da idu, i to ti je dvije stvari koje sad predviđa od kojih bi se ogradili i Biljana i Nikola. Milošević: Prvo, mislim Predsedništvo ovlasti da tako nešto da odlučuje, niti da traži, niti šta drugo, a drugo... KARADŽIĆ: Da. Milošević: Vi bi trebalo da objavite da je to u stvari krah. KARADŽIĆ: Da, da, ovaj Alija će tu malo biti, ja mislim da ne bi loše bilo da ih ne prime uopšte. Milošević: Ja mislim da uopšte ne treba da ih prime. KARADŽIĆ: Pa, ovako možda da... da sam znao da bi to sutra to već dobro bilo. Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Jer bi se... članovi... Milošević: I to je gubljenje vremena. KARADŽIĆ: Jeste, Nikola je uspio to da kaže da možemo i biti ako ćemo da tražimo... samo utoliko popust da nađemo da vojnici ne idu odmah na, na… Milošević: Ja, ja, ma šta ima tu, to… KARADŽIĆ: Ali ako su oni sutra zauzeti, ako, ovaj, ili dobro, sutra će ovi naši zvati da pitaju njih... Milošević: Neka pitaju, neka pitaju. KARADŽIĆ: Pa ako budu zauzeti, ništa onda. Milošević: Pa, ha, mislim.

KARADŽIĆ: Dobro bi bilo da, da ovaj... Milošević: Da, da. Da, da, jasno. Ovaj, dobro ovo, ovo ćemo gledat da izvede ovo sa ovim, je li? KARADŽIĆ: O… Milošević: Da. KARADŽIĆ: Da, da, u, u... Milošević: Jer je, to je, to... KARADŽIĆ: Minimum, ali mislim da ću čak i maksimum. Milošević: E, izvini, samo da vidim (javlja se na drugoj liniji i govori: Molim, alo, da, evo ‘ajde zovi, zovi opet). Evo imam ovaj specijal, pa dobro ovo smo se, ovo smo se razumjeli sve. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Bićemo u kontaktu s vama, dobro oko, oko ove vojske. Milošević: Ništa ne brini. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: ‘Ajde. KARADŽIĆ: ‘Ajde, laku noć. Razgovor vođen 19. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Pa još uvek ti je ta Krajina loša. KARADŽIĆ: Ma nije brate, oni meni kažu da je dobro, ali da oni imaju specifične za... zahtjeve, pa ne primaju sve. Milošević: Ne, ne. Primaju sve sad, nije to problem, nego, nego, ovaj, još uvek je, i to je najgori deo mogu da ti kažem, najgori deo. KARADŽIĆ: Pa danas sam bio na kontaktu s njima, oni kažu da je odziv dobar, ali da oni biraju, da ‘oće samo neke... Milošević: Pa gledaj da to nekako još izvučeš. KARADŽIĆ: A dobro, šta čujem da su se sve kasarne predale Hrvatskoj? Milošević: Ne, brate, to HTV pokušava da objasni, to će vojska dati informaciju to nije tačno uopšte. KARADŽIĆ: Nego? Milošević: Ma ništa, oni su, oni su zauzimali neke potpuno sporedne objekte, magacine i tako nešto. Pa video si onaj cirkus na HTV-u, građani okolo stoje, aplaudiraju, a oni zauzimaju praznu kasarnu i meću na nju šahovnicu. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Mislim, kakvo je to osvajanje kasarne, da okolo hiljade građana posmatra i pljeska. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Mislim to ni… to nije nikakva borba, nit’ bilo šta. KARADŽIĆ: Da, da. Ma da, to je dobro, odozgo oni, oni hoće u totalni rat, izgleda, je l’. Milošević: Pa oni hoće, oni su sad obustavili svuda neprijateljstva. KARADŽIĆ: Ne pucaju više jeb’? Milošević: Ne, ne. Osim u Šibeniku. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: E, oni su obustavili, oni vide da će… đavo odneo šalu, mislim to... KARADŽIĆ: Da. I ta će, ka… šta će sad biti red poteza, to se ne zna?

55

Milošević: Bilo bi dobro da, da utuve sebi u glavu da, da ne mogu da se biju, pa da počnu da politički pregovaraju konačno, i da se vidi da taj narod kakvu volju ima, bude i gotovo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Nikom silom, ne, ne nameće tu. KARADŽIĆ: Da, da. Da, dobro, ovdje se ovi naši i s nama jednu stvar dogovaraju, u Hagu govore drugo, treće zaoštravaju na konferenciji za štampu, tako da smo... ne možemo da se pouzdamo da smo se išta dogovorili, ali eto, idemo, mi… Milošević: Jeste li vi sa Alijom napravili kakav dogovor oko one Beogradske inicijative? Jeste li šta razgovarali? KARADŽIĆ: On neće oko inicijative, on je dužan Tuđmanu i on neće da odustane od Tuđmana. To je, on je spreman da Bosnu dijeli, on je spreman na, na regionalizaciju, on je na sve spreman, samo nije spreman da, da se… Milošević: Da. KARADŽIĆ: Prema tome, mi idemo s tom regionalizacijom, odnosno da tako kažem kantonizacijom. Mi ćemo ostati savezna država, svi naši krajevi će ostati savezna država, pola Sarajeva, pa oni... ovi ostali krajevi nek vide mogu li šta drugo da, da... imaju nešto manje veze sa Jugoslavijom. Mi hoćemo da imamo vrlo čvrste veze sa Jugoslavijom. Milošević: Da. KARADŽIĆ: I to... to ne mo... to je alternativa, ili čitava BiH u Federaciji ili stepenasto rješenje. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Jer zaista oni su toliko svoj narod vezali za sudbinu, ovaj sudbinu svog naroda vezali za Tuđmana da to nije normalno. I to... Milošević: ...To je neverovatno. Pa oni to rade protiv sebe u stvari. KARADŽIĆ: Pa rade potpuno protiv sebe, na ... mislim ima mnogo Srba koji smatraju da nama ovo više odgovara nego, nego Zulfikarpašić. Milošević: E, jebo ih Bog. KARADŽIĆ: Nama odgovara da naše krajeve mi držimo, i vezane jako za saveznu državu, sa saveznim zakonima, i da imamo posebne veze sa Srbijom. A oni ne moraju toliko, ali neke veze moraju sa... u smislu odbrane i ostalih nekih elemenata imati sa saveznom državom. To moraju jer ne mogu drugačije ni organizovati svoj život, ali u svakom slučaju mi nećemo da promijenimo ustavno-pravni položaj, mi ostajemo teritorija savezne države, i prioritet saveznih zakona i saveznog Ustava je na našim teritorijama, gdje god smo mi... Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: …na vlasti. Milošević: Reci mi, jesi l’ šta uradio sa onim... KARADŽIĆ: Jesam. I danas ću se popodne čuti vjerovatno i sa njim, ovaj, direktno. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Da mu to... jer mislim da, da ga ovi upro.... upropaštavaju, to je... Milošević: Verovatno će ga naći, ja mislim, to je toliko svojatanje i kao što je sada ovaj njihova zasluga... KARADŽIĆ: Da, da, a drugo, mislim. Milošević: Tolika zasluga, što neko dolazi na parastos svome dedi. KARADŽIĆ: Jeste, jeste. To je, to je, a to će njima postati jasno, mada tamo oko njega su još Ljotićevci, pa i to je veliki problem. Milošević: Da.

KARADŽIĆ: Tako da i ostali ljudi, tamo ima vrlo uglednih i kulturnih ljudi koji se groze tih, tih još Ljotićevaca koji ga takođe manipulišu tamo. Milošević: Sad mu ti savetuj, ne mora on da se obraća ovom saveznom protokolu, nek’ se obrati protokolu u Beogradu, jer on dolazi u Beograd. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, mogu usmeno i to, ja sam već. Milošević: To je čak, to je čak, i, i, ovaj, kulturniji način. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Za Zapad, za Zapad više i odgovara znaš. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Dolazi u glavni grad, obrati se protokolu u Beograd. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Nema problema. KARADŽIĆ: Dobro, to ću ja danas. Milošević: Tu će oni sve da mu organizuju, tu nema problema ništa. KARADŽIĆ: Danas ću se ja čuti s njim, ovaj, pa ću da to vidim. A ovim sam, s ovim ljudima sam, u, u kontaktu tako da možemo da to napravimo kako treba, da se ne... Milošević: E, ‘ajde molim te ti to uzmi. KARADŽIĆ: A moram i druge savjete da mu, da, da ne dolaze posebno on, posebno... to će isto bruka u svijetu biti, to je srpska bruka... ako dolazi porodica onda treba da dođe u jednom komadu, i da se tu i održi neko predavanje o tom istorijskom događaju, i film prikaže i... Milošević: Da, ali trebalo bi da on sam, stvarno, a pošto će ovi iz SPO želeti da mu naprave neki miting… KARADŽIĆ: Da, da odbije to. Milošević: On bi sam morao to da odbije... KARADŽIĆ: Da, mora potpuno da se drži, da, da se drži daleko od sve... svih stranačkih aktivnosti, tu nema govora, on to... ako to ne uradi on će propasti, jer... Milošević: Da, da. Onda će da bude praktično primljen u članstvo SPO. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Znaš, i onda nema ništa od toga. KARADŽIĆ: Da, da. Znači nije to tako loše u Hrvatskoj kao što kažu. Milošević: Kao što oni javljaju? KARADŽIĆ: Da. Milošević: Koliko ja znam nije, a čini mi se da znam. KARADŽIĆ: Da, da. Pa trebalo bi ovi gore da znaju, je li? Milošević: Trebalo bi, kako da ne! KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Svuda je prestalo osim u Šibeniku. KARADŽIĆ: Aha, aha. Milošević: A, u Šibeniku isto jedan mali garnizon, oni ga tu napadaju znaš, i... KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Demonstriraju kako oni mogu nešto da urade. KARADŽIĆ: U Vukovaru je ostao garnizon, je l’ nije se predao, je li? Milošević: Kakvi pred’o, ma nema veze, Vukovar, Vukovar je... u Vukovaru je garda i MUP poraženi potpuno. KARADŽIĆ: Da, da. Oni su u okruženju tamo, je l’? Milošević: Ma oni su poraženi potpuno u Vukovaru. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, sad bi valjalo da razgovaraju, a sad je bila kod mene prvi sekretar ambasade Francuske, oko Bosne se raspituje, pa kaže žao mi je, ne vidim kompromisa. Ja kažem: vidim, vidite kompromis, Srbi su, prihvataju Federaciju

56

kao kompromis, mi.... i na našem, na našem srcu je velika Srbija, najbolje bi nam bilo velika Srbija, ali smo od nje odustali odavno. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Ako i oni odustanu od velike Hrvatske ili velike Bosne, kompromis je Federacija. Mi smo već na kompromisu, a mi ispod kompromisa ne možemo dalje. Ispod tog kompromisa ne možemo dalje ići, hoće da postanemo robovi. Milošević: Naravno, naravno. KARADŽIĆ: Al’ je veliki interes za Bosnu, vidim dolaze često ovdje i pitaju, gledaju mape, i tako. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Bićemo, bićemo na vezi. KARADŽIĆ: Bićemo, dogovoreno, prijatno. Milošević: Ali vidi ovu Krajinu, i vidi ovaj London, molim te. KARADŽIĆ: Dobro, važi. Milošević: ‘Ajde, prij... Razgovor vođen 19. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Halo. Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Evo mene opet, Radovane. Ovaj, Virovitica se... garnizon predala prije dva dana, je l’ tako. Milošević: To tačno ne znam, ja ne verujem pravo da ti kažem. KARADŽIĆ: Kažu naši, Boga mi, da se predala. Ovo su naše pouzdane informacije, predala se tu, ima tamo tekog naoružanja, mnoštvo, one... Nije bilo tu puno vojnika, ali je sva tehnika, je to sve predato. Milošević: To, to oni zauzimaju neke magacine. KARADŽIĆ: Dobro, ali, da magacine. Ali pune magacine. Milošević: Da, da, pune, pune. KARADŽIĆ: Pune magacine, to... do... dolaze do naoružanja, to je najveći problem. I danas je, recimo, naredbu imalo vazduhoplovstvo da se nijedan avion ne digne. Milošević: Da. KARADŽIĆ: I ja mislim da su oni, ovim forsiranim, ovaj, uzbunama natjerali avijaciju da se ponaša kukavički, odnosno da, da odstupi od, od ... od uslo... da uslovi ponašanje. To je mislim vrlo loša tehnika, sada je u ovom trenutku ugrožena raket... ugrožena raketna baza Žažina kod Petrinje. Tu je najjača raketna baza u zemlji, ona ima domete i preko 400 kilometara. Oni mogu, ako je zauzmu, da Beograd gađaju odatle. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Iz Petrinje. Onda garnizon Petrinje je strahovito ugrožen. Ako bi garnizon u Petrinji pao, oni su... oni će Baniju da uzmu. Milošević: A, šta rade ovi naši. KARADŽIĆ: Molim. Milošević: Pa šta rade ovi naši Banijci dole? KARADŽIĆ: Pa vidite kako, u, u samom Dvoru na Uni postoji neka konfuzija oko komandovanja, odnosno neke podjele tamo jebene kod, kod Srba idiotskih, deset politika imaju, i deset, deset struja nekih tamo. Ovi moji iz Krajine kažu da se uglavnom odazivaju, odazivaju se isključivo Srbi, al’ uglavnom se odazivaju, ali jedan dio moraju da ostave jer se plaše da ne budu napadnuti.

Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Onda je... i još sam rekao da nađu ovoga Uzelca jer se pronose glasovi da će čitavoj Cazinskoj krajini biti vraćeno oružje TO, navodno je to neko od Muslimana isposlovao jer se oni... navodno boje Srba pa da im se vrati oružje. Ako se vraća oružje, vraća se svim opštinama. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: To bi morali kod Adžića ili kod nekoga... Milošević: Čekaj da vidim, evo i Žažinu, i, i Cazinsku Krajinu. KARADŽIĆ: Ne, to je vrlo opasno, naročito Žažina i Petrinja, i garnizon Petrinja, i raketna baza Žažina, ona je kod same Petrinje. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Op... opkoljena je, i tu tamo tuku strašno. Milošević: Dobro, dobro. KARADŽIĆ: Al’ malo je vojska popravila svoj položaj kod Okučana, pa je tamo sada situacija bolja. Ali nema šta, mislim, vojska bi sad morala da završi posao, da posjeduje ono što je njeno i da ne dopusti da preuzimaju im oružja, Boga mu, i to ta teška naoružanja, ne treba im više da kupuju. Milošević: To je tačno. Dobro, dobro Radovane. KARADŽIĆ: Trebalo bi s njima sjesti, da, da se ne, ne... Mislim to, šta znači to da se ne dižu avioni, pa ako se... Zagreb daje lažne uzbune, nek’ daje lažne uzbune, ali avioni trebaju kod Petrinje da spasu, da spasu taj garnizon. Milošević: Naravno, sigurno. KARADŽIĆ: Tu nek... tu neko kukavičko ponašanje ima očigledno. Milošević: Pa ne verujem da je, nego možda nisu tačne te informacije, al’ ja ću da proverim. KARADŽIĆ: Bogami su ovo za Viroviticu, tačno je za Žažinu i za Petrinju je ovo tačno. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: ‘Ajte, čujemo se. Milošević: Zdravo. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 19. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Alo. Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Dobar veče! Milošević: Zdravo. KARADŽIĆ: Evo opet ja. Ja mislim da sam ono u Londonu završio možda čak i bolje. Milošević: E, odlično. KARADŽIĆ: Krenuo sam u tom pravcu da je, da možda ništa ne bude od toga. Milošević: To... to bi bilo najbolje. KARADŽIĆ: Tu sam... tu, tu nisam siguran, ali sam za ove stvari sve postig’o druge. Međutim, gaziću još i na tu stvar. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Nego čujemo, imamo vrlo povjerljive informacije da je sa vojskom u Slavoniji katastrofa. Milošević: Bogami, i ja sam čuo da ima tamo velikih teškoća, ali nemam tačnu informaciju. KARADŽIĆ: Oni su predali čak i do šest stotina vozila. Milošević: Ma nije moguće.

57

KARADŽIĆ: Tenkova, oklopnih, drugih transportera oklopnih, mislim da je sada... da je čak i izdaja neka gore u pitanju. Mislim da je, da, da se gore sprema katastrofa velika. Milošević: Videćemo u toku večeri, ja ću, ja ću sad da zovem, da vidim šta je, što se od mene kriju, prosto, ovaj, ne znaju ni sami. KARADŽIĆ: Ja mislim da mal... da djelimično ne znaju sami, a djelimično da vas lažu. Bojim se da će ovaj Kadijević podnijeti ostavku, da će to biti sve obezglavljeno. Je l’ tu ima neka rezervna varjanta? Milošević: Pa valjda ima. KARADŽIĆ: Ne, ako vi ne znate onda nema, jer oni nisu u stanju da pripreme rezervnu varijantu. Milošević: Pa ja mislim da oni neće da idu na tu, da podnese ostavku. KARADŽIĆ: Ne znam, mislim da su oni izgubljeni, mislim da su oni izgubljeni. To sad treba da preuzme neko, neko mlađi i pametan, i otresit. To morate večeras pripremiti. Milošević: Dobro, videćemo šta je, ali nemam taj... KARADŽIĆ: Nešto vas slabije čujem, nešto zuji. Milošević: Kažem nemam ja taj utisak, saznat (?) ću ja večeras. KARADŽIĆ: Bogami, naše su informacije prilično tačne. Milošević: Aha. KARADŽIĆ: Uvijek su bile prilično tačne, iz ovih izvora koje imamo su... ovo je sto posto, ne samo Virovitica nego ono sve što je gore oklopno, to je trebalo Ruse da dočeka na sebe, to je nekad spremano bilo da brani Jugoslaviju iz Mađarske, to je sad u njihovim rukama. I oni se mogu sad povratiti i krenuti i na Okučane i na Borovo Selo, i na sve da povrate teritorije. Milošević: Vrlo gadno. KARADŽIĆ: Molim, ne čujem. Milošević: Biće vrlo gadno ako tu ima istine, ali sam proveravao one sa i ono oko one, one i nije tačno. KARADŽIĆ: Ne, ono tamo je u okruženju, nije to palo još tamo, ali je u okruženju i puca se i napadaju. Milošević: Dobro, ja ću to sve proverit. KARADŽIĆ: Hajte molim vas, pogledajte. I ja ću vas zvati za jedno sat-dva? Milošević: Pa možete. KARADŽIĆ: Mislim, nemojte da vas prevare, bojim se da oni ne lažu tamo. I treba rezervnu varijantu pripremiti potpuno za svaku stvar. Može i Marković podnijet ostavku, može i ovaj podnijet ostavku, obezglaviti zmelju, i, i, ostaviti. Milošević: Ma to je jasno, to je KARADŽIĆ: Molim. Milošević: Pa to će da bude izdaja ko god to uradi, znaš. KARADŽIĆ: Ma, pa i jeste izdaja. Šta mi možemo što on izdaje, ne... možemo samo da mu kažemo izdajniče jedan, ali on, on, os... Milošević:… KARADŽIĆ: Ne znam, nek bude neka rezervna varijanta spremna s mlađim ljudima, ja mislim da je sve to... da je to jedino rješenje, da večeras mora biti to spremno. Milošević: Dobro, dobro. Ako budeš im’o još kakvu informaciju, ti javi. KARADŽIĆ: Važi. A neće vam smetat da zovem za jedno dva sata, da vidim od vas infor... Milošević: Ne, ne, samo zovite. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: Prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno.

Razgovor vođen 20. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Evo me, jeste li dobro? Milošević: Pa jesam. KARADŽIĆ: Evo, molio bi vas, ako može neko tamo da zovne Politiku i ove u Expresu da stave na naslovnu stranu, mi smo ovo... .. Milošević: Da, da, sad ću. KARADŽIĆ: Sad emitovali, oni su ga dobili tamo. Milošević: Šta ste emitovali? KARADŽIĆ: Hoćete da vam pročitam? Milošević: ‘Ajd, baš me interesuje jer sam čit’o ovde neke stvari pa... KARADŽIĆ: Aha. Evo ovako: Proglas srpskom narodu, izdaja pod maskom mirotvorstva. Rušitelji Jugoslavije napadaju srpski narod na svim dodirnim tačkama i ugrožavaju njegov opstanak i teritorijalno jedinstvo. Na srpska sela i gradove, na srpske domove i nejač nasrću genocidne horde koje hoće da naknadno dobiju već izgubljeni Drugi svjetski rat, a srpsku državu svedu na granice iz 1914. godine. Jer to nije samo napad na Krajinu, nego je to napad na Srbiju. Milošević: Ne valja ti to srpsku državu, to granice i srpsku državu izbaci. KARADŽIĆ: E, gotovo je. Pa e... emitovali smo sada. Milošević: Jebi ga. KARADŽIĆ: Srpski narod je na istorijskoj prekretnici, i potrebna je puna mobilnost svih srpskih snaga kao cjeline koja je napadnuta. Mi moramo sad ići na cjelinu srpskog naroda, nema tu... Međutim, lažni mirotvorci koji žele da umrtve napadnute Srbe, a ne i njihove napadače, vrše izdajnički posao demobilisanja srpskog naroda i otupljivanje njegovih odbrambenih snaga. Posebno širom Srbije krstare plaćeni lažni mirotvorci, koji rade izdajnički posao i ugrožavaju cjelinu srpskih interesa. Takva neometana izdaja nije zabilježena u istoriji srpskog naroda, i mi o tome više nećemo da ćutimo. Upućujemo apel cjelokupnom srpskom narodu, posebno u Srbiji da lažne mirotvorce prepozna i uputi ih u Hrvatsku da ometaju mobilizaciju ustaških snaga, umjesto to ometaju mobilizaciju jedine odbrambene snage koja nema antijugoslavenske i antisrpske planove. Milošević: (smije) Dobro ti je to, ovo ti je poslednje najjače. KARADŽIĆ: Da, jest, to je jedino, jedino šta oni ometaju, jedino što ne bi smjeli ometati, sve drugo bi trebali... Milošević: Da, da. Dobro ti je to, dobro. KARADŽIĆ: Pa nek istaknu to, to bi dobro bilo. A, inače, je ovaj, u Višegradu kriza velika i može do rata doći. Milošević: Pa Alija je tražio ovamo, vidim vojni vrh, i, i ovaj čuo sam od ovih iz sila. KARADŽIĆ: I ja mislim da oni ne smiju tu da popuste nipošto. Milošević: Neće, kakvi, ma ne sme... on, on se uplašio. Došli mu odozdo Crnogorci i Hercegovci pa se uplašio. KARADŽIĆ: Da, ali mi ovde na... ta, nje... njegova budala ta je tamo, predsjednik opštine, i predsjednik stranke u Višegradu, rekao da će po svaku cijenu da ometa. Međutim, naši su spremni gore po planinama, da će da mu napadnu Višegrad, pa ne sme da se...

58

Milošević: Gde će on da ometa, gde sme da ometa, nego nećete da pustite da ometa. KARADŽIĆ: Pa mi smo uspjeli da obezbjedimo jutros rano kolonu, ali jedno je četvero vozila zalutalo, na pogrešan most i onda su ih zadržali, i onda je od toga krenulo. Milošević: A, da. KARADŽIĆ: Pa tu su krivi i ovi što su zakasnili, trebali su svi biti u jednoj, jednoj koloni. I mi smo to noćas obezbjeđivali, javio mi se ovaj general... Milošević: Dobro je, to si dao, znači dobro. Dobro, videću ja i ovo dalje. KARADŽIĆ: Nek’ ide to ovaj, nek’ ide ovako. Nemamo mi više razloga da, da, mi moramo cjelinu srpskog naroda. Milošević: Pa to 1914. godina granice, to ti ne valja. KARADŽIĆ: Pa to je i objavio Saratone Romano. Milošević: To je ... ma ne, ne valja, to je kontraproduktivno jer ovaj narod to ne zna, pa onda kaže kakve bre granice, itd, znaš. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: To... KARADŽIĆ: Ne, mislim, ja sam htio da mi istaknemo da je Srbija ugrožena. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Srbija je ugrožena, jer oni neće stati dok ne, ne svedu na Beogradski pašaluk. Milošević: Da, da. To je tačno, ali to je za akademske diskusije, nije za ovako... KARADŽIĆ: Da, da, možda treba biti malo... Dobro, ići demo dalje i ovih dana, isto tako s tim. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro. Imal’ nešto drugo novo? Milošević: Dobro, dobro. KARADŽIĆ: A šta ste vi čitali? Milošević: Ne, pa čit’o sam neke stvari i ovde, pa kažem ja da vidim kol’ko su mi… kol’ko korespondiraju. KARADŽIĆ: Aha, aha. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro, imal’ nešto drugo novo? Milošević: Nema ništa specijalno novo i što se kaže ista stvar je ista meta, isto odstojanje, pa ćemo videti kako će stvari da napreduju. KARADŽIĆ: On sad ima... ja sam danas im’o s njim razgovore neke, dva sata. Svaki dan imamo razgovore, on je mnoge stvari popustio. Međutim, kriza je u Nere... u dolini Neretve, i kriza je sad u Višegradu. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: I može vrlo lako početi da se puca, ja mislim da... ne znam da li... ali imam neki utisak da i neka završnica ide u pra... i da će možda i za nedjelju dana biti nekih da će biti gotovo. Imam utisak da oni hoće granicu na Neretvi da postave. Milošević: Da, pa videćemo šta će da postave, videćemo šta će da postave. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Bićemo na vezi Radovane. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: Prijatno. KARADŽIĆ: Zovite vi uveče kući, ja sam... Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Kasno kući. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Ako zapne nešto, a ja ću vas. Milošević: Bez brige.

KARADŽIĆ: Hvala, prijatno. Razgovor vođen 20. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Sad mi se javljaju ovi moji, Nikola je otiš’o danas na more na tri dana, nije treb’o, međutim idu ovo troje prema Generalštabu, sad ću dobiti informacije šta je pa ću, mislio sam da vidimo hoćete li vi otići ili nećete da vam javim šta... Milošević: Koji tvoji? KARADŽIĆ: Ide Kljujić, Ganić i Plavšićka, ne Kljujić, nego Boras, Ganić i Plavšićka. Milošević: Ja, i što? KARADŽIĆ: Pa ne znam, zbog ovoga zastoja u Višegradu ja mislim. Milošević: Ma nije otvoren taj (zastoj?)… KARADŽIĆ: Nije, nije otvoren, jutros je prošla jedna kolona i to je bilo u redu, međutim ovaj, četiri vozila su zalutala i prešli na pogrešan most i onda je to tamo krenula ta… Milošević: Jesu ‘l samo ta četiri vozila zarobljena? KARADŽIĆ: Ne, ne sad, nisu zarobljena, pustili su oni njih, ali ne daju im da prođu. Milošević: Aha. KARADŽIĆ: A, ima još šezdeset vozila, nova kolona sutra treba, ogromna kolona da prođe. Milošević: Ja, ja. KARADŽIĆ: E, sad mi Višegrad možemo da zaobiđemo. Ja mislim da Izetbegović traži da se kolona, da se Bosna zaobiđe kolonu, Kljujić traži da se, da uopšte ne ulazi u Bosnu, da se vrati, odnosno da zaobiđe Višegrad, mogla bi preko Rudog tamo i tako. Međutim, nema nikakvog razloga, ja mislim da je to veliki poraz i armije i države ako se to dogodi. Milošević: Da, da KARADŽIĆ: Ja ću sad da vidim kad dođe, ovaj mali će mi donijet neke informacije pa ću vam javiti, pa bi trebalo to njima javiti tamo ili da im ja javim direktno. Milošević: Javi im se direktno. KARADŽIĆ: Dobro, dobro, hoćete vi još biti tu? Milošević: (…?) KARADŽIĆ: Dobro, javit ću vam se, prijatno. Razgovor vođen 22. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo? KARADŽIĆ: Da, Milošević: Je l’ me čuješ? KARADŽIĆ: A, da, čujemo se. Milošević: E, vidi dve stvari, ovo, ovo Predsedništvo vaše, ono izgleda maltene jedinstveno, traži da vojska izađe iz Bosne. KARADŽIĆ: Ne, ne to je. I on.... Nikola nije tu, a Biljana je bila protiv. Milošević: Da, da, ali on tu krizni štab, idi mi dođimi, uopšte nema ovoga kako da kažem otpora takvim, potpuno neustavnim i izdajničkim postupcima. Ne može on da otkazuje boravak JNA, mislim to je... KARADŽIĆ: Kompletan srpski narod je protiv toga i… Milošević: Jest.

59

KARADŽIĆ: To mu osporava, prema tome, a ni mi ne znamo uopšte ni kakav je taj krizni štab. Ja moram da vidim ovu Plavšićku. Milošević: To bi trebalo raščistiti i dići veliku galamu, a druga stvar - ovi tvoji što su otišli gore, što se nalaze u Bihaću, to je sve ovo što je bilo iz Prijedora i Banjaluke, što ti tamo pravi ogromne probleme, neće uopšte nigde da krene ni (tamo), tamo prema Kninu ni bilo gde. Jednostavno, tu ti je ovaj izgleda iz SPO-a napravio neku propaganda, je njegov... KARADŽIĆ: Ma, ne, ne, to ne može biti, ne, SPO nema tamo nikakvu, nikakav uticaj. Milošević: Ko je onda, ko je onda? KARADŽIĆ: Pa Muslimani i Hrvati koji su u vojsci dole. Milošević: Ne, ne, ne, nisu, nisu, to bi trebalo proveriti? KARADŽIĆ: Pa gdje oni treba da idu, gdje su planirani? Milošević: Ja koliko vidim na Slunj. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ali u svakom slučaju to prekontroliši, pa ćemo se čut. KARADŽIĆ: Dobro, a je li sad šta je ovo, je li, hoće li se prihvatit? KARADŽIĆ: Ma, stalo je sve, osim što je još negde nešto pravio i video je da nema kud on, oni će da budu pregaženi potpuno ako nastavi ovako. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Tako da je video da nema kud, sad kuka k’o pizda. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Ali, ali i ovi bi naši morali da budu ozbiljniji i odgovorniji i disciplinovaniji, pa jeste to, ako hoće gde ćete stići da to obavite, sve to ne možete.... Milošević: To… KARADŽIĆ: Do svakog, do svake budale stići, znate, a onda.... Milošević: Dobro, da se mi sutra čujemo svakako, ali ti vidi večeras oko ovih stvari što sam ti rek’o, molim te. KARADŽIĆ: Jesu li oni već u Bihaću ili su u Banjaluci. Milošević: Jesu, tamo su. KARADŽIĆ: Aha, ne znam da li se neko naš primakao njima? Milošević: To su žene i to, to pokušajte da ih, ovaj, da ih neko obiđe da poraz... neke probleme oni imaju, da ih ovi ne prerade nešto. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: (...?) otkud znamo, ovi što se tamo… KARADŽIĆ: Da, da Milošević: Ovi što se tamo vucaraju oko njih, i to primaju pare od inostranstva da to rade. KARADŽIĆ: Da (...?) dobar u recimo devet posto u (...?) to su ovi, to su večeras javili, pa u Krajini je dosta, ukupno je dignuto puno… Milošević: Da. KARADŽIĆ: Nije prije... odziv slab. Milošević: Nego je problem da oni dosta, slabo se tamo organizuju i dosta slabo (...?) na, na te pripreme i tako. KARADŽIĆ: Da, da, ja mislim da se može naš čovjek pojaviti sad tamo kad su oni unutra. Milošević: Može, kako da ne, ali to prekontrolišite (...?) javi. KARADŽIĆ: Dobro, dogovoreno, ima li šta… Milošević: Nema ništa. KARADŽIĆ: …Francek da priča nasamo, nema? Milošević: Ma, videćemo to sve, šta će drugo da bude. KARADŽIĆ: Važi.

Milošević: Ajde, prijatno KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 23. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Zdravo. KARADŽIĆ: Jeste dobro? Milošević: Pa, slušaj. Pravo da ti kažem, ja sam lično dobro, ali ovo ti jako loše ide i tamo kod tebe. KARADŽIĆ: Ma, gdje? Milošević: Pa dosta je rasula toga, dosta nediscipline kažu, dosta, ovako, odbijanja da se krene u bilo kom pravcu.... KARADŽIĆ: Ja sam to sinoć završio. Danas idu moji dole, dole u Bihać, da im održe govor. Ako ih ovi puste. Ako ih vojska pusti, oni će da odu da održe im govor, i da to, malo, ovaj... da malo za...zaoštre to. Milošević: Uopšte treba i Banjaluku i Prijedor i te krajeve. Sve to treba, na neki način, držati stalno pod jednom, pod jednom političkom pripremom, i pod jednim političkim uticajem. KARADŽIĆ: Pa, razoriće nas s ovim, ova, sredstvima informisanja. Nigdje ništa nemamo u svojim rukama. To sve drži Marković i ovaj, ovaj Izetbegović, i Tuđman. Pa to je užas jedan. Tu se mi borimo pješke. Oni, oni televizijom, a mi pješice moramo da se borimo. Htio sam da vidim jednu, imate li neku sugestiju. Ovi moji, Koljević i Plavšić hoće da pošalju, ja, otvoreno pismo Kadijeviću i Generalštabu. Milošević: Da. U kom smislu? U smislu podrške? KARADŽIĆ: Da. Evo kako bi izgledalo: Milošević: Da. KARADŽIĆ: Odluke koje se donose u organima BiH, pos... ee, posebno u Vladi i Predsjedništvu, i koje se tiču jedinstvenog sistema odbrane zemlje, uglavnom se donose preglasavanjem legitimnih predstavnika srpskog naroda u tim tijelima. Tako se javnosti predstavlja kriva slika odnosa BiH prema armiji i odbrani zemlje. Istina je, međutim, da je cjelokupan srpski narod u BiH, kao i veći, najveći broj rodoljubivih i jugoslovenski orijentisanih pripadnika drugih naroda odan ideji očuvanja Jugoslavije, i armiji, kao jedinom garantu građanskog mira i sigurnosti. Prisustvo redovnih i rezervnih snaga JNA u BiH čvrsta je garancija protiv djelovanja drugih nelegalnih, naoružanih formacija. Pokušaji mobilizacije teritorijalne odbrane izvan jedinstvene komande oružanih snaga doveli bi do katastrofalnog razvoja događaja. Stoga, u ime srpskog naroda i svih miroljubivih građana BiH, izražavamo punu podršku jedinstvenim oružanim snagama Jugoslavije u vršenju njihove Ustavom utvrđene uloge Milošević: Dobro. Nek pošalju to odmah. I nek pošalju i sredstvima, nek’ pošalju i TANJUG-u. Nek pošalju svima. KARADŽIĆ: Da, da. To ide odmah, to ide odmah, jer ne možemo drugačije da se… Milošević: Samo izbaci onu reč “uglavnom” se donosi, nego, donosi se preglasavanjem. KARADŽIĆ: Aha, aha. Milošević: Nema ta “uglavnom se donosi...” KARADŽIĆ: Aha, donose, da, da. Da, da. Donose se. Da, da. Jasno. Milošević: Pa, ja. KARADŽIĆ: Da. Nijedna nije bila gdje smo mi bili... Milošević: Pa jeste, ne treba ta reč “uglavnom”. KARADŽIĆ: Da, da.

60

Milošević: To relativizira. KARADŽIĆ: Ovo... neće se valjda iz, iz doline Neretve povući vojska? Ako se povuče, dole je građanski rat odmah! To je… Milošević: Pa, slušaj. Vojska prvo mora da bude popunjena, da bi to bilo kako treba. KARADŽIĆ: Da. Milošević: E, sada... KARADŽIĆ: Oni imaju dole deset hiljada ljudi, dvanaest. Milošević: Treba činiti sve da to bude maksimalno popunjeno. I drugo, kad je popunjeno, da ide na zadatak. KARADŽIĆ: Ovako, mislim da će to... to, to sve zavisi od komande. Neće tu biti nikakvih... ovi Crnogorci koji su dole, oni će da idu na zadatke. Milošević: E, pa da, dobro. KARADŽIĆ: Ali, ovaj aaa ja ne znam šta je to tamo u Krajini? Ja, ne znam ko je to? Jer, ja sam rekao ovom Brđaninu i ovom Kuprešaninu. Oni idu, danas idu tamo da im, da im održe govor. Mislim da je tamo, su... da je narod tamo srećan da ide. Javlja se… ogroman je odziv. Milošević: A, i ja se nadam da će tako da bude. Nek’ ih u tom smislu učvršćuju. KARADŽIĆ: Odziv je ogroman. Tu ne... to je, mislim... o, o, o... Milošević: Nek’ učvršćuju maksimalno... KARADŽIĆ: A, šta... mislite da je ovaj ovo iskreno prihvatanje primirja? Milošević: Pa, za sada je iskreno, zato što su u teškoj situaciji. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ali, nije iskreno u dugoročnom smislu. KARADŽIĆ: Da. U dugoročnom smislu... Milošević: Dok poprave situaciju, mobilišu se i nabave oružje, opet će da krenu. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: O tome se radi. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. Još sam nešto htio da vas pitam, samo momenat... ovaj je tamo, užas jedan, tamo rade ovi SK - Pokret za Jugoslaviju. Bijeljinu mi rasturaju. Oni dadnu po dvadeset nekakvih pušaka i rasturiše tamo prave četnike i partizane. Ovaj bi sav.... Milošević: Sad ne sme niko da se razdvaja, ma to je budalaština ako se bilo ko razdvaja. KARADŽIĆ: To, ovdje, tu bi mog’o puno da pomogne ovaj Sava Janković, komandant Tuzlanskog korpusa. Da malo, da malo, objedini to. Mi nemamo stvarno nigdje niti dopuštamo da narod se naoružava ili da ima neku, neke svoje ideje o ratu. Ili o… ima da se javljaju armiji i gotovo. Milošević: Samo to. Sigurno. KARADŽIĆ: Armiji. Mi nemamo ratnih ciljeva drugih, osim onih koje ima armija. To je odbrana zemlje. Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Prema tome.... Milošević: Jeste. To treba da se kaže. KARADŽIĆ: Da. Ovi se... ako se može malo nekako na nekome da kaže, od ovih, da malo te stranačke aktivnosti smanje, do vraga. To je, bag...ra, ovaj, loše. Još sam nešto htio da vam kažem, ali sam zaboravio. Valjda ću se sjetiti. Ima li... kako stvari stoje u Evropi? Milošević: Za sada stoji... tamo je slika bolja nego što je bila. KARADŽIĆ: Aha. Ja ne znam. Ovaj Tuđman neće da pregovara dok ne bude potpuno poražen. To je van svake sumnje.

Milošević: Pa, to je jasno. To je jasno. On je, on je izgubio u stvari, samo to pokušava sad raznim smicalicama da radi. Ja mislim da će sutra održati sabor Hrvatske, da traže da se povuku svi ovi njihovi iz svih organa Federacije, itd. KARADŽIĆ: Dobro. Odlično. Nek... nek’ povuku. Sinoć sam ja čuo u jedan sat izjavu, Mesićevu, negdje da je rek’o, ne dolazi u obzir ni labavi savez, da oni hoće da potpuno se osamostale i da armija se povuče iz Hrvatske, kao što se povukla iz Slovenije. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: To bi bilo u redu iz Hrvatske. Ali, koju Hrvatsku on, on tu podrazumeva? Da, to sam htio, sad sam se sjetio: Izetbegović nas moli da utičemo na srpski dio Predsjedništva SFRJ da se prihvati sjednica u Sarajevu. Ja sam rekao da mi o tome moramo da razmislimo. Zašto u Sarajevu? Jer, valjda Mesić neće da dođe u Beograd. Milošević: Kakvi. To nema govora. Nema govora. To su oni već rekli, može ovde samo i ništa drugo. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. Milošević: Da, dođe. KARADŽIĆ: Tako smo i mi odgovorili. Milošević: Dobro, i to bi trebalo reći i tom Bogiću koji, on koji, mada on neće ništa da... KARADŽIĆ: Ne. Teško je njemu išta reći, ali ima dvije-tri stvari protiv kojih on neće smjeti. Milošević: Molim te. Pošalji bar trideset ljudi. Najboljih aktivista, svuda gde imate tu mobilizaciju da maksimalno podrže u ovom smislu u kome ti govorim. Eto. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro. Mi ćemo da... malo i proglasima i aktivistima. Krenuli su već ovi i Krajinu tamo. Ja ne znam šta je to u Bihaću bilo, ali sigurno je da oni hoće. Ima, ovaj, i oni se žale da ih stav... ovaj starješinstvo tamo, starješine prihvataju vrlo loše. Ove rezerviste. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Da su oholi prema njima i da... pogotovo tamo i dole u Hercegovini. Naši se ponude da im pomognu da se čuva skladište, onda oni kažu, mi nemamo sa strankama ništa i lupaju gluposti. Pa nismo mi dole kao stranka tamo, nego kao narod. Milošević: Pa, jeste. KARADŽIĆ: Stranka prestaje na granici, na kapiji kasarne. Mi samo... Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ: Mi, mi politički radimo da narod dođe do kapije, a onda posle tamo nema stranaka. Ali, oni se prave pametni u tom pogledu, da... tako da oni dosta, ovaj, te starješine, naročito ovaj niži kadar, tu… Milošević: Videću sa… KARADŽIĆ: Pravi... Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Ovoga bi Savu Jankovića trebalo neko u Tuzli da malo... da... Milošević: Dobro, videću ja ko je? Šta je? Pa, ću da vidim. KARADŽIĆ: Ma, da zna na koga može da se osloni. Da ne prave tamo... Milošević: Jasno. KARADŽIĆ: Oni hodaju po narodu i prave nekakve... Milošević: Da. KARADŽIĆ: Stranku prave, sad u ovom trenutku. Milošević: Da, da. Dobro. Bićemo na vezi. KARADŽIĆ: Bićemo. Ovo je u redu, ovo da pošaljem, je li?

61

Milošević: A, ovo, u redu. Obavezno, i to odmah, i javno. I pošaljite ovde na faks, da ga mi damo ovim sredstvima informisanja. KARADŽIĆ: Da, ovo će biti otvoreno pismo Kadijeviću. Milošević: Vrlo otvoreno. Pošaljite ga i ovde na faks, da bi ga mi brzo dali. KARADŽIĆ: Do... važi, dogovoreno. Milošević: Ili preko nas, nego preko TANJUG-a. KARADŽIĆ: … (prekid) Razgovor vođen 23. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo? KARADŽIĆ: E, evo mene. Milošević: Bio mi je Zulfikar sad, on kaže da će dati sad za Televiziju Sarajevo, ako budu hteli da mu emituju, ovaj Kadić bre izjavljuje kako dobrovoljci iz Bosne siluju muslimanke, pale kuće itd, to sve kaže preko televizije i govori, on hoće da izazove rat u BiH. KARADŽIĆ: Gotovo je, on je krenuo u rat. Evo ja imam sada ovdje pred sobom ovaj telekse koje pošalje, šalje Doko. Po njegovom ovlaštenju oni prevode sve neraspoređene vojne obveznike, u stvari ko će znati da li raspoređene/neraspoređene jer nisu dali evidenciju vojsci, prevode u rezervni sastav milicije. Oni, oni prave, danas je počeo, oni su počeli da prave republičku armiju. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: I ja sam to javio Generalštabu, nije bilo Adžića, nego onom dežurnom sam tamo to saopštio. Mi0 sad moramo, ne znam da li da savjetujem ovim našima da se odazivaju ili da se ne odazivaju. . Milošević: Da se odazivaju svakako, da se odazivaju svakako, jer oni će doći u sukob sa armijom. KARADŽIĆ: Da. Milošević: I onda ćete imati armiju na jednoj strani, a ove na drugoj strani. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Da se odazivaju svakako, jer nema tu ko nego armija. KARADŽIĆ: Ne, ne. Da se odazivaju u rezervni sastav milicije, to pitam. Milošević: Ko? Naši? KARADŽIĆ: Da. Milošević: Jok brate. KARADŽIĆ: Pa ne, ali ako se odazovu i oni će dobiti oružje i neće moći njima da… Milošević: Znam, ali svi treba da se odazivaju u armiju i da, da... KARADŽIĆ: Dobro. Odazivaju se u armiju. Nije odziv tako loš ovdje. Milošević: Pa, znam, ali vidi šta rade. Ima svakojakih hukača i tuda i evo, jesi vidio šta je Martić rek’o juče, ovamo, za Draškovića? KARADŽIĆ: Da. Vidio sam, javio je. Milošević: To bi trebalo i od vaših, od, od vas da isto ide, slično. Evo, SPS je nešto rekao, ne o Draškoviću, ali o tome... KARADŽIĆ: Pa i mi smo imali neki dan. Pročit’o sam vam ja.Vidim da su oni malo korigovali u politici, ali dobro. To je...

Milošević: Dobro. Ali, dajte opet danas, ovo oko… na liniji ovoga što je rek’o Martić, i da se maksimalno da podrška armiji. KARADŽIĆ: Aha. Niste... Jeste vidjeli ovo što je Biljana i Nikola? Milošević: Nisam još video. KARADŽIĆ: Pa, to je poslano Miri. Dajte nek’se, nek’... Milošević: Bilo mi je dosad, BBC mi je bio, pa... bio ovaj Adil, svratio da... da kaže nekoliko.... KARADŽIĆ: Je li, je li može Aco da mu učini ono, ne? Milošević: Pa, ja se nadam da može. Evo, sad ćemo da vidimo. To je taj dosije koji se odnosi na njega? KARADŽIĆ: Na onoga tamo. Milošević: Na Aliju? KARADŽIĆ: Ne, ne, na Šabića. Milošević: Na Šabića. Da. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Da, da. Ja se nadam da može, ja.... KARADŽIĆ: Nek’ mu, nek’ oni dvojica stupe. Neka, neka Aco odmah stupi s njim direktno u kontakt. To će najbolje biti. Milošević: Da, da, dobro. On je ovde u “Interkontinentalu”, pa ćemo da vidimo. KARADŽIĆ: Da. Da. Eto sad, oni su krenuli sa ovim, ja sad, ne, ne znam šta da radim. Da li da, da, dajem uputstvo ovim našima da se ne javljaju u rezervnu miliciju, ja... Milošević: Ne bi ja nikako, jer će ta milicija da bude čudo upotrebljeno. Čudo. KARADŽIĆ: Da. Ali, ako su naši unutra, ne mogu da je upotrijebe. Ne mogu oni da je upotrijebe, jer ako, ako su i naši unutra, ne mogu nikako da je upotrijebe. Milošević: To je... ko zna šta će oni s tim da urade, oni su to, da bi, da bi osujetili mobilizaciju za vojsku. KARADŽIĆ: Dobro. Ali ima još nešto. Dobro, vojske sad uglavnom ima dosta, ali ako su naši u rezervnoj miliciji, oni uzmu opremu i oružje, oni ne mogu da se okrenu protiv vojske. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Ako naši ne odu, to će onda biti re... ista milicija, muslimanska. Milošević: Pa to zavisi od svake situacije, treba to videti, znaš. Neće ti oni to ni da prave ovamo u srpskim selima. KARADŽIĆ: Da. Ne, ne. Svima su poslali. Svim sekretarijatima. Milošević: Ma, da. Ali, neće realizovati. KARADŽIĆ: Pa, hoće. Tamo su naši komandiri milicije. Milošević: Aha. KARADŽIĆ: U stvari su i u muslimanskim opštinama načelnici su... SUP-a Muslimani, a komandiri Srbi. Tako da imamo tu neko opkoračenje. Imamo neku kontrolu. Milošević: Gledaj da to onda, da to onda bude maksimalno u nekoj ravnoteži. Ali, ovo što, oko armije, to ti je najpre sad. KARADŽIĆ: Da, da. Tamo sam angažovao u Krajinu ovaj, da, da, to, da to vide. To je nešto u Dubici, neke budalaštine, partizanske. Oni se sad petljaju oko, oko petokrake, oko budalaština. Ta parti... Dubica je bila partizanska. Sad neće da bude partizanska. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: To je da Bog sačuva. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: A, inače je bila sva partizanska… tokom rata. Milošević: A, dobro. Svašta se, svašta se događa. Sad je jedan opšti haos. To je najveći problem.

62

KARADŽIĆ: Da. Problem je ovdje da u Bosni održimo to nekoliko dana. Jer, ja ne znam kako će to sa Hrvatskom da ide dalje? Milošević: To sa Hrvatskom će oni da malo prikupe snage i tehniku, pa opet da udare. KARADŽIĆ: Ha, po vojsci, je li? Milošević: To, sigurno. To, ako, ako ih, ovaj, međutim vojska će ih onda zaustaviti drastičnim sredstvima, i onda su oni najebali. Ali, to će da bude veliko krvoproliće. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. Milošević: I to je šteta da, da oni, ako nemaju pameti da stanu, konačno, da ubijaju. Da prestanu da ubijaju i da počnu da rade normalno. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Gledaj ti da se samo što više odaziva i da, i da se da tako kažem, ponaša kako treba. A ne da se ponaša kao ludo. KARADŽIĆ: Ma, da. Treba da idu ovi naši, da im drže govore, da se malo… to je malo i... Milošević: Da idu na sve tačke. KARADŽIĆ: Dao sam ja nalog da idu svi, svi aktivisti iz regionalnog odbora u Banjaluci, da idu na, na kontakte sa... odnosno na govore, i na agitaciju, da se prije svega disciplina ta uspostavi, to je... ovo je rat, ovo nije, nije... nisu svatovi. Milošević: Dobro, bićemo na vezi. KARADŽIĆ: Dogo... (Prekid) Razgovor vođen 24. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobar dan, predsjedniče kako ste? Milošević: Evo dobro. KARADŽIĆ: Evo i ja radim čitav dan, sve nešto nabijeno. Ima li šta novo? Milošević: Nema ništa specijalno novo, svuda je mir danas. I sad je važno maksimalno stabilizovati i konsolidovati te ljude. Da ne bude ponovo nekih iskakanja. KARADŽIĆ: Aha, ovaj su se ovaj ministar ovdje i naš zamjenik su bili u Generalštabu, postignuta neka saglasnost da milic… da MUP i vojska zajedno održavaju red dole u dolini Neretve. A da se rezervisti smjeste u Bileću i u Trebinje u kasarne. Ja mislim da to nije ni loše? Milošević: Pa nije loše, naročito u Trebinju nije loše, nije ni u Bileći. KARADŽIĆ: Nije, blizu je to sve Neretve, a ovaj, a ljudi će lakše spavati, biće u kasarni, to je ipak nešto drugo. Milošević: To je sve u redu, ali gore je vrlo važno ono gore, Krajina, to je jako važno. KARADŽIĆ: Ja mislim da je sada, da je sada to nešto, nešto bolje stanje. Milošević: Mora da bude mnogo bolje, mora da bude potpuno dobro stanje. KARADŽIĆ: Da, da. Šta mislite vi koji su potezi? Ma dobro, ovi, ovi su se javili, dosta se javilo, treba i dalje da se javljaju. Treba disciplina i moral da se digne, je l’? Milošević: Apsolutno, to je najbitnije. I mislim da ovo što, što se dobrovoljno javlja da je to u stvari najjače i najbolje. KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Milošević: Mi ćemo verovatno sutra imati jedan razgovor. KARADŽIĆ: Aaaa… Milošević: ... tamo taj, ti znaš....

KARADŽIĆ: Sa onim tipom je l’? Milošević: Radi. Jeste, i videćemo, ovaj. KARADŽIĆ: Hoće li biti posrednici ili samo vas dvojica? Milošević: Trojica. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Trojica. Kao što je i pre bilo. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: I što je morao na kraju da prihvati Beograd. To je dokaz koliko je, koliko je, ovaj… KARADŽIĆ: Stisnuto? Milošević: Koliko mu je stalo. KARADŽIĆ: Aha. KARADŽIĆ: E, sad ako ovi naši budu tolike budale da prave dalje pa nalozima sličnim Vuku Draškoviću, jer nije Vuk Drašković jedini. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Ima tih prodanih duša i drugih. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Onda, onda će da nam umanje mogućnosti koje su neverovatno velike, ondje... Milošević: Da, da, ako bi mogao da omete, šta bi mogli? KARADŽIĆ: Ne mislim, a šta kojom akcijom bi mog’o da ometa. Milošević: A samo ovim onemogućavanjem normalnog toka mobilizacije i normalnog rada u jedinici. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Samo to. KARADŽIĆ: Da, da, dobro tu, tu ćemo pojačati rad, ovdje što se Bosne tiče. A ja mislim da i u Srbiji to ipak riješi se da nije to. Milošević: Pa ekscesi jesu, i samo oni su pokušali na širokom frontu da prave ekscese, o tome se radi. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: O tome se radi. KARADŽIĆ: Da, da, dajte, trebalo bi da televizija malo pomogne. Neka, neka, neka koristi ove Bosance. Neka koristi Ekmečića, neka. Mi ćemo sve poslati ko god treba da... Milošević: Pa, neka koristi, pa dajte i vi maksimalno tu, maksimalno tu radite sa, sa ovima gore, naročito u Krajini. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Maksimalno radite. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Jer tu je moral najbitnija stvar. KARADŽIĆ: Da, da, meni se čini po ovome što se ponašaju kao da su trijumfovali, da su se spremili na duži, duže primirje. Možda na definitivno? Milošević: Pa možda. Videćemo. KARADŽIĆ: Jer oni da su se spremili da uzmu predah, oni bi rekli mi smo okupirani, ali mi za dobro mira itd. Međutim, oni kao “mi smo pobijedili, sad nam više ne treba rat”. Milošević: Da, o čemu, gde su pobedili? KARADŽIĆ: Pa dobro, ali mislim da su, pitanje je šta oni, ovaj. Oni moraju imati neku, neko izvinjenje pred narodom, neki… Milošević: Neka ih, nek se izvinjavaju šta hoće, mislim, to, to nam ne smeta, neka kaže šta god hoće. KARADŽIĆ: Da, to mi govori da bi, da su možda se spremili na definitivno rešenje. Milošević: Pa, daj Bože da su se spremili na definitivno rešenje, jer nije nama stalo da ljudi ginu. KARADŽIĆ: Da, da.

63

Milošević: Nije nam stalo ni da oni ginu, ni da naši ginu, ali oni su svojim ludilom izazvali toliko krvoprolića da... KARADŽIĆ: A vjerovatno, istorija je takva. Vjerovatno nije moglo bez toga. Milošević: Da, verovatno. KARADŽIĆ: Jer, niko nema ovlaštenje, od njih nije imao ovlaštenje dok ne, dok, dok, dok se… Milošević: Silno stradanje. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Silno su stradali, mislim to je, to je očigledno, a valjda će da im uđe konačno pamet u glavu. Nek’ ide u vražiju mater. KARADŽIĆ: Da, da. Mi ovde držimo mir, čini mi se da je važno i sa vojnog stanovišta. Mi smo, da je, da mir u Bosni, a osim toga politički ne damo ništa da se... Milošević: Pazite, da li vi možete obezbediti normalno kretanje jedinica kroz Bosnu ovim delom, ovim iz Srbije? Prema, prema na primer Krajini? KARADŽIĆ: Prema Krajini? Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Pa mislim da ćemo moći. Milošević: Daj se skoncentriši na to pitanje, jer mi je odgovor na to pitanje veoma bitan. KARADŽIĆ: Mislim da ćemo moći, ovaj, linijom Doboj, pa tamo. Milošević: E pa to proveri, i onda ćemo, onda ćemo da vidimo. Jer vidim da imaju problema ove, ove, ovi ljudi da, da.... KARADŽIĆ: Prebace? Milošević: Da se prebaci, pa čak da se prebace lekovi, hrana. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Sve to treba pomoći taj narod tamo. KARADŽIĆ: Mislim da ćemo moći to obezbjediti, neće biti to problema. Milošević: E, to se... KARADŽIĆ: Jer neku liniju ćemo obezbjediti pa ću ja javiti, ovaj. Milošević: Dobro, javi. Ali javi sigurnim putem. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Važi. KARADŽIĆ: Dobro, samo da znamo unaprijed, pa. Meni je Torbica javio uveče u dvanaest sati da kreće u četiri, i onda sam ja, prvu kolonu smo mi obezbjedili, a onda su četvorica zalutala. Milošević: Da, dobro, ali. Daj da to, da to onda bude sigurno. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Vojska, da bude sigurno, i to proveri. KARADŽIĆ: Dobro, ne smije ostati bez lijekova i bez hrane, to ne smije. Milošević: Apsolutno, apsolutno. Razgovor vođen 24. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Radovan je, halo, čujete me? Halo. Milošević: Radovane? KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ima u Trebinju veliki problem. KARADŽIĆ: Da? Milošević: Ima neki Valjevski bataljon u okviru tog puka, koji je neko podbunio valjda odavde ovih “Espeovaca”. Da traži da se vraća kući itd.

KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Pa bi jako dobro bilo ako bi neko od najuglednijih ljudi otišao tamo. Jer bi to moglo da se iskoristi posle da se stvarno tim ljudima objasni koju, koji posao i čiji posao vrše ako, ako se tako ponašaju. KARADŽIĆ: Dobro, sad ću ja da to završim. A sutra ide Nikola i Biljana u posjetu i Torbici dole, i svima. Milošević: Neka idu gde treba, ali ovo na primeru Trebinja, to su Valjevci i to je neko njih podbunio od ovih, od ovih izdajnika ovde da se bave, da, da ih dezorjentišu jednostavno. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, to je zlo jedno, to su... Milošević: ...ništa im ne preti, a prave štetu. KARADŽIĆ: Jesu li oni u samom Trebinju ili su negdje drugo? Milošević: U Trebinju, dakle... puk u Trebinju. KARADŽIĆ: Aha, dobro, sad ću ja to da završim. Inače sam i ja danas na konferenciji za štampu nazvao izdajom to što rade SPO i ovi. Milošević: Inače, ovaj Vajnens će sutra doći verovatno u Bosnu. KARADŽIĆ: A, neće večeras? Milošević: Neće, jer je otišao u Zagreb, pa će sutra. Ja sam im rekao da ću ti javiti za sutra, on sutra dođe, pa ćete se onda videti tamo. KARADŽIĆ: Aha, dobro, hoće li uskoro biti sa ovim s, tipom opet, neće? Milošević: Hoće, hoće, mi treba da formulišemo neke svoje ideje, oni svoje pa da ih paralelno postavimo. KARADŽIĆ: Aha, možda je kre... ako je krenuo da završava posao, on… Milošević: Pa da vidimo šta će da krene. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Da vidimo. KARADŽIĆ: Dobro. Ja mislim da je Krajina sada dobra dosta. Milošević: Pa ja se nadam, ja se nadam. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Hajde važi, čujemo se. Molim te vidi Trebinje. KARADŽIĆ: Odmah zovem Trebinje. Milošević: Ajde. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 25. septembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Radoslava Brđanina KARADŽIĆ: Dobro veče Brđo. Brđanin: Poštovanje, kako ste? KARADŽIĆ: Odlično, šta radite vi? Brđanin: Evo... zvao sam ja, nije vas bilo oko pola devet. Prvo da se izvinim, ne zovem nešto specijalno, nije vrijeme u ova doba, ali… KARADŽIĆ: Nema problema, budan sam. Brđanin: Ali Savičić je htio specijalno da zahvali. KARADŽIĆ: Za ono, je li? Brđanin: Da, i... on je potpuno na ovoj našoj, da tako kažem, liniji, podržava ovu politiku i kaže, volio bih čuti… KARADŽIĆ: O, dajte me spojite da mu se zahvalim, je li tu negdje? Brđanin: Otišao je. KARADŽIĆ: A otišao je, aha, aha. Ja sam bio... bila Linda Karađorđević ovdje, pa smo Ljilja i ja, žena i ja, bili na ovaj, bili smo na večeri zajedno i tako.

64

Brđanin: A, dobro, i još ima jedna, ima jedna privatna molba. KARADŽIĆ: Recite. Brđanin: Saznao sam, mada nam je žao svima što ide, da potpukovnik Kostić ovaj Vlastimir, što je za bezbjednost… KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: Odlazi u Beograd. KARADŽIĆ: Što? Brđanin: Pa, po nalogu odozgo. Ide vjerovatno u bezbjednost Srbije. KARADŽIĆ: Aha. Brđanin: I saznao sam da ga je general Uzelac prije vremena predložio za pukovnika. KARADŽIĆ: Aha. Brđanin: Pa sam htio zamoliti, zato što je uradio puno za ovaj narod, ako možete to tamo šta pomoći da to prođe. KARADŽIĆ: Može, može, ali, ovaj, ali, je li ga bolje bilo ostaviti možda ? Je li njemu... je li on želi da ide? Brđanin: E, ovako, on je lično izrazio želju da bi volio ostati u narodu dok se završi rat, ali izgleda da su to viši interesi, gore odakle može pomoći... ta bezbjednost Srbije, pa... nama je svima tu žao, jer je on naš čovjek sto posto. No, međutim, ako ide za više ciljeve, neka ide, ovaj... ne bih htio smetati čovjeka u karijeri, valjda je predložen za pukovnika prije vremena, koliko sam ja saznao. Mislim da bi to srpska stranka mogla pomoći, jer je on stvarno odradio. KARADŽIĆ: Da, da, Kole je dobar, odličan, odličan. Brđanin: Je l’ da? KARADŽIĆ: Ja se nisam sreo s njim, ali čuo sam da je odličan. Brđanin: Jeste. KARADŽIĆ: Dobro, a kako je sada tamo stanje? Ima li... je li naši rezervisti, dobrovoljci, jesu li u dobrom stanju? Brđanin: Pa jesu, ali evo Srbijanaca je 8.200, kod mene spava, zamjenik komandanta lozničke jedinice, evo ga sad tu spava kod mene, leg’o je spavati. KARADŽIĆ: Aha. Brđanin: Kod njih je već nezadovoljstvo. KARADŽIĆ: Što? Brđanin: Pa tri dana su ljudi u autobusima i kamionima, spavaju, tu su ostavljeni u Banja Luci zbog ovog primirja. KARADŽIĆ: Aha. Brđanin: I već se javlja nezadovoljstvo, to je neminovno. KARADŽIĆ: Dobro, treba s njima malo raditi, pa to je rat, ne mogu, ne mogu tako, ne mogu sada... moraju biti spremni na to da se... da će... Tuđman se uplašio, usro se sada, sad da se oni vrate, pa on bi ponovo zaratio, a onda kad oni krenu on bi ponovo tražio primirje. Treba raditi s ljudima. Reci im da, da može li se... mogu li se smjestiti ikako, jesu li smješteni negdje? Brđanin: Ma jok. Pa to ja ne mogu da shvatim. Mupovaca 320 je uhapšeno, smjestili su ih i žive k’o lordovi, a naši spavaju po kamionima, zato kod mene spava i zamjenik komandanta. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Imaju tri mala šatora za šest ljudi, a njih 8.200. KARADŽIĆ: A, gdje su smješteni 8.200? Brđanin: Na... u Zalužanima, dole spavaju u autobusima i kamionima u kojima su došli. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Eto... večeras je peta noć. KARADŽIĆ: Dobro, neka ... mislim ne bi trebali da budu tetka Perse, jebi ga, rat je, šta da radimo sad?

Brđanin: Čujem da sutra kreću, večeras je Uzelac u Beogradu. Uzelac je vjerovatno otišao da postavi, vjerovatno, ultimatume jer… KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: Jer on je pametan čovjek. KARADŽIĆ: Aha, a gdje kreću oni? Brđanin: Pa, vjerovatno će sutra jedna jedinica za Glinu, jedna za Okučane. KARADŽIĆ: Aha, dobro, odlično. Brđanin: A, u Okučanima večeras, evo sad je najnovija vijest, sad sam ja stig’o iz komande, napadnuti su naši sa svih strana, ima jedno petn’est ranjenih, dva poginula, i tako. KARADŽIĆ: U Okučanima? Brđanin: Jeste Boga mi. KARADŽIĆ: Pa, šta ovaj, pička mu materina, danas razgovara sa Kadijevićem i Miloševićem ovaj Tuđman? Je li on normalan, jeb’o mu pas mater? Brđanin: Ma, joooj, da… KARADŽIĆ: Ako napadne, pred čitavim svijetom imamo opravdanje da ga slistimo, da nikada državu ne dobije, je li on normalan? Brđanin: Pa ja držim stalno vezu sa Okučanima ovako sa ovog svog mjesta, a lično da budem iskren i porodično, jer ja imam četrn’est iz najuže porodice učesnika u Okučanima. KARADŽIĆ: Da, da. Brđanin: I sad, pokušao sam da dobijem imena, nisam mogao dobiti, dvojica rezervista. KARADŽIĆ: Dajte... vrlo je važno Brđo da vi i Vojo... je li rade aktivisti? Ja sam molio da idete tamo gdje su naši rezervisti, da držite govore, da ih ohrabrite i da ih malo zategnete. Brđanin: E pa, ja sad pitao. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Vrlo je teško proći most, ja sam juče pokušao, prekjuče sam pokušao. KARADŽIĆ: Ne, ne, tamo gdje su tu po Bosni, tu gdje su... po Bosni. Brđanin: Aha, ovdje, pa, evo ja sam rekao Kostiću, sutra idem kod njega da zamolimo generala Uzelca kad se vrati da ode među Srbijance, mi smo ih dočekali sa cvijećem, sa… KARADŽIĆ: Da im održite i govor i da im kažete da se ne ljute, takva su vremena, ovo je istorijski... spašava se država, i neka se ne ljute što su uslovi takvi i takvi, ali ovo je jednom u vijeku, ovo je jednom u hiljadu godina da se spašava država, i da ispravljamo hiljadu grešaka tuđih. Brđanin: Jeste li sada slušali šta Beograd objavljuje? KARADŽIĆ: Ne. Brđanin: Sad ovog trenutka. KARADŽIĆ: Ne, ne. Brđanin: Pa ja se rastao sa Kostićem da izađe, ima jedan otvoreni ekran. KARADŽIĆ: Aha. Brđanin: Otkrili su, onaj, ona omladina muslimanska što 31. decembra proglašava islamsku republiku, gdje kaže Srbi će imati prednost kad budu izgonjeni s posla, za jednog ubijenog Muslimana ubijamo sto Srba, za jednu kuću palimo trideset srpskih i tako dalje. KARADŽIĆ: Da, da, to je Vox, to je Vox, ovaj… Brđanin: Da, da. KARADŽIĆ: To je Vox objavio, ja ću sutra na konferenciji za štampu da preporučim da se Vox kupuje, da svi Srbi kupe Vox.

65

Brđanin: E, pa sad je, evo sad je objelodanio Beograd prije deset minuta. KARADŽIĆ: Da, da, tu, to su nam veliku uslugu učinili. Brđanin: E pa to je Beograd objavio. KARADŽIĆ: Ne, veliku su nam uslugu učinili ti što pišu u Voxu. Brđanin: … KARADŽIĆ: Da nam kažu šta nas čeka. To nam je vrlo bitno. Brđanin: Pa dobro, mi u ponedjeljak dolazimo, zapravo, ja sad ne znam da li ima Vijeće građana? Ja sam pozvan iz Vijeća opština, za ovaj Klub poslanika. KARADŽIĆ: Ima vijeće oba, ja mislim ima. Brđanin: Oba? KARADŽIĆ: Aha, a, možda će u srijedu biti i, ovaj, zajednička sjednica. Brđanin: Evo ovako, da pitam nešto kad je zajednička. KARADŽIĆ: Recite. Brđanin: Ja mogu, ne dajući drugome, ja mogu pripremiti sve podatke koliko je iz Bosne i Hercegovine poslano Mupovaca, koliko ih se nalazi na Manjači. KARADŽIĆ: Aha. Brđanin: I da se postavi jedno ovako kulturno pitanje: gospodo, vi nas stalno optužujete za secesionizam, a šta vi radite, ko to ide tamo da napada na ognjišta tuđa? KARADŽIĆ: Pripremite, vjerovatno će biti, ovaj, svašta na toj Skupštini, ako ne postignemo sporazum da se kulturno razgovara, ali, ako se kulturno razgovara trebaće dosta, dosta… Brđanin: Može se to i kulturno reći. KARADŽIĆ: Da, da, dosta će podataka, ali konkretnih podataka biti potrebno. Brđanin: U redu. KARADŽIĆ: Pa vi pripremite, svakako pripremite, to je vrlo bitno. Brđanin: Ja ću to sutra ići tamo u, da ne kažem gdje preko telefona. KARADŽIĆ: Važi. Brđanin: Sve imam, svakog poimenično. KARADŽIĆ: Važi, dajte molim vas da se dobrovoljci i ovi rezervisti javljaju, ne smijemo ostaviti vojsku sad na cjedilu, to nam je, to nam je, ne možemo mi Tuđmanu ništa vjerovati, ništa mu se ne smije… Brđanin: Dakle, ovako, pozdravlja vas puno Martić, zahvaljuje se i kaže: Brđaninu, samo se držite te politike, nije htio da kaže direktno, da. KARADŽIĆ: Da, da razumijem potpuno. Brđanin: Kaže da je bio, ja ga nisam ni vidio u Grahovu, kad su mene ono bili proglasili, pa nisam htio ujedinjenje, kaže “ja sam znao da ste vi u pravu”, “to ne govorim sad, nego vam to kažem uvijek”, itd., i da ovaj pokušamo za Kostića nešto, da pokušate nešto učiniti. KARADŽIĆ: Važi, zapisao sam ja to sebi. Brđanin: On je Kostić Vlastimir. KARADŽIĆ: Da, da, znaće ga ovaj, Kostić Vlastimira. Brđanin: Jeste, hajde prijatno. KARADŽIĆ: Da zapišem, e dobro, pozdravite sve i molim vas dajte da borbeni duh kod našeg naroda, da se nikako tetke tamo ne uvlače i budale, nego da narod zna o čemu se radi, radi se o spašavanju države, nije mala stvar, tako da Krajišnici budu na visini zadatka, ako, to nam je vrlo bitno. Brđanin: E, u redu. KARADŽIĆ: Vrlo bitno, pa ćemo se vidjeti uskoro.

Brđanin: Hajde prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 27. septembra 1991. godine između Biljane Plavšić i Radovana Karadžića Plavšić: Radovane! KARADŽIĆ: Da Plavšić: Da vam kažem, sad je javio predsednik da bi se otkazao onaj sastanak u dva sata. Zato što dolazi Vajnens. KARADŽIĆ: Dobro. Plavšić: I taj Vajnens hoće da razgovara sa mnom i sa Koljevićem, vi znate da je Koljević otišao ovaj gdje ono, sa ovim Bogićevićem u Hercegovinu. KARADŽIĆ: Hoće Vajnens da razgovara i sa mnom što je tražio preko... Plavšić: Sad ću vam kazat, sad ću vam reći. A ja sam onda rekla Izetbegoviću ovaj da ja hoću da on razgovara i s vama. E kaže, znate šta, onda bi i bilo najbolje da Vajnens, kad dođe ovdje, obavi razgovor sa mnom i da onda razgovara sa mnom i sa Karadžićem. I sad oni jedino ne znaju kada će on doći. Oni otprilike očekuju da će on doći negdje oko dva sata... KARADŽIĆ: Aha. Plavšić: Da će razgovarati, da ćemo jedan sat s njima... KARADŽIĆ: Dobro. Plavšić: A onda bi recimo negdje oko tri... KARADŽIĆ: Aha. Plavšić: Kaže ne... ako kasnije sazna tačno vrijeme javiti... KARADŽIĆ: Dobro. Plavšić: Recimo oko tri sata, pola četiri, vjerovatno bi to bilo vrijeme, a ako sazna tačno da će javiti, pa bi ja vama javila. KARADŽIĆ: Dobro. Vidite vi ipak... Plavšić: Hoćete vi doći ovdje? KARADŽIĆ: Hoću, hoću, ali vi potvrdite i u protokolu molim vas. Samo momenat. Plavšić: Da, da ja, znate kako je bilo... KARADŽIĆ: Ovaj treba da... Plavšić: Znate kako je bilo? KARADŽIĆ: Da. Plavšić: Ja sam, meni je Nikola rek’o da Vajnens dolazi... KARADŽIĆ: Da. Plavšić: Onda sam ja zvala Izetbegovića i rekla, on kaže pa ja mislim da će doć. Rekoh, on mora razgovarati i sa doktorom Karadžićem. E sad mi je Sabina posle toga javila, kaže da je dobila obavjest da on hoće da razgovara sa Koljevićem i sa mnom, a ja, kaže, ovaj i sa gospodinom Karadžićem, jer sam ja već rekla i za... KARADŽIĆ: Ma on je tražio, oni to lažu, oni, on je tražio Miloševića, on je bio kod Miloševića, kad je Milošević mene zvao i pitao da li ja hoću da ga primim i da li hoću da... Plavšić: Hajte molim vas, onda, ja ako saznam tačno vrijeme onda ću ja vama javiti, ako ne vi negdje u tri sata budite ovdje, je l’ važi? KARADŽIĆ: Dobro, biću ja kući ili, mislim, moći će me naći sekretarica vaša bilo gdje ili u kući ili u stranci. Plavšić: Ili u kući ili u... KARADŽIĆ: Stranci. Plavšić: U stranci ćete bit? KARADŽIĆ: Jeste. Plavšić: Aha.

66

KARADŽIĆ: A ja bi i Momu pozvao, nas trojica, Momo je predsjednik Skupštine... Plavšić: I Momu, i Momu da zovnemo, aha. KARADŽIĆ: Da, zovnite vi. Nek zovne Tanja Momu molim vas, to nam je vrlo bitno. Plavšić: Važi, važi, aha. KARADŽIĆ: Dobro. Plavšić: Aha, čekajte molim vas, ja sam htjela nešto još, samo da zabilj... da ovaj da vidim nešto jesam ono htjela, ništa, ovaj sastanak onda u dva sata kaže otpada, znate. KARADŽIĆ: Dobro, dobro, možemo mi kasnije njima dat papir pa neka... Plavšić: Jest, jest, neka prostudiraju. KARADŽIĆ: Jeste. Plavšić: Aha, dobro sad ću ja zvati Momu. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Plavšić: Dobro, doviđenja. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 8. oktobra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Alo. Milošević: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Dobar dan. Kako ste? Milošević: Pa, pravo da ti kažem ogorčen sam, šta da ti kažem. KARADŽIĆ: A, ovaj, čujem sad mi Mira kaže, da ovi nisu otišli, je li? Milošević: Jok brate. Sad su rekli nek’ ih zastupa tamo onaj Mia Milošević iz Ciriha, ko nema veze čovek, nema, nema dve predstave o tome šta je on, zna da priča opšta pitanja. KARADŽIĆ: Pardon! A dobro, m, m, jesu li oni bili kod vas tu? Milošević: Ma, oni kad su došli ovde razgovarali sa svima ovim ljudima, akademicima, a, a, a, funkcionerima itd. i oni sve objasnili, dali argumente, zato je neophodno da sad se oni pojave i da počne se ta runda razgovora. Međutim, oni neće i neće. KARADŽIĆ: I jedni i drugi? Milošević: Pa, ovaj je hteo, ovaj Tadić? Jovo, međutim, kad je ovaj rek’o da neće, onda ni on neće. KARADŽIĆ: Ne, on nije, Milošević: Džaba ljudi došli. KARADŽIĆ: On nije normalan čovjek. Milošević: Meni je juče rek’o na telefon da će ipak poslati ministra inostranih poslova i ministra informacija. Međutim, posle toga i to porek’o i jednostavno nije posl’o nikoga. KARADŽIĆ: Ne. Milošević: To je tako neodgovorno da se postavlja pitanje pa šta mi u stvari uopšte s njima radimo?! KARADŽIĆ: Ne, to je zaista, to je mislim naš jedan, to je. Milošević: Mi tu o interesima brinemo kad oni neće da se brinu o svojim interesima uopšte. KARADŽIĆ: To nije normalan čovjek, al’ mi moramo, moramo izdržati, nema nam druge. Moramo izdržati zbog tog naroda tamo. Ali to je stvarno jedno đubre, đubre u ovoj, rigidno, bezobrazno. Milošević: Zamisli šta je rek’o, kaže: Nećemo mi na formulaciju koja nas tretira kao predstavnike manjine. Niko ih ne tretira tako. I kao neće on da se sastaje ni sa kim po holovima kao Tuđman u Važingtonu. Kao da mu je neko nudio

da se sastaje po holovima, a ne da je pozvan zvanično od strane Vandenbruka da dođe i učestvuje tu. KARADŽIĆ: Ma, znate šta, to je kukavičluk, znate. Ne, ne može on meni to ovaj, ja sam psihijatar, ja znam šta je to. To je jedan kukavičluk da će biti ispod nivoa, da neće bit’ na nivou, da neće umjeti, da neće znat’. To je racionalizacija njegovog kukavičluka, nema tu druge, on je. Milošević: On smatra da treba samo svi da kleknu na kolena, cela Evropa, kad on dođe da nešto. Pa, on je lud, pička mu materina! KARADŽIĆ: Ma lud je, ja vam kažem, pa ja vama stalno govorim da je on lud čovjek. On nije normalan, on, ne, ne možete mu ništa razumno reći, on sve to prihvata i lično i porodično i ne znam šta. Pa to, ovo su stvari koje daleko prevazilaze naš, značaj naših života i naše, a, a, a, kaprice i naše ideje! Ali, tu ne možete ništa. Jedino ne znam, on može sada da kaže da traži da ga primi da, da bude primljen od istih onih kod kojih ga, koji su primali i, i Šeparovića je li i ove druge. Milošević: Pa dobro, on može to da traži, al’ mogli su i da ga prime, to nikakav problem ne bi bio, kad je sa mnom može svako da ga primi. KARADŽIĆ: Jer mislim zaista je malo ovo sa ovim nekim nevažnim ljudima da ih prime, to je malo, to malo jeste nekorektno. Milošević: Ali, m, m, koji nevažni ljudi da ih prime? Pa Vajnens je koordinator konferencije čoveče! KARADŽIĆ: Da, ali vidim ovde u novinama, trebalo bi da ih prime neki šefovi podkomiteta, nekih. Milošević: Ne, Vajnens, Vajnens je meni rek’o, on s njima vodi razgovor! To sam ja njima rek’o. KARADŽIĆ: Dobro, šta se tu može učinit? Može li tu Jovica ta da učini? Milošević: Ma, ništa ne može da učini. KARADŽIĆ: Jer on ima tamo i one druge, on, on, tamo, tamo on ima jaku opoziciju među ovim pametnim ljudima. Milošević: Pravo da ti kažem, ja nisam više pametan šta, šta s njima vredi razgovarati i ja ne, u kom svojstvu ja mogu da se zalažem za neku njihovu poziciju kad oni odbijaju da uopšte učestvuju u razgovoru. KARADŽIĆ: Da, neverovatno. Znate šta bi dobro bilo? Dobro bi bilo da Jovica pozove desetak, da dođe gore desetak, ovaj, pametnih ljudi, mogu i ja da dođem na taj sastanak i da se neke stvari utvrde. Ne mogu tako da rade, je li? Milošević: Apsolutno! KARADŽIĆ: Ne mogu da se na, da mu se nađe jaka opozicija koja će ga prisiljavat. Ne koja će ga skinut’, nego koja će ga prisiljavat. Milošević: Da. Samo ne znam kakav odgovor sad da kažem u telefon ako me pita Vajnens zašto nisu došli, ja da mu kažem jednostavno, ja da mu kažem jednostavno: Ja sam vam rekao gospodine Vajnens, ja nisam njihov gazda, da ja mogu njih da teram da dođu i da ne dođu. Oni su ocenili i bilo je saopšteno da treba da ih prime neki podkomiteti i to i smatrali su da to nije, da to nije adekvatan tretman, to je stvar koju… KARADŽIĆ: Jedino tako da se nešto izvade, je li?! Milošević: (Ma sigurno?) KARADŽIĆ: Jedino tako, inače je to bila odlična prilika. Milošević: Ma prilika je. KARADŽIĆ: A je l’ ovaj pozvao one Šiptare, jeste? Milošević: Ma ne znam, možda su ih i pozvali, ali ne, ne na takav način, ne uopšte, ne uopšte u takvom svojstvu, ne uopšte

67

sa takvim mogućnostima, razgovarao o posebnom statusu itd. Ništa brate. KARADŽIĆ: Da, da. Zamolite Jovicu Boga vam da mi pošalje onoga, ovaj, odnosno, odnosno Zorana. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Inače, ovdje ide specijalni rat, to je neverovatno. Sad su falsifikovali ge... komandanta TO, generala Vukosavljevića pa me jutros zvao i žalio se pa je dao demant i… Milošević: Da. KARADŽIĆ: Oni jednostavno izdaju saopštenje i falsifikuju potpis. Težak rat propagandni sa, sa... Milošević: Mogu da zamislim šta se sve radi, ali Boga mi sa ovakvim našim, našim, rukovodiocima u tim mestima daleko se neće dogurat’. KARADŽIĆ: Znate šta, tu bi trebalo zaista hitno da Jovica pozove desetak ljudi tamo od ugleda i od značaja i njega i da se sjedne, ja ću da dođem, da se nešto učini, jer on je stvarno, on može da dovede u pitanje sve živo!!! Sve živo da dovede u pitanje, on se ovo oslanja na ono što ima snage i sile, ali to, ta sila treba da služi nečemu. Ne može da bude svrha sama sebi. Milošević: Oni su budale. Oni su budale i veruj mi nisam pametan kako s našim budalama izaći na kraj. KARADŽIĆ: Da, teže, teže s našima nego s protivnicima. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: A recite, je li, kako je na bojištima? Milošević: Pa dobro, mislim tamo nema nekih problema specijalnih, mada će da bude tek verovatno problema. Ali ako ovo ovako politički bude blokirano kako su nam sada ovi zablokirali, ovi naši idioti, ja ne znam šta ću i kako ću. KARADŽIĆ: Da, da. Ne tu, tu recite molim vas Jovici, ja bi volio da mi se Jovica javi i ja ću njemu onda da kažem šta treba da se uradi. To treba da se pozovu ljudi koji su ugledni, u opoziciji ovamo, ma skoro niko tamo ne odobrava njegove postupke. Milošević: Pa videćemo, evo, ja ću danas da se dogovorim i da se pozovu ljudi ovde. KARADŽIĆ: Skoro niko, taman da se pozove deset-petnaest. Milošević: I on i ovaj Hadžić i njihovi saradnici i da raščistimo to. KARADŽIĆ: Deset, petnaest ljudi da se pozove i da se i idite čitave te Vlade njihove, nek’ dođu čitave Vlade. Nek’ dođu pa treba tu da se onda, da se sjedne, ja, ako je potrebno ja ću doći, da, da takođe kažem naša viđenja. I mi im čuvamo leđa tu i tako. Milošević: Dobro, videću u toku dana šta ću da uradim pa ću ti javiti. KARADŽIĆ: A nema od, od, ovaj, primirja ništa, je li? Milošević: Pa nisu ovi prihvatili izgleda nikakvo primirje. KARADŽIĆ: Hrvati, je li? Milošević: Da, da. Oni traže da se vojska povuče sa svih njihovih teritorija i verovatno će noćas proglasiti nezavisnost. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Jer je istek’o onaj rok moratorijuma i tako to. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Tako da je to u stvari p… šarena laža. KARADŽIĆ: Da, da. Jesu li oni pucali u Banske dvore ili je? Milošević: Očigledno mislim nema veze, vojska i sama daje demantije da nije pucala tamo i lepo kaže: da smo mi pucali to bi bilo... KARADŽIĆ: Sravnjeno sa zemljom, je li? Milošević: Znaš šta znači, bacio neko petardu umesto bombi.

KARADŽIĆ: To je priredba, priredbu su napravili dok je Marković tamo. Milošević: Ma, da, to je. KARADŽIĆ: Dok je Marković bio tamo, to je priredba. Milošević: Najobičnija priredba, jeste. Dobro, bićemo na vezi Rašo. KARADŽIĆ: Hajte molim vas, mislim da je ovo najbolji put. Milošević: Možda. KARADŽIĆ: Da ovi izdrže, ovi ljudi njega drže, on je tamo, sam radi sve, on je potpu... Milošević: Znam, ali to je, to je, neverovatno da je. KARADŽIĆ: Ma znam, ali, zato što je autokrata, zato što ne sluša nikoga. Milošević: Takne u oči, prevario je, jer je, mi je rek’o u redu, ja nisam u mogućnosti, ali ići će dva ministra. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Razumeš? Međutim, ni njih nije posl’o, nego poslali sad Miu Milošević, pa nema veze sa tim Milošević. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Kakve veze on ima? KARADŽIĆ: Ma, ne ide, ovaj, treba vjerujte mi, on je tamo autokrata teški, ne može jedan čovjek bit’ toliko pametan. Ne može! On mora je... dobiti. Milošević: Zvaćemo ih verovatno za sutra ili za preksutra, videćemo kad Jovica, al’ onda dođi i ti pa da raščistimo to. KARADŽIĆ: Pa jest, tu se sad moraju se uslovit da neke obaveze preuzmu. Milošević: Tačno. KARADŽIĆ: Moraju neke obaveze, svi koji rade nešto moraju da do... preuzmu neke obaveze. Milošević: Tačno. Razgovor vođen 15. oktobra 1991. godine između Radovana Karadžića i Borislava Jovića Jović: Halo. KARADŽIĆ: Halo. Jović: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Dobar dan. Kako ste? Jović: Evo dobro. Šta radiš ti? KARADŽIĆ: Evo, dežuram sa jednim Francuzom, Miteranovim nekim. Jović: A izvinjavam se. Pa ovaj, aaa, ništa, hteo sam da se konsultujem. Kakva je sada situacija, posle svega ovog truda tamo. KARADŽIĆ: Ovo je jedno potpuno nepravno stanje, to je bruka njihova. Ja sam to Izetbegoviću i sa govornice i privatno rekao da on se više ne može pojaviti u Evropi, nakon ovoga. Oni su potpuno prekrojili nekoliko normi, u, u, Ustav i tako dalje. Predsjednik Skupštine je na sasvim legalan način završio Skupštinu... Jović: Da. KARADŽIĆ: ... zasjedanje i niko poslije toga nije imao načina i prava da sazove Skupštinu osim njega. Osi.. mogao je potpredsjednik, ali po njegovom ovlaštenju, ali to, to, ta procedura, sve je to pre... prekršeno. To je jedna bruka, i oni znaju da je to jedna bruka. Mi ćemo obavjest... Jović: Znači, ako Evropa to prizna?

68

KARADŽIĆ: Ne! Pa to ne može da prizna. Ja upravo razgovaram sad ovde i Francuz mi kaže, predočava da je najrealnije ono što smo mi rekli, plebiscit naroda i odvajanje u Bosni i Hercegovini. Jović: Da. A dobro kakva je skupštinska procedura u pogledu glasanja. Da li oni, da li je predsjednik Skupštine stavio to na glasanje, da li ih moli da izglasaju? KARADŽIĆ: Aaa, može da izglasaju, ali on ima pravo, jer postoji u, ustavni automatizam, može dvadeset poslanika bilo kojih da im se učini da to zadire u međunacionalne odnose i to se šalje na savjet, da savjet odluči, da li to zadire i da, i da usaglasi. Jović: Aha. KARADŽIĆ: Dakle, nema mogućnosti da neko kaže ne zadire to u među.... (zamuckuje) nacionalne odnose. O tome se ne glasa. To je jednostavno, ustavni automatizam, doduše zakon još nije donesen, ali tamo gdje nije donešen zakon, primjenjuje se ustavna osnova za taj zakon. Jović: Znači, strogo po Ustavu, ta njihova odluka je nevažna. KARADŽIĆ: I strogo i ne strogo. Oni jednostavno to nelegalno zasjedanje i nelegalne odluke. Jednostavno sve je nelegalno. Jović: Mh. KARADŽIĆ: To je potpuno, mislim, možete slobodno da se smijete na to. Jović: Da, da. KARADŽIĆ: To je smijurija koja će njih koštati. Jović: Ali ako, ako Evropa sada prizna to, šta ćemo onda? KARADŽIĆ: Pa ne može to niko da prizna. Ne može to niko da… Jović: Ne, ja pitam, ako prizna, a nije da ne može, oni mogu svašta, oni svašta mogu i oni rade svašta protiv nas i oni su to njima rekli da... KARADŽIĆ: Evo sad ja razgovaram sa Francuzom. Jović: Da li, da li će to imati reakcije kod spskoga naroda na nemire i to. Toga se bojim. KARADŽIĆ: Ne. Na nemire neće. Ja se nadam da neće, ali neće niko moći, vidim da oni danas, čujem u jednom selu, pretresaju tamo srpske kuće, vjerovatno su i našli nešto oružja, jer se narod naoružava, ali to im više neće niko dozvoliti, da ulaze u srpska sela i tako dalje. Jer će narod tamo da ih pobije. Jović: Da. KARADŽIĆ: Znači, neće nemiri, to, nemire to izazvat, ali da pokušaju uvođenje vlasti na osnovu ovakvih odluka, će do... dovesti do nemira. Isto kao u Hrvatskoj. Neće biti barikada dok ne krenu transporteri, kad krenu transporteri, onda neće biti, neće biti koji će moći spriječit’ barikade. Jednostavno to nije pitanje vođstva nego je pitanje naroda, koji neće to dozvoliti. Jović: Dobro, dobro. Pozdržavam te. Sve najbolje, prijatno. KARADŽIĆ: Hvala lijepa. Molim vas, slobodno se osmjehujte na to. I recite - to je bruka jedna, to je... Jović: Aha. KARADŽIĆ: To je ustavna bruka i svašta drugo. Jović: Važi. Sve najbolje, prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 18. oktobra 1991. godine između Radoslava Brđanina i Radovana Karadžića KARADŽIĆ: Da Brđo. Brđanin: E ovako.

KARADŽIĆ: Reci. Brđanin: Ja sam ko milicioner, jebi ga, mada brzo kopčam. E, ja sam sad razgovarao s Radićem. KARADŽIĆ: Da. Brđanin: Pošto i Radić je mišljenja, a i ja dijelim njegovo mišljenje, daaa, ovo njihovo divljanje, ispašćemo na kraju mi krivi, da to iz Sarajeva niko ne želi rješavati. I meni ne pada na pamet da dođem, nit’ će doći Radić, nit ću ja išta organizovat. KARADŽIĆ: Gdje? Brđanin: U Sarajevo. KARADŽIĆ: Što? Brđanin: Pa zato što sam osjetio kad sam spustio sluašalicu da će na kraju ispast da tamo gdje ja sjedim se stvar... politizira. Ovo je grupa mafijaša i mafijaši će na kraju za pare sve... i nek rade svoj pos’o, ja se u to petljat neću. KARADŽIĆ: Čekajte Brđo, čovječe, pa tu, ovo su istorijski trenuci. Mi donosimo odluku danas o plebiscitu. I u taj plebiscit ćemo ugradit i to sa Babićem. To će se za, za svijet, osvješćuje se svijet, to će sad, to bi oni radili što je nelegalno i, i podložno zatvaranju i hapšenju. Sve će vas pohapsiti! Pa niste normalni u pičku materinu. Ja ne mogu da... Brđanin: Uhapsiće nas?! KARADŽIĆ: Molim? Brđanin: Uhapsiće nas? KARADŽIĆ: Pa pohapsiće ove koji to rade. Brđanin: Pa oni to rade, mi predsjednici opština to ne podržavamo, al’ nas niko iz Sarajeva ne podržava. KARADŽIĆ: Ma ček... ma kako vas ne podržavamo? Permanentno radimo kako, aaa, šta treba i kako treba. Stalno smo s vama i stalno stišavamo tu stvar. Ali gledajte, danas ne možete odbiti da dođete, zato što mi danas donosimo odluku koja će biti važna za Evropu. I koju, koja, koju će Evropa morati prihvatiti! Razumete?! Brđanin: Nije bitno. Ja, ja ganjam politiku centrale i ovdje se sprovodi, mi ne ganjamo, ali ovaj, ja sam sad stek’o dojam kad ja, ovaj govorim o ovom, ima mjesec dana, da oni rade pizdarije, da budem prost, to niko ne reaguje... KARADŽIĆ: Ma ček... ma molim vas. Slušajte. Brđanin: Pa i Radić meni kaže: Brđane brate, vidiš da nas zafrkavaju, oni rade šta hoće, niko nam ne daje podršku, a svi se prave... KARADŽIĆ: Ma gledajte, ma nemojte, pa šta je to i s Radićem i s vama? Šta je? Kakvi su to, kakva su to očajavanja? Pa molim vas, nema ni jedne politike koja nema opoziciju i koja nema budale koje joj prave smetnju. Ovo hoću da vam kažem: mi, mi danas donosimo značajnu odluku koja će biti vrlo važna za Hag i koja će biti vrlo važna za svijet. Danas će, će u Hagu bit izvršen strahovit pritisak da se raspadne Jugoslavija na šest republika. Straho... recimo da je to izdaja itd. Pa ovo su sudbonosni trenuci. Ne možete se igrati, hoću doći - neću doći! Nema o tome razgovora! I ja ću proglasiti lično izdajnikom svakoga ko mi sad bude pravio smetnje, a ja lično sam neću donijeti nijednu odluku, zato vas i zovem da dođete, ne mo.. Brđanin: Ne, ne. Ja ne pravim nikakve smetnje, nego nama ovdje prave smetnje i oni i dalje se šire, niko ih iz Sarajeva ne zove na odgovornost ni ništa. Nego su naprotiv sa njima tješnje više nego s nama koji sprovodimo politiku Sarajeva i... KARADŽIĆ: Ma čekajte, nemojte sad takve djetinjaste stvari, da sad mi njih šamaramo, a da vas m... Brđanin: Ma nije to u pitanju. KARADŽIĆ: ...milujemo, nego...

69

Brđanin: U pitanju je da non-stop, svaki dan, ovaj, politiku u Banjaluci vodi otpad koji izađe iz Srpske Krajine. KARADŽIĆ: Gledajte, sa... pa to se da riješiti, sazove se Skupština Bosanske Krajine, pa se dođe, pa se kaže. Pa ćemo ići na njegovo smjenjivanje ako je to tako, pa će ga smjeniti tamo Skupština Bosanske Krajine koja ga je imenovala. Nema trećeg rješenja! Brđanin: Dobro. KARADŽIĆ: Ali morate doći ovdje da se napravi zva... vi ste jedini zvanični predstavnici srpskog naroda, plus efektivna vlast koja treba da vas sluša. To su predsjednici opština. Morate doći na sastanak, nemojte se zavaravati, ovo je pitanje minuta ili istorijsko pitanje i tu nema razgovora. To, tu nema, to je izdaja, svaki drugi potez bi bio izdaja! Shvatite, ni armija ne može bez naših odluka ništa! Prema tome, morate doći i nemojte, ozbiljno shvatite to, zovite Radića i kažite da, da, da to sve što oni rade ne pije vode. Sve što je Babić dosad radio ne pije vode, ako ne, ne uradimo dalje pos’o do kraja, kako treba. Jer i armija ostaje bez legitimiteta, sve je eee, sve je uuu, očajno. Razumiješ? Brđanin: Aha. KARADŽIĆ: Pa ne mogu, pa padam u očajanje, kako to da Srbi ne slušaju vođstvo. Pa pička mu materina, ako se kaže jedna stvar, ne treba više od deset riječi, a, rečenica, da se objasni, pa ćemo ovdje sjesti pa ćemo tačno ukazat’ na stvari kako, kako ovaj i donijeti odluke zajednički. Ne može, ja neću sam da donosim sudbonosne odluke za srpski narod. Hoću da donesu legitimno izabrani predstavnici, hoću, hoću da iznesemo, varijanta A, varijanta B, varijanta C. Za što se narod opredjeljuje? Zato! E to mora čitava Evropa da prihvati šta mi radimo. A ovako je to sve improvizacija i budalaština, razumijete me? I sve je improvizacija i budalaština? Brđanin: Ma ne, pa ja zato i govorim što sam ogorčen. Evo mi svi slušamo rukovodstvo iz Sarajevo, njih četiri-pet, aaa, nanose štetu i nikad ih… KARADŽIĆ: Pa ne... ma ne možemo kažnjavati tako, nego moramo po... iznijeti fino pošteno na Skupštinu krajišku koja ih je imenovala i kazati: Nismo postigli saglasnost, postoje značajne razlike. Narode, mi vam ukazujemo na to, na to, na to, na to! A ovi, ova gospoda smatra to, to, to! Mi smatramo da je za to, to nije dobro jer vas vodi u katastrofu. Molimo vas da se izjasnite. Da li ste za ovu politiku ili ste za ovu politiku. Ako ste za ovu koju mi kažemo, onda ovaj mora da leti! Nema druge, nismo mi komunistička partija koja može dekretom nekog da ukine. Mada sam ja uveo vanredno stanje, ne znam jeste dobili taj podatak? Brđanin: Jesam, brate jesam... KARADŽIĆ: Moraju se sastat’, sastajati opštinski odbori svaki dan, ali sve to danas moramo. Mi smo neku veče imali ovdje, ovaj, veliki sastanak prije onog proglasa, razumijete! Brđanin: Aaa, pala je i vojska, ja ne znam šta će s tim mladićima oko Okučana biti. Svaki dan, evo danas sahrana jedinca sina u Čelincu, onoga što mu je otac narodni heroj... KARADŽIĆ: Rat je Brđo, po... gine se. Rat je! Brđanin: Nije rat tamo. Tamo nije rat. Tamo stoji sto-tristo momaka. Rat je u Crnu Goru, rat je u Kninu, a tamo nije rat, tamo je zafrkancija od rata. KARADŽIĆ: A... Brđanin: Tamo gine, 42 naša momka poginula i primirje je. KARADŽIĆ: Znam, znam, ali to je tako sve, ovih dana će se ubrzano, ovaj završavati po… situacija, uz, uz, asistenciju Evrope, samo se postavlja pitanje hoćemo mi dobit ili izgubit!

Pi... postavlja se pitanje hoćemo li dobiti ili izgubiti. I nema tu ovaj, razgovora, ako budemo gubili krivi smo sami! Ogroman broj neprijatelja imamo, imamo ogroman broj protivnika, nemojte sada da mi me... međusobno budemo protivnici, pička mu materina. Pa dajte da nađemo, da se nađemo da završimo pos’o na legalan način i onda nema toga na svijetu ko to neće prihvatiti. A ovako su sve to improvizacije. Brđanin: Dobro. KARADŽIĆ: Molim vas, učinite sve. Recite Radiću, vrlo je bitno, biće svi eminentni predstavnici srpskog naroda ovdje i donijeće se odluke koje su obavezujuće za sve Srbe, a obavezujuće su i za Evropu. Brđanin: Dobro. KARADŽIĆ: Molim vas sve učinite da svi predstavnici opština dođu i da dođu svi poslanici. Brđanin: U redu. KARADŽIĆ: Ajde. Brđanin: Zdravo. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 20. oktobra 1991. godine između Dragana Đokanovića i Radovana Karadžića NN muška osoba: Dobra veče. KARADŽIĆ: Dobro veče. NN muška osoba: Stan Karadžić? KARADŽIĆ: Da. NN muška osoba: Dragan Đokanović na vezi, doktora bih trebao. Đokanović: Halo! KARADŽIĆ: Da. Đokanović: Dobra veče. KARADŽIĆ: Dobro veče, kako ste? Đokanović: Hvala, dobro, jeste mi vi dobro? KARADŽIĆ: Slabo vas čujem jako, samo momenat. Đokanović: Halo! KARADŽIĆ: Halo! Đokanović: Jel’ sada bolje? KARADŽIĆ: Bolje, bolje. Đokanović: Aa, vratili ste se danas, je l’? KARADŽIĆ: Da, da. Đokanović: Je l’ bilo uspješno tamo? KARADŽIĆ: Jeste, odlično. Đokanović: E odlično, baš mi je drago, brinuo sam se kako će tamo proći. KARADŽIĆ: Dobro, dobro, odlično je bilo. Đokanović: E, u redu je onda. KARADŽIĆ: Ma M… Milad ima pogrešne ideje, al’ to smo sve završili. Đokanović: E tad, Boga mi sam se plašio te njegove nekakve naprasitosti. KARADŽIĆ: Ja, ali to smo završili kako treba. Đokanović: E… KARADŽIĆ: Nema on, dva, tri čovjeka koja tako misle, ali i oni su i njih smo ubijedili. Đokanović: E fino. Znači u toku naredne sedmiće će se završavati ono što si ti zamislio? KARADŽIĆ: Da, da, sve ide svojim tokom. Mi nećemo raditi ništa prvi, a sve što nam, sve što nam ponude mi moramo prihvatit, nema druge. Đokanović: Da.

70

KARADŽIĆ: A, ina…inače, jeste vi dobro? Đokanović: Pa da vam kažem jesam, evo dobivam tako nekako, u stalnom iščekivanju, pa čovjek više ne zna ni da li se osjeća dobro ili loše. KARADŽIĆ: Ne brinite, biće sve uredu. Đokanović: Ovi moraju sada popustit. Ovaj, ovaj se sada, tek poslije Haga, ja mislim, našao u neobranom groždu. KARADŽIĆ: Ko? Đokanović: Alija. KARADŽIĆ: Pa, ha, ha. Ko mu je kriv, ne može on da, da radi, da pravi politički kriminal i da misli sa, da sa Srbima možeš tako, na… napravio sitnu prevaru. Pa to ne može tako, to je bruka za njega. Ja sam mu rek’o i na na razgovorima tamo i javno za govornicom, to će biti bruka, bruka i bruka je. Đokanović: Da, da. KARADŽIĆ: Ali nema ništa, mislim, što je urađeno, urađeno, nek izvole, nek rade sve šta misle da treba za njihov narod, svaka njima čast, mi ćemo im pomoći da se bore za svoj narod. Ali ne mogu da žrtvuju naš narod njihovom narodu. Đokanović: Naravno. KARADŽIĆ: I niti ćemo mi tražiti da se oni žrtvuju za nas. Nek… imamo vijesti da je Boras gore bio u Posavini i da je donio, donesena odluka da pripoje ono gore Hrvatskoj. Đokanović: Aha. KARADŽIĆ: Dakle, Hrvati rade uveliko na regionalizaciji. Mi smo, mi znamo za to, oni prije nas su, oni su prije nas, uopšte, napravili mape i potpuno regione zaokružili. Đokanović: Pa jasno, jasno, Ja sad očekujem, ovih dana, da će doći do sukoba između SDA i HDZ-a. KARADŽIĆ: Pa doći će do sukoba, jer će oni htjeti više. Đokanović: Pa da. KARADŽIĆ: Na primjer, u Travniku su sada Muslimani relativna većina, a Hrvati hoće to da uzmu sebi. Đokanović: Ja, oni to još svojataju, kao njihova… KARADŽIĆ: Da, po osnovu prava istorijskog, znaš, jer je bila banovina Hrvatska i ta…Tako da, nek izvole. Pošto su naše, naša područja prilično čista i lako ćemo se dogovoriti s Muslimanima, jer ima i kod nas, kod njih naših ljudi dosta, a ovi Boga mi nek se… Đokanović: Ja mislim sad da bi bilo ovako vrlo mudro sada malo u javnost izlazit sa, sa željom Srba da se napravi kompromis sa Muslimanima. KARADŽIĆ: Ma nema govora. Ma, ma smijenio bi me narod odmah, ma kakvi. Ma pljunuli su nas, pedeset puta smo im išli u zagrljaj, pedeset puta im pružili ruke. Đokanović: Da, da. KARADŽIĆ: Ma, ma ko… Đokanović: Zna se šta su. KARADŽIĆ: Joj, vidjeli ste na plu… na klubu, ma ne daju da, ma ne daju mi više da vidim Izetbegovića, da razgovaram s njim. Đokanović: (smije se) Vidio sam nešta, al’ mislio sam zbog Muslimana da, da… KARADŽIĆ: Ma neću zbog Muslimana, neka Muslimani kažu ne, da neće tu politiku i nek Alija kaže prevarili smo se, hoćemo sa Srbima, pa ćemo u redu. Al’ mora to javno da kaže svijetu i… Đokanović: Joj, jadnik, sad, sad, sad zna on da to mora reć’, a kako će to reć’? KARADŽIĆ: Ma nema govora, ma kakvi, ja bi pao za pola sata kad bi ja pružio njemu ruku sada ikakvu. Đokanović: Ma, tačno je to tako.

KARADŽIĆ: Tu nema govora. Ma nema toga Srbina, pa bi mi…Bulatović će da padne u Crnoj Gori. Đokanović: Joj ovaj, šta je ovaj napravio tamo. KARADŽIĆ: Brat mi javlja, ja kažem: mi ‘oćemo u naše, u našem proglasu da ga poštedimo, da ga ne diramo. Nemoj, kaže, štediti, on se ne može održati, ni on ni Vlada. Đokanović: Joj, kako ga je juče Kilibarda, ovaj, napao. Niste to čuli? KARADŽIĆ: Ne, ne. Đokanović: U, im’o je konferenciju za štampu, valjda u Herceg Novom. KARADŽIĆ: Da, da. Đokanović: Pa je rekao da je to strašna sramota i to stravična u stvari, tako je rekao. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. Đokanović: I nema ovo, a niko ga nije tjerao, mog’o je, ako već nije znao, mog’o je da odćuti to sve redom. KARADŽIĆ: E moj brate, još mu Skupština dala, a u stvari ga naložila Skupština, rekla mu kako god ti procijeniš da ti damo, dajemo ti ovlaštenje. Đokanović: Aha i on se zato… KARADŽIĆ: Znači izdaja je njegova, nije skupštinska. Đokanović: Jest, jest. Dobro, znači u ovoj sedmici će vam ići ono što, što je zamišljeno, je l’? KARADŽIĆ: Da, da, ide sve svojim tokom. Đokanović: E, u redu. KARADŽIĆ: ‘Ajde. Đokanović: Drago mi je što sam vas čuo, drago mi je što je u Banja Luci prošlo lijepo. KARADŽIĆ: Hvala, pozvani ste od, onaj dan. Đokanović: E hvala, pri… KARADŽIĆ: Dogovoreno. Đokanović: Dovidenja. Razgovor vođen 22. oktobra 1991. godine između Momčila Krajišnika i Radovana Karadžića NN osoba: Dobro veče! KARADŽIĆ: Zdravo sine! Jel’ to Njegoš? NN osoba: Jest! KARADŽIĆ: Čika Radovan, kako si? (slušalicu od malog Njegoša uzima Momčilo i nastavlja sa Radovanom) KARADŽIĆ: Evo stigoh prije sat vremena, oko osam i nešto. Da! Krajišnik: Boga ti! KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Prije nas. KARADŽIĆ: Kad ste vi stigli? Krajišnik: U devet boga mi stig’o ja ili pola deset. KARADŽIĆ: Pola deset? Krajišnik: Da! KARADŽIĆ: Vi ste malim avionom je li ili redovnim? Krajišnik: Nije, išli mi onim kolima! KARADŽIĆ: A, ja kolima ste vi! Krajišnik: Ja! KARADŽIĆ: A ja kolima ste vi išli! Je l’? Krajišnik: Pa ja! Čime ste vi stigli? KARADŽIĆ: A ja sam išao avionom do Banjaluke, pa avionom do Sarajeva! Krajišnik: Avionom?

71

KARADŽIĆ: Da, da! Krajišnik: E, pa, odlično, zato ste vi stigli tako rano. KARADŽIĆ: Da, da! A ovi su tek u Doboju, Mićević i ovi kolima našim. Krajišnik: Ja, ja! Pa zato, ja vidim da si ti rano stig’o! KARADŽIĆ: Aha! Šta ima novo? Krajišnik: Pa, evo, razgovar’o sam sa Buhom i sa onim kako se zove onaj, sa Vojom Maksimovićem, znaš. KARADŽIĆ: Da! Šta kažu? Krajišnik: Završili su sve, pripremili tako da sutra bi trebalo biti kad se nađemo da bi onaj to pogledali još malo, dogovorili se. KARADŽIĆ: Hoćemo li u jedan’est, u deset je konferencija za štampu pa u jedan’est. Krajišnik: Da ti kažem, kad god, možemo u jedan’est, nije problem. KARADŽIĆ: Dobro! Krajišnik: Moramo malo da vidimo, znaš, ima, moramo i te kadrovske ovaj rješenja i sve, znaš. KARADŽIĆ: Da, važi, važi! Krajišnik: Uglavnom eto zadovoljni su oni, ja ne znam kakvo je tvoje, nisi poslije ništa? KARADŽIĆ: Jesam, sa Kadijevićem i sa Jovićem malo. Sa Jovićem, na Jovića sam vršio pritisak tamo, neću im dat’ da oba otvore kad, sad pričam baš Ljilji, jebem im mater oni rade sa nama neki pos’o zajednički, a tamo postavljaju vjerska kadrovska rješenja. Krajišnik: Je l’ de? KARADŽIĆ: I ne dam mu direktora televizije, mora postaviti koga mi kažemo. Tu nema govora. Televizija Beograd je očajna, čovječe, pa oni - pogledaj njihove emisije, rat je a oni se zajebavaju, razumiješ. Krajišnik: Jest! KARADŽIĆ: I onda to onaj Bulatović dole koristi, prepričala (zamuckuje) mi je Ljilja, kaže da je očajna, ovaj radio Sarajevo je donijelo izvode, dva i po sata je on odgovarao na televiziji gledaocima i sigurno je pridobio ponekog za sebe, znaš. Ali izgleda da on ide u totalnu izdaju! Krajišnik: Znaš šta, ja mislim da će ići na Skupštinu sa onim svojim. KARADŽIĆ: S onim svojim jel’ da? Krajišnik: Da! KARADŽIĆ: Ja ne znam hoće li sutra. Nije valjda lud, jebo ga otac! Krajišnik: Znaš ko mi je to rekao? KARADŽIĆ: Ko? Krajišnik: Onaj Feredić(?) KARADŽIĆ: Je l’ da? Krajišnik: Aha! KARADŽIĆ: Onda smo mi trebali proglas prije Skupštine, u pičku materinu. Krajišnik: Ha? KARADŽIĆ: Mi smo trebali proglas prije Skupštine! Krajišnik: E, jebo mater, što ja znam. Možda on to i kaže radi sebe, znaš. KARADŽIĆ: Da! Krajišnik: …ono…(zamuckuje, nerazumljivo) kao ostavka(?) KARADŽIĆ: Ne, ne, prema ovome što je televi…. što je radio Sarajevo prepričao, on je, on se otkinuo na tu stranu potpuno! Krajišnik: Boga ti? KARADŽIĆ: Boga mi! Neće to ništa valjati, ali mislim da će pasti on.

Krajišnik: Znam, ali vidio si šta kaže onaj Risto Vukčević i oni, ja ne znam, on je lud onda. KARADŽIĆ: Da, ne znam, on, on je za sitne pare, on sutra pregovara sa Tuđmanom. Krajišnik: Ha? Ja jebem ti! KARADŽIĆ: Njegovi pregovaraju sa Tuđmanom oko Prevlake i on hoće za sitne pare da proda sve, al’ narod mu to neće dat’. On hoće, rek’o na televiziji, da će da povuče rezerviste. Krajišnik: Ha? KARADŽIĆ: Rek’o na televiziji da će da povuče rezerviste. Krajišnik: Da će povuć’ rezerviste? KARADŽIĆ: Da! Pa, on nema to pravo, to nije njegova stvar uopšte. Krajišnik: Šta mu je, jebo majku? KARADŽIĆ: Nema on to pravo, njemu (zamuckuje) ovaj mora Kadijević da, da zaprijeti, on to ne smije da pipne, rezerviste. Krajišnik: Ma, znaš šta mogu ti reći, da je onaj Kostić, o stvarno… KARADŽIĆ: P pr… (zamuckuje) Krajišnik: …(pričaju uglas) rek’o! KARADŽIĆ: Prva liga, prva liga! Krajišnik: Ja ne znam (obraća se nekome ko je u prostoriji s njim), zašto je ono Jović prema njemu rezervu im’o prvi put, al’ on je stvarno, čak i ovoga vadio i… KARADŽIĆ: Da, da! Ja mislim da je dobro postupio! Krajišnik: Znaš da je stvarno dole (?) i ja sam zadovoljan sa onim, samo jebi ga, mora čovjek biti ozbiljan, radi toga što je ozbiljna situacija. KARADŽIĆ: Ma, ne, da ti kažem, mi ćemo čekat’ samo da vidimo kakav je ovaj petak. Posle ovog petka mi radimo svoj pos’o. Ja sam s Kadijevićem gore sjedio malo, i mi radimo svoj pos’o. Krajišnik: Da! KARADŽIĆ: Nema više nikakvog, nemamo mi nikakvog razloga da se zajebavamo. Krajišnik: Slušaj molim te, KARADŽIĆ: Molim? Krajišnik: Ovaj, moram sutra s tobom, napomeni mi samo nešto ovaj, imam jedan razgovor, danas sam nešto, evo baš zvao… onaj čovjek dole znaš, znaš, što smo ono kod njega bili, sjećaš se ono, onaj što ima bradu. Onde u nas do... Reljevu. KARADŽIĆ: Aha! Krajišnik: Pa, nešto mi je rek’o da, da s tobom porazgovaram pa kad sutra se vidimo, napomeni mi samo, ako sjetiš se ti, a i ja ću se sjetit! KARADŽIĆ: Dobro, dobro! U odnosu na koga je to? Krajišnik: Nešto na tebe, al’ nešto da se dogovorimo, nešto, ništa nije strašno, treba da se dogovori, znaš? KARADŽIĆ: Aha, dobro! Krajišnik: Pa, da, dogovor! KARADŽIĆ: Dobro, važi! Krajišnik: …Da ti kažem, sutra ujutro ću ja imati nekih malo razgovora ovaj, a poslali su poziv i ovim svim drugim poslanicima, pa Kalinić me maloprije pita. Ja kažem: ti sad nemaš drugog izlaza nego da moraš ići tamo. Pa on se slaže, pa vidit’ ćemo. KARADŽIĆ: ‘Oće i oni, ‘oće oni biti članovi Skupštine? Hoće! Krajišnik: Ha? Odluči (?) se ako neće, nek’ idu u p… KARADŽIĆ: Da, da! Trebalo bi da budu članovi Skupštine! A onda moramo da da utv…(zamuckuje) utvrdimo kvorum, znaš.

72

Krajišnik: Ja? KARADŽIĆ: Moramo da utvrdimo kvorum, kad bi dobili 81, bila bi velika stvar! Krajišnik: Šta? KARADŽIĆ: Kad bi dobili 81 bila bi velika stvar! Krajišnik: Ne razumijem! KARADŽIĆ: 81 kad bi dobili! Krajišnik: Ja, ja, ja! To je to! KARADŽIĆ: Mi imali bismo i opoziciju i sve. Krajišnik: Ja, ali eto vidit ćemo! Ja se nadam da hoćemo. Sutra ćemo se malo, znaš, aktivirat’ da vidimo to i gotovo. KARADŽIĆ: Važi! Krajišnik: Ajde… Nek’ si stig’o pa ćemo se čut’. KARADŽIĆ: Ajde važi! Krajišnik: Eto! Razgovor vođen 29. oktobra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo. Karadžići: Dobar veče. Milošević: E, zdravo. KARADŽIĆ: Jeste li umorni? Milošević: Evo, ovdje tvojih prijatelja. KARADŽIĆ: Iz Krajine je l’? Milošević: Komšija itd. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Evo tu su, imamo priču ugodnu. KARADŽIĆ: A fino. Kako je danas bilo? Milošević: Pa pravo da ti kažem sve sam im rek’o što sam im’o da im kažem, reko’ sam im da mene nikakvo ubeđivanje ne zanima, mene interesuje njihov odgovor. Oni mogu da urade kako god hoće, nas interesuje jesmo li mi zajedno ili nismo. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Samo taj me odgovor interesuje, a onda od njega zavisi sve drugo. KARADŽIĆ: Šta su rekli? Milošević: Pa oni su ostavili još da razgovaraju samo, ostali su Bora, Branko, pa tu su i oni, ja samo došao ovde jer su me ovi dugo čekali, Krajišnici, i nisam hteo da ih ostavljam tako dugo. Došao sam ja ovde pre jedan sat. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Tako da... KARADŽIĆ: A dugo ste bili onda zajedno. Milošević: Mi smo bili pet sati, pet sati rezgovarali. Ja sam rek’o ako za pet sati nismo se razjasnili, sigurno nećemo ni za narednih pedeset pet. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: To me, slobodno je da se pita, mene interesuje odgovor, a argumente smo čuli sve, i sve je svakome jasno, i da niko ne može da se izgovara da mu nešto nije jasno. Eto. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ostao je Bora s njima i Bakonja. Kosta je tu i ovi su naši, s kojima ste vi ovde kod mene razgovarali svojevremeno, ostati njih dvojica tu... KARADŽIĆ: Da. Milošević: ...da razgovaraju, tako da... KARADŽIĆ: Pa jesu li oni normalni, jebem im sunce? Pa oni nisu...

Milošević: Ma kakvi, pa znaš kako skaču u oči ovim vašim sagovornicima od prošli put ovde. KARADŽIĆ: Je l’ da?! Milošević: Ih, kakvi, imaju primedbe. KARADŽIĆ: Je l’ da, imaju primjedbe? Milošević: Da, to, ja sam im rek’o nemojte zajebavati, ako ćemo da idemo zajedno onda ćemo slabosti da otklanjamo, a ako hoćemo da se svađamo, lako je naći i grđe argumente od tih važih primedbi. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Samo onda da znamo gde je ko. KARADŽIĆ: Da, da. Imate li utisak šta će da, ovaj, odluče? Milošević: Ja mislim da je njima jasno da direktan sukob sa nama njih potpuno obara. I oni sad u stvari nastoje da s nama ne budu u sukobu, a da... KARADŽIĆ: A da, a da rade protiv nas. Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Da, da. Pa ja to ne bi dao više njima, ja bi im... ja im ne bi dao. Milošević: Oni moraju sad da se izuju i to je činjenica. KARADŽIĆ: Da, da se, da izađu iz skloništa jer oni su... pokušavaju nas da umire, a rade protiv nas. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ja sam lepo to njima objasnio. KARADŽIĆ: Da. Milošević: To je čisto sve i vrlo smo čisto (?) objasnili. KARADŽIĆ: A hoće li, kako će postupiti? Milošević: Ne znam, videćemo, očigledno su preuzeli neki ozbiljnu obavezu. KARADŽIĆ: Aha. Da, da. Da, da. Milošević: Jedno, meni je potpuno jasno, čim oni tako drsko sa ovim ljudima razgovaraju. S nama se ponašaju krajnje korektno, nastoje da budu vrlo ljubazni, ali sa ovim ljudima razgovaraju vrlo drsko. KARADŽIĆ: Da, da, mislim da mi nemamo... Milošević: Taj drski razgovor s njima je meni indikator vrlo nepovoljan, za nepovoljan... KARADŽIĆ: Da, da, ovaj, neka, onda ć... onda treba ostaviti nama, mi ćemo da krenemo na to. Milošević: To da vidimo, reče mi Bora, šta su konačno... ja sam im predložio da oni amandmaniraju ovaj... KARADŽIĆ: Papir. Milošević: Papir, oni da ga amandmaniraju. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I, sad ne mogu da ti to sve objašnjavam, jer, jer nisi ti na sigurnom telefonu. KARADŽIĆ: Dobro, a molim vas, a ne bi trebalo odustati od onih arbitražnih, od arbitraže. Milošević: Ne, nikako, mi naprotiv forsiramo da dođe do, do arbitraže. KARADŽIĆ: I treba, u, vrijeme treba da se radi dosta na tome papiru i, i, ovaj, u vrijeme jer nešto je vrijeme njima ima neki vrlo važan faktor, a arbitražu oni izbjegavaju jer će, jer bi evropski pravnici morali da kažu ono šta... to ovaj, a ova dvojica sagovornika naših su vrlo važni što oni na njih galame, vrlo su važni, važno je da... šta oni priznaju i koji, koji organ oni priznaju, to je vrlo bitno. Milošević: Ja, ja, ja! KARADŽIĆ: Jer će to ipak biti bitno. Vjerujete vi meni, ne mogu oni nikakvu ovu, nikakve sankcije provesti. Nikakve

73

sankcije, oni mogu samo na političkom planu da ih progla. . .(prekida ga) Milošević: Sprovedu sankcije, pa izdržat ćemo, sve smo izdržali, izdržat... KARADŽIĆ: Idemo u narod i da kažemo, narode hljeba i vode ćete jesti ili ćete ili recite da li hoćete da budete kmetovi ili hoćete da budete narod. Ja mislim da to je, da je to alternativa. Da mi narodu kažemo da izađemo pred narod i da kažemo i u Skupštinu i pred narod da kažemo, nas stavljaju pred takav i takav zid, hoće da nam, dvjesto godina borbe za slobodu i domovinu, otadžbinu da nam unište ultimatumima, hoćete li da prihvatimo ultimatume ili nećemo da prihvatimo. I vidjet ćete kakav će odgovor biti. Ne može Evropa to da provede. Ona ne može to ništa da provede, krenut će talas simpatija za nas u samoj Evropi. Mnoge stvari će se probuditi i postat će jasne i ja mislim da mi ne smijemo nipošto, a ovu dvojicu prepustite nama, ako oni krenu otvoreno, mi ćemo da, da krenemo otvoreno, odavde. Milošević: Ne smiju oni otvoreno, oni će da se to stalno s nama pogađaju i to. Ali vidit ćemo kako će da stvar teče dalje i vidit ću konačan rezultat današnjeg sastanka. Mada su oni već pokazali neko razumevanje, jer su videli da mi nećemo da prihvatimo nerešenu situaciju, kao videt ćemo i razmotrit ćemo. Nego hoćemo odgovor. KARADŽIĆ: Da, da! Ma oni dole loše stoje ako samo ako mrdnu, oni vrlo loše stoje dole, vjerujte mi. Ja znam moja braća žive dole. I ja sam odozdo, oni dole stoje loše, oni to ne mogu dole da, da brane i da provedu, jer su se ustaše crnogorske svrstale iza njih sada. Milošević: Pa, samo su se ustaše i svrstale o glavnoj ideji, a ovi drugi dobronamernici su se svrstali zato što misle da je to neki dogovor. KARADŽIĆ: Je, da neka, da je neka igra, da, i da vi stojite iza toga. Milošević: Oni to veruju, oni, da to može da bude drugačije… KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Ne mogu da veruju ljudi. Pa mene pitaju, šta... u, dobro, jeste se vi dogovorili, šta je to iza toga? KARADŽIĆ: Da, da! Ma kakvi, nema govora. Ma davno je meni, prije dva mjeseca Krajišnik govorio, neka Skupštine, nek’ proglase ujedinjenje. Pa ja kažem pa to je proglašeno davno, 18-te godine, nema tu više šta da se proglašava, ali on je bio u pravu. Da su Skupštine donijele odluku oni ne bi imali manevarski prostor više. Mada imaju, to su bezočni ljudi. Oni su usvojili Beogradsku inicijativu. Tu sad više. Milošević: Usvojili (?). KARADŽIĆ: Ali ništa, isto kao Izetbegović. Ne možete s njim ništa dogovoriti. Što god uradi on… Milošević: Ovi naši nisu, nisu k’o ovaj. KARADŽIĆ: Ma jesu! Čim on krene tim putem, jeste isto. Sve je to isto. A mi, Nikola se sa vama nije čuo. Je l? Milošević: Ne! KARADŽIĆ: Aha, dobro! On će biti tamo u Forin Ofisu i pokušat će, a izgleda da iz Bosne mnogi navaljuju na Forin Ofis, to su mi rekli neki ljudi, ali eto, on je primljen, mislim biće primljen i biće neke koristi od toga. Milošević: Pa ja se nadam, on, on ume lepo da argumentuje u razgovorima. KARADŽIĆ: Da, da dobro! Čut’ ćemo se kasnije. Milošević: Čujemo se! KARADŽIĆ: Treba Jovica da nam nešto dadne da možemo da...

Milošević: E, rek’o mi je, samo treba da dođe do tebe i treba, ja ću ti poslati u koverti, jedan broj. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: E! KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: Važi. Razgovor vođen 29. oktobra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Halo. KARADŽIĆ: Dobar dan predsjedniče. Milošević: E, zdravo. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Evo, dobro sam. Baš razgovaram sa Kostom i Vladanom jer, ovi će doći danas popodne, jer je sutra u Parizu sastanak sa predstavnicima Krajina. A mi sad gledamo s kim, s čim oni sutra da idu u taj Hag. KARADŽIĆ: A jesu li došli oni tu? Milošević: Oni će doći danas popodne. KARADŽIĆ: A dobro, hoće li ići u Pariz? Milošević: Hoće, kako da ne. KARADŽIĆ: Pa, nek’ ide… ma, ne znam ja. Ovaj Babić je budala jedna. Milošević: Šta je rek’o? KARADŽIĆ: Pa, ne znam. Evo već prošli put nije otiš’o, je li? Milošević: A, prošli put nije, a sad kobajagi hoće. Videćemo. KARADŽIĆ: Pa mislim da se njemu tamo ljulja. Mislim da on... mi možemo naći tamo čoveka koji će da radi kako treba, ako on neće. Milošević: Da. Malo vremena imamo da... KARADŽIĆ: Da. Milošević: Raščišćavamo, u ovom trenutku. A, treba da vidimo s njim. Ove četiri tačke oni forsiraju. Ako to prihvate, te četiri tačke, onda je nama situacija mnogo lakša, naravno. KARADŽIĆ: Dobro. A šta bismo s Bosnom, onda? Milošević: Ma, Bosna bi morala da se posebno rešava. Tu nema govora. Ja ne znam šta je tebi Alija sad nudio... KARADŽIĆ: Ništa. Alija nudi... Milošević: Jesi li na telefonu na kome možeš da razgovaraš, ili na kome ne možeš? KARADŽIĆ: Ne može, ali... mislim da ne može, ali ovoliko može. Ne. On hoće da prevari. Znam ja njega. Nema tu nikakvih... nema oko toga s njim razgovara. On pokušava da to da, mi možemo da pravimo zajedno referendum. Ali da to bude referendum naroda. Mi, ja ću to njemu predložiti. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Ali, ovaj, mi idemo sa s... Milošević: Jeste vi onaj dan potpisali onaj papir što smo mi razgovarali? KARADŽIĆ: Ne, ne. Jer, on nije htio. On nije htio tako da potpiše, htio da me prevari. Milošević: Da. KARADŽIĆ: O... mi imamo to u Skupštini, tu odluku donesenu, skupštinsku. Pa je on to prenebreg’o. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Prema tome... nema tu, nego, nešto sam drugo mislio, predsjedniče. Prvo, možemo li mi da idemo sa... da formiramo neki predlog, novi za Hag?

74

Milošević: Pa, evo šta misle Kosta i Vladan, pošto oni tamo učestvuju sve vreme. Oni misle da je najpametnije da mi postojeći njihov papir, da ne bi... jer, oni jednostavno kad im da nov drugi papir, oni ga odbace. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Da njihov postojeći papir amandmanski pročistimo. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Jednostavno, da unesu naše promene, kako, kakav bi papir za nas mog’o da bude prihvatljiv. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Znaš. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Eto. To je to. To će oni danas, u toku dana da, da urade. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Iz ovoga što mi oni kažu, oni su sad upoređivali lzetbegovića i Gligorova na poslednjem Hagu. KARADŽIĆ: Ja. Milošević: Izgleda da, kad je reč o ekonomskom delu, da i Bosna i Makedonija tu može da prihvati potpuno naš koncept. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Izgleda. KARADŽIĆ: Da. Milošević: E, sada, ako reše u ovom političkom delu amandmanski da se oni koji žele da ostanu mogu da ostanu, a oni za koji neće da ostanu nego hoće da izađu, za njih važi nekakva šema koju su ovi predlagali. KARADŽIĆ: Da. Milošević: I što se prihvati, takođe, kao, kao varijanta i kao formula za rešenje onda je to veliki napredak. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Međutim, videćemo kako će oni na to da reaguju. KARADŽIĆ: Da. Ma, znate šta sam ja... imam 2-3, 3-4 ideje. Prva bi... prvo je neko moje razmišljanje, da li bi bilo mjesta i vremena da vi skoknete do Vašingtona? Milošević: Ma, nema šanse tamo da se razgovara sa odgovarajućim ljudima. KARADŽIĆ: Nema, je li? Što... Milošević: Ma kakvi, to... KARADŽIĆ: Druga ideja je bila da, ovaj, se pravi ono koordinaciono tijelo. Mi bi morali da pravimo neko tijelo koje će da, da... jer, mislim da može i da propadne ovaj Hag. Pa, šta. Nije… mi možemo da se odupremo, ja mislim... Milošević: Da ti kažem nešto, neka vrsta koordinacionog tela, ipak, postoji. Kad sedimo i razgovaramo ovde, to je neko koordinaciono telo. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Nema tu... nema tu nekih... KARADŽIĆ: Hoće li Crnogorci povući ko... Branka? Neće? Milošević: Pa ne znam da li će ga povući. Mi danas imamo s njima razgovor, sad u dvanaest sati. KARADŽIĆ: Sa Crnogorcima? Milošević: Jeste. Oni su tražili da razgovaramo, ali ja se ne nadam tome. Ja nisam bio tome sklon, uopšte sada tom razgovoru, međutim, Branko je zapeo da svakako napravimo taj razgovor. KARADŽIĆ: Da. Milošević: I ja ne znam šta će oni da urade. Ali, video si da, kako je reagovao de Mikelis!? KARADŽIĆ: Da, da. Milošević:A ovaj ga demantuje time što ovako platonski izvjavljuje kako je Srbija im bliža od Italije.

KARADŽIĆ: Da, da. Ma ne, to je... Milošević: I čak su prihvatili haški dokument. KARADŽIĆ: Da. Da. Ovaj... Milošević: Ovi su nam, video si, dali ultimatum, ako ne prihvatimo do petog, onda idu na sankcije prema... protiv nas. KARADŽIĆ: A je li misle da će primijeniti sankcije. Milošević: Pa, verovatno hoće. A, šta možemo da radimo? Ne možemo njima da naredimo da ne primene sankcije. KARADŽIĆ: Da. Ali, ne možemo da prihvatimo ovo njihovo, je li? Milošević: Ja mislim da ne možemo. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ja mislim da ne možemo. Jednostavno, prihvatanje tog njihovog papira je potpuno, da pravo kažem... KARADŽIĆ: Uništenje srpskog naroda, tu nema... Milošević: Jeste. To je stvar koju mi ne možemo da prihvatimo. KARADŽIĆ: Ja ne znam da li, da, da, da li bi dobro... ja mislim da možda ne bi loše bilo, to je jedna od te 3-4 ideje, da se malo možda obratimo narodu. Da, da krenemo u narod da... Milošević: Ne dobijamo ništa, mislim, time zaista ne dobijamo ništa... mislim, treba da vidimo šta s njima možemo da postignemo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ja mislim da... ako oni prihvate ovaj status Krajina, da onda se ostavlja jedan značajan prostor za sva druga rešenja. KARADŽIĆ: Da. Da. Da. Dobro. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Tako otvaraš značajan prostor za sva druga rešenja. I onda bi morali da vidimo na koji način bi se dogovorili oko Bosne. Ja sam sa Alijom malo razgovarao i sad da mu kažem… Milošević: Da… KARADŽIĆ: Ako se vama učini da ste eksproprisani kao republika BiH onda možete da pokrenete i da Ustavom regulišemo taj mehanizam, to onda koji narod ima pravo i kako da svoj status reguliše. Milošević: Nismo Bog zna šta upotrebljavali, ali pošto je on bio sklon ideji da se tu vrši neko raščišćavanje vaših međusobnih odnosa, ja sam mu rekao zašto vi ne idete sa varijantom da idemo u jugoslovensku zajedničku državu, a da Bosna može da kaže da on sa nekom dozom može da pokrene pitanje svoga otcepljenja koje niko ne može da... dovede u pitanje, s tim da u tom trenutku ako se znači vama jer to vama odmah sigurnost da niko ne može da vas eksploatiše. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Prema tome, zašto bi to radili odmah kad to uvek možete da uradite jer to se kaže i razvesti se čovek može uvek. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Prema tome da vidimo, da probamo kako bi izgledao jedan normalan zajednički život s vašim pravom da izađete kad god vam odgovara i pravom naravno Srba u BiH u toj situaciji i u tom slučaju dajete na odgovarajući način, da definišu njihov interes. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Znaš, tako da u stvari ono što bi on mog’o u ovom trenutku da traži stoji mu uvek kao otvorena mogućnost u situaciji koju eventualno proceni da mu ta država ne odgovara. KARADŽIĆ: Da, da, ja mislim da on neće na to da ide, mislim da je jedina šansa, mislim da treba Evropi, ne znam da li će

75

Bosna biti sada petog, na, na dnevnom redu, ali se vjerovatno mora. Milošević: Ovo što bi, ako bi, što bi, ako bi se prihvatio Hag. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Tu nema govora, u četerdeset opština Srbi ne bi prihvatili nikakvu vlast BiH i sve bi se snage okrenule u tom pravcu, u pravcu da se suprostave i da, i to bi bilo, to bi bilo kao u Hrvatskoj, i još gore nego u Hrvatskoj. Prema tome, tu mi nemamo… KARADŽIĆ: …pominjati, sasvim je sigurno da bi takvo rešenje dovelo do dugotrajnog građanskog rata. Jeste. Milošević: Ne bi, ja mislim da bi to bilo, pošto je odnos snaga neuporedivo povoljniji, da bi to bilo mnogo bolje rešenje nego u Hrvatskoj. KARADŽIĆ: Pa bi bolje rešenje bilo, ali ne bismo im dopustili da, da, ovaj, nigdje, to bi onda... Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Tu, to, nema, oni tamo nesretnici nemaju čak ni četerdeset opština i toliko. Nego znaš kako ti je, oni su, oni su rasparčani u te dve Krajine, tu ne živi ni polovina Srba u Hrvatskoj. Milošević: … KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Milošević: Tako da se to svodi na par stotina hiljada u Hrvatskoj. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Da, da. Ovo što se može na određen način da artikuliše ostalo... KARADŽIĆ: Ne, mislim ja, ja se nadam da oni znaju da ta Bosna također nije, nije tako jednostavno, jednostavno rješenje. Milošević: Oni sada insistiraju na ovom svom rešenju i, što se kaže, iako nisu rekli uzmi ili ostavi, oni idu po tome da to uzmu ili ostave. KARADŽIĆ: Da, ali dobro, predsjedniče, ja mislim da mi idemo nakon toga onda se obratimo narodu da se spremi na dugotrajnu patnju, ali da, da nema ništa od toga, mislim ne smijemo mi to prihvatiti, to je katastrofa, propast potpuna. A jesu li prihvatili da se specijalni status odnosi samo tamo na Hr... Milošević: Aha. Ništa od toga nisu prihvatili, oni su za sada na onom svom papiru gdje su ga malo poboljšali, gdje su dodali međunarodnu kontrolu i demilitarizaciju tako da od svega su oni po malo uzeli, ali ništa nisu konačno prihvatili. Pred nama sutra je taj razgovor sa Vajnensom. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Sutra je taj razgovor sa Vajnensom u Parizu, a prekosutra bi Vajnens došao ovamo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Pa bismo vidjeli u kom pravcu dalje, a shvatio sam iz ove informacije koju su mi dali iz njegovog štaba da on namerava da posle toga ode u Bosnu. KARADŽIĆ Aha. Milošević: I onda bi ja njemu predložio sutra, ne sutra nego prekosutra kad dođe pa da on sedne i sa vama i porazgovara. KARADŽIĆ: Pa, da, jedan put je bio, al’ je samo tada bio oko posmatrača, sada bismo mi predočili... Milošević: Sad bi trebo’ da vidi silinu stvari. Da. KARADŽIĆ: Prema tome, da mi idemo na taj jedan amandmanski prilaz njihovom dokumentu da predložimo šta mi, kako mi gledamo na te stvari. Milošević: Da, da.

KARADŽIĆ: I onda da vidimo paralelno koliko će evoluirati u pogledu statusa Krajina i zavisno od toga da… vidimo šta onda može i kako da se nastavi rasprava. Milošević: Da. Jer ako se prihvati amandmanski prilaz onda su uslovi mnogo bolji. KARADŽIĆ: Da, onda se nastavlja rad, ako se ne nastavi rad onda mi moramo stvoriti tijelo jedno koje će da predstavi... Milošević: Mora da se nastavi rad, mora da se nastavi rad. Videćemo šta je, oni hoće da zbrze i hoće da to, evo idu prema Savetu bezbednosti da nam zavede sankcije protiv Srbije itd. KARADŽIĆ: Da. Možda bi neku međunarodnu aktivnost do petog trebalo uraditi. A da li ovi ugovori Rapalo i London imaju neke veze? Milošević: Pa ja mislim da nemaju, ali zamolit ću Vladana. Evo, tu je i on i Kosta, neka sednu i to u papirima neka vide kako to može. Ja mislim da London obuhvata i Makedoniju. KARADŽIĆ: Pa, dobro, može se revidirati London. Milošević: Mhm, to, to bi onda oni protumačili kao naše pretenzije na Makedoniju, doduše. KARADŽIĆ: Pa, dobro, ali da osnova neka da se tu sačuva možemo da revidiramo Londonski ugovor, nije problem. Milošević: Evo pogledat ćemo sad šta tu, šta tu kaže... KARADŽIĆ: Važno je da idemo dalje u posao, ako ne bude predsjedniče, ja mislim moramo stvoriti tijelo koje će da ostatak zemlje predstavlja i da njime upravlja. Milošević: Pa mi imamo ovo Predsedništvo, ali opasnost je da ga Crnogorci sada razbiju, a to bi više voleli. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ili jednostavno mogu ovoga da smene i da kažu nema više Predsedništva. KARADŽIĆ: A dobro, ima i Bosanci, napravit ćemo mi tijelo, novo tijelo potpuno. Milošević: Pa to ti telo neće niko da prizna. KARADŽIĆ: Pa nek’ ga prizna... Milošević: Ovo, koliko-toliko znaš. Evo sad ambasadori predaju akreditive, ovo-ono, radi znači ipak, to Predsedništvo nekako funkcioniše. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Međutim, ako Crnogorci iz njega izađu, onda su nam podmetnuli takvu minu da to Predsedništvo više neće imati legitimitet, čak ni formalin, znaš? KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ovaj formalni ono ima po Ustavu. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: ...ali ja mislim da oni neće to da urade, nisu valjda tolike budale. KARADŽIĆ: Pa, treba vidjeti, ali ako ne bude onda važno je da sluša, da slušaju snage unutrašnje, a ako ne bude treba stvarati novo tijelo koje će da... Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Možemo da ih imamo uz sebe protiv sebe. Milošević: Ma, znam, ali mi moramo da raščistimo tu stvar sa, sa Crnom Gorom. KARADŽIĆ: Da, da čekajte, znači oni su u jedan kod vas, je l’ tako? Milošević: Ne, oni su u dvanaest. KARADŽIĆ: A Nikola je posle toga, je l’ tako? Milošević: Ja ne znam kada će doći. KARADŽIĆ: Ja mislim da će on oko jedan sat. Milošević: Dobro, lako je to. KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Mogu li ja onda vas zvati ponovo danas?

76

Milošević: Uradit ću ja sve to, a evo, u tom pravcu ćemo da radimo. KARADŽIĆ: Dobro. Hoćemo li se čuti, ja onda mogu vas zvati opet? Milošević: Svakako, svakako. KARADŽIĆ: Dobro, predsjedniče. Pozdravite tamo ljude. Milošević: Zovi poslije tri. Razgovor vođen 31. oktobra 1991. godine između Radovana Karadžića i Vitomira Žepinića Žepinić: Kako ste? KARADŽIĆ: Evo jedem grožđe neko, čujem da ste me zvali, pa da se još čujemo. Žepinić: E bio sam kući i ja, ovo dva-tri dana pokušavam onaj, da, da vidimo ima li šanse da kavu negdje popijemo, malo da se vidimo. Sutra smo nas dvojica namjeravali otići malo do Krajine. KARADŽIĆ: Ko? Žepinić: Aa, Simović i ja. KARADŽIĆ: Gdje ste namjeravali otići? Žepinić: U Krajinu tamo. KARADŽIĆ: Aha. Žepinić: Ma imamo nekih stvari koje hoćemo da odradimo, onaj... KARADŽIĆ: Aha. Žepinić: Pa ne znam gdje ste vi sutra? KARADŽIĆ: Sutra sam... Žepinić: Prije podne...? KARADŽIĆ: Sutra sam na klinici, pa onda sam u Predsjedništvu, imam Vajnensa u pola jedanaest. Žepinić: Da. KARADŽIĆ: Pa možemo, mogli bismo onda nakon toga Vajnensa, možda. Žepinić: Važi. Važi, evo ja ću se sa Miodragom ujutro dogovorit pa da se onaj, vidimo. KARADŽIĆ: U, u kabinetu Nikole Koljevića bi možda mogli da...? Žepinić: Kad se vraća on? KARADŽIĆ: Ali, kabinet je tamo, nije problem. Žepinić: Ama, ama, odvez’o mi je auto, ubiću ga. KARADŽIĆ: Ko? Nikola? Žepinić: Ma ja. KARADŽIĆ: A gdje je odvez’o? Žepinić: Ma dao sam im auto, jer su… KARADŽIĆ: A, ee, onda je, o, a to je na aerodromu? Žepinić: U Beogradu, na aerodromu, da. KARADŽIĆ: Na aerodromu, on je u Beogradu. Vratiće se on, ja mislim, sutra ili prekosutra. Žepinić: Ma nema problema. KARADŽIĆ: On je dobro, on je tamo u Engleskoj, obaviće važan posao. Žepinić: Da znam, rek’o je on. Čuo sam se ja s njim prije nego što će otići. KARADŽIĆ: Je li sve ono drugo ide u redu? Ide? Žepinić: Ide, ide, sve. KARADŽIĆ: Aha. Dobro. Žepinić: Po mom... KARADŽIĆ: Ono s Acom ide u redu?

Žepinić: Bez ikakvih pro..., ma ja sam danas, večeras sam malo i sa Sifetom (ili Fikretom) razgovar’o. Ovaj se previše okomio. KARADŽIĆ: Ko? Žepinić: Aaa, Fi..., ovaj Pepi, Kljujić. KARADŽIĆ: Na koga? Žepinić: Na Aliju, vidim... KARADŽIĆ: Na Aliju? Žepinić: Ja. KARADŽIĆ: Ali kojega? Žepinić: Delimustafića. KARADŽIĆ: Što? Žepinić: Za armiju ovo… KARADŽIĆ: Što? Žepinić: Za armiju. KARADŽIĆ: Aha. Žepinić: Ovo što smo uradili. KARADŽIĆ: Aha. Žepinić: Mene ne smije, onaj, jer, imam ja adute u rukama protiv njega... KARADŽIĆ: Dobro, a Alija neka mene ne olajava, jer sam ja njemu napravio prolaz u vojsci, nek’ ne pravi gluposti. Žepinić: Ne, ne, nije, nije to on onaj... KARADŽIĆ: Ne, budalaštine pravi, oni meni sve kažu. Žepinić: Tako da, onaj, rek’o sam ja večeras Sifetu (ili Fikretu) de ti malo, rekoh, njega primiri, jer, reci mu da bi se mog’o i ja oglasit, a onda neće valjat. Pa je reko Sifet (Fikret) da će ujutru s njim razgovarat. KARADŽIĆ: Aha, dobro. Znači, ja sam ovako, ja sutra sam, ovaj iz kabineta Koljevićevog ja vas zovem... Žepinić: E važi. KARADŽIĆ: A gdje... vi, vi ćete bit’ kući je l’ tako da... ovo na poslu?! Žepinić: Na poslu. KARADŽIĆ: U stvari ja ću se javit Simoviću, pa nek’ on vas nađe. Žepinić: E valja. Dogovoreno. KARADŽIĆ: A vi ćete biti sa Simovićem u vezi, od pola jedanaest, pa dalje. Žepinić: Važi. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Žepinić: Dobro. KARADŽIĆ: Prijatno. Žepinić: Živio. Razgovor vođen 1. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Hteo sam da ti skrenem pažnju, meni je kasno ovaj, palo na pamet da on ustvari jednostavno ne razume ovu ideju plasiranja islamske države. Zato što je razumeo da bi oni hteli da odvoje taj deo. KARADŽIĆ: Aha! Milošević: Jednostavno, vrteo sam film, analizirao sam kako da on to ne shvata kad sam mu izneo mnogo činjenica i onda mi je upalila sijalica, da je on u stvari shvatio pošto sam mu pokazivao i onu kartu i ono sve. KARADŽIĆ: Da!

77

Milošević: On je shvatio verovatno da mu ja objašnjavam kako oni to hoće pa da odvoje taj deo, a nije shvatio glavnu stvar i hoće celo to da... KARADŽIĆ: Da, da! Pa da, dobro, odlično! Onda ću to ja njemu da objasnim. Milošević: Onda je (govore uglas) jako važno da mu objasniš o čemu se radi. KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Znaš, ti ćeš mu to naj... objasniti, jer dobro, ja sam to pominj’o… KARADŽIĆ: Ma ja ću njemu da pokažem bez (zamuckuje) od jedan’est koma nešto posto ovaj, stopu nataliteta u koji se oni uzdaju i ministarstvo koje su formirali da uvezu Turke u Bosnu. Milošević: Da, da! Da, da! KARADŽIĆ: I tu... to ministarstvo će njih kompromitovati strašno. Oni su doneli odluku da formiraju to ministarstvo, i to toliko motiviše Srbe, a s druge strane njihove namjere pokazuje koje su osvajačke u stvari. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Tako da ću ja to njemu, pomjereno je nešto na 11,15, valjda mu treba više vremena sa ovim drugima. Milošević: I ja mislim da, da se on još uvek kod Kadijevića(?) KARADŽIĆ: A, gore, je l? Milošević: Ma da! Mislim da je on, još završava razgovor kod njega. On je sinoć mislio da završi to, pa… KARADŽIĆ: Aha! Milošević: Jutros. Ja jutros kad sam proš’o pored ovoga SSNO-a vidim njihovu kolonu kola, znaš sa njihovom zastavom. KARADŽIĆ: Znači, još su tamo! Milošević: Mora da je on tamo, jer je on sinoć kad je otišao od mene, tada sam se ja čuo sa tobom. KARADŽIĆ: Mm… Milošević: To je bilo kasno. KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: A onda je, onda je verovatno s njim razgovarao malo duže, pa nije mog’o da se sporazume, pa su se dogovorili možda da se vide jutros, verovatno. Čut ću ja to. KARADŽIĆ: A mogli bismo biti u velikoj prednosti kad bismo znali zašto se Evropa žuri. Milošević: A ima više razloga. KARADŽIĆ: To bi nam bilo vrlo važno. Milošević: Ima više razloga od ličnih Vandenbrukovih, jer on ide sa funkcije pa dolazi Portugalac, znaš? KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Od tih, od tih, do, do ipak jasnih razloga da vreme više ne radi za njih, jer oni su napravili ovaj udar medijskim, znaš, sredstvima, falš udar... KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Polako se to raščišćava, evo na primer juče ona jedna izjava Gorbačova vrlo pozitivno. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Vrlo pozitivno ne kladi se sa Francuzima, prvi put pazi. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ovaj prvi put. KARADŽIĆ: U odnosu na nas... Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: To moram da vidim u novinama. To je vrlo važno. Mi imamo dobrih vijesti iz komisija, kažu da…

Milošević: Kaži ti njemu, kaži ti njemu: molim vas, ovaj, vi kažete svi su za to, evo Gorbačov je, pazi šta je rek’o Gorbačov. Ovaj, rekao je da je ukidanje Jugoslovaije, jugoslovenske federacije neodgovorno, neodgovoran prilaz. KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Ja se držim, da podržimo Jugosbaviju, u suprotnom da li nam treba takva nova Evropa sa toliko patnje, rekao je sovjetski predsednik. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Zatim, zamerka francuskim stavovima. KARADŽIĆ: Aha, odlično! Milošević: I sad pazi, evo, evo TINERA... ti bre ne čitaš nikad novine. Prekor Evropi i kaže Gorbačov… KARADŽIĆ: Aha. Milošević: …da je izjavio da ne treba otpisati jugoslovensku federaciju. KARADŽIĆ: Aha, aha! Milošević: Jer reći da Jugoslavija više ne postoji predstavlja površan i neodgovoran pristup. KARADŽIĆ: Odlično, odlično. Milošević: A zamisli, a to je Hag. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: . . .oslavija. To je dobro, naravno neće ovi, neće ovi da to sve kažu. A ima na prvoj strani moj susret sa Dejnasom, najveći je naslov, odbijamo ultimatume, to što sam rek’o. KARADŽIĆ: To je dobro za narod, to je vjerujte to… Milošević: Prvih, bez presedana nove istorije, nova rešenja Haškom dokumentu i… KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Milošević: Onda sudija će se izjasniti tek pošto se upozna sa novim tekstom predloga. KARADŽIĆ: Aha, da, da! Milošević: Tako da znaš, ja sam maksimalno s njim forsirao, da oni ispopuštaju, a nisam ni hteo da prihvatim ništa dok ne vidim novi tekst ovde. KARADŽIĆ: Da, da, i onda treba treba ići na ovo da nije to pet, pet prema jedan, nego 50-50, najmanje. Milošević: Ma ne, ma ja sam njemu rek’o i drugu stvar, on se uvatio za glavu pa rek’o, šta molim vas, to je krupna primedba, meni je vrlo neprijatno i tako dalje. Meni je vrlo neprijatno i onda ostali(?) gde smo bili, da vi to molim vas, mi moramo to da popravimo. Ja sam rek’o kako vi govorite molim vas 5-1, a Slovenija vam je u oči… rekla da ne prihvata ništa. KARADŽIĆ: Da! Milošević: Da uopšte neće ni da učestvuje ni na konferenciji nego tu u prisustvu ako treba drugima da pomogne. Prema tome, nije vama ko prihvata Haški dokument, a ko ne prihvata, nego je vama samo negativno ako neko želi da bude lojalan prema svojoj zemlji, ako ne pristaje na njeno ukidanje. A ovi što hoće da izađu iz Jugoslavije, bez obzira što im se Haški dokument ne sviđa, vi njih samo blago ćete da ukorite. KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Ja kažem šta, to je, to je ogromna greška. Deklaracija nije smela takva da, molim vas, to mi moramo da ispravimo. I oni će verovatno da isprave, da podnesu mere. Onda sam ja rek’o, molim vas, sve ćete vi da dobijete, ako ne prihvatite crnogorske arnandmane, jer Crnogorci su sad ono što se dogovorili (?) KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: I dali su te amandmane, a mi smo forsirali sinoć da se oni usvoje. KARADŽIĆ: Aha.

78

Milošević: Jer, to je onda otvaranje znaš, imaš zajedničku državu. Znači, ima alternative, može suverene republike za one koji to žele i zajednička država za one koji to žele, brate. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Sad stoji, a to smo mi napisali ovde. KARADŽIĆ: Odlično! Odlično Milošević: I zajednička država za one koji to žele. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Prema tome, koje će da... i onda koja će da održi kontinuitet Jugoslavije. KARADŽIĆ: To je u prvoj i drugoj tačci, je li? Milošević: Da, da! Da, Da! E sad, on hoće sad sam to nešto da prihvati, ali da nešto drugo, pa na ćoše i tako dalje. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Znaš, ja mu kažem, šta ćete da… ako crnogorske amandmane ne prihvatite, Srbija podržava crnogorske amandmane, ne može sad Crna Gora da odustane od svojih amandmana. KARADŽIĆ: Da! Milošević: Prema tome, imat ćete dve republike koje podržavaju te amandmane. KARADŽIĆ: I pola treće! Milošević: Imate Sloveniju koja je napolju. KARADŽIĆ: Imate pola treće... Milošević: Imate ovaj Hrvatsku gde su se Srbi izjasnili protiv i gde je rat, imate Bosnu koja nikakvo izjašnjenje ne može bez tri naroda da donese i imate Makedoniju koja je beznačajna. I što ćete vi onda da radite. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Hoćete vi onda, jer on meni preti znaš, ako se vi ne izjasnite mi nastavlj... mi nastavijamo da radimo sa republikama koje hoće da prosperiraju, republikom Srbijom koja neće da koooperira, mi prekidamo sve odnose, blokadu ovo, ono… Kažem, nemate vi pravo blokadu bez odluke Saveta bezbednosti UN-a. KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: S ostalim, naše zemlje će da izvrše, pa ja kažem znači treba da se bijemo sa vašim zemljama. Pa dobro, ako hoćeš da se bijemo, mi možemo i da se bijemo, mislim nije, neće nam biti prvi put, ali… KARADŽIĆ: Da! Milošević: To je onda nasilje koje je nezapamćeno. Je l’ vi tako mislite ovaj... da izgradite. KARADŽIĆ: Neka žurba je zaista velika. Možda je, čini mi se da se Francuska boji da Njemačka ostane van kontrole evropske i da je tu možda problem. Milošević: Ja ne znam šta može da bude. KARADŽIĆ: A drugo, Francuzi su, Francuz me maltene na koljenima molio da prihvatimo da evropske trupe budu gdje nam zatreba, gdje se odlučimo da zovemo. Milošević: Ne valja to prihvatit. KARADŽIĆ: Ne valja, znam... Milošević: Nemci menjaju Ustav. KARADŽIĆ: Cijeli Ustav, je li? Milošević: Nemci menjaju Ustav koji im zabranjuje da šalju trupe. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Sad menjaju Ustav. KARADŽIĆ: Aha! Da, da, znači ona se otima. Njemačka se otima ispod kontrole. Dobro predsjedniče. To je dobra ideja, znači da, po... ponovite mi još jedanput molim vas, da, da ovaj…

Milošević: Šta da ti ponovim? KARADŽIĆ: Ono prvo. Milošević: A ono prvo, objasni mu šta znači ideja o islamskoj republici. KARADŽIĆ: Aha, aha. Dobro dobro. Milošević: Jer, on je, on smatra da je to nerealno što mu ja govorim zato što ovaj nema interesa da se izdvaja. KARADŽIĆ: Da! Milošević: Je l’ gledao on u kartu? U stvari, to je meni tek posle se ukapiralo da on u stvari nije shvatio da mu ja objašnjavam da nosi celu bre državu na tanjiru da mu daju. KARADŽIĆ: Da, da, da! Da, da, dobro. Dobro, odlično. Ja ću danas na to da, da. Milošević: Drugo, ti mu kaži da, da može ovo, ovo ovu, ovaj ultimatum prema Srbiji da je to, da je to loše, jako loše primljeno. Da je to jako oborilo... KARADŽIĆ: Da! Milošević: …ugled Evropske zajednice i njih stavilo, praktično, u nemoćnu funkciju njemačkih ovih… KARADŽIĆ: Da, da! A zato sam ja mislio da mi ovim strancima kažemo da nije Srbija ta koja nas ohrabruje da, nego mi tražimo od Srbije da, da poštuje naše interese, naše potrebe. Da, da skinemo pritisak sa Srbije razume... Milošević: Nije stvar u tome. Ovo što je Babić uradio, to je nečasno, nije meni pritisak ne pritisak. Nečasno je da kaže da ga srpska vlada nagovara o svemu prva. KARADŽIĆ: Da, da! Da,da. Milošević: One sve tri tačke, video si u prvoj tačci ono što je on ovde usaglasio, on. KARADŽIĆ: Da! Milošević: U prvoj. KARADŽIĆ: To nisam video, šta je ovaj, još, mislim… Milošević: …ukupne teritorije u okviru Jugoslavije, piše u prvoj tačci. KARADŽIĆ: Jesu oni prihvatili to? Evro... Evropa? Milošević: Nisu prihvatili, zato što oni neće da prihvate nego oni idu u okviru Hrvatske. KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Ali i oni neće nikakvu promenu granice da dozvole (?) znaš. Međutim, laže da ga je Srbija ubeđivala da prihvati Haški dokument. KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: Ovde je usaglasio četiri tačke, prva tačka je, čit’o si je sam. KARADŽIĆ: Da, da, znam. Milošević: Ukupne teritorije i jedna i druga Krajina u okviru Jugoslavije. KARADŽIĆ: Da, nije… Milošević: Pod kontrolom i… KARADŽIĆ: Da, da! Milošević: …međunarodne zajednice na osnovu međunarodnog ugovora. KARADŽIĆ: Da, da! Da, da! Milošević: Mislim to, to… KARADŽIĆ: Ma dobro, on je problem veliki, pusti to sad(?) Milošević: Džudački pos’o i sada. Šta ovo znači. Prihvatanje, i sad su ga pitali, a ko to ovaj, kao on rek’o valjda svi, svi... da su ga... KARADŽIĆ: Da, da! Dobro predsjedniče, ja ću… Milošević: Reci mu tako da radi! KARADŽIĆ: Ja ću danas da vam se javim kad ovo bude gotovo.

79

Milošević: Da! To budi siguran da će to da traje, može on da ponovo nešto ovaj odloži, jer njemu je ovde frka. KARADŽIĆ: Da, da! Ne uspijeva mu ono što je naumio, je li? Milošević: Ne uspeva, frka mu je, on je, on je otiš’o ovde, on je bio... da bude do… pitanja do osam... razumeš. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I nešto i onda će da čeka, pa... mora da ide kod Kadijevića, pa kod Lončara(?), pa znaš to je. KARADŽIĆ: Da, da! Vrlo je važno da, da, igramo na tu njihovu žurbu, da im otežamo to. Milošević: Ma ja ne znam, to je... i kako ćemo da, da… KARADŽIĆ: Amandmanski za… Milošević: Ne, ja ne znam kako ćemo dalje da stvari teramo, ali dobro bi bilo kad bi nam ovo prihvatili, jer bi onda skinuli blokade sa… KARADŽIĆ: Znam, znam, Milošević: Sa prvog ovoga (Radovan kašlje i ne čuje se Slobodan)... skinuli blokade sa principijelnog prvog dela, a čuli bi u, u amandmanski postupak na ovim svim ostalim delovima. KARADŽIĆ: Da, da! Da, da! Onda posle odmah rad polako i gotovo. Milošević: To... to mora po arbitražu da vidimo pa znaš… KARADŽIĆ: Da, da! Da,da! Dobro, dobro, dobro. Milošević: ‘Ajde. KARADŽIĆ: Hvala što ste se javili. Razgovor vođen 2. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Mire (sekretarice Slobodana Miloševića) KARADŽIĆ: Radovan. Mira: Molim? KARADŽIĆ: Izvinite što vas zovem, nema, nema nigdje Slobe, ne znam gdje je. Mira: Nema ga, života mi, i ja da tražim neki dokument, treba da mu dostavim, ali ne ... KARADŽIĆ: Je l’ doš’o iz Haga? Nije? Mira: Ko? Molim? KARADŽIĆ: Je l’ doš’o iz Haga dokument? Mira: Jest najverovatnije. KARADŽIĆ: Aha. Mira: Pa ovaj, da je to, zvali me ovi, pa su me pitali gdje da mu dostave to, jer.... KARADŽIĆ: Molim vas, molim vas recite mu da sam ga hitno tražio. Stanje kod generala Uzelca na zapadnom frontu je katastrofalno i da on hitno, ovaj, može da stupi s njim u kontakt, da se raspita šta je il’ da sa Blagojem il’ sa ovim se čuje. Mira: Da je stanje na ... KARADŽIĆ: U, ba, banjalučkog korpusa, jer banjalučki korpus brani Jugoslaviju. Tamo se ustaše pripremaju da probiju banjalučki korpus i da, Jugoslavija će pasti. Mira: Da. KARADŽIĆ: I to je naj... za danas, u ovom trenutku najhitniji posao. Mira: Samo da zapišem…. Šta ste rekli da, da mu kažem? KARADŽIĆ: Banjalučki korpus je ugrožen i da hitno sa Blagojem i sa ovim Kadijevićem vidi i direktno da zove ovaj banjalučki korpus. Ugrožen je banjalučki korpus i može da padne, to je ratište i onda, onda je gotova Bosna. Mira: ...A zašto?

KARADŽIĆ: Pa zato što on nema ni tehnike ni ljudstva. Mira: Ma nemojte. KARADŽIĆ: Avijacija ne pomaže, ništa se ne dešava tamo. Mira: Bože sačuvaj. KARADŽIĆ: Možda je opet neka izdaja u pitanju. Mira: Pa moguće. KARADŽIĆ: Molim? Mira: Jeste ga zvali vi? KARADŽIĆ: Jesam kući, nema ni u Požarevcu ni tu. Mira: A joj. KARADŽIĆ: Hitno zovite molim vas taj, taj... Mira: Sad ću da vidim gde je, ali ovaj ako ste ga vi zvali ja nemam gde drugo Radovane da ga ... KARADŽIĆ: Ma ja, možda će se on vama javit’ odnekud. Mira: Ako mi se javi, molim vas preneću mu da je hitno. KARADŽIĆ: Hitno, recite da je to najugroženiji... u ovom trenutku je pitanje Jugoslavije, pitanje... Mira: Što ne prenesete generalu Simoviću? KARADŽIĆ: Molim? Dajte mi generala Sim... Mira: Pa kako da ne, pa evo Simović je u kancelariji, treba da mu se prenese pa neka on to.... KARADŽIĆ: Samo da ja upišem njegov telefon. Mira: Ja, ja, dok on ovaj, dok... E doktore, e ovako Simović, to je šest, kancelarija, šest – osam – pet – dva – četri – nula. KARADŽIĆ: Simović general, samo momenat, da vidimo šest – osam – četri. Mira: Šest – osam – pet. KARADŽIĆ: Osam – pet. Mira: Dva – četri- nula. KARADŽIĆ: Dva – četri – nula. To je kući... to je kancelarija, je l’? Mira: Ja. KARADŽIĆ: Dobro. Mira: E. KARADŽIĆ: Tu uvijek ima neko, je l’? Mira: Sigurno... KARADŽIĆ: Ima li on dežuru tamo neku, ima? Mira: Imaju, imaju non-stop, sigurno, pa neka prenese on Blagoju il’ nekome tamo. KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Hvala lijepa. Prijatno. Razgovor vođen 2. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i generala Simovića KARADŽIĆ: Dobar dan. NN muška osoba: Dobar dan želim. KARADŽIĆ: Je li kabinet generala Simovića? NN muška osoba: Jeste. KARADŽIĆ: Na telefonu Radovan Karadžić iz Sarajeva. NN muška osoba: Vi ste. KARADŽIĆ: Da. NN muška osoba: Mogu li da govorim sa generalom? KARADŽIĆ: Samo malo, samo momenat. NN ženska osoba: Dobar dan. KARADŽIĆ: Dobar dan, kabinet generala Simovića? NN ženska osoba: Da, ja, da. KARADŽIĆ: Radovan Karadžić iz Sarajeva na telefonu, želio bi... NN ženska osoba: Da, ja Vas pozdravljam i čast mi je da Vas ponovo čujem. KARADŽIĆ: Fala lijepa. NN ženska osoba: Iz Ara, Araova.

80

KARADŽIĆ: Aha, mi smo se tamo… NN ženska osoba: Ja sam uzela, da, da. KARADŽIĆ: Aha. NN ženska osoba: Tamo smo bili skupa. KARADŽIĆ: Mogu li ga ja za momenat dobiti? NN ženska osoba: Evo, evo, možete. KARADŽIĆ: Hvala lijepa. NN ženska osoba: Radovan Karadžić, gospodin Simović. KARADŽIĆ: Dobar dan, Radovan Karadžić na telefonu. Simović: E, pozdravljam. KARADŽIĆ: Kako ste? Simović: Moglo je i bolje, ali dok je Bosna naša, dobro je. KARADŽIĆ: E, a dokad će biti Bosna naša? Simović: Dokle ste Vi tamo, a ja ovdje. KARADŽIĆ: E, sad nam je... Simović: A ovi posle ima da je produže i da je prošire. KARADŽIĆ: Sad je veliki problem, veliki je problem kod Uzelca. Simović: Kod Uzelca. KARADŽIĆ: Zato te zovem, veliki je problem kod Uzelca, pet-šest hiljada ljudi nedostaje, nedostaje mu opreme, mislim da nema ni ovih zimskih uniformi, avijacija mu ništa ne pomaže, treb’o bi tući neke ciljeve tamo, jer Hrvati su tamo, ustaše su pregrupisale snage, hoće da probiju front u zapadnoj Slavoniji i onda je to, onda je sav, svi planovi su onda ovaj dovedeni u pitanje. Slobu sam tražio, nema ga ni u Požarevcu, ni u Beogradu, ne znam gdje je, ni Mira ne zna gdje je, treb’o bi nešto najhitnije činiti da se tom čovjeku pomogne. Simović: A šta je to što Uzelac ne uspeva da po vertikali vojnoj ispolji probleme i... KARADŽIĆ: Bojim se da nije, da nije shvaćen dovoljno tamo, to je problem. To bojim se, a onda narod nagađa da nije izdaja, da nije ovo, da nije ono, ali u svakom slučaju ta avijacija recimo ne radi ništa. Moglo bi se nekako po dubini registrovati i ti svi njihovi planovi, jer ima tačno se tamo vojni, vojni ciljevi koji, koji su pripremljeni i da dejstvuju po nama ovamo i da probiju taj front. Oni bi se mogli onemogućiti ako bi avijacija odigrala ulogu, napravila nekolika leta i to uništila i tako to bi bilo vrlo bitno. Ali on očigledno nešto ne može da, da dobije neku, neku podršku. Simović: Ja sam mu juče poslao 270 ljudi dobrovoljaca iz tog prostora. KARADŽIĆ: Aha, ja ću, ja, ja, ja radim na tome da mu ide dvije i po hiljade Ozrenaca, ali bojim se da nema ni opremu tamo. Simović: Otišli su u Zvečevo. Sa tog su prostora većina rođeni. KARADŽIĆ: Aha. Simović: Obučeni su, naoružani su, računam to je u ovim prilikama i jedan dobar bataljon. KARADŽIĆ: Da, da. Simović: Odred, kako hoće. KARADŽIĆ: Dvije dobre čete, da. Simović: Da to dobro iskoristi, jeste. Znam da ima i osipanja ljudi koji mu se povlače s položaja, to su problemi, danas sam video u “Novostima”, u tom smislu da neko ima izjavu, Uzelac, vezano za, da se u Bosni da, Bosna neće zakuvati itd. Takav neki podnaslov izvučen pa sam čit’o tekst, znam da mu je izdužen front i da ne može održavati... KARADŽIĆ: Veliki front, veliki je front, a ta opozicija, taj Vuk i to, to je izdajnički tamo zlovarilo i vratilo se nešto ljudi, vratilo se zbog nekih komandi. Vjerujte, pravo da Vam kažem, pitanje je da li se isplati da 500 ljudi stavljate pod komandu

jednog čovjeka u koga oni nemaju povjerenja ili je druge nacionalnosti. Ne teba više gajiti ni tu lažnu sliku. Simović: A o kome je reč? KARADŽIĆ: Pa primjera radi, traži se neki tamo, ima čak i neki nesrećni Žikić Musliman... Srbin, ali ima ime Omer. Ali Srbin je, jer kum mu je bio Musliman i dali mu ime Omer i sada se oni pobune, uzbune se, plaše se, nisu sigurni, da ih neće izdati, da ih neće izložiti pogibiji. Sad je najvažnije da završimo posao pa kako god, najvažnije je sad što manje žrtava, ja bi volio kad bi se Vi s njim čuli. Simović: Ja jesam u prilici, ali ću se prvo čuti sa Generalštabom, da vidim s čime oni raspolažu i da upotpunim ovo sa vašim informacijama i ovim... KARADŽIĆ: Vjerujte mi generale, to će biti, to će završit posao. Džaba Evropa, ništa, ništa ona neće napraviti, sve su ovo gluposti. Bio je Vens juče dva puta kod mene, pa kod mene, pa kod Izetbegovića, pa opet kod mene. Ma oni su, oni hoće da završe radi sebe, da nas zbrze i da unište zemlju. Mi to njima nećemo dati, ali ako budemo na vojnom planu loše stajali onda je niš... onda smo ništa, onda je gotovo. Oni sada strahovito pripremaju da zapadnu Slavoniju likvidiraju, pale nam sela tamo, kolju ljude, mi moramo zaposjesti sva srpska sela tamo, tu nema druge. Simović: A ima li šanse da se sto ljudi iz bosanske Krajine... KARADŽIĆ: Ja sam dao nalog, nalog tamo dao sam svim opštinama i presjednicima opština, dao sam nalog, uveli su i komande mjesta, uveli su i ratnu, kompletno ratno, ratne uslove privređivanje i rada i sve, opštu mobilizaciju sam najavio im, jer je ona u toku, od ranije, k’o, ovaj, pa sam rekao da moraju da vojne obveznike predaju tamo i tako. Ali nema dovoljno tehnike i avijacije u koju se narod najviše uzda, uopšte ne funkcioniše tamo. Ja bi Vas molio da vidite malo sa Slobom i sa Adžićem i sa Kadijevićem ako hoće da spasimo dio zemlje, ovo je prilika kada, zapadno slavonski front je ključni front, vjerujte mi. To je ključ svega. Simović: E, na, u ovom slučaju na nama dvojici je zadatak kako da obezbedimo ljudski faktor, nije problem hoće li Uzelac i hoće li ljudi i taj deo, nazovimo izdaja i sumnje da, da, bar mi skidamo s dnevnog reda, ali nema ljudi na položaju Radovane, to je problem. KARADŽIĆ: Pa to je problem, tu moramo nešta da učinimo, evo ja sam dao nalog da se deset hiljada ljudi za nedjelju dana obezbijedi tamo, dao sam nalog i sad ide ponovo taj nalog, ovog trena ide taj nalog. Simović: Ako nama tehniku u JNA nema ko da upotrebi, džabe što imamo... KARADŽIĆ: Da. Simović: I ona odnos snaga menja na štetu neprijatelja, na štetu našu. KARADŽIĆ: Da, da, mi se sada idemo vrlo oštro i disciplinovano i mislim da će, da ćemo dobiti ovaj, da ćemo dobit’ nešto ljudstva. Molim Vas ako možete Vi za prvi mah sad da pošaljete na petnaest dana nešto ljudstva i da vidite šta je, šta je sa avijacijom i šta je sa ostalim, danas je pitanje Jugoslavije pitanje banjalučkog korpusa. To budite uvjereni, ja nisam stručnjak za vojna pitanja, al’ ovo, ovu stvar znam sigurno, da je pitanje opstanka Jugoslavije pitanje banjalučkog korpusa. Ima veliki front, malo ljudstva, nema sadejstva, ovaj, avijacije i artiljerije, da vidimo da se nešto učini. Simović: Evo, videću ja odmah.

81

KARADŽIĆ: Hajte molim Vas. Ako, ako održimo zapadnoslavonski front mi smo spasili Jugoslaviju. Bar ovu manju Jugoslaviju, ali spasili smo je sigurno. Simović: Ima li nešto ako ja dođem na red da, popodne nameravam da se čujem sa Slobodanom, nešto što on ne zna, a možete mi reć’. KARADŽIĆ: Pa, evo ovu stvar ne zna, inače ću ja u ponedjeljak ujutru bit kod njega, kao što smo se dogovorili, ali samo ovu stvar da se, da se Uzelac ojača maksimalno, jer banjalučki korpus je i Tuđmanu kost u grlu i on bi volio da, da, tu, i on je čak to izjavljivao, ‘alo… Simović: Da, da. KARADŽIĆ: On je to čak izjavljivao samo da je banjalučki korpus i oni prave ogromne pripreme, pregrupisavanje tamo. Oni ako probiju slavonski front onda ugrožavaju i Bosansku krajinu, ovdje će podijelit oružje i dijele već Muslimanima, ustašama, ovim, ovaj, Paraga dijeli pored Drine i onda će pokušat da zapale Drinu. Najvažnije nam je da tu na njihovoj karti, na njihovom pragu, mi njih zaustavimo da zapadni, zapadnoslavonski front učvrstimo i stavimo pod kontrolu sva srpska sela tamo. To je najbitnije i to je tačka na kojoj Jugoslavija opstaje. Simović: Razumeo sam Vas. KARADŽIĆ: Hvala Vam lijepa, bićemo u kontaktu. Razgovor vođen 2. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Radoslava Vukića KARADŽIĆ: Dobar dan, Radovan je. Vukić: Koji Radovan? KARADŽIĆ: Je l’ to doktor Vukić. Vukić: Jeste. KARADŽIĆ: Pa Radovan Karadžić je. Vukić: A, Radovane vi ste... izvinjavam se, recite Radovane. KARADŽIĆ: Slušajte molim vas, dajte Miru Mlađenovića na kurs za uređivanje novena. Pa kako smije ovaj naslov da objavi “Rodoljubi ginu kao glineni golubovi”. Pa jebem mu sunce, on treba da plaši rodoljube ili treba da ih mobiliše? Vukić: Dobro, bili smo sinoć, bio je ministar Simović ovdje i Žepinić, bili smo kod generala Uzelca i on kuka, kaže on dogovorio se sa Adžićem… da se napravi pritisak na Adžića da se nešto uradi. KARADŽIĆ: Ma pusti, lako ću ja za Adžića, ja ću sa Adžićem i Kadijevićem biti u ponedeljak. Molim vas, jednu stvar, ono nekakvo proglašenje, ono što je... ima nešto što se kaže predsjednicima, a to se ne proglašava, dajte molim vas suština da se postigne kod predsjednika opština. Vukić: Imali smo isto sinoć sastanak, postavili smo za radio i poštu ćemo postaviti, a ovo proglašenje mislili smo na vanredno stanje. KARADŽIĆ: Dobro, ali nemojte ni vanredno stanje nego kažite mobilno stanje, mobilno stanje. Vukić: Mobilno stanje i komanda mjesta ne funkcioniše. KARADŽIĆ: Molim vas, mobilno stanje, a sve to u četiri oka takoreći treba, ne treba na ne znam koliko, molim vas ovu stvar uradite. Dajte svakom predsjedniku opštine izračunajte po broju stanovnika, svakom predsjedniku opštine dajte zadatak ko je sposoban - sposoban, ko nije nek’ pušta drugoga da radi; dajte zadatak Skender Vakufu, 200 ljudi, Šipovo 300 ljudi, Mrkonjić 200 ljudi, molim vas to morate u subotu i nedjelju pripremiti, da u ponedjeljak ili najdalje utorak imaju, i

to naročito oni koji imaju opremu. Odvukli su opremu rezervisti, nema garnizon, nema korpus da ih obuče. Vukić: Dobro, znači nema odijela, znam i to mi se žale. KARADŽIĆ: Vukiću, molim vas, ovo je presudan trenutak, pitanje Jugoslavije je pitanje zapadno-slavonskog fronta, ja vam garantujem, ako ne bude očuvan zapadno-slavonski front Bosanska krajina će goriti sve uz Savu i rat je u BiH. Vukić: Znam, razgovarao sam sa generalom. KARADŽIĆ: Molim vas lijepo, sada dajte mi ovoga maloga. gdje je ovaj mali Stevandić. Neka mi se javi. Znate li vi gdje je on? Vukić: Mijenja on stalno telefon, da se javi odmah hitno. KARADŽIĆ: Nema telefon? Vukić: Ima, ali on mijenja stalno, znate. KARADŽIĆ: Jebem mu sunce. Neka se on javlja meni svaki sat vremena, on će biti izvršni. Vukić: Ovaj zaključak što je poslao, to je pogriješio neko u vašem SDS-u, znate, ovaj. KARADŽIĆ: Ma dobro, neka ide, to nije bitno uopšte, važno je da bude je mobilno stanje, ne nikako ratno stanje nego mobilno stanje, a ono što je najvažnije, ja vas molim k’o Boga, pos1ušajte me molim vas, dajte zadatak predsjednicima opština da pomognu mobilizaciju. Ne smije se desiti da u ponedjeljak, utorak, ne bude tamo deset hiljada ljudi. Vidite po opštinama koje, zovite predsjednika opštine Medića i kaži mu: Mediću, ti moraš, Karadžić ti je naredio, moraš da povedeš tristo ili četiristo ljudi, prije svega onih koji imaju opremu i koji su se obukli, a onda i ove ostale da preda Uzelcu. Ne znam koliko može prema svojoj snazi. Skender prema svojoj snazi, Kotor Varoš koliko može. Pa vidite li šta se dešava, jebem mu sunce krvavo, da čitava Bosanska krajina drijema i nije u stanju da zaustavi ustaše. Pa gotova je Bosanska krajina, onda je gotovo sve i Jugoslavija je gotova, ako Haška konferencija propadne. Tuđman udara sa velikim snagama na Bosansku krajinu. Vukić: Ovog petog sad, je l’? KARADŽIĆ: Pa, ako propadne, ide Tuđman sa velikim snagarna. Onda treba oni da riješe za tri dana ili mi da riješimo za tri dana. Ja vas molim da se ne skidate sa telefona, vi i zovite još koga, svaki predsjednik opštine neka podnosi ostavku u srijedu ako u utorak i ponedjeljak ne preda određeni broj rezervista, neka podnosi odmah, neću da ga vidim više, ne smiju, to je ravno izdaji srpskog naroda. Vukić: Da ponesu oni uniforme, jer oni se žale nema ništa, šta ima ponesi i hajde, nema tu. KARADŽIĆ: Šta ima da se ponese da se obuče, kako god ima da se obuče, narodna je vojska, nek’ obuče se najtoplije i najbolje što može i neka ide, hitno molim vas. Sutra ću vas ponovo zvati da vidimo koliko je predsjednika obećalo koliko ljudi, oni tačno znaju koliko, imaju evidenciju tamo i po vesovima (?) i sve, neka napune garnizon ljudima, bez ljudi ćemo propasti. Vukić: Dobro, odmah ću ja, mi smo to poslali, a opet ću ja telefon i kolima obići neke. KARADŽIĆ: Hajte molim vas, odmah, najhitnije. A onda je sljedeća hitnost, da vidite sa Vitasom i ovim sa TV da se oko plebiscita dosta uradi, a posle ćemo da razvijamo TV Banja Luka. Ali sada je prije svega mobilizacija, pa onda plebiscit. Vukić: Ja bih vas molio da pritisnete generala Adžića i to malo te tehnike, jer ove cijevi su već ispucane, bio sam sa Uzelcom večeras. KARADŽIĆ: Dobro, dajte vi da mi nabavimo ljude, a sve će drugo biti, dajte ljudstvo, molim vas, veliki broj ljudi, a svakog

82

predsjednika opštine, neka kaže koliko može i neka preuzme obavezu, u ponedjeljak najdalje ili utorak najdalje bude u komandi garnizona, najmanje po četu i po, dvije čete, neka mjesta više neka manje, ali ukupno da se tamo nakupi bar deset hiljada. I rekli smo dvadeset hiljada ljudi, niko ništa nije mrdnuo, niko ništa. Molim vas, recite im ne smiju da zavaravaju srpski narod, jesu li oni sposobni da vode jednu opštinu ili nisu sposobni. Ako nisu sposobni, neka po hitnom postupku se bira drugi čovjek. Vukić: Dobro. KARADŽIĆ: Neka ide u pičku materinu. Vukić: Dobro. KARADŽIĆ: Hajde prijatno. Razgovor vođen 8. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i generala Nikole Uzelca KARADŽIĆ: Halo. Uzelac: Dobar dan. Poštovanje moje, gospodine. KARADŽIĆ: Dobar dan generale. Jeste vi? Uzelac: Ja sam. KARADŽIĆ: E, kako ste? Uzelac: Ide. Mora da ide. KARADŽIĆ: Dobro. Molim vas, nemoj... nemojte se ljutiti na ove amaterske političare koji ne umiju da, da, da ovaj… Uzelac: Ja sam im objašnjavao tamo neke stvari. Ja mislim, valjda su shvatili konačno šta, u kakvoj smo situaciji i… KARADŽIĆ: Da. Oni to mogu... možemo jedan drugom u četiri oka reći svašta, ali javni nastup je politički nastup. Uzelac: Molim? KARADŽIĆ: Kažem, možemo mi jedan drugom u četiri oka reći sve što mislimo... Uzelac: Pa, jeste. Tačno. KARADŽIĆ: A, javni nastup je... ima političku težinu i tako. Uzelac: Jeste, jeste, jeste. Tačno. Malo sam se ljutio na onoga... KARADŽIĆ: Da. Pa malo, nije on politički, politički mudar, tako... Uzelac: Pa jebem mu... on meni javno, preko štampe, objavi te stvari. KARADŽIĆ: Da. I to neprovjerene... to se... Uzelac: A ne, a ne stoji, ništa nema tačno. KARADŽIĆ: Da. Ma, nije tačno... znao sam da nije tačno. Kažem ja, ako ima nekih primjedbi... Uzelac: Što nije doš’o kod mene da, da... KARADŽIĆ: Pa, jasno. Uzelac: …se konsultujemo. KARADŽIĆ: Ako u nižim komandama ima nešto što ne valja... ja sam zvao Talića... Uzelac: To nije isključeno. Ja sam to rek’o, ja priznajem, k’o i svuda, ne ide sve idealno... KARADŽIĆ: Ali se zato višoj komandi kaže, pa... ona provjeri nižu komandu, a ne da se… Uzelac: Pa si... KARADŽIĆ: …poručujemo preko novina tu. Uzelac: Pa jeste, brate. KARADŽIĆ: A, kako vam stoji front? Uzelac: Pa... kako... relativno dobro, mislim. Držimo se, nema dejstava sada ovih da... ova dva dana manje intenzi... manji intenzitet. KARADŽIĆ: A, to su oni zbog Rima. Oni su...

Uzelac: A, oni su to zbog Rima. To nije očekivati da će to prekinuti. Evo, pokušava se otvoriti taj saobraćaj. Možda bi i to uticalo na... da se ne puca dok se ne nađe neko rješenje. KARADŽIĆ: Da. Uzelac: Bar na t.. na tom dijelu bar da obustavimo vatru. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: Meni bi to odgovaralo. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: Međutim, naravno, tu mora biti jedna stroga kontrola, ja ... neću da mene tu izvaraju ili prevare. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: To će biti sve spremno u slučaju, to je lako zatvoriti. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: Je li... KARADŽIĆ: A, to bi trebalo vojska, onaj dio koji kontroliše da… Uzelac:...to kombinovano, vojska i policija, milicija, mislim, tu, tu nema govora... KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: Tu će biti tri punkta, najmanje, i na jednom i na drugom pravcu. KARADŽIĆ: A, koja milicija? Bosanska, je li? Uzelac: Pa, možda, možda i… KARADŽIĆ: Savezna. Uzelac: Deo bosanske, poto... KARADŽIĆ: Da. Uzelac: Eto, mi... policija naša, bosanska, i šta ja znam, videćemo još. Oni se nude da budu ti učesnici. KARADŽIĆ: Koji? MUP se nudi, njihov? Uzelac: MUP. Naš, ovaj... KARADŽIĆ: Aha. Dobro, naš, naš MUP može s našom vojskom, ali... iako ne treba potpuno vjerovati vođama… Uzelac:...neću ja gore iz Sarajeva da mi dođu, neg... ja hoću ove ljude, naše ljude ovde. KARADŽIĆ: Da. A, je li se MUP Hrvatske nudi? Ne? Uzelac: Ne, ne, to, to ne bi moglo da... doći u obzir. KARADŽIĆ: I ja mislim da ne smijete. Uzelac: Ovo je slobodna teritorija. Oni ne bi mogli da dođu. KARADŽIĆ: Ja mislim da ne smije. Da, da. Uzelac: Ne, oni mogu do dolaska na našu teritoriju, al’ čim uđu na našu teritoriju tri punkta ima. Jedan pomoćni, dva pomoćna, jedan glavni. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: Onda se to koristi za prevoz oružja, droge, vojske i te stvari. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: To ne dolazi u obzir. KARADŽIĆ: Generale, ja sam bio gore malo, vidio se u dva maha, i ručao, i dugo ostao itd. Ja se nadam, mislim, potpuno nam se mišljenja poklapaju. Uzelac: Eh... KARADŽIĆ: Po... Uzelac: Pa, i ja mislim da se... samo ja bih molio da utičete na vaše da ne lupaju svašta. KARADŽIĆ: Ja ću to da, da, dalje da utičem, i mislim da će biti u redu. Uzelac: Ja sam bio na Skupštini, ne znam jesu l’ vam rekli? KARADŽIĆ: Rekli su mi… Uzelac: ...sve skoro, otvoreno, što sam mog’o da kažem, naravno sem onog, vojne tajne... KARADŽIĆ: Da. Uzelac: A situacija nije sjajna, jer nema vojske.

83

KARADŽIĆ: Da. Uzelac: A čim nema vojske... a ovi se okolo grupišu stranim snagama. KARADŽIĆ: Evo šta je, upravo što se vojske tiče. Ja sam htio da vas obavijestim, naših tri-četiri hiljade sa Ozrena, dobrovoljaca, je javilo se u tuzlanski i dobojski korpus. Dvije hiljade je spremno da se, da ide u Banja Luku. Samo... Uzelac: Neka ih naoružaju. Neka ih opreme, naoružaju, i sve to, jer ja… KARADŽIĆ: E pa, oni će, oni će ih i opremiti. Ja mislim da su oni i uvježbani, i... Uzelac: E, pa tako bi trebalo. Da dođu komplet, jer ja više, toliko sam dao, a vi znate kud sam sve, na sve strane... KARADŽIĆ: Da, da, da. E, sad bi, sad bi važno bilo da... Uzelac: ... nemam rezervni, to je problem. KARADŽIĆ: Da. Sad bi vrlo važno bilo... to su, to su prekaljeni borci. Oni su bili i u Slavoniji. Uzelac: Ma, odlično. KARADŽIĆ: Neki od njih... Uzelac: Da dođu... da dođu dva-tri bataljona... u stvari, biće to odredi... KARADŽIĆ: Odredi, da. Uzelac: Odredi, tri čete, četiri čete, nema veze. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: Ili, ili ću ih prozvati brigada. Imamo sad novu formaciju, šesto do osamsto ljudi, brigada. To su fine, lake brigade... KARADŽIĆ: Aha. Uzelac: Pokretljive, borbeno spremnije, sa manje podrške, sa manje tog balasta, tereta itd. KARADŽIĆ: Da. Onda bi mogle takve dvije brigade da dođu sa... Uzelac: ...četiri brigade bi mi napravili, razumete. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: Eh. KARADŽIĆ: Dobro. Ja... ali, evo, ja sam... ovdje mi je čovjek koji je bio kod vas, i koji će i dalje biti u kontaktu s vama. Onaj gr... Uzelac: Onaj mali? KARADŽIĆ: Grgurave kose, onaj. Uzelac: Odlično. KARADŽIĆ: Cigan... ciganskog izgleda. Uzelac: Neka požuri... KARADŽIĆ: E, ovaj, on, on mi kaže da bi sada dobro bilo da vi tražite od ovoga iz Doboja, i od ovoga iz Tuzle da vam pošalju dob... ove Ozrence koji su se i obuče... obučeni i naoružani, i koji su se pripremili isključivo za Banja Luku. Pola njih će ostati u ovim krajevima, a pola bi ih došlo u Banja Luku. Uzelac: Ja treba njih da molim ili da on ode tamo i da kaže da je to spremano za to i za to? Mislim... KARADŽIĆ: Ne treba da molite vi njih. Nikako. Ovoga komandanta u Doboju. Uzelac: Da ga ja ne molim, nek’ on ode, neka uzme tu vojsku, i nek’ pravo dotera kod mene, autobusima. KARADŽIĆ: Aha. Dobro, samo da ja, momen... samo momenat. (Nakon što se pozdravlja sa NN ženskom osobom u prostoriji, Karadžić se obraća NN muškoj osobi: General misli da to podrazumijeva, da on sad njih moli itd. Najbolje bi bilo da vi odete kod komandanta…) Uzelac: Da, da. Tamo, na licu mesta.

KARADŽIĆ: Da, da. Samo, samo momenat, gospodine generale... Uzelac: Da proveri da li su opremljeni, naoružani i sve te stvari, i komplet da dođu. KARADŽIĆ: Da. Sad ću ja. Samo minutu generale, da, ovako… Karadžić se ponovo obraća NN muškoj osobi u prostoriji: KARADŽIĆ: Da vi odete, da, ove ljude koje, koje ste predali u kasarnu... NN muška osoba: Dobro, dobro, dobro. KARADŽIĆ: I u tuzlansku, i u ovu jeste. Da, da formirate... gospodin general kaže da, da sada oni imaju nove formacije, osam stotina je već jedna brigada. NN muška osoba: Dobro. KARADŽIĆ: Da, da formirate takve tri brigade, i da, ovaj, se upute, obučeni, spremni, opremljeni svi, i da idu, da idu autobusima direktno tamo. NN muška osoba: ... KARADŽIĆ: Jeste. NN muška osoba: … KARADŽIĆ: To su sve naši ljudi gore, jel’ tako? Sve ste to vi dali, predali u kasarnu? NN muška osoba: Ljudi su predati... obukli, dali im... KARADŽIĆ: I... NN muška osoba: ...samo vojsci, ne civilima nikakvim. KARADŽIĆ: Dobro. Ne, ne treba civilna komanda nikakva, nipošto. Ne, ali sad, sada je samo pitanje da, ovaj, da vi odete kod komandanta u Doboj i u Tuzlu... NN muška osoba: ... KARADŽIĆ: S... niste dobri s onim u Doboju, je li? NN muška osoba: ... KARADŽIĆ: Dobro, ali treba da, da, ovaj, jer oni su, oni su se javili tamo da bi išli i drugdje. Prema tome, ova polovina neka ide u Banja Luku. NN muška osoba: Da. Napraviti tako, tako im napraviti pola-pola. Nek’ ostaje pola na terenu, pola tamo. KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Od... tri-četiri hiljade ima... NN muška osoba: Tako negdje ima eto... osamsto ljudi, četiri hiljade ima. KARADŽIĆ: Oko četiri hiljade ima, generale. (Karadžić ponovo razgovara sa Uzelcem) Uzelac: Neka bude polovina. Ja ću formirati dve do tri brigade... KARADŽIĆ: Tako je. Dvije do tri brigade. Dobro. On će, ovaj, Ciganović će biti u Doboju. U Doboju nije baš najbolji s… Uzelac: Ili ću pojačati moje brigade sa tim bataljonima. Jer, to je strašan bataijon, ako dođe tristo ljudi u bataljonu, to je super. KARADŽIĆ: Ma da. Ma, to bi bilo odlično. Evo, ovaj, on će onda ići kod generala Jankovića da mu kaže da su, da, da se ti ljudi upute. A, i vi budite u kontaktu s njima. On je malo slabiji, u slabijim odnosima sa ovim u Doboju. Nije... Uzelac: Dobro, dobro. KARADŽIĆ: Pa vi ovome Dobojliji recite da su... Uzelac: Ja ću Jankoviću reći... KARADŽIĆ: Jeste. Ti... a ovaj Tuzlak Janković, ja mislim da je to u redu. Da pošalju oni te ljude, i onda ćemo se međusobno ispomagati, kad god treba. Mada, ja mislim da će ovih dana biti jedna... Uzelac: Da, da. KARADŽIĆ: Jedna jača odluka u tom pogledu. Uzelac: E, evo, ja mislim da to mora, krajnje vreme...

84

KARADŽIĆ: Je, je, mi ... ja zahtijevam i na… Uzelac: Još nešto da vam kažem... KARADŽIĆ: Da. Uzelac: Bio sam na sastanku juče, kad je bio savezni sekretar za unutrašnje... bio je naš, taj naš sekretar, Alija... KARADŽIĆ: Aha. Uzelac: I bilo je tu dosta tih ljudi, a onda, na kraju su došli i Koljević i Ganić. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: I ja sam njih obadvojicu dobro okinuo. Da Koljević ne misli da sam ja njega nešto... KARADŽIĆ: Zna on to. Zna on to dobro. Uzelac: Mislim da je on ukopč’o o čemu se radi. KARADŽIĆ: Da, da. Jasno, jasno, jasno, jasno. Uzelac: E... KARADŽIĆ: Jasno, jasno. Uzelac: ...je l’ vam je preneo to? KARADŽIĆ: Nije. Nismo se još vidjeli... Uzelac: ... KARADŽIĆ: Mislim, sinoć smo se vidjeli na mitingu našem. Uzelac: Tako da ima to u vidu, mislim. KARADŽIĆ: Imali smo dobar miting za Jugoslaviju ovdje. Uzelac: E... KARADŽIĆ: Vrlo dobar miting i, ovaj, usred Sarajeva u Zetri, i tako, bilo je... Uzelac: Ja sam, onako, po, po, po obadvojici okin’o... KARADŽIĆ: Tako i treba, tako i treba. U paketu. Uzelac: U paketu... KARADŽIĆ: Pa, ko razumije - razumije. Uzelac: Valjda će razumeti? KARADŽIĆ: Jeste, sigurno. Uzelac: Jer, ja kažem vi ste gospodo najodgovorniji u ovoj republici, vi ne radite ono što treba, nego se bavite sporednim poslovima. A druga stvar, vi sad pričate meni tu o izbeglicama, a to nije suštins... to je posledica... KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: Onoga što ste trebali da rešavate, tamo što se dešava na ratištu... KARADŽIĆ: Da, da, da. Uzelac: To je posledica. A Banja Luka najviše trpi. KARADŽIĆ: Da, da. Uzelac: A Bosna još nijednu reč progovorila, maltene, o tome. Šalje pakete u Dubrovnik, a niko ne misli o trideset hiljada izbeglica u samoj Banja Luci. KARADŽIĆ: Da, da, da. Uzelac: Zvanično je petnaest, ali ima još toliko što nije registrovano. KARADŽIĆ: Izvinite samo minutu, samo minutu da se javim na ovaj drugi. Samo momenat. Halo, halo. Uzelac: Da, da. KARADŽIĆ: Evo tu sam. Dobro, ovako... Uzelac: ... KARADŽIĆ: Mi ćemo... mislim da će, mislim da će biti... ja tražim da se savezna država uspostavi na noge, i da počne da funkcioniše. Uzelac: Moraće, pa ja sam to govorio tamo na tom skupu. To mora hitno da se radi. KARADŽIĆ: Hitno će to biti, mislim da se tu već neke stvari rade. Savezna država mora da se odbrani. Jedino se savezna država može odbraniti. Nema tu... Uzelac: Jedino to. KARADŽIĆ: Razloga da se... srezovi...

Uzelac: Ko hoće da ostane u toj saveznoj državi - ostaje, ali ima on da bude država i da se mobiliše. KARADŽIĆ: Jeste. Uzelac: I da se proglase ciljevi i sve te stvari. KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Sve će to biti u redu ovih dana, ovaj, evo, onda će se on biti, biti... biće u, u, na Ciganovića u kontaktu sa Jankovićem. Vi možete, ako možete sa Dobojem... Uzelac: Dobro. Zvaću ja Jankovića da mu kažem. KARADŽIĆ: I sa Dobojem malo... svi ti Ozrenci koji su, pola tih Ozrenaca mo... te... Uzelac: Dobro. To je njegovo tamo, pa nek’ on... Ja ne poznam tamo nikoga. KARADŽIĆ: Dobro. Dobro. Uzelac: Eh. KARADŽIĆ: Hvala vam lijepa, bićemo u kontaktu. Uzelac: Hvala. KARADŽIĆ: Pri... prijatno. Uzelac: Hvala, živili. Zdravo. Razgovor vođen 11. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i pukovnika Momira Talića Talić: Gospodine Karadžiću… KARADŽIĆ: Dobro veče, gospodine pukovniče. Talić: Kako, kako ste? KARADŽIĆ: Hvala Bogu, k’o država, vidite li da smo državu napravili? Talić: ‘Alal vera. KARADŽIĆ: Hvala i vama. Talić: Podržavam ja tu državu i čestitam. KARADŽIĆ: Hvala lijepa, vidio sam ja vas, kamera vas je uhvatila, vidim da ste glasali. Talić: Obavezno, i to, i to plavi listić. KARADŽIĆ: Hvala Bogu, plavi kako drugo. (Talić se smije) Talić: Kako ste vi? KARADŽIĆ: Dobro je hvala Bogu, sve u redu. Kako ide u korpusu? Talić: Pa dobro, dobro, za sada dobro, ovaj ponovno jedno dve hiljade smo… KARADŽIĆ: Dobili, jeste dobili ovaj iz Krajine dve hiljade, je li? Talić: Da, da. KARADŽIĆ: Izgleda da negdje među nižim komandama ima nekih propusta oko prijema, ono što su vam oni predsjednici opština dolazili, je li to? Talić: Iš’o sam lično, ovaj, to, to što iznose što tako ti pojedinci banalni koji pobegnu. KARADŽIĆ: Da, Talić: Nije tako. KARADŽIĆ: Da, da. Talić: Ali, ovi su izvrsni što smo sad dobili. KARADŽIĆ: Što ste dobili, je l’ da? Talić: Da, da, izvrsni su, ne postavljaju nikakvo pitanje. KARADŽIĆ: Odakle su, iz Skendera, odakle? Talić: Ma od svih, ima iz Skendera, ima odasvud, iz Skendera ima 220 što smo dali u drugu brigadu. KARADŽIĆ: Aha. Talić: Tražili su da idu zajedno, ja, odlučili smo tako da idu zajedno.

85

KARADŽIĆ: Dobro, dobro, to je njima, malo se identifikuju sa mjestom i tako. Talić: Da, da, nema problema. KARADŽIĆ: Treba odredu dati ime mjesta odakle su došli i onda se oni identifikuju i neće da… Talić: Ma, nema nikakvih problema. KARADŽIĆ: Niko neće da izda svoje ovaj, svoje mjesto kad ga… Talić: Ma da. KARADŽIĆ: Dobro, a reci mi… Talić: Najcrnji nam je Prijedor. KARADŽIĆ: Je l’da? Talić: Pa, oni i ne pošalju pozive, pa ovi što su došli, što su došli bez poziva ljudi na intervenciju komandanta. KARADŽIĆ: Ma ja, ma ne, tamo, tamo su nam malo oni ugrabili dio vlasti, ali na ovoga Miškovića se vi tamo možete, on je dugo radio u SUP-u, predsjednik naše stranke, možete osloniti, ovaj. Pa ‘oćete da ja njemu kažem da se on vama javlja pomalo? Talić: Ma dajte nek nam pomogne, ta nam je brigada sad bila na odmoru, sad je prikupljamo za front. KARADŽIĆ: Dobro, dobro, ja ću to. Recite mi, kako sa oficirima stojite? Talić: Trebalo bi nam, ali traže aktivne, a vi znate da mi imamo vrlo malo. Sve smo što smo imali smo… KARADŽIĆ: Znam da ima vrlo malo, da - ali bojim se da mi ne povučete neke iz centralne Bosne gdje su nam potrebni k’o hljeb. Talić: Nikog ne povlačimo. Nismo, ni čak, čak vidite da za ove od Zenice ne pitamo. KARADŽIĆ: Da, da. Talić: A bili su ovi vaši sa mnom. KARADŽIĆ: Koji, od Zenice je l’? Talić: Da, da sa Ozrena. KARADŽIĆ: Da, da, a jesu li bili moji sa Ozrena, jesu? Talić: Bili su kod nas i rekoše poslati dva odreda, ali nema ih. KARADŽIĆ: Doći će oni sigurno, doći. Talić: Neka, kad god dođu, mi smo za njih odvojili sve. KARADŽIĆ: Doći će, doći će oni, bit će oni, zvaću ja onda večeras da vidim šta je. Doći će oni sigurno. Talić: Pa, ja računam. KARADŽIĆ: Doći će, oni su bili, njih, oni su ranije i gore, bivali gore. Talić: Da, da. KARADŽIĆ: Petsto ih bilo, jedan bataljon, jedan dobar bio gore. Talić: Da, da. KARADŽIĆ: I ja sam rek’o da poša1ju, mogu do četiri-pet bataljona da formiraju, ali neka su, nek’ formiraju dva. Talić: Imaju oni pet, ali mi smo se složili da bude tri, ako mogu. KARADŽIĆ: Da, da, pa onda druga, drugi poslije da ih zamijene i tako. Talić: Da, da. KARADŽIĆ: Recite mi gdje je general? Talić: General, imao je danas aktivnosti, sad je doš’o i mora da odmori. KARADŽIĆ: Aha, dobro, dobro, nema problema, pa kad se on pojavi mi ćemo se čuti, pa htio sam nešto. Talić: Još jednom ja vam čestitam. KARADŽIĆ: Hvala lijepa, sad armija ima šta da brani, je l’ tako?

Talić: Ma imamo. KARADŽIĆ: Imamo. Talić: To što sad imamo, to je posebno. KARADŽIĆ: Imamo takve rezultate da Bosna stvarno ne može da se otcijepi, imamo više od jedne trećine glasova, ukupno oko dva miliona, oko milion i dvjestodvadeset hiljada glasova, a oko tri miliona je glasačko tijelo. Znači, mi imamo više od jedne trećine ubjedljivo, dakle nemaju ni dvije trećine niti imaju pristanak jednog čitavog naroda. Prema tome, Bosna sigurno ostaje. Sad da li će njihov dio ostati manje ili više vezan za Jugoslaviju, ali ovaj dio gdje mi živimo sto posto smo ostali u Jugoslaviji. Talić: To je odlično i tako su iskreno oba, oba listića bila da čovek ne može pogrešiti za bilo koji da glasa. KARADŽIĆ: Teško da ne glasa. Hvala vam lijepa. Je li Kole još tu ili je otišao? Talić: Kole je otišao, on se javlja iz Beograda. KARADŽIĆ: Javlja se gore, je li? Talić: Rekao sam da ne računamo na njega. KARADŽIĆ: (smije se) Žao mi je što je otiš’o, pozdravite ga kad se čujete s njim. Talić: Hvala vam lepo što ste se javili. KARADŽIĆ: Laku noć, prijatno. Talić: Laku noć. Razgovor vođen novembra 1991. godine između Momčila Krajišnika i Radovana Karadžića Krajišnik: Radovane! KARADŽIĆ: E. Krajišnik: Ja sam razgovar’o danas sa Jovićem. KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: I rek’o sam njemu da mi ne možemo po tom, ne bih ja htio, znao sam ja da će to problema nešto napraviti što je odavde (?) poslije sam ja to potvrdio da sam onaj, zvao onoga Ljubića i Konjiciju i Čamparu, ma to je čudo jedno, to. KARADŽIĆ: Šta? Krajišnik: Oni ništa to, mislim nema tu nekih kratkih pogrdnih riječi pa sam ja tu sasjek’o itd. KARADŽIĆ: A šta su, na koga? Krajišnik: Ma kao nije to regularno, nije ustavno i znaš sve ostalo. Onda sam ja rekao dobro, ja ću to poslati ovako. KARADŽIĆ: Smjena Markovića nije regularna? Krajišnik: Ja, ja, kao to nije po zakonu. KARADŽIĆ: Jednostavno, oni nisu zainteresovani da predlože nikoga. Krajišnik: Ma kakvi, ni za šta oni nisu. KARADŽIĆ: Odlično. Završen posao. Krajišnik: I onda sam ja rekao samo da mi nemamo sada ni mogućnosti, nema zasjedanja Skupštine i jednostavno ne možemo odgovoriti na to pitanje i on se samo složio. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Ali je zamolio mene da ti predložiš kao stranka do 15,00 časova. Ali znaš šta, ja sam nešto razmišljao, on kaže bi li moglo da vi kažete: eto, na nas nije više red, znaš, bio je nekada davno ovaj predstavnik iz BiH, sad je red na Srbiju. Ja sam nešto razmišljao da bi velika stvar bila kad bi iz Srbije bio čovjek. KARADŽIĆ: Da, da.

86

Krajišnik: Znaš zbog čega, čak možeš sugerisati imena, nije bitno, jer velika je stvar u ovom momentu da tu bude neko odozgo. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Jer to je kudikamo njima teže i sve ostalo. KARADŽIĆ: Šta misliš ti o ideji da onaj Mitrović ostane, on je sad počeo da radi dobro, shvatio je sad to. Krajišnik: Ja sam nešto razmišljao o tome, ovaj, šta ja znam, kad bi on htio raditi, u ovom momentu treba neko ko će biti žrtvovan, znaš. A najbolje bi bilo da bude on. KARADŽIĆ: Jer tu je kontinuitet, ne može niko da zamjeri ništa. Krajišnik: Jest, jest. Mogu ti reći da ti je ideja fantastična. KARADŽIĆ: Nije moja nažalost, Kostićeva je. Krajišnik: Ja sam nešto razmišljao, sinoć sam ja htio, ali, nešto nisam htio da predlažem. KARADŽIĆ: Sad ću ja zovnuti i Jovića, imam negdje njegov telefon, a imam, ovaj, jer treba Kostića ili koga ću zvati? Krajišnik: S Jovićem sam ja razgovarao. KARADŽIĆ: Aha, sad ću zovnuti prvo Miloševića pa ću onda… Krajišnik: Samo neka zna da sam ja završio, poslao sam svoj telefaks znaš. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Ovaj prije tri sata. KARADŽIĆ: Ah. Dobro, onda bi i ja poslao telefaksom i gotovo. Krajišnik: Ajde molim te, da ti kažem, uglavnom, volio bi to poslati znaš. KARADŽIĆ: Važi. Krajišnik: A onda, onda ti zovi njega. KARADŽIĆ: Važi. Krajišnik: Da do tri im treba stići. KARADŽIĆ: Dobro, a do tri treba stići, je li? Krajišnik: A, a, jest. KARADŽIĆ: Pa, ne mogu do tri stići nikako. Krajišnik: Koliko je sada sati. Oko pet do tri, sad pošalji telefaksom. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Deset rečenica i gotovo, tri rečenice… KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: ‘Ajde čujemo se. Zdravo. KARADŽIĆ: Ajde prijatno. Razgovor vođen 11. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobro veče. Milošević: E zdravo, kako si? KARADŽIĆ: Pa gde ste vi, pa i neprijateiji me zovu da mi čestitaju, a vi ništa. Milošević: Šta ima, to je njihova stvar neprijateljska. KARADŽIĆ: Znam, a što vas danas nigdje nema? Milošević: E ceo dan sam bio s nekim strancima. KARADŽIĆ: Jeste primili ove naše Engleze? Milošević: Jesam, kako da ne. KARADŽIĆ: Ja sam volio da vi ovu dvojicu primite prije ovih ostalih. Koliko je bilo parlamentaraca tih? Milošević: Pa bilo ih je sedam, osam, ja mislim.

KARADŽIĆ: A, više ih je bilo, da, da. Ja sam mislio ovu dvojicu prije njih, da bi mogli malo s njima. Oni su vrlo benevolentni, vrlo dobronamerni. Milošević: I ja sam to video. KARADŽIĆ: Izvanredni, ovaj je član Doma lordova, ovaj lord Sem Don. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: I bili su nam ovdje, i oni su se osvjedočili kako je, ovo je sjajno, ovo je briljantno, ovdje što je bilo. Znate koliko imamo glasova? Milošević: Koliko? KARADŽIĆ: Milion i dvjestodvadeset hiljada, a glasačko tijelo je ukupno tri miliona i 90 hiljada. Mi imamo više od jedne trećine. I imamo dva osnova po kojima Bosna ne može da se izdvoji. Prvi osnov je što jedan narod ne da pristanak, drugi osnov je što oni nemaju dvije trećine ni na nivou građanstva. Milošević: (smije se) To je najbolje, kaže jedan razlog što ne može - nema zvono. KARADŽIĆ: (smije se) Milošević: Dovoljno, odlično, odlično. KARADŽIĆ: Ne znam, kako, jeste li se vidjeli sa onim našim, Bora i ovaj Veljko i ovi, kako njima sada to izgleda? Milošević: Pa s njima se nisam još video, sutra ću jer sam danas imao mnogo drugih obaveza, a ovo drugo teramo, znaš. KARADŽIĆ: Aha, ono što smo se dogovorili? Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: E, sada, mi vršimo pritisak na savezne organe, mi odavde stalno upućujemo poruke, zahtijevamo da savezni organi rade. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Jer imaju sad šta da brane. Milošević: Naravno KARADŽIĆ: Sad nije 5-1, nego 3-3. Milošević: A reci mi, ovaj, odakle vam taj broj? KARADŽIĆ: Ja vam garantujem da je sve regularno. Milošević: Ne, ja verujem to, nego koliko je bilo inače u ovim izborima. KARADŽIĆ: Znate kako, sad smo mi dobili, mi smo nakon izbora dobili više povjerenja Srba nego što smo imali na izborima. U ovom postperiodu smo dobili više, onda svi Jugosloveni koji su ranije za Markovića glasali i tako dalje, sve je to za nas glasalo. Četerdeset i devet hiljada Muslimana i Hrvata je glasalo, iako je ovdje propaganda bila strahovita da ne glasaju. Milošević: To je odlično. KARADŽIĆ: Dakle, sa njima, inače Srba ima milion i 160.000 koji su glasali, odraslih Srba. Ma u svakom slučaju, konačno i popis je izgleda bio falsifikovan, ima Srba više nego se očekivalo. Ima najmanje milion i po Srba u BiH. Milošević: A ovo je naročito važno za ove. KARADŽIĆ: Da, da, pa njih je 49.000 glasalo i to je mislim samo u Bosni, izvan Bosne što živi to nismo računali uopšte. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Jer računamo da jednu trećinu, da smo više od jedne trećine dobili bosanskog biračkog tijela. I sad mi idemo snažno u neke druge poteze i to nas više ne mogu pratiti. Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ: Ne mogu nas pratiti više nikako, a savezne institucije treba da rade, jer imaju sad šta da brane. Milošević: Apsolutno.

87

KARADŽIĆ: Imaju šta da brane, imaju državu i mora da se brani. Ovo je briljantno sa ovim plavim šljemovima. Šta god da urade, dobro je. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Je li se vi slažete? Milošević: Apsolutno. KARADŽIĆ: Ako pošalju dobro je, ako ne pošalju dobro je. Nudili smo. Milošević: Da, da, šta god urade. KARADŽIĆ: Da, dobro, znači ovih bi se dana moglo početi ovo da funkcioniše. Milošević: Ja se nadam, bićemo na vezi, moramo da se dogovorimo. KARADŽIĆ: Dobro, važi. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: ‘Ajte, pozdravljam vas. Milošević: ‘Ajde. KARADŽIĆ: Treb’o mi je Blagoje, uzeše mi jednog čovjeka važnog iz ovoga, već su odlučili iz Travnika, pa sam mislio da ga zamolim da ga ostavi. Milošević: A kako se zove? KARADŽIĆ: Reljić Marko, potpukovnik. Milošević: Videću ja ujutro s njim. KARADŽIĆ: Jer, on bi ujutro morao da se javi u Banja Luku. Ja znam da Uzelcu fali oficira, ali baš ovaj Travnik je strašno ugrožen. I to je, hoćete li da zapišete? Milošević: Hoću, hoću, ništa ne brini. KARADŽIĆ: Jer, on bi onda morao odmah ujutro da reaguje, da ga ostavi u Travniku da bi mogao on... Milošević: Zvaću ga ja ujutro, bez brige. KARADŽIĆ: Dobro, on je otišao da spava, ja neću da ga zovem večeras, inače bi ga ja zvao. Zvao sam ga, ali... nema ga tamo. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro, mi se čujemo sutra onda. Milošević: Važi. KARADŽIĆ: Hvala vam. Milošević: ‘Ajde, prijatno. Razgovor vođen 14. novembra 1991. godine između Božidara Vučurevića i Radovana Karadžića Vučurević: Alo... NN Ženski glas: E, samo trenutak. Vučurević: ‘Alo, dobro jutro gospodine doktore i prijatelju. KARADŽIĆ: Dobro jutro domaćine, kako ste? Vučurević: Pa dobro je, kad se sve sabere - dobro je. KARADŽIĆ: Hvala Bogu, neka je. Vučurević: Kod vas? KARADŽIĆ: Dobro je, hvala Bogu, sve je u redu. Vučurević: Spremate se za Skupštinu? KARADŽIĆ: Jeste danas, ova dva dana smo puno radili. Vučurević: Napokon da neko uspije. Evo ovdje ja, krizni štab, pa govore kakva će im biti sudbina, a ja njima pričao kad su u mene dva majstora prije dvadeset godina pretesavali stare hrastove grede, a bilo je čvorova u njima i sporo to ide, mora da čuvaju sjekire, a ja njima predlažem da će ubrzati ako zamijene sjekire, jer niko ničiju neće onda čuvati. Ja mislim da bi gospodin Karadžić trebao napraviti platformu za Muslimane, a Alija za Srbe, tako bi to bilo.

KARADŽIĆ: To ću danas da predložim. Vučurević: Tako je, ja i Luka smo sinoć razgovarali, dobro je veli, reče mi da će sutra doći, javiće mi se. KARADŽIĆ: Kako je na ratištu? Nema pucanja? Vučurević: Pa ima, ubiše nam juče jednog čovjeka u Konavlima. KARADŽIĆ: Ubiše čoveka? Vučurević: Ubiše čovjeka. KARADŽIĆ: Pa kako, jebem im sunce krvavo? Vučurević: Pa vidite doktore, Osojnik je pao, ovo glavno uporište. Ja sam sinoć pod noć išao tamo, naša jedinica je već prešla to utvrđenje i to selo i zaposjela visove i jutros su im otišli ih posjetiti i nešto im odnijeti, ta naša teritorijalna odbrana, kupljeno je po Trebinju, ali junački su prošli. Ne puca, ali steže se obruč, ipak pomalo puca. KARADŽIĆ: Da, da, oni... usamljenici, snajperisti je l’? Vučurević: E ono, što su u ratu zvali škripari, toga ima, ja. KARADŽIĆ: Da, da. Vučurević: Vidite, onaj... Imali smo juče ovdje Kostića, bio je i Bulatović. KARADŽIĆ: Vidio sam, da, da. Vučurević: General nam se, ovaj, promijenio, juče je došao ovaj Strugar, Crnogorac. KARADŽIĆ: Aha, a koji je bio? Vučurević: Bio je Makedonac, Uzunovski, pa se vratio sinoć. Ja sam sa njim išao na Osojnik to vidjeti i odvezli ga naši do Podgorice i otišao avionom, a došao je prije toga ovaj Strugar. Mada je to malo... tri generala promijeniše za sedmicu dana, ja sam to čak malo i kritikovao, ali dobro, to je tako moralo biti, hvala Bogu. KARADŽIĆ: Dobro, to je intenzivno dešavanje, pa neka ide tako. Vučurević: Ja mislim da je ovaj dobar. Dolje ipak ovi naši rade, grupe ove koje čiste. Danas će proći Kupare, stisnuti ih... KARADŽIĆ: Znači Cavtat je pao, je li? Vučurević: Molim? Nećemo ulaziti u Cavtat, okružiti ga, stisnuti ga za gušu i neka na slamku diše. KARADŽIĆ: Da, da. Vučurević: Neka na slamku diše. KARADŽIĆ: Ja ne mogu da se načudim Dubrovčanima što su oni puštali ustaše, oni su mogli biti otvoreni grad i niko da ih ne pipne. Vučurević: Sreća pa je tako bilo. KARADŽIĆ: Da, da, budale. Vučurević: Sad treba proći to, pa polako stiskati Dubrovnik i čistiti dalje, pa neka bude grad taoc, možda je i bolje što nismo ušli u njega. KARADŽIĆ: Bolje, bolje. Vučurević: Ja mislim da treba biti političan, pa je bolje što nismo ušli. KARADŽIĆ: Recite mi jeste li pratili ovu Skupštinu? Vučurević: Jesam, jesam. KARADŽIĆ: Kako je narod, je li prati tamo? Vučurević: Jeste, ono, šta da vam pričam, bolje znate pet puta. Nema tu dogovora, najvjerovatnije. KARADŽIĆ: Da, ali naš narod kako je dočekao ovo? Vučurević: Dočekao je, ono ste dobro govorili, ono u finalu, ono navečer. Da. Jeste li pripremili što? KARADŽIĆ: Jesmo i danas. Naše je jasno, ako hoćete da mijenjate Ustav mora se po proceduri ići. Mi znamo da su oni pripremili nešto za rat, mi znamo i gdje im je to i šta im je to, ali moramo da kažemo da taj rat neće dugo trajati i da će biti

88

strašan i da će Boga mi prije svega Sarajevo i nekoliko gradova ovih bosanskih biti uništeno, da tako kažem. Ja mislim tu nema za tri, pet do pet dana bi to sve bilo uništeno. Ne mogu se oni igrati, oni moraju da proračunaju tačno, šta im se isplati, a šta ne isplati. Ne može se tako rušiti država kao što oni misle. Mi nemamo ni šansu ni mogućnost da popustimo, jednostavno, nemamo pravo. Konačno, mogu ja da izađem pred skupštinsku govornicu i da kažem evo mi prihvatamo suverenost i nezavisnost BiH. Vučurević: Maksimalna pogibelj. KARADŽIĆ: Onog trena narod ne bi prihvatio, onog trena narod bi krenuo u rat i protiv mene i protiv njih. Prema tome... Vučurević: Ovdje je narod sa oduševljenjem dočekao, zapravo prihvatio ono što ste govorili u završnici. Mada ono nije bila završnica, ali tu je. KARADŽIĆ: Da, da, poslije toga je bila samo pauza. Vučurević: Da, ono je rečeno tako veličanstveno, narod je to prihvatio raširenih ruku, sve drugo je bila nacionalna... KARADŽIĆ: Ne bi ni prihvatio narod i ja bih džaba govorio. Ja njima stalno govorim, ne kreiram ja politiku i političku volju srpskog naroda, ja vam je tumačim, nemojte da vas ja lažem. Vučurević: Vi prenosite želju jednog naroda. KARADŽIĆ: Ja bih vas mogao lagati da narod hoće da živi u nezavisnoj BiH, ali da znate, prevario bih vas i grdno bi ste se nasukali kad bih ja vas prevario. Vučurević: Tako je. Ovdje krizni štab zasjeda, pa Rade Runjevac, a i on je u kriznom štabu, a vi znate ko je Rade. KARADŽIĆ: Da, da. Vučurević: Pa je pogriješio, podsjeti me na jednog moga komšiju, isprosila mu se starija kćer za nekog Makedonca, pa se ovaj zvao Temeljko, a on nije potrefio. Vi ste iz naših krajeva, znate šta je temelj ili podumijenta, isto je, je li? Pa ga pitaju, kako, je li vaš čovjek? Jeste, a kako se zove? Podumijenta. Rade kaže pripremili podlugu ili platformu, Rade, platformu. KARADŽIĆ: Da, da, dobro moj Božo, pozdravite tu u kriznom štabu. I biće dobro, ako Bog da. Vučurević: Hvala, sad je malo zatišje, kiša nas ubi, pa nam vojska strada, ali šta ćemo, mora se i pod ovakvim uslovima ratovati. Doktore, stojte nam dobro, nemojte da vas mi osudimo. KARADŽIĆ: Hvala. Ne smijem ja izdati narod, ni govora. Vučurević: Kad počinje ona Skupština? KARADŽIĆ: U deset. Vučurević: Aha. Bio sam ja spremio malo protesta, na ono. KARADŽIĆ: Do pola je pročitao onaj Mijatović, mi smo rekli nećemo to da čitamo dok neko ne pomene Vučurovića, a mi smo znali da neko mora da pomene, pa kad neko pomene, onda izlazi na repliku Mijatović i čita. Mi sve izanaliziramo, mi sve to pripremimo. Vučurević: Bravo. KARADŽIĆ: Onda kad su pomenuli vas, onda se on javio za repliku, međutim vidjeli ste, atmosfera je bila, nije mu bilo moguće. Jeste li gledali? Vučurević: Naelektrisano, jesam. KARADŽIĆ: On je pročitao skoro čitavu prvu stranicu. Vučurević: Aha, a gospodin Čengic, ko bi drugi. KARADŽIĆ: Neko je pomenuo, zaboravio sam ko je. Vučurević: Gospodin Čengic, da ko bi drugi, mi smo prijatelji. Ja mislim da se volimo jednako, koliko on mene, toliko ja njega.

KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Vučurević: Doktore, stojte nam dobro i držite se. KARADŽIĆ: Hvala vam, lijepo pozdravite. Vučurević: Prijatno. Razgovor vođen 14. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo. KARADŽIĆ: Halo, predsjedniče. Milošević: Samo da ti kažem jednu stvar, rek’o mi je ovaj ovamo gore da ima problema s ovim tvojima. KARADŽIĆ: Ko je rek’o? Milošević: Pa, ovaj, predsjedavajući brate. KARADŽIĆ: A, Ajga. Milošević: Pa da, da ima problema sa ovima tvojima jer oni su kao došli, oni hoće svi da budu zajedno, ali da se taj kvorum, kao, može da glasa samo pola plus deset, itd. Nešto mimo sveta i mimo, mimo svih... KARADŽIĆ: Vjerujte, radi se na tome, ja sam sad upravo s Krajišnikom za... završio, radi se na tome, i juče se čitav dan radilo. Danas radi Novaković s njima i tako, ali shvatite to, ko je taj svijet, to je svijet iz onih vremena tih. Samo ova četvorica naših iz, u, u… Milošević: Ne može, to mora da, da se dobro odradi. KARADŽIĆ: Teško je to da se dobro odradi, teško je, jer oni su Durakovićevi, nisu oni moji. Svi su oni Durakovićevi. Milošević: Razumem to, ali to oni ipak moraju da, da vode računa o tome. Šta... KARADŽIĆ: Ma ko mora da vodi računa! Pa ne bi dospjela zemlja u ovu situaciju da su oni vodili računa. To je sve goli izdajnik, danas je Nikola radio sa... malo, sa Bogićevićem i rekao mu, poslednja mu šansa i da ide, nek i... nek glasa protiv, al’ mora da bude prisutan. Milošević: Kad će da dođe? KARADŽIĆ: Pa ne znam, možda će sutra doći. Milošević: ‘Ajde, daj Bože, ali hoće li i drugi presednici? KARADŽIĆ: Da... to ne znamo, to ćemo vidjeti, a nešto je tu očigl... njegova izdaja je duboka i tu nema, to je... Milošević: Treb’o bi on da bude na Presedništvu i da glasa protiv, al’ da bude za kvorum, jebo ga Bog. KARADŽIĆ: Pa nek bude pa kažem, neka glasa protiv, nek se hvali da je glas’o protiv, ali mora da bude tamo. Ma rek’o mu je ovaj, rek’o mu je ovo ti je posljednja šansa, nemamo mi više tebi nikakvih popusta pravit. Milošević: Dobro, onda ti radi sve što možeš, pa u redu. KARADŽIĆ: Dobro, ima li šta novo? Milošević: Nema ništa drugo novo, sve drugo ide dobro, ali to me zabrinulo, jer ti si mi rek’o da tih deset nema problema. KARADŽIĆ: Da. Vidi, ovaj, ne, ne ide, ovih deset srpskih će biti u redu. Milošević: Pa ne govorim, ja ne govorim o drugima. KARADŽIĆ: Ne, ne. Ja mislim da će biti u redu, tamo je Novaković s njima i ja mislim da će biti ure.... Milošević: E, molim te to, pa bre, pa ja samo za njih pitam, a ja te ne pitam za ove druge, jebi ga. Ako ovi drugi pokuš… nema problema. KARADŽIĆ: Ne, ne, ja se nadam da će i oni biti, pa mislim ako ih nije neko prepao ili, ili potplatio, mislim da će bit. Milošević: ‘Aj onda nek poradi malo Moma još na tome i sve je u redu.

89

KARADŽIĆ: Dobro, a bio je kod me... bi... bili smo na aerodromu, se... dolazio i Gligorov da se vidi sa ovim. Milošević: Da, jeste li razgovarali? KARADŽIĆ: Jesmo, i mi smo razgovarali s njim jedno 15 minuta, 20, onda je on otišao, ostao je Vajnens. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Oni kažu da sad prihvataju da arbitraža, kaže ima li Jugoslavije ili nema i da kaže ovdje da li se tako ustavno moglo ovaj... Milošević: Ne može arbitraža da kaže ima li Jugoslavije ili nema. KARADŽIĆ: Molim. Milošević: Ne može arbitraža da kaže ima li Jugoslavije ili nema. KARADŽIĆ: Da, pa ja mislim da, da, da je dobro, da... arbi... Ne može arbitraža da kaže da li mi postojimo, arbitraža može da kaže kako ćemo i šta ćemo, i da li smo u pravu nešto, a ne da li nas ima. KARADŽIĆ: Da, da. Da to, da li je, da li je u pravu i da li Jugoslavija može da ostane, ako neko izlazi iz Jugoslavije. Milošević: Ma nije moguće, to će arbitraža da kaže. KARADŽIĆ: Da, oni su sad oslonjeni na arbitražu, pa kaže pet najvećih predsjednika su došli. Milošević: Da, to je to, ma dobro. KARADŽIĆ: Inače smo mi ovdje predočili da ako hoće, ima tri principa koja smo im i rekli. Prvo, ako hoćete trajno rješenje ono mora biti pravedno. Drugo, u Bosni se ne može donositi rješenje bez konsenzusa, ako nema konsenzusa, onda za sva tri naroda specifična rješenja. I, i šta je ono treće što sam rek’o, da, da se može, da, da se nađe rješenje, a da BiH bude konfederacija, pa da srpski krajevi ostaju u Jugoslaviji kao u Federaciji, a da sa ostalima budu konfederalni. I da drugačije ne može, da to inače moramo gore vidjeti... Milošević: Nemoj to da zapetljavaš, to nikad neće oni prihvatiti. KARADŽIĆ: Ne, onda, onda je, mislim, jer Alija njima laže, Alija njima kaže da je to sve u redu, da je Bosna suverena, i... Onda je i njima rekao, može sve što Srbi predlože samo da Bosna ostane suverena. Milošević: Nema problema, pa nek bude suverena u Jugoslaviji. KARADŽIĆ: A ne, ne, to neće on. Milošević: Ne, ne. On neće u Jugoslaviju, je l? KARADŽIĆ: Da, da, neće on u Jugoslaviju. Milošević: E, pa što je drugo. KARADŽIĆ: Neće on Jugo.... Milošević: Molim te, brini o ovome i ništa drugo. ‘Ajde pa se čujemo. KARADŽIĆ: Ne, nema problema, a treba pripremiti rezervnu varijantu, ja ne znam kako će to sutra biti. Milošević: Vide... Videćemo dalje, ali ovih tvojih deset mora biti tu. KARADŽIĆ: Ja mislim da će oni biti, mislim... mislim, mislim da će biti. Milošević: E, onda dobro, da oni ne odlaze. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: ‘Ajd dobro, zdravo. KARADŽIĆ: ‘Ajd prijatno. Razgovor vođen 15. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića

Milošević: Alo. KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Zdravo. KARADŽIĆ: Šta radite? Milošević: Evo razgovaram sa Kostom i Vladanom. KARADŽIĆ: Aha, recite mi kako je tamo bilo? Milošević: Pa tamo je bilo na Veću republika i pokrajina odlično, a na ovom Saveznom veću opet, kako mi je rek’o Jović, zaključci opšti ovako koji su sasvim dobri i oni će na osnovu toga morati da izvedu danas i na Predsedništvu konkretne zaključke. KARADŽIĆ: Aha, dobro. Ja... mi radimo da... na, na onome petome nešto. Milošević: E, pa radite, to je mnogo, to bi obrnulo stvari. KARADŽIĆ: Da, da. A recite mi ovo, ovaj, ovi su se naši dobro ponašali, je l’? Milošević: Pa ne, ne bi se reklo. KARADŽIĆ: Bosanci svi ne, je li? Milošević: Ne. Oni su rekli da su oni svi jedinstveni, nije bilo nikakve razlike među njima. Oni traže da, da se tu neki, ovako, stav poštuje njihov itd., oni su tu jedinstveni, i tako. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Nisu oni tu bili... KARADŽIĆ: Predsjedniče, pitajte Vladana, ja sam dobio neke sugestije od naših Srba iz Amerike telefaksom. Ako bi se vraćalo stanje na, na pred stvaranje Jugoslavije... Milošević: Da. KARADŽIĆ: Onda bi ovamo ove novooslobođene teritorije bile u statusu SHS. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Ona nije nikad doduše priznata međunarodno kao država SHS, ali je bilo teritorije SHS, odnosno neki takav... Milošević: To je bila teritorija Slovenaca, Hrvata i Srba. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Tako je, a prvo je Slovenija. KARADŽIĆ: Da, Slovenaca, Hrvata i Srba. Dobro, ako Slovenci i Hrvati na toj teritoriji prave svoju državu, što i Srbi ne bi. Milošević: Dobro, dobro, ma to je jasno, al’ ovaj... mi sad moramo da se oslonimo na čiste činjenice i da... KARADŽIĆ: Treba ubaciti i te činjenice. Milošević: Za nas je bitan ovaj kontinuitet sadašnji, postojeći, kontinuitet može biti od onoga što postoji, a ne što ne postoji. KARADŽIĆ: Da, da, trebalo bi onda da vidite, ako ništa ubacite u igru i Londonski ugovor i sve, malo ih obavezati, tu postoje potpisi Francuske i Engleske. Pa probat, nećete li ovako, onda će ovako bit. Spakovane negdje pod sto, da, da se širi lepeza tih, tih mogućnosti. Milošević: Inače, najmanje je bilo Crnogoraca, mogu da ti kažem. KARADŽIĆ: Ozbiljno? Milošević: Da. Kao imaju neka posla tamo, pa nisu došli. KARADŽIĆ: Nek idu u pičku materinu. A je li bilo nekog kvoruma? Milošević: … KARADŽIĆ: To je dovoljno bilo, je li? Milošević: To je kvorum, čak za puno Savezno veće. KARADŽIĆ: A majku mu. Ma tu trebala je... i vrlo je nama teško isto, ove... to je, sve Durakovićev čovjek, to je sve...

90

Milošević: Potvrda legitimiteta Predsedništva itd., to je jako dobro. KARADŽIĆ: To je vrlo važno, to je dobro. To je dobro, a moglo bi se još po nešto. I mi radimo vrlo intenzivno na petom spratu. Milošević: To ako bi završili, od toga... ja ne znam... KARADŽIĆ: Na petom spratu radimo, peti sprat bi trebao da se okreči. Milošević: E pa dobro. Ok... (smije se) Okrečite to. KARADŽIĆ: Da. A prije toga neka, to prije Jovica, brate pošalje onoga, da ne moram da krečim. Milošević: E, dobro. KARADŽIĆ: (?) Dobro. Milošević: Važi. KARADŽIĆ: Hajde. Milošević: Zdravo. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 18. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Šta radiš? KARADŽIĆ: Evo radim nešto, još sam u kancelariji. Milošević: E, pa dobro. Reci mi, ovaj, šta si uradio s onim petim spratom? KARADŽIĆ: Pa nešto se radi na tome. Milošević: Radi! KARADŽIĆ: Nešto se radi na tome, on traži temelj u Ustavu, pa mu ovi moji stručnjaci pripremaju, da mu pokažu i da mu kažu da nema on kud da vrda više, da mora... tako, evo mu osnova. Milošević: Kad bi vi to mogli da završite? KARADŽIĆ: Pa, ja se nadam da ćemo završit ove nedjelje. Milošević: Pa nemoj ove nedjelje, završite, ja ne znam šta tu ima. Nema šta da se zida, nego pokušajte završiti u narednih dan, dva. KARADŽIĆ: Važi, važi. Milošević: Kad bi završili danas i sutra to nešto vredi, a to ide.... kasnije, uvek vredi, ali je bolje što pre. KARADŽIĆ: Da, da. Važi, važi, ja ću to da ubrz... Milošević: Zakasnit ćemo to, to je jako važno pitanje. Daj da znamo na čemu smo. KARADŽIĆ: Ja ću da ubrzam to jer to je... njemu je predočeno, nek ide u pičku materinu, predočeno mu je fino. Milošević: Dobro, ali to je toliko važno da ne bi ti ništa drugo treb’o da radiš. KARADŽIĆ: Da, da, (ha, ha, smije se), dobro. Ima li šta drugo novo? Milošević: Nema ništa što bi mog’o telefonom da ti govorim. Ali dobro, imali smo dobre razgovore sa Vensom. KARADŽIĆ: Sa Vensom. Koliko se dugo zadržao kod vas, dugo? Milošević: Tri sata. KARADŽIĆ: Tri sata, opet. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Fino. Je li to... ima l’ napretka tu? Milošević: Ima napretka, mislim oni razumiju kako stvari stoje i ja se nadam da će da budu nepristrasni i korektni. KARADŽIĆ: Ja stalno njima u šali kažem, vi ćete uskoro zatrebati pouzdanog savjetnika na Balkanu, pa vi radite kako znate.

Milošević: He, to... pa to je tačno. KARADŽIĆ: To uvijek u šali privalim strancima svima. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Tako da je to, ovaj, dobro, a za ovo... Milošević: To ne znam, veruj mi, to, to, uopšte nemam neku ideju tu. KARADŽIĆ: Ne, ne, za televiziju to... ja, poslušajte mene. Milošević: Ne, ali kažem ti za ovo što kaže grešku. Ja nemam ideju, koju, evo predloži ideju ako imaš bolju. KARADŽIĆ: A ima, ima izuzetnih privrednika gore, majku mu. Milošević: Ma znam, to, to nema veze, to. Video sam ovog što se izlag’o gore, to sam video. KARADŽIĆ: Ko... ovaj, ja sam predlag’o ovoga Dejana Kovačevića iz “Energoprojekta”, prva liga čovjek. Milošević: Ma to, to se tebi čini. To ti ne znaš, uopšte, šta ti ljudi treba da rade. KARADŽIĆ: Pa dobro, znam da moraju biti i pol... Milošević: Ima direktora takvih dvadeset u Beogradu. KARADŽIĆ: Da, znam da treba politička ličnost, to je tačno. Milošević: To je to, ako imate neku bolju ideju sa najvećim zadovoljstvom je treba prihvatiti, ali stavljate goreg. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, ma dobro, ali mislim, čini mi se... Milošević: Ali molim te... KARADŽIĆ: Čini mi se treba sa svježim licima, to mi je znate... Milošević: To je tačno. Ali molim te, nemoj molim te da, da... ovaj drugi, bre, ima srednju školu, bre. KARADŽIĆ: Koji? Milošević: Pa ovaj iz… KARADŽIĆ: Šarenac? Milošević: Da. KARADŽIĆ: Ne mogu da vjerujem to. Milošević: E, ja ti kažem. KARADŽIĆ: A, Boga ti? Milošević: A drugo, ovaj, molim te, uzmi ovo pitanje petice, završi maksimalno hitno. Ali javi mi sutra da znam šta su uradili. KARADŽIĆ: Dobro, važi. Milošević: Ajde molim te. KARADŽIĆ: Hoću. Milošević: ‘Ajde. KARADŽIĆ: ‘Ajd držite se, prijatno. Razgovor vođen 18. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Borislava Jovića KARADŽIĆ: Alo? Jović: Jović ovde. Dobar dan. KARADŽIĆ: Dobar dan. Kako ste? Jović: ... ?... KARADŽIĆ: Hvala lijepo. Kako ste vi gospodine Joviću? Jović: Evo dobro je. Evo, mi se patimo, jedan gospodin, jedan...? (Radovan se smije i ne čuje se šta Jović govori) KARADŽIĆ: Recite mi, jeste li završiIi ono za televiziju? Koga ste od... jeste li… Jović: ...?... KARADŽIĆ: Niste još. Vjerujte vi meni, nećete pogriješiti. Jović: A jeste razgovarali sa Slobodanom? KARADŽIĆ: Jesam. Jović: Šta on kaže?

91

KARADŽIĆ: On kaže kako god Bora kaže. Jović: (smijeh) Dobar je. KARADŽIĆ: Eto tako. Jović: Dobar je, jaaoj. KARADŽIĆ: Vjerujte mi odavde vidimo strašno, ovaj, dobro, a ja sam inače pisac, ja trideset godina znam prilike u Beogradu i slobodno kad neko kadrovsko rješenje imate ja ću vam nepristrasno reći. Dva najbolja momka koji najbolje razumiju vašu politiku, a... Jović: Koji su to? KARADŽIĆ: A, to je ovaj Vučelić i Perišić. Jović: Aha. KARADŽIĆ: I to, jer je oni brane na način da ne može niko da odbije pera. Jović: A šta mislite za Košutića? KARADŽIĆ: Pa dobro, Košutić ponekad ovako malo kao slobodan strijelac, i, ali nije, treba i takvih imati. Jović: Pa, ja vama mogu da kažem, sad ako smem telefonom da razgovaram? KARADŽIĆ: Smijete sigurno. Jović: Aaa, da, da nam je Košutić u tri izlaganja o vojsci, o formiranju srpske vojske i o kritici savezne vojske, najurio tri hiljade vojnika sa fronta. KARADŽIĆ: Ne, to je, on to zna sigurno. Jović: Posle njegovog govora hiljadu nam je ljudi pobeglo. KARADŽIĆ: On to zna sigurno. To ja znam da on zna, nekad... Jović: Da li on zna ili ne zna, ja ne znam, ali mogu da vam kažem da ti sposobni ljudi za govorenje su vrlo štetni ukoliko ne znaju šta govore. KARADŽIĆ: Da, da. Ako ne i ako ne činilizuju(?). Ne valja slobodan strijelac biti. Jović: To je. KARADŽIĆ: Ali, ali ima i tu neke kor... ja imam recimo kakvih, ja imam slobodnih strelaca, ali to je čak dobro, jer ponekad oni kažu ono što bi i ja rek’o, ali ne smijem iz, iz taktičkih razloga. Jović: Je, ali najgore je kad kažu ono što ja nikako ne bih rekao. KARADŽIĆ: E da. To je to. Jović: To je onaj..? KARADŽIĆ: To, onda mora da si... sinhronizovano, al’ dobro mora i ta... i toga biti. Mora Srbija biti šarena, džaba je. Jović: Šta mora? KARADŽIĆ: Mora Srbija biti šarena. Jović: Ama ona mora biti šarena, ali, ali sav… to šarenilo ne sme da nas vuče nazad, nego napred. U tome je stvar. KARADŽIĆ: Da, da, da, da dobro. Al’ ova dvojica su vam prva liga vjerujte. Da smo... Jović: Ma, znam, ali ja kažem ovaj, dobro, ovaj Vučelić je iz naše partije, ali onaj nije iz naše partije. KARADŽIĆ: Ma znam, ali prva liga vjerujte. Jović: Ma i shvatite vi ukoliko je neko prva liga, ali je protiv nas. KARADŽIĆ: Ne, ali nije sigurno protiv nas. Jović: E, to ja ne znam, možda... KARADŽIĆ: Ne, ne, sigurno nije, jer gledajte. On je ovaj, bolje vam je da vam jedan takav demokrata objašnjava vašu politiku, nego neki socijalisti, koji su dozla Boga. Jović: E, ali da vam kažem. Ako sada, uzmite ovoga kod koga smo uzeli, na... pritiske on svaki dan govori da Vladu treba

menjati. On nije mandatar. On nema na to pravo. On svaki dan objašnjava da ta Vlada je nesposobna i da treba je promeniti. KARADŽIĆ: Pa dobro, sedite s njim, možda je stvarno nesposobna. Jović: Ama to je drugo pitanje, pa mi njega nismo uzeli u Vladu da on nama ruši Vladu svaki dan. KARADŽIĆ: Da. Jović: Onda on treba da dođe kod nas i da kaže, neću da sedim u toj Vladi, hoću da budem kritičan prema njoj i javno, izvolite, jednostavno neću tako da radim. Hoću da budem kritičan, da budem slobodan. Ne može on sedeti u Vladi i svaki dan rušiti Vladu, čoveče. KARADŽIĆ: Da, da. (smijeh) Jović: Nije u redu. Da vam kažem ne može, vi, vi iz daljine gledate i ne ob… ne obratite... ili recimo da se on obrati preko engleske televizije i kaže: srpskom narodu je potpuno isto naneo štete fašizam i komunizam. Pa slušajte, ovde je fašizam okupir’o zemlju, a komunisti su se borili za njeno oslobođenje. KARADŽIĆ: Eh, dobro. Jović: Druga je stvar, kakve su greške posle pravili. KARADŽIĆ: Jeste, dobro, ali kad.... Jović: ...To je to… (govore uglas) KARADŽIĆ: Al’, ali gledajte i drugu stranu kad... Jović: ... (govore uglas) Ako on sjedi u jednoj vladi, u jednoj vladi koja je preuzela na sebe istoriju i tradiciju Komunističke partije. KARADŽIĆ: E gledajte. Ali kad to kaže potpredsjednik jedne srpske vlade… Jović: Da. KARADŽIĆ: …u Engleskoj, onda je sigurno da ta vlada nije boljševička. Jović: Pa to je sigurno da ona boljševička ona nije i bez tog… KARADŽIĆ: Pa dobro, ali se ne vidi, ovako se vidi, ovaj... Jović: Mora da ima jedan kulturan odnos. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, slažem se. Jović: Ne može reći da su komunisti naneli srpskom narodu isto toliko štete k’o, kao ovaj, kao ovaj, kao fašisti. Jer fašisti su, aaa, ovde uništili, streljali, a komunisti su u politici grešili. To je velika razlika. KARADŽIĆ: Da. Pa neki kažu… Jović: To je bilo istrebljenje. KARADŽIĆ: Pa omaklo se i njima ponekad da strijeljaju. A omaklo se i njima ponekad da strijeljaju, nije, nije baš da nije. Jović: Ma ne, ali mislim da ka... jedostavno, ja sam ne mogu se složiti (Radovan se smije i Jović se ne čuje), ne mogu se složiti da jedan funkcioner može tako neodgovorno (?) da radi. Recimo, svaki dan govori o formiranju srpske vojske. KARADŽIĆ: Da. Jović: A da li vi shvatate, mi nikada ovdje nismo odlučili da formiramo srpsku vojsku. KARADŽIĆ: Ne, to treba sjesti s njim, pa razgovarati. To bi bila velika glupost. Jović: …?... KARADŽIĆ: Da. Jović: Ja postavljam (?) Jugoslovensku narodnu armiju i kad god on to progovori nama vojnici beže s fronta i kaže, ma jebeš ti ovu vojsku, idem ja u srpsku vojsku. KARADŽIĆ: Da, da. Ne, to je, ne smije nikako. Jović: Čoveče! KARADŽIĆ: To će odma’ Bosna da nam traži pola tehnike i, i rasformiranje armije, stvaranje bosanske armije. Jović: Mi Srbi gubimo rat, ako takve imamo u izvršnoj vlasti.

92

KARADŽIĆ: Da, bosanske armije, ako, ako vi hoćete srpsku onda ćemo i mi bosansku i onda je gotovo. Jović: Sa stanovišta... KARADŽIĆ: Onda se... Jović: Sa stanovišta ovaj, vašega, demokratija je velika stvar i to, ali ako se sposobnost nekog čovjeka upotrebi pogrešno, onda smo najebali. KARADŽIĆ: Da, da. Jović: Jest Boga mi. KARADŽIĆ: Treba malo raditi s tim malo više. A dobro da imate i vanstranačkih, odnosno iz… Jović: …su uradili drugi, vrlo je teško nama da mislimo na to. KARADŽIĆ: Da, da. Vidite, meni je Krajišnik, ovaj se javio. Jović: Da. KARADŽIĆ: Mi smo tri-četiri dana ovde razmišljali i razgovarali. Jović: Da. KARADŽIĆ: Ja ću sada poslati jedan telefaks u kome ja kažem da mi nemamo ličnost, ni iz stranke, ni iz Bosne i Hercegovine za koju, koju bismo predložili sada za mjesto... Jović: Ja. KARADŽIĆ: Aaa, predsjednika savezne Vlade. Jović: ...mišljenje. KARADŽIĆ: Ee, to, to ne moramo danas, je l’? Jović: Može za dan, dva. Razmislite za par dana, za ministre će se vama mandatar obratiti. KARADŽIĆ: Aha, dobro. A onda bismo, a onda, onda smo napisali da, u ovom smo tekstu, evo piše se sad ću ga ja poslati na neki faks koji mi vi kažete, da s obzirom na to da Srbija skoro tri decenije nije imala predsjednika Vlade, da mi predlažemo da ta ličnost dođe iz Srbije. Jović: Dobro. To odgovara. KARADŽIĆ: A s… s druge strane ne… neko mi je pomenuo možda ne bi bilo loše da ostane Mitrović ili neki ovako. Radi kontinuteta i radi osporavanja. Jović: Pa ja ću da vam kažem, ovaj, što se Mitrovića tiče, aaa... KARADŽIĆ: Sve znam ono ranije, ne znam kakav je sada. Jović: Pa, evo sada šta je. Kad smo mi preuzeli ovu vlast, četveročlano Predsedništvo, onda je Marković odbio da dolazi. Ja sam pozvao Mitrovića i re..., re..., rek’o, napisaćemo vam pismo, kad god je sprečen predsednik neka dođe potpredsednik. On je kaz’o: U redu, važi, dolaziću uvek i nijednom nije hteo da dođe. KARADŽIĆ: Nije došao? Jović: Jest’, apsolutno. A, prema informacijama sa Vlade, javno se distancira od njega, al’ na Vladi apsolutno ga podržava sve. KARADŽIĆ: Da. Jović: Tako da to, te kurve ja ne volim. KARADŽIĆ: Da, da. Jovic: Ja te kurve ne volim. Bratić je bio dobar. KARADŽIĆ: Da. Jović: Ima tamo još dobrih ljudi, Pera Gračanin je bio dobar, mada je on ostareo i ne može više, ali, ovaj Mitrović je nepouzdan. KARADŽIĆ: Da. Onda nemojte, onda nemojte, to je vrlo opasno. Jović: Razmislićemo mi šta ćemo da radimo. KARADŽIĆ: A što se Bosanaca tiče, mi bi vam mogli preporučiti vašoj pažnji, odnosno Hercergovaca, ako baš hoćete da je i iz Hercegovine i iz Srbije ova dvojica direktora, “Ineksa” Šarenac, i “Energoprojekta” Kovačević.

Jović: E pa znam, ali vi nama dajete ljude iz Beograda. KARADŽIĆ: Ne dobro, a oni su Hercegovci. Oni su naši, ako... Jović: Ma nemoj, mi imamo Hercegovca i predstavnika Beograda i sve. Dajte vi nama Muslimana iz Bosne čoveče. KARADŽIĆ: Pa da nam otcijepi Bosnu odmah. Jović: Al’ ne, al’ dajte, nnn… nekog ko je sa naše strane. KARADŽIĆ: Nemamo, nema takvih. Jović: Imate Šarenca i… KARADŽIĆ: Šarenca i Kovačevića. Ako hoćete ja mogu zvanično da ih, ja mogu zvanično da ih pomenem, pa da kažete da su, da je to bosanski prijedlog. Jović: Ma znam, a to su sve ljudi iz Beograda, bre. Celog života ovde rade. KARADŽIĆ: A dobro, ali oni su odozdo. Državljani su Bosne i Hercegovine. Jović: Ne, ne. Vi morate dati nekoga iz Bosne. KARADŽIĆ: Ne, nema vjerujte. Nije, nije. Jović: A može da, da li nema vaša partija, nema jednog čoveka iz Bosne da, da za pre... za člana vlade Bog vas… KARADŽIĆ: Pa mogli bi da, jedino da, za predsjednika vlade, ne za op... ne, daćemo mi vama za člana Vlade. Jović: Ama jok, o članu Vlade govorim. KARADŽIĆ: Ma dobro, daćemo mi vama za člana Vlade, al’ za predsjed... Jović: Ovo, ovi za to, za Predsedništava, ovi ne, ne bi mogli to... nemaju iskustva. Oni imaju iskustvo, direktor preduzeća. To je velika razlika i, na, na, u odnosu na politiku i našu ekonomiju. KARADŽIĆ: Da, da, a... Jović: To treba neko ko se malo bavio i politikom. KARADŽIĆ: Da, da. Imate li nekog na umu? Jović: Na umu? KARADŽIĆ: Da. Jović: Pa imamo mi i na drumu i na umu. Samo nisu ovi. KARADŽIĆ: Da, da, dobro, dobro, mislim... Jović: Imamo, imamo, nije problem to. Imamo mi. KARADŽIĆ: Hoćete mi reći? Jović: Molim? KARADŽIĆ: Recite mi. Jović: Ne mogu sada to reći. KARADŽIĆ: Aha, dobro. Jović: Ovo slušaju svi. KARADŽIĆ: Ha, da. Dobro. Dobro, ali onda ćemo mi napisati ovo. Na koji faks ću ja poslati ovo da nemamo mi ka... Jović: Pošalji, pa tamo kod, na Predsedništvo SFRJ, ja samo... evo moj, ovaj, moj telefon je, to je isti valjda faks, 636-675. KARADŽIĆ: Ja mislim da ja taj imam, samo jedan momenat. Jović: 636-675. KARADŽIĆ: Aha. Jović: A to će stići tamo. KARADŽIĆ: Samo momenat. Momenat samo jedan. Jović: Ma znaju ovi tamo u Predsedništvu Jugoslavije koji je naš broj faksa. KARADŽIĆ: 636-675? Jović: Pa da. KARADŽIĆ: Da, to ću vidjet. Pa zvaću ja tamo da mi kaže sekretarica koji je faks. Jović: Pa da. To je najbolje. KARADŽIĆ: Dobro. Jović: ‘Ajde.

93

KARADŽIĆ: Dobro, ovaj, a kad budu ministri, onda ćemo se, d... dogovarat, vidjećemo. Jović: Onda mandatar će da zove, a vi dotad razmislite da nam date, ako možete makar da nam date jednog Muslimana. KARADŽIĆ: A... Jović: Ako možete. KARADŽIĆ: A, dobro, videćemo, ako bude... Jović: Ako nema, nema. KARADŽIĆ: ...jugoslovenski orijentisanih Muslimana onda ćemo da traži... Jović: ... iz ovoga, ja ne znam šta, Zulfikarpašićev da l’ bi moglo da se razgovara? KARADŽIĆ: Ne, oni bi to, ovdje bi ga proglasili izdajnikom i to bi bio džumbus. To bi morao biti, morala biti ličnost iza koje bi stajao Izetbegović, znate? Jović: Aha, aha. KARADŽIĆ: Jer to je onda, ovdje užasna halabuka se digne, to... Jović: Pa dobro dajte, bar, makar, jednoga ili dva neka daju iz Bosne. KARADŽIĆ: Da, ovi su mi, Krajišnik je pozvao ove i razgovarao s njima, oni su rekli to je smjenjivanje nelegalno, mi nećemo da... Jović: ... KARADŽIĆ: Mi nećemo da razgovaramo. Ja sam rek’o Krajišniku, odlično. Napiši da Skupština nije zasjeda... zasjedala i da nema an... nema svoje stanovište, svoj stav o tome. Jović: Dobro... KARADŽIĆ: Dobro, do, do... za ministra ćemo razmišljati, a koj..., koji, aaa, za koju granu to ne... Jović: Za jedno... pa otprilike će se gledati šta ko može da radi, čoveče. KARADŽIĆ: Da, da. Jović: Važno je da se vidi ka… šta prema njegovom, prema aaa… njegovim da kažem kvalifikacijama će se videti šta može da mu se da. KARADŽIĆ: A ja ću da sjednem sa Izetbegovićem da vidim da li on nekoga kandiduje... Jović: Da. KARADŽIĆ: Pa, pa ćemo onda vidjet šta bi mogao da radi, je li? Izetbegović je čvrsto odlučio da Bosnu odvoji od Jugoslavije. Jović: Aha, aha. KARADŽIĆ: I to je mislim veoma snažna orijentacija i odluka. I znači ako bi njegov ministar onda bi mor’o bit na mjestu na kome ne bi mogao da, da nametne štetu. Jović: Dobro. KARADŽIĆ: Nema druge. Jović: Važi. KARADŽIĆ: Dobro, čućemo se Boro. Jović: Važi. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 18. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Branka Kostića Kostić: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Dobar dan. Kostić: Kako si? KARADŽIĆ: Odlično, šta mi radiš?

Kostić: E, evo (?) bio sam malo jutros (?) KARADŽIĆ: E slušaj, svaki put kad se čujemo moram da ti kažem, ti si... Stvarno su tvoja leđa spasila zemlju. Kostić: Je li? KARADŽIĆ: Nema govora, mislim, to je... od tolikog je značaja, da ti ne mogu opisati. Kostić: Boga mi i ovo što si ti organizovao dole, svaka ti čast. KARADŽIĆ: Hvala ti lijepa, ov... ima... Kostić: …Koljeviću, nijesam tebe čuo, ovaj, da ti prenese htio sam... ali nijesam mog’o, ovaj zvanično da šaljem telegram i da čestitam, zbog razumljivih… KARADŽIĆ: Da, da, da, jasno, jasno. Mi smo ovoga Bogićevića malo bili uzeli da porazgovaramo s njim, pa ćemo vidjeti šta ćemo još uraditi. Kostić: Aha. KARADŽIĆ: Da, da, da on radi svoj pos’o, koji je zakletvu položio, mora da radi. Nek’ prisustvuje Predsjedništvu, ne mora da glasa. Nek glasa protiv kad... Kostić: Sumnjam da ćete uspjeti. KARADŽIĆ: Pa, ni ja nisam siguran, ali, evo vidjet ćemo nešto. On traži ustavni osnov, pa ćemo mu dati ustavni osnov. Vidi, razgovarali smo malo oko predsjednika Vlade. Kostić: Da. KARADŽIĆ: Ti znaš da su neki tamo pominjali i mene, međutim, to je meni... Kostić: Rek’o mi je Slobo da je razgovar’o s tobom. KARADŽIĆ: Je... rek’o Slobo. I to vam ne bi dobro bilo u ovom trenutku. Ja moram da dovršim ovo što sam ovdje počeo. To je najbitnije, to je... A s druge strane, za to mje... treba neki tehnolog, ko umije da... ko je upravljao sistemima ko umije da... ovaj... Ja sam danas posl’o na Jovićev faks, da... poruku da SDS nema ni svog ni inače bosanskog kandidata i da smatamo da Srbija, koja skoro trideset godina nije imala predsjednika Vlade da... savezne, da smatramo da bi trebalo da Srbija da predsjednika Vlade. Kostić: Dobro. KARADŽIĆ: A, inače smo mislili da, da, da ti predložimo, pa sam ja to Joviću malo i rekao, ali hoću tebi da kažem, ako bi se tražio Bosanac ili Hercegovac, mi imamo gore dvojicu, trojicu, četvoricu ljudi koji su izuzetni privrednici, ako se odlučite za privrednika. To su ovaj Šarenac iz Inexa, ovaj Dejan Kovačević iz “Energoprojekta”, neki su spominjali Luku Mačkića, neki su spominjali i ovog direktora ove “Beobanke”. Ali, prosto, to je neki krug otprilike tako. Imamo još onog Mitra Aleksića koji je bio direktor TAT-a, on je sad u Moskvi predstavnik. On je, on je iz Bosne. Ali ja vjerujem da ćete se vi opredijeliti za neku jaku, jaku političku ličnost. Kostić: Pa vidi, ja ne znam, ja ne znam je li... ali tebi mogu da kažem ovaj, meni je Slobo rek’o i poslije toga razgovora koji smo imali, koji je on imao s tobom i poslije konsultacija koje smo imali sa Bulatovićem, ovaj mi smo imali jedan razgovor i otprilike orijentacija(?). KARADŽIĆ: Aha, je li to dobro Branko? Kostić: A znaš kako, u ovom trenutku to je, ipak, objektivno govoreći, privremena Vlada, znaš? KARADŽIĆ: Da. Kostić: Do raspisivanja parlamentarnih, višestranačkih izbora i tako dalje. Ovaj, sa stanovništa toga, ipak je bio predsjednik srpske Vlade, znaš… KARADŽIĆ: Da. Tu ima nekog iskustva, ali... Kostić: Jednog krupnog sistema, i sad je predsjednik ove naftne industrije, jednog istog isto tako krupnog giganta, znaš?

94

KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Ovaj, ukoliko bude imao ljude operativne, ovaj, u kabinetu svome... nije, nije eksponiran u ovim političkim bitkama i previranjima (...?). KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Kostić: Sa tog stanovišta bi, možda, i za jedan broj ljudi ovako koji se sada premišljaju još ovako drugih, pripadnika drugih naroda, bilo prihvatljivije rješenje, nego možda neki koji bi bio baš eksponiran do kraja, znaš. KARADŽIĆ: Da, da, da, da, ali malo je na neki način, ne... odnekud, ovako iz što se kaže, stara nomenklatura, dobro bi bilo s jednom ličnošću novom, svježom, agilnom izaći.Ali ja ne znam tačno, ja sad ne znam da nama ne treba ovaj Krajišnik, on, ovdje nam je on k’o hljeb potreban. Kostić: Da. KARADŽIĆ: On je, inače, bio direktor jednog preduzeća finansijski, ali nam je potreban. Veliku vještinu parlamentarnu ima, i skoro da se rodio u Parlamentu, on je bukvalno(?). Kostić: Jesi ti imao kontakte neke sa Fikretom. KARADŽIĆ: Nisam... o tome sam razmišljao. Nisam siguran koliko je on, koliko je on pametan uopšte, po ovom pitanju nisam. A osim toga, ako bi on izaš’o iz Predsjedništva - ušao bi Duraković. Kostić: Ne, nijesam mislio, nijesam mislio u vezi ove… KARADŽIĆ: Aha, nego nešto da... Kostić: Nego sam mislio, uopšte,vezano za... KARADŽIĆ: E, to mogu za ministre da mu na... Kostić: Ne, nijesam uopšte mislio sada za funkcije njegove. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Jer bi to napadno bilo, ovaj... KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Kostić: Nego, računajući na to da ne bi trebalo preveliki pritisak vršiti, ovaj, na Muslimane u cjelini, znaš. KARADŽIĆ: Da. Ma ne vršimo mi, mi, ali... Kostić: Ovaj, računao sam da bi možda on mog’o biti jedan, ovako, čovek koji bi mogao, što kažu, okrenuti taj sat (ili stav) u korist tog zajedništva i zajedničkog života(?). KARADŽIĆ: Da. Ovde je jedan rizik bio sa tim Zulfirkarpšićem, koga su odmah proglasili izdajnikom, iako je sigurno pametniji i za Muslimane bi napravio bolju stvar da su ga poslušali, tako da je on tu oprezan u tom pogledu. Imali smo jedan dan mi tri sata razgovor, ali smo se saglasili da on mora o tome da izvijesti Aliju, on je vrlo tu oprezan. Ali imamo jednu drugu stvar možemo mi. Tu će morat biti neki Musliman ministar, sigurno. I ja bi on... Kostić: Ja sam i ovijema mojima dolje, ovaj, savjetovao da u okviru ovih predloga koje će imati dobije iz Crne Gore obavezno jednog od tih uglednih Muslimana iz sjevernog područja Crne Gore. KARADŽIĆ: Da, da, sposobnih ljudi, koji su odani i sposobni, je li? Kostić: Imamo mi dva čovjeka. Jedan je ovaj potpredsjednik Skupštine, ovaj Atif (?) Dizdarević. Republičke... KARADŽIĆ: Aha. Kostić: A ovaj drugi je Atif (?) Ćelačević iz Pljevalja. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: U saveznoj delegaciji. Iz uglednih su porodica, znaš i... KARADŽIĆ: Da, da... Kostić: Uopšte za taj sastav naših Muslimana tamo bilo bi značajno da to imamo. KARADŽIĆ: Jedan od njih, ne treba nam (ili vam) puno. Kostić: Jedan, jedan od njih. Da.

KARADŽIĆ: Možda bi se moglo Fikretu, pa bi mog’o ja njega uputit da on dođe gore da porazgovara, jer njemu je... on bi bio zainteresovan za privredu, on se za politiku manje interesuje. Kostić: Da. KARADŽIĆ: On bi bio zainteresovan da nešto uspije u privredi i tako.Pa ću ja kad bude to, onda, možda malo stupiti u kontakt sa njim i kazati mu da bi dobro bilo da on odredi, ili da on nominuje nekoga ko, ko bi ih kandidovao gore. Kostić: Da ti kažem nešto, ja ovo ipak tretiram sve kao jednu privremenu Vladu. KARADŽIĆ: Jasno, jasno, jeste, to je to... Kostić: Ovaj, a oko sastava svih tih kadrova, i, i, dosta je na brzinu formiramo, da ti kažem... KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Kostić: Ovaj, na kraju krajeva, ne možemo je ni formirati prije nego što i ovo sa Bosnom u cjelini razriješimo, znaš. KARADŽIĆ: Da, da, pardon, samo da na ovaj drugi... Alo... Mira, Slobina, zove. Kostić: E... KARADŽIĆ: Ovaj, pa... Kostić: Još ovo da ti kažem... KARADŽIĆ: Da. Kostić: Ovaj, onu obavezu, oko onog koordinacionog tijela i oko svega toga, ja nijesam zaboravio. KARADŽIĆ: E, ja pre... ja sam nominovan za koordinaciju. Kostić: Znam, pročitao sam, međutim, ovaj, pretpostavljam... nijesmo se čuli, ali pretpostavljam da ti je jasno bilo da u situaciji kad je poslije Haga, i poslije onog stava Momirovog i svega onoga što je bilo dole... KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Ovaj, došlo je do jednog međuperioda, gdje jednostavno nijesmo znali kako da se ponašamo na kraju krajeva, znaš. KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Kostić: Pa bi oko toga sjeli, ovaj, malo, i obavili konsultaciju i vidjeli i dogovorili se. KARADŽIĆ: Važi, to bi Predsjedništvu bio jedan milje, na koji bi Predsjedništvo moglo da se poziva, da kaže da je... da... da ima šire konsultacije, i, i da mi tu poslužimo da se... da Predsjedništvo ojačamo, da mu... Kostić: Jasno, jasno. KARADŽIĆ: Da ga po... Prema tome, ja tu stojim na raspolaganju, nema nikakvih problema. Kostić: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro, onda čujemo se uskoro opet. Kostić: Važi. KARADŽIĆ: Prijatno Branko, doviđenja. Razgovor vođen 22. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Dobar ti dan. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Evo dobro. KARADŽIĆ: Zvučite mi bodro. Milošević: Pa dosta, ovako, pristojno. KARADŽIĆ: A, a, obavili ste nešto dobro, sigurno? Milošević: Pa i jesam, mogu da ti kažem. KARADŽIĆ: Je li? Milošević: E!

95

KARADŽIĆ: (He, he), dobro. Je li preko kanala ili ovdje? Milošević: Pa, ja mislim da dosta ovako stvari, idu nekim koliko-toliko normalnim tokom. KARADŽIĆ: Aha, odlično. Ovaj, šta ste za one odlučili? Milošević: E, sad...? KARADŽIĆ: Za onog čovjeka? Milošević: A, još ništa. Ja se tu još ozbiljno razmišljam... KARADŽIĆ: Bi li on igrao za naš tim, majku mu. Milošević: A, a! KARADŽIĆ: A da ne daje auto golove. Milošević: He, pa on bi verovatno, samo znaš kako ti je. Ja još uvek imam u glavi onu prvu ideju oko Mome. KARADŽIĆ: A, nama je potreban ovde Momo strašno. Milošević: To je pitanje koje uvek, znaš šta je... KARADŽIĆ: Strašno je... Milošević: Šta je važno, šta je manje važno. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Shvataš(?) KARADŽIĆ: Pa onda to je, to je toliko privremeno da bi čovjek kojega tu stavimo potrošićemo ga, to je. Milošević: To u, u određenoj meri je tačno, zato je to i vrlo težak... KARADŽIĆ: Da, da, da. Milošević: To jest, da se na pravi način reši. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Znate. KARADŽIĆ: Ako je on jako zainteresovan za samog sebe više nego za, za svoje gazde. Ako bi ga čovjek okružio s dobrim, ovaj, pouzdanim ljudima, ovoga tipa. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Onda bi mog’o da nastavi da igra. Milošević: Eh, to Boga mi ne znam, to ne znam u kojoj meri. Ja mislim da je on objektivno u tako malom manevarskom prostoru da ne može danas (ili za nas?), da igra kako treba. KARADŽIĆ: Je l’ de? Milošević: Mislim. KARADŽIĆ: Stisnuli su ga ovi drugi, je l? Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Ovi su ga drugi stisnuli? Milošević: Pa jeste, ja mislim da on ništa ne može bez onih svojih tamo, znaš... KARADŽIĆ: Da, da. Da, znam. Milošević: Na 400 KM, da uradi. KARADŽIĆ: Da, da. Ma znate šta sam ja mislio? Milošević: Šta? KARADŽIĆ: Ovog... Je l’ vi znate lično ovog Komazeca? Milošević: Ne. KARADŽIĆ: A ja mislim da ne bi bilo loše da ga upoznate. Milošević: Zašto? KARADŽIĆ: Ja ga lično isto tako ne znam, ali, ali znam mu i tekstove, i angažman dole, ovaj, u Splitu, i, ovaj, on se i u, u Krajini u njihovoj ekonomiji angažovao bio, od samog početka. Veoma otresita ličnost. Čini mi se da razumije i tako, mislim da bi to bio dobar potez. Milošević: Pa dobro, daj da vidimo da se raspodelimo, ali morat ćemo da, da se malo presaberemo oko toga šta ćemo... KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Kad ti planiraš da se na... pojaviš ovde? KARADŽIĆ: Pa, u... pa kad zatreba. Jer mi smo juče imali Skupštinu, pa smo i danas… danas imamo Skupštinu ovaj. Milošević: Koju Skupštinu? KARADŽIĆ: Srpsku.

Milošević: Aha. KARADŽIĆ: A, jer su nas... hoće da nas navuku da... oni su zakazali zajedničku Skupštinu o ekonomskim pitanjima. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Hoće onda kod sindikata da nas optuže kako mi nećemo da radimo, da popravljamo ekonomiju i te stvari. Milošević: Kako da ne, to... prisustvo svakako. KARADŽIĆ: Međutim, mi idemo prije njih na svoju, a onda njima, samo zajedničkoj Skupštini predamo ovu... predamo svoju... Milošević: Ideje i predloge. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Da, da, ideje i predloge. KARADŽIĆ: Da, da. Jer te... ako zatreba ja ću da skoknem, ali čini mi se da je ovo... je možda ako nećete da ostavljate njega, da je on možda najbolja ideja ovaj Komazec. Milošević: Pa, šta znam, treba razmisliti o svemu tome, i treba da se dogovorimo. Biće sigurno potrebe ponedjeljak ili utorak da se vidimo. KARADŽIĆ: Dobro, to ćete mi na vrijeme javiti, al... Milošević: Malo, malo ovako mislim da je vreme da može jedan od ta dva dana da bude malo. KARADŽIĆ: Dobro. Ovaj, mogu da vam kažem da je ovo sa Skupštinom sjajno. Milošević: Pa dobro je što idu normalno i idu, da tako kažem... KARADŽIĆ: Je l’ ono 91 previše, nije? Milošević: Ma kakvi, imaju, imaju oni preko 120, 130… KARADŽIĆ: Da, da, može da se skrpi (?) 91 pogotovo ovo kad s platom su ih sad dočekali. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: To je izvanredno. Ja mislim da je to velika stvar. Sad se ja, sad se meni postavlja jedno pitanje: Ja se pitam da ne... da li bi bilo možda i lakše meni da šaljem takve signale ili upućujem poruke. Možda bi i mi, i javno, bilo na konferenciji za štampu bilo u formi predloga moglo da predložimo da Slovenija krene prema Skupštini sa svojim zahtjevom i da se njen zahtjev za otcjepljenje razmatra u saveznoj Skupštini. Mene ne može niko da optuži da ih istjerujem iz, iz, ovaj, Jugoslavije. Ali da počne da se ta, ta agonija rješava. Ja sad stalno govorim na konferen... Milošević: Da, u jugoslovenskim institucijama. KARADŽIĆ: Je... ja sad stalno nas... nastupam s tim zahtjevom oštrim, da se, da savezne institucije se oporave i da se konsoliduje ostatak države i da se u saveznoj Skupštini može riješiti da… Milošević: Ma izbaci samo tu reč ostatak, da se konsoliduje, da se konsoliduje... KARADŽIĆ: Da se država... Milošević: Alo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Odjednom te slabo čujem. KARADŽIĆ: Da, da. Je l’ bolje sada? Milošević: E, sad se bolje čuje. KARADŽIĆ: Da se konsoliduje država i da se u saveznoj inst… Milošević: Da, al’ oni onda kroz jugoslovenske institucije da postavljaju svoje zahteve. KARADŽIĆ: Da, da, pošto sa Slovenijom nema spornih teritorija, a ima spornih računa. Neka Slovenija uputi zahtjev saveznoj Skupštini, nek se formira komisija koja će te račune, da, da ovaj... paritetna ili neka komisija jugoslovensko-slovenačka.

96

Milošević: Da, da, verovatno bi to bilo dobro. KARADŽIĆ: Ja mislim da izađem sad u javnost s tim, s tim predlogom, dalje, da gazim, jer tu mene ne može niko da optuži, niko da optuži ni za šta. A ja mislim da je konačno vrijeme da počne da se radi na sređivanju stanja. Milošević: Apsolutno. Dobro ti je to, to je dobar princip. Sa onim petim ništa nisi uradio? KARADŽIĆ: Radi se i ovaj mu je predsjednik gore ustavnog... preuzeće na sebe da mu on otvori, da mu, da mu dadne opravdanje, obrazloženje da mu dadne, to je problem. Milošević: E, pa dobro, nek’ mu ga da, pa da vidimo. KARADŽIĆ: Ja. On hoće to da... ja mislim da su već stupili u kontakt. Milošević: E, pa dobro. KARADŽIĆ: To ako bismo postigli bilo bi velika stvar. Milošević: Dobro, onda ćemo biti na vezi. Karadžić:Važi, dogovoreno. Milošević: ‘Ajde prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno. Milošević: Zdravo. Razgovor vođen 22. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Nikole Koljevića KARADŽIĆ: Halo! Koljević: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Zdravo. Koljević: Kako si, reci mi? KARADŽIĆ: Evo, naspav’o sam se. Koljević: Jesi li? KARADŽIĆ: Spav’o sam malo, u stvari, tek sam u četiri leg’o. Koljević: ... KARADŽIĆ: Još malo sjedio s porodicom, pa onda... Koljević: Aha. E, baš je bilo, znaš, mogu ti reći, starinski. KARADŽIĆ: Da, da. Ja, Risto stari, ništa se nije promijenio. Koljević: Ništa se nije promijenio (govori kroz smijeh). KARADŽIĆ: Ništa... Koljević: Ali ja kažem, znaš šta, jedino kod nas, kod nas moguće... KARADŽIĆ: Da. Koljević: ...da se to tako, ovaj, održi sa potpuno različitim mišljenjima (smije se). KARADŽIĆ: Aha. A, uhvatio ga Momo na, na, ovaj... Koljević: Uhvatio, jest’. KARADŽIĆ: ...uzima mu anamnezu (smije se). Koljević: Jest’, jest’, jest’, jest’, jest’. Baš mu teško bilo i teško ti je, znaš, kad vidiš, ovaj, tu potrebu za negativnim određenjem, paralelno sa neučestvovanjem. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Znaš. On bi htio da racionalizuje, je li? KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Ja ne učestvujem zato što taj pos’o ne valja. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: E, pa sad, znaš. Al’ dobro je, mislim, meni je baš bilo, ja sam nešto sinoć zavro da se ostane i pored čitavog dana i ovaj, drago mi je. KARADŽIĆ: Ja. Koljević: A, reci mi ovo. Ja sam bio jutros, ovaj tamo, i bio sam i sa Momom i bio sam na tom Klubu i ima dosta razloga, ako bi mogli nas trojica danas da se nađemo. A, nekako popodne, u neka doba, ne znam kako ti stojiš.

KARADŽIĆ: Pa, ja bi se malo odmorio, a onda možemo pred, uveče, predveče. Jer sutra svakako bi trebala i Ustavna komisija i Vlada i sve, ova, ove... Koljević: Da. Ima, znaš, dilema strateške prirode. Ja sam sve to sasluš’o što su i ovi ministri govorili, znaš. KARADŽIĆ: Aha, aha. Koljević: Ima baš ono dilema da bi trebalo donijeti odluke, a trebalo bi pametno, a brzo. A, ima i ovih, znaš, problema, koji se javljaju od, sasvim je jasno šta je sad njihova tehnika. KARADŽIĆ: Da. Koljević: Evo, tu ima, ovdje, ovdje kod mene je čovjek, znaš, ‘oće da skinu Bulatovića u, ovaj, Skupštini. KARADŽIĆ: Da. Zašto? Koljević: Ministar. KARADŽIĆ: Zašto? Koljević: Pa eto, zbog onog što je bilo izvedeno, znaš, sve poduzimaju te terenske akcije. KARADŽIĆ: Zbo... zbog čega, što je, zbog plebiscita? Koljević: Da, da. KARADŽIĆ: ‘Oće sad zbog toga, je l’? Koljević: Aha. KARADŽIĆ: Onda ćemo fino pravit srpsku opštinu Centar i gotovo. Koljević: Da. KARADŽIĆ: Samo nek’ oni zagaze u duboku vodu. Samo nek’ oni zagaze, tu će nam učiniti uslugu. Koljević: Tako misliš? KARADŽIĆ: Ma jasno. Koljević: Da. Pa eto, trebalo bi se, znaš... KARADŽIĆ: Odma’ ćemo mi. Koljević: ... ovo malo, ‘oće ljudi da se dogovore, znaš i to. KARADŽIĆ: Odma’ ćemo mi srpsku opštinu Centar. Koljević: I moramo, znaš. KARADŽIĆ: I pripojićemo je dole onom dijelu da... i preorganizovaćemo grad potpuno. Nema nikakvih problema, samo nek’ oni kažu. Koljević: Da. KARADŽIĆ: Samo nek’ oni kažu šta, šta neće, mi sve prihvatamo. Ako hoće, ovaj, ruke šire - u lice se ljube, može i to, a ako hoće ovako, može i ovako. Sa Srbima je njima brate najlakše. Koljević: Da. KARADŽIĆ: Šta go... šta god oni počnu mi hoćemo, nema nikakvih problema. Jel’ tako? Koljević: Pa, ja isto mislim. KARADŽIĆ: Pa jasno, nema... Koljević: Ja sam samo ovo... ovom ovde, znaš, juče rek’o, samo vi se odlučite, vremena nema, kako god ‘oćete. KARADŽIĆ: Jeste, jeste, kako god vi hoćete. Koljević: Ko... kol’ko god ‘oćete, ‘oćete autonomiju, ‘oćete konfederaciju, ‘oćete, je l’? KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Koljević: Jel’ sad mi možemo komotno tu stvar, znaš. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Ovi su jutros bili, znaš, zavrli da ide delegacija, da ne ide ono. Ti znaš da je sinoć bila odluka. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Ja ne znam koliko je to pametno, pravo da ti kažem. Jednostavno autentično ne znam. Znaš? KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Ima i projekt kontra i malo počne... KARADŽIĆ: Otišla, otišla je delegacija, je l’ tako?

97

Koljević: Da, otišla je delegacija. KARADŽIĆ: I govoriće jedan, dva, tri, dva od njih? Koljević: Ja, ja ne znam, ovaj, to. KARADŽIĆ: Aha. Koljević: Znam, treba se i u vezi sa tom Vladom i znaš? KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Jer i medu njima su različita mišljenja. KARADŽIĆ: Aha. Koljević: Znaš. I to smo mi saslušali, ja sam to sve i zapis’o, ima nekoliko strateških stvari. A, ima druga stvar, što sam sa Ilijom razgovarao, ako bi mogli sa Ilijom da napravimo jedan sastanak sutra. Da organizujemo jednostavno stvar kako ćemo izvest ono što je Ostojić zadužen. KARADŽIĆ: Dobro. Koljević: Znaš. Ne bi to trebalo jednostavno ostaviti. KARADŽIĆ: Da ti kažem, može. ‘Ajde onda, ‘ajde onda da se čujemo i sa Momom. Momo sad valjda vodi Skupštinu. Čućemo se i sa Momom. Koljević: A Momo je re... rek’o, kad bi ti, kad bi tebi, s obzirom na umor, odmor i ovo? KARADŽIĆ: Predveče, predveče. Možda ja i ne znam ima li još nešto, nekakvo, zakazano predveče, ali, ovaj... Koljević: Šta to znači? KARADŽIĆ: Pa, ono, znaš do... Koljević: Šest, sedam ili sedam, osam ili? KARADŽIĆ: Tako. Možda eventualno da vidimo Dnevnik, pa onda. Koljević: Aha. KARADŽIĆ: Možda da vidimo Dnevnik, pa onda. Koljević: Aha. KARADŽIĆ: Vidjećemo. Koljević: To bi možda bilo naveče. KARADŽIĆ: A, da ti kažem. A, sutra se svakako moramo naći. Sad, da li se moramo mi prije sutra naći nas trojica? Koljević: E, pa onda ‘ajmo napravit’ to sutra zajedno. KARADŽIĆ: Da. Sutra da napravimo. Koljević: Jer ako mora da, što da dupliramo. KARADŽIĆ: Mi možemo pola sata prije doći, prije svih. Koljević: Ma da. KARADŽIĆ: To znači Ustavnu komisiju Momo treba da sazove, Ustavnu komisiju... Koljević: ‘Ajmo onda sutra, da danas ne pravimo. KARADŽIĆ: ... i ministre i ministre i to možemo u sjedištu, ovaj, malo je sa... Koljević: I kad bi ti, u kol’ko da ja Momi, je li ti bi se dogovorio s Momom? KARADŽIĆ: Nisam, nisam, nego dogovorićemo se s njim. On je rek’o da to treba sutra, a mi mu to možemo sutra, prema tome... ovaj, samo mi ćemo... Koljević: Dobro. Ja bi te samo zamolio da meni neko onda il’, ovaj... KARADŽIĆ: Važi. Koljević: ...ostavi poruku kod kuće. KARADŽIĆ: Važi. Koljević: Mislim da nema potrebe da dupliramo ovo, znaš. KARADŽIĆ: Važi. Koljević: I on, Momo će danas imat’, imat’ čitav dan sjednicu, Skupština. KARADŽIĆ: Važi. Treba li nam, treba li nam Leovac i ovaj...? Koljević: Ja mislim da ne trebaju. KARADŽIĆ: Dobro. Koljević: Znaš, ovo sad, baš ono operativne...

KARADŽIĆ: Operativne stvari. Dobro. Koljević: Da. KARADŽIĆ: Dobro, važi. Koljević: Znaš. I da ne bude ono prvi... KARADŽIĆ: Ja sam za Tošu našao vezu u Generalštabu za... Koljević: Vidi. KARADŽIĆ: ...dokumentaciju i za... Koljević: Vidi. I to je... KARADŽIĆ: Je l’ ga našla Rada? Koljević: Jest’. Jeste i sad smo sve to sredili i on ide. I ovo, meni je žao što je ovo s Minhenom ovako ispalo, al’ objesi ga. KARADŽIĆ: Da. A što, to su se oni naljutili nešto, je l’? Koljević: Šta ja znam. Ona je digla slušalicu i rek... znaš, ispričala tu priču, ovaj, da, kao da si ti pokvario i kod Raškovića. To su neke... KARADŽIĆ: Ma, nisam ja uopšte zvao Raškovića, niti sam se čuo s njim. Ali... Koljević: Ma da. KARADŽIĆ: ...problem je u tome, oni ne mogu da zakažu ulični miting u Njemačkoj i da zovu vrhunske srpske političare. Koljević: Ama, to je ovaj čovjek meni juče objasnio, nisam ni ja to shvatio, pravo da ti kažem. KARADŽIĆ: Mora da pitaju da li ste vi za to. Koljević: Ma, naravno, naravno. KARADŽIĆ: I da li možete tada i da li ste za to. Koljević: Da možda... Jeste, da znaš. Ja ne znam je l’ ovaj čovjek ostaje, koji je, koji vodi SDS, nek’ on to tamo izgladi brate. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Jer mi smo ovdje, ono što smo se dogovorili, obojica su ovi bili spremni, i Joja i mali Miroslav. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Al’ ona je rekla ne treba nam ništa, znaš ono. KARADŽIĆ: Da, da. Koljević: Ženska posla. KARADŽIĆ: Ma, ž... histerička... Koljević: Ma da, ženska histerija. KARADŽIĆ: Lako ću ja s tim. Koljević: Da. KARADŽIĆ: Ja sam to navik’o, nije to... Koljević: A i jedino mislim trebalo bi ovom čoveku, znaš, ovaj, nekako. Vidio sam ga danas u Skupštini, nisam znao, ne znam ni gdje je on odsjeo ni... Ovaj što vodi SDS. KARADŽIĆ: Da, da. Znam, znam. Pa dobro, reći ćemo. Ma... Koljević: Je l’ Ćetkovic ili... KARADŽIĆ: Jest, jest Ćetkovic, on je odličan dečko. Koljević: Vidim da je odličan. KARADŽIĆ: Ma i... Vidiću ja i taj, ja toj Gordani da se javim il’ da joj napišem, da kažem, da ona mora da shvati da mi imamo političke razloge, koje ona ne vidi. Koljević: Da. KARADŽIĆ: Jer ne možemo mi da se izlažemo njemačkoj ulici, boga ti. I pogotovo Njemačka nije naklonjena nama, tako... Koljević: Ma slušaj. Zamisli da to bude kontraproduktivno. KARADŽIĆ: Ma da. Poslije ne možeš da se oporaviš od greške. Koljević: Da, da. KARADŽIĆ: A korist neizvjesna, a šteta sigurna. Koljević: Jeste.

98

KARADŽIĆ: Šta ćeš onda, idi i gotovo sigurno. Dobro, onda ću te ja obavijestit’ sutra kad ćemo biti. Koljević: Jeste. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Koljević: Eto, pa ćemo se onda sutra naći i ovaj... KARADŽIĆ: Važi. Koljević: ‘Ajde. KARADŽIĆ: ‘Ajde. Koljević: Prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 23. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: E, zdravo. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Evo odlično. KARADŽIĆ: E, drago mi je. Je li dobro bilo? Milošević: Pa jeste bilo dobro, ali ja mislim da je onaj, dole onaj Babić jedna svinja najobičnija. KARADŽIĆ: Ozbiljno! Milošević: Pa juče su mi oni izneli karte, i fino su uneli celu istočnu Slavoniju, onda su delimično zapadnu Slavoniju kao ostrvo uneli koje bi kompletno pokrile snage UN-a. I onda Krajinu bez Knina, bez Knina, bez Obrovca, Benkovca, Donjeg Lapca... KARADŽIĆ: Samo rubne... Milošević: I... bez toga. KARADŽIĆ: Samo rubne one opštine. Milošević: Ne rubne, nego sve one gore, ovo su dole, ove državne. KARADŽIĆ: Aha, aha. Milošević: I zašto? Ja pitam Goldinga koji je inače jedan Englez vrlo pošten i... kaže, mi smo razgovarali, kaže, juče s gospodinom Babićem, on je... on će... on kaže samo ove su ugrožene, a on tamo nije ugrožen, njemu ne treba niko. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Znaš. Njemu ne treba niko nego treba da ga ovaj Franja pregazi, a da mu taj narod bude poklan tamo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Mislim on je, on je jedna obična bitanga. Naravno, ja sam rek’o to, o tome neću da, da raspravljamo. O tome nećemo sad da, da razgovaramo jer, jer nema smisla da se sad bavimo kartama. Mi moramo principe da utvrđujemo, a karta je... pitanje karata je faktičko pitanje. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Faktičko pitanje treba da procene ti ljudi koji tamo žive. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Znaš, i... ali ja mislim da ovaj za nekog radi, čim je to uradio. KARADŽIĆ: Da. Milošević: To... to meni više ništa ne, ne, ne verujem. KARADŽIĆ: Ma pitanje je... on radi vjerovatno i za svoju suludu gla… za vlast, to je on... Milošević: To, ja više ne razumem ništa, jer on onda uopšte nema predstavu šta radi s tim. KARADŽIĆ: Da, da.

Milošević: On nema predstavu šta radi s tim, jer, jer to je blesavo potpuno. Gornji deo, skroz onaj, to je on rek’o njima da, da. Kako ne, tamo ima, a kaže kod nas nema, tu je potpuno sve u redu i ništa to... KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: To ništa ne treba. I šta sad, kad se napravi solucija, on daje on izvan toga, i onda ga pritisnu ovi. Ma kakvi, to je... KARADŽIĆ: Da, da. Kako Franjo djeluje? Je l’ djeluje sada ozbiljno...? Milošević: Deluje, kao da ga je neko udario čekićem u glavu, e tako deluje. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Deluje... ponaša se, nekoliko puta je iskret’o očima i počeo da se dere na, na ovoga Vensa. Tako da je bilo jako neprijatno... KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Skoro da prekinemo jer... A oni vide, i vidim ne poklanjaju mu mnogo pažnje, jer vide da je potpuno čovek otkačio. KARADŽIĆ: Da, da. Pa oni uvijek realno stanje pri... ovaj uvažavaju. Milošević: Da, tačno. KARADŽIĆ: Sad će on da navali na ovog Paragu sve, te zločine i to. Milošević: Otkud znam na koga će da navali, nek navali na vražiju mater, razumeš. Mnogo je teža... teško to, to ispalo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ali, sad ćemo da nastavimo. KARADŽIĆ: Može li ovaj sutra da se pojavi tu? Ja sam mislio da dođem ujutru? Milošević: Ne verujem ja da će taj da se pojavi. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: A možda i može, ja ne znam, ne znam uopšte... sa njim... KARADŽIĆ: Da ja probam, da nazovem. Milošević: Ma neću bre ni da razgovaram. KARADŽIĆ: Ne, ne, da ja probam da zovem. Milošević: Neću da razgovaram, ja ću da pozovem sve te ljude odozdo, sve. I da im lepo kažem šta on radi. KARADŽIĆ: Da, da. Pa hoćemo li ih sutra zvati, ne? Milošević: Pa, videću sutra u toku dana, ja moram završiti još neki pos’o, videću sutra ili prekosutra. KARADŽIĆ: A sutra ste vi gore je l’? Milošević: Da, da, tu sam. KARADŽIĆ: E pa dobro, ja bi onda... pa sam mis... ovdje mi je praznik sutra, ne radi se ovde. Milošević: A, je li? KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: E, pa dobro. Dobro, onda se vidimo sutra. KARADŽIĆ: Ja bi večeras pošao, jest, pa bi se sutra mi videli. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: Važi. KARADŽIĆ: ‘Ajd prijatno. Milošević: ‘Ajd prijatno. Razgovor vođen 25. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo. KARADŽIĆ: Halo.

99

Milošević: E molim, Radovane. KARADŽIĆ: Dobar dan predsjedniče. Šta radite? Milošević: Evo, im’o sam neke ambasadore, sad. KARADŽIĆ: Aha, aha. Milošević: Ovaj, pa hoću da vidim sad dalje kako će stvari da idu. Lako mi je tu da se dogovorim. KARADŽIĆ: Aha. A, ovaj ruski bio je l’? Milošević: Jeste, bio je, a sad mi dolazi Grk. KARADŽIĆ: A ima li šta dobro odozgo? Milošević: Pa ima, ovi su vrlo pozitivni ovako. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Videćemo... KARADŽIĆ: Fino. Recite je li se Babić javljao? Milošević: Ne. On treba sutra da dođe, kol’ko sam ja razumeo. KARADŽIĆ: Sam će doći, je l’? Milošević: Pa ja ne znam da li će sam, a. KARADŽIĆ: Aha. Pa dobro, ja nisam siguran da li ću moći da dođem, pa vi sami sa njim malo sjedite. Milošević: Dobro, ja ću da vidim, ali se stvari, da se odvijaju vrlo brzo. Ja vidim sad mi je Vens posl’o telegram da bi došao u nedelju već ovde, da bi se možda videli ponovo u ponedeljak, i… KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Imat ćemo dosta posla. KARADŽIĆ: Da, da. Treba gledati ako može ono, da ona linija ovamo prema, prema nama, recimo na ono ona žuta prema Bosni, da, da ne bude, ako može tako. Milošević: Pa ni... nije to linija, oni hoće negde drugde liniju, oni hoće da imaju pod zaštitom kompletnu teritoriju. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Prema tome, definiše se teritorija koju štite. KARADŽIĆ: Da, da. Aha. Milošević: To je... to pitanje je(?). KARADŽIĆ: Aha, dobro. Jeste li mi vidjeli za ono tri dana pa kući, niste? Milošević: Nisam još. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Još, i jer sam očekiv’o da se sretnem sa ovima što nisam juče uspeo. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ali ja se nadam da ću danas to moći. KARADŽIĆ: Dobro, i, i bio sam malo u prilici da vidim prilike na televiziji, vrlo bi važno bilo da se što prije ono riješi. Tamo je situacija napeta dosta. Milošević: To ćemo da kontaktiramo (ili forsiramo?). I druga stvar, ovaj Bogić mi se javio. KARADŽIĆ: Je li? Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: Samo... nakon ove poruke juče, je li? Milošević: Ma jeste. Nadam se da bi početkom nedelje mogli da se vidimo. Videćemo. KARADŽIĆ: Aha. Kako vam je zvučao? Je li...? Milošević: Pa ne znam, pravo da ti kažem suviše bi bilo pretenciozno s moje strane, da... na bazi toga izvučem, i tako dalje. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Nije ništa što bi bilo loše, ali jednostavno nisam... KARADŽIĆ: Ma, Momo radi s njim, jer Momo ima više strpljenja, ja bi ga posl’o u pičku materinu. Milošević: Pa dobro, da vidimo, da vidimo kako će... KARADŽIĆ: Da, dobro. Pogledajte ovo za Vučelu Boga mu, vjerujte biće dobro.

Milošević: Dobro, bićemo na vezi, evo ulazi mi Grk. KARADŽIĆ: Dobro, ‘ajde, sretno vam, prijatno. Razgovor vođen 26. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Branka Kostića Kostić: Alo. KARADŽIĆ: Dobar dan. Kostić: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Kako si? Kostić: Dobro, kako ti? KARADŽIĆ: Odlično, vidi, juče sam bio na Nikolinom telefonu pa ne znam kako je i tako, a mislio sam da vidimo koji bi bio način da sugerišemo ovu liniju od Ploča, jer su nama Ploče od životne važnosti. Kostić: Da. KARADŽIĆ: Pa da oni uzmu to od Ploča pa dole. Kostić: Prema Dubrovniku? KARADŽIĆ: Da. Kostić: Aha. KARADŽIĆ: Ima li to šansi? Kostić: Pa evo ja ne znam, ja sam dogovorio sa ovima da dođu sa ovima detaljnim kartama, znaš? KARADŽIĆ: Aha. Možda bi im trebalo reći da iz Bosne sss neko smatra je li da nek, sne, da recimo da naša strana smatra da su Ploče od izuzetne važnosti, i da su one do sada upropastile bosansku privredu, i da bi trebalo da, možda se to, bilo bi dobro, bilo čini mi se da se to, pošto Jugoslavija može već postoje određene zahtjeve u tom pogledu. Kostić: Neretvu, je li? KARADŽIĆ: Malo desno od Neretve. Kostić: A. KARADŽIĆ: Malo desno od Neretve. Kostić: A desno malo od Neretve. KARADŽIĆ: Malo, koji kilometar. Kostić: Dobro, ja ću to uzeti u obzir, videćemo, pa ćemo malo i sa ovima ljudima iz vojske to, oko toga. KARADŽIĆ: Pa, da, pa to je privreda bosanska, ali bi morala da, ne, neće moći da se suprotstavi, naprotiv. Kostić: Da. KARADŽIĆ: Jer je sve, zavisi od, od dole, kompletno zavisi taj. Kostić: Dobro. KARADŽIĆ: A unutra vvvv, u kontinent nit, nipošto ne dati, već, je, jedna strana se tu potpuno protivi i tu konačno nema ništa, a vojska to može potpuno da kontroliše. Kostić: Dobro, Neretve praktično, odnosno ovaj, braniti ovom idejom o demilitarizaciji Dubrovnika, kao okolinom. KARADŽIĆ: Da, da, sa okolinom a Plo... Kostić: Praktično da se taj džep demilitarizira čitav. KARADŽIĆ: Čitav, čitav, a Ploče su tu strateški i uopšte i privredno je vrlo važna ta, tako, tako da može da se kaže da i traži da Ploče budu. Kostić: Dobro, ja ću to uzeti u obzir, ta... KARADŽIĆ: Ehe, dobro. Kostić: Pa ćemo tamo kad budemo govorili o tome, ovaj za armije malo oko toga. KARADŽIĆ: Važi. Kao mislim da bi to, da, da bi to bila dobra ideja. Kostić: Dobro. KARADŽIĆ: Ima čime da se brani. Kostić: Dobro.

100

KARADŽIĆ: Dobro, ajde čujemo se. Kostić: Ajde. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 28. novembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Jovice Stanišića KARADŽIĆ: Dobro veče. NN muška osoba: Dobro veče. KARADŽIĆ: Je li to stan Stanišić? NN muška osoba: Da. KARADŽIĆ: Radovan Karadžić iz Sarajeva ovdje. NN muška osoba: Da. KARADŽIĆ: Je li to gospođa mama? NN muška osoba: Ne, ovde je sin. KARADŽIĆ: A sin. A nisam ti prepoznao glas. Čika Radovan ovdje. Je li Jovica tu? NN muška osoba: Jeste. KARADŽIĆ: Daj ga. NN muška osoba: Evo. Stanišić: Doktore. KARADŽIĆ: E, samo da javim da sam sredio ono. Nema problema. Stanišić: Je li u redu? KARADŽIĆ: Jeste, jeste. Stanišić: E, kako ste doktore? KARADŽIĆ: Dobro inače, sve u redu. Stanišić: Kad ćete doći malo do nas? KARADŽIĆ: Pa ne znam. Stanišić: Molim? KARADŽIĆ: Predsjednik je rek’o da se, da bi trebalo da se vidimo u ponedjeljak, utorak, međutim... Stanišić: Da. KARADŽIĆ: Ovaj, ja mogu samo u ponedjeljak i onda ne mogu čitave nedjelje. Stanišić: ... KARADŽIĆ: Pa ne znam. Možda ću ga zvati da vidim da li, a Mira mi reče da on u ponedjeljak vrlo gust program ima. Stanišić: Ako dođete u nedelju uveče, onda da se vidimo u nedelju uveče... KARADŽIĆ: Važi. Može se desiti da krenem ja, ovaj, u nedjelju. Stanišić: Ako krenete, onda, onda bi dobro bilo da se vidimo malo pre toga mislim. KARADŽIĆ: Važi, važi. Sa’ću ja njega zovnuti. Ne znam je l’ u Beogradu, il’ je u Požarevcu? Stanišić: Ne, ne. Nije ni tamo, ni tamo. KARADŽIĆ: Aha. Stanišić: Ako imate neku poruku, ja mu mogu preneti. KARADŽIĆ: Pa trebam samo vidjet da li da dođem u ponedeljak. Utorak, srijedu, četvrtak ne mogu. Stanišić: Znači da... Pitanje je da li da dođete, da li da dođete u ponedeljak ili utorak. KARADŽIĆ: Ne, ne. Utorak ne mogu. Stanišić: Dobro. KARADŽIĆ: Nego samo mogu u ponedeljak ili eventualno one tamo nedjelje. Stanišić: Ne znam da l’ da ga sad zovem ili ujutro? Jeste kući vi ujutro? KARADŽIĆ: Pa jesam do, do pola deset, petnest do deset. Stanišić: Pa onda da ga zovnem ujutru?

KARADŽIĆ: Može ujutru, a onda ću ovaj... Stanišić: U redu. ‘Oćete sad da ga zovnem? KARADŽIĆ: Pa može, ni sad nije kasno ja mislim. Stanišić: Vi ste na, na... KARADŽIĆ: Kući. Stanišić: Na 354, ne? KARADŽIĆ: Da, da. Stanišić: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro. ‘Ajte. Stanišić: Zdravo. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 4. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Evo odlično. KARADŽIĆ: E drago mi je. Je l’, čujem nešto da su zakazali, je li? Milošević: Pa dobio sam jutros Karingtonovo pismo, da predlaže sastanak šest predsednika u Hagu, u ponedeljak. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: I to kaže neformalni sastanak šest predsednika, da bi održ’o naj, najniži tonus da nas na neki način privoli. KARADŽIĆ: Da. Milošević: E, sad je velika dilema. Velika dilema, ovaj, o kojoj smo mi razgovarali. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I, i evo Vlatko i ja malo razgovaramo. I Vlatko i ja smo dosta skloni da na jedan kulturni način, izražavajući našu spremnost da se razgovori nastave, i da ukažemo da kao što smo se i dosad na sve odazivali, da… KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Da ćemo se i ovo, na ovaj, ovaj sastanak i odnosno na sastanak koji on zakaže odazvati ukol’ko se eliminiše jedna takva pozicija koja je principijelno neprihvatljiva za, za, za ravnopravno učešće u razgovoru... KARADŽIĆ: Da, ova, ova situacija je li? Milošević: Mm, mislim ova, ova odluka o diskriminaciji... KARADŽIĆ: Da, da. Da, da, tu je izvršena presuda, a onda sada razgovori. A, znači tako neformalno, ja sam mislio da je to ponovo ona ista stvar. Milošević: Nije, nije, ovaj, plenarni sastanak nego je kao neformalni sastanak, međutim to je sve isto. KARADŽIĆ: Može li biti, može li bit’ da oni hoće da tako rasterete Mastriht koji je istog dana? Milošević: Ne znam. KARADŽIĆ: Da tamo mogu da kažu, ne, ne, da se o Jugoslaviji ne govori, jer se upravo danas radi na tome i tako. Milošević: Pa ne, taj Mastriht je, aaa, desetog ja mislim. KARADŽIĆ: Desetog ili je devetog ili’ desetog ja mislim, je li? Milošević: Da je deveti i deseti Mastriht to... KARADŽIĆ: Čini mi se da ima dva dana, nisam siguran. Milošević: Pa može i to da bude. Ja ne znam, šta ti misliš? Da li da ja ipak njima kažem ovo da, da, dok se ovo ne razreši nama je teško da prihvatimo, jer mi sad imamo ovu paralelnu liniju, UN.

101

KARADŽIĆ: Da, da. Tu bi trebalo ovo, otežavati Evropi sve, a i upućivati tamo u onom pravcu. Jer, tamo bolje stojimo svakako. Milošević: Pa i ja se nadam. KARADŽIĆ: Je li Vens bio u Osijeku? Ne znate? Milošević: Bio je, bio je juče. KARADŽIĆ: Aha, je l’ bio kod vas opet, nije? Milošević: Nije opet bio, aa, treba da se i verovatno ćemo se sutra videti ponovo. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: On je cele nedelje ove ovde. Bio je jutros kod Veljka. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Dugo, i odleteo je za Zagreb, ja mislim. KARADŽIĆ: Da. Ja mislim da ovo što pominju intervencije, da oni to plaše u stvari, da, da… Milošević: Koje intervencije? KARADŽIĆ: Pa, evropskih snaga i tako. Milošević: Kakva intervencija evropskih snaga, kako da intervenišu? Gde da, gde da intervenišu? KARADŽIĆ: Da, da. Da, da to ne može kao irački, irački koncept. Milošević: Ma nema govora, ma to oni uopšte ne mogu da urade. KARADŽIĆ: Da, da, ne, to bi bio svjet... Milošević: To jedno, drugo nama je sad se vojska, u, u, uredila ozbiljnije i prešla onu glavnu krizu, koja je prošla i… KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Nema više problema ni sa mobilizacijom. KARADŽIĆ: Nema, nema problema. Nema, u Bosni nema, puno je, puna je vojska, ovaj, na, naroda. Dobro. Ja mislim da li bi možda to dobro bilo da im se sada kaže na, na ljubazan način da, n, n ne, nije ravnopravan položaj i da je, ako već namjeravaju oko petnaestog da preispitaju svoje odluke, da je bolje sačekati da Evropska zajednica preispita svoje odluke. Milošević: Ma je l’ su oni rekli da će oko petnestog da? KARADŽIĆ: Jeste, da bi preispitali Crno… za Crnu Goru, a čak i za Srbiju. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Na sastanku, šesn’estog, valjda. Milošević: Ako bi to mogli da… KARADŽIĆ: Da... Milošević: Kažemo... kako smo obavešteni, moguće je preispitivanje takvih odluka i da bi zbog toga mi sačekali da… KARADŽIĆ: Koje se očekuje polovinom mjeseca, je li? Milošević: Da. KARADŽIĆ: Koje je najavljeno polovinom mjeseca? Milošević: Najavljeno je polovinom meseca ponovno razmatranje i preispitavanje ovih odluka, i da pre nego što se te odluke preispitaju aaa, apsolutno nije nam, nnu, smatramo... KARADŽIĆ: Nije nam obezbijeđena ravnopravna pozicija. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Nije obezbijeđena ravnopravna pozicija, možda bi to bilo. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Možda da se u tom smislu razmišlja. Milošević: Da, da, može u tom smislu. Razmisli, ako ti još neka ideja, ali generalno je otvorena dilema, da li da odemo ili da ne odemo? KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. Dobro. Drugo nema ništa novo? Milošević: Nema drugo ništa trenutno. KARADŽIĆ: Kako kod Veljka stvari stoje, dobro?

Milošević: Solidno je. KARADŽIĆ: Dobro, fino. Ovi se dole ustaše ukopavaju i prave čak betonske bunkere pored Neretve. Milošević: Ma nemoj? KARADŽIĆ: Da, da, vrlo čvr… Milošević: Granicu da postave. KARADŽIĆ: Vrlo čvrstu liniju prave tu i to su betonski vrlo solidni bunkeri, trajni oni. Tako da oni dole… Milošević: Hoće granicu da postave. KARADŽIĆ: Ja mislim da oni dole prave granicu, da utvrđuju. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Uz, uzeli su prugu i uzeli su to, mada je vojska gore, ima po obroncima vojske koja je gore postavljena, ali, ali oni su to. Milošević: A što im to vojska ne sruši? KARADŽIĆ: Pa ne znam da li, onda bi tu krenuo rat sigurno, ali, ali zapadna Hercegovina ima, ima nekih vojnika, ovih ustaša. Mada ih je dosta gore na ratištima, ali ima ih i dole. Milošević: To treba razmotriti, nama ništa ne smeta da oni to grade. KARADŽIĆ: Neka ograđuju, aaa… Milošević: Nek’ ograđuju šta god hoće. KARADŽIĆ: Ja sam rek’o, jer sad, sada Kljujiću konkuriše neki Boban odozdo, koji je čak meni slao poruke, šta ja mislim o tome da, da, da li bi, kako bismo mi gledali na njihovu smjenu. Ja sam rek’o, to nije naša stvar. Jer on Kljujiću zamjera što ne radi isto što i mi radimo. A Kljujić sa Izetbegovićem šuruje tu, i oni su čak i ovo su… Milošević: Izvini molim te, kad se smenjuje Izetbegović? KARADŽIĆ: Aaa, sada ja mislim dvadesetpetog. Milošević: Ko će biti onda? KARADŽIĆ: Hm, pa vjerovatno on. Vjerovatno on opet. Milošević: Može da ima…? KARADŽIĆ: Da, može dva mandata, a i sigurno će on ići, a mi nećemo moći da se suprotstavimo, jer je, ne možemo se suprotstaviti, a onda nećemo ni iz principijelnih razloga, jer je to pitanje te stranke i njenog kadra. Mi, mi imamo primjedbe na njegov rad, na, na način na koji nas zastupa. Ovde je bio savjetnik Vajnansov, niko od Srba nije znao i to je mislim nekorektno da oni Srbe ne u… ne upoznavaju. Milošević: Je l’ Vensov ili Vajnansov? KARADŽIĆ: Ja mislim da je Vajnansov. Nikola mi Koljević reče da je bio neki, da je juče bio tu i radio čitav dan, a niko ga nije spo... spojio sa Srbima, niti su Srbi obaviješteni o tome. Inače, rade užasne nekorektnosti i na, na terenu i svojinski uzimaju preduzeća i, iz vlasti Srbe izgone, i otpuštaju i to je mislim, nevjerovatno. Milošević: Dobro razmisli o ovome šta bi nam bilo, mislim da treba videti par poteza unapred, aaa, razmisli šta bi nam bilo pametno od ovog trenutka. Pa, pa mi javi ako dođe do neke ideje, još ćemo malo razmisliti, ali naravno tu je bitan i stav o Crnoj Gori. KARADŽIĆ: E to je, upravo hoću da vas pitam kako će, kako će Momir odgovorit? Milošević: Momir je sad u Americi. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Sad dolazi u subotu, a ja sam s Milom se dogovorio da oni ne odgovaraju još. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Dok se ne dogovorimo, jer bilo bi... KARADŽIĆ: Loše kad bi samo Srbija. Milošević: Loše kad bi samo mi, a oni otišli, to je,

102

KARADŽIĆ: Da, da, ali pošto su i oni pogođeni ovim oni imaju još razloga da budu još više uvrijeđeni. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Što su po, ovaj stavljeni na… Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Na crnu listu. Kako se odvija u Rusiji, ne znate? Milošević: Pa evo vidiš, Jeljcin prizn’o Ukrajinu. KARADŽIĆ: Prizn’o, je li? Milošević: Da. Prizn’o Ukrajinu, tako da se tamo to verovatno neće ni forsirati mnogo, a… KARADŽIĆ: Ali će oni ići na razgraničenje, je li? Milošević: Oni nisu jedinstveni, oni imaju svoje razgraničenje, al’ u pitanju je (kaže da se ovo pitanje Krima postavlja ovde, pa vidite malo?). KARADŽIĆ: Da, da. E to, to može biti pogodba da oni njima vrate Krim. Milošević: Ma može da bude sve, videćemo. KARADŽIĆ: Dobro, a to bi onda možda bio dobar presedan. Milošević: Ko zna šta će se sve tamo izdogađati. KARADŽIĆ: Dobro. Bićemo… Milošević: Pa ćemo se čuti. Razgovor vođen 11. decembra 1991. između Radovana Karadžića i Momčila Krajišnika Krajišnik: Da KARADŽIĆ: Eej, što si ust’o brzo? Krajišnik: Ma goni ih u pičku materinu i Krajinu i Hercegovinu, nek jebu mater svoju. Cijeli život čovjek se slomi za crkve i za njih, jebem im mater! KARADŽIĆ: Ne, ne, da ti kažem, on je posebno idiot, oni… Krajišnik: Ma goni ga u pičku materinu, on, cijelo vrijeme radimo kako ćemo uraditi jednu stvar, a on sarkastično počeo isticat, ma goni se! KARADŽIĆ: Pa sjećaš se ti njega sa Glavnog odbora? Krajišnik: Ma ja. KARADŽIĆ: Pa ja sam uvijek čovječe do pred, pred kraj, on ti isto, k’o namuzeš 50 litara mlijeka, on dođe i popiša se u to mlijeko. Krajišnik: Ma jebo mater, pola je puta, pola je do 2… izaš’o napolje, ja gledam njega, pa izađe, pa nije mu jasno, pa glasa, pa dobro Bog te. KARADŽIĆ: Pa on je tamo izolovan, u Prnjavoru je izolovan, njega, njega… Krajišnik: Znaš šta, na vili su mi došli glave i oni Krajišnici i Hercegovci! Nek’ jebu mater p… od sebe i došlo mi večeras, mor’o sam napustiti, nisam više mog’o ni ja. KARADŽIĆ: Ja kažem ovim momcima, evo, ovo su stvari zbog kojih ja da smo u jednonacionalnoj državi nikad se ne bi bavio politikom i zbog koje ja politički, politički poziv, političarski poziv prezirem. Krajišnik: Jebo majku, ja sav srećan odotud iz Beograda, ja kažem kako bi moglo uraditi, nije mi žao 24 sata raditi, ali jebe me taj Krajišnik, kad se javi neko odozgo, on doš’o pička mu materina, pa žurim radi toga. KARADŽIĆ: Ma i ovaj Tešić je budalaš jedan. Krajišnik: I onaj Tešić, pička mu materina, pa šta je to? KARADŽIĆ: On je, on je formirao jedno mrtvorođenče, ovaj da je to, da je to vrijedno bilo i kvalitetno, to bi prohodalo za godinu i po dana! Dijete čovječe prohoda za godinu, počne da

trči za godinu i po dana. Ništa mu to nije uradio, on ništa nije uradio, a nek postoji, u redu, ali, nije, nije, pa je l’ kasa uzajamne pomoći?! Krajišnik: Ma nije, i onaj me Ostojić nervir’o, dvadeset minuta pa drži pažnju. Ja, rek’o sam ti, uzmi pet minuta i reci, more-ne more! U pičku materinu, da ti kažem, moraš ti bolan svako veče izdržat, odoše mi živci. Večeras sam mor’o napustiti iako mi je krivo poslije bilo, nevjerovatno. Ma idi u pičku materinu. KARADŽIĆ: Ne, ne, o, ne, ne, neka si, neka, nemoj ti pokazivat da ti je krivo. Nego ti reci, ovaj, evo gospodo zašto mi robujemo šesto godina. Za ovo i zbog ovoga mi robujemo šesto godina, zato što niko nema odgovornosti prema onome šta lupeta!! Krajišnik: Jebo mater onu svoju bezobraznu, on nikad nije, ja sam njega sluš’o sve večeras, on ništa ne razumije, niti je konstruktivan prijedlog dao nizašta. A idi more u pičku materinu. Oni su ljudi fino rekli bolan. Onaj ko je razumio to je fantastično, samo ne možeš ti to, dvadeset njih diskutanata ima, a ako ti to daš na diskusiju neće se do ujutru završit. KARADŽIĆ: Ma ja. Ma ne, znaš šta treba ubuduće radit. Mislim, treba Vlada da se ponaša kao Vlada, odnosno mentorski savjet. Treba da se ponaša, da pripreme eksperte, nemaš ti puno da diskutuje svaka budala, svaki budalaš. Krajišnik: Jebo te. KARADŽIĆ: Ovo je domišljeno, promišljeno, prihvatate li ovo, ili hoćete da neka druga grupa to radi? Tako da mi, ne, previše smo mislim mi njih razmazili, odnosno previše, previše oni dis… mislim izdaćemo prijedlog da se tu stvara, to se stvara u kabinetu nekog ministra. Krajišnik: Odlično. KARADŽIĆ: Stvori se odluka u kabinetu nekog ministra, kaže se, ovo je bolje ovako. Krajišnik: Ima li… KARADŽIĆ: Ja, ima li neko bolju ideju? Nema! Nemoj se zajebavati. Krajišnik: Jeste. KARADŽIĆ: Glasaj i gotovo! Krajišnik: Radovane, toliko je ono, ima pametnih prijedloga, ali to treba sada usmjeriti zaista nekim… KARADŽIĆ: Ma ovi su ljudi naši odlični, ovi eksperti. Odlični, odlični! Krajišnik: Onaj idiot je, prošli put Vojo, familiju mu jebem, ma idi more u pičku materinu, koju to državu, idi u pičku materinu, da ti imam ja tetošit stalno sve. Onaj Vučurović, daj mu državu sa, sa šeszdeset hiljada stanovnika, a i onaj večeras doš’o kaže, Nikola, kaže mi ćemo iz Sarajeva, oni (još smo u Krajini jako važni?). Ma šta ste vi pametno uradili u Krajini, reci jednu stvar koju su pametno uradili?! KARADŽIĆ: Ma budale jedne, budale. Krajišnik: Gdje ste, jeste li u stranci? KARADŽIĆ: Evo kući sam stig’o. Krajišnik: Stigli ste?! KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: Ma krivo meni poslije, ali nisam mogo jebo te, mog’o sam eksplodirat, jebem mu mater. KARADŽIĆ: Ma nema, čuvaj srce, goni ga u pičku, ali pazi da znaš da kada, kad Vidić ustane treba da znaš da će on da sere! Krajišnik: Ma nije on, nije meni Vidić problem, da ti kažem, to se meni nakupilo. Nakupio mi se Radić koji izađe pa kaže “Mi”, pa nakupilo mi se kad izađe onaj Vučurović pa kaže “Mi”, pa nakupilo mi se kad dođe onaj iz onog SPO-a odozdo, pa kaže “Mi”, pa…

103

KARADŽIĆ: Sve to treba stucat rogove. Krajišnik: Oni, onaj, onaj će se sjetiti onoga Vučurovićevog onoga odozdo iz (lepe Prstenice?) glupi. Pička im materina, slomismo se za njih radeći 24 sata i on ti dođe i kaže, večeras mi je to prelilo čašu. KARADŽIĆ: Ja… Krajišnik: Kad on sarkastično kaže “izgleda samo ovima iz Sarajeva nije jasno, a jasno onima iz Krajine”. KARADŽIĆ: Da, da. A ovde se ne spava, jebo im pas mater. Krajišnik: Jebem ti mater, ja ne mogu da dođem sebi bolan, jebo te život, odoše mi… KARADŽIĆ: Sjećaš se ti kad sam ja slično tako govorio, sjećaš se ti kad sam ja rek’o ono? Krajišnik: Jest, dobro si. KARADŽIĆ: Kad sam rek’o, ma jebite se i u pizdu materinu. Krajišnik: Nije doš’o gore, ja sam taman smislio ideju, ‘ajde da d… daj zadužili, pa još izađem i kažem “daj ljudi, pa daj onaj proces”, pa to je proces čovječe, ne možeš ti to unijet za 24 sata, to trebaš napraviti, pa ljudi imaju pravo. Napravili više nego što sam ja nad’o se, nisam u snu sanj’o da će ovo uradit Radovane, ja sam to razumio. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Nego znaš šta znači kad onaj kaže “moremo… doprinose po ugledu na Republiku”. Fantastično! Napravićemo lijepo, ovaj, i reci, svako ima da plaća samo i gotovo! KARADŽIĆ: Da, da… Krajišnik: Ma nek’ osnuješ tri poglavlja bolan, velika je stvar! KARADŽIĆ: Da, da… Krajišnik: Nećeš ti uzet napravit državu bolan i napravit ovo sve bez rata, je li? To se zna šta se radi! KARADŽIĆ: Da, da… Krajišnik: Pička mu materina. Kako si završio? Jebem ti, krivo mi je za postupak. KARADŽIĆ: Nisam… Otpušteni, samo sam ja tražio od njih saglasnost da ovlaste oni autorsku grupu da odgovore arbitražnoj komisiji. Krajišnik: Ma jebeš, nisam htio, htio sam… odjebite svi, oni, nek ide u pičku materinu. Ja sam, da ti kažem, vjeruj mi, sve što radim radim toliko… KARADŽIĆ: Ma čuj, šta se meni… Krajišnik: Sav se predam tome. KARADŽIĆ: Ma šta ti meni pričaš, pa sve je jasno, ja ti kažem, pa pazi, aaa, pa mislim ti sad imaš 50 posto majmuna, ja sam počeo sa 80 posto majmuna stranku. Sjećaš se Srebrova, Božane, Škore, Aškere, onog, ovoga-onoga. Možeš mislit kako je na početku bilo?! Krajišnik: Ne, ali krivo mi je na to kako ljudi nemaju pojma pička im materina, sve što smo radili Hercegovina, Krajina, Hercegovina, Krajina… KARADŽIĆ: Jest, jest. Krajišnik: Ma jebem ti mater. Krivo mi je, doš’o Rajko večeras i kaže, onaj, regije. Ma neću bolan uopšte o Novom Gradu, pa on me naročito naljutio, pa opštini Centar. Ma napravi srpsku skupštinu pa reci… ne bendaj ništa onoga gore! KARADŽIĆ: Da, da… Krajišnik: Nemoj, nemoj bolan, nemoj čim nas preglasavaju. KARADŽIĆ: Jeste, jeste… Krajišnik: Ima, svako “mi” u Prnjavoru, pa “mi” tamo, a normalno ti sve govoriš kako je tebi. KARADŽIĆ: Jeste. Krajišnik: Ti ne razmišljaš o ljudima koji ne mogu da žive. KARADŽIĆ: Da, da…

Krajišnik: Šta smo mi onda postigli. Hajde taman to iskormilariš, a onda JNA, izađe ona budala, pa JNA, onaj, gore onaj pijani, onaj kako se zove sa Pala? Izađe on da kaže, da on objasni nekom red. ‘Ajde se u pičku materinu. KARADŽIĆ: Ma goni ih u pizdu materinu. Reci mi ovo, ovaj sutra su Vijeća, je li? Krajišnik: Jest. Ne znam ko će za (Kljujića?) bit na Vijeću, pojma nemam. KARADŽIĆ: Pa valjda će ići na Vijeće, na Vijeće je ranije pošto je zacrt’o da se ide. Krajišnik: Rekao sam ja Voji, krizno je Vijeće ovaj da, da… i gledaš ti bolan iz Krajine, njih pola ne dođe, on mrtav hladan dođe, neki dolje, ima ondje finih ljudi, a fakina 99 posto, ne kažem ja i on je znači… al’ meni pukne film, idi… KARADŽIĆ: Da, ma ne, pa uvijek on, prva, prva je diskusija njegova uvijek bljuvanje najcrnjega nečega. On vidi samo crnu stranu stvari, on uvijek za, uvijek je on to. On je uvijek bio na granici SPO-a, uvijek je on, znaš. Čisti ludaci kojima igraju oči na vrh glave, to je sve i nikne im brada, to je sve na granici SPO-a. Krajišnik: I dođe mi svaki nekakav teatralac, ma jebem mu… KARADŽIĆ: Dobro, hajde. Krajišnik: Slušaj Radovane! KARADŽIĆ: Molim. Krajišnik: Imaju gore Srbi da prave dosta ovih ideja gore u Skupštini, na sastancima… KARADŽIĆ: Ne čujem te dobro. Krajišnik: Rekoh, palo je dosta ideja dobrih reko’ gore na sastanku u Beogradu. KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: Mislim da je osnovno… KARADŽIĆ: Nemoj, nemoj ovako, oni nas prisluškuju, pa… Krajišnik: A ne, ne, da ti kažem, ne mislim ja to, nego da ti kažem, mislim da, da mi moramo nešto uraditi za dobrobit sviju ljudi znaš. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Eto nas kad ti budeš im’o vremena, malo ćemo se dogovoriti. KARADŽIĆ: Važi. Ja ću odletit sutra gore, imam… Krajišnik: A? KARADŽIĆ: Letiću gore sutra ja u B… Krajišnik: Ajde. Dobro ‘ajde… KARADŽIĆ: Poslije konferencije za štampu, znaš? Krajišnik: Aha, dobro, čućemo se. KARADŽIĆ: Da, čućemo se. (slaba čujnost razgovora, jer se miješaju glasovi sa TV-a) Razgovor vođen 11. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: E, Radovan je, dobar dan. Milošević: Gde si ti? KARADŽIĆ: Evo, sad ću poletjeti iz Sarajeva. Milošević: E, pa, fino. KARADŽIĆ: Hoću li... imamo li vremena da se vidimo prije toga, jer, oni su tamo u jedan sat? Milošević: Pa, teško, zato što moram da primim... možda bi i mogli, ako bi doš’o u, ajd’ da kažemo, u 12,30. KARADŽIĆ: Da, da.

104

Milošević: Ovaj je, ovaj je kreten, razumeš. Ovaj Babić. Ja mislim da on ide namerno Tuđmanu na ruku, da mu pravi alibi za... za tu situaciju. KARADŽIĆ: Pa, to ću ja danas vrlo oštro da postavim tamo. Vrlo oštro da postavim. Ja mogu, ja mogu da prihvatim da mi neko kaže da je pametniji od mene, ali da je bolji Srbin od mene, to ne mogu da prihvatim. I da ... neka mi kaže, pruži argumente za to, za to se tako... a, mislim da ima onih momaka koji su puno toga shvatili tamo. I njega, vjerujte mi, treba stavljati u širi kontekst. Među ljude, nikako u četiri oka. Milošević: Da, da. Pitanje je hoće li da dođe on… KARADŽIĆ: Ako ne dođe, reći ćemo ovim ljudima ovamo. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Reći ćemo ovim ljudima ovamo. To... to je, mislim da, ovaj, ovo, za ova mora krivica pasti na Tuđmana. Ova je... jeste vidjeli da ovaj neće predložiti? Milošević: Neće, predložiće on. KARADŽIĆ: Ipak, je li? Milošević: Ma, predložiće, sigurno. Oni čekaju da, da, ovaj, se vidi kakav će stav na sve da bude. Da ne mogu nas da optuže da, da nismo za to. KARADŽIĆ: Mi treba rezolutno da budemo za to, je li? Milošević: To moramo rezolutno da budemo, i da se danas objavi sa te sednice Predsedništva i… KARADŽIĆ: Da, da. Jasno. Milošević: I konsultacije sa predsednicima opština, da se to podržava itd., upravo da im zadamo strašan udarac time. KARADŽIĆ: Da, da. Ja sam rek’o Branku, inače, ono konsultativno tijelo nek’ radi jednom nedeljno, jednom u deset dana. Milošević: Jeste, ali, ali ... KARADŽIĆ: Da. Milošević: To mora danas da se jasno objavi sa te sednice, da mi to podržavamo, apsolutno. Da se vidi da smo... da je to najbolji, najbolji dokaz da smo mi apsolutno za mir. KARADŽIĆ: Da, da, i ukloniti sve prepreke koje, koje ometaju dolazak. Milošević: To sve treba reći. KARADŽIĆ: Dobro. A, kako poslije toga stojite vi? Milošević: Pa, to će se... ja ću da gledam da i ja skoknem, pošto primim ovoga. Imam Francuza da primim u 1,00. KARADŽIĆ: Bilo bi odlično, vjerujte, zbog tih ljudi. Milošević: Slušaj, ja imam Francuza da primim u 1,00, a završiću s njim do 1,30, pa bih se ja vama priključio na kratko. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: To na kratko je jedan sat. KARADŽIĆ: Ma da, ma da. Odlično. Milošević: Tako da, nije to ni malo. KARADŽIĆ: Nije, nije. Ma, ne. Milošević: Sad ću da završim druge svoje poslove, pa uveče moram... vidim, imam i neku ... sad primam ministra inostranih poslova Rumunije koji je ovde u posjeti, znaš. KARADŽIĆ: Aha, aha. Milošević: Jedno za drugim, jednostavno, imam. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: ‘Ajde, dođi ti kod mene u 12,30, ako stigneš u 12,30. KARADŽIĆ: Važi, dogovoreno. Milošević: Eto, džaba ti je. KARADŽIĆ: Onda ćemo se poslije videti nekako. Milošević: ‘Ajde, leti ti. KARADŽIĆ: Važi, prijatno.

Razgovor vođen 17. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Jesi se odmorio od sinoć? KARADŽIĆ: Jesam, stig’o sam pokasno. Bili smo na večeri. Milošević: Video sam ja da si sinoć bio raspoložen. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Bio si malo bolje raspoložen sinoć. KARADŽIĆ: Da. Mislite da je neopravdano? Milošević: Ne, ne. Video sam da si bio lepo raspoložen sinoć. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Video sam da si bio zadovoljan. KARADŽIĆ: Mislim da je dobro. Mislim da će biti dobro. Jedino ovo što su, ja... znate li vi tačno sadržaj ovoga šta je, šta je Francuska podigla (ili odigrala?). Milošević: Ma, nije to Francuska. To je sve njihova... njihovi odgovori. To je katastrofa, mogu da ti kažem. KARADŽIĆ: Mi smo danas na to… Milošević: To je kompletno dalje, samo u drugoj varijanti KARADŽIĆ: Ohrabrivanje… Milošević: Jugoslavije. Ukidanje Jugoslavije. KARADŽIĆ: Ukidanje. Jeste, jeste. Milošević: Ako oni kažu, nek’ se obrati ko hoće da bude priznat. I da se prihvati Haška konferencija, i da se dalje to radi, ja mislim da oni više nemaju nikakav razlog da, mislim, mi nemamo, nemamo šta da tražimo više na Haškoj konferenciji, niti sa dvanaestoricom. KARADŽIĆ: Ne, ne. Apsolutno. Njih treba… Milošević: Mi moramo sad’ da idemo, da tražimo zaštitu UN-a od nasilnog ukidanja države. KARADŽIĆ: Jeste. Ja sam sad pisao Ajgi psmo. Poslao sam. Da zahtijevam da se jugoslovenski poslovi vrate u jugoslovensku Skupštinu. I da se uskrati pravo svakome da, pod vidom dobrih usluga, vrši teror nad Jugoslavijom. Milošević: Da, da. Tu nema šta... to je. KARADŽIĆ: Mislim da… Milošević: To je strašno. I oni hoće da... samo, znaš šta će tebi da bude najveći problem, i svima nama? KARADŽIĆ: Da? Milošević: To što će Alija Izetbegović u ime BiH tražiti priznanje. KARADŽIĆ: Nema pravo on to. On to nema pravo, mi ćemo… Milošević: Pa, pitanje je da li ima pravo ili nema. On će ga tražiti. KARADŽIĆ: Nema on na osnovu čega da ga traži. On, ovi bar imaju plebiscit. On nema na osnovu čega da ga traži. Milošević: Da. KARADŽIĆ: On nema na osnovu… Milošević: On ako ga bude tražio, onda će da bude katastrofa. KARADŽIĆ: Ne. Onda će... ja mislim... ovdje su je, kod mene su federalisti... vi znate Đokanovića. To je jedna jugoslovenska stranka. Ima svih nacionalnosti, ovaj... mi sad... to je njegova jedna stara ideja, mi... ja tražim da mi nađu Kostića. Došlo bi jedno 20-tak stranaka, što iz Bosne što iz Crne Gore, ne znam kol’ko bi iz Srbije, koje bi tražile prijem kod Kostića i kod,

105

ovog, Gligorijevića, i ne znamo da li da SIV u to miješamo? Da zahtijevamo da se Jugoslavija oporavi i da se da se radi na spasavanju ovog dijela Jugoslavije koji hoće da ostane u Jugoslaviji. Milošević: Da, da. Apsolutno KARADŽIĆ: Tako da uključujući čak i savezne izbore ili formiranje neke Skupštine, ili bilo čega, u svakom slučaju da izrazimo… Milošević: Potpuno neslaganje, da se zahteva da se prekine sa saradnjom sa (Evropskom) zajednicom u Hagu, jer ona ukida Jugoslaviju. KARADŽIĆ: Jeste. Milošević: Mi moramo da se obratimo UN-u za zaštitu integriteta zemlje. KARADŽIĆ: Sve sam ja to napisao Ajgi, ovome. Milošević: Nasilno, nasilno ukidanje jedne države. KARADŽIĆ: Sve sam ja to Ajgi napisao u ovom pismu, a… Milošević: A sad ja radim na drugoj, pa ćemo se čuti. Radim na drugoj liniji. Hoću da, hoću da ako može se sastane SIV da to isto uradi. Mi imamo većinu u SIV-u i oni bi to mogli i mimo predsednika. KARADŽIĆ: Ja sam sad TANJUG-u dao tu izjavu da savezne institucije moraju oštro da odgovore na ovo i da se zemlja pripremi na odbranu, za odbranu. Tu nema… Milošević: … KARADŽIĆ: Tu nema više. Dobro. Mi ćemo se čuti, bićemo na vezi, a ja ću onda ovu ideju sa federalistima, da vidimo koje bi sve stranke zatražile prijem. Milošević: Pozovi iz BiH da, da, jer šta ima iz Srbije? Iz Srbije je jasno. Srbija je tu jedini stub održavanja te Jugoslavije. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ali, daj… KARADŽIĆ: Ne znam da li da zaobilazimo Crnu Goru? To je... a, mi ćemo mi samo bosanskohercegovačke. Biće ih 10-12 sigurno koje će tražiti. Milošević: Nemoj Crnu Goru da zaobilaziš, jer će u Crnoj Gori da se oni opet ljuljaju, videćeš. Opet će Momir da kaže, a dobro, Slebodane, što i mi da ne tražimo priznanje? KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Videćeš to. KARADŽIĆ: Pa da uzmemo i iz Crne Gore? Milošević: Republika jedna. KARADŽIĆ: Pa, da uzmemo iz Crne Gore, takođe? Milošević: Ali sve stranke pozovite. Nemojte samo da uzmete sad opoziciju, pa da oni kažu, evo opozicija nam to... to onda je kontraproduktivno. KARADŽIĆ: Ne, ne, ne. Sve stranke, nemamo pravo da isključujemo nikoga, pogotovo… Milošević: Vladajuće i ove druge, sve.. KARADŽIĆ: Pogotovo one koje su na vlasti, nemamo pravo da… Milošević: … Kradžić: Dobro. Na tome ćemo da radimo, a mi ćemo se čuti. Milošević: Važi KARADŽIĆ: Mogu li oni šta da urade prije nego što mi postignemo? Milošević: Pazi šta je. Oni ne mogu sad ništa da urade do penaestog. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Jer, do 15. januara su rekli... 15. januar će, tad da počnu priznavanje. To su odložili. KARADŽIĆ: Da.

Milošević: Pa ćemo da vidimo šta će da bude. KARADŽIĆ: Da, ali ko može da pošalje od jugoslovenskih republika? Može li Makedonija? Može da pošalje? Milošević: Može. KARADŽIĆ: Ona ima osnov neki, je li? Milošević: Može, ali ja se bojim samo Bosna da ne pošalje. KARADŽIĆ: Pa, ne može. Nema pravo da pošalje Bosna. Onda je to rat. Milošević: Treba da objasnite Aliji šta znači ako on pošalje zahtjev. KARADŽIĆ: Onda je to rat, onda to ne može... tu nema... ne može niko da spriječi taj… Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Nisu se ovi najavili, ne znam da li su trebali, čini mi se da su trebali danas, ali nama, nas niko ne... ne javlja. Nije pošao ovaj nikud? Ona dvojica što su trebali u posjetu da dođu? Halo. Milošević: Ne mogu da se setim sad na šta misliš, pravo da ti kažem. KARADŽIĆ: Pa, to su trebali… Milošević: …sam glup. KARADŽIĆ: Što sam bio tamo, to su... na posjetu, to… Milošević: Da, da, da. Nisu javljali, je li? KARADŽIĆ: Nisu. A, ja sam… Milošević: Nisam bio, nisam bio u vezi s njima. Ali sam shvatio da ste vi to dogovorili. KARADŽIĆ: Ja sam mislio da će oni to danas izvesti. Milošević: Sad ću ja da ih zovem da vidim. KARADŽIĆ: Dobro. To bi trebalo što prije. Milošević: Čućemo se. Ali, Boga ti, al’ sam glup. KARADŽIĆ: Ha, ha, ha. Milošević: Ne mogu. Jednostavno, mislio sam u drugom pravcu. KARADŽIĆ: Da. Valjda će nam Joca ono sutra završiti. Milošević: Nadam se. KARADŽIĆ: Ajde, prijatno. Milošević: Ajde, prijatno. Razgovor vođen 17. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Branka Kostića Kostić: Halo. KARADŽIĆ: Dobar dan. Kostić: Baš sam sada mislio na tebe, mora da je neka… KARADŽIĆ: A telepatija neka, je l? Kostić: Telepatija, jest. KARADŽIĆ: E jesi li dobro? Kostić: Evo, kako ti? KARADŽIĆ: Dobro, šta mi radiš? Kostić: Sad sam zvao Aliju, pa mi rekoše da je na nekom sastanku ovaj... KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Mi (?) smo sad imali sjednicu Predsjedništva. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: I u okviru prve tačke dnevnog reda razmotrili smo ove odluke Evropske zajednice. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Pa smo zaključili da, ovaj, ja obavim razgovor sa Kirom Gligorovom, nenametljivo, ali da ih ne zaobiđemo. KARADŽIĆ: Da, da.

106

Kostić: Da obavim razgovora sa njim i da obavim razgovor sa Alijom Izetbegovićem. KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Pri čemu bi sadržaj razgovora sa Kirom i sa Alijom bio bitno različit. KARADŽIĆ: Da, da, jer su pozicije malo različite. Kostić: Jer su pozicije različite. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Što se Kira tiče, jednostavno sam mislio da mu sugeriram, da ga pitam da li ima potrebe u vezi najnovijih odluka Evropske zajednice da obavljamo bilo kakvu konsultaciju i razgovor ovdje, ovaj u organima Federacije sa njima kao najodgovornim predstavnicima Makedonije, bez ikakve želje i namjere da namećemo bilo kakva rješenja. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Ali, da mu isto kažem ovako da je naša procjena da imajući u vidu odluke Evropske zajednice, je zajednički stav ove četiri republike bio, e, nama dao mogućnost da se ne ide u dalje zaoštravanje situacije. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: ...u Jugoslaviji. Jugoslavija kao cjelina ostaje (?) za ove četiri republike, pri čemu se ove dvije otcjepljuju i regulišu pitanja i sa Ujedinjenim nacijama, i diobenog bilansa i svega drugoga. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: A ovaj, postupno onda i bez ikakvog osporavanja bilo Makedoniji, bilo, bilo kom drugom narodu, ovaj idemo u dalje, ovaj… KARADŽIĆ: Transformacije, je l’? Kostić: Dalje transformacije uključujući i pravo Makedonije i na otcijepljenje i na međunarodno priznanje i s naše strane pa i od Evropske zajednice i tako dalje, znaš. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Ali mislim da bi to skinulo tenzije i stvorilo povoljnije uslove u cjelini, ovaj da, to pitanje spora, jednostranog otcepljenja Slovenije i Hrvatske lakše razriješi. KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Ja sam danas Ajgi, samo da, da te malo prekinem, Ajgi poslao telegram pošto je Kučan rekao da je to on svojevremeno poslao, ovaj, i skupštinama republičkim i saveznoj Skupštini zahtjev Slovenije. Ja sam rekao Ajgi, napisao da vrati jugoslovenske poslove u saveznu Skupštinu i da ako je slovenački razmatran da se ponovo razmatra jer, dok Jugoslavija ne prizna Sloveniju to je sve jednostrani akt. Kostić: Da. KARADŽIĆ: I da niko ne smije da je prizna prije Jugoslavije. Ako bi je Jugoslavija priznala, onda to ne bi bio jednostrani akt, nego bi, nego bi… Kostić: Da. KARADŽIĆ: I tako. Tako da ja mislim da je to odlično, da, da krenete s tim, mada ja mislim da, da će oni da se nadaju u Evropsku zajednicu, jer njima treba predočiti da će se Jugoslavija braniti svim, svim sredstvima i da se ne igraju. Kostić: E pa vidi, ja sam jednostavno bio da, naša je ocjena da nemamo što ni s Makedonijom razgovarati, znaš. KARADŽIĆ: Da. Kostić: Međutim, zbog onoga što bi moglo sutra proisteći... KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Da se ti isti koji rade na otcjepljenju i priznanju Makedonije ne pojave i da kažu mi smo ih zaobišli. KARADŽIĆ: Da, da, jasno, jasno. Kostić: Razumiješ.

KARADŽIĆ: Jasno, jasno, to je pametno, ja mislim da je to odlična ideja. Kostić: Ovaj, to je jedno, drugo oko Alije. Dilema je moja sljedeća: da li da, ovaj, razgovaram ja sa Alijom samim ili da Aliji predložim jedan razgovor po zaključku Predsjedništva, oni su mene zadužili da obavim taj razgovor. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: Sa najodgovornijim predstavnicima sva tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini... KARADŽIĆ: Ja mislim da je ta varijanta bolja ako, ako ne bude problema, ta je varijanta bolja, jer smo mi i svjetski faktor, strani faktor navikli na to, da tu žive tri ravnopravne nacionalne zajednice i da, bez ako se ne vide sve tri, da se nije vidjelo ništa. Tako je Vens prihvatio i on to dalje sugeriše svima. Kostić: Ja ću u tom slučaju sa Alijom, kad budem razgovarao, predložio bih mu ovo, dakle da se ili nađemo ovdje u Predsjedništvu ili da ja dođem u Sarajevo. KARADŽIĆ: Da, da, odlično. Kostić: Znaš. KARADŽIĆ: Odlično, to je, to je dobra ideja. Kostić: I da razgovaram sa najodgovornijim predstavnicima sva tri konstitutivna naroda, ovaj, aa, da ostavim vama u kom sastavu će to biti, da li trojica ili devetorica ili šestorica i tako dalje. KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Kostić: Znaš. KARADŽIĆ: Da, da. Kostić: I da predočimo onda, situacija u Bosni je bitno drugačija. KARADŽIĆ: Da, da, bitno drugačija. Ovdje, ovdje niko ne može da donese odluku o otcjepljenju... Kostić: Jer to ne može... KARADŽIĆ: To nema govora. Kostić: ...niko ne može donijeti zasebno, ovaj, svaki eventualni zahtjev Bosne za priznavanje i tako dalje, vodi direktno u sukob. KARADŽIĆ: Direktno u rat i to, i to krvav, krvav i opasan rat. Kostić: E. KARADŽIĆ: Kojemu se kraja ne bi vidjelo, prema tome ako želi nešto da, da nešto, neki položaj Bosne i Hercegovine popravi, definiše, to nije problem, to se može, halo. Kostić: Da, da, čujem te. KARADŽIĆ: To se, na tom se može raditi, ali da i recimo muslimanskog naroda, kao suverenog na čitavom prostoru Jugoslavije i to se sve može. Kostić: Evo vidi, to je, to su ta prva dva razgovora, koja sam ja preuzeo da obavim na sebe. Drugo, ovaj, za sutra smo inače predvidjeli jednu konsultaciju i razgovor Miloševića, Bulatovića… KARADŽIĆ: Aha. Kostić: Gdje bi bili Jović i ja, da vidimo kakav je konačan stav Crne Gore, jer ja, Slobo me sad pita znaš li ti kakav će biti stav Crne Gore. Rek’o sam mu, Slobo, moram ti reći da ne znam. KARADŽIĆ: Da. Kostić: Znaš. KARADŽIĆ: Ja ne vjerujem da oni smiju potražiti dole, da oni to smiju zatražiti. Kostić: E sada, ovaj, oko toga ćemo sada, sutra obaviti taj razgovor, i onda smo se dogovorili, nakon ova dva pojedinačna razgovora moja sa predstavnicima Makedonije i Bosne i Hercegovine, sutra imamo tu konsultaciju, ovaj sa Crnom

107

Gorom. Onda bi išli hitno na sastanak ovih najodgovornijih predstavnika srpskog naroda i dijelova, i regiona i tako dalje, koji su se izjasnili za zajednički život u Jugoslaviji. KARADŽIĆ: Da, imaju iza sebe plebiscite i tako dalje. Kostić: Jest. KARADŽIĆ: Da, da, da, da, to je dobro, odlično, evo vidi što te ja zovem. Ovdje kod mene je predsjednik i potpredsjednik Demokratske stranke federalista, to je jedna stranka, ona jeste van, vanparamentalna, ali se dosta glasno čuje, vrlo često… Kostić: Da. KARADŽIĆ: I zalaže se snažno za očuvanje Jugoslavije, kolika je da je, ona je, to nije nacionalna stranka, ima tu transnacionalnu, ima tu više nacionalnosti. Kostić: Da. KARADŽIĆ: Oni su imali jednu inicijativu ranije, ja sam tebi malo pominjao, ali nismo perfektuirali tad, oni su željeli da sve stranke, recimo prošle godine u ovo doba, u martu, u stvari, bilo je negdje oko 16 stranaka uključujući i Durakovića, koji su potpisali zahtjev za očuvanje Federacije. Sada Duraković naravno to ne bi, ali bi nekoliko vanparlamentarnih i nekoliko parlamentarnih stranaka, prije svega SDS i SPO iz parlamenta, onda nezavisni poslanici koji su napustili Reformiste, onda bi, ovaj, Federalisti, Socijalisti, Jugoslovenska Muslimanska Organizacija moguće, ako, ako budu smjeli, Jer, jer… Kostić: Da. KARADŽIĆ: ...Jer se na njih obore žestoko kao na izdajnike čim pomenu Jugoslaviju, ali to su ovi momci iz Moševca koji su nekad započeli procese demokratizacije u Bosni... Kostić: Da KARADŽIĆ: I nekoliko još, da, mi smo željeli da nas primite vas četvorica i, eventualno, Ajga. I mislili smo da Savezno izvršno vijeće možda ne mijenjamo, da mi vama izložimo naš zahtjev za, za konsolidovanje Jugoslavije, ovog dijela Jugoslavije, za konsolidovanje države, za od, njenu odbranu po svaku cijenu, za eventualno raspisivanje saveznih izbora ili stvaranje neke privremene pop, popun, neku privremenu popunu Skupštine... Kostić: Da, da. KARADŽIĆ: ...ili rad onog konsultativnog (?) tijela koje je već formirano, u svakom slučaju da, da vas posjetimo, to jest da nas primate i da mi izložimo svoje, svoje zahtjeve da se ovaj dio zemlje sačuva jer smo mi uvjereni da u ovom dijelu zemlje više od 50 posto stanovništva hoće Jugoslaviju, mada nam se čini da bi u čitavoj Jugoslaviji sigurno bilo više od polovine stanovništva koje bi htjelo. Da li, da li to zvuči… Kostić: Ja mislim da je to dobro, samo to ne bi to mogli ove nedjelje. KARADŽIĆ: Dobro, dobro. Kostić: Ali bi mogli orjentaciono da uzmemo srijedu ili četvrtak iduće. KARADŽIĆ: Naredne nedjelje, je l’ tako? Kostić: E. KARADŽIĆ: Dobro, odlično. Kostić: Pa bi mogli početkom nedjelje u ponedjeljak, ja mislim da ćemo se mi inače u ponedjeljak sresti ovdje sigurno, ovaj na ovom zajedničkom... KARADŽIĆ: Aha. Kostić: ...sastanku predstavnika. KARADŽIĆ: Dobro. Kostić: Svih dijelova Jugoslavije i naroda zainteresovanih za Jugoslaviju... KARADŽIĆ: Dobro.

Kostić: ...pa bi onda mogli tačno utvrditi termin, znači. KARADŽIĆ: Dobro. Dobro, odlično, onda ćemo mi to znači računati srijeda, četvrtak naredne nedjelje... Kostić: Tome bi dali malo i publiciteta i televiziju obezbijedili i tako. KARADŽIĆ: Da, da , dobro. Dobro, to će u svakom slučaju, voljeli smo da smo mogli prije 23-eg , jer bi Evropi to osporilo pravo da, recimo, ako do ponedjeljka neko u ime Bosne i Hercegovine neovlašteno pošalje neki zahtjev… Kostić: Da. KARADŽIĆ: To bi moglo, to bi ih u svakom slučaju, e, osporilo, ali ako ne možemo prije 23-eg nema problema. Kostić: Ne smeta ništa. KARADŽIĆ: Ne smeta, je l’ de? Kostić: Čak možda i bolje ako neko neovlašteno pošalje... KARADŽIĆ: Tako je. Kostić: ... zahtjev, da to bude reakcija. KARADŽIĆ: Ovo će mu biti po glavi, jest. Kostić: ...političkih (?) stranaka. KARADŽIĆ: Ovo će mu biti onda po glavi. Kostić: Tačno. KARADŽIĆ: Osporiće ga i tako. Dobro, odlično Branko. Dobro, mislim da ti je plan odličan i, idemo sad u ovo(?), a mislim da, prosto, naprosto, mi idemo u potpunu odbranu zemlje uključujući ako treba i ratno stanje, nek idu oni u pičku materinu. Budu li se zajebavali treba zemlju odbraniti svim silama i ići sve na, ići na Ujedinjene nacije, apsolutno treba Evropi treba osporiti pravo da se dalje zajebava. Mi smo njeno, njeni članovi, nek idu oni u pičku materinu... Kostić: Važi(?) KARADŽIĆ: Treba ići prema Ujedinjenim nacijama. Kostić: Važi(?) KARADŽIĆ: Dobro. Kostić: Dobra i ova ideja da vidimo da savezni parlament recimo i Predsjedništvo Jugoslavije za Sloveniju daju, ovaj. KARADŽIĆ: Pa evo ja sam danas posl’o, ima predtekst Ajga, ima predtekst, ja sam mu sad posl’o telegram, dao sam ga i stranim sred… i ovim, i ovim sredstvima domaćim informisanja, da se, da se započne, tu odmah padaju tenzije, neka počne, neka hitno zas… predložio sam stalno zasjedanje parlamenta i predložio sam da se vrate svi jugoslovenski poslovi u savezni parlamenat. Kostić: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro Branko... (slijedi prekid razgovora) Razgovor vođen 18. decembra 1991. godine između Momčila Krajišnika i Radovana Karadžića KARADŽIĆ: Zdravo Krajišnik: Šta radiš sada? KARADŽIĆ: Evo, nešto radim. Pišem neke... vidjećeš, nešto za ovo... ovo što smo se sinoć dogovarali. Krajišnik: Aha. KARADŽIĆ: Mjere neke i tako. Krajišnik: Ja, ja... e, jebem mu mater, ima jedna ideja, meni se čini dobra, sa ovim roditeljima, pa nešto ne znam sam... KARADŽIĆ: Šta misliš? Krajišnik: Vidi nešto, ovaj, veliki je problem, ovaj, pokušaću ja tebi da to objasnim. Veliki je problem, ovaj, roditelji hoće pod hitno da idu u Predsjedništvo. KARADŽIĆ: Aha.

108

Krajišnik: A, ovaj, ima u nas, u BiH, problema što jedni kažu, ali ne priznajemo to Predsjedništvo, a drugi kažu... drugi priznaju, znaš. KARADŽIĆ: Roditelji, je li? Krajišnik: Ne, ne u nas, u BiH. A roditelji samo hoće u Predsjedništvo. Neće sa vojnim vrhom. KARADŽIĆ: U Predsjedništvo Jugoslavije? Krajišnik: Ja. KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: I u tu delegaciju predlažu mene, Izetbegovića, sve članove pos... onoga, gore, ovoga... Predsjedništva i ... zamjenika pred... ovoga, predsjednika Skupštine i plus predsjednika Vlade. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: I sada... jedni se opiru što neće da idu gore u Predsjedništvo radi toga što je, ovaj, neće da razgaraju o vojnim pitanjima i uopšte, jer ne priznaju Predsjedništvo, a drugi, ovaj, ja ne bih išao gore zbog toga što mislim da je to bez potrebe. Ima određenih stvari koje ćemo riješiti ovdje kad dođe Kadijević, pa bih htio da što prije taj vojni vrh dođe. Koliko u ovoj sedmici, danas-sutra, znaš. KARADŽIĆ: Da, aha. Krajišnik: I da ti kažem pravo i nisam baš definisao šta bi najbolje, ali osjećam da je to dobro. Onda sam ja njima predlagao da bi bolje bilo sa vojnim vrhom. Ma, ne, samo hoćemo sa Predsjedništvom. Ono je vrhovna komanda i mi nju samo pikamo. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: I to je tako napadno da nemaš pojma. KARADŽIĆ: Pa dobro. Nek’ idu. Predsjedništvo time dobija legali... legitimitet. Krajišnik: Neće oni da idu sami, nego oni hoće da mi ugovorimo i da samo ja kažem ko neće od ovih da ide... a oni će to reći štampi. KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: Znaš. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Tako da je to, ovaj, meni se čini, dosta, ovaj, da kažem, veliki problem. KARADŽIĆ: A šta ti misliš, šta bi trebalo tu uraditi? Krajišnik: Ne znam, jesi li ti mene shvatio dobro? KARADŽIĆ: Nisam, nisam. Nisam dobro koncentrisan, znaš. Krajišnik: Aha. KARADŽIĆ: Nisam dobro koncentrisan. Dobro. Vidjet ćemo se tamo u pola dva pa ćemo malo raz... Krajišnik: Hoćeš ti doći u pola dva? KARADŽIĆ: Pa, kod Izetbegovića u pola dva, je li tako? Krajišnik: Pa hoćemo ja i ti... KARADŽIĆ: Pa, da, da. Krajišnik: Aha. Dobro, ‘ajde, pa ćemo onda dogovoriti, nije to ni kasno. KARADŽIĆ: Važi. Krajišnik: Dobro, ‘ajde, zdravo. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 25. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobar dan, kako ste? Milošević: Evo, dobro.

KARADŽIĆ: Ima li šta novo? Milošević: Evo Vlatko i ja pokušavamo da vidimo šta bi bila ova deklaracija koju sam ti spominjao. KARADŽIĆ: Koja? Milošević: Deklaracija ona koju sam ti spominjao. KARADŽIĆ: Aha. Mi imamo sada uslove za ovaj uspostavljanje toga potpuno. Nema sad šta, a evo, mi sutra, ja večeras stižem, sutra mi smo kod Branka, ovih deset stranaka. Milošević: Aha. KARADŽIĆ: Je li Milan napravio ono? Milošević: Ma jok. KARADŽIĆ: Nije ništa napravio, je li? Milošević: Juče je imao intervju na TV, dugačak, kao srpski narod će se obrukati ako odmah ne prizna Krajinu i druge stvari, ma tera po svom. KARADŽIĆ: Ma dobro, ali to treba da prizna, Vlada je pripremila taj prijedlog, nije to bitno. Treba da prizna, to je uspostavljanje faktičkog stanja, više je. Milošević: To je jedna deklaracija, pripremila je Vlada jednu deklaraciju koja spaja i jedno i drugo i konstatuje da je taj njihov akt, akt samoodbrane od secesije. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Tako da je to Vlada lepo složila. Nije to problem. KARADŽIĆ: Aha, aha. Milošević: Nego on ništa oko ovih Ujedinjenih nacija koje su nam ključno pitanje, on, jednostavno čovek neće ništa da izjavljuje. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: To je taj problem, ali videćemo. KARADŽIĆ: Ovdje je bilo juče dobro sa Kadijevićem, ne znam je li vam rekao. Milošević: Nisam se s njim čuo, saopštenje je dosta bedno. KARADŽIĆ: Dobro, ali ne onemogućava armiju, naprotiv, otvara joj ovdje ovaj prostor. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Važno, trudili smo se da ne bude mnogo jer oni su htjeli da reletiviziraju armiju tu i njeno prisustvo itd. Milošević: Videćemo kako će to da ispadne. Čuću se ja danas sa njim. KARADŽIĆ: Aha, dobro, sutra ću ja biti kod Ranka pa ću vam se javiti ako budemo u prilici. Milošević: Videćemo se, nema problema. KARADŽIĆ: Videćemo se, važi, dobro. Milošević: To napravite što spektakularnije... KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Vi nemate tu pravnike neke. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Predsedništvo, a i vi činite određenu grešku, previđate najkrupniju stvar kad osporavate Aliju Izetbegovića. KARADŽIĆ: Ja. Milošević: Nije najkrupnija što on bez konsenzusa sva tri naroda nego... KARADŽIĆ: Nego on pravi krivično djelo. Milošević: Najkrupnije je sljedeće. BiH je takvom odlukom prekršila i sopstveni Ustav. KARADŽIĆ: Pa jeste, pa to smo rekli. Milošević: Ustav BiH definiše BiH kao republiku u okviru Jugoslavije, prema tome on se razlikuje od Ustava Makedonije, Hrvatske i Slovenije. One su bar donele svoje Ustave, kojima su definisane kao nezavisne države KARADŽIĆ: Da, da.

109

Milošević: I one dosledno sprovode takve svoje ustave bez obzira što su i oni napravljeni kršenjem Ustava Jugoslavije. Međutim, kod BiH nema ni tog osnova, jer… KARADŽIĆ: To smo mi istakli u pismu Karingtonu. Milošević: Ne može neko da proglasi, ne može Izebegović da od1uči o materiji koja je ustavna materija. KARADŽIĆ: Da, pa to smo mi rekli, to stalno govorimo. To je, suština je to upravo, u osnovi se radi, čak i... Milošević: On nije prekršio Ustav samo u tome da treba konsenzus svih naroda nego je promijenio status BiH bez promene svog Ustava. KARADŽIĆ: Pa, da, da, jasno, jasno. Milošević: To je najteža povreda u stvari. KARADŽIĆ: Da, da, jasno. Milošević: Juče onaj Indus što je ovde u ovoj grupi, on kaže “to je, kaže, razlog za inpičment”, razumeš. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Jer ne može nijedan predsednik Predsedništva ili predsednik republike da donese jedan neustavni akt. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Čak i da ste se svi složili, taj bi akt bio neustavan... KARADŽIĆ: Jer mora po proceduri. Milošević: Promenite svoj Ustav. KARADŽIĆ: Mora po proceduri. Milošević: Da, koji BiH defmiše kao samostalnu državu. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A ona kao takva nije definisana. KARADŽIĆ: Da, jasno, jasno. Milošević: Takva jedna ustavotvorna konstitutivna odluka ne može ni biti doneta na sjednici Predsedništva. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Ne može ni niz sednica Skupštine, već mora da se po ustavnoj proceduri izvrši promena Ustava BiH. KARADŽIĆ: Sve smo mi to napisali Karingtonu i svim drugima i Briselu i svim 12 ambasada i svi su oni to dobili prevedeno, fino prevedeno, ovaj, naše pismo. Milošević: E tako. KARADŽIĆ: U kome je to sasvim, a postoji, a neke će opštine da pokrenu, a postoji, steklo se i biće krivičnog djela pripreme, pripremnih radnji za izvršenje krivičnog djela do deset godina. Milošević: Naravno, ako se ide dalje, onda se Srbija i Crna Gora deklarišu za zajedničku državu. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ne dirajući ni vas ni Krajinu, a vi pošto se prvo ako se prvo reši problem BiH onda vi donosite odluku da se i vi uključite u zajedničku državu. KARADŽIĆ: Gledajte, molim vas. Nemojte da se uključimo nego da deklarišemo svoj kontinuitet, svoje pravo. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Jer vrlo je važno da vi ne stvarate nešto novo nego da utvrđujete svoj status. Milošević: Mi utvrđujemo svoj status u zajedničkoj državi i reći ćemo da pod Jugoslavijom i dalje ćemo podrazumevati sve narode i republike dok se na legalan način ne izdvoje. KARADŽIĆ: Odlično, to onda nas drži u situaciji. Milošević: Samo da imamo tu definiciju, podrazumevamo sve narode i republike jugoslovenske dok se na legalan način ne izdvoje. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A obraćamo se Skupštini Jugoslavije da raspiše izbore za ustavotvornu skupštinu.

KARADŽIĆ: Da, da, sigurno. Dobro, dobro. Onda ćemo sutra vidjeti. Milošević: Važi. KARADŽIĆ: ‘Ajde. Razgovor vođen 28. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Biljane Plavšić KARADŽIĆ: Dobro jutro. Plavšić: Jesi se naspavao? KARADŽIĆ: Evo, žurim se da... Idemo, idemo u Beograd, pa, pa se spremam da... Plavšić: Aaa, to. Da Vam kažem, možete li išta uraditi Vi za ovoga Martićevog milicionera kojeg su uhapsili ovde, kod ove... KARADŽIĆ: Pa, ko ga je uhapsio? Plavšić: Pa naši ga uhapsili. KARADŽIĆ: A šta je radio? Plavšić: Ništa. Išao je u Crnu Goru. KARADŽIĆ: Da. Plavšić: I imao je, pošto je on milicioner, bio u uniformi i im’o svoje oružje. Radislav Petrović. KARADŽIĆ: Aha. Plavšić: A, s njim je bio i onaj jedan ruski emigrant, koji čeka na jugoslovensko državljanstvo. KARADŽIĆ: Aha. Oba su uhapsili, je l’? Plavšić: Oba su uhapšena kod nas. KARADŽIĆ: Dobro. Plavšić: Ja sa Žepinićem ništa ne mogu da uradim. Mislim stv... KARADŽIĆ: Jeste ga, jeste ga zvali? Plavšić: Ma, ni... Ne mogu ga zvat’. KARADŽIĆ: Eee, eee (kašlje). Plavšić: Što god sam ga do sada molila, nikada nije ništa uradio. I njega nikad, nikad ovdje nema! Ja sam predsjednik Savjeta za zaštitu ustavnog poretaka, nikad nije došao on. KARADŽIĆ: Sad ću ja njega zvati da, da mu, ovaj, kažem to. Plavšić: Eee, Radislav Petrović, molim Vas. KARADŽIĆ: Dobro. Plavšić: Čovjek je im’o svoje lično naoružanje kao milicioner što mora da ima... KARADŽIĆ: Da, da. Plavšić: I ovaj ruski emigrant, koji čeka na jugoslovensko državljanstvo, sjedio s njim. Uzeli im Ladu, kola... KARADŽIĆ: Da. Plavšić:...njihova. Eto, šta su napravili. KARADŽIĆ: Dobro, sa’ću ja to vidjeti. Plavšić: ‘Ajte, molim Vas. KARADŽIĆ: Prijatno. Plavšić: Fala Vam. Razgovor vođen 29. 12. 1991. godine između Radovana Karadžića i Jovice Stanišića KARADŽIĆ: E, kako ste? Stanišić: Doktore! KARADŽIĆ: Evo ja ovog časa sam zvao kod ministra… Stanišić: E, eh, … KARADŽIĆ: Samo minutu, samo minutu da vidim nešto, Džim Mudi je bio ovdje pa da vidim kako su prikazali.

110

Stanišić: Aha. KARADŽIĆ: Gdje ste vi sada? Stanišić: U ministarstvu. KARADŽIĆ: Aha. Samo minutu, evo ga kod mene. Stanišić: Dobro, dobro, sačekaću ja. KARADŽIĆ: Ovaj treb’o bi tamo zovnuti da, da li bi ja mog’o jedan specijal, nije zasp’o, nije? Stanišić: On je naš čovek. KARADŽIĆ: Molim. Stanišić: Ono jutros je naš čovek javljao. KARADŽIĆ: Aha. Stanišić: Da mu obezbedim jedan prolaz potpuni do, do institucije gde to treba završi, međutim, on se posle nije javio, ja sam mu rekao. KARADŽIĆ: Aha. Stanišić: Ako mu je to još potrebno. KARADŽIĆ: Da. Stanišić: Da u ponedeljak ujutro rano ode na adresu i da završi pos’o, znači nema nikakvih problema. KARADŽIĆ: Aha. Dobro, dobro. Stanišić: Tako da znate. To sam hteo samo da vam kažem. KARADŽIĆ: Dobro. Dobro. Ja bi treb’o, ja sam tražio faks od tamo kod, kod kuće. Stanišić: Aha. KARADŽIĆ: Da mu pošaljem večeras nešto, a sutra ću mu poslati drugo šta je, što kad ja prestajem. Stanišić: Aha. KARADŽIĆ: A, ovaj, nešto, ovaj... Stanišić: Da l’ ima on kuci? KARADŽIĆ: Faks. Stanišić: Da. KARADŽIĆ: Šef. Stanišić: Da, da. KARADŽIĆ: Zar nema. Stanišić: Ja mislim da on to ne... KARADŽIĆ: Nema kući, je l’? Stanišić: Ne. KARADŽIĆ: Ništa, onda ću mu poslati na, na ovaj, poslaću mu sad na Mirino, a je l’ Mira ostavlja uključeno, ostavlja? Stanišić: Ja mislim da. KARADŽIĆ: Dobro, poslaću sad na Mirino, pa ću onda, ovaj, pa ću onda ujutro mu poslat’ popravljeni. Stanišić: Dobro. Kako ste vi? KARADŽIĆ: Dobro je, dobro je. Hvala Bogu, dobro je. Stanišić: Dobro je, je li? KARADŽIĆ: Radim čitav dan, bio Mudi ovdje, pa još neke druge stvari i tako. Stanišić: Aha. KARADŽIĆ: Pripremam ovu konvenciju, ovo trećega. Stanišić: Aha. KARADŽIĆ: To će bit’ ja mislim dobro. Stanišić: Dobro, je l’? KARADŽIĆ: Da, da. Stanišić: Dobro. Je li dolazite onda kad, gotov pos’o, je l’? KARADŽIĆ: Drugog vjerovatno uveče, ne vjerujem da ću prije. Stanišić: Dobro. Dobro. KARADŽIĆ: Ne vjerujem da ću prije ako se ne čujemo, a mislim da ćemo se čuti. Stanišić: Čućemo se, čućemo se doktore. KARADŽIĆ: Da, da važi. Stanišić: E hvala prijatno.

KARADŽIĆ: ‘Ajde prijatno. Stanišić: Živeli, zdravo. Razgovor vođen 30. decembra 1991. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Zdravo Radovane! KARADŽIĆ: Dobar dan, kako ste? Milošević: Evo dobro. KARADŽIĆ: Jeste li dobili ovaj papir? Milošević: Jesam, još ga nisam pročitao pošto imam sastanak u sobi, pročitaću ga brzo. KARADŽIĆ: Dobro. Ima nepreciznosti i tako dalje, ja sada idem, u jedanaest imamo redakcioni odbor ovdje i ja ga isto nisam redigovao. Sada ćemo mi napraviti redakciju pa ću vam ja poslati, pa ja mislim da mi njega objavimo u prazničnom broju na uvid javnosti do trećega. I ja mislim da mi ne odvajamo u principu ovo što se najavljuje, ova nova varijanta. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Nego da se o njoj može razgovarati. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: S tim što ne može biti simetričan odnos (Makedonije i Bosne i Hercegovine?). Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Jer nije ista priroda ovaj. Milošević: Naravno. KARADŽIĆ: Inače vidim odličan vam je intervju, sjajan. Milošević: Je li? KARADŽIĆ: Ko god bude prenosio ne može više da pothranjuje onaj imidž o Srbiji koji su oni stvarali. Milošević: Da, da. Pa ja sam hteo da čak i mirno ovaj, gurnem to. KARADŽIĆ: Nema nikakve šanse, sve je rečeno, a sve je pokriveno u postupanju Srbije, prema tome. Milošević: Jeste. Bez onih vrućih reči i ne znam šta, nego mirno jedan fini razgovor smo imali. KARADŽIĆ: Državnički pravi baš bez… mi stranački možemo da malo zagrijavamo, ali vi ste ovo baš dobro. Milošević: Dobro Radovane. KARADŽIĆ: Ja mislim da to moraju prenijeti ljudi dijelovima svijeta. Milošević: Koja strana(?) KARADŽIĆ: Mi ćemo vam ovo poslati, ja sam zamolio Miru da zovne tamo u Politici da ostave prostor da se to objavi barem u Politici. Milošević: Ma nema problema, on je tek večeras. KARADŽIĆ: Ja ne znam je li večeras izlazi taj sutra za Novu godinu i tako dalje. Milošević: Vi to nazovite nacrtom. KARADŽIĆ: Da, da. Prijedlogom ili nacrt. Milošević: Razmatrati pa ćete tek usvojiti. KARADŽIĆ: Da, da. Kazaćemo da stavljamo na uvid javnosti nacrt konvencije nove Jugoslavije i tako dalje. Ali, ne bismo htjeli da završimo, ja ću vas zvati negdje oko dvanaest, pola jedan. Milošević: Vodite računa, to je jedna stvar opasna, da se ne shvati da se stvara nešto novo. KARADŽIĆ: Ne, ne, samo kontinuitet. Milošević: Eh, to. KARADŽIĆ: Samo konsolidacija i kontinuitet.

111

Milošević: Eh to. Konsolidacija i kontinuitet onih koji žele da ostanu i da urede svoju budućnost. KARADŽIĆ: Da, da. A kako su dole? Šta su radili dole? Milošević: Još ništa danas, raspravljaju, nisu završili ništa. Danas nastavljaju da vide kako će, šta će, pa će onda nama da se jave. KARADŽIĆ: Hoćete li mi slati ovaj novi papir? Milošević: Pa, ja sam ovaj papir još uzeo da ga Vladan i i Ratko pogledaju. Sama deklaracija je dobra, a ja sam pročit’o. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Sama deklaracija je dobra, preambula je malo, malo rogobatna(?) KARADŽIĆ: Ali, htjeli smo da sankcionišemo u njoj sve ono što se podrazumijeva, da se vidi da je to. Milošević: Znam šta ste hteli, nego malo je rogobatno, moralo bi malo da se koriste preambula iz onog njegovog naziva(?) KARADŽIĆ: Dobro, dobro, nema nikakvog problema. Vjerujte, ono je pravnički dobro što je on uradio, samo politički pruža mogućnost da se tumači, evo ovi su obnovili ostali, ako neće ne moraju. Milošević: Ne, ne, ne može tako, moramo drukčije da to postavimo, važi. KARADŽIĆ: Da, da, važi. Čućemo se. Milošević: Na vezi, pošalji mi odmah na faks čim dođeš da uradim onaj tekst. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: Važi. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 5. januara 1992. godine između Radovana Karadžića i Vladislava Jovanovića Jovanović: Halo. KARADŽIĆ: Dobro veče. Jovanović: Dobro veče. Kako ste? KARADŽIĆ: Je li to stan Jovanovića? Jovanović: Da, to sam ja. KARADŽIĆ: Ovdje Radovan Karadžić, da li...? Jovanović: O, halo gospodine Karadžiću. Kako ste? KARADŽIĆ: Hvala, veoma dobro. Kako ste vi? Jovanović: Izvinite, proveo sam ceo dan... KARADŽIĆ: Da. Jovanović: …u mraku radeći na nečemu, pa sam pomislio... KARADŽIĆ: Da. Upravo sam razgovarao sa Dobricom i pitao ga da nije isuviše kasno da vas zovem. On reče da ste se upravo razišli i da ne bi bilo isuviše kasno. Jovanović: Ušao sam ovog trenutka. KARADŽIĆ: Aha. Dobro, evo šta smo htjeli: mi smo razmatrali neke od naših opcija. Nema šanse da sedimo i čekamo eventualno priznanje BiH kao nezavisne zemlje u njenom sadašnjem obliku. Ova Izetbegovićeva opcija nas pomalo brine. Jovanović: Da. KARADŽIĆ: Ovaj narod ovdje neće nikakvu analogiju sa Sovjetskim Savezom, nema šanse. Jovanović: Ona nije samo njegova. KARADŽIĆ: Da. To je ono čega se plašim. To je ono što oni... Dobrica mi je takođe rekao da, da... Jovanović: Da.

KARADŽIĆ: On radi sve ovo vrijeme – više od godinu i po dana ili dvije – sa drugima, iz Evrope. Usaglašava svoje dokumente. Jovanović: Taj pritisak na nas je sada još veći zbog sovjetskog modela, sve je otvoreniji. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: To se dakle radi u dogovoru sa drugima; on to ne radi sam. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Treba da se nađemo u nekakvom procepu. KARADŽIĆ: Tako da, a i činjenica da je on (pored bjekstva?) smislio da je njegov legitimitet, radi traženja nezavisnosti, da je ponuda... Jovanović: Tog traženja. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Znate, tako da je sve to dogovoreno. KARADŽIĆ: Da, da. Tako da on ne bi... Jovanović: Oni zaobilaze pravne i političke razloge i prigovore i grade potpuno drugačiju platformu. Ponudu koju Zajednica podnosi svim republikama da budu priznate kao nezavisne. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: A on istupa sa zgodnim izgovorima. Dakle, oni su mi ponudili priznanje i ja sam ga prihvatio. Ja ništa nisam radio u vezi s tim. KARADŽIĆ: Da. On izrazi svoju želju, što ko(nedovršena riječ)... to nije optužba, mada u stvari jeste. Jovanović: Da. Tako da je to dogovoreno, u to sam apsolutno siguran. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: A i to, čineći to oni zaobilaze ona dva pitanja koja smo uputili Ka(nedovršena riječ)... i Badinterove komisije. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Tako da će oni sve to završiti pre nego što komisija izađe sa odgovorom. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Onda će oni tražiti da se pitanja granica definišu van terena. KARADŽIĆ: Da, da. Ali recite mi – da li će oni to uraditi već desetog? Jovanović: Ja lično ne mislim tako. Jer raspoloženje je da se ovaj rok pomeri bez mnogo buke. KARADŽIĆ: Aha. Jovanović: Da se sačuva obraz, ali i da se to obavi. Samo ako se možda ovaj poslednji dogovor ne poštuje. KARADŽIĆ: Aha. Jovanović: Recimo u pogledu prekida vatre. KARADŽIĆ: A Hrvatska se svojski trudi da se on ne poštuje. Jovanović: Naravno, uz bodrenje svog pokrovitelja, jer se samo u toj verziji mogu pogurati događaji u vezi sa raspadom Jugoslavije. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: I ja se toga bojim. Ili ako iz bilo kog razloga ovo ostane kako jeste, a među nama je doneta odluka o (proširenju?) plavih šlemova, to bi onda moglo ispasti kao jedan veoma jak argument za one koji su za odlaganje. Jer kako mi ovaj Portugalac reče, ovo ne treba uzeti kao krajnji rok ili fiksni vremenski okvir - to je samo jedna od faza. Ove faze se mogu dalje produžiti u zavisnosti od događanja i prema tome kako ćete vi izvršavati svoje, itd. KARADŽIĆ: Aha. Jovanović: Zato, moj, ovaj, ostaje da oni iskoriste priliku da, ovaj, produže rok, a da se pritom ne upotrebi reč odlaganje.

112

KARADŽIĆ: Da. Jovanović: S tim što, da bi druga strana sačuvala obraz, oni bi nama i Crnoj Gori postavili dodatne zahteve da sarađujemo i da se ponašamo politički i tako to. KARADŽIĆ: Da. To bi u stvari opet bila ucjena, zar ne? Jovanović: Njihov ceo metod je ucena. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Oni bi i ovaj put želeli da to odlože, a mogli bi i da navedu uspeh Vensove misije kao pozitivan razvoj događaja? Tu bi mogli da pridodaju i ostvarenje mira na frontu, plus početak ovih internih, prijateljskih dijaloga. Što će oni verovatno iskoristiti kao dodatni element. Možete zamisliti, možda i nešto drugo što... međunarodne sankcije. KARADŽIĆ: Za odlaganje, je li tako? Jovanović: Za produženje roka. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Možda ne za odlaganje. Radi se o pokušajima da se pronađe način da se de fakto ovaj, mislim, mislim (nepoznata riječ) stvar. Jer, pošto je, je li vrlo (eksplozivna?) zbog... KARADŽIĆ: Zbog? Jovanović: Zbog kratkog roka. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: A onda bi oni pustili da cela stvar legne, pa bi faktor čekanja... KARADŽIĆ: Na nas, je li tako? Jovanović: Da. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: U međuvremenu tu bi bila... konferencija koja bi, samo trenutak (kašlje), izvinite, koja bi prema poslednjem izveštaju trebalo da se održi već desetog ili devetog. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: A ona bi dala nekakav rezultat. Dala bi izvestan zamah ili bi pokrenula nešto. A verovatno bi se i zakazao sledeći sastanak ili ekspertska grupa u narednim danima. Sve to bi se moglo iskoristiti kao razlog da se ne pređe Rubikon, da se čeka i tako dalje. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: A možda bi mogli da nateraju (Badinterovu?) komisiju da produži preventivni rok. KARADŽIĆ: Aha. Jovanović: Naveli bi neki formalan razlog i rekli da ovo... KARADŽIĆ: Zašto bi oni to uradili? Da li im je to potrebno? Jovanović: Zato da bi mogli da pruže izgovor za odlaganje. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Znate već. KARADŽIĆ: Njemačka ne želi odlaganje, zar ne? Jovanović: Ne želi. Ona je, uostalom, formalno priznala, ali čeka na petnaesti da ne bi trčala ispred... KARADŽIĆ: Aha. Jovanović: Jer joj ne odgovara da ide sama. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Niti da vremenski razmak između formalne deklaracije i njene primene bude isuviše dug. Da. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Zato joj odgovara da Zajednica iznese jedinstven stav o statusu. KARADŽIĆ: Da. U pogledu ove dvije republike ili svih? Jovanović: Pa, svih koji su to tražili. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: U međuvremenu, hoću reći, Bošnjaci i Makedonci lete tamo-amo zahtevajući, ovaj, upravo to: da sve četiri budu priznate istovremeno.

KARADŽIĆ: Aha. Da. Jovanović: Ovaj, drugo je pitanje da li uslovi za to postoje. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Ili mogu biti nađeni. Znate, u pogledu Makedonije možda još uvek ne. U slučaju Bosne, ako se uopšte upuste u naše pravne i političke, ovaj, argumente, ovaj, izgleda da, ovaj, jedino što bi moglo da ih uplaši je, ovaj, nedostatak kontrole nad situacijom koja bi mogla nastati. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: To je jedina stvar u vezi sa vama koja ih koči. KARADŽIĆ: Da, da. To bi nastalo, to bi nastalo, nekontrolisani procesi. Ja sam to rekao i Vensu kada me je upitao: Šta će se desiti? Ja sam mu rekao: Biće velikih masovnih pokreta, zaokružavanja teritorija, selidbe iz jednih krajeva u druge i, naravno, uz to slučajeva nekontrolisane pucnjave. On upita: Ko će to započeti? Niko ne zna ko će započeti. Jovanović: Da. KARADŽIĆ: U takvim situacijama se ne može znati ko će započeti... Započeće neko na najnižem nivou. Jovanović: Da, da. To je jedino što ih može zadržati, to i ništa drugo. Jer naši argumenti ih se uopšte ne tiču. Njima nije stalo do prava; njih ono ne interesuje. Ovaj, oni diktiraju političku volju. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Dakle, ono što ste vi rekli, i mi smo. Rekao sam im otvoreno da je to poziv na priznanje, poziv na neizvesnost i rat. A sad dobro razmislite i vidite šta vam odgovara. Dobićete još jednu nezavisnu državu, ali ćete izgubiti mir. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Dakle, to je ono što ih koči, ovaj, i ono drugo u manjoj meri. Iz tog razloga oni trenutno nisu u poziciji da tačno sagledaju sve posledice. Po mom mišljenju, oni će se obuzdavati još jedno kratko vreme. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: A do tada će vršiti pritisak na nas da prihvatimo unutrašnje granice u periodu od deset godina. KARADŽIĆ: Da, da. U redu, a da li je ova opcija za Srbiju i Crnu Goru, hm, hm, po tom sovjetskom modelu, kako rekoše, dva plus dva, plus dva, taj višak, ako se uzme u obzir sovjetski model, o tome nema govora, zar ne? Jovanović: Pa, to ne dolazi u obzir ni formalno ni pravno. Jer, u njihovom slučaju, sve sovjetske republike su odlučile da se odupru sopstvenoj državi. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: I proglasile su nezavisnost. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: U našem slučaju, to nije slučaj sa najmanje dve republike. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Nema trećeg u sporu, a drugo, ovaj, Rusija je imperijalna tvorevina, a mi to nismo. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Treće, Srbi žive u republikama van Srbije, u nekim od njih hiljadu i po godina. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Greška kolonizatora, što je bio slučaj sa Rusima u Kazahstanu ili na Baltiku i toj grupi. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Oni nisu nastali nakon što su pokoreni. KARADŽIĆ: Da, da.

113

Jovanović: Oni su bili tamo mnogo duže od carstva. Ja sam im sve to rekao, ali nema vajde. Oni nemaju sluha za sve to i insistiraju na ovom modelu kao primeru postojećih modela koji se poštuju. Ako oni, koji su veći, mogu... KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Koji ostavljaju daleko veći broj ljudi kao manjinu u drugim republikama, zašto ne biste mogli i vi? KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Pritisak će verovatno rasti. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Kad su naši argumenti genocid, plus starost našeg stanovništva u ovim republikama, plus činjenica da je skoro pedeset posto stanovništva za Jugoslaviju, a ne za njene republike. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Oni su krajnje zabrinuti zbog toga. Mislim da će se izvršiti ogroman pritisak na Crnu Goru da se, ovaj, povuče iz ovoga. KARADŽIĆ: Trebalo bi uraditi nešto povodom toga tamo dole. Jovanović: Pa, trebalo bi. Oni rade non-stop. Mislim da će pritisak biti ogroman jer, ako oni to dobiju, srušili bi čitavu konstrukciju. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Postigli su ono što su hteli. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Raspad Jugoslavije. KARADŽIĆ: A šta bi, recimo, značilo priznanje BiH? Jovanović: Pod uslovom da se usude da preduzmu takav rizičan, kriminalan korak, pošto je rizičan u odnosu na njihove standarde… KARADŽIĆ: Da. Jovanović: A tu je i odlučivanje, te demokratije - one nisu baš voljne da se upuste u to u stilu baš me briga. Ali ako odluče da idu na to, ovaj, one bi mogle ići do kraja. Što znači da bi ustale da zaštite... KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Da, da, legalizovati se (zaglušeno glasovima u sobi). KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Recimo oni Srbi koji bi ustali i organizovali se bilo politički, teritorijalno ili vojno - oni bi, ovaj, bili osuđeni kao nelojalna manjina što bi, ovaj, nekorektno ponašanje višeg sloja, i oni bi pokušali na razne načine da ga umire dajući mu široku autonomiju u okviru pariteta nezavisne Bosne ili da ga podele ili sjedine na neki drugi način. Međutim, sve je to rizično i ne uklapa se u stil ili tradiciju Predsedništva. KARADŽIĆ: Znam. Šta, šta to znači za armiju i druge savezne institucije u Bosni? Jovanović: Pa, u tom slučaju morala bi ili da prizna, ovaj, suverenitet Bosne, to jest vrhovnu vlast bosanskih čelnika i da se ponaša shodno tome, ili da se povuče i raspusti. KARADŽIĆ: A može li da ne prizna? Jovanović: Može, ali to bi predstavljalo seme pobune, to je građanski rat. KARADŽIĆ: Dakle, problem je u tome da li priznanje od strane Evropske zajednice znači da jugoslovenske vlasti, jugoslovenske institucije u Bosni više ne funkcionišu. Jovanović: To bi trebalo da znači, to jest, početak kraja njihovog funkcionisanja. One bi verovatno dobile neko vreme, ovaj, neki rok, ovaj, prelazni period za prilagođavanje. Ali u tom slučaju, ako bude priznata kao nezavisna država, ona bi

imala vrhovnu, suverenu vlast nad svima unutar svoje teritorije. KARADŽIĆ: Dobro, ono što ja ne razumijem, pošto sam razgovarao s nekim od vaših ljudi tamo gore, vi znate na koga mislim, koji su rekli “to je samo šala”. Nema težine, to njihovo priznanje. Jovanović: Prvo i prvo, ima pravnu težinu jer pravne (posledice?) priznanja neke zemlje znače priznanje njene vrhovne vlasti. Drugo, u tom slučaju Jugoslavija prestaje da postoji na toj teritoriji. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: A elementi Jugoslavije bi mogli... KARADŽIĆ: Mogli? Jovanović: …ili da se povuku ili da priznaju tu vlast i postanu njen deo. Shvatate? KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Dakle, sve posledice koje skoro da proizilaze jedna iz druge. KARADŽIĆ: Zar ne može država Jugoslavija da osudi zahtjev za priznanjem kao pobunu? Jovanović: Pa, mogla bi u situaciji stabilne ravnoteže snaga. Međutim, s obzirom da postoje četiri takva zahteva, to više nije, što kažu, u okviru njenih moći. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: A svi ti zahtevi su, znate, prihvaćeni kao jedna opcija, a druga opcija, savezna, nije prihvaćena. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Tako da čin pobune nije, ovaj, kvalifikovan (kao takav?) čak i u slučaju Hrvatske i Slovenije. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Umesto toga, izabrali su vijugav, krivudav, neuverljiv put... KARADŽIĆ: Dobro onda, u tom slučaju, ja ne razumijem, znači, zašto se ta opcija ne razradi dalje u razgovorima tamo gore jer to je, to onda nije sve; to nije, onda ništa nije isto ako oni priznaju... onog časa kad priznaju. Jovanović: Nije isto. Istini za volju, ja nisam razgovarao o tom sa bilo kim, niti sam pitan. Ali očigledno nije isto u pravnom smislu, s pravnog i političkog stanovišta. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Pravi odnos snaga je nešto drugo i to je uvek odlučujući faktor na kraju. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Ili on može odlučiti, ali pravno i politički, ako se taktički zaključci izvedu logički, to bi bilo to. KARADŽIĆ: Mislim, ako priznaju, da li bi država Jugoslavija, ovaj, prestala da postoji čak i ako se ona sama s tim ne slaže? Jovanović: Ne, jugoslovenska država ne bi prestala da postoji sve dok su ove dve republike zajedno. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: A i ako one u tom slučaju to ospore. Ali njima je teško da to potpuno sprovedu. Međutim, ako se one razdvoje, onda bi se automatski smatralo da je nastupio raspad. Pošto bi, u tom slučaju, pet, ovaj, zatražilo nezavisnost, a šesta je irelevantna jer je potpuno za sebe. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Hoću reći da je ovo teorijsko tumačenje koje ne mora da se ostvari. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Nadam se da neće. KARADŽIĆ: Ne znam. Mi ovdje razmišljamo da li bi pomoglo da Milošević ode tamo gore devetog? Mogao bi imati

114

dva razloga da ne ide. Prvi je da nije pozvan, ovaj, prvo zbog, ovaj, ova Briselska deklaracija nudi raspuštanje Jugoslavije, a drugo, ovaj, savezna vlast je totalno (zapostavljena?) jer Predsjedništvo nije pozvano. Jovanović: Ja zapravo ne znam da li ga ne zovu ili uopšte ne znam kako će to... KARADŽIĆ: Mislim da savezno Predsjedništvo nije pozvano. Jovanović: Mi još uvek ne znamo, jer oni su to samo spomenuli u štampi, i to možda devetog ili desetog; mi još nismo ništa primili. KARADŽIĆ: Aha. Jovanović: Ili mora biti da su primili poziv. U pozivu se tačno navode priroda, dnevni red i, ovaj, učesnici. A tada oni mogu odlučiti na osnovu poziva. Na taj način postoji samo opšti stav da se nastavi sa Konferencijom. Ovog puta u Briselu. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Mi se tome iz principa nismo usprotivili, osim da u tom slučaju obe opcije moraju biti ravnopravne. Drugo, Konferencija bi se morala distancirati od Evropske zajednice, to jest, postići potrebnu samostalnost i biti podvedena pod uticaj, recimo, Ujedinjenih nacija. KARADŽIĆ: Da. A kakva je bila reakcija, ili...? Jovanović: To je bilo naše tumačenje sve vreme. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: To je ono što smo mi rekli u odgovoru koji sam poslao Vandenbruku. KARADŽIĆ: Da, ali (nedovršena riječ). Jovanović: ...Ja sam to rekao (Pinjeru?). KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Dakle, nadam se da se o tome diskutovalo i sada kada je najhitnije. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Dakle, imamo još vremena do “dana D” kako to oni kažu. KARADŽIĆ: Da, problem je u tome što Karington ostaje, što znači da okvir ostaje isti kao i ranije. Jovanović: On ostaje jer je on, kako to oni kažu, Vensov pandan. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Ali još važnije od njega je da Konferencija bude izvučena iz pokroviteljstva Zajednice. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Mada to ne izgleda slučajno. Ovaj, pominje se Zajednica. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Ali naš osnovni prigovor tamo nije uzet u obzir, stoga mi tek treba da razmotrimo kako da nastupimo u okviru toga. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Prvo da vidimo šta imaju na umu, a onda da kažemo to i to. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Naš stav je bio formalan i kategoričan, ovaj, da takav okvir može ostati, ali samo bez pokroviteljstva Zajednice. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Dobro, danas je četvrti, sutra još uvek imamo... KARADŽIĆ: Danas je peti, a sutra je šesti. Jovanovic: A, peti, da. Svejedno, još nije odlučeno da li će to biti devetog ili desetog. KARADŽIĆ: Aha.

Jovanović: Mislim da deveti pada u četvrtak, znači to je obično... KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Iznenadilo bi me ako bi ispalo da bude petog. KARADŽIĆ: Da, da. Mi bismo to voljeli. Tada bih ja doletio da ukratko vidim vas i Miloševića zajedno, jer nas ovdje čeka slijed poteza koje naš narod potpuno podržava i koji zavise od plebiscita, itd. Dakle, to može dati nepovoljan predznak, pre svega, ima predznak pravog, ovaj, hm... uspostavljanja neke vrste ravnoteže snaga. Hoću reći, mi ne možemo čekati. Mi ne bismo željeli da požurujemo stvari, ali ne možemo čekati. Jovanović: Da, teško. Dobro bi bilo ako bismo mogli da se okupimo u neko vreme, hoću reći da nas nekolicina prođe kroz to zajedno. KARADŽIĆ: Da, da li biste mogli reći otprilike ko bi trebalo da prisustvuje? Jovanović: Pa, vidite, ja to vidim kao lični pritisak, ali ja nemam moć odlučivanja. KARADŽIĆ: Ne, ne, mislio sam ako možete ikako da sugerišete, ja bih bio... Jovanović: S vaše strane, možda bi bila dobra ideja ako bi Koljević i Krajišnik mogli da dođu, ili možda samo vi. KARADŽIĆ: Da, to sam i mislio, nas trojica, da. Jovanović: A tu bi bila i nekolicina nas, pored nas dvojice možda i Jović. KARADŽIĆ: Da. Jovanović: Možda još neko, tako da razmotrimo stvar iz svakog ugla. KARADŽIĆ: Da, mi bismo takođe mogli pozvati one koji djeluju ovdje, mada (nedovršena riječ) ne djeluju ovdje kao savezna institucija. Jovanović: Svakako! Više, više očiju vide bolje. Ljudi mogu izneti sveže ideje s tim u vezi. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Dobra je ideja da se čitava stvar razmotri u svetlu svih mogućnosti. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Obojica... način... KARADŽIĆ: Ako bi odgovaralo, šta mislite da dođemo sutra? Jovanović: Pa, bilo bi bolje sutra, jer ja neću biti ovde prekosutra, a možda ni sledećeg dana. KARADŽIĆ: Da, da. Jovanović: Ako sam bitan, mada... KARADŽIĆ: Veoma bitni, veoma bitni, jer tu su implikacije iz inostranstva i tako dalje. Jovanović: Dobro, to možemo obaviti sutra ili, ako ne odgovara drugim učesnicima, onda možemo i sledećeg dana. KARADŽIĆ: Ma… (nedovršena riječ). Jovanović: Mogu videti, možda bi bilo bolje da vi direktno, znači, sredite to. KARADŽIĆ: Lijepo, ja ću se direktno pobrinuti, možda bi moglo sutra, sutra, možda je tako bolje. Jovanović: Meni je svejedno, ja sam na raspolaganju. Nema problema. KARADŽIĆ: Mi bismo bili tu veoma kratko; znači, sjeli bismo i završili to za dva sata. Jovanović: Tako je. Jovanović: Vrlo dobro, ja ću to srediti i neko će vas sigurno obavestiti. KARADŽIĆ: Dobro. Mnogo vam hvala. Jovanović: Hvala i vama. Laku noć. KARADŽIĆ: Sve najbolje. Laku noć.

115

Razgovor vođen 9. januara 1992. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo. KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Pa, evo dobro sam. KARADŽIĆ: Kako je bilo? Milošević: Pa, bilo je... pravo da ti kažem na stari način, itd. Ali, mi smo svoje stavove čvrsto držali, oni, oni se malo kolebaju tamo, da ipak, da ipak mora da... ovaj, se uvaži ova federalna opcija na tu i tome, tako da se nadam da, da će neki mali pomak da se napravi. KARADŽIĆ: Aha, ne... ne, ne trpi im se poraz ponovo, je li? Milošević: Molim. KARADŽIĆ: Ne trpi im se poraz ponovo. Milošević: Ne trpi im se poraz ponovo, a s druge strane vrlo je to jedna teška situacija. Jer oni će očigledno da ih priznaju, ove republike i... to će da bude veliki problem. KARADŽIĆ: Koje će da priznaju? Milošević: Pa ovu Sloveniju i Hrvatsku sigurno, da li će ostale - to je veliko pitanje. Imam utisak da neće Bosnu priznati sad. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Ali nisam siguran, jesam li ti rek’o i prošli put, ovaj, nisam siguran da je ovo juče bilo mnogo pametno. KARADŽIĆ: Nemamo druge vjerujte, oni... oni hoće nas da zateknu, mi imamo i sa ovim drugima dobre kontakte. Oni hoće da nas zateknu u jednoj situa... da... da nas pri... Milošević: Da ti kažem, to veze sa legalitetom nikakve nema, nikakvi, ni... nikakvi veza... legalit... nema. A drugo, žao mi je što nisi rek’o nijednu reč juče kad su te već pitali oko tog Babića, mog’o si da kažeš da... da, da se kaže i... da i ti deliš moje neslaganje sa takvim njegovim ponašanjem. KARADŽIĆ: A, rekao sam ja to. Milošević: Ma nisi rek’o, pročit’o sam ja evo, tu se vidi da nema jedinstvene politike srpskog naroda, itd. A onda kao UN bi trebale itd., mislim ne treba ti da uvek kad je potrebna podrška na nekoj stvari da, da je… KARADŽIĆ: Nema... ja sam siguno rekao da je... da se... sam saglasan sa zalaganjem za ovu mirovnu inicijativu i da razumijem strahove naroda u Krajini, ali da nema razloga za strahove jer je tu deset miliona Srba koji garantuju itd. Tako da ne bi valjalo da sad personalno ja napadnem Babića po cjevanici, ali sam rekao jasno na kojoj sam strani. Ne znam kako su to oni objavili, ja još nisam vidio novine. Milošević: Pa, oni su napisali ovde, evo piše to što si ti rekao, oni nisu drukčije mogli. Kaže “Povodom novinarskog pitanja u pismu Slobodana Miloševića Milanu Babiću, doktor Karadžić je odgovorio, sama činjenica da to pismo ide pokazuje da srpska… Jugoslavije vodi jedinstven… u ovoj fazi, starešina doktora Karadžića. Mogla bi da postoji koordinacija svih srpskih jer srpski narod je velik, mi se trudimo da postoji jedinstvo srpskog naroda, jer to samo… I sada nam se to kvari i oduzima. Mora postojati velika koordinacija, posebno je naglasio. S druge strane, pa njegovom mišljenju, odgovornost (?) za narod u Krajinama je ogromna, tu svi potezi moraju da budu prostudirani. Srpskom narodu u Krajini garancija je čitav srpski narod… garantuje UN (to isto tako nije dobro, nikakva garancija).

KARADŽIĆ: To nije tako rečeno, al’ dobro. Milošević: Nikada do… nisu bile… UN ne obavljaju svoju funkciju” (to je, to je u redu, ali ja sam očekivao da ćeš ti da kažeš, brate, delim neslaganje predsednika Republike Srbije, sa, sa ponašanjem Milana Babića, jer to je zaista bilo potrebno da neko kaže. To i nije u ovom trenutku… reč je o Srbima izvan Srbije. KARADŽIĆ: Ma bilo bi to suviše da sad nešto skaču dva na jednoga, potpuno nepotrebno, ja. Milošević: …skakanje, izdajice šta misliš o tome? Vidim... znaš što se tiče, nisi ti ništa na svoju inicijativu. KARADŽIĆ: Ma ja mislim da sam ja još više rek’o nego što je objavljeno. Videćemo u drugim novinama kako je. Ali sam rekao sigurno da je… da… neophodno prihvatiti snage UN, i prihvatiti taj način rješavanja uz odgovornost i Srba, za, za Srbe u Krajini. Ali je... bilo bi znate kako, bilo bi to suvišno da ja sad njega po cjevanici udarim. Dovoljno sam, dovoljno sam ga udario kad sam rekao da smatram da UN neće iznevjeriti. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Mislim da je to bolja podrška, tiha, nego podrška otvorena, to onda ispada hajka na ovoga tamo, pa će onda on da budi simpatije. Milošević: Pa nije to tako, nije to tako, mislim sad si... sad je bio, bio red da, da meni daš podršku oko toga. KARADŽIĆ: Ma nije vama potrebna podrška. Milošević: Sad je, sad je hrabrost dovesti da tako kažem, ovaj, plave šlemove tamo i na svaki način obezbediti mir, to je sad, sad nije hrabrost u tome da se bojnim pokličima tamo narod gura u veliku nesreću. KARADŽIĆ: To je sve tako rečeno, ali nema potrebe da se vama da podrška jer vi niste napadnuti, to je. Milošević: Nisam ja... ne, ne držim ja... nisam ja mislio nik... nekakvu zaštitu ili bilo šta drugo. Nego jednostavno da se vidi da je to i tvoje mišljenje. KARADŽIĆ: Pa, vidi se brate iz teksta, iz to... iz toga što ste pročitali, a kamoli iz… Milošević: Pa, vidi se Radovane, što se vidi, vidi se da ne znamo šta radimo i da treba da smo jedinstveni, i to su ovako, opšta mesta... vrlo mi je žao zbog toga, moram da ti kažem. Jer ja sam očekivao da ti da kažeš bar jednu rečenicu, mislim da, da nisi mor’o meni da daš podršku, mog’o si da kažeš smatram, da, da je Babić trebao da prihvati, ovaj, mirovni plan... Vens, jer taj mirovni plan je dobar, on obezbeđuje, kažeš nekoliko stavova koji su da tako kažem opšti. Nisi mor’o mene ni da pominješ tu. KARADŽIĆ: Da. Pa moramo da vidimo... u drugim novinama je sigurno kaza... kazano više, jer sam ja upravo to rekao, da razumijem strahove, ali da su UN garancija, i da one nisu dosad nikad iznevjerile, i da ipak ti strahovi ne smiju da pred... (?) dejstvo. Milošević: Da, da, razumem ja, al’ kažem pročit’o sam to, prema tome nije meni... meni potrebna podrška nego podrška da rešimo taj problem tamo. Da rešimo, da ga rešimo na human način, da ga rešimo na dobar način, a ne… KARADŽIĆ: Ma dobro, ali treba smiriti taj sukob, šta sad on... ako on odgovori oštro i ružno, onda će to da strašno doprinese podjelama. To može on sad da odgovori veoma oštro i veoma ružno i onda ide, u, ususret opozicije i dobija to personalni karakter, karakter personalnog neslaganja, što nije dobro. To nije dobro, treba ići… Milošević: To je Radovane, mislim da svako kome je u ovom trenutku stalo do interesa srpskog naroda u Krajinama treba da

116

podrži dolazak mirovnih snaga UN, i mislim da... ti da si rekao da smatraš takođe da je taj plan da dođu mirovne snage UN dobar, i da ne razumeš zašto ga odbija, ovaj, ne pominjući ni mene, ni moje pismo, ni bilo šta drugo, da bi to bilo jako korisno. KARADŽIĆ: Ma ja sam to izričito rekao tako, izričito sam rekao da prihvatam. Videću u Oslobođenju i u Expresu kako je, kako je to napisano. Milošević: Mislim, moramo kad je, kad je neka vrlo važna stvar, onda… KARADŽIĆ: Pogledajte, sigurno ćete vidjet da je to, da je to rečeno, ali ne bi valjalo da se sada okomimo na njega kao na ličnost. Milošević: A, uopšte nisi mor’o ni Babića da… KARADŽIĆ: Jer on će dobiti tamo simpatije naroda i onda se tu narod dijeli na, na, ovaj, deset struja. Ovako, mora, mora biti to neki normalni politički rad, naša neslaganja moraju imati karakter dnevnog rada, a ne rascjepa. To je vrlo opasno. Milošević: Ja ne govorim o rascjepu, jer politički rad je i to da se vidi da Srpska demokratska stranka BiH smatra da je dobra koncepcija UN. KARADŽIĆ: Da, dobro. Mislim, ona je dobra kao... ona... ono bi bolje bilo kad bi moglo na liniju razdvajanja, ali ovo je kompromis i mi smo ga prihvatili kao kompr… Milošević: …najbolje znaš koliko smo se sve za to borili, to je jedan kompromis koji je da tako kažem maksimalno kod svih. KARADŽIĆ: Da, da, pa to su... to sam ja i rekao. Milošević: Ti kaži (?) ako je čudo, čudo je da se uopšte može i da prihvate takve stvari. KARADŽIĆ: Da. Jeste l’... jeste l’ se vidjeli s ovim? Milošević: Pa, jesam se video, praktično razgovarali, ali to ćemo se… kad se vidimo dole(?) KARADŽIĆ: Dobro. Mi smo ovde otišli korak dalje. Milošević: Dobro, dobro. Kad pođeš ovamo čut ćemo se, ali ovo mi je jako žao, moram da ti kažem. KARADŽIĆ: Ma nemojte da žalite, vjerujte vi meni, znam, znam ja šta radim. Ovo je bolje po... Milošević: Pa dobro, to... to je možda u ovom trenutku tebi… KARADŽIĆ: Ne, ne, bolje je i za vas, bolje je i za vas. Vjerujte, svi bi rekli evo sada Miloševićevi trabanti idu na glavu Babiću, to ne valja, to je... Milošević: Tebe trabanta ne bi nazvao i trabantovao, a drugo, ja ti ne kažem da treba da kažeš da Babić ide u vražiju mater, nego da kažeš da jednostavno smatraš da taj plan treba prihvatiti, to je dobar plan. KARADŽIĆ: Pa to sam ja rekao i ranije, i jučer na konferenciji i ranije, i juče sam rekao to, to je rečeno već nekoliko puta. Milošević: Dobro Radovane. KARADŽIĆ: Nemojte bit’ neraspoloženi, poslušajte vi mene. Milošević: …neraspoložen, nego kad god je nešto bilo stani-pani onda mene… KARADŽIĆ: Ne bojte se vi, prava pomoć… Milošević: Ja se ne bojim uopšte. KARADŽIĆ: Ne, ne, prava pomoć je diskretna pomoć, a nije, nije ona rogobatna pomoć koja se vidi s Mjeseca. Nego diskretna pomoć, to je pomoć koja je politička, koja je dobro odmjerena i koja stavlja pet grama na jedan tas, a ne pet kilograma, pa onda svi kažu, ah, ovaj, sad radi ne znam šta. Milošević: Dobro Radovane. KARADŽIĆ: (smije se!) Hajd’. Milošević: Čut ćemo se pa… KARADŽIĆ: Hajte, vidjećete da je ovo bolje.

Milošević: ‘Ajd. KARADŽIĆ: ‘Ajde prijatno. Razgovor vođen 12. januara 1992. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Dobar dan. KARADŽIĆ: E, slabo vas nešto čujem. Jeste l’ dobro? Milošević: Ja tebe dobro čujem. KARADŽIĆ: E, sad ja vas, dobro. Milošević: E, možda nisam primakao bio. KARADŽIĆ: Jeste l’ se odmorili? Milošević: Ma jesam uglavnom, i dobro sam. Evo razgovaram sad oko nekih stvari i tako. Sutra će kod mene da svrati na putu za, na putu za Bon. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Pa se nadam da će to da ide jednim svojim, koliko, toliko… KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Dobrim tokom. Međutim, morali bi mi da svakako pokušamo da se sa Crnogorcima dogovorimo pre 15-og, da ipak dve Vlade, to znači dva subjekta koje svako priznaje, i u Evropi, i svuda, Crnogorci, i našao… oko ovog kontinuiteta nešto kažu. KARADŽIĆ: Kako ih je ovaj... Momo i ja smo bili kod njih i rekli smo vam. I to je... oni su puni nekih strahova, i, ušli su u ra... u razne obaveze ja bi rek’o, a boje se i za sebe, i to je, to je mučno bilo. Ali, ali, nama se činilo da smo postigli nešto. Milošević: Pa i Bora mi kaže koji je bio s njima, s Mihajilom Markovićem i Bogdanom Trifunovićem, da su se dogovorili to. Sad ćemo da vidimo. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Došli danas Milu ovamo pa ćemo da vidimo s njim u kom pravcu, ali to bi morali danas i sutra o tom razgovor(?) KARADŽIĆ: Da, a kad bi... kad bi on došao? Milošević: Danas u toku dana. KARADŽIĆ: Ja sam rek... oni su meni počeli priču izokola, pa kao armija će biti skupa, pa će socijalni bunt, ovo, ono. Ja kažem, nemojmo se zavaravati, Crnogorci nikad nisu zbog gladi ustajali, nego zbog nepravde, i zbog nedostojanstva, i takvih stvari. A zbog gladi oni nikad nisu se, ovaj, dizali na neku bunu. Milošević: Vidim da si Vuka(?) KARADŽIĆ: Jesam, jesam. Je l’ piše negdje? Milošević: Ne piše, nego dosta sam... dosta se čuje. KARADŽIĆ: Pa, primili smo ga, primili smo ga, Krajišnik i ja, i ovaj Buha. Milošević: Pa jeste, on je dao izjavu tu da je, ovaj, nema više Jugoslavije. KARADŽIĆ: Ma, to je… Milošević: To… KARADŽIĆ: To je jedna budala koja nam je ovdje nanijela štetu veliku. Milošević: Pa, to je i… KARADŽIĆ: Nanijela veliku štetu, to je nevjerovatno koliko je on govorio, i još smo ga mi primili da vidimo, da ga malo... ovaj, da malo uđe u neku obavezu, da ne... ne, ne krije i da ne priča gluposti. On je toliko išao Aliji i duvao u krila, da to nije normalno. Milošević: Stvarno, kao što sam ti rek’o.

117

KARADŽIĆ: Ne, pa mi smo to znali, ali, ali mora čovjek tu budalu držati na nekoj, na nekoj vezi. Milošević: Ni na čemu ga neće izdržati, jer ga drže drugi ovi. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, mi ćemo ga malo držati na nekoj vezi, prvo da, da ga ovde neutrališemo, jer mi smo ove njegove SPO-vce jednog po jednog uzeli, sve što vredi. Milošević: Da. KARADŽIĆ: A, inače tu… toliko bio amater, mi smo tu za tom večerom pričali Aleksa Buha, Krajišnik i ja. Pa, oni su amateri kompletni, oni ništa nemaju domišljeno. Ili je to neko drugi za njih domislio, ali oni nemaju… Milošević: Sve je, sve je neko drugi za njih uradio. Oni samo vuku kratkoročne poteze koji im se kažu, to vuci sad, to vuci sad, oni nemaju nikakvu… KARADŽIĆ: I bila su dva-tri mladića koji su, posle su mi prišli, i rekli svaka vam čast. Tako da sam i kod njih napravio neku pukotinu, jer ovi pošteni mladići vide kad se susretnu sa još nekom idejom sličnom, oni vide da je ono, ono tamo fali. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Ali njega, njega teško, treba njega, teško i njega izvana razbijati. Njega se mora razbijati iznutra, prilazit njegovim ljudima, i, razbijati tu, tu laž njegovu. On... ide sad na savez suverenih država pa... a onda su ga ovde izviždali kada je rekao da ipak Bosna mora imati malo tješnje veze sa Srbijom nego sa... ovaj... izviždali ga Muslimani. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Na tribini. Mi ćemo danas... imamo nešto gore sa ovim, ovaj, Radomanom. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Pa, ovi moji ... Momo i ovi moji privrednici, pa sam mislio da i ja dođem, baš me zanimalo to šta će... da se radi, dole, i da l’ da nešto i zajedno radimo dole, sa Crnogorcima. Milošević: Pa, kad bi došli? KARADŽIĆ: Pa, to sa Radomanom je u četiri, a mi bi možda malo ranije do vas. Milošević: Pa, ‘ajde. KARADŽIĆ: Ja ću gledat’ čim budemo mogli da ovaj… Milošević: Gledat’ ću i ja da ovo nekako isforsiramo danas. KARADŽIĆ: Ja sam njima rekao za tom večerom dole, ovaj, da nam se ne smije desiti ono što se desilo 1916-te i predočio im da je kralj Nikola malo bio manje sebičan, on bi bio svetinja, u svakoj srpskoj kući bi bila njegova slika. Da nije 1916-te se izmakao, i njima smo otvoreno rekli mi od vas ne očekujemo ništa drugo nego da postojite u Jugoslaviji zajedno sa Srbijom. I da nam se ne izmaknete kad mi treba da se oslonimo. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: To je nama dovoljno, mi ćemo sve drugo završit. Evo čujem, na radiju su rekli jutros da je samo Slovenija prošla, da je Hrvatska pala za stepenicu niže. Milošević: Pa, ne znam kako će to konačno da bude kod Nemaca, ne verujem da će pasti. KARADŽIĆ: Molim. Kod Nij... Milošević: Ne vjerujem da će kod Nemaca pasti. KARADŽIĆ: Pa dobro, ali kod ostalih je to, to još uvijek ne znači ništa. Milošević: Dobro. KARADŽIĆ: Ali. Onda je on ja mislim pogodniji za pregovore ako to zapne, je li? Milošević: Pa, videćemo. Bićemo na vezi u toku dana, ti si ovde znači negde oko dva, je l’.

KARADŽIĆ: Tako, oko tri, pola tri-tri. Milošević: ‘Ajde važi, onda se vidimo. KARADŽIĆ: Važi, prijatno. Milošević: Prijatno. Razgovor vođen 12. januara 1992. godine između Radovana Karadžića i Jovice Stanišića Stanišić: Molim. KARADŽIĆ: Dobar dan. Stanišić: Da. KARADŽIĆ: Kako ste? Stanišić: ‘Alo. KARADŽIĆ: ‘Alo, dobar dan. Stanišić: Jeste vi? KARADŽIĆ: Jesam, jesam. Stanišić: E pa gdje ste doktore? KARADŽIĆ: Kući sam, jeste dobro? Stanišić: Baš mi je drago da vas čujem. Bili ste ovde, je li? KARADŽIĆ: Da, da. Stanišić: Kako ste? KARADŽIĆ: Pa dobro, uglavnom dobro. Ali sam zabrinut za mnoge stvari, ali eto. Stanišić: Da, da. KARADŽIĆ: Mi pripremamo mnoge stvari vrlo, vrlo, vrlo ovaj pomno, tako da nas ne može ništa iznenaditi. Stanišić: Aha. KARADŽIĆ: Šta se zbiva kod vas? Stanišić: Evo ja sam dva-tri dana bio. Sutra ujutru sam na poslu i tako. KARADŽIĆ: Jeste bili van, van Beograda? Stanišić: Da. KARADŽIĆ: Aha. Stanišić: Tada kad sam ja bio, bili ste vani? KARADŽIĆ: Da. Stanišić: Bio sam dva-tri dana i… KARADŽIĆ: Razgovarao sam s onim ovaj, što je ostao, pa sam pričao malo što je, što je… što je vjerujte mi presudna stvar. Stanišić: Da, da, da. KARADŽIĆ: To je kao, kao veliki džukac, veoma jak i snažan, al’ koji je ostao bez gazde, podvio rep, cvili i gleda okolo. Stanišić: Da, da, da. To je strašno. KARADŽIĆ: Samo da mu se stavi lanac i da dobije gazdu pa biće, biće zmaj. Stanišić: Tako. KARADŽIĆ: Molim vas, ako se lanac ne stavi, to će krepat kuče. Stanišić: O Boga ti. KARADŽIĆ: To će kuče krepati, jednostavno to nije sposobno da, da živi bez gazde, bez domaćina, bez lanca. Stanišić: A kad, kad vi dolazite ovdje ponovo, ja bi, ja bi jako voleo da vas vidim? KARADŽIĆ: Pa ne.... Stanišić: Verujte mi doktore da bi ovaj hteo da vas vidim. Vrlo, vrlo mi je važno. KARADŽIĆ: Ne znam, imam nekih važnih stvari ovdje, ne znam kad ću stići. Stanišić: Kad očekujete odprilike?

118

KARADŽIĆ: Dvadeset četvrtog, ma mogu ja ako treba na dva sata, dogovoriti se da mi pošalje Branko ili neko pa da ovaj doletim i da. Stanišić: Pa evo recimo da se čujemo onda sutra, pa da se dogovorimo za prekusutra ili koji dan kad’ dođete ovamo... KARADŽIĆ: Da, a možemo li, možemo li ovaj, morali bi... Bojim se da dole ispod Brace da, da se da ne postoji potpuna svijest o tom trenutku. Stanišić: Da, da. KARADŽIĆ: Bojim se da je to vrlo dramatično odsustvo. Stanišić: ... KARADŽIĆ: Vrlo dramatično odsustvo realne procjene. Stanišić: Da. To mene i ubija. KARADŽIĆ: I igra se na jednu kartu apsulutno. Ne igra se na dvije karte, negdje na tri karte, ne obezbjeđuje se rezervna varijanta koja može slobodno i sto posto da zaigra. Samo da radimo ono što naši neprijatelji misle da radimo, pola toga da radimo bilo bi odlično. Ono što nam inače pripisuju da radimo, samo to da radimo bilo bi odlično. Stanišić: Zbog toga sam i hteo da se vidimo. Jako ovaj, jako bitno, jako važno, ovaj ili da, da tražite vi od njega da se nekako vidimo, ili da dođete da se vidimo, ili ja... Meni sada baš nije jednostavno da se ja tamo pojavim. KARADŽIĆ: Da. Stanišić: Zbog tu komšija tih i tako dalje... KARADŽIĆ: Da, da. Stanišić: Znate da mi nije teško, poleteo bi bilo gde sad da se vidimo. KARADŽIĆ: Da, da. Stanišić: Nego jednostavno, ovaj, stvari su komplikovane vrlo. KARADŽIĆ: Ali mo… mog... Stanišić: Bojim, bojim se lošeg raspleta, eto to. KARADŽIĆ: Da znam to, a dobro da li, da li oni znaju, da li oni dole ispod znaju, ispod Brace? Stanišić: Pa ne može se to tako lako… ovo će da dođe, ne da dođe, ja sam... Zaista je moguće bilo da kažem, ali to je nedovoljno ... KARADŽIĆ: Da. Stanišić: Morali bi to da se malo poradi i tako. Ali, ali, ali bi dobro bilo da… Meni je žao što, što nisam bio tu. KARADŽIĆ: Ja sam bio, ja sam bio, kratko jer tamo je bio jedan sastanak. Stanišić: ...izuzetno je važno. KARADŽIĆ: Ma znam to, ako, ako treba ja mogu. Stanišić: Možete da dođete recimo u utorak, jako bi dobro bilo, da ja sutra malo ovde vidim neke stvari, a utorak bi bio pravi dan ili sreda. KARADŽIĆ: Koji je utorak datum? Stanišić: Sad, sad.... KARADŽIĆ: Koji je utorak datum, 21? Stanišić: Pravo da vam kažem ne znam. KARADŽIĆ: Ja mislim da je 21. Stanišić: Da... KARADŽIĆ: Možda bih mogao. Stanišić: Jako bi to bilo važno. KARADŽIĆ: A onda bi morao vjerovatno sutra veče, ali međutim. Stanišić: Ima neke stvari koje ne idu, koje ne idu kako treba. KARADŽIĆ: Da, da. Ma ne samo to ima dosta, mislim mora se potpuno predvidjeti svaka varijanta. A bio sam neki dan inače sa Babićem i sa ovim, sa Mićunovićem i sa ovima, dugo

sam, dugo smo radili, pa smo onda išli u Patrijaršiju, u Sinod, u Sabor. Stanišić: Mhm. KARADŽIĆ: Tamo su htjeli da napišu čak veoma, veoma loše saopštenje. Stanišić: Hm. KARADŽIĆ: Dosadašnje vlasti, pa smo mi to malo, ja sam to malo ublažio svojim govorom. Stanišić: Reci mi jeste vi bili sa onim ispod ovoga. KARADŽIĆ: Eee. Stanišić: …ste načinjali te teme i to? KARADŽIĆ: Mmmm, ispod Brace? Stanišić: Da. KARADŽIĆ: Ne, ne kratko sam bio kad je bio tamo sa, ovaj na sastanku kod, kod Kostića su bili svi ovi što su preostali. Stanišić: Jeste li bili s njim? KARADŽIĆ: Kratko sam bio, deset minuta, deset minuta, mislim da ne postoji uopšte uvid u kompletnu situaciju. Mislim da ne post.., Stanišić: Znate šta, kad je ovo poč... kad je ono, pred ono pisanje, ja sam bio tamo sa ovim iz Vlade i... KARADŽIĆ: Da. Stanišić: Ja sam smog’o što kaže hrabrosti i snage pa rekao kakva je situacija. KARADŽIĆ: Da. Stanišić: Razumete? KARADŽIĆ: Da, da. Mi smo donijeli jedan zaključak da se on, on, Babić i ja pojavimo kod Miloševića. Stanišić: I? KARADŽIĆ: Javno da, da, na konsultacije i da damo saopštenje o tome. Stanišić: Da. KARADŽIĆ: I da ta saopštenja, da u tom saopštenju kažemo da se u principu svi zalažemo za snage Ujedinjenih nacija, a da se traže dodatne garancije jer je promijenjena situacija zbog toga što je Hrvatska sada nezavisna, dobila, priznata nezavisnost i što se prejudicira ishod, pošto i njemačke izjave i hrvatske izjave govore o tome da, da, da prejudiciraju ishod političkog rješenja. Stanišić: Sećate se vi, šta sam vam ja govorio ovo, da to neće valjati. KARADŽIĆ: Ma pa dobro, ali dobro bi bilo da Tuđmanovci, mislim da... Stanišić: E e e ali, sad bi kompletno strategiju trebalo promeniti. KARADŽIĆ: Potpuno bi trebalo promijeniti. Stanišić: Potpuno, treba nova stvar, razumete? KARADŽIĆ: Da, nova... Stanišić: ...treba obrnuti potpuno novu. KARADŽIĆ: Prije svega treba optužiti Evropsku zajednicu da je ona suspendovala. Stanišić: Ne samo to, nego dići narod brate. KARADŽIĆ: Ma jasno, pa jasno. Stanišić: Dići narod, svoj narod koji, koji ovaj, znate vi kakav je to narod? KARADŽIĆ: Znam da, da, tu treba da se. Stanišić: I šta treba, razumete? KARADŽIĆ: Ne bude li on, biće neko drugi. Stanišić: Da. KARADŽIĆ: Biće neko drugi, to je van svake sumnje. Dobro, onda ću ja gledati ako mognem ovaj, ako mognem sutra uveče, ako obezbijedim.

119

Stanišić: Ja bi voleo da to bude ovaj, da... Kako da vam kažem, nikad nisam bio ovako zabrinut. KARADŽIĆ: Nisam ni ja nikad bio zabrinut, al’ to je dobar znak, to znači da smo svjesni situacije. Stanišić: Da. KARADŽIĆ: Jer malo fali, dlaka fali da se sve, sve dobro završi. Stanišić: Ah i ja mislim. KARADŽIĆ: Dlaka fali, ali moraju oni tamo znati da je ovdje sve ustalo na noge i da nema šanse da drugačije bude. Stanišić: Moraju da znaju da su ovde, da će ovde da. KARADŽIĆ: Da je bilo dosta. Stanišić: Da je bilo dosta, i da će da grune. KARADŽIĆ: Da je bilo dosta to moraju znati. Stanišić: Ne znaju da će da grune i onda ne znaju gde će da se to završi. KARADŽIĆ: Da, da, oni moraju znati da je bilo dosta. Stanišić: ...dešavalo četrnaeste i drugih. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. Stanišić: Toga se plašim. KARADŽIĆ: Potpuno, potpuno smo saglasni. Stanišić: Toga se plašim i onda će, onda će biti totalni rat, razumete? KARADŽIĆ: Da, da. A jeste vidjeli kako ovaj dole radi u svojoj Skupštini? Stanišić: Pa to je… slušajte oni su, oni su... Ma morate da dođete, moramo da se vidimo! Ne vredi. KARADŽIĆ: A znam, džaba što nas dvojica pričamo, kad se mi potpuno slažemo. Stanišić: Da, da, da. KARADŽIĆ: Jer moramo da pričamo sa onima sa kojima se ne slažemo. Da im kažemo da to… Da moraju da razrade tri varijante. Stanišić: Da, da. KARADŽIĆ: Ne može se… da razradiš jednu varijantu, pa se nadaš daj Bože da ovo bude. Stanišić: Recite mi kako vam je supruga? KARADŽIĆ: Dobro je, hvala, tu je. Stanišić: Dobro je, je l’? KARADŽIĆ: Dobro, odlično. Stanišić: Hm, saradnici ovi dobro? KARADŽIĆ: Dobro, dobro, evo i sad u šest imamo jedan savjet. Stanišić: Je l’ tako? KARADŽIĆ: Mi radimo svaki dan, juče sam čitav dan radio… Ma kakav, rudar je gospodin za mene. To smo osnivali, osnivali “Privrednik”, pa smo onda neke druge stvari pripremili koje ću vam reći kad se vidimo, mi te moramo da pripremimo i tu isto tako, to znači onda bi morali ja doći sa Krajišnikom, tu bi morali da pripremimo neke stvari. Stanišić: Hmm. KARADŽIĆ: Koje, koje bi munjevite bile, vrlo su jednostavne da se urade ali imaju, imaju ogromne efekte, ogromne efekte, fantastične efekte imaju. A lako ih je napraviti. Mislim, pripremili smo božanstvene varijante. Stanišić: Svaka čast. KARADŽIĆ: Božanstvene varijante, nema ništa što smo propustili ako bude ovako biće ovako, ako bude ovako biće ovako. To moramo da radimo. Ne smijemo nikako da se oslonimo na jednu varijantu. Stanišić: Onda se čujemo recimo tamo u utorak, nedelju ili sredu.

KARADŽIĆ: Ne, prije, prije, u utorak. Sigurno, jer ja onda sutra veče ako bi uspio da, da nešto završim onda bi’ ja mog’o sutra veče. Da bismo sutra već se vidjeli kasno ili prekosutra ujutru ili sutra uveče mi, a prekosutra tamo. Stanišić: Dobro bi bilo da, da to izvedete na način da ne budem, znate kako u inicijativi ja ne mogu. Razumete? KARADŽIĆ: Ne, ne, ja, ja, da, dobro. Stanišić: Razumete? KARADŽIĆ: Da, jasno. Ma evo i ja sam vas nazv’o prvi .... Stanišić: Da, da. KARADŽIĆ: Prema tome. Ne moram lagati. Stanišić: Da, dobro. KARADŽIĆ: Dobro dogovoreno. Stanišić: ‘Ajde prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno. Stanišić: Zdravo, živeli. Razgovor vođen 15. januara 1992. između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: E. KARADŽIĆ: Halo. Milošević: Evo me. KARADŽIĆ: Ej, samo da vam kažem, ne izgleda da su ovdje, da daju iz banaka, ovaj već vraćeni novac u velikim količinama i da to vuku gore u, a, a, Novi Sad i u Beograd da mijenjaju. Milošević: To ne može da se menja, ono što je završeno. KARADŽIĆ: Ma, ma, oni su to zamijenili njima jedanput i sada im to izdaju banke ovdje, organizovani državni šverc. Milošević: Da, to ću da proverim. Šta izdaju banke? KARADŽIĆ: Banke onaj novac koji su prikupile stari. Milošević: Ne mogu da ga izdaju, kome da ga izdaju? KARADŽIĆ: Oni ga dadnu švercerima državnim koji mu rade za državu BiH. Milošević: Dobro, to ću da vidim, oni ne mogu nigde da zamene taj novac. KARADŽIĆ: Mogu u Narodnim bankama, idu u Novi Sad i u Beogradu zamjenjuju. Milošević: Ma sumnjam, sad ću da proverim sa… KARADŽIĆ: Hoće da opljačkaju Srbiju, vjerujte. Milošević: Evo, sad ću da proverim to šta je. KARADŽIĆ: Ili to ništa, nikakve potvrde, ništa više, to bi trebalo stati potpuno. Ko je zamijenio, zamijenio. Milošević: I ne promenjuju ga više, taj je novac bezvredan. KARADŽIĆ: E, ali, mo… oni, oni, m, m, sada mogu da se da se može da se menja u Narodnim bankama. Ne može u poslovnim bankama. Milošević: Nema ga ni u Narodnim, ne može, ne vero... to mora da se stane na put. Sad ću da zovnem Vlatka. KARADŽIĆ: I to je izgleda sa znanjem nekih državnih organa ovdje, izdaje se izdaju se vreće novca, a, a, a, njihovim plaćenim ljudima, da idu gore, da to zamjenjuju sa raznim, b... p... po... potvrdama i falsifikatima. Milošević: Ne verujem. KARADŽIĆ: To treba s, s, s, stopirati hitno. Inače, ovde hoće da mi Hajru ovu skinu ovu, pa ja idem, danas sam je naručio sa Krajišnikom da vidim kako to da spriječimo. O, ovog guvernera. Milošević: Sad ću da vidim ja ovo.

120

KARADŽIĆ: A, ovog guvernera, mi smo to po našem, po... sa... ovaj, držali je evo godinu dana smo je. Milošević: Dobar je to guverner. KARADŽIĆ: A, odličan, ali sad ćemo je teško održati. Milošević: Ma, dobro, šta će sve, da vidimo šta je. E, e, ja ću sad da zovnem ovoga da proveri, ništa ne brini. KARADŽIĆ: I nek zaustave to, to je, to je pokušaj pljačke. Milošević: Ništa ne brini, to se ovde mora onemogućiti čak i ako oni to tamo daju. Bez brige Radovane. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Bez brige. Ja ću sutra biti u Atini sa (Micotakisom?). KARADŽIĆ: Odlično! Milošević: Tako da… KARADŽIĆ: I to će imati publicitet, je l’ de? Milošević: Imaće publicitet, mi ćemo dati sve, samo dobro, to je kratka radna poseta, ta, otići pre podne, vratiću se pred veče, nije to… KARADŽIĆ: Dobro. Onda ja sam u petak ujutru kod vas?! Milošević: ...što je i on bio kod mene ovde par sati i gotovo. KARADŽIĆ: Aha. Ja ću u petak ujutru bit kod vas. Milošević: Dobro Radovane. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Za… KARADŽIĆ: Zaustavite ovu pljačku. Milošević: Prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 15. januara 1992. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo. KARADŽIĆ: Dobar dan. Milošević: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Kako ste? Milošević: Evo, vrlo dobro. KARADŽIĆ: E, baš mi je drago. Ima li novosti ikakvih? Milošević: Pa, nekih specijalnih nema, ali kao što vidiš niko ni ne pominje BiH da je priznata. KARADŽIĆ: Da. Izgleda da se i u Italiji vidim politici privikavaju na ideju da će biti mala Jugoslavija. Milošević: Pa, videćemo kako će stvar da teče dalje, Micotakis predlaže da se ponovo sretnemo, ovaj, da vidimo, još neke stvari, pa može se desiti da to učinimo brzo. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Eto. KARADŽIĆ: Odlično. Alija je izgleda da uspio je da dobije prijem kod Miterana. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Međutim, pošto mu je naša Skupština ot… ovo, otkazala mandat da zastupa i Srbe, mi moramo Miteranu prije toga poslati takav zaključak. Milošević: Pošaljite vi Miteranu da je, da je rek’o predsednik Republike koji… KARADŽIĆ: Koji zastupa samo svoju nacionalnu zajednicu. Milošević: Koji, koji, u stvari neprekidno krši Ustav BiH. KARADŽIĆ: Da, da, i koji zastupa samo svoju nacionalnu zajednicu i da ga molimo da sa francuske strane, ako žele da upotpune sliku o BiH, ujedno, ujedno kontaktiraju i sa hrvatskom i srpskom nacionalnom zajednicom.

Milošević: Jeste, a, da, a, a, a, je on, on predsednik Predsedništva. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: A, a, a, sedmočlanog, a, a, a, samo koji je izabran između sedam članova Predsedništva, od strane njih šestorice i da su oni kolektivni šef države i da se u tom sedmočlanom Predsedništvu nalaze dva predstavnika srpske zajednice i dva predstavnika hrvatske zajednice. KARADŽIĆ: Da, da. To ćemo mi da pošaljemo danas, ja mislim da, da… Milošević: Pa, to kad bi se vi s Hrvatima dogovorili da ga malo zaustavljate oko toga onda bi bilo lako. KARADŽIĆ: Da, da, pa ide, ide. Milošević: I većinu u Predsedništvu čak. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: I imali većinu u Predsedništvu. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: O svemu što se dogovorite i imali bi vi onda u rukama kolektivnog šefa države. KARADŽIĆ: Da, da, jedini mi je… Milošević: Vi se ne možete dogovoriti čak da ga zaustavite ni oko takvih stvari. Evo ga Alžir, fundamentalisti, je u ekspanziji, sad ću da pitamo Miterana kako će da mu se svidi kad mu pet miliona ovih… KARADŽIĆ: M, m… Milošević: Tamo Muslimana da zajebava. KARADŽIĆ: Da, da. Da, da. To je nama dobro došlo dole što se tako zakuhalo (smijeh). Milošević: A, pitanje je šta je dobro za to. Ma nije, pravo da ti kažem, ali, ali, ovaj… KARADŽIĆ: Pa, mora da shvati on, da će, da će, ako to bude ojačalo u Evropi da je, da je to bo... Bosna prva stanica tu. Milošević: Da, da. To ne bi valjalo, to ne bi valjalo. KARADŽIĆ: Ja, a je l’ se zna, je l’ ko priznao, je l’ se, šta se dešava danas? Milošević: Niko još nije, al’ ja mislim da će Sloveniju i Hrvatsku priznati. KARADŽIĆ: A, a, a, a, većina je li? Milošević: Pa, Ginter je izgleda dao izvještaj da ispunjavaju samo Slovenija i Makedonija ta, znaš. KARADŽIĆ: A i za Makedoniju je dao je li? Milošević: Da, da, za Sloveniju i Makedoniju, za Hrvatsku nije dao. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Izgleda. Ne znamo tačno još. KARADŽIĆ: Ja. Milošević: Ali, ali ovi će i ovako da priznaju Sloveniju i Hrvatsku, Mekedoniju neće priznat, to. KARADŽIĆ: Da, da. A dobro, a hoće li, šta je, je li se izjašnjavao on o, o pravu Jugoslavije da opstane? Milošević: Ma, nije se on još, on se stalno izjašnjava da Jugoslavija ne postoji. KARADŽIĆ: Da je u fazi raspadanja u stvari. Milošević: Da je u fazi raspadanja. KARADŽIĆ: Da, to znači da… Milošević: Država koja je u fazi raspadanja ne znači da će se raspadat sada. KARADŽIĆ: Da, znači da postoji, ali je bolesna. Milošević: Jest, već je bolesna pa. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ove su dobro date, ove… KARADŽIĆ: Izjave?

121

Milošević: Izjave Vlade Srbije i Crne Gore. KARADŽIĆ: Hoće to tamo u Evropi biti zapaženo, hoće? Milošević: Pa ja se nadam da hoće, a video si kako su... kod nas. KARADŽIĆ: Da, da. Na, ovdje naslovnoj strani, to je dobro. Milošević: Jest, jest. KARADŽIČ: Dobro. Ja ću vjerovatno u četvrtak veče biti na nekoj televizijskoj emisiji tamo, pa ću možda u petak se ujutro pojaviti kod vas. Milošević: Dobro onda. KARADŽIĆ: A, a jeste vi tu? Jeste? Milošević: A, a, a, u petak da. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: U petak da. KARADŽIĆ: Sutra je Cimerman tu, a ja ću i sa Izetbegovićem ćemo probati da malo, da nastavimo konferenciju o Bosni, jer je nama stalo. Milošević: Takva konferencija i treba i Cimermanu da kaže da se Srbi zalažu za integritet Bosne. KARADŽIĆ: Da, da i… Milošević: U Jugoslaviji! KARADŽIĆ: U Jugoslaviji jeste. Milošević: Eto. KARADŽIĆ: I eventualno za unutrašnju transformaciju, da tri nacionalne zajednice kao u Belgiji recimo imaju svoju autonomiju. Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: A, a, a, autonomno se… Milošević: …ali u Jugoslaviji! KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: U Jugoslaviji, ovaj Bosna. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Tako da ćeš ti lepo moći ja se nadam s njim da obaviš razgovor. KARADŽIĆ: Da, da, ako on bude re... a, a, a, rekao da se Hrvati i Muslimani ne slažu, molim, oni mogu svoj odnos prema Jugoslaviji da nešto autonomnije urede, ali u Bosni. Milošević: Da, hm, vi želite da se Bosna ne deli. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Vi želite da se Bosna ne deli, a ono što oni žele to je njihova stvar. KARADŽIĆ: Da, m, m, transformacija nije podjela, to je, transformacija nije podjela. Milošević: To je dobro. KARADŽIĆ: Dobro onda, možda ću vam se ja i sutra javiti, ali bi, ovaj, zamoliću vas Branka da mi pošalje nešto, da, jer sutra imam ovdje Cimermana, pa uveče imam tu emisiju. Milošević: Dobro, dobro, nema to problema, ja sutra verovatno neću biti tu. KARADŽIĆ: A, a, a, to, ja bi sutra uveče bio, a preksutra ću ja… Milošević: (‘Ajde svrati?) KARADŽIĆ: Ujutru se pojavit kod vas. Dobro predsjedniče. Milošević: ‘Ajde prijatno. KARADŽIĆ: Prijatno. Doviđenja. Razgovor vođen 15. januara 1992. godine između Radovana Karadžića i Blagoja Adžića KARADŽIĆ: Kako ste? Adžić: Pa eto znate, starački.

KARADŽIĆ: Ee starački, dobro, sjajna vam je ova izjava i ovaj je bio izvanredno. Adžić: Odakle se javljate? KARADŽIĆ: Iz Sarajeva. Adžić: Zar nećete brzo ‘vamo gore? KARADŽIĆ: Biću u četvrtak uveče, odnosno u petak ujutru. Adžić: Onda bi stvarno dobro bilo da se… KARADŽIĆ: Dobro, dobro, ja ću doć’. Adžić: Ništa drugo ne rješava. KARADŽIĆ: Doći ću, a molim vas da pozdravite Veljka. Kako je on? Adžić: Pa on je sad trenutno malo van Beograda. KARADŽIĆ: Aha. Pozdravite, a ja ću se vama javit’. Vidite kako je istočna, ova sjeverna Bosna, ono što sam vam govorio... zakuvalo. Adžić: Da, da. KARADŽIĆ: Zakuvalo se gore. Adžić: Dobro. KARADŽIĆ: Ja dolazim čim… Adžić: Biće mi drago da se vidimo i to čim stignete. KARADŽIĆ: E važi, dobro. Adžić: Ali da se čujemo u petak, pa… KARADŽIĆ: E ja ću čak i u četvrtak uveče biti, ali imam neku televizijsku emisiju, ja ću se i tada javiti. Adžić: Dobro. KARADŽIĆ: Tu sekretaru, ako ne, onda u petak ujutru. Adžić: Dobro. KARADŽIĆ: Prijatno. Adžić: Hvala. KARADŽIĆ: Živili. Razgovor vođen 10. februara 1992. godine između između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića Milošević: Alo. KARADŽIĆ: Halo. Milošević: E, pa, nismo se čuli kad smo se dogovorili. KARADŽIĆ: E, pa, vi ste rekli iza tri, pa ja sam mis... Milošević: Da, to je tačno, u pravu si, samo što sam ti sad u popriličnoj gužvi. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Pa je ovaj, ovo će da izgleda bude malo više u redu s Crnogorcima. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Tako da bi, da bi mi nastavili, mi nastavili najverovatnije sutra, još je ostalo da to potvrdimo. KARADŽIĆ: A oni su bili tu, je l’? Milošević: Jeste. KARADŽIĆ: A radi se. Milošević: Radila je radna grupa. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: A oni su bili onaj dan kad je bilo u novinama. KARADŽIĆ: Aha. Milošević: Pa bi to išlo dosta dobro. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: E, sad reci mi kako stoji tamo u Krajini, molim te. Je l’ ova budala, jesi video šta je on juče uradio bez kvoruma, raspisuje neki referendum kojim hoće da organizuje odbijanje. KARADŽIĆ: Ništa, ništa, ja mislim da je to bez veze, to, mislim da sada treba jasno reći da Predsedništvo Jugoslavije

122

ima ingerencije na tim teritorijama i može državnu prinudu da obezbijedi, prema tome nema tu govora. Milošević: Ne, samo neće ovi, oni koliko, ako bude bilo ko zlonameran, a pogotovo ovi na koje mislimo, oni će to tretirati kao prekršaj. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Ja ne znam može li njemu neko da naš nešto kaže da se on ili primiri ili prihvati ili da ga smene brate. KARADŽIĆ: Da, da, to… Milošević: Ne vredi drugo, jer ogromnu će štetu da napravi. KARADŽIĆ: Danas novine strane, ovaj naročito taj Cajtung kaže da, da hvali vašu taktiku i kaže da je to za Hrvatsku loše i tako. Milošević: Ne da je loše, nego je, nego je pogibeljno, i oni, jedini njihov džoker je Milan Babić. KARADŽIĆ: Da. Milošević: Jebem ti Boga, da me je neko streljao ne bi mogao da, da, da pomislim ko će da bude, ovaj, Tuđmanov džoker. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Neverovatno. KARADŽIĆ: Da, da, neverovatno zaista, ali ja mislim da bi ta Skupština morala, da ako ne bude išlo, da bi ga morala da smijeni, tu nema druge. Milošević: Pa i ja mislim, dabome, Je l’ ti, jel’ ti poznaješ tog Paspalja? KARADŽIĆ: Poznajem, on ga je doveo prije mjesec. Milošević: Znam, al’ skeniraj njemu to. KARADŽIĆ: Pa, vidjet ćemo, ako ne, ako bude ovo prepreka zaista, onda ako. Milošević: Ovo je priprema sigurno, to nemoj ako, jer, jer to su njemu u pitanju sati i možda dan-dva. KARADŽIĆ: Ali Skupština je veća od njega, ona je donijela odluku. Milošević: Pa, jeste, al’ on je juče jednu Skupštinu isfingir’o, video si. KARADŽIĆ: Da, da. Milošević: Prema tome, oni bi morali da, da tu povuku neku crtu. KARADŽIĆ: Da, da, to je neverovatno. Kako idu druge stvari, ne znate? Milošević: Odlično. KARADŽIĆ: Dobro, je l’? Milošević: Odlično. KARADŽIĆ: Da, da, dobro. Dobro kako će, dobro, ja bi došao sutra, jer ja sam sutra tamo u Predsjedništvu povodom ovog zakona. Milošević: Kog zakona? KARADŽIĆ: O pravu naroda, koji ide Skupštini i ustavotvornoj Skupštini. Milošević: Doćićeš prekosutra? KARADŽIĆ: Pa prekosutra je to, sutra veče smo na Predsjedništvu a prekosutra je valjda u Skupštini. Milošević: Trebali bi da se vidimo onda. KARADŽIĆ: Da, da, mislio je Dragan Đokanović ako bi mogli sutra veče, koliko ćete vi ostati sutra veče tu? Milošević: A ja, ja sam sutra u Crnoj Gori. KARADŽIĆ: A, dole ste. Milošević: Ja, ja. Da, da. KARADŽIĆ: Aha. Dobro, ja bi, ovaj, kad vi sve to dogovorite ja ću okupiti dole ovaj srpski blok, koji, na koji ja imam uticaja, Demokratsku stranku njihovu, onda Narodnu i SDS, okupiću ih da izađu na referendum.

Milošević: Ma ne, a misliš radiće ovaj referendum? KARADŽIĆ: Da, da, u Crnoj Gori. Milošević: A, u Crnoj Gori. Dobro, to ćemo lako. KARADŽIĆ: Dobro, nije lako, ima ovaj, i oni se još protive, međutim, ja bi… Milošević: Znam, ali, ali to je, to je ovaj, to je lakše ako će ovi, koji se ako se ovi slože gore. To moramo da vidimo, sutra ćemo da pretresemo stvar, dobro. KARADŽIĆ: Dobro. Milošević: Radovane, bićemo na vezi. Prekosutra se vidimo, znači. KARADŽIĆ: Dogovoreno. Milošević: E, važi. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 10. februara 1992. godine između Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića KARADŽIĆ: Dobro. Dobar dan. Milošević: Šta radiš ti, gde si juče ceo dan. KARADŽIĆ: Pa, bio sam tu, stalno neki, nekih silnih poslova. Milošević: Ja sam te zvao sinoć i rekli su mi da nisi tu, a ja nisam hteo da objašnjavam sad ko traži i tako. KARADŽIĆ: A, gdje, kući ste me zvali je l’? Milošević: Muškarac se neki javio, na onaj drugi broj. KARADŽIĆ: Aha, aha. Milošević: Da. KARADŽIĆ: Ima li šta novo? Milošević: Mene više intere... ovo što, imaću, imaću novo, verovatno, za jedan sat da vidim sve kako stvari stoje, dole, ali mene interesuje dokle ste vi uznapredovali. KARADŽIĆ: Pa, jeste vidjeli šta, ovo šta se zbivalo? Milošević: Pa to, ovo što je što kaže javno. KARADŽIĆ: Da, da. Pa prilično, prilično smo. Milošević: Aha. KARADŽIĆ: Ja sam bio dan ranije i to sam maltene izdiktirao mada bi ja volio da je još drugačije pitanje, ali dobro. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: U osnovi, u osnovi mislimo da na ovim prostorima možemo tu stvar da ostvarimo. Milošević: E, pa to je dobro, to je dobro, jer neće ovi da iskoče iz toga?! KARADŽIĆ: Pa, ne znam ovaj, zavisi šta ovaj, ovaj će sad tamo da ide da nudi svašta živo. Milošević: Pa dobro, nek’ ide nek’ nudi, ali prevariće ih, vi bi mogli da im objasnite da ne trebaju to da rade. KARADŽIĆ: Ja mislim da oni to znaju. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Ja mislim da oni to znaju, i mislim da bi trebalo i na tom nivou isto tako malo porazgovarati jer, ja sam im predstavio, može da traje 30 godina a može 30 dana, pa kako hoćete. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Jer 30 godina ih košta 150 miliona dolara, za turizam. Milošević: Da, da. KARADŽIĆ: Tako da bi možda bilo, bilo mogućnosti, jer ove moje poruke će stići tamo kod njihovih šefova uskoro. Milošević: Dobro, je l’ možemo mi da se čujemo negde tamo, negde tamo posle tri.

123

KARADŽIĆ: Može, sa nekog dobrog telefona, je l’? Milošević: ‘Ajde, javi mi se posle tri, molim te. KARADŽIĆ: Važi, dogovoreno, prijatno. Razgovor vođen u februaru 1992. godine između Momčila Krajišnika i Radovana Karadžića Krajišnik: Halo. KARADŽIĆ: Zdravo. Krajišnik: E samo, zdravo. Uklopi ti njega u tri sata (obraća se nekome). Šta radiš ti? KARADŽIĆ: Evo, dobro je. Reci mi, znaš li je li Božović došao? Krajišnik: Nisu još krenuli pošto je magla ne mogu da.... pa do… se raziđe (oni bi nekad došli?)… KARADŽIĆ: Dobro, nemoj da nam izmakne, moramo sjesti danas s njim. Jer je Milošević je rekao da mi gore čovjeka instaliramo, da bude stalno u.... kancelarija da mu se otvori da bude stalno gore. Krajišnik: Pa taj... to bi bilo pravo, ovaj, ovi se u stvari sam naručio i rekao sam... onome Savi, stvarno nema smisla, bruka je to. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Pa smo rekli da ćemo štititi, vi ... nas zafrkavate, a (šverceri?) vam prolaze, ja ti garantujem može i.... ja kažem u osam te zovem i više te neću zvati. I stvarno nek’ idu u pizdu materinu. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Šta radiš ti? KARADŽIĆ: Evo idem na kliniku pa... ovaj... Krajišnik: Moram i ja otići gore, na otorini je mali onaj, ne otorini nego na onoj... KARADŽIĆ: ...Do dva sam ost’o tamo. Krajišnik: Kako je tebi... ost’o tamo? KARADŽIĆ: Do sva sam ost’o. Pa ost’o s njima, popili piće u kancelariji njihovoj tamo. Krajišnik: Aha. KARADŽIĆ: Ovaj, i malo ih relaksirao, znaš. I ono, uputio ih na to, ne smije se nikako ići u klinč, mora se ići u saradnju... Krajišnik: Neka si rek’o na vlasti. Imaju oni tu... loš pristup. Je li bio? KARADŽIĆ: Molim? Jeste, jeste. Krajišnik: Neka si malo. KARADŽIĆ: Znaš, neka da se malo približe, da se zbliže malo. Krajišnik: Ma ja... KARADŽIĆ: Lakše sad.... Krajišnik: Očito je da dobri ljudi... ali ona je uvrijed... uvredljiv.... KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: A oni su... ovaj, znaš ono, kažu, šta ja radim, briga mi se... KARADŽIĆ: Ja. Ona misli ja radim pošteno, jebite se... Krajišnik: Jeste. KARADŽIĆ: Tamo, a niko to ne zna i ne vidi. Znaš. Tako da ja mislim da je dobro bilo sinoć, ha? Krajišnik: Pa i ja mislim da je dobro bilo, moram ti reći, ovaj, ja sam zadovoljan. Vidio sam ja na njima, na njihovim licima zadovoljstvo veliko. KARADŽIĆ: Ja, mi smo došli ih (rašćeramo?) znaš, da im pomognemo da, da, da, se pomire.

Krajišnik: Da, da. I to treba nešto, i znaš, nađeš im izlaz. KARADŽIĆ: Da, da, izlaz da nađeš. Jer ono, kad zakrme i jedan i drugi. Krajišnik: Ja sam gledao Prijića dobro, znaš. Prvo je bio mutan, cijelo vrijeme. Onda, on je očekivao sad jednu veliku pomoć s tvoje strane. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: I onda, znaš, ti si više (?) onda sam ja, ono, ovaj, rek’o malo na njegovu stranu, pa se nasmija. I vidio sam ja zadovoljstvo na obadvojici. KARADŽIĆ: Da, da, olakš... olakšanje. Krajišnik: Ja, jest. I onda ono... jebi ga... jebo mater, jesam li ja ili nisam, pa ono, znaš, to je problem naš. KARADŽIĆ: Čućemo se kad dođe on, nemoj da nam promakne danas. Krajišnik: Dobro, rekao sam ja tamo Simoviću. KARADŽIĆ: Ne, mi ćemo da sjednemo s njim... Krajišnik: Džaba je to sjediti, ali eto, sješćemo. KARADŽIĆ: Ne, ne, moramo da sjednemo da kažemo da... rekao je predsjednik... da se gore pri Ministarstvu za trgovinu otvori jedna kancelarija za predstavništvo. Krajišnik: Aha, ‘ajd, važi. KARADŽIĆ: U samom ministarstvu, prema tome... nema i onda će on bilanse te da vodi računa o tim bilansima. Krajišnik: Ma, ja, pa to je to. KARADŽIĆ: I on naloži nama dole da nabavimo šta mu treba, odozgo naloži nabavi šta treba i gotovo. Krajišnik: Nek’ samo bude taj čovjek i ništa drugo. KARADŽIĆ: Ništa drugo. Krajišnik: ‘Aj, važi. KARADŽIĆ: ‘Ajd zdravo. Krajišnik: Halo? KARADŽIĆ: Srbo mi reče da će biti kod vas, kod tebe da... Krajišnik: Molim? KARADŽIĆ: Srbo mi reče da će doći kod tebe... Krajišnik: U 12 sati, jeste. KARADŽIĆ: Je l’ trebam ja, ne treba? Krajišnik: Joj sinoć... ma valjalo bi kad bi mogao ti doći. KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: Da dogovorimo malo strategiju. Ja znam da je on izgubljen, znaš, sad mu moramo vidjeti nekog drugog čovjeka, nije on to kalibar onaj. KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: Ni on, ni onaj Baja, ni... KARADŽIĆ: Najbolje bi bio sad onaj Momčilo onaj Mijatović, ali ne bi ja htio njega predlagati. Treba nekog naći ko je dobar, klasa i gotovo. Krajišnik: Radovane, velika je to stvar kad naši... KARADŽIĆ: Bi li ovaj Bože Antić mog’o? Krajišnik: On bi bio pravi. KARADŽIĆ: Pa daj da sjednemo s njim, jebem mu. Krajišnik: Pa da porazgovaramo, čak smo i njemu rekli da on pokuša nekog naći. Ne možemo mi onde... eksp.... pa taj čovjek, jebo te... kad ti znaš situaciju, a on je pričao drugim ljudima, ti ne možeš da spoznaš da je to to. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Znaš, nije to realno, nikako(?). KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Hoćeš li doći onda u 12 sati? KARADŽIĆ: Malo ću kasniti, ali doći ću. Krajišnik: ‘Ajd. KARADŽIĆ: Prijatno.

124

Krajišnik: Zdravo. Razgovor vođen u februaru 1992. godine između Momčila Krajišnika i Radovana Karadžića KARADŽIĆ: Zdravo. Krajišnik: Zdravo Radovane. KARADŽIĆ: Šta radiš. Krajišnik: Evo svašta, šta radiš ti. KARADŽIĆ: Evo malo sam se čuo gore sa Miloševićem, treba da mu faksiramo ovo gore da vidi šta je. Krajišnik: Evo ja sam fotokopir’o i imam prevod. KARADŽIĆ: Aha. Krajišnik: Da mu pošaljemo faks. KARADŽIĆ: ‘Ajde pošalji ti faksom. Krajišnik: ‘Oću. KARADŽIĆ: (…..?) Krajišnik: Imaš li ti faks molim slučajno. KARADŽIĆ: Imam. Krajišnik: Daj mi faks, pa ću to ja odma’ njemu. KARADŽIĆ: Pošalji i orginal i prevod. Krajišnik: Ha. KARADŽIĆ: Pošalji i orginal i prevod. Krajišnik: Orginal i prevod ću poslati. KARADŽIĆ: Dobro. Krajišnik: Čekaj samo, imaš li faks da mi kažeš. KARADŽIĆ: Imam, imam sigurno. Krajišnik: ‘Ajde. KARADŽIĆ: Ovaj, šta sam htio da kažem još, ima li šta novo. Krajišnik: Pa Biljana eto k’o nešto ovaj, ja sam razgovar’o tamo sa Krajišnicima. KARADŽIĆ: Ja. Krajišnik: Njih sam malo smirio i oni su složni, malo sam mor’o objasniti iako nije valjalo preko telefona, ali rek’o sam ja, jednostavno, bilo je mnogo više optimističkije nego što je tačno, znaš. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Jer sam im mor’o dati malo ovaj elana da to ne prave gluposti i sa Brđaninom i sa onim Kuprešaninom i onda sam, ovaj, prvo to uradio, onda sam drugo ovdje dogovorio da oni to prevedu, treće ustavna komisija da to pripremi. Zvao me sad Alija. KARADŽIĆ: Da. Krajišnik: Je li tačno da si za petak zakaz’o proglašenje Ustava kao što je pometnja, nismo rekli za petak nego za sutra. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Reko’, al’ molim te mi nećemo sad ići na proglašenje radi korektnosti, čekamo u četvrtak razgovore. KARADŽIĆ: U… Krajišnik: A onda iza toga možemo i hoće ljudi da proglase prije nego što dođe ovaj referendum. KARADŽIĆ: A ha. Krajišnik: U svakom slučaju nećemo dok vas ne upoznamo. KARADŽIĆ: A ha, šta. Krajišnik: (...?) KARADŽIĆ: Šta kaže on. Krajišnik: Kaže dobro, radite kako ‘oćete, a eto ja bi to drukčije, molim te mi smatramo da moramo dogovor postići, to nam je cilj, radi toga se to odgađalo. KARADŽIĆ: A ha. Krajišnik: I znaš šta, molim te, Bilić ovaj sa televizije. KARADŽIĆ: Da.

Krajišnik: Pozvao je Latića, Mahmutćehajića, bio pozv’o tražio ovoga Pelivana, mene i Izetbegovića o referendumu. KARADŽIĆ: A ha. Krajišnik: A sad pregovarački ovaj tim, pa onda poziva Latića, Mahmutćehajića i mene. KARADŽIĆ: A ha. Krajišnik: Šta misliš bili onda sutra valjalo otić’ tamo malo pa objasniti. KARADŽIĆ: Obavezno bi bilo. Krajišnik: Al’ vidi, ja sam mislio da će biti u vezi referenduma, pa vidi reko’ bi valjalo, ali eto. KARADŽIĆ: Je l’ to u vezi referenduma ili u vezi čega? Krajišnik: U vezi ovo tamo ovaj pozicije Bosne i Hercegovine. KARADŽIĆ: Uh, ali mora, mora se reći o referendumu nešto, je li? Krajišnik: Ha, pa dobro, lako je onda reći referendum (....?) upetlja se ta ideja. KARADŽIĆ: Hoćemo večeras ono da ovaj zovneš za one ljude. Što... Krajišnik: ‘Ajde ti reci, koga bi treb’o, o čemu, zovnuti onaj tim je l’. KARADŽIĆ: ... imaš ti zapisan tim. Krajišnik: Ja mislim da ja njega znam napamet, ali eto. KARADŽIĆ: Evo, sad ću ti ja reći i plus onaj uži savjet, a Simović je sad na Vladi pa neka ga večeras u neko doba. Krajišnik: Ja, ja, ja mislim da, vidi misliš li ti dolaziti i kako ovamo. KARADŽIĆ: Koljević, Plavšić, Krajišnik, Karadžić, Zukić(?), Maksimović, Buha i nekog iz MUP-a, Stanišić recimo ili neko ‘vako. Krajišnik: Dobro. KARADŽIĆ: Jesi zapis’o, nisi? Krajišnik: Znam ja sve (...?). KARADŽIĆ: Sad ne bi dolazio ako ne treba, ako treba doš’o bi. Krajišnik: Pa vidi šta sam ja mislio, da ti kažem. KARADŽIĆ: Reci. Krajišnik: Mene je zvao onaj kako se zove Koljević, kad bi mi sastanak ovaj imali. KARADŽIĆ: Uveče, izjutra, jer ovaj ima Vladu u jedan sat, evo ti 684-679 ovaj faks. Krajišnik: 684-679 KARADŽIĆ: 679 jeste. Krajišnik: 684-679 telefaks, je li. KARADŽIĆ: Ja i piši za predsjednika hitno. Krajišnik: Hoću, ja, hitno. KARADŽIĆ: Ovaj, a prevod je dobar, je li? Krajišnik: Ja mislim da je dobar, da ti kažem mnogo je lakše onda kad ga imaš. KARADŽIĆ: A ha dobro, ovaj reci mi ovaj… Krajišnik: Šta ti misliš bi li valjalo u utorak staviti Leovca i onoga Ekmečića, majku mu. KARADŽIĆ: Au, obavezno ih, obavezno ih. Krajišnik: Ja mislim (....?) da jest, onaj Nikola misli da nije, ali ja mislim da treba. KARADŽIĆ: Ma obavezno, malo jest (....?) Leovac, ali ne možemo mi... Krajišnik: Koliko nam je problem onda kad ljudi tamo sjednu sami onda su protiv, moram malo i objasniti, njima dvojici bi trebalo objasniti, Buha (....?) učinili ste veliku stvar. KARADŽIĆ: Da, da. Krajišnik: Najdanović?

125

KARADŽIĆ: Reci Najdanović, nek stave Najdanović! Krajišnik: Ma ja, neka, znam ja koji tim pa ću ja pozvat sve i gotovo, je li tako? KARADŽIĆ: Jeste. Krajišnik: ‘Oćemo li u šest sati? KARADŽIĆ: Može. Krajišnik: U osamn’est. KARADŽIĆ: Može. Krajišnik: Hajde, ja vas čekam u osamn’est, ja ću to sve znat pa ti tada, reci i onome Koljeviću da on dođe i gotovo. KARADŽIĆ: Dobro, a ovaj, ja moram zvati ovog gore, ovaj može biti sutra popodne, ja i predveče bi iš’o tamo radi prekosutra uveče. I Karington prekosutra ujutro dolazi gore sa Kutiljerom. Krajišnik: Pa eto, da ti kažem, uglavnom ja sam tu (....?) KARADŽIĆ: Ali bi Cimerman i ovaj Habib bi htjeli da se vide sa mnom u srijedu, ali ja u srijedu neću biti ovdje, pa hoću da ovaj da u utorak uveče gore ovaj primim da sa njima budem, znaš. Krajišnik: Dobro. KARADŽIĆ: Da im kažem šta je i kako je, mislim ne mora biti sad ovaj. Krajišnik: (....?) ono što si mislio da pošaljete pismeno, mogli ste objasniti, je li. KARADŽIĆ: Može se objasniti, ja. Krajišnik: Ja, ja odlično. KARADŽIĆ: Ne mora biti etiketa takva, ali sadržaj mora biti takav. Krajišnik: Da, da, da. KARADŽIĆ: Ono banka i armija to može biti samo tri pa se udružuje kad je potrebno. Krajišnik: To, e to je prava stvar. KARADŽIĆ: Da, da dobro. Krajišnik: Znaš, to kad uradimo, sve smo učinili. KARADŽIĆ: Da, da, dobro. Krajišnik: Ja ti kažem, ja sam gled’o malo ovaj, mnogo toga ima što nismo postigli i moram doći završiti. KARADŽIĆ: Da, da, ne, ali princip je postignut. Krajišnik: Ma ja, pa to je velika stvar. KARADŽIĆ: Sad je pitanje kvantiteta. Krajišnik: Kad ti misliš navratiti da ja samo znam hoćeš li doći i ranije, da ja, ti i Koljević ili ćeš kako. KARADŽIĆ: Ma doći ću (....?) Krajišnik: Volio bi ja kad bi mog’o malo i sa Plavšićkom da sjednemo prije toga, bojim se da je ona zapostavljena. KARADŽIĆ: Pa zovi, zovi i nju na ovo. Krajišnik: Danas ću je zovnuti (...?) KARADŽIĆ: Da, da, dobro. Krajišnik: ‘Ajde važi, ja ću tebe pozvati u osamn’est. KARADŽIĆ: Važi. Krajišnik: ‘Aj zdravo. KARADŽIĆ: Prijatno. Razgovor vođen 15. februara 1992. godine između Radovana Karadžića i Dobrice Ćosića KARADŽIĆ: ‘Alo. Ćosić: O Radovane! KARADŽIĆ: Dobar veče.

Ćosić: Dobro veče, večeras sam te gledao na izjavi, ovu tvoju, ovde preneo Beograd. KARADŽIĆ: Aha šta, ovo na dnevniku je l’? Ćosić: Da. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: Da, i to se završilo kako se moralo završiti. KARADŽIĆ: Da, samo što sada ja sada imam jak osjećaj da Alija hoće podjelu takođe, odnosno neku, Alija neće da to gura jer vidi da mi to guramo. I Hrvati isto to hoće. Ćosić: A dobro Hrvati, ja nisam razumeo, oni taj njihov referendum je... čemu onda? KARADŽIĆ: Oni će sa svojim pitanjem, to je dobro, ja sam im rekao. Ćosić: Ma bogati za Hrvate? KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Samo za Hrvate? KARADŽIĆ: Pa to upravo ispada kako treba. Ćosić: Je l’? KARADŽIĆ: Pa tri nacionalna referenduma i onda imamo znači tri političke volje. Ćosić: (Smije se) KARADŽIĆ: Ne može bolje. Ćosić: Ma da, pa to je, ja sam se uplašio da oni imaju dupli, pravo da ti kažem, razumeš? KARADŽIĆ: Da. Ćosić: Nisam bio, nisam to razumeo, nisam to pažljivo pratio. KARADŽIĆ: Ja, a oni sad prema onome što meni kažu, odnosno prema onom kako se ponašaju, oni neće ni unitarnu Bosnu ni bilo kakvu Jugoslaviju. Ja sam onda rekao, neki dan sam rekao i novinarima sve nabrojao šta ko hoće i ja sam rekao, sve to moramo poštovati. Ćosić: Sjajno si ti to formulisao. KARADŽIĆ: Jeste li gledali taj dio? Ćosić: Sjajno. KARADŽIĆ: Da ovi neće to moramo poštovati, ovi neće to moramo poštovati. Ćosić: To je bilo kolosalno formulisano, najjednostavnije i najubedljivije To je kolosalna formulacija. To je prosto mali jedan ovako uzorak, uzorak kako treba odgovarati jasno i bistro... i mudro i tvrdo. KARADŽIĆ: Da svačiju volju moramo poštovati, a ukinuti bilo kome mogućnost da dominira. Ćosić: Potpuno demokratski i pošteno. Nema, to je izvanredan odgovor. To je onako, divio sam ti se. KARADŽIĆ: A to su dali gore isto to, je li? Ćosić: Kako da ne.…To je kolosalan, demokratski i ne može biti bolje od… KARADŽIĆ: Tako da je sad, tu smo nastupili tako i sa Evropljanima. Ja mislim da su oni otišli tamo i bili su vrlo korektni. Mislim da su otišli sa jednim uverenjem da se Bosna, ovakva kakva je, ne samo da mislim, nego i osjećam i to su na neki način i rekli, da se Bosna ovakva kakva je ne može priznati nipošto. Ćosić: Odakle su ti, koje su bile krupnije ličnosti. KARADŽIĆ: Pa ovaj je zamjenik De Pinjeirov. Da, da, njegov zamjenik. Ćosić: Aha, pa dobro, onda je to ipak nešto. KARADŽIĆ: To je prilično visoko. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: To je kao Viliams (?) kod Karingtona… Ćosić: Aha, da, da.

126

KARADŽIĆ: Tako da to ovako i sad, ići ćemo vjerovatno uskoro, oni su tražili da idemo negdje u Evropu slijedeći put, pa onda ponovo ovdje. Ja lično bih najviše volio ovdje, mada Alija manipuliše, tu smo ga isto uhvatili. Nisu dali da uđe pet nezavisnih poslanika… Kalinić. Ćosić: A Kalinić? KARADŽIĆ: E, a znači biraju opoziciju, to sam ja odmah na licu mjesta rekao, evo gospodo vidite jednu od manipulacija. Oni biraju koja opozicija će tu. Onda je Kecmanović dobro nastupio, onaj iz SPO je nešto gnjavio, ali je u osnovi i on rekao ili protiv referenduma ili kantonizacija. Kecmanović je isto tako protiv referenduma ili kantonizacija. Ćosić: I on? KARADŽIĆ: Ja, ja, koncenzus, kantonizacija, da, da, onda Kalinić isto tako, onda je socijalista bio protiv referenduma, odnosno da se odloži referendum. Jedino su komunisti bili izričito za referendum. Ćosić: A, ovi Durakovićevi? KARADŽIĆ: Da, Durakovic je potpuni prethodnik ovoga i to je potpuna koalicija. Ćosić: Dobro je. KARADŽIĆ: Tako da su sad morali da ponesu tamo i oni sutra, prekosutra imaju u ponedjeljak ministre, pa će im onda prenese tamo. Ćosić: Je li, meni se čini, tako prateći to, naravno to je jedino danas što ih interesuje u političkom životu njihove zemlje. Meni se čini da su Hrvati, da se centar, da je Zagreb se odlučio za vrapca na Neretvi, a da se odrekne goluba na Drini. KARADŽIĆ: Da, da jasno, mada je on, večeras smo uklonili neku minu, koju su bili postavili vjerovatno HOS-ovci duboko u našem prostoru tamo kod Tasovčića. Oni vrlo lukavo igraju znate i tu je, i tu mora da se, ako se bude nešto definitivno sa njima radilo, tu moraju, oni moraju da obezbijede garancije za to, jer oni su recimo i osamnaeste godine, imamo utisak po dogovoru, ostavili neke rezerve prema Jugoslaviji, klerikalni krugovi. Oni uvijek ostave. Ćosić: U Bosni? KARADŽIĆ: Ne u Hrvatskoj. Ćosić: A, pa kako da ne. KARADŽIĆ: I oni uvijek ostave, isture jednu varijantu, jednu grupu koja to prihvata. Ćosić: To je bio Stepinac. KARADŽIĆ: A, da, da, a drugu grupu. Ćosić: Zato što je bio na Solunu, rezumeš. KARADŽIĆ: Da, da, tako da i sada oni će reći eto mi bismo, ali HOS-ovci… Međutim, nema govora, mi dobro stojimo na svom prostoru ovdje i mi sad imamo dobar ministarski savjet, sve smo pripremili, mi možemo potpuno da funkcionišemo kao država apsolutno bez ikakvih… Ćosić: Je li… ti sada želiš u Banja Luku? KARADŽIĆ: Nema govora, Sarajevo je glavni grad. Ćosić: Čekaj, ali šta je sa Banja Lukom, ona tamo ima… KARADŽIĆ: Oni imaju regiju tamo, imam otuda nekih budala koje svaki čas hoće da se otcjepljuju, da učine problematičnom Krajinu, a ja to ne dam, jer nije problematična, to je čista stvar. Ćosić: Da, da. Slušaj, je l’ se dodiruju negdje ove četiri regije? KARADŽIĆ: Sve je u jednom komadu. Ćosić: A, u, povezuju se? KARADŽIĆ: Povezuju se potpuno sve. Ćosić: A dobro, Muslimani i ne pokušavaju da generalizuju svoj prostor.

KARADŽIĆ: Ma i ne pokušavaju, a oni imaju dobro integrisan prostor u centralnoj Bosni koji je stvarno najbogatiji i najrazvijeniji. To je Visoko, Zenica, onda gore Tuzla, onda ona Gračanica, Lukavac i tako dalje, taj… to... Ćosić: Da Boga ti, oni imaju jaku industriju. KARADŽIĆ: Da, da, oni tu dobro stoje u tome. Hrvati isto imaju integrisano dole od zapadne Hercegovine do centralne Bosne, a u Posavini smo ih mi iskidali, medutim tu se možemo dogovoriti oko pasaža nekih ili nešto ovako. Ćosić: Vi ste lepo poljop.. ratari i stočari. KARADŽIĆ: Zemlje imamo koliko hoćete, ali oni imaju fabrike, samo neke fabrike su im kamen o vratu. Ćosić: Neke bolje da nemaju. KARADŽIĆ: Neke bolje da nemaju, ja sam onda ovim Evropljanima rekao, eto rek’o vidite, nas ima tridesetdva posto, držimo šezdesetčetiri posto zemlje, a imamo dvadesetpet posto nacionalnog bogatstva. Vidite da smo se sporije razvijali, to je jedan od pokazatelja koji je... Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: Ovaj, inače, i sad se onda ja šalim, kažem to su nam ostavili da mi razvijamo zdrave tehnologije, čiste tehnologije da ne bismo... Ćosić: Da, da… biti ekološka država. KARADŽIĆ: Jeste, možemo se proglasiti ekološkom državom i inače su nam napravili ovi kartografi najpošteniju varijantu karte u kojoj imamo šezdesetjedan koma tri posto prostora. Ćosić: A sad šezdesetjedan koma tri? KARADŽIĆ: A inače po istorijskom pravu imali bi blizu sedamdeset posto, ono prije genocida. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: Međutim, moraćemo biti korektniji, pogađati se, popuštati i Muslimanima i Hrvatima da oni integrišu svoje prostore, tako da tri republike u Bosni mogu da žive sasvim mirno, nema nikakvih problema. Ćosić: E sad ako to ovi iz Evropske zajednice sad požure da ih priznaju ? KARADŽIĆ: Ništa mi to njima priznat nećemo. To njima ne znači ništa, kao što ih je Bugarska priznala pa nikom ništa. Nikom ništa, jednostavno to… Ćosić: I Turska i Bugarska, je l’? KARADŽIĆ: Ja, i Turska i Bugarska, nema to ništa, Turska ja, volim ja što je priznala. Ćosić: A Nemačka? KARADŽIĆ: Nije Njemačka. Ćosić: A još nije? KARADŽIĆ: Nije, nije. Turska i Bugarska, ja volim što je Turska, jer sad to samo Srbima kažeš da je Alija rekao da je Turska brat. Ćosić: (smije se) Da, da, da. KARADŽIĆ: I onda, on se prešao još na jednom mjestu i u svom papiru rekao brigu o iseljeništvu, a onda smo mi ukazali Evropljanima da je to pokušaj da se Turci usele, da usele Turke u Bosnu, jer oni imaju projekat useljavanja Turaka. Ćosić: Da, da, to se govori. KARADŽIĆ: Da, da, oni mogu u svoj kanton. Ćosić: Mogu, zašto da ne, oni mogu, imaju para, dobiće… KARADŽIĆ: E oni ako izađu iz savezne države, jer je savezna država odnosno Jugoslavija, monarhija je to iseljavanje platila i to je međunarodni ugovor između Jugoslavije i Turske. Ćosić: Jeste, to je plaćeno. KARADŽIĆ: Da, i sad je to sve plaćeno i ti su računi sve sređeni i sad bi oni htjeli da se liše savezne države i da, kao,

127

nemaju obaveza prema tom ugovoru. Međutim, i kad bi se osamostalila Bosna mora da ima obavezu da preuzme sve ugovore. Ćosić: Da, da, da. KARADŽIĆ: I ne može da ih poništi. Ćosić: Tačno, tačno. KARADŽIĆ: Međutim, to je jedan voluntarizam budalasti i ja sam konačno shvatio da oni isto tako žele, ovaj neki od njih, naravno svi ne, isto tako žele da im mi obavimo posao tako da sad i Hrvati i Muslimani, neki od njih naravno, čekaju da mi završimo posao i za njih i za nas. Ćosić: Da, da, pa jasno, to im je lakše. KARADŽIĆ: Da. Ćosić: Reci mi ko je sad vođa Hrvata? KARADŽIĆ: Sad je najprominentniji ovaj Boban odozdo iz Hercegovine, ali ima jednog čovjeka neću da vam kažem na telefon nego kad se vidimo. Ćosić: Da. Reci. molim te, šta je on po zanimanju? KARADŽIĆ: On je ekonomista ja mislim ili pravnik. Ekonomista, bio je direktor nekih preduzeća i tako. Ćosić: Da, da, da. Hoćeš li skoro ovamo? KARADŽIĆ: Ja se nadam, morao bih iza nedjelje doći da malo nekako... Ćosić: Vidiš li ti, ovdje je veliki lom, ovaj ludi Vuk danas Mađarskoj dade autonomiju, ko… daš. On im ovako to deli kao da mu je to ženin, ženin… KARADŽIĆ: Kome daje autonomiju, Mađarima? Ćosić: Mađarima. KARADŽIĆ: U Vojvodini? Ćosić: Tako priča, rekao tamo, izjavio u Mađarskoj, pa rekao (…?) za štampu. KARADŽIĆ: Da, da, ne, on definitivno treba da bude… ja da sam umjesto Slobodana Miloševića ja bi i ovoga sahranio, ja bih išao na referendum. Ćosić: Ne, ne, njima treba dati, dati im bitku tu. KARADŽIĆ: Ja bih išao na referendum, Mićunoviću rekao bih, a pojavio bi se između zakazivanja i održavanja referenduma tri puta na televiziji i izašao bih na referendum za politiku ili protiv politike Miloševića. Ćosić: Da. KARADŽIĆ: I onda bi ga sahranio. To je jedna budala i taj Mićunović neviđena. Neki dan sam ja sa njima razgovarao i sa Ðogom i govorio mu da ne povlače riskantne poteze prije svega koji bi slabili Srbiju, a drugo to su riskantni, ovaj je riskantan potez za njega i za njegovu stranku. On ne krije da bi se kandidovao ako bi ga natjerao glavni odbor. Ćosić: On? KARADŽIĆ: Pa da. Da bi se kandidovao za predsjednika, on dakle hoće fotelju, baš ga briga kako će, kako bi to bilo. Ćosić: Bez šanse je on ikakve. KARADŽIĆ: Ma kakve ša… on nema nikakve šanse. Ćosić: Nema on tri’est hiljada glasova, ma kakvih tri’est hiljada. Karadžić Ma ne, ja da sam umjesto Miloševića, ja - ako bi oni pravili pritisak - ja bih prije devetog marta rekao otkažite, evo vam mjesec dana referendum za ili protiv moje politike. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: I ja bi to uradio, pa nek idu u pičku materinu ili bi ja iš’o… Ćosić: Tačno. KARADŽIĆ: Ili bi ja iš’o, ili bi njih sahranio za slijedeće četiri godine da ćute k’o mule.

Ćosić: Da. KARADŽIĆ: Jer tu nema šta, to su budale. On priča koješta, pa mi smo u glavnom planu ostvarili protiv toliko neprijatelja. Ćosić: Da. KARADŽIĆ: Užasnih neprijatelja. Ćosić: Tačno, tačno. KARADŽIĆ: Mnogi strateški ciljevi su se ostvarili i dalje se ostvaruju. Ćosić: To sad pogotovo kad dođe ovaj, kad dođu ove trupe od Ujedinjenih nacija. KARADŽIĆ: Ja. Ćosić: Odmah reci, hajde referendum pa da vidimo više. KARADŽIĆ: Jasno, da vidimo, da vidimo šta ti to pričaš!? Ćosić: Da. KARADŽIĆ: Eto ti… Ćosić: U ime koga ti to? KARADŽIĆ: Jeste. Eto ti, sve nacionalne manjine će glasati protiv mene i sve, ali da vidimo sad kako će odsad biti. Ćosić: Da, da, jer i Šiptari prete desetog. KARADŽIĆ: Da će nešto da počnu, je l? Ćosić: Da. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: I oni prete. KARADŽIĆ: Da, da, ne, ne, ja bi njega i njega i Vuka eliminisao na taj način. Ćosić: Da. Treba ih pustiti da vidimo, da vidimo šta će to, šta to znači. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Koliko ih ima. Apsolutno si u pravu, to mi nije palo na pamet, ali to doista. To je… KARADŽIĆ: Ma ja bih, ma ja bih dosta, ma rekao bi ama Srbi, šta je?! Ma ja i ovim svojima sam sinoć rek’o. Neka budala opet iz Krajine tamo koju Milan Babić pali, ja sam, ovako ćemo se dogovoriti, ti si poslanik i učestvuješ u kreiranju politike, član si Glavnog odbora, a stalno radiš naopako, sad ćemo to da raščistimo ili da biramo drugog ili da slušaš naše odluke i da radiš lojalno kako treba, a kad hoćete svaki Glavni odbor će početi glasanjem o povjerenju predsjedniku stranke. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: Svaki Glavni odbor, molim. Između dva Glavna odbora ocijenite kako sam radio. Tajno glasanje o povjerenju predsjedniku. Ćosić: Tačno. KARADŽIĆ: Nemam ja interesa ni jedan minut da budem duže, nego što vi imate interesa. Ćosić: Da, da, da. KARADŽIĆ: Za mene. Ćosić: Da, da, da… KARADŽIĆ: Tako da bi ga ja, to je, to je stvarno… Ćosić: Naopako… KARADŽIĆ: Uuu, ugrožavanje temelja države. Ma gonite se u pičku materinu! Evo vam referendum. Ćosić: To je nastup. Treba jedared to postaviti i dati im da narod im odredi mesto i da ih onda, jer slušaj oni imaju takav publicitet, oni tako razgaraju, razaraju to nekako, ljudi su nespokojni, nesrećni, nemaju normalan život, nemaju porodični život, džaba ti socijalni život. KARADŽIĆ: Ma jasno, ma treba on, treba to da uradi, a onda mora da se pojavi dva-tri puta na televiziji da objasni i tok događaja. Ćosić: Sprema se za skupštinu, čujem.

128

KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Ne mogu da ti govorim ovako, imam jedan predlog interesantan, moram da mu prijavim to u ponedjeljak. KARADŽIĆ: A treba malo da ga stisnu ovi prijatelji, da malo i on mora da sluša, ne može. Ćosić: He, he. KARADŽIĆ: A ne može više Boga ti, sve, sve laži da imamo neki uticaj na njega, a ništa. Ćosić: Da. Svi misle da imamo, a nemamo, nemamo. KARADŽIĆ: Nemamo. Ćosić: Ti nešto njima moraš… KARADŽIĆ: Ma znam, ali slabo, sporo se rješava te promjene i to da Bog sačuva. Ćosić: Evo vidiš drži, sad će opet da ide, sad će opet da izazove, opet imamo demonstracije, ovi pred televizijom, sad zbog čega, sad zbog Bjeletića. KARADŽIĆ: Da, da, pa to mu govorimo svi, svi odreda mu govorimo. Ćosić: E rešićemo i to sa ovim, sa onim, ali… KARADŽIĆ: Svi mu to govorimo. Ćosić: Da li, da li Jović, da li ko tu od tih ljudi...? KARADŽIĆ: Jović, Jović je tu, ja ne mislim da Jović to mnogo gore... Ćosić: Ta stranka, i to vesela stranka. Eto. Eto tako, da li si ti sinoć zvao u jedan? KARADŽIĆ: Aaa, može biti. Ćosić: Ja, ja pojurio na telefon, zatvori se. KARADŽIĆ: Jest, jest, može biti. Ćosić: Ja bio u šetnji, bio Mihajlo Marković i Milorad pa smo bili, aaa, bili u šetnji. KARADŽIĆ: Aha. A dobro, šta Mihajlo kaže, je li ta njihova stranka bi isto trebala neko, neko odobrenje da se... Ćosić: Sad tobože, tobože i oni se nešto spremaju da neki drugi put. Sad ti Milorad ide s Jovićem na intervju za dva-tri dana u sredu valjda u Novi Sad. KARADŽIĆ: Za televiziju Novi Sad? Ćosić: Da, da ga, da ga propita malo. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: I da… tako da ga eksponira u toj politici, a to je… KARADŽIĆ: Da, da. Na Boru ide, je li? Ćosić: Na Boru. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: To se sprema… KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: A, predsednik se mislim sprema, ne mislim nego znam, sprema se za parlamenat. KARADŽIĆ: Da, da, mora da poštuje parlament, mora da ide često iako nije on vezan ustavno za parlament, ali mora često da ide. Ćosić: Normalno, normalno. KARADŽIĆ: E, ovi su sad sutra, sad me zvao, zove onaj jajoglavi, budalasti, ovaj, savjetnik Babićev, jer oni sutra vjerovatno spremaju smjenu Babiću. Ćosić: Je l’? KARADŽIĆ: Da, ovi tamo u Glini, a onda on zakazuje kontra skupštinu, od onih, od onih poslanika koji su njemu odani. Ja sam u stvari za to da idu svi na jednu skupštinu. Ćosić: Pa tu da dobije. KARADŽIĆ: Da, i konačno da ne, da, da se glasa dok se drugo ne radi. Konačno on može da kaže, izvinite - sve što vi zaključite iz vaše nadležnosti što mene obavezuje ja ću

provoditi, ali vi ne možete mene da spriječite da ja imam rezerve da je ovo opasno što nam se dešava. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: I da držimo Ujedinjene nacije pred obavezom da budu za, da budu pred moralnom obavezom prema nama i da ne bude ni smjene, a da bude neko usklađenje. Međutim, on nije isto dobar za politiku. Ćosić: Neće, neće on, on, on, on ja ne znam kako će s njim da se to na kraju krajeva reši, kad ode vojska? Vojska mora da ode. KARADŽIĆ: Bojim se da će ga, da ga smijene ovi, bojim se da će sutra da ga smijene. Ćosić: Da. Da, ako ga sutra smene nešto, to će nešto da znači, ali on je samozvanac i samodržac! KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: I on hoće da ostane u tom Kninu dok ga ne u… KARADŽIĆ: Da. Budalaština je to. Ćosić: I ne samo pucnjave, ima nesreće, ima obračuna, ima svega među njima. KARADŽIĆ: Da, da, to jeste budalaština zaista. Ali eto on kad bi htio malo da sluša i to, ako već zove, ovaj me sad, sad ovaj njegov savetnik zove. Inače, to je jedan jajoglavi, budalasti čovjek koji nikad neće da ovaj, neće da sasluša ništa, a sad, sad zove, sad vide da su u nevolji. Više poslanika je protiv Milana nego za Milana. Ćosić: Da, da. On je sav u manjini jer… KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Očigledno, nema on nikakve šanse, sem tako, da, da simulira, da inscenira te skupštine, da…. KARADŽIĆ: Kad bi htio da sarađuje sad bi ga trebalo spasiti, ne bi ga trebalo rušiti! Mislim, rušenje je uvijek neki lom. Ćosić: Jasno, ako bi on pristao normalno da sarađuje nek ostane gdje je tu šta je. KARADŽIĆ: Jasno, jasno. Ćosić: To nek bude stvar jedne, demokratske procedure, ako će da ga menjaju, neka ga menjaju, ali ne, ne sad zbog ovoga. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Ali je on dobio publicitet i značaj u svetu i on insistira. KARADŽIĆ: Da, da. Pa znam, ali sad će da se obruka. Ćosić: Da. KARADŽIĆ: Da, sad je popustio još jedno vrjeme. Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: Još jedno vrijeme. Ćosić: A viđaš li Milorada, aaa, Ekmečića? KARADŽIĆ: A, viđam na našim savjetima. Naime, on je baš privržen i rado dolazi poslije. Ima jedan divan literarni tekst u Ekspres politici. Ćosić: Kada izlazi? KARADŽIĆ: Od prije, aaaa, od juče. Ćosić: Od juče! KARADŽIĆ: Ja, od juče Ekspres politika. Ćosić: U, baš ću sad da ga vidim. KARADŽIĆ: A to je nevelik tekst, ali literaran, da je taj NIN pametan, on ga je treb’o objaviti. To je za NIN takav tekst, nije za dnevnu, odnosno, večernju novinu. Ćosić: A tema koja mu je? KARADŽIĆ: Pa nek vam nađu, nešto o mirisima, dok je bio u Hercegovini o mirisima bosanskih šuma i onoga. Ćosić: Je li? KARADŽIĆ: Da, da. A onda o dolasku u Sarajevo, u Bosnu kada toga nestaje. A onda sad, kako i mnoge druge stvari nestaju i tako. Ma čista literatura. Eto.

129

Ćosić: Ha, ha. KARADŽIĆ: Ha, ha, čista literatura. Ćosić: Divno. Je li, jesi li čuo ove svoje zemljake iz Podgorice? KARADŽIĆ: Nisam još, ali kažu da je to dobro urađeno. Ćosić: Pa, aaa, da dobro. KARADŽIĆ: Kažu da je to dobro. Ćosić: Dobro urađeno, ovde se, ovi su ovde vrlo zadovoljni. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: Mada tu ima nekih vesti, kad ti budem, mmmm, nešto ću ti reći kad te vidim ovde. KARADŽIĆ: Da, ma evo meni je majka u posjeti i sestra. Tamo je narod bio veoma napet oko tih… Ćosić: Ma normalno. KARADŽIĆ: Tog njihovog ponašanja. Ćosić: To sam želeo da ti kažem. Postoje veoma ozbiljne procene da su oni primorani da ovo rade. KARADŽIĆ: Oni su jako izgubili kod naroda. Ćosić: Jako su izgubili kod naroda i da ni… da nisu ovo uradili bogme. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Spremalo im se je…. KARADŽIĆ: Samo da siđe Nikšić u Titograd, to bi bio džumbus. Ćosić: Pa Vlašević, pa Morača, pa... KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Bio bi lom veliki. KARADŽIĆ: Da, da, to je vrlo, vrlo loše što su uradili. Ćosić: I ovaj, ljudi koji su dobro obavešteni koji su otuda došli to govore. Govore ljudi da, da je njima igrala glava. KARADŽIĆ: Da, da. Moja majka je obična žena, ne bavi se politikom, ali je, ali je to procijenila... Ćosić: Daj, daj, pa ona i zna najbolje to da proceni. KARADŽIĆ: Da, da. Ne, ne, oni su, oni su ugrozili svoje izbore da, kad bi im uskoro bili izbori izgubili bi oni. Ćosić: Vrlo… vrlo verovatno da bi izgubili. Vrlo verovatno samo da se pojave… KARADŽIĆ: Da, da. Jeste. Ja sam sa Krajišnikom dva puta bio dole da ih oko tog pitanja malo razmekšam, a sad ću morati jedanput otići da uzmem ovaj blok, onu njihovu demokratsku pa… narodnu i srpsku demokratsku koju su osnovali i pored, nisu mene... Ćosić: Je l’ ti znaš o toj stranci? KARADŽIĆ: Ne znam puno, znam po imenu te ljude, jednom sam ih vidio, ali svejedno morao bi otići dole da pred sam referendum ne prave pitanja. Nego naprotiv mora da se izađe na referendum. Ćosić: Aha. KARADŽIĆ: Na, ooo, na njihov referendum mora da se izađe. Taj srpski blok bi ja dole mogao da imam uticaj na njih, na njih. Ćosić: A dobro, hoćeš ti da… ti nećeš da se mešaš u tu, karakter te stranke i personalije njene, ne? KARADŽIĆ: Pa ne bih htio, aaaa, ali ako me budu pitali onda hoću. Ako hoće da budu pod nekim našim patronatomm, onda hoću. Ćosić: Znaš ti, jesam ti rekao za onog Nikšićanina tvog? KARADŽIĆ: Ðukanovića? Ćosić: Ðukanovića. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Njega mnogo hvale ovde dole. KARADŽIĆ: Da, da, on bi i napustio ove, on bi…

Ćosić: Da, da. Tako da… KARADŽIĆ: To ćemo da vidimo. Ćosić: Imaj ga u vidu, ako se u to mešaš. KARADŽIĆ: Da, da, ako budu tražili od mene ja hoću da se miješam. Ćosić: Drugo, treba da se svi dogovorimo, treba da se dogovorimo ovde oko, ove ove stranke ovde. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: Tu ima velikih problema. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Hteo ovaj Branković to, upropašćuje to sve. KARADŽIĆ: Da, da. A ja mislim da je to, to, ooo… opozicionarenje iz mode, to je nevjerovatno koliko... a toliko se pruža prilika da se pojavi neka opozicija koja će biti drugačija. Ćosić: Znaš šta, ja, malo, malo razmisli, jedan od ljudi koji je najozbiljniji, ja bih to predao Košutiću. KARADŽIĆ: Pa da, jasno. To bi bilo dobro. To bi bilo dobro, on je danas bio kod nas na Skupštini ovdje. Ćosić: On bi bio...To njemu treba pomenuti. KARADŽIĆ: Da, to bi bilo dobro ako hoće oni da... i onda bismo mogli da, mogli da pravimo neku svesrpsku... Ćosić: Ono što smo govorili... KARADŽIĆ: Da, da. E tu je sad već Jovo sebe potpuno izbacio iz bilo koje šanse. Jer Jovo se potpuno, ovaj… Ćosić: Ne može Jovo ništa. KARADŽIĆ: Ne, ne, izbacio se potpuno. On je tako naivan i tako… Ćosić: Nije, nije on za toga. KARADŽIĆ: I loš političar. Ćosić: Nije on. Tu smo nešto petljali i sa ovim, i sa ovim Pupovcem. KARADŽIĆ: Dobro, to isključivo mora da se ograniči na Srbe u velikim gradovima i onda... Ćosić: Jeste, jeste, jeste, jeste. To mora i krajnje je vrijeme da se oni uključe. Ovi njegovi, on je evoluirao grdno, on je vrlo loše počeo i sa onim pismom Karingtonu, gde optužuje srpsku nacionalnu politiku za rat. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Za sve te nesreće tamo. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Kako su Srbi, Srbi izazvali rat. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: I, eeee, onda je, događaji su ga tako izmlatili, da su čak i one, one tamo, recimo Milića, Jo… Jovu Milića, koji je pre dva meseca napadao vas. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: E nisi ti to pratio. KARADŽIĆ: Nisam. Ćosić: Napadao vas je strašno. KARADŽIĆ: Samo pratim one koji me hvale. Ne, ne mogu da pratim… ha, ha… Ćosić: Imate pravo. KARADŽIĆ: Ne mogu da pratim, ha, ha, ha. Ćosić: Ma bravo. Dosta više s tim. KARADŽIĆ: Ha, ha. Dosta je meni depresija. Ha, ha. Ćosić: I taj je čovjek sada, eto i on je, primorali su i njega da krene u tu, u taj demokratski forum da se bori za prava. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Za kolektivna prava. KARADŽIĆ: To ako ograniče na Srbe izvan krajina onda treba da ih pomognemo oko…

130

Ćosić: Imaju ovako vrlo interesantne ideje. Imaju vrlo interesantne ideje, jer oni kažu ove krajine bez nas ništa ne znače. Misle ljudi da se sele, da prave kulturne centre u krajinama, da, da oživljuju… KARADŽIĆ: Da, da . Ćosić: Da svu tu populaciju podižu. KARADŽIĆ: Jasno. Ćosić: Inače je prazna i pusta. KARADŽIĆ: Jasno, jasno, jasno. Ćosić: Primitivna i nema potencijala. Nit će se zanimat za razvoj. KARADŽIĆ: Da, da, ne može sast… Ćosić: Njegovim dolaskom, a sad da mogu, da moli… KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Da će biti spremni da se, da se sele u te gradove. KARADŽIĆ: Da stvaraju centre, je li? Ćosić: Dabome. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, onda ih… Onda, onda ih treba, treba im onda pomoći. Ja. Ćosić: Kako da ne. Pa, iii… iscrpno smo razgovarali ovde. Pa sam onda ja uredio prijeme sa ovim odgovarajućim ljudima ovdje. Mada je ovaj Perišić dao veliki otpor i jedva ga primio. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Da nisam ja bio zapeo, ne bi ga primio. KARADŽIĆ: Da, da, da, da. Dobro. Ćosić: Ali ga je najzad primio, pa vidi ha, ha, ha, tako je došlo do korisnog razgovora. KARADŽIĆ: Da, ima li Vlado Jovanovic kakvih novosti, nema!? Ćosić: Njega, pravo da ti kažem, aaaaaa… KARADŽIĆ: Od onda ga nisi vidio. Ćosić: A… ima jedno tri-četiri dana. KARADŽIĆ: Aha. Ćosić: Ovako, u tom vremenu nema ništa… KARADŽIĆ: Meni se čini da otupljuje neka, neka agresivnost prema nama, da nam malo… Ćosić: Znaš šta, on ide, on ide sad za Nemačku, pre… prekosutra. KARADŽIĆ: Pa kad onda treba Milošević da ide iza njega, odmah! Ćosić: Ne znam, to ne vredi govorit. KARADŽIĆ: Odmah! Da vidimo šta oni hoće, hoće očigledno da trguju, da vidimo šta to mi imamo što vama treba. Ćosić: On… KARADŽIĆ: Jer ne… mi, mi nešto imamo što njima treba, da vidimo šta je to. Ćosić: Ja mislim da, ja mislim da on u ponedeljak-utorak ide. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Kol’ko sam ga ja razumeo. KARADŽIĆ: Aha, to je dobro. Ćosić: Da. KARADŽIĆ: To je dobro. Ćosić: Milošević je pozvan u Rim. KARADŽIĆ: Da, da, to je dobro isto. To je dobro. Oni nek shvate da će tu opstati nešto. Ćosić: Da. KARADŽIĆ: I onda treba s tim računati. Ćosić: Je li ti ispričao razgovore sa de Mikelisom? KARADŽIĆ: Aaaa, jeste nešto, koliko je mogao. Ćosić: Gadan tip. KARADŽIĆ: Da, da, to je žabac jedan opasni. Ćosić: Uh! Taj, taj Vencijaner je takav prostak.

KARADŽIĆ: Opasni žabac. Ćosić: Čuda nečuvena. To nije bilo davno u spoljnoj politici. KARADŽIĆ: Da. Ćosić: Takve figure evropske. KARADŽIĆ: Da, da. On uživa da bude agresivan. Da kaže nešto… Ćosić: Da, da. KARADŽIĆ: Opasno, pretnje neke i tako. Ćosić: On je ovako, on, on je čovjek koji, koji se hvali svojim pokvarenjaštvom. KARADŽIĆ: E tačno tako. Ćosić: Koji se ne stidi svog pokvarenjaštva. KARADŽIĆ: I da uživa u njemu. Ćosić: To je, to je onako kod njega, vidi se da je inteligentno pismen. KARADŽIĆ: Da. Ćosić: On je narcis jedan u negativnom smislu, ha, ha. KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Voli svoje, svoje dupe onako… KARADŽIĆ: Da, da. Ćosić: Nešto naivno. Duhovni narod… KARADŽIĆ: Ha, ha. Dobro, pozdravite Božicu pa ćemo se… Ćosić: Pozdravi i ti. KARADŽIĆ: Hvala, prijatno. Razgovor vođen 1. marta 1992. godine između Rajka Dukića i Radovana Karadžića Dukić: Ja… ja. KARADŽIĆ: E, evo mi nešto razmatramo neka, vidi i ovo šta realno može da napravi, neka se nešto munjevito napravi. Dukić: Uh, ja bi napravio Radovane sve, ali sad zove Kalinić, čovek zgranut kaže; jebi ga, do čega smo došli da nam pucaju u zastavu, evo Momo. KARADŽIĆ: ‘Ajde neka. Dukić: Momo Pejić me zove... KARADŽIĆ: Neka napravi. Dukić: …Čovjek samo što ne plače, kaže dajmo ljudi sutra da dižemo. Dragan traži sutra ovdje da se digne ovaj narod u Sarajevu, kompletan da se ustane, da se... KARADŽIĆ: Nek se, nek se digne i nek se pripremi. Večeras nek zatvore sve. Dukić: Pa… KARADŽIĆ: Sve izlaze. Dukić: Pa, nema drugoga bolan. KARADŽIĆ: Nek zatvore sve izlaze. Dukić: Ne vrijedi više ovako. KARADŽIĆ: Nek’, nek’ zovu i onoga Gvozdena na, nek’ mu nađu telefon, nek’ zovu Gvozdena i nek… sad ću ja reći ovim momcima ovdje znaju li. Dukić: Može se on javiti ovdje, Gvozden. KARADŽIĆ: Pa ja se nadam, a ovaj... Dukić: Nek’ se javi meni ovdje. KARADŽIĆ: A ovaj kako se zove, Dragana treba zvati Bojića, on, on može da stupi u kontakt. Nek’ se to zatvori, bolje da se tako završi nego da narod sam krene. Dukić: Dobro, dogovoreno. KARADŽIĆ: Neka to bude munjevito i ima da... Dukić: Dobro. KARADŽIĆ: …svi izlazimo. Dukić: Dobro. KARADŽIĆ: Svi izlazimo tu.

131

Dukić: Dobro, dogovoreno. KARADŽIĆ: Zdravo, prijatno. Dukić: Zdravo, prijatno. Razgovor vođen 2. marta 1992. godine između Radovana Karadžića i Rajka Dukića Dukić: Molim. KARADŽIĆ: Halo. Dukić: Ja. KARADŽIĆ: Radovan, ko je? Dukić: Rajko je ovde. KARADŽIĆ: E, vi ste Rajko, je li? Dukić: Da, da. KARADŽIĆ: Evo, Ðole je zvao sada sjedište, pa su mu dali ovaj broj. Dukić: Pa mi smo prešli ovdje i mislim da je bolje, sigurnije, bezbjednije i… KARADŽIĆ: Aha. Dukić: Bolje funkcionišemo odavde. KARADŽIĆ: Dobro. Kakvo je stanje? Dukić: Ovaj, tu smo uglavnom svi na okupu, ima nas puno. Pa mislimo da je dobra situacija. Vi znate da je jedan čovek nastrad’o. KARADŽIĆ: Naš čovjek u svatovima, je li tako? Dukić: Ne, ne, na barikadi je pogin’o. KARADŽIĆ: Njihov, je li? Dukić: Naš čovjek. KARADŽIĆ: A gdje? Dukić: Tu kod Pafalića. KARADŽIĆ: A… Dukić: Na Pofalićima. KARADŽIĆ: A zar i dolje ima barikada? Dukić: Da, da. KARADŽIĆ: U gradu samom. Dukić: Da, da, da. Sve je to presječeno, sve držimo. KARADŽIĆ: Molim. Dukić: Ma sve je blokirano. KARADŽIĆ: Da, da. Dobro, a šta se, šta je gore prema Palama i u... Dukić: Sve je u redu, sve je u redu. Držimo sve pod kontrolom. Razmatramo neke tu druge mogućnosti, malo smo zakasnili vezano za radio-televiziju, ali ćemo nešto napraviti. KARADŽIĆ: Aha. Dukić: Uglavnom, do sada je sve u redu. Ima dovoljno sastava. Obavešteni naši ovi načelnici centara na terenu. KARADŽIĆ: Odlično. Dukić: Teren je kompletan obavješten i instruiran, ljudi se javljaju. KARADŽIĆ: Odlično. Dukić: Drži se sve ovdje pod kontrolom, mi smo tu evo: Mićo, Vito, Radić, Jovo i tako dalje. Biljana je bila tu, otišla sad u Predsjedništvo. Imali smo kontakt sa armijom i tako. KARADŽIĆ: Dobro, odlično, samo to treba sad čvrsto držati i izvesti na čistinu potpuno. Dukić: Nema govora, mi ne odstupamo od ovoga. KARADŽIĆ: Potpuno treba izvest na čistinu. Dukić: Sarajevo je u blokadi, kompletno. KARADŽIĆ: Odlično, dobro. Onda ćemo se sutra, ujutro ću ja opet zvati prije... Dukić: Pa, mi smo tu cijelo vrijeme.

KARADŽIĆ: E hvala vam. Dukić: Onda se čujemo. KARADŽIĆ: Prijatno. Dukić: Doviđenja. Razgovor vođen 18. aprila 1992. godine između Radovana Karadžića i generala Milutina Kukanjca Kukanjac: Da. KARADŽIĆ: Halo. Kukanjac: Da. KARADŽIĆ: Dobar dan. Kukanjac: Dobar dan. KARADŽIĆ: Radovan je, evo me ovde u gradu. Vidite, ovo što je sa Skupštinom bilo. Kukanjac: Ja. KARADŽIĆ: Nikakve veze s nama nema. Kukanjac: Dajte saopštenje. KARADŽIĆ: Ranije su mitraljirali oni Simovićev kabinet i kabinet drugih ministara srpskih, sada su mitraljirali treći sprat na kojem sjedi Krajišnik. Kukanjac: Pa prema tome dajte to saopštenje. KARADŽIĆ: Sad ćemo da damo saopštenje. Kukanjac: Dajte saopštenje, jer je ispalo da smo mi to uradili. KARADŽIĆ: Nema, nema govora. Kukanjac: Mora se brzo reagovati. KARADŽIĆ: Odmah ćemo mi to da uradimo. Kukanjac: Dobro. KARADŽIĆ: Dobro. Kukanjac: Tu ste vi, je l’? KARADŽIĆ: Da, da. Kukanjac: Dobro. KARADŽIĆ: Idemo na konferenciju za štampu pa ćemo onda... Kukanjac: Dobro. KARADŽIĆ: ...biti ovdje opet. Ako treba da se vidimo možda. Kukanjac: Dogovorit ćemo se. KARADŽIĆ: A za Vogošću molim vas, vidite šta je, tamo Vikić i ove Zelene beretke pokušavaju da osvoje Pretis i da uzmu borbena sredstva. Kukanjac: Mora se sprečiti. KARADŽIĆ: A naši tamo brane ljudi, radi se. Kukanjac: Neka brane. KARADŽIĆ: A može li nekako da se stavi tampon između njih? Kukanjac: Pa da vidimo sad, evo sad mi kontaktiramo sa njima ovaj, sa tim Koprivicom tamo da vidimo šta je šta. KARADŽIĆ: ‘Ajte molim vas, neka pođe neko, ne smiju oni na vojsku, neka se postavi tampon između jednih i drugih. Vojska je inače u tom smislu ovdje i dobrodošla. I on vidi da je Vens rekao tamo, jeste li vidjeli to. Kukanjac: Šta je rekao? KARADŽIĆ: Rekao je da se sve strane slažu da je jedina snaga koja može spriječiti sukobe Jugoslovenska armija. Kukanjac: Aha. KARADŽIĆ: To je u razgovoru sa Kučanom rekao da su čak i Hrvati i Muslimani rekli, mada Hrvati i Muslimani predviđaju da će armija morati da napusti. Kukanjac: Da spasi pa da ga napusti. KARADŽIĆ: Prvo da ga spasite pa da onda... Kukanjac: Jeste, nema to...

132

KARADŽIĆ: Ne treba tu velika pomeranja, imamo mi rešenje za to. Kukanjac: Dobro. KARADŽIĆ: Nego, ako, molim vas neka se postavi tamo i onda možda da ostane možda čitavo vrijeme taj neki voz tamo. Kukanjac: Da vidim šta je, evo sad baš ovi moji generali kod mene oko toga, pa radimo već. KARADŽIĆ: Jer ako on provali tamo, tamo ima i zolja i osa, armija neće biti sigurna, ni jedno vozilo neće biti sigurno, ako... Kukanjac: Sigurno, to je tačno. KARADŽIĆ: Ako se oni toga dokopaju. Kukanjac: Dobro. KARADŽIĆ: Naši brane, ali ne znam koliko će izdržati. Kukanjac: Dobro. KARADŽIĆ: Hoće li brzo to biti, hoće? Kukanjac: Evo sad ćemo da vidimo. KARADŽIĆ: E hvala. Kukanjac: Zdravo. KARADŽIĆ: Prijatno.