@ENA DDANASunitedwomenbl.org/udruzenezene/unitedwomenbl.org/docs/Zena_Danas_11.pdf · ra|eni uz...

$: @ENA DDANASunitedwomenbl.org/udruzenezene/unitedwomenbl.org/docs/Zena_Danas_11.pdf · ra|eni uz konsultacije sa zemqama u razvoju kako bi se osiguralo da one same re{avaju svoje najakutnije$

@@EENNAA DDAANNAASS11. cciklus

Banja Luka, Januar 2008.

2

3

UVOD

Pred vama je jedanaesta publikacija “@ena danas” koja daje pregled aktivnosti realizovanih uokviru projekta koji su tokom 2007. godine partnerski realizovale nevladine organizacije Hel-sin{ki parlament gra|ana Banja Luka i Udruène ène Banja Luka. A aktivnosti nije bilomalo: {est pripremnih sastanaka, pripremna radionica i istraìvanje o rodnim stereotipima,okrugli sto u Banja Luci i tribine u Biha}u, Mostaru, Sarajevu, Tuzli, Tomislavgradu, Trebi-nju, Vi{egradu, Prijedoru i Bijeljini na kojem su predstavljeni rezultati istraìvanja, ~etiri jav-ne tribine u Banja Luci pod zajedni~kim nazivom “Aktuelni trenutak”, {est TV emisija, ~etirikonferencije za novinare i publikacija “Za{to nisi izabrala boljeg” povodom desetogodi{njicerada SOS telefona za ène. Osim toga na inicijativu na{ih organizacija u organizaciji Odboraza jednake mogu}nosti Narodne skup{tine Republike Srpske odràno je i javno saslu{anjena temu “Finansiranje sigurnih ku}a za ène i djecu `rtve porodi~nog nasilja”.Sve ove aktivnosti, na{e zalaga~ke akcije i jedanaest godina na{eg aktivisti~kog rada su do-vele do toga da je na prijedlog kluba poslanika SNSD-a, Vlada RS ove godine u budètuklju~ila stavku finasiranja Sigurnih ku}a. Ovom prilikom èlimo izraziti zahvalnost na{im partnerskim organizacijam “@ene sa Une” Bi-ha}, “@ene BiH” iz Mostara, “@ene @enama” Sarajevo, “Biro za ljudska prava” Tuzla, “Du-vanjke” Tomislavgrad, “@enski centar” Trebinje, “Most” Vi{egrad, “Sanus” Prijedor i “Lara”Bijeljina kao i Gender centru Republike Srpske ~ije u~e{}e i podr{ka su omogu}ili da serealizujemo i promovi{emo istraìvanje “rodne uloge i stereotipi”.Tako|e èlimo se zhvaliti ~lanicama Odbora jednakih mogu}nosti Narodne skup{tine RS ipotpredsjednici entitetskog parlamenta Nadi Te{anovi} na razumijevanju i podr{ci na{em raduna promociji i za{titi ènskih ljudskih prava u na{em dru{tvu. Projekat “@ena danas” koji ve} jedanaest godina provodimo uz podr{ku Fondacija “KvinnaTill Kvinna” iz [vedske, na{ je doprinos eliminiaciji svih oblika diskriminacije èna i stvara-nju okruènja u kojem }e ène i mu{karci imati iste mogu}nosti.

Nada Golubovi}Lidija @ivanovi}

Kordinatorice projekta

4

5

Javne ttribine

6

7

1. JAVNA TRIBINA

SVETLANA CENI}

ULOGA @ENE U RAZVOJU - NEOPHODNOST I PREPREKE

U septembru 2000. godine, 189 dràva ~lanica Ujediwenih naroda us-vojilo je osam milenijumskih razvojnih ciqeva, te su se tako obaveza-le da }e do 2015. godine posti}i vidan napredak u otklawawu siro-ma{tva i drugih razvojnih ciqeva. Kako sada stvari stoje, ve}ina na-vedenih ciqeva te{ko da }e biti ostvarena do 2015. godine. Ali, oviciqevi su postali su{tinski element na~ina na koji vlade, me|una-rodne razvojne agencije i nevladine organizacije ostvaruju svoja raz-vojna stremqewa. Osam ciqeva veoma je ambiciozno: ukinuti krajwesiroma{tvo i glad; posti}i univerzalno osnovno obrazovawe; promo-visati jednakost u pogledu gendera, te osnaìti ène; smawiti smr-tnost dece; poboq{ati zdravqe majki; boriti se protiv HIV, malari-je i drugih bolesti; osigurati odrìvi okoli{, te razvijati globalnopartnerstvo usmereno na razvoj. Milenijumski razvojni ciqevi su raz-ra|eni uz konsultacije sa zemqama u razvoju kako bi se osiguralo daone same re{avaju svoje najakutnije probleme. Skre}am pa`wu na tre}i milenijumski razvojni ciq, a to je promovi-sawe jednakosti u pogledu gendera i snaèwe ène! @ene ~ine zna~aj-nu ve}inu siroma{nih u svetu. Preovladavaju doma}instva koje vodeène, niè su zarade èna, a ène imaju vrlo ograni~enu kontrolunad prihodima svojih supru`nika. @ene imaju ~esto i niì nivo obra-zovawa, mawi pristup formalnom sektoru, zapo{qavawu, socijalnojsigurnosti i dràvnim programima zapo{qavawa. Kombinacija svihnavedenih ~iwenica dovode do toga da su finansijski izvori kojimaène raspolaù mnogo slabiji i nestabilniji u odnosu na one koje ima-ju mu{karci. Pored ~iwenice da su ène ~esto pla}ene mawe za sli-~an rad, u su{tini nisu im dostupna ni zanimawa koja donose boqu za-radu. Kontrola èna nad primawima u doma}instvu i resursima je ograni~e-na iz vi{e razloga. Od primarne va`nosti je ~iwenica da velikiudeo u radu koji obavqaju ène nije nagra|en, na primer kuvawe, pra-we, a gotovo je nemerqivo kada je u pitawu roditeqstvo. Nadaqe,mnoge ène iz siroma{nih doma}instava nisu pla}ene za rad kojiobavqaju u porodi~noj poqoprivredi ili preduzetni{tvu. Uobi~ajenoje da mu{ka glava doma}instva kontroli{e sva svoja primawa od, re-cimo, useva na porodi~nom poqoprivrednom dobru, mada zna~ajan deorada osigurava wegova èna. U na{em dru{tvu se jo{ smatra doneklesocijalno neprihvatqivim za ène da zna~ajno doprinose prihodimadoma}instva, te otuda rad èna moè biti prikriven i nepriznat. Politike razvoja kojima se zapravo pove}avaju razlike u produktiv-

nosti izme|u mu{karaca i èna dovode do pogor{awa razlika u zara-di, kao i do daqweg podrivawa ekonomskog statusa ène u doma}in-stvu. Ve}ina dràvnih programa za smawewe siroma{tva ~esto su is-kqu~ivo usmereni prema mu{karcima, te jo{ vi{e poja~avaju ovu ne-jednakost. îwenica da se dobrobit èna i dece nalazi pod sna`nim uticajempolitike razvoja nagla{ava va`nost integrisawa èna u programerazvoja, odnosno one moraju biti ukqu~ene u glavne ekonomske tokove.Ovo za sobom povla~i pove}awe u~e{}a èna u obrazovnim i drugimprogramima obuke u formalnom sektoru zapo{qavawa i programimapro{irewa poqoprivrede. Nijedan proces razvoja koji ne uspeva po-boq{ati dobrobit qudi koji su u najugroènijoj situaciji, a to se unajve}oj meri odnosi na ène i decu, ne moè ispuniti jedan od kqu~-nih ciqeva razvoja. Dugoro~no, nizak status èna }e dovesti do uspo-ravawa stope ekonomskog rasta, pogotovo {to }e obrazovni rezultatii budu}i soijalni status dece najverovatnije odraàvati status majkeili oca. Prednosti sada{wih investicija u qudski potencijal vero-vatno }e biti prenesene na budu}e generacije ako se ène uspe{no in-tegri{u u proces rasta. Kada se uzme u obzir da je qudski potencijalmo`da i najva`niji preduslov rasta, obrazovawe i poboq{ani eko-nomski status èna su kqu~ni za ispuqavawe dugoro~nih razvojnihciqeva.

@ene u poqoprivrediProgrami koje sponzori{e vlada gotovo da iskqu~uju ène, ~esto zbogtoga {to ène ne poseduju garancije za dobivawe kredita ili imovinane glasi na wihovo ime. Poqoprivredni podsticaji i obu~avawe ret-ko se obezbe|uju za ène kandidate. âk i napori da se smawi siro-ma{tvo putem reformi u oblasti poqoprivrede na odre|en na~inumawuju prihode i ekonomski status èna zbog toga {to je zemqa kaoposed gotovo uvek upisana na mu{ke glave doma}instava. Kulturna idru{tvena ograni~ewa integraciji èna u poqoprivredne programejo{ uvek su nepokolebqiva budu}i da se prihodi ène vide kao pret-wa autoritetu mu{karca. Dok se mu{karci obu~avaju novim tehnikamapove}awa proizvodwe, ène se, ako su uop{te i ukqu~ene, obu~avajuda vr{e slabo produktivne zadatke koji se smatraju kompatibilnim swihovim tradicionalnim ulogama, poput {ivawa, kuvawa, ru~nih ra-dova i sli~no. @enske komponente razvojnih projekata ~esto su malovi{e od programa socijalne pomo}i koji ne uspevaju poboq{ati wiho-vo ekonomsko stawe. Iako su napori da se pove}aju priohodi èna putem osiguravawa di-rektnog pristupa sredstvima i podsticajima doìveli uspeh, progra-mi koji rade indirektno sa ènama ~esto podbace kada je u pitawu is-puwavawe wihovih ciqeva. Studije pokazuju da ène boqe sara|uju uprojektima kada se resursi direktno predaju pod wihovu kontrolu.Jasno je da }e projekti koji se zasnivaju na nepla}enom radu èna do-biti samo minimalnu podr{ku. Usvajawe novih poqoprivrednih kultu-ra i tehologija bi}e deleotvornije tamo gde su obrasci proizvodwekonzistentniji s interesima ènskih ~lanova doma}instva. Budu}i da

8

9

je aktivno u~e{}e èna od kriti~nog zna~aja za napredovawe poqop-rivrede, u procesu osmi{qavawa politike potrebno je osigurati daène imaju jednaku korist od razvojnih napora.

@ene u neformalnom sektoru@ene predstavqaju glavninu ponude radne snage u neformalnom sekto-ru rade}i za niske plate na nestabilnim poslovima, bez indirektnihnaknada i koristi zaposlenih, te beneficija socijalnog osigurawa. Mnoge ène vode male poslovne poduhvate ili mikropreduze}a kojizahtevaju mali ili nikakav po~etni kapital, ili ukqu~uju marketingdoma}e hrane ili rukotvorine iz ku}ne radinosti. Studije ukazuju nato da su ène u stawu da na produktivniji na~in iskoriste kapital ikrenu sa mnogo niè investicione osnove, wihove stope profita naulagawa ~esto prelaze stope profita mu{karaca. I pored ovih pokazateqa, ve}ina institucionalnih kredita jo{ uvekse usmeravaju kroz agencije formalnog sektora, a kao rezultat togaène nemaju mogu}nost ~ak ni za dobijawa malih kredita, jer se pos-tavqa pitawe kolaterala. Kako bi se re{ilo pitawe te{kog stawa siroma{nih urbanih èna iwihove dece, imperativ je da se uloè napori kako bi se ène integ-risale u glavne ekonomske tokove. Da bi se osiguralo da ène imajukorist iz razvojnih programa, potrebno je da se prilikom pravqewakoncepcije politike razmotre posebne okolnosti èna.

Umesto zakqu~kaU Bosni i Hercegovini ène ~ine oko 60% radno sposobnog stanov-ni{tva, dok je procenat zaposlenih èna najmawi u Jugosto~noj Evro-pi. Svetska banka procewuje da se ta brojka kre}e oko 28%.Iskustvo pokazuje da ène najmawe glasaju za ène, da je malo èna upolitici ili izvr{enim funkcijama, tako da se ne moè o~ekivati da}e se ta slika brzo promeniti, odnosno bar ne do slede}eih op{tihizbora za ~etiri godine. Ali, ono {to se u jeku privatizacije velikihstrate{kih preduze}a, najavqenih investicija i razvojnih projekatamoè u~initi je aktivnija uloga nevladinog sektora kako bi se vladiprezentovali podaci o neophodnosti uloge ène u razvoju, izvr{iopritisak na javnost, te u partnerskom odnosu sa Vladom kreiralastrategija. Smatram da je u ovom trenutku najva`nije informisati i podu~iti è-ne o osnovnim ekonomskim pokazateqima, wihovoj ulozi i mogu}nosti-ma, kreirati mreù ne samo u Republici Srpskoj, ve} celoj BiH kakobi ène mogle razmewivati ideje i poslovna iskustva, a pa`wu me|u-narodnih fondacija i donatora usmeriti upravo na ovo poqe. U ovakote{koj i politi~ki napetoj situaciji, ekonomsko povezivawe moè bi-ti kqu~ za boqi ìvot, a ène u svemu tome imaju odlu~uju}u ulogu,jer vi{e ne mogu i ne smeju da dozvole da se bilo ko igra wihovom sud-binom ili sudbinom wihove dece.Na kraju, isti~em i da se razvojna ekonomija, kao najkompleksnija vr-sta ekonomskog prou~avawa, temeqito bavi neophodnosti ve}e ulogeène u razvoju dru{tva ili dràve. Tako|e, brojne su organizacije u

svetu i studije koje se ovim pitawima bave. Naàlost, kod nas se ma-lo ili nikako tome pridaje pa`wa, pa ne treba puno mudrosti da sebar deo odgovora da za{to nam je ovako kako jeste.

Bawaluka, 20. mart 2007.

UKRATKO O TRIBINI

Nevladine organizacije bi trebale zajedno uputiti pitanje Vladi na koji na~in i u koje svrhe }ebiti potro{ena sredstva dobijena prodajom strate{kih preduze}a i traìti da i one budu uklju~e-ne u kreiranje razvojnih programa koji bi se trebali finansirati ovim sredstvima. Ovo je jedanje od zaklju~aka tribine odràne 20. marta u Banjoj Luci na temu “Uloga ène u razvoju –neophodnosti i prepreke”. Prema rije~ima uvodni~arke tribine Svetlane Ceni} ène se moraju uklju~iti u izradu strategijarazvoja i moraju biti svugdje gdje se odlu~uje o razvoju. Ona je istakla da je ve}ina razvojnih programa u RS i BiH usmjerena na mu{karce, iako ène~ine ve}inski dio stanovni{tva. “Programi prekvalifikacije su mahom usmjereni na mu{karce, ito uglavnom na one otpu{tene iz vojske i policije kojima sada treba obezbijediti novi posao.Ve}ina programa usmjerenih ka smanjenju siroma{tva, opet su usmjereni na mu{karce. Krajnjeje vrijeme da se i èna uklju~i u izradu strategija razvoja”, ocijenila je Ceni}ka. “Kada premijer iznese velike cifre koje }e biti investirane u razvoj RS, èni su tu mora na}imjesto. Moraju se ponuditi projekti, ali ne oni u kojima bi one vezle, heklale i {trikale. @enemogu da ponude nove ideje. Ako se sada ne po~ne ne{to, onda ne znam kada }e”, bila jekategori~na Ceni}ka. Prema njenom mi{ljenju ènski resursi se potcijenjuju, a rad ne nagra|uje, “iako bi svakokome je stalo od ekonomskog razvoja, morao ra~unati na ènski potecnijal i kreativnost”.“Ako govorimo o poljoprivrednoj proizvodnji, vidje}emo da se vi{e dobija od uzgoja i prodajevo}a i povr}a, a ne od p{enice ili kukuruza. A ko radi u ba{ti? Ko okopava, sadi, plijevi?Sve to radi èna, a na njoj nisu ni ku}a, ni zemlja, ni traktor. I onda vlada usvoji programmjera kojima stimuli{e uzgoj p{enice i kukuruza, dakle onih kultura koje se tradicionalno ve-zuju za mu{karce. I to je vrzino kolo iz kojeg se mora iskora~iti”, navela je Ceni}ka. Prema njenim rije~ima ène predstavljaju glavnu radnu snagu i u neformalnom sektoru, gdjerade za niske plate na nestabilnim poslovima, bez beneficija i socijalnog osiguranja.“U trgovinama, posebno u velikim trgovinskim centrima i konfekciji radi armija èna i djevo-jaka bez socijalnog i penzionog. Li~no to smatram zatupljivanjem èna. Niko ne}e da im po-nudi druga~iji model rada”, istakla je Ceni}ka dodaju}i da “tamo gdje joj je data kontrola nadresursima, èna postiè odli~ne rezultate”. U raspravi koja je uslijedila advokatica Smiljana Moravac Babi} je primijetila da su ène, naàlost, dozvolile mu{karcima da raspolaù svom imovinom. “Za{to se pet sestara odri~e imo-vine u korist brata? Za{to, kada su i one ravnopravne nasljedice imovine”, zapitala se Babi}ka. Miroslav Samardì} iz “Udruènih èna” je ocijenio da je “problem u mu{karcima koji ne èleda ustupe svoje stolice ènama”. S druge strane, Nada Te{anovi}, potpredsjednica Narodne skup{tine RS je izjavila da se po-nekad pita za{to joj je trebalo da se bavi politikom. “[ta mi je donio taj status? [ta mi jedonijela ravnopravnost polova? Biti pametan je danas vrlo te{ko”, rekla je Te{anovi}ka doda-

10

ju}i da se po strankama hvataju uglavnom one poslu{ne ène koje ne}e odbijati zapovjesti. “Iza svakog uspje{nog mu{karca stoji iscrpljena èna”, prokomentarisala je Ceni}ka dodaju}i

da joj biv{i predsjednik RS Dragan âvi} nije oprostio {to je iza{la iz svog }o{ka “gdje samkrvavo radila i stvarala njegov ego”. Ceni}ka je dodala da se strana~ki lideri sjete èna samo uo~i formiranja kandidatskih lista ka-da za rukav vuku sekretarice i ro|ake i one poslu{ne da potpi{u pristupnicu i stave ih nalistu. “Ne daju ènama da se eksponiraju, boje se pametnih èna”, bila je izri~ita Ceni}ka. Ona je kritikovala i proslave 8. marta koje ène doìvljavaju samo kao priliku da se srede ivide NJEGA. “ON je u{ao. ON ju je pomazio. ON joj je dao cvije}e”, navela je Ceni}ka do-daju}i da ona li~no ne podràva takav na~in obiljeàvanja 8. marta gdje se sve po~asti odaju,u stvari, NJEMU. “Smatram da je u ovom trenutku najva`nije informisati i podu~iti ène o tome {ta je to pri-hod, {ta je privreda, {ta su to ekonomski pokazatelji i kakve su mogu}nosti ène da se uk-lju~i u kreiranje razvojnih programa. @ene bi se trebale povezati i razmjenjivati ideje i poslov-na iskustva. U ovako te{koj i politi~ki napetoj situaciji gdje se samo gleda {ta je Haris rekaoMili, a {ta Mile Harisu, ekonomsko povezivanje moè biti klju~ za bolji ìvot, a ène u svemutome bi morale da imaju odlu~uju}u ulogu, jer znaju {ta su potrebe porodice, {ta su skva-kodnevni problemi i bolje raspolaù novcem”, poru~ila je Svetlana Ceni}, biv{a ministrica fi-nansija u Vladi RS. Ona je jo{ jednom istakla va`nost povezivanja vladinih institucija, nevladinih organizacija, pos-lovnog sektora i medija koji “jedino zajedno mogu iskora~iti iz ovakvog stanja”, a predsjedni-ca Udruènih èna Nada Golubovi} je apelovala na RT RS da organizuju emisiju u kojoj bise govorilo o privrednim temama i razjasnilo zna~enje osnovnih ekonomskih termina. Javnu tribinu “Uloga ène u razvoju – neophodnosti i prepreke” organizovale su Udruène è-ne i Helsin{ki parlament gradjana u okviru projekta “@ena danas XI” koji finansira {vedskaorganizacija Kvinna till Kvinna.

Prikaz pripremilaDragana Dardi}

11

JAVNO SASLU[ANJE - NARODNA SKUP{TINA RS

”NAÎN FINANSIRANJA SIGURNIH KU]A”

IZVJE{TAJ PRIPREMINA DRAGANA DARDI}

U organizaciji Odbora za jednake mogu}nosti Narodne skup{tine RS, a na inicijativu “Udruènihèna” i Helsin{kog parlamenta gra|ana Banja Luka u Narodnoj skup{tini RS organizovano je18. juna Javno saslu{anje na temu “Finansiranje sigurnih ku}a”. Saslu{anje je organizovano u cilju iznalaènja sistemskog rje{enja za finansiranje sigurnih ku}au RS i kako bi Odbor za jednake mogu}nosti mogao zauzeti konkretan stav o ovom pitanju isvoje mi{ljenje dostaviti nadle`nim ministarstvima i poslanicima Narodne skup{tine RS predkojima }e se uskoro na}i izmjene i dopune Zakona o za{titi od nasilja u porodici u RS, kojireguli{e i rad i finansiranje sigurnih ku}a. Potpredsjednica Narodne skup{tine Nada Te{anovi} je istakla da se Zakon o za{titi od nasilja uporodici pokazao kao “neprimjenljiv u cjelositi”, te da je stoga potrebno osigurati da predloèneizmjene i dopune budu kvalitetne i primjenljive u praksi. “To je i svrha ovog javnog saslu{anja. ûti sve strane i ponuditi najkvalitetnija rje{enja kojamogu adekvatno odgovoriti na sve ra{ireniju pojavu nasilja u porodici”, istakla je Te{anovi}ka. Svjedoci inicijatora Javnog saslu{anja bili su sudija Ustavnog suda BiH Miodrag Simovi},predstavnik Centra za socijalni rad Banja Luka Nikola Doronti}, te predsjednice nevladinih or-ganizacija “Udruène ène” Nada Golubovi} i “Budu}nost” i Gordana Vidovi}. Inicijatori javnog saslu{anja su zastupali stav da je sredstva za finansiranje sigurnih ku}a za`rtve nasilja u porodici potrebno obezbijediti iz entitetskog i op{tinskih budèta. “Obezbje|ivanje sredstava za rad skloni{ta u Republici Srpskoj iz entitetskog budèta bilo bi uskladu sa preporukama CEDAW Komiteta”, istakla je predsjednica Udruènih èna Nada Golu-bovi} dodaju}i da bi jedan dio sredstava trebalo da obezbijede i lokalne zajednice. Ona je tako|e istakla da bi u narednih pet godina trebalo otvoriti jo{ tri Sigurne ku}e u Re-publici Srpskoj kako bi pored postoje}e dvije –u Banjoj Luci i Modri~i – skloni{ta za `rtvenasilja u porodici dobili i Trebinje, Isto~no Sarajevo i Bijeljina, ~ime bi se RS bar djelimi~nopribliìla ispunjavanju me|unarodne preporuke koja kaè da je na 10.000 stanovnika potrebnoimati minimalno jedno mjesto u sigurnoj ku}i. Ona je podsjetila da nasilje nad ènama nije privatna stvar ve} dru{tveni problem i da mreèorganizacija za pomo} i podr{ku predstavljaju preduslov za eliminaciju nasilja nad ènama. Sudija Miodrag Simovi} je podsjetio na me|unarodne norme i standare koje je RS du`na dapo{tuje i primjenjuje, a koji uklju~uju sprovo|enje preventivnih mjera i preduzimanje za{titnihmjera u cilju za{tite `rtava nasilja u porodici. On je posebno istakao da budèti na bilo kom nivou nikako ili veoma rijetko uklju~uju sred-stva za provo|enje ovakvih mjera, “ mada je CEDAW Komitet preprou~io BiH vlastima da alo-ciraju sredstva potrebna za implementaciju gender akcionog plana kroz kreiranje posebnih bud-ètskih linija unutar ministarstava”. Nikola Doronti} je upozorio da je Centar za socijalni rad u 2006. godini imao 158 registrova-nih slu~ajeva nasilja u porodici, a da je samo u toku prvih pet mjeseci 2007. godine imao118 prijavljenih slu~ajeva nasilja.

12

13

On je rekao da bi trebalo preispitati cijenu smje{taja za {ti}enice Sigurne ku}e koja sada iznosi25 KM po danu, jer centri za socijalni rad, kako je rekao, to ne}e mo}i finansijski izdràti. “Mi smo apsolutno zainteresovani da Sigurna ku}a postoji, ali smo i za to da profunkcioni{u idruge za{titne mjere kao {to je udaljenje nasilnika iz ku}e”, istakao je Doronti}.Gordana Vidovi} je podsjetila da Sigurna ku}a u Modri~i postoji od 2000-te godine i da jetek ove godine dobila prva sredstva za rad od Vlade RS. “Mislimo da je do{ao trenutak da institucije preuzmu finansiranje zbrinjavanja `rtava nasilja.Upori{te imamo u me|unarodnim dokumentima, doma}im zakonima, ali istovremeno mislimoda su institucije svjesne resursa nevladinog sektora kojeg se ni jedna vlada ne bi htjela odre-}i”, istakla je Vidovi}ka. Za razliku od svjedoka inicijatora Javnog saslu{anja koji zastupaju stav da se sigurne ku}e tre-baju finansirati iz entitetskog i djelimi~no iz op{tinskih budèta, predstavnici Vlade RS smatrajuda finansiranje treba da ide isklju~ivo preko lokalnih budèta i to od 2009. godine. “Za premo{}avanje perioda do 2009-te i dok finansiranje sigurnih ku}a ne krene sa lokalnognivoa, Vlada RS je iz budètskih rezervi obezbijedila 100.000 KM. Ova sredstva stoje i ~ekajuda budu dozna~ena”, rekla je predstavnica ministarstva finansija Svjetlana Radovanovi} dodaju}ida ministarstvo finansija samo sprovodi vladinu politiku, odnosno da ne odlu~uje kome }e ikoliko para biti dostavljeno. Direktorica Gender centra Vlade RS Spomenka Kruni} je naglasila da je njihovo stanovi{te ofinansiranju “uslovljeno institucionalnom pozicijom Gender centra i njegovim mandatom”, te daoni podràvaju model prema kome bi se sigurne ku}e finansirale iz lokalnih budèta. “To jejedinstveno rje{enje koje predstavlja korak naprijed u odnosu na regiju”, tvrdi Kruni}ka. Predstavnik ministarstva zdravlja i socijalne za{tite Ljubo Lepir je rekao da “nigdje vlade ne fi-nansiraju plate zaposlenih u sigurnim ku}ama”, te da ni Vlada RS nije spremna na takav ko-rak. Prema njegovim rije~ima princip trì{ne ekonomije mora}e se uvesti i u sistem socijalne za{ti-te. “Postoji velik interes privatnog kapitala da otvara gerijatrijske centre i mi }emo morati i}itim pravcem”, istakao je Lepir. Na Lepirovo izlaganje reagovali su inicijatori Javnog saslu{anja negoduju}i zbog poistovje}i-vanja penzionera i `rtava nasilja.

Predstavnica Organizacije èna “Lara” iz Bijeljine Radmila @igi} je rekla da je uàsnuta mo-gu}no{}u da se za otvaranje sigurnih ku}a raspisuju tenderi i da trì{te bude to koje }eodre|ivati pravila i na~in rada sigurnih ku}a. “Sigurne ku}e nisu ne~iji privatni biznis. Nemojte od toga praviti cirkus. Izgleda da zabo-ravljate da mi smje{tanjem èna i djece u sigurne ku}e vrlo ~esto spa{avamo njihove ìvo-te”, istakla je @igi}ka dodaju}i da svi izgleda zaboravljaju da “svaka `rtva ima pravo naza{titu dràve”. “Mi u Lari nismo spavali zadnjih deset dana jer imamo u na{oj sigurnoj ku}i maloljetnu`rtvu trgovine ljudima koja je ve} nekoliko puta poku{ala da se ubije. Mi smo je zbrinuli,a ne dràva”, istakla je @igi}ka. Ljiljana Radovanovi}, na~elnica Odjeljenja za dru{tvene djelatnosti grada Banje Luke, jezamjerila organizatorima Javnog saslu{anja {to su se fokusirali samo na raspravu o Sigur-noj ku}i “koja samo gasi poàr”, zanemaruju}i ostale za{titine mjere i druge segmente bitneza eliminaciju nasilja u porodici. Ona je rekla da }e Grad Banja Luka uvijek biti u mogu}-nosti da izna|e sredstva za rad Sigurne ku}e, ali da nije sigurna da }e i druge siroma{-nije lokalne zajednice mo}i podnijeti teret finansiranja. “Dok mi ovdje pri~amo, u Sigurnu ku}u u Banjoj Luci je smje{tena èna sa frakturom lo-banje. A ~ovjek koji joj je to napravio je bio na uslovnoj slobodi. Sigurne ku}e su, bezsumnje, neopodne, ali ne moè sav teret finansiranja da padne na lokalnu zajednicu”, istak-la je Radovanovi}eva. Nada Te{anovi} je jasno istakla da ne}e podràti nacrt izmjena i dopuna Zakona o za{titiod nasilja u porodici “gdje se sav teret prebacuje na lokalnu zajednicu”. Ona je sugerisalaministarstvu pravde da doradi nacrt u skladu sa iznesenim mi{ljenjima izraàvaju}i uvjerenjeda je Vlada voljna da pomogne u iznalaènju sistemskog rje{enja za finansiranje sigurnihku}a u Republici Srpskoj. U raspravi o finansiranju u~estvovali su i predstavnice nevladinih organizacija iz Trebinja,Isto~nog Sarajeva i Prijedora Ljilana î~kovi}, Jagoda Savi} i Milka Lon~ar, koje su iznijelesvoja iskustva i prijedloge, kao i predstavnica Ombudsmana RS, direktorica Centra za soci-jalni rad Banja Luka Borka Vukajlovi} i predstavnik Centra za socijalni rad iz Prijedora.

14

15

Izlaganje PPrrooff.. DDrr MMiiooddrraaggaa SSiimmoovvii}}aa,, sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine na javnomsaslu{anju u Narodnoj skup{tini Republike Srpske.

NASILJE NAD @ENAMA,SIGURNE KU]E - ME\UNARODNI STANDARDI U VEZI SA FINANSIRANJEM

Nasilje nad ènama predstavlja oblik diskriminacije èna koji im ozbiljno onemogu}ava punouìvanje u pravima i slobodama na jednakoj osnovi sa mu{karcima. Prema Preporuci 19 CE-DAW Komiteta, nasilje nad ènama uklju~uje sva djela kojima se nanosi psihi~ka, mentalna iliseksualna povreda ili patnja, prijetnje takvim djelima, prinuda, te ograni~enje ili li{avanje slo-bode.Jedan od najskrivenijih oblika nasilja nad ènama svakako je nasilje u porodici, pa mo`daupravo zbog toga istraìvanja pokazuju da je u svim dru{tvima ovo i dominantan oblik nasiljanad ènama. Stoga se, na regionalnom planu, eliminaciji nasilja nad ènama, a naro~ito nasi-lja u porodici, posve}uje zna~ajna pa`nja.UN su, pored CEDAW konvencija, radi njene djelotvornije primjene, Preporukom broj 19 CE-DAW Komiteta, preporu~ile dràvama ~lanicama obaveze za zemlje-~lanice u vezi sa eliminaci-jom nasilja nad ènama. Op{ta preporuka br. 19 CEDAW Komiteta (1992) u cijelosti je pos-ve}ena ovom problemu. Dràvama ~lanicama je preporu~eno da zakonima protiv nasilja u po-rodici i drugog nasilja nad ènama osiguraju adekvatnu za{titu i po{tovanje integriteta i dos-tojanstva èna. Osim zakonodavnih mjera, koje uklju~uju krivi~ne sankcije, gra|anskopravnu za{titu i kompen-zaciju, te preventivnih mjera koje uklju~uju informacione i edukacione programe, od dràva~lanica se traì da propi{u i preduzmu odgovaraju}e za{titne mjere. Ove mjere uklju~uju osni-vanje ili podr{ku slu`bama za pomo} `rtvama nasilja u porodici, silovanja, seksualnih napadai drugih oblika nasilja zasnovanog na polu, te slu`bama za rehabilitaciju i savjetovanje. Tako-|e, dràve trebaju osigurati da ovakve slu`be budu dostupne i ènama iz ruralnih podru~ja,kao i marginaliziranim grupama (npr. ènama koje se suo~avaju sa dvostrukom diskriminaci-jom, npr. Romkinjama i sl.). Ove slu`be moraju osigurati sigurnost i bezbjednost `rtava nasiljau porodici.Navedeni me|unarodni standardi predvi|aju, dakle, nekoliko nivoa obaveza. Prvi je legislativni – dono{enje odgovaraju}ih zakona i propisa, te kreiranje institucionalnema{inerije radi izvr{enja obaveza iz CEDAW Konvencije.Drugi nivo su preventivne mjere, koje rade na {irenju informacija, edukaciji i podizanju svi-jesti u javnosti o nasilju u porodici kao obliku diskriminacije èna. Tre}i nivo je nivo preduzimanja za{titnih mjera kroz osnivanje ili pruànje podr{ke slu`bamaza pomo} `rtvama. NNii jjeeddnnuu oodd oovviihh oobbaavveezzaa,, aa nnaarroo~~iittoo oobbaavveezzuu pprreedduuzziimmaannjjaa zzaa{{ttiittnniihh mmjjeerraa,, nniijjee mmoogguu}}ee iizzvvrr-{{iittii bbeezz ooddggoovvaarraajjuu}}iihh ffiinnaannssiijjsskkiihh ssrreeddssttaavvaa..U vezi sa provo|enjem me|unarodnih standarda na doma}em planu, va`no je da je u Bosni iHercegovini donesen Zakon o ravnopravnosti polova (“Sl. glasnik BiH” br.16/03), a entiteti sudonijeli zakone o za{titi od nasilja u porodici. Tako|e, osnovana je Agencija za ravnopravnostpolova pri Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice BiH, a u oba entiteta postoje GenderCentri. Jasno je, dakle, da postoji zakonodavni i institucionalni okvir, ali i da to samo po se-bi nije dovoljno. Nevladine organizacije ve} odavno ukazuju da nadle`ne vlasti moraju preduzeti konkretne kora-ke na provo|enju obaveza koje su prihvatile, a naro~ito da ekonomsko planiranje i budètira-

nje nije gender senzibilno ni na jednom nivou vlasti (Grupa NVO, Izvje{taj u sjeni CEDAWKomitetu, 2004.). Budèti na bilo kom nivou vlasti veoma rijetko, ako ikako, uklju~uju sredstvanamijenjena provo|enju obaveza iz CEDAW Konvencije i zakona, odnosno uop{teno za pobolj-{anje stanja ènskih ljudskih prava u BiH. Osim toga, NVO-i ukazuju i na nedostatak socijal-nih slu`bi za pomo} i podr{ku ènama `rtvama nasilja u porodici, uklju~uju}i i nedostataksmje{taja za te `rtve, savjetovali{ta i programa rehabilitacije. U vezi s tim treba re}i da Sigur-ne ku}e za `rtve nasilja u porodici postoje samo u okviru NVO-a, te da se finansiraju iz do-natorskih sredstava, ali to je nedovoljno, naro~ito imaju}i u vidu sve ve}e i rastu}e potrebe,dok je u~e{}e u finansiranju od strane doma}ih vlasti, ako ga ikako ima, nedovoljno. Sli~noje i sa drugim slu`bama pomo}i `rtvama, kao {to su SOS telefoni, slu`be pravne pomo}i ilipsiholo{ke terapije. NNaaddllee`̀nnee vvllaassttii,, nnaa`̀aalloosstt,, nnee ppookkaazzuujjuu oozzbbiilljjaann iinntteerreess ddaa pprreeuuzzmmuu ooddggoo-vvoorrnnoosstt zzaa ffiinnaannssiirraannjjee ssmmjjee{{ttaajjaa ii bbrriiggee zzaa `̀rrttvvee nnaassiilljjaa uu ppoorrooddiiccii uu ppoossttoojjee}}iimm SSiigguurrnniimm kkuu-}}aammaa,, iillii zzaa oossnniivvaannjjee ii ffiinnaannssiirraannjjee sslluu`̀bbii ppoottrreebbnniihh zzaa ddjjeelloottvvoorrnnee aakkcciijjee pprroottiivv nnaassiilljjaa uu ppoo-rrooddiiccii..RRaazzmmaattrraajjuu}}ii iizzvvjjee{{ttaajj BBiiHH CCEEDDAAWW KKoommiitteettuu oo iimmpplleemmeennttaacciijjii CCEEDDAAWW KKoonnvveenncciijjee 22000066.. ggooddii-nnee,, KKoommiitteett jjee zzaakklljjuu~~iioo ddaa jjee ddoonnoo{{eennjjee zzaakkoonnaa ii ffoorrmmiirraannjjee ggeennddeerr mmaa{{iinneerriijjee uunnuuttaarr iizzvvrr{{nneeii zzaakkoonnooddaavvnnee vvllaassttii nnaa ssvviimm nniivvooiimmaa uu BBiiHH vveeoommaa ppoozziittiivvnnoo ii oohhrraabbrruujjuu}}ee.. KKoommiitteett jjee nnaarroo-~~iittoo ppoozzddrraavviioo rraadd nnaa ddoonnoo{{eennjjuu aakkcciioonnoogg ppllaannaa rraavvnnoopprraavvnnoossttii ppoolloovvaa,, aallii jjee uukkaazzaaoo ddaa jjee uucciilljjuu ddjjeelloottvvoorrnnoogg pprroovvoo||eennjjaa ii aakkcciioonnoogg ppllaannaa ii CCEEDDAAWW KKoonnvveenncciijjee nneeoopphhooddnnoo ooddmmaahh nnaassttaa-vviittii ssaa oobbuukkoomm zzvvaannii~~nniikkaa vvllaassttii nnaa ssvviimm nniivvooiimmaa,, ttee aalloocciirraattii ssrreeddssttvvaa ppoottrreebbnnaa zzaa iimmpplleemmeenn-ttaacciijjuu aakkcciioonnoogg ppllaannaa kkrroozz kkrreeiirraannjjee ppoosseebbnniihh bbuudd`̀eettsskkiihh lliinniijjaa uunnuuttaarr mmiinniissttaarrssttaavvaa,, ttee rraaddiittii nnaaddaalljjnnjjeemm pprriikkuupplljjaannjjuu ddoonnaattoorrsskkiihh ssrreeddssttaavvaa..

Narodna skup{tina RSBanja Luka, 18. juni 2007.

16

PRIJEDLOZI INICIJATORKI JAVNOG SASLU{ANJA

Smatramo da je potrebno predvidjeti finansijska sredstva kako bi se obezbijediloprovo|enje Zakona o za{titi od nasilja u porodici u dijelu koji se odnosi na rad Si-gurnih ku}a u RS. Predlaèmo da se sredstva obezbijede iz entitetskog budèta uvisini 70% a preostalih 30% iz budzeta op{tina odnosno gradova.Uvaàvaju}i te{ku materijalnu situaciju i male finansijske mogu}nosti Republike Sr-pske smatramo da ne postoji mogu}nost da se u potpunosti po{tuje preporuka WA-VE 2004. minimum jedno mjesto u SK na 10.000 stanovnika radi toga predlaèmoda se u RS otvori pet skloni{ta u sljede}ih pet godina i to u regijama u kojimapostoje Javna tuìla{tva: Trebinje, Isto~no Sarajevo, Bijeljina, uklju~uju}i skloni{ta ko-ja ve} egzistiraju u Modri~i (regija Doboj) i Banja Luci. Obrazloènje:Ve}ina lokalnih zajednica ima malo materijalnih sredstava i daleko ve}e potrebe usocijalnom sektoru nego {to su u mogu}nosti da ih plate.Radi toga smatramo da bi ovim na~inom finansiranja sa nivoa Entiteta i lokalne za-jednice:

Entitet po{tovao preporuke Savjeta Evrope, CEDAW komiteta i ostalih me|unarod-nih dokumenata u podr{ci i pomo}i `rtvama porodi~nog nasilja. Lokalne zajednice bi u tom slu~aju imale manje tro{kove po svakoj klijentici {tobi rezultovalo i boljoj za{titi èna i djece `rtava porodi~nog nasilja.

17

DIO IZVJE{TAJA - ZAKLJU~CI ODBORA JEDNAKIH MOGU}NOSTI NSRS

DOPIS ODBORA JEDNAKIH MOGU}NOSTI NSRS

18

19

3. JAVNA TRIBINA

NATALIJA PETRI}

”KOGA [TITI ZAKON O ZA[TITI OD NASILJA UPORODICI?”

- GLOBALNO I LOKALNO -

Sve do prije nekoliko godina vlasti Bosne i Hercegovine nisu bile spremne da, ni na formal-nom, zakonodavnom nivou, osude nasilje nad ènama. Razlog za to je bila nespremnost da seinterveni{e unutar privatne sfere, te shvatanje da se u slu~ajevima porodi~nog nasilja radi o po-rodi~nim odnosima u koje dràva nema obavezu, ali ni pravo da se umije{a. Stav o nasilju kaoo porodi~nom, privatnom problemu, uprkos postojanju zakona koji ga zabranjuju, i danas jepreovla|uju}i i jedan je od glavnih uzroka izostanka dràvne intervencije. Me|utim, “dràva imaodgovornost ne samo da zabrani kr{enje ljudskih prava èna, nego da preduzima aktivne merespre~avanja i za{tite. Dràva je obavezna da obezbedi da se nasilje u porodici ne de{ava, a akose desi, njena je du`nost da obezbedi za{titu `rtava” (Nikoli}-Ristanovi} 46). Iako bismo razlogezbog kojih Bosna i Hercegovina ne posve}uje dovoljno pa`nje za{titi `rtava nasilja u porodicimogli da traìmo, izme|u ostalih, u skora{njem ratu ~ije su posljedice otvorile niz “va`nijih”problema, te lo{oj ekonomskoj situaciji, stanje nije zna~ajnije bolje niti u zemljama ~lanicamaEvropske Unije, i pored zakonskog okvira i ekonomske situacije koja se, barem iz pozicije Bosnei Hercegovine, ~ini te{ko dosti`nom. Tako je u izvje{taju koji je u februaru 2007. godine objavioEvropski ènski lobi konstatovano da se “stvarnost ponekad razlikuje od slu`benih izjava i iz-vje{taja koji prijavljuju napredak” te da “je sramotno mali broj zemalja preduzeo mjere da seustanove nacionalni planovi akcije za borbu protiv specifi~nih oblika nasilja nad ènama” (RealityCheck 6-7), navode}i kao izuzetke Dansku, Francusku, Njema~ku, [paniju i [vedsku. Me|utim,~ak i u zemljama koje su uspostavile nacionalni plan akcije “kada se pogleda izvan oficijelnogdiskursa, provjera stvarnog stanja pokazuje kriti~nu situaciju” (Reality Check 9).îtaju}i zakone Bosne i Hercegovine koji reguli{u nasilje u porodici, moglo bi se re}i da jeènama pravna za{tita zajam~ena i da je jedino {to trebaju u~initi to da se po~nu njima ko-ristiti. Drugim rije~ima, da je ènama `rtvama na dispoziciji kori{tenje pravima koja im zakonigarantuju. Zakon o ravnopravnosti polova Bosne i Hercegovine nasilje na osnovu pola defini{e u ~lanu4 kao “bilo koje djelo koje nanosi fizi~ku, mentalnu, seksualnu ili ekonomsku {tetu, ili pat-nju, kao i prijetnje takvim djelima koje ozbiljno sputavaju osobe da uìvaju u svojim pravimai slobodama na principu ravnopravnosti polova, u javnoj ili privatnoj sferi ìvota” (36).Moè se re}i da je ova definicija najblià opisu Komiteta Ministara Savjeta Evrope koji izraznasilje protiv èna u Preporuci Rec(2002)5 shvata kao

svako delo nasilja zasnovano na rodno/polnoj osnovi, koje ima, ili moè imati zaposledicu fizi~ku, seksualnu ili psiholo{ku povredu ili patnju èna, uklju~uju}i pret-

nje takvim delima, prisiljavanje ili oduzimanje slobode, bez obzira doga|a li se tou javnom ili u privatnom ìvotu,

(12)te da je Bosna i Hercegovina zaista obezbijedila za{titu èna `rtava nasilja. Na ovaj na~inse stvara la`na slika o tome da je dràva u~inila sve da za{titi ène od nasilja u porodici,a da je razlog zbog kojeg se one tom za{titom ne koriste njihova nespremnost da u stvar-nosti potraè za{titu. Me|utim, ~injenica je da ~ak i one ène koje se usude takvu za{titupotraìti, bivaju suo~ene sa nizom prepreka koje ih obeshrabruju i daju generalnu sliku daje iz perspektive dràve upravo nasilnik, a nikako `rtva, onaj koji je za{ti}en. Dràva uspr-kos postojanju zakonske regulative ne prepoznaje nasilje prema ènama.

Unato~ napretku koji je u~injen posljednjeg desetlje}a u pogledu legislative kojadanas nudi razli~ite oblike pravne za{tite ènama `rtvama koje su preìvjele nasilje,jo{ uvijek postoji potreba da pitamo: Za{to je mu{karcima dozvoljeno da pro|uneka`njeno za ovaj oblik torture i zlostavljanja? I koju ulogu dràva igra u tajnomsporazumu sa nasilnikom?

(Reality Check 20)Ovakav stav je razumljiv kada se zna da je “legislativa jedan od neophodnih instrumenatakoji predstavlja dru{tveno i simboli~ko prepoznavanje onoga {to pojedina dru{tva dozvolja-vaju, toleri{u ili ne toleri{u i {ta su odlu~ila da ozna~e neprihvatljivim pona{anjima” (RealityCheck 20). Indikativno je da su samo ~etiri Evropske zemlje usvojile me|unarodnu definicijunasilja kako je ona definisana ta~kom 118. Pekin{ke platforme za akciju1, i to, prema poda-cima Evropskog ènskog lobija, Francuska, Njema~ka, [panija i [vedska (Reality Check 20).Iako u Bosni i Hercegovini preovladava mi{ljenje da }e otvaranjem pregovora za pristupanjeu Evropsku Uniju mnogi problemi, i to ne samo oni koji se ti~u nasilja prema ènama, bitirije{eni, ili }e barem nesrazmjera izme|u formalnog i stvarnog biti zna~ajnije smanjena, ~i-njenica je da i me|u dràvama ~lanicama dominiraju stavovi sli~ni onima u Bosni i Herce-govini. Tako je “ve}ina zakona o nasilju u porodici napisana gender neutralnim jezikom ive}ina defini{e ‘nasilje izme|u partnera’ porodi~nim nasiljem” (Reality Check 21), te takavstav obrazlaù potrebom da “zakon {titi svaku osobu i da termin ‘nasilje prema ènama’ ili‘rodno orjentisano nasilje’ u tom smislu ne stoji”...”iako je jasno da }e ène i djeca imatinajvi{e koristi od njega” (Reality Check 21), ili se opravdavaju ~injenicom da je “ve}inazakona napisana u gender neutralnom obliku te da je politi~ki mudrije garantovati mjereza{tite ljudskih prava mu{karcima, kada su `rtve, u istoj mjeri kao i ènama” (Reality Check21). Ovo je prili~no neuvjerljivo obrazloènje ako se ima na umu da “statistika koja najvi{eupada u o~i je ona po kojoj je 95% svih radnji nasilja izvr{eno od strane mu{karacaprema ènama koje poznaju. Ove radnje nasilja naj~e{}e se de{avaju u ku}i” (Unveiling thehidden data 9). Ni Zakoni o za{titi od nasilja u porodici oba entiteta Bosna i Hercegovine nisu izuzetak,oba su napisana gender neutralanim jezikom2. S druge strane, Bosna i Hercegovina je jedi-na zemlja u regionu3 ~ija definicija nasilja u porodici “navodi da nasilje u porodici ugro-

20

1 ^lan 118 Pekin{ke platforme za akciju prepoznaje nasilje prema ènama kao “izraz istorijski uvjetovanog nejednakogodnosa mo}i izme|u mu{karaca i èna {to je dovelo do dominacije i diskriminaciji nad ènama od strane mu{karacai do sprije~avanja potpunog napretka èna” (62).

2 “Nasilje u porodici je bilo koje djelo koje nanosi fizi~ku, psihi~ku i seksualnu patnju ili ekonomsku {tetu, kao i pri-jetnje takvim djelima ili propu{tanje ~injenja du`ne pa`nje, {to ozbiljno sputava ~lanove porodice da uìvaju u svojimpravima i slobodama na principu ravnopravnosti polova, kako u javnoj tako i u privatnoj sferi ìvota” (~lan 6 Zakonao za{titi od nasilja u porodici Republike Srpske, Sl. glasnik Republike Srpske broj 118, od 30.12.2005. godine)

3 Zemlje sa kojima Nikoli}-Ristanovi} vr{i pore|enje su “...Albanija, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora” (7).

21

àva uìvanje ljudskih prava i sloboda i u kojoj se pominje princip jednakosti” (Ristanovi}-Nikoli} 77). Osim Zakona o za{titi od nasilja u porodici, definicije nasilja u porodici nalazi-mo u jo{ ~etiri zakona: Zakonu o ravnopravnosti polova Bosne i Hercegovine te Krivi~nimzakonima Federacije Bosne i Hercegovine, Distrikta Br~ko i Republike Srpske4. Od posebnogje zna~aja pomenuti Zakon o ravnopravnosti polova Bosne i Hercegovine u kojem je ovadefinicija “postavljena {ire, jer obuhvata bilo koju vrstu sputavanja i neravnopravnosti u pri-vatnoj i javnoj sferi ìvota” (Studija o nasilju u porodici u Bosni i Hercegovini 76). Nasilje u porodici je prepoznato u me|unarodnim dokumentima kao kr{enje ljudskih prava.Osnovna obaveza svake zemlje potpisnice CEDAW Konvencije jeste da “u svom zakonodav-stvu sadrì norme kojima se zabranjuje svaki oblik diskriminacije..., to je minimum zahtevakoji mora zadovoljiti svaka dràva potpisnica” (Nikoli}-Ristanovi} 80). Me|utim, za za{titu `r-tava nasilja u porodici nije dovoljno zabraniti diskriminaciju èna. Naime, vlade bi trebalo da

usvoje posebna zakonodavna re{enja kojima se nasilje u porodici predvi|a kao kri-vi~no delo i/ili koja omogu}avaju naknadu {tete `rtvama. U nekim dokumentima sepreporu~uje da dràve treba da usvoje posebne zakone protiv nasilja u porodicikoji pruàju obuhvatno pokrivanje problema uklju~uju}i i takva pitanja kao {to sukrivi~ne odredbe, pravo na naknadu {tete, za{titne mere, prava iz socijalnog osigu-ranja i op{te preventivne mere.

(Nikoli}-Ristanovi} 81)Ipak, posebni zakoni koji se u Bosni i Hercegovini bave za{titom od nasilja u porodici “nepredvi|aju krivi~nu odgovornost, kao {to se zahtjeva me|unarodnim standardima, ve} prekr-{ajnu. Primarne sankcije za po~inioce su nov~ana kazna i za{titne mere” (Nikoli}-Ristanovi}93). Ovo je u suprotnosti sa me|unarodnim standardima kojima se od dràva traì “da us-voje obuhvatnu legislativu kojom se izri~ito zabranjuje nasilje nad ènama, predvi|aju kri-vi~ne sankcije, gra|anskopravna sredstva (lekovi), mere za{tite i udaljenja, kao i slu`be zapodr{ku i pomo}, uklju~uju}i i skloni{ta” (Nikoli}-Ristanovi} 83). Smatram da je neophodno usaglastiti Zakone o za{titi od nasilja u porodici, kao i Krivi~nezakone Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske sa Zakonom o ravnopravnostipolova Bosne i Hercegovine uz po{tovanje me|unarodnih standarda, te izri~ito predvidjetikrivi~nu odgovornost po~inioca radnji nasilja u porodici jer jedan tako teàk oblik kr{enjaènskih ljudskih prava kao {to je nasilje u porodici mora biti prepoznat isklju~ivo kaodru{tveno opasno djelo i ne smije se, niti prema me|unarodnim standardima ali i obaveza-ma preuzetim od strane Bosne i Hercegovine kao ni politi~kim preporukama Komiteta Mi-nistara Savjeta Evrope kojeg je Bosna i Hercegovina ~lanica, tretirati kao povreda pravnogpropisa {to je priroda prekr{aja. Svako opravdavanje druga~ijeg postupanja prema po~inioci-ma nasilja koje je izvr{eno u privatnoj sferi i njihovo privilegiranje u odnosu na po~iniocaistih radnji u javnoj sferi, po mom mi{ljenju predstavlja diskriminaciju i svrstava dràvu nastranu nasilnika. Me|u uzrocima kojima se u Bosni i Hercegovini obi~no obja{njava (i vrlo ~esto implicitnoopravdava) neadekvatna za{tita `rtava nasilja u porodici, pored tradicije, religije i obi~ajakoje ovdje ne}u posebno obra|ivati (niti to dozvoljavaju me|unarodni standardi), ali koji usvojoj sveukupnosti svakako uzrokuju nasilje mu{karaca unutar porodice, ~esto se isti~e daslu`benici koji se po prirodi svog posla susre}u sa `rtvama nasilja (socijalni radnici, zdrav-stveni radnici, policajci, tuìoci, sudije), ne raspolaù adekavatnim znanjem i vje{tinama za

4 “Ko primjenom nasilja, drskim ili bezobzirnim pona{anjem ugroàva spokojstvo, tjelesni integritet ili du{evno zdrav-lje ~lana svoje porodice ili porodi~ne zajednice, kazni}e se nov~anom kaznom ili zatvorom do dvije godine” (~lan208 stav 1 Krivi~nog zakona Republike Srpske, Slu`beni glasnik Republike Srpske broj 49 od 25.6.2003. godine).

rad na slu~ajevima nasilja u porodici. Ovaj razlog se, me|utim, pominje i u istraìvanjukoje je proveo Evropski ènski lobi me|u dràvama ~lanicama Evropske Unije po kojem“zvani~nici (policajci, sudije itd.) nisu svjesni gender struktura mo}i, lo{e su trenirani i jed-nostavno im nedostaje znanja o porodi~nom nasilju” (Reality Check 23). Sljede}i razlog koji se moè prepoznati u Bosni i Hercegovini ali, prema Evropskom èn-skom lobiju, i u dràvama ~lanicama Evropske Unije je “nemogu}nost da se nasilnici uklo-ne iz svojih domova iako su u njima po~inili nasilje, ve} se pribjegava uklanjanju `rtava,iako zakoni predvi|aju druga~ije” (Reality Check 23). Zakoni o za{titi od nasilja u porodiciFederacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske su uveli za{titne mjere koje se nasilni-cima izri~u u prekr{ajnom postupku, i to, me|u ostalim: udaljenje iz stana, ku}e ili nekogdrugog stambenog prostora; zabranu pribliàvanja `rtvi nasilja; osiguranje za{tite `rtve nasi-lja; zabranu uznemiravanja ili uho|enja `rtve nasilja, ali su, “u ve}ini slu~ajeva ène i djecati koji moraju da napuste ku}i ili stan, a ne nasilnici” (Nikoli}-Ristanovi} 104). Nema zva-ni~nih podataka o tome koliko je za{titnih mjera izre~eno nasilnicima, izuzev neoficijelnihsaznanja5 da su u Republici Srpskoj od stupanja na snagu Zakona o za{titi od nasilja uporodici (01.01.2006 godine) izre~ene ukupno tri za{titne mjere, po jedna u Prijedoru, Do-boju i Isto~nom Sarajevu.Razlog za nesklad izme|u formalnog i stvarnog poloàja `rtava nasilja u porodici koji seprepoznaje i u zemljama Evropske Unije je i “nedostatak javne svijesti o porodi~nom nasi-lju” (Reality Check 23), ali i u zemljama Zapadnog Balkana, pa tako i Bosne i Hercegovine,u kojoj “nikada nijedna kampanja nulte tolerancije nije organizovana” (Nikoli}-Ristanovi}111) od strane vlada, “vlade ~esto podràvaju ili uzimaju aktivno u~e{}e u kampanjama kojeorganizuju i pokre}u nevladine organizacije” (Nikoli}-Ristanovi} 111), a “samo su skromninapori preduzeti od strane vlada u pravcu obezbe|ivanja da se nastavni planovi i programikoriste za prevenciju nasilja u porodici i da mediji uvaàvaju ène i promovi{u njihovopo{tovanje” (Nikoli}-Ristanovi} 111). U cijelom regionu, uklju~uju}i Bosnu i Hercegovinu, ali i zemlje Evropske Unije, “`rtve sunesklone prijavljivati porodi~no nasilje” (Reality Check 23). I ovdje stvarnost ne prati zakone,“nedostatak znanja i informacija, previ{e dugo trajanje krivi~nih postupaka koje obeshrabruje,strah od u~inioca (povezan sa nedostatkom efikasnih za{titnih mera), strah od izno{enja ujavnost privatnih stvari, strah od osude od strane porodice, dece, sredine” (Nikoli}-Ristanovi}97) su neki od uzroka, a najvi{e od svega to {to “`rtve nemaju dovoljno poverenja da }enjihova prava biti za{ti}ena i da }e u~inilac biti priveden pravdi” (Nikoli}-Ristanovi} 97).Ovo nepovjerenje `rtava u pravosudni sistem potvr|uju sudske presude kojima se izri~u bla-ge kazne po~iniocima, uglavnom uslovne osude, pa ~ak i za vi{e puta ponovljeno djelo na-silja u porodici, {to je u suprotnosti sa me|unarodnim standardima za{tite èna od nasilja uporodici koji preporu~uju poo{travanje krivi~nih sankcija. Naprotiv, intencija je ublaàvanjekrivi~nih sankcija, a po svemu sude}i i dalja marginalizcija nasilja u porodici, {to je vidljivoiz dosada{njeg toka postupka Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici Re-publike Srpske. Prijedlog izmjena upu}uje na zaklju~ak da }e se sve radnje nasilja u porodi-ci, uklju~uju}i i seksualno uznemiravanje i nasilje nad djecom, odnosno vaspitavanje djecekori{tenjem fizi~ke sile, smatrati prekr{ajima za koje }e se izricati nov~ane kazne!Ispunjavanje Preporuke Rec(2002)5 Komiteta ministara Savjeta Evrope dràvama ~lanicama oza{titi èna od nasilja koje sugeri{u da bi “zemlje ~lanice trebalo da klasifikuju sve oblikenasilja kao krivi~no djelo, revidiraju i/ili pove}aju kazne” (22), kao i da uvedu, razviju i/ili

22 5 Podaci dobijeni od sudija Prekr{ajnih odjeljenja Osnovnih sudova na okruglom stolu odrànom u Banja Luci23.02.2007. godine

23

pobolj{aju nacionalnu politiku protiv nasilja koja se temelji na: a) maksimalnoj sigurnosti i za{titi `rtava; b) osnaìvanju èna `rtava kroz optimalnu podr{ku i pomo} struktura kojima se izbe-

gava sekundarna viktimizacija; c) prilago|avanju krivi~nog i gra|anskog prava uklju~uju}i sudsku proceduru;d) podizanju javne svesti, edukaciji dece i mladih osoba; e) osiguravnju posebnog treninga za profesionalce/ke koji se suo~avaju sa problemom

nasilja nad ènama; f) prevenciji u svim relevantnim podru~jima

(13)bi svakako imalo pozitivan efekat na pribliàvanje stvarnog i pravnog poloàja èna `rtavanasilja u Bosni i Hercegovini. Uklanjanje uzroka koji odràvaju razli~it pravni i stvarni poloàjèna `rtava nasilja je svakako prvi korak kojeg Bosna i Hercegovina treba preduzeti kako bizaista za{titila ène `rtve porodi~nog nasilja i pokazala da je prekinula sau~esni{tvo sa direk-tnim izvr{iocima nasilja, a to je mogu}e samo aktivnijom ulogom dràve koja bi dono{enjemNacionalnog plana akcije u skladu sa me|unarodnim standardima obezbijedila pretpostavke zapobolj{anje stvarnog poloàja èna `rtava nasilja. Moje je mi{ljenje da su zakoni neophodni,ali da nisu dovoljni. Pored postojanja zakona potrebna je, kao i uvijek, i volja da se zakoniprovode u praksi a tome }e svakako doprinijeti dobro osmi{ljen Nacionalni plan akcije nad-gledanja koje treba prepustiti organizacijama koje se bave za{titom ènskih ljudskih prava ikoje imaju vi{egodi{nje iskustvo u zagovaranju ènskih ljudskih prava. Tim prije {to je sa-radnja dràve sa nevladinim organizacijama me|unarodni standard ljudskih prava.

Banja Luka, 16. juli 2007.

BBiibblliiooggrraaffiijjaa:Kratak vodi~ kroz CEDAW - Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije èna injezinu primjenu u Republici Hrvatskoj. Vlada Republike Hrvatske. Ured za ravnopravnostspolova. Pristupljeno 30.04.2007.http://www.ured-ravnopravnost.hr/dokumenti/cedaw.pdf

Krivi~ni zakon Republike Srpske. Banja Luka: Slu`beni list Republike Srpske broj 49,2003.Nikoli}-Ristanovi}, Vesna i Mirjana Dokmanovi}. Me|unarodni standardi o nasilju uporodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. Beograd: Prometej, 2006.Pekin{ka Deklaracija i platforma za akciju. Ministarstvo za ljudska prava i izbjegliceBosne i Hercegovine.Preporuka Rec(2002)5 Komiteta ministara dràvama ~lanicama o za{titi èna od nasilja iMemorandum sa obja{njenjima. Savjet Evrope. Autonomni ènski centar Beograd.Pristupljeno 30.05.2007. <http://www.womenngo.org.yu/images/Rec%282002%295.pdf>Reality Check: When Women’s NGOs Map Politics and Legislation on Violence againstWomen in Europe. European Women’s Lobby. Pristupljeno 26.04.2007http://www.womenlobby.org/SiteResources/data/MediaArchive/Violence%20Centre/News/NAP-final-feb07.pdf>Studija o nasilju u porodici u Bosni i Hercegovini. Helsin{ki parlament gra|ana.Pristupljeno 12.07.2007. http://www.hcabl.org/pdf/publikacije/Studija_o_nasilju[1].pdf Unveiling the hidden data on domestic violence in the European Union. EuropeanWomen’s Lobby. Pristupljeno 26.04.2007.

http://www.womenlobby.org/SiteResources/data/MediaArchive/Publications/Unveiling%20the%20hidden%20data.pdf Zakon o ravnopravnosti spolova u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Slu`beni list Bosne iHercegovine broj 16, 2003.Zakon o za{titi od nasilja u porodici. Banja Luka: Slu`beni glasnik Republike Srpskebroj 118, 2005.

UKRATKO O TRIBINI

Iz Zakon o za{titi od nasilja u porodici RS trebalo bi brisati sve odredbe koje nasilje uporodici tretiraju kao prekr{aj, jedan je od osnovnih zaklju~aka javne tribine odràne 16. ju-la u Banjoj Luci na temu “Koga {titi Zakon o za{titi od nasilja u porodici?”.Cilj organizovanja javne tribine sa ovom temom je bio da se, uo~i javnih rasprava koje seorganizuju u vezi sa izmjenama i dopunama Zakona o za{titi od nasilja u porodici, dopri-nese formulisanju {to kvalitetnijih amandamana koji }e biti dostavljeni skup{tinskim odbori-ma, a koji }e pobolj{ati predloèna rje{enja i u~initi Zakon primjenljivim. U uvodnom izlaganju Natalija Petri}, pravna savjetnica “Udruènih èna”, je istakla da je ì-vot bez nasilja svima pprraavvnnoo zagarantovan, ali da je fakti~ko stanje sasvim druga~ije. Ona smatra da dràva postoje}em zakonskim rje{enjima {alje jasnu poruku nasilniku da ne-}e biti ka`njen za nasilje po~injeno nad ènom. “Radnje nasilja nemaju jednaku teìnu. Nasilniku se kao olak{avaju}a okolnost uzima to {toje bio nasilan prema svojoj èni, a ne prema nekoj drugoj osobi. Svako opravdavanje dru-ga~ijeg postupanja prema po~iniocima nasilja koje je izvr{eno u privatnoj sferi i njihovoprivilegovanje u odnosu na po~inioca istih radnji u javnoj sferi predstavlja diskriminaciju isvrstava dràvu na stranu nasilnika”, naglasila je pravna savjetnica Udruènih èna. Ona jenavela da postoje samo nezvani~na saznanja prema kojima su u Republici Srpskoj za godi-

24

25

nu i po dana, koliko je na snazi Zakona o za{titi od nasilja u porodici, izre~ene svega triza{titne mjere predvi|ene ovim Zakonom. Petri}ka je podsjetila na brojne me|unarodne deklaracije i konvencije koje je BiH ratifikova-la, ali koje ne primjenjuje. “Vlade nikada nisu sprovele kampanju O tolerancije na nasilje, niti su organizovale edukaci-je za policajce, centre za socijalni rad i zdravstvene radnike koji rade sa `rtvama nasilja uporodici, iako je to njihova obaveza”, istakla je Petri}ka. “Ja smatram da je nasilje nad ènama najteì oblik kr{enja ènskih ljudskih prava i da kaotakvo mora biti sankcionisao kao krivi~no djelo”, naglasila je Peti}ka dodaju}i da bi trebalopove}ati kazne za nasilnike i obezbijediti maksimalnu sigurnost i za{titu `rtava nasilja. Prema njenom mi{ljenju mora se raditi na uklanjanju uzroka koji odràvaju razli~it pravni istvarni poloàj èna u BiH i dràva se mora aktivnije uklju~iti u obezbje|ivanje za{tite `rtavanasilja.

U raspravi koja je uslijedila istaknuta je nemjerljiva uloga nevladinih organizacija u borbiprotiv nasilja u porodici, potreba da se poja~a medijska promocija doma}ih i me|unarodnihstandarda koji reguli{u ovu problematiku, te potreba da se sa podizanjem svijesti i edukaci-jom o spre~avanju nasilja krene jo{ “od malih nogu”. Tako|e je dogovoreno da se sa tribine, kao zajedni~ki zaklju~ak, skup{tinskim odborima po-{alje prijedlog amandmana kojima }e se zatraìti brisanje svih ~lanova Zakona o za{titi odnasilja u porodici kojima se nasilje u porodici tretira kao prekr{aj, da se finansiranje sigur-nih ku}a osigura iz budèta entiteta sa 90% i budèta op{tina odnosno gradova sa 10%, teda smje{taj `rtava u sigurnu ku}u vr{i policija i/ili ovla{teni radnik centra za socijalni rad,odnosno organ starateljstva. Dogovoreno je i da se uputi amandman prema kojem bi semaksimalno trajanje boravka `rtve u sigurnoj ku}i u izuzetnim slu~ajevima moglo produìtiza jo{ tri mjeseca, odnosno do zavr{etka sudskog postupka i izvr{enja rje{enja kojim sepo~iniocu nasilja izri~e za{titna mjera.

Prikaz pripremilaDragana Dardi}

26

Banja Luka, 17.07.2007.

NNaarrooddnnaa SSkkuupp{{ttiinnaa RRSS ZZaakkoonnooddaavvnnii ooddbboorrOOddbboorr jjeeddnnaakkiihh mmoogguu}}nnoossttiiMMiinniissttaarrssttvvoo pprraavvddee RRSSGGeennddeerr CCeennttaarr VVllaaddee RRSSMMeeddiijjii

Po{tovani/e, u toku je proces dono{enja Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodicikoji je od velikog interesa za sve gra|ane/ke Republike Srpske, a posebno za ènei djecu `rtve porodi~nog nasilje koji su naj~e{}e `rtve nasilja u porodici.Podràvamo dono{enje Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici, aline sa odredbom koja nasilje u prodici tretira kao prekr{ajno djelo. Smatramo da na-silje u porodici kao najteì oblik kr{enja ènskih ljudskih prava mora biti sankcioni-sano kao krivi~no djelo.Na javnoj tribini odrànoj 16.07.2007 godine pod nazivom “Koga {titi Zakon o za{titiod nasilja u porodici” u organizaciji Udruènih èna i Helsin{kog parlamenta gra|anaBanja Luka, doneseni su slijede}i zaklju~ci:1. Predlaèmo da se iz nacrta Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u po-

rodici bri{u oni ~lanovi kojima se nasilje u porodici tretira i ka`njava u prekr-{ajnom postupku.

2. Predlaèmo da se finansiranje sigurnih ku}a za privremeno zbrinjavanje `rtavaporodi~nog nasilja osigura iz budèta entiteta sa 90% i budèta op{tina odnosnogradova sa 10%.

3. Predlaèmo da sme{taj `rtava u sigurnu ku}u vr{i policija i/ili ovla{teni radnikcentra za socijalni rad, odnosno organ starateljstva.

27

4. Predlaèmo da se maksimalno trajanje boravka `rtve u sigurnoj ku}i u izuzetnimslu~ajevima produì za jo{ tri mjeseca, odnosno do zavr{etka sudskog postupkai izvr{enja rje{enja kojim se po~iniocu nasilja izri~e za{titna mjera.

i u tom smislu dostavljamo slijede}e:

Amandmane na Nacrt Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici

Na ~lan 2. Nacrta Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici, kako sli-jedi:Rije~ “tuìla{tvo” bri{e se.Stav (3) iza rije~i “Nakon prikupljenih dokaza, policija...” bri{e se: “ podnosi zahtjev

za pokretanje prekr{ajnog postupka nadle`nom sudu protiv po~inioca nasi-lja, a ukoliko postoje osnovi sumnje da po~injeno nasilje ima obilje`jakrivi~nog djela nasilja u porodici ili u porodi~noj zajednici”, a nakon rije~i“o tome }e bez odlaganja obavijestiti nadle`no tuìla{tvo dodaje se: “ipodnijeti izvje{taj o izvr{enom krivi~nom djelu”.

Na ~lan 4. Nacrta Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici, kako slijedi:Stav (2) iza rije~i: “bez straha i opasnosti” dodaje se rije~ “policija i”.Stav (3) iza rije~i: “iz budèta” dodaje se rije~ “entiteta”.Stav (4) dodaje se: “Izuzetno, trajanje ove mjere moè se produìti jo{ tri mjeseca,

odnosno do zavr{etka sudskog postupka i izvr{enja rje{enja kojim se po-~iniocu nasilja izri~e za{titna mjera”.

Na ~lan 5. Nacrta Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici, kako slijedi:Bri{e se stav (1) koji glasi: “U ~lanu 8. u stavu (1), poslije rije~i: “za{titna mjera”,

bri{e se ta~ka i dodaju se rije~i: “i nov~ana kazna”.

Na ~lan 6. Nacrta Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici, kako slijedi:Stav (7) umjesto rije~i: “humanitarne organizacije” treba da stoji: “dru{tveno korisni rad”.

Na ~lan 9. Nacrta Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici, kako slijedi:u stavu (5) se iza rije~i “najkasnije u roku od” bri{e rije~ “{est” i zamjenjuje sa

rije~i “tri”.

Na ~lan 10. Nacrta Izmjena i dopuna Zakona o za{titi od nasilja u porodici, kako slijedi:U ~lanu 20. bri{u se stav (1) i stav (2).

Nada Golubovi} Lidija @ivanovi}predsjednica “Udruè ène” izvr{na direktorica

“Helsin{ki parlament gra|ana”

4. JAVNA TRIBINA

DIJANA \URI}

PSIHOLO[KE KARAKTERISTIKE @RTAVA PORODI^-NOG NASILJA

Porodi~no nasilje predstavlja psihosocijalni problem, kako po svom nastanku tako i po na-~inima za rje{avanje istog. Ne postoje odre|ene biolo{ke ili psiholo{ke karakteristike, kaonpr. {to su inteligencija, temperament, karakter, koje bi neku osobu predisponirale za ulogu`rtve nasilja. @rtva ili po~initelj se postaje u toku socijalizacije. Postojanje tradicionalnih od-nosa po kojima je mu{karac taj koji dominira, a èna i djeca su njegovo vlasni{tvo, svje-do~enje nasilju u vlastitoj porodici, predstavljaju put za prihvatanje i primjenu nasilja ukasnijem ìvotu. Ukoliko ovi faktori i nisu prisutni, ìvot sa nasilnikom dovodi do osje}ajaneadekvatnosti, krivnje, gubitka samopo{tovanja i samopouzdanja, posttraumtskog stresnogporeme}aja i drugih simptoma koji dovode do promjena u funkcionisanju li~nosti. Da biprevazi{la ova osje}anja èna, ìve}i u porodici u kojoj je naslje nad njom ~esta pojava,razvija li~ni mehanizam preìvljavanja koji uklju~uje:1. Razvitak odre|ene simpatije prema agresoru, njegovu za{titu ili opravdavanje njegovog

pona{anja. Nekome “izvana” te{ko je razumjeti takvo ènino pona{anje i razloge zbogkojih ona ne dopu{ta drugima da “guraju nos u njene privatne stvari”.

2. Razvitak ekstremne pasivnosti, odgovaraju}i odmah na sve agresorove zahtjeve bez pro-testa. To uklju~uje i opominanje djece da ne izazivaju na agresiju (“ti{ina dok otacspava”) ili poziv da ga slu{aju, jer }e to osigurati njihovu sigurnost.

3. Funkcioniranje poput automata, bez ikakve samostalnosti u osje}ajima, razmi{ljanjima iliakciji. @ena samu sebe stavlja u sredi{te oko kojeg se zadovoljavaju zahtjevi i potrebeagresora.

4. Zlostavljanje djece, kao izraz osobne nemo}i da se suprostavi agresoru koji je naj~e{}eja~i i sna`niji. Na djeci je mogu}e “iskaliti” sav nagomilani bijes.

Pored ovog ène mogu imati i razli~ite stavove prema nasilju u porodici koji se mogu pre-poznati prema njenom izboru pona{anja:1. Negiranje problema

Problem ne postoji, te stoga i ne treba traìti rje{enja. @ene koje su izabrale ovaj pristup~esto razvijaju neodgovaraju}a zdravstvena pona{anja kao {to je prekomjerno uzimanjelijekova (osobito sedativa), prekomjerno pijenje, pu{enje, jelo (previ{e ili premalo).

2. Pozitivno preoblikovanje problemaOvo nastojanje pozitivnog preoblikovanja veli~ine problema uklju~uje o~ekivanje kako }e“biti bolje” jer postoji ljubav, zajedni~ki ìvot, djeca, itd.

3. Samooptuìvanje i traènje opravdanjaDio èna koje proìvljavaju nasilje u svakodnevnom ìvotu spremno je “opravdati” nasi-lje partnera izjavama kao {to su “Mo`da sama izazivam nevolju”, “On je nagle naravi”,ili “Divan je kad ne pije”.

28

29

4. Samokontrola i kontrola drugihU prilagodbi na postoje}e stanje èna se ~esto priklanja stavu kako je nasilnik “izazva-n”, te stoga pa`ljivo izabire postupke i rije~i u komunikaciji. êsto se to odnosi i nadjecu koja “ne smiju ljutiti tatu”, i sl.

5. Aktivno rje{avanje problemaUz prilagodbu na svakodnevnu situaciju u ku}i, èna pronalazi i ima “skriveno” rje{enjekoje }e joj pomo}i u kriznoj situaciji. Naj~e{}e je to plan kuda i kako oti}i ako situa-cija postane opasna, te ona izgubi kontrolu nad njom ili dotada{nja pona{anja ne dajurezultat.

6. Traènje socijalne podr{keDio èna traì podr{ku u kriznoj situaciji. Vi{e se o~ekuje od prijatelja i rodbine negood profesionalne slu`be kao {to je socijalna ili zdravstvena za{tita.

Mnoge ène umanjuju nasilje koje su preìvjele. Potiskuju negativna iskustva i ìve od sje-}anja na “dobra vremena”. One vjeruju mu{karcu kada kaè da mu je ào i da }e se pro-mijeniti. I u slu~ajevima kad èna partnerovo pona{anje vrednuje kao nasilje, vrlo je va`noza nju da s nekim o tome razgovara. U dru{tvu koje naginje tome da ènu ~ini suodgo-vornom za nasilje koje je preìvjela ili proìvljava, ène imaju mnogo manje mogu}nosti dao tome progovore. Boje se, a naàlost, su ~esto u pravu, da ih nitko ne}e uzeti “za ozbilj-no”, te da }e im biti pripisana krivnja za zlostavljanje koje proìvljavaju. Osim toga, u veli-kom broju slu~ajeva zlostavlja~ isti~e konkretnu prijetnju svojoj `rtvi ako nekome ispri~a {tojoj se doga|a, zbog ~ega se ona dvoumi potraìti pomo}, jer prijetnje uzimaju vrlo ozbiljno(“Ubit }u te, ubit }u djecu, ubit }u sebe…”). Da postoje ozbiljni razlozi za uvaàvanje tihprijetnji, govore nam gotovo svakodnevni ~lanci u crnim hronikama.Jedan od problema je i uvrijeèno shvatanje da je nasilje privatna stvar ili ènin intimniproblem koji ona treba da rje{ava na svoj na~in. Pri tom se zaboravlja se da nije svakaèna dovoljno sna`na i hrabra da to u~ini. Jer, za razvitak i primjenu konstruktivnih oblikarje{avanja porodi~nog nasilja treba samopo{tovanje. Ono je naj~e{}e izgubljeno, te je pot-rebna pomo} i podr{ka drugih kako bi se ono oja~alo ili vratilo, bez dodatnih pitanja ipredrasuda. Osim toga, istraìvanja su pokazala da ène nedovoljno povezuju svoje zdravljei pravo na njega s nasiljem u porodici. Dodatni problem je uloga ène-majke, jer u cije-lom procesu naj~e{}e stradaju djeca. Tako|er treba uzeti u obzir i ulogu ène izvan porodi-ce, tj. njenu radnoj i dru{tvenu ulogu, {to problem vodi izvan “~etiri zatvorena zida”.Ipak, odluku kako se pona{ati u svakodnevnom ìvotu sa partnerom nasilnikom donosi ènasama i, pravo i odgovornost su na individualnom nivou, ali {ira i uà okolina utje~u naèninu odluku i/ili snose posljedice bilo kojeg njenog izbora.

Usporedba obilje`ja èna `rtava i mu{karaca po~initelja nasilja u porodici

30

OOBBIILLJJEE@@JJAA @@EENNAA @@RRTTAAVVAA NNAASSIILLJJAA OOBBIILLJJEE@@JJAA MMUU[[KKAARRAACCAA PPOO^̂IINNIITTEELLJJAA NNAASSIILLJJAA

1. Imaju nisko samopo{tovanje i uz to veza-no podcjenjivanje vlastitih sposobnosti dabilo {ta u~ine.

1. Imaju nisko samopo{tovanje.

2. Vjeruju u sve mitove o nasilnim odnosima. 2. Vjeruju u sve mitove o nasilnim odnosima.

3. Imaju tradicionalne stavove prema podjelispolnih uloga u obitelji. Uvjerene su da jemu{karac glava obitelji, da se same nemogu brinuti o sebi i da su ovisne omu{karcu.

3. Imaju tradicionalne stavove o mu{koj su-periornosti i stereotipni pogled na ulogumu{karca u obitelji.

4. Vjeruju da mogu sprije~iti bijes zlostavlja-~a i prihva}aju odgovornost za njihoveakcije.

4. Okrivljavaju druge za svoje pona{anje.

5. O~ituju ozbiljne stresne reakcije i psihoso-matske smetnje.

5. Imaju ozbiljne stresne reakcije, a zloupotre-ba alkohola i nasilja su ~esti mehanizmisuo~avanja sa stresom.

6. Koriste seks kao na~in uspostavljanja blis-kosti.

6. êsto koriste seks kao akt nasilja.

7. Vjeruju da im nitko ne moè pomo}i rije-{iti njihovu neugodnu situaciju.

7. Smatraju da zbog nasilnog pona{anja pre-ma èni ne bi trebali trpjeti nikakve nega-tivne posljedice.

8. Dugo trpe patnju, frustraciju i pasivnoprihva}aju pona{anje nasilnika uz usmjera-vanje ljutnje prema sebi.

8. Imaju slabu kontrolu impulsa, nisku tole-ranciju na frustraciju, eksplozivnu i nepred-vidljivu narav, lako “ulije}u” u bijes, stalnoiskazuju, ali i ~esto uspje{no maskirajusvoju srd`bu.

9. Pokazuju neograni~eno strpljenje u o~eki-vanju “~arobne kombinacije” za rje{avanjebra~nih problema i bra~nog nasilja.

9. Imaju slabu sposobnost odgode zadovolj-stva i jako su orijentirani na “sada”.

10. Postupno pove}avaju socijalnu izolacijuuklju~uju}i gubitak kontakta sa svojomobitelji i prijateljima.

10. Opisuju svoj kontakt s partnerom kao naj-bliì koji su ikada imali, ali ostaju u kon-taktu sa svojom obitelji.

11. Bezuspje{ne su u uvjeravanju partnera usvoju lojalnost i bespomo}ne pred optu`-bama da se “zavodljivo” odnose premadrugima.

11. Izrazito su ljubomorni i kontroliraju partne-ricu. êsto je optuùju za nevjeru i velikistrah od odbacivanja ili “prijevare”.

12. Postupno gube osje}aj osobnih granica,nisu u stanju dobro procijeniti prijetnju iprihva}aju krivnju.

12. Naru{avaju osobne granice partnerice i od-bijaju odgovornost za bra~ne, obiteljske iliposlovne neuspjehe ili svoje nasilno pona-{anje.

13. Vjeruju da }e privremeno prihva}anje par-tnerovog nasilja dovesti do dugotrajnogrje{avanja obiteljskih problema rukovode}ise mislima “Kad bi samo…!”.

13. Vjeruju da njihovo prijete}e pona{anje ~uvaobiteljsku jezgru i da to ~ine za dobroobitelji.

31

Banja Luka, 06.12.2007.

UKRATKO O TRIBINI

U okviru 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ènama, Udruène ène i Helsin{ki parlamentgra|ana Banja Luka organizovali su javnu tribinu o psiholo{kim karakteristikama `rtava po-rodi~nog nasilja. Klini~ka psihologinja Dijana \uri} govorila je o psiholo{kim mehanizmima,koje `rtva nasilja razvija, poput negiranja problema i samooptuìvanja za situaciju u kojoj sena{la, te oklijevanja prijavljivanja nasilja. Ona je istakla da je, iako pri~a o nasilju u poro-dici vi{e nije tabu tema, jo{ uvijek kod mnogih uvrijeèno shvatanje da je nasilje privatnastvar ili ènin intimni problem, koji treba da se rje{ava u okviru porodice.Ve}ina pitanja i komentara u~esnica i u~esnika odnosila se na mehanizme za{tite `rtava iprevencije nasilja u porodici, ali jednu u~esnicu, koja je u direktnom kontaktu sa `rtvomnasilja ipak je interesovalo {ta moè da uradi da ohrabri svoju prijateljicu da prijavi prob-lem. “Ona je moja dobra prijateljica, ali vi{e ne mogu da izdrìm pritisak jer se svaki na{razgovor svodi na pri~u o tom problemu. Svaki put kaèm da mora ne{to u~initi po tompitanju, da mora prijaviti problem, a onda razgovor prestaje i ona se povla~i. Nikako nemogu da probijem taj zid, a na{i susreti su postali toliko iscrpljuju}i da, naàlost, po~injemda je izbjegavam”, rekla je ona, traè}i savjet kako da pomogne u ovakvoj situaciji. \uri}ka je odgovorila da je ovo uobi~ajeno pona{anje `rtve koja sa nekim èli da podijeliproblem i na neki na~in traì pomo}, ali jo{ uvijek nije spremna prijaviti nasilje. “Shvatamkoliko Vam je te{ko. Ipak, recite joj da se jako lo{e osje}ate zbog toga {to se njoj de{avai da ho}ete da joj pomognete, ali da je jedini na~in da rije{i problem da prijavi nasilje.Otvoreno joj kaìte da Va{i razgovori nikuda ne vode, da se jako lo{e osje}ate nakon njih,

14. Prihva}aju krivnju za partnerovo nasilje,vjeruju da si partner “nije mogao pomo}i”,smatraju da je njihovo pona{anje bilo pro-vokativno i okrivljavaju same sebe.

14. Nemaju osje}aj krivnje ili gri`nje savjestina emocionalnoj razini, ~ak i kad intelek-tualno priznaju svoje nasilno pona{anje.

15. Imaju povijest zlostavljanja u porodici biloda su bile o~evici nasilja me|u roditeljimaili da su neposredno bile izloène nasilju udjetinjstvu.

15. Imaju povijest nasilja u porodici. Mnogi odnjih su kao djeca gledali svog oca kakotu~e majku ili su bili izloèni nasilju rodi-telja.

16. Sudjeluju u uspostavljanju hijerarhije nasilja,tj. u odre|ivanju koja je razina nasiljaprihvatljiva za koje “propuste”.

16. Sudjeluju u uspostavljanju hijerarhije nasi-lja.

17. êsto razmi{ljaju o samoubojstvu, imajupovijest poku{aja samoubojstva, ~esto èleda im je partner mrtav i izlaù se rizikuda po~ine ubojstvo u samoobrani.

17. Uspostavljaju kontrolu nad partnericom pri-jete}i samoubojstvom kad ih partnerica po-ku{a ostaviti.

18. Prihva}aju djecu kao zalog odnosa i osje-}aju se nemo}ne da za{tite djecu.

18. êsto koriste djecu kao zalog i na~in odr-àvanja kontrole u vezi.

da ne moète da spavate i da Vam je svaki susret sve teì i teì, te da je jedini na~in dato prestane da ona ne{to preduzme”, pojasnila je. Ostali u~esnici i u~esnice fokusirali su se na zbrinjavanje `rtava nasilja u sigurnim ku}ama,a posebno na finansijske aspekte njihove odrìvosti. Ocijenjeno je da su sigurne ku}e za`rtve nasilja u porodici efikasan mehanizam za{tite `rtve u trenutku akutnog nasilja, kao imjesto za njenu rehabilitaciju i izlazak iz uloge `rtve. Osim toga, s ciljem ekonomskog os-naìvanja, `rtvama se u toku boravka u sigurnoj ku}i nastoji pomo}i da prona|e zaposlenje,{to je za sada uspjelo u jednom slu~aju, gdje je banjalu~ki Motel “Dragana” zaposlio jednu`rtvu nasilja, ili se poku{avaju oìvjeti njihovi talenti i vje{tine, npr. izrade ukrasnih pred-meta i drugih rukotvorina, koje bi se mogle prodati na trì{tu. Me|utim, finansijska sredstva za sigurne ku}e jo{ uvijek nisu osigurana. Trenutno smje{taj`rtava samo u Banjoj Luci finansira Centar za socijalni rad, dok u drugim mjestima sigurneku}e jo{ uvijek finansiraju strani donatori. Stoga su u~esnice i u~esnici predloìli da se iz-mjenama i dopunama Zakona o za{titi od nasilja u porodici precizira obaveza finansiranjasigurnih ku}a, tako da se 70% cjelokupnih tro{kova finansira iz entitetskog budèta, a 30%iz budèta op{tina i gradova, ~ime bi se dijelom rasteretili op{tinski budèti, a i osiguralokvalitetnije finansiranje sigurnih ku}a i u siroma{nijim op{tinama. Preporu~eno je da u Re-publici Srpskoj treba otvoriti najmanje pet skloni{ta koja }e biti u potpunosti finansirana izbudèta entitetske i lokalne vlasti, i to u regijama u kojima postoje Javna tuìla{tva: Trebi-nje, Isto~no Sarajevo, Bijeljina, Modri~a (regija Doboj) i Banja Luka.Prisutnima je predstavljen i mobilni tim koji reaguje u slu~ajevima prijavljivanja nasilja uporodici na podru~ju Grada Banja Luka, a koji ~ine predstavnice i predstavnici Centra zasocijalni rad Banja Luka, “Udruènih èna Banja Luka” i policije. Ovaj tim po pozivu polici-je ide na lice mjesta, i u zavisnosti od situacije reaguje na odgovaraju}i na~in, od razgo-vora do ponude smje{taja `rtvi u sigurnu ku}u.

Prikaz pripremioAleksandar @ivanovi}

32

33

MMiinniissttaarrssttvvoo zzddrraavvlljjaa ii ssoocciijjaallnnee zzaa{{ttiittee ((nn//rr gg.. LLjjuubboo LLeeppiirr,, zzaammjjeenniikk mmiinniissttrraa))MMiinniissttaarrssttvvoo pprraavvddeeNNaarrooddnnaa sskkuupp{{ttiinnaa RRSS ((nn//rr gg||aa.. NNaaddaa TTee{{aannoovvii}},, ppoottpprreeddssjjeeddnniiccaa))OOddbboorr jjeeddnnaakkiihh mmoogguu}}nnoossttii NNaarrooddnnee sskkuupp{{ttiinnee RRSS ((nn//rr gg||aa.. IIvvkkaa RRiissttii}},, pprreeddssjjeeddnniiccaa))GGeennddeerr cceennttaarr RRSSMMeeddiijjii

Helsin{ki parlament gra|ana Banja Luka i Udruène ène Banja Luka organizovali suu srijedu 05.12.2007. godine, javnu tribinu pod nazivom PPSSIIHHOOLLOO[[KKEE KKAARRAAKKTTEERRIISS-TTIIKKEE @@RRTTAAVVAA PPOORROODDII^̂NNOOGG NNAASSIILLJJAA.. Tribini je prisustvovalo 30 èna i mu{karacaiz institucija, politi~kih partija, nevladinih organizacija, {kola i medija. Nakon izlaganja klini~ke psihologinje Dijane \uri} o psiholo{kim mehanizmima koje`rtva nasilja razvija, poput negiranja problema i samooptuìvanja za situaciju u kojojse na{la, te oklijevanja prijavljivanja nasilja, kao i konstatacije prisutnih da se Zakono za{titi od nasilja u porodici nedovoljno primjenjuje i da rad institucija koje {tite`rtvu nije dovoljno uskla|en, prisutne gra|anke i gra|ani definisali su sljede}e:

ZZAAKKLLJJUU^̂KKEE II PPRREEPPOORRUUKKEE1. Sigurne ku}e za ène `rtve nasilja u porodici su efikasan mehanizam za{tite `r-

tve u trenutku akutnog nasilja, ali i mjesto za njenu rehabilitaciju i izlazak izuloge `rtve. Preporuka ekspertske grupe Savjeta Evrope je da bi ttrreebbaalloo ddaa nnaassvvaakkiihh 77550000-1100000000 ssttaannoovvnniikkaa ttrreebbaalloo ddaa ppoossttoojjii jjeeddnnoo mmjjeessttoo uu sskklloonnii{{ttuu. Uva-àvaju}i te{ku materijalnu situaciju i trenutne finansijske mogu}nosti RepublikeSrpske, zbog koje nije realno o~ekivati potpuno finansiranje provo|enja ove pre-poruke iz javnih budèta, pozivamo institucije Republike Srpske da osiguraju:

- da se u izmjenama i dopunama Zakona o za{titi od nasilja u porodici preciziraobaveza finansiranja sigurnih ku}a tako da se 70% tro{kova finansira iz entitet-skog budèta, a 30% iz budèta op{tina i gradova. Ta sredstva moraju biti us-kla|ena sa potrebama i dovoljna za potpuno funkcionisanje sigurnih ku}a,

- da se u RS otvori najmanje pet skloni{ta koja }e biti u potpunosti finansirana izbudèta entitetske i lokalne vlasti, i to u regijama u kojima postoje Javna tuì-la{tva: Trebinje, Isto~no Sarajevo, Bijeljina, Modri~a (regija Doboj) i Banja Luka.

2. @rtve nasilja u porodici treba da budu prepoznate Zakonom o socijalnoj za{titiRS kao socijalna kategorija, a sigurne ku}e kao ustanove socijalne za{tite, {to}e im osigurati adekvatnu pomo} i podr{ku.

3. Kao primjer dobre prakse prepoznate su intervencije “mobilnog tima” na podru~-ju Banje Luke u okviru kojeg je osigurana saradnja policije, Centra za socijalnirad i nevladine organizacije “Udruène ène” koji zajedno izlaze na teren, inter-veni{u na licu mjesta i u mogu}nosti su da u slu~aju potrebe ponude `rtvi hi-tan smje{taj u sigurnu ku}u.

Tribina je realizovana pod pokroviteljstvom {vedske fondacije Kvinna Till Kvinna.

Nada Golubovi} Lidija @ivanovi}predsjednica “Udruè ène” izvr{na direktorica

“Helsin{ki parlament gra|ana”

5. JAVNA TRIBINA

PRIKAZ JAVNE TRIBINE ”@ENE U POLITICI” NA KOJOJ JE UVODNI~ARKABILA NADA TE{ANOVI}, POTPREDSJEDNICA NARODNE SKUP{TINE REPUBLIKESRPSKE ODRAÀNA 14. DECEMBRA 20007.

@ene u politi~kom ìvotu doìvljavaju vi{estruku diskriminaciju. U stranci, èna se izuzetnote{ko izbori za svoj poloàj, u~e{}e u tijelima stranke i na kandidatskim listama. Nakon to-ga diskriminisana je u kampanji gdje bez li~ne kampanje ne moè ostvariti ni{ta, jer je natribinama i u medijima u sjeni strana~kih lidera, a na kraju zbog predrasuda javnosti, pa isamih èna, mali dio bira~kog tijela glasa za nju. Osim toga, politikom se moè baviti sa-mo èna koja je ekonomski nezavisna, koja ne mora brinuti za osnovne egzistencijalne pot-rebe porodice i djece i koja ima podr{ku svojih bli`njih, jer u ve}ini porodica jo{ uvijekvlada tradicionalna podjela poslova. Ovo su neke od poruka koje je iz svog vi{egodi{njegpoliti~kog iskustva na javnoj tribini “@ene u javnom i politi~kom ìvotu” uputila potpred-sjednica Narodne Skup{tine Republike Srpske Nada Te{anovi}. Me|utim, nije nemogu}e izboriti se, o ~emu svjedo~e i rezultati postignuti u prethodnoj de-ceniji - od dvije poslanice u 1996. godini, danas u Narodnoj skup{tini Republike Srpskeima 19 èna. Stranka nezavisnih socijaldemokrata od 41 poslanika ima 13 poslanica, uGradskoj skup{tini Banje Luke od 31 odborni~kog mjesta, 9 je èna.Svoj politi~ki anga`man Nada Te{anovi} je zapo~ela u maloj stranci - Socijalno liberalnojstranci. 1998. godine bila je nositeljica liste za Narodnu skup{tinu Reblike Srpske. “Znalismo da nemamo {ansu, bilo nam je besmisleno i dràti tribine i voditi kampanju. CijelomGospodskom ulicom bile su izlijepljene moje slike, a ja se nisam mogla pogledati. Samose okrenem i bjeìm”, opisuje Te{anovi}ka svoj odnos prema prvoj kampanji. Nakon {to sepredsjednik stranke povukao, do{lo je do njenog slabljenja i ve}ina ~lanova liberala odlu~ilaje da se stranka spoji sa Strankom nezavisnih socijaldemokrata. “Ve}ina nas je pre{la uSNSD, jer smo smatrali da je to normalna orijentacija, najblià onome {to smo do sadaradili. Utopili smo se u veliku stranku”, kaè ona.2000. Nada Te{anovi} je bila kandidatkinja na odborni~koj listi za Skup{tinu Grada BanjaLuka. “Te{ko se bilo sna}i, ali gledala sam gdje ima èna, s njima sam sara|ivala, s njimaje lak{e. Niko od èna nije pravio li~nu kampanju i rezultati su bili slabi”, sje}a se Te{a-novi}ka i navodi da je u Skup{tinu Grada u{la, jer je jedan kolega zbog sukoba interesanapustio odborni~ko mjesto i oti{ao na bolju poziciju.“Na op{tim izborima 2002. i u izbornim godinama nakon toga shvatila sam va`nost li~nekampanje i tada sam bez obzira na ono {to je stranka radila dodatno organizovala uli~nekampanje, kampanje od vrata do vrata. Taj period je bio najbolji i stoga {to ène po~injuda shvataju da treba da podràvaju svoje koleginice na listi”, kaè Nada Te{anovi}.Ona je istakla da su programi edukacije i podr{ka nevladinih organizacija bili od izuzetneva`nosti za njen politi~ki uspjeh, jer je sa njima pro{la mnoge programe obuke, nau~ilamnogo o temama kojima se vlade ili poslanici ina~e detaljnije ne bave, kao {to je nasilje uporodici, ravnopravnost polova, ljudska prava i sl. Kao pozitivan primjer, kada su sve ènejednoglasno podràle inicijativu nevladinih organizacija, Te{anovi}ka je navela saglasnost 19èna iz Narodne skup{tine RS da se Zakon o za{titi od nasilja u porodici unaprijedi i da

34

35

se osigura stabilno finansiranje sigurnih ku}a za ène `rtve nasilja.U diskusiji nakon izlaganja, Memnuna Zvizdi}, direktorica organizacije “@ene ènama” poz-dravila je ovaj primjer, ali i dodala da se razo~arala u mnoge politi~arke sa kojima je sara-|ivala i koje su NVO educirale, jer nisu nastavile da odgovaraju na potrebe gra|ana igra|anki, a neke su ~ak i izjavile da su sada “odgovorne samo svom predsjedniku”.Nevenka Trifkovi}, biv{a poslanica Partije demokratskog progresa, rekla je da ve} mjesecimanije aktivno u politici, ali da se dobro osje}a zato {to joj nevladin sektor nije okrenuo le|ai {to je i dalje njegov dio. Prema njenim rije~ima, i izabrane politi~arke trebalo da ostanuu bliskom kontaktu sa nevladinim organizacijama i gra|ankama i gra|anima. Kako bi se unaprijedio poloàj èna u javnom i politi~kom ìvotu, u~esnice su zaklju~ile dau daljem radu prioritet treba da bude zalaganje za izmjene i dopune Izbornog zakona BiH injegovo uskla|ivanje sa Zakonom o ravnopravnosti polova. Prvenstveno, to treba uraditi udijelu koji reguli{e sastavljanje kandidatskih lista i to na na~in da stranke moraju obezbije-diti jednak broj kandidata i kandidatkinja naizmjeni~no raspore|enih na listi. S obzirom daravnomjerna zastupljenost na listi ne garantuje i izbor ve}eg broja èna, potrebno je osigu-rati i da se kompenzacioni mandati u skup{tinama popunjavaju osobama manje zastupljenogpola iz stranke kojoj taj mandat pripada. Zakoni koji reguli{u izbor i imenovanja u izvr{nuvlast tako|e nisu usagla{eni sa Zakonom o ravnopravnosti polova BiH. Desanka Ra|evi}, biv{a poslanica Srpske demokratske stranke, je rekla da je strana~ke ko-lege u posljednje vrijeme marginalizuju. “Prvi put sam na parlamentarnim izborima 1996.godine osjetila da nekom smetam. Svi su se brinuli da ne budem izabrana”, objasnila je.Prvi put je u parlament u{la 98. godine zahvaljuju}i kvotama. Kada su se pripremale liste,javljeno mi je da hitno do|em u Banski dvor u Banjaluci i prihvatim da budem na listi, jerSDS nije imao èna, kada je trebalo da se ispo{tuju izborna pravila. “Da se pitalo stranku,ja ne bih bila poslanik, ali tada je vaìlo jo{ jedno pravilo - da ako stranke dobiju ve}ibroj mjesta vodi se ra~una o ravnopravnosti polova, pa ne ide mu{karac sa broja 4 negoèna sa broja 6, na kojem sam ja bila”, rekla je Ra|evi}. Op{ti problem za ènu u politici je {to mu{karci ravnopravnost polova ne posmatraju su{-tinski, ve} u njoj vide li~nu ugroènost odnosno pravilo da “jedna èna vi{e” automatskizna~i “jedan mu{karac manje”.

Prikaz pripremioAleksandar @ivanovi}

36

Banja Luka, 17.12.2007.IIzzbboorrnnaa kkoommiissiijjaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinneeAAggeenncciijjaa zzaa rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinneeKKoommiissiijjaa zzaa oossttvvaarriivvaannjjee rraavvnnoopprraavvnnoossttii ppoolloovvaa PPaarrllaammeennttaarrnnee sskkuupp{{ttiinnee BBoossnnee ii HHeerr-cceeggoovviinneeKKoommiissiijjaa zzaa jjeeddnnaakkoopprraavvnnoosstt ssppoolloovvaa PPaarrllaammeennttaa FFeeddeerraacciijjee BBiiHHOOddbboorr jjeeddnnaakkiihh mmoogguu}}nnoossttii NNaarrooddnnee sskkuupp{{ttiinnee RRSS ((nn//rr gg||aa.. IIvvkkaa RRiissttii}},, pprreeddssjjeeddnniiccaa))NNaarrooddnnaa sskkuupp{{ttiinnaa RRSS ((nn//rr gg||aa.. NNaaddaa TTee{{aannoovvii}},, ppoottpprreeddssjjeeddnniiccaa))GGeennddeerr cceennttaarr RReeppuubblliikkee SSrrppsskkeeGGeennddeerr cceennttaarr FFeeddeerraacciijjee BBoossnnee ii HHeerrcceeggoovviinneeMMeeddiijjii

Helsin{ki parlament gra|ana Banja Luka i Udruène ène Banja Luka organizovali suu petak 14.12.2007. godine, javnu tribinu pod nazivom @ENE U POLITICI. Tribini jeprisustvovalo 30 èna i mu{karaca iz institucija, politi~kih partija, nevladinih organi-zacija i medija.Nakon izlaganja potpredsjednice Narodne skup{tine Republike Srpske Nade Te{anovi}o izazovima i preprekama sa kojima se susre}u ène na putu do kandidatskih lista iizbora u institucije vlasti, prisutne gra|anke i gra|ani definisali su sljede}e:

ZZAAKKLLJJUU^̂KKEE II PPRREEPPOORRUUKKEE1. Kandidatkinje u izbornom procesu su vi{estruko diskriminisane u odnosu na

kandidate: 1) od strane vlastitih stranaka – prilikom formiranja izbornih lista, teprilikom izbora kandidata koji }e u~estvovati na javnim tribinama i medijima, 2)zbog prisustva rodnih stereotipa u javnosti prema kojima èna ne treba da sebavi politikom, 3) a prema navodima politi~arki i nevladinih organizacija bilo jei primjera u proteklim kampanjama kada su kolege sa liste u kampanjama “odvrata do vrata” lobirale protiv svojih koleginica,

2. Izborni zakon BiH je hitno potrebno izmijeniti, u~initi ga rodno osjetljivim i us-kladiti sa Zakonom o ravnopravnosti polova Bosne i Hercegovine, Konvencijom oeliminaciji svih oblika diskriminacije èna (CEDAW) i preporukama CEDAW ko-miteta Ujedinjenih nacija.

3. Izbornim zakonom treba propisati da svaka kandidatska lista uklju~uje jednakbroj kandidata i kandidatkinja (kandidate oba pola) naizmjeni~no raspore|enih nakandidatskoj listi.

4. Izbornim zakonom treba propisati da isto pravilo vaì i za kompenzacijske liste,te da na~in popunjavanja kompenzacijskih mandata, tako|e bude uskla|en saZakonom o ravnopravnosti polova – da se kompenzacijski mandati popunjavajuosobama manje zastupljenog pola u instituciji za koju su organizovani izbori, asa liste stranke kojoj taj mandat pripada.

Tribina je realizovana pod pokroviteljstvom {vedske fondacije Kvinna Till Kvinna.

Nada Golubovi} Lidija @ivanovi}predsjednica ”Udruène ène” izvr{na direktorica

”Helsin{ki parlament gra|ana”

37

ISTRA@IVANJE O RODNIM STEREOTIPIMA

PPRREEGGLLEEDD AAKKTTIIVVNNOOSSTTII

Udruène ène Banja Luka i Helsin{ki parlament gra|ana uz stru~nu i savjetodavnu podr{kuGender centra Vlade RS su u sklopu projekta “@ena Danas”, provele istraìvanje pod nazi-vom “Rodne uloge i sterotipi” u periodu mart – juli 2007. godine. Osnovni motiv za reali-zaciju ovog istraìvanja je bila spoznaja i podaci o maloj participaciji èna u javnom i po-liti~kom ìvotu u Bosni i Hercegovini.U okviru istraìvanja anketirano je 680 odbornica/vije}nica i odbornika/vije}nika, ~lanova i~lanica komisija za ravnopravnost polova i ostalih slu`benika i slu`benica zaposlenih u op-{tinskim/gradskim upravama Banjaluke, Biha}a, Bijeljine, Mostara, Prijedora, Trebinja, Tomis-lavgrada, Sarajeva, Tuzle i Vi{egrada. Istraìvanjem smo èljeli utvrditi koliko su oni koji rade i odlu~uju u organima lokalne up-rave svijesni uticaja rodnih stereotipa na diskriminatorske odnose u dru{tvu, problema dis-kriminacije po osnovu pola te koliko poznaju zakonske propise koji reguli{u ovu materiju.Lokalne partnerske organizacije UG “Sanus” Prijedor, UG “Most” Vi{egrad, UG “Lara” Bije-ljina, UG “ @enski centar” Trebinje, UG “@ene ènama” Sarajevo, UG “@ene BiH” Mostar,UG “Duvanjke” Tomislavgrad, UG “@ene sa Une” Biha} i “Biro za ljudska prava” Tuzla an-ketirale su u svojim sredinama. Tome je u februaru predhodila pripremna radionica, organi-

zovana u svrhu upoznavanja ~lanica partnerskih organizacija sa metodologijom i ciljevimaistraìvanja.Kakvi su rezultati istraìvanja i kakve poruke smo dobile najbolje govori poglavlje 4. Zaklju-~ak izdate publikacije:“Istraìvanje je obuhvatilo segment polnih uloga u ku}noj i javnoj sferi, te postoje}u legis-lativu i mehanizme za{tite ravnopravnosti polova. Kao direktne u~esnice u intervjuisanju za-poslenih u op{tinama, prikupljanju, uno{enju i obradi podataka, moramo pomenuti da suispitanici i ispitanice pristupili davanju socijalno poèljnih odgovora u percepciji mu{kih iènskih uloga u doma}instvu i dru{tvu. Najve}i procenat ispitanika/ca smatra da poslove u ku}i treba da obavljaju podjednako imu{karac i èna. Razloge koje su navodili se uglavnom ti~u postizanja ravnopravnosti uku}noj sferi, jednakim doprinosom i obavezama i ìvotnom nu`no{}u za takvom potrebom.Odre|en broj ispitanika/ca je navodio da èni treba pomo} u ku}i ukoliko je zaposlena, aliipak ne stalno, kao i da jedno ne moè sve sti}i {to se prema na{oj procjeni mislilo ug-lavnom na ènu. Podjednako u~e{}e mu{karaca i èna se ogleda u obavljanju ku}nih pos-lova, odre|ene razonode, poljoprivrednih poslova i dono{enja odluka koji su od zna~aja zaporodicu. Kategorija vaspitanja djece je ne{to {to je u ve}ini slu~ajeva specifi~no za ène,dok se mu{karci prepoznaju u obavljanju fizi~kih poslova. Ovakav podatak ukazuje na pos-toje}e stereotipe u na{em dru{tvu prema kojima je dominantna uloga ène kao majke imu{karca kao oli~enja snage i mo}i. Posmatraju}i polne uloge u dru{tvu, moèmo zaklju~iti da se percepcija mu{kih zanimanja ikod mu{karaca i kod èna podudara, odnosno da nema nekih ve}ih razlika. Naj~e{}a zani-manja koja su navedena kao tipi~na mu{ka zanimanja su drvosje~a, doktor, rudar, politi~ar imehani~ar. Kriteriji koje su koristili za navo|enje su poslovi koji zahtijevaju fizi~ku snagu iliposlovi koji koji omogu}avaju razne procese odlu~ivanja. @enska zanimanja koja su se iz-dvojila su doktorica, frizerka, medicinska sestra, kuharica, pravnica i vaspita~ica. Tako|e, niu ovom dijelu nisu uo~ene razlike u percepciji mu{kih i ènskih zanimanja od strane oba

38

39

Banja Luka, 27.09.2007.

Za: MedijeAgencija za ravnopravnost polova BiH Gender Centar Vlade Federacije BiHGender Centar Vlade RSU~esnici/e okruglog stola “Rodne uloge i stereotipi”

Nakon {estomjese~nog rada Udruène ène i Helsin{ki parlament gra|ana Banja Lu-ka uz pomo} organizacija iz devet gradova BiH i stru~nu i savjetodavnu pomo}Gender centra RS zavr{ili su istraìvanje na temu “Rodne uloge i stereotipi”. Anke-tirano je 680 zaposlenih u institucijama lokalnih vlasti u deset gradova i op{tinaBosne i Hercegovine (Trebinje, Prijedor, Vi{egrad, Bijeljina, Sarajevo, Biha}, Mostar,Tuzla, Tomislavgrad i Banja Luka) i utvr|ena su njihova vi|enja rodnih uloga èna imu{karaca u na{em dru{tvu. Povodom zavr{etka istraìvanja i objavljivanja publikacije sa rezultatima, 26. i 27.septembra 2007. u Hotelu “Bosna” u Banjoj Luci organizovale smo okrugli stopod nazivom “Rodne uloge i stereotipi”, koji je okupio ~etrdesetak predstavnica ipredstavnika nevladinih organizacija, politi~kih partija, javnih slu`benika na lokalnomi vi{im nivoima vlasti iz osamnaest gradova Bosne i Hercegovine. Na osnovu nalaza istraìvanja i provedene diskusije na okruglom stolu, u~esnice iu~esnici su definisali sljede}e

ZZAAKKLLJJUU^̂KKEE II PPRREEPPOORRUUKKEEDiskriminacija i stereotipi koji su prepoznati u ovom istraìvanju po~inju unutarporodice i {ire se u druge segmente dru{tva;Ud`benici u cijeloj BiH treba da se inoviraju u smislu jednakopravnosti polovaali i sa novim sadràjima, koji bi bili prihvatljivi za djecu novog doba;U politi~kim strankama je potrebno dati ve}i zna~aj ènama u okviru organastranke na svim nivoima u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova. Unutarpoliti~kih stranaka potrebno je dati ve}i zna~aj aktivima i forumima èna i nji-hove politike uklju~iti u program stranaka u cilju dobrobiti èna i mu{karaca; Apelujemo na gra|anke i gra|ane u BiH da iskoriste postojanje institucija zajednakopravnost polova: Agencije na dràvnom nivou i dènder centara na enti-tetskom nivou, te komisija pri zakonodavnoj i izvr{noj vlasti od lokalnog prekokantonalnog, entitetskog do dràvnog nivoa u traènju ostvarivanja prava predvi-|enih Zakonom o ravnopravnosti polova;Zakon o politi~kim strankama i Izborni zakon nisu uskla|eni sa Zakonom o rav-nopravnosti polova i potrebno je njihovo hitno uskla|ivanje;Mediji prema Zakonu o ravnopravnosti polova imaju obavezu eliminisanja rodnihstereotipa u svojim programima, ali ih danas stereotipnim prikazivanjem èna imu{karaca uglavnom podràvaju.

Lidija @ivanovi}, izvr{na direktorica Nada Golubovi}, predsjedica

pola. Na osnovu ovoga ne moèmo re}i da je to rezultat nepostojanja ukorijenjenih stereo-tipa i predrasuda ve} isklju~ivo situacija u kojoj su i ène prihvatile da se i same doìvlja-vaju onako kako su projektovane u predrasudi.Najve}i procenat ispitanika/ca se sloìo da je diskriminacija u na{em dru{tvu zastupljenaprema ènama, kao posljedica velikog uticaja patrijarhata i tradicije u na{em dru{tvu. Jedanbroj ispitanika/ca je naveo da to govore iz li~nog iskustva i da smatraju da ène teè dola-ze do posla, te da }e za isti posao èna biti manje pla}ene od mu{karca.Istraìvanje je pokazalo da ispitanici/e smatraju da je potreban ve}i broj èna u politici, ob-ja{njavaju}i to osobinama èna kao {to su tolerantnije, pametnije, sklone dokazivanju, umje-renije, staloènije i lak{e se dogovaraju. Obradom i analizom smo do{li do saznanja da mu{karci i ène zapravo nisu svjesni diskri-minatorkog uticaja stereotipa na ravnopravnost polova. Rezultati ukazuju da ne postoje bitnerazlike izme|u polova u percepciji mu{ko – ènskih uloga. Uzimaju}i u obzir komponentestatusa zaposlenja, pripadnosti politi~koj partiji i bra~nom stanju, tako|e nismo mogli prim-jetiti velike varijacije, osim u pojedina~nim slu~ajevima. Postojanje stereotipa se najboljemoglo utvrditi na osnovu slobodnih odgovora ispitanika/ca, koji u statisti~koj obradi nisuzna~ajni, mada ih nismo mogli zanemariti. Tokom planiranja uzorka smatrali smo da }e osobe zaposlene u op{tinama biti dovoljnoupoznate i informisane o dràvnim obavezama, zakonima, mehanizmima, te oblastima i pod-ru~jima koje tretiraju i na kojima djeluju. Rezultati ukazuju na nizak stepen informisanosti iznanja o svemu navedenom, te moèmo samo zaklju~iti da je potrebna dodatna edukacija oljudskim pravima i slobodama kako bi kona~no ve} jednom po~eli voditi ra~una o jednakojzastupljenosti èna u svim segmentima javnog i politi~kog ìvota.”

Amela Ba{i}, Rodne uloge i stereotipi, Banja Luka: Helsin{ki parlament gra|ana Banja Luka, 2007.

Nakon objedinjavanja i analize anketnih listi}a i objavljivanja bro{ure “Rodne uloge i stereo-tipi”, u Banja Luci je organizovan okrugli sto na kojem su predstavljeni zbirni rezultati is-traìvanja i formulisane preporuke za dalji rad kako nevladinih, tako i vladinih organizacija usmislu adekvatnije promocije zakosnke regulative koja {titi i promovi{e ravnopravnost polova

40

41

u na{em dru{tvu. U radu okruglog stola su u~estvojali predstavnici Gender centra RS iGender centra F BiH, podpredsjednica Narodne skup{tine RS, predsjednica odbora jednakihmogu}nosti NS RS, Vlade RS, Centra za socijalni rad, ~anice i ~lanovi komisija za ravnop-ravnost polova iz Prnjavora i Modri~e kao i predstavnice partnerskih organizacija.

Pored okruglog stola u Banjoj Luci na kojem su predstavljeni zbirni rezultati istraìvanja, uperiodu od oktobra do decembra 2007. organizovano je jo{ devet lokalnih tribina (u Tuzli,Biha}u, Prijedoru, Tomislavgradu, Mostaru, Vi{egradu, Sarajevu, Trebinju i Bijeljini) na koji-ma je u~estvovalo 296 predstavnika i predstavnica vladinog i nevladinog sektora.

PPrreegglleedd ooddrr`̀aanniihh jjaavvnniihh ttrriibbiinnaa ii ookkrruugglloogg ssttoollaa nnaa kkoojjiimmaa jjee pprreeddssttaavvlljjeennaa bbrroo{{uurraa “RRooddnneeuullooggee ii sstteerreeoottiippii”

U daljem tekstu slijede intervjui koje je vodila novinarka Dragana Dardi} sa predstavnicamalokalnih nevladinih partnerskih organizacija koje su bile uklju~ene u organizaciju tribina, kao iintervjui vo|eni sa nekim od u~esnika/ica ovih tribna. Cilj ovih razgovora je bio dobijanjenjihove ocjene i mi{ljenja o efektima javnih tribina i planovima za budu}nost – {ta se moèi {ta se treba raditi kako bi se smanjio sada{nji jaz izme|u shvatanja {ta su to mu{ki, a {taènski poslovi, {ta su to ènske, a {ta mu{ke obaveze. Tako|e smo èljeli da saznamo da lipostoji razlika u percepciji rodnih uloga izme|u mladih i starih, izme|u ruralnog i urbanogstanovni{tva, i koji je to glavni razlog, po mi{ljenju na{ih sagovnornica/ka, {to ve}ina ljudijo{ uvijek nije upoznata sa osnvovnim zakonskim propisima i mehanizmima koji se ti~u èn-skih ljudskih prava.

42

DDaattuumm ooddrr`̀aavvaannjjaa GGrraadd EEkkssppeerrttiiccaa UUddrruu`̀eennjjee BBrroojj uu~~eessnniikkaa

26.09. 2007. Banja Luka okrugli sto

Amela Ba{i} Natalija Petri}

Udruène @eneHPG

40

30.09.2007. Banovi}i Subhija Glinac Biro za ljudska prava 12

19.10.2007. Tuzla Subhija Glinac Biro za ljudska prava 11

19.10. 2007 Biha} Rejhana Selimovi} @ene sa Une 20

29.10. 2007 Prijedor Mirjana Maksimovi} Sanus 20

31.10. 2007 Tomislavgrad Aj{a Rami} Duvanjke 35

13.11. 2007. Mostar Azra Hasanbegovi} @ena BiH 52

13.11. 2007. Vi{egrad Alma Erak Most 24

27.11. 2007. Sarajevo Amra Ajnadì} @ene ènama 31

30.11. 2007. Trebinje Miomira Kruni} @enski centar 30

23.12. 2007. Bijeljina Radmila @igi} Lara 21

43

DRAGANA DARDI}

INTERVJUI SA PREDSTAVNICAMA PARTNERSKHORGANIZACIJA

REJHANA SELIMOVI}, ”@ENE SA UNE”

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{oojj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvaalljjvvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee iittrriibbiinnaa ppookkaazzaallii?? Ipak se osje}a ta mu{ka dominacija. Kad je rije~ o onim ku}anskim poslovima podra-zumjeva se da èna pere, kuha, da se brine o djeci, bri{e, pegla...dok je za mu{karceda se brinu oko auta i da obavljaju neke sitnije opravke nekih aparata. I to preovladavau 90% slu~ajeva. Pogovoto je to izraèno u nekim manjim sredinama kakva je, recimo,Buìm koji je vrlo zatvoreno mjesto. To se prosto osjeti – mu{karac je glava ku}e.

22.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,,kkaakkaavv?? Da, jesu. Poslije javne tribine bio je prilog na TV, pa kad sretne{ nekog u gradu pitate {ta to radi{; pri~alo se o tome, komentarislao. Pa onda smo podijelili i 25 bro{urasa rezultatima istraìvanja. Bar neko }e ih otvoriti i pro~itati. Nije da nije bilo odjeka.

33.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoossttee ddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Trebalo bi sazvati novu grupu èna i njima iznijeti i upoznati ih sa podacima istraìva-nja. Treba o tome vazda govoriti, ponavljati da i ènsko moè da zara|uje, da i ènetrebaju da dobijaju istu platu za isti posao koji obavljaju mu{karci, prosto forsiratiènska prava...

44.. DDaa llii ssttee vvii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoottiillii ppoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Nisam, zato {to kad sam dobila malu bebu po~eo je rat i ja sam cijelo vrijeme bila sanjom. Poslije sam po~ela raditi – bilo mi je bez veze da sjedim kod ku}e - organizo-vala sam se tako da sam se mogla posvetiti i djetetu i svom poslu. Ona se zbog mogposla nije osje}ala zanemareno. Jedna od njenih nastavnica kaè da je ona zdravo iveselo dijete. Valjda to ne{to zna~i i ne{to govori...

55.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? Bogami postoji. Evo, po}i }u od sebe i svoje matere. Imam jednog brata i on je uvijekbio na prvom mjestu, sin, pa sin. Odem ja nedavno kod njih kad tamo snaja ~istisnijeg, majka razvija pitu, a sestra unosi drva. Pitam {ta mi brat radi, ali majka ne dana njega. Tako da je ta razlika evidentna – njeno shvatanje ène od 64 godine i mojese razlikuju. Ja sam tolerantnija, a mla|e generacije su jo{ emancipovanije. I tako itreba da bude, da ne daju na sebe.

66.. VVeelliikkaa vvee}}iinnaa aannkkeettiirraanniihh jjee ooddggoovvoorriillaa ddaa ssee ppoosslloovvii uu kkuu}}ii ddiijjeellee?? NNeekkii ssuu oocciijjeenniilliioovvee ooddggoovvoorree kkaaoo ssoocciijjaallnnoo//ddrruu{{ttvveennoo ppoo`̀eelljjnnee.. DDaa llii ssuu iissppiittaanniiccii ooddggoovvaarraallii uu sskkllaadduussaa ttiimm,, iillii ssuu,, ppaakk,, uullooggee `̀eennaa ii mmuu{{kkaarraaccaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu ddaalleekkoo rraavvnnoopprraavvnniijjee nneeggoo{{ttoo bbii ttoo nneekkii hhttjjeellii iillii `̀eelljjeellii pprriizznnaattii??

Po}i }u od svoje ku}e. Mom suprugu nije problem ni skuvati kafu, ni usisati. Alimu{karce kao da je sramota da o tome pri~aju. Ne znam {ta tu ima lo{e {to i oninekada operu su|e, kao da èna ni{ta ne radi. Pa nije ni ona legla i odmarala. No onito nekako stidljivo priznaju, valjda se boje etikete papu~ara. Ali ipak i oni rade, ma {tapri~ali. Mojoj generaciji je to normalna stvar.

77.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? Ljudi su se zabavili sami sobom. Ne{to ~uju na dnevniku, a da kupuju novine za tonemaju para. Kada bi svaki dan uzimali novine to bi bilo 30 KM mjese~no. A trebakupiti hranu i platiti reìje. Ljudi su se prosto o sebi zabavili, smatraju da ima drugihzaduènih da brinu o tome, da dràva treba to da radi. Situacija je te{ka ....

AMRA AJNADÌ}, CENTAR ZA SOCIJALNI RAD SARAJEVO, ”@ENE ÈNAMA”, SARAJEVO

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{jj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvaalljjvvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee iittrriibbiinnaa ppookkaazzaallii?? Pokazali su da zaista postoje predrasude o ènskim i mu{kim ulogama u svim seg-mentima dru{tva, kako me|u vje}nicima i rukovodiocima u op{tini, tako i me|u dje-com. @ena je uvijek bila potla~ena i definitvno je takva i ostala.

22.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,,kkaakkaavv?? Ne znam {ta bih vam rekla. îni mi se da su anketirani davali socijalno poèljne odgo-vore. Efekat se ne moè tek tako cijeniti, pogotovo ne na nekom kolektivnom planu. Onekim efektima moèmo govoriti samo na nivou individue. Neke promjene u razmi{ljanju,promjena svijesti o mu{kim i ènskim ulogama i poslovima mo`da su se desile kodnekih pojedinaca, kod nekih koji su bili anketirani i ponukani da malo druga~ije promis-le o ovim odnosima i kod neke djece kojima smo predstavili rezultate istraìvanja. Ve}i-

44

45

na ih se tek na na{oj prezentaciji upoznala sa pojmovima rodne diskriminacije i rodnihstereotipa. Ali generalno da bi se mjenjala svijest moraju se i druge institiucije i sred-stva javnog informisanja u to uklju~iti.

33.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoossttee ddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Zaista ne znam, najbolje bi bilo njih nazvati i pitati...

44.. DDaa llii ssttee vvii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoottiillii ppoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Nisam bila u takvoj dilemi. Ali zna se {ta je prioritet – privatni ìvot. Moè se uskla-diti karijera i privatni ìvot. Moè se teìti da se napreduje u karijeri, i to nije neizvod-ljivo ako ~ojvek ima dobro organizovan i uskla|en privanti ìvot.

55.. UU kkoomm sseeggmmeennttuu ssvvoogg llii~~nnoogg ii pprrooffeessiioonnaallnnoogg `̀iivvoottaa vvii nnaajjvvii{{ee oossjjee}}aattee rrooddnnuu ddiisskkrrii-mmiinnaacciijjuu,, aakkoo jjee oossjjee}}aattee kkaaoo ttaakkvvuu?? Li~no ne.

66.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? Djeca odrastaju uz stavove kojima ih roditelji u~e, dosta toga nasledjuju od roditelja,koji su odrasle, izgra|ene individue. Za razliku od odraslih, djeca jo{ u~e, oni su jo{ uperiodu kada se izgra|uju kao li~nosti. Neki od njih su se na na{oj prezentaciji prviput sreli sa pojmovima rodni stereotip i rodne predrasude. Dobili su na{e knjiìce, odnosno na{e istraìvanje....

77.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? Ne moè niko nikog natejrati da ne{to pro~ita ako on to ne}e. To je opet individualnastvar. Ako se nekog ne ti~e Zakon o ravnopravnosti polova on ga ne}e ni uzeti u ruke.Ja npr. moram znati {ta sve stoji u Zakonu o socijalnoj za{titi jer radim u takvoj insti-tuciji, ali vi ne morate o tome ni{ta znati.

ALMA ERAK, UDRUÈNJE ”MOST” VI{EGRAD

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{jj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvaalljjvvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee iittrriibbiinnaa ppookkaazzaallii?? Pokazali su standardnu stvar – marginalizaciju èna u svakom pogledu, od radnogmjesta do ku}e, marginalizaciju ène u dru{tvu generalno. O tome vi{e govore nekineobavezni razgovori, nego same ankete i tribina. Mogo se toga vi{e otkrije i isplivana povr{inu kada se razgovara o~i u o~i, mimo javno organizovanih skupova.

22.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,,kkaakkaavv?? Sumnjam. Kada smo radili ankete ta~no smo mogle osjetiti kako ispitanici traè odgo-vor koji bi nama bio po volji, kako traè dru{tveno poèljan odgovor. Pa onda zaokru-ùju neke stvari ~isto nama za ljubav. Mislim da je 90% njih odgovorilo la`no.Tribina je ve} bila druga~ija, opu{tenija. Jedna od u~esnica nam je tako rekla da onado sada nije primje}ivala tu podjelu poslova u ku}i. Rekla nam je da je tek sadashvatila da je njena majka ~itavo vrijeme bila marginalizovana, prvo od strane muà, aonda i od strane sina. Lak{e je kada se u|e u pri~u, ljudi tek tada postaju svjesniuloga i njihove raspodjele u dru{tvu.

33.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoossttee ddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Planiramo i dalje koristiti ove izvje{taje, tj. Istraìvanje. Smatram da se obavezno u da-lje aktivnosti mora uklju~iti {to vi{e mladih ljudi, onih iz zavr{nih razreda osnovnih{kola i mladi iz srednjih {kola, kao i ène iz ruralnih krajeva. Na njih bi trebalo stavitiposeban akcenat i na njih vi{e uticati da shvate svoj poloàj i da se upoznaju sa svo-jim pravima. Situacija u gradovima je znatno druga~ija. Gra|anke imaju TV, mogu daprate razli~ite emisije na kojima se govori o ènama. êsto nam se neke od njih obra-te i kaù: “Gledale smo one va{e ène iz Banje Luke” ili “Vijdeli smo Radu i Gocu naTV”. One ih ve} prepoznaju, upu}enije su i informisanije od èna na selu od kojih unekima uop{te i nema TV singala. I ono {to je jako va`no jeste raditi sa ènama kontinuirano, ne ostaviti ih ni na nebuni na zemlji.

44.. DDaa llii ssttee VVii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoottiillii ppoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Ne, nisam bila u takvoj situaciji. Poku{avam se prisjetiti, ali kod mene se sve nekakouklopilo i prije i sada.

55.. UU kkoomm sseeggmmeennttuu ssvvoogg llii~~nnoogg ii pprrooffeessiioonnaallnnoogg `̀iivvoottaa vvii nnaajjvvii{{ee oossjjee}}aattee rrooddnnuu ddiisskkrrii-mmiinnaacciijjuu,, aakkoo jjee oossjjee}}aattee kkaaoo ttaakkvvuu?? Hm, u porodici ne osje}am nikakvu diskriminaciju sebe kao ène. Pravo da ti kaèm,iznenadila sam se kako sam malo, koliko sam neznatno diskriminisana. Prosto samrazmi{ljala da to svugdje postoji, pa da tako mora da bude i kod mene. S druge strane, bila sam o~evidac sljede}e situcije – k}erka je padala u nesvjest, alimajka na to ne obra}a pa`nju, boji se samo za svog sina, jer on je sin, on je mu{ko.To je bilo prije tri-~etiri godine, ali i danas o tome razmi{ljam, toliko me to {okiralo,taj njen strah za sina, dok je za k}erku rekla da }e se ona ve} nekako sna}i.

66.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? Naravno da postoji. Mladi se otimaju, trgaju iz kandì i okova, traè svoje mjesto udru{tvu. Oni imaju svoje na~ine da do|u do poravnanja, do ranvopravnijeg odnosa uporodici. Sad ve} nije nikakvo ~udo nevi|eno vidjeti mlade mu{karce kako {etaju djecui kako ih vode kod doktora. I to bez srama. Ranije to nije bilo tako.

77.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? Pa ne znam...mislim da se o slu~ajevima rodne diskriminacije ne govori dovoljno jav-no. Oni se rijetko prikazuju, osim ako se ne radi o nekim mo}nicima, kakav je VladoAdamovi}. Onda s druge strane, jako malo tih slu~ajeva se procesuira i sve se to ge-neralno doìvljava kao nebitno i neva`no.

MIRJANA MAKSIMOVI}, ”SANUS”, PRIJEDOR

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{jj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvaalljjvvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee iittrriibbiinnaa ppookkaazzaallii?? Mogu vam re}i, po onome {to smo doìvjele nakon ankete i nakon tribine, da je temabila interesantna i da ljudi ne bjeè od ove teme. Ono {to je mene iznenadilo i {to jemeni bilo drago jest to {to su mladi ljudi bili vrlo zainteresovani za ovu problematiku.âk su me zaustavljali na ulici i pitali kada }e biti tribina i kada }e biti organizovanojo{ seminara o pitanjima rodne diskriminacije i ravnopravnosti polova.

46

47

22.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,,kkaakkaavv?? Mislim da jesu, i to prvenstveno u vezi sa podstrekavanjem rada op{tnske komisije zaravnopravnost polova. Mi imao komisiju, ali ona prakti~no ni{ta nije ni radila. I pred-sjednica Skup{tine je bila odu{evljena kada je ~ula da }emo organizovati tribinu ipredloìla nam je da radimo zajedno, izme|u ostalog i zbog toga kako bismo podstaklirad ove komisije. Mislim da smo uspjeli da ih potaknemo da ne{to konkretnije preduzmu.

33.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoossttee ddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Mi smo upravo u{li u projekat na nivou BiH koji se ti~e spolnog ìvota mladih. Mis-lim da }e to fino da se nadoveè na ovo {to smo radili po pitanju rodnih uloga istereotipa. Radi}emo, dakle, na edukaciji mladih o polnosti uop{te, o ~emu se malopri~a i malo zna.

44.. DDaa llii ssttee VVii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoottiillii ppoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Na sre}u, nisam. Ja spadam u onu grupu èna koje su sebe pro~itale davno, koje sunau~ile da sebe gledaju boljim o~ima. Kada sebe pro~itate na taj na~in onda se moèteboriti i sa streotipima i predrasudama i svime onim {to vam dru{tvo neme}e kao nekunormu pona{anja. Sama sam sebi kr~ila put i nisam bila pred takvom dilemom – po-sao ili ku}a. Mogla sam i da putujem, uvijek je neko bio tu da pomogne. Jednom sume ~ak pitali jesu li mi djeca ikada bolesna.

55.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? Ovi stariji su mudriji, znaju {ta se od njih o~ekuje i u skladu sa tim se i pona{aju itako i odgovaraju, dok su mladi sebi zacrtali jedan druga~iji put, normalniji. Ono {tosam primijetila je da se mladi mu{karci sve vi{e okre}u djeci. Ranije su mame nosiledjecu na vakcinaciju, na boce, sada to rade i o~evi. Oni sada vi{e vremena provode uzdjecu, vole biti uz njih i to je jako dobro.

66.. VVeelliikkaa vvee}}iinnaa aannkkeettiirraanniihh jjee ooddggoovvoorriillaa ddaa ssee ppoosslloovvii uu kkuu}}ii ddiijjeellee?? NNeekkii ssuu oocciijjeenniilliioovvee ooddggoovvoorree kkaaoo ssoocciijjaallnnoo//ddrruu{{ttvveennoo ppoo`̀eelljjnnee.. DDaa llii ssuu iissppiittaanniiccii ooddggoovvaarraallii uu sskkllaadduussaa ttiimm,, iillii ssuu,, ppaakk,, uullooggee `̀eennaa ii mmuu{{kkaarraaccaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu ddaalleekkoo rraavvnnoopprraavvnniijjee nneeggoo{{ttoo bbii ttoo nneekkii hhttjjeellii iillii `̀eelljjeellii pprriizznnaattii?? Postoje dvije vrste porodica – one koje ìve na selu i one koje ìve u gradu. I to seuop{te ne moè mjeriti. Koja èna na selu smije da digne nos? @ene u gradu, one ra-de, {kolovane su, tu je druga~ija situacija. Vjerovatno i mi pretjerujemo kada kaèmoda su ène toliko ugroène. Ali na selu je potpuno druga~ija slika.

77.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? Pa vidite, posao op{tinske komisije za ravnopravnost polova je bio, ako ni{ta drugo, aonda da naprave informativne letke o zakonima i drugim aktima koji se ti~u ravnoprav-nosti polova. Mogli su oti}i i u neku srednju {kolu i djecu informisati o tome. Malo se o tome zna i malo se o tome pri~a. Samo nekolicina organizacija radi naovim pitanjima. Gra|ani su prepu{teni sami sebi.

AJ{A RAMI}, ”DUVANJKE”, TOMISLAVGRAD

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{oojj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvaalljjvvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee iittrriibbiinnaa ppookkaazzaallii?? Bila sam sa curama kada su anketrile slu`benike u op}ini. I gledaju}i i slu{aju}i ono{to su im govorili zaklju~ila sam da kada tako pri~aju sve je divno i krasno, ali kadaih upita{ konkretno za Zakon o ravnopravnosti polova pitaju: “Zar to postoji?” Negdjeoko 80% mu{karaca koji rade smatraju da oni ne treba da se bave ku}nim poslovimauz obrazloènje “{to bih ja radio kad mi je èna u ku}i po cijeli dan”. Ima i onih kojikaù da je sve stvar dogovora.

22.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,,kkaakkaavv?? Mmm...ne{to da se izmijenilo – i nije. Nisam to mogla zaklju~iti. Kako je danas tako}e biti i sutra. I mladi ljudi koji imaju sestre, bra}u, majku, vide da ène uglavnom poku}i rade. Ni u budu}nosti se to ne}e tako brzo mjenjati. [ta bi i mu{kima hvalilo daskuvaju ru~ak?! Ali u praksi to nije tako. I to {to imamo zakone {ta to vrijedi kad ljudine znaju kako ih primjenjivati i kome se u konkretnom slu~aju obratiti.

33.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoossttee ddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Moè se koristiti. Mi }emo idu}e godine, odnosno 2008., raditi seminare u vezi saza{titom ènskih ljudskih prava, pa }emo to kombinovati to sa ovim istraìvanjem.

44.. DDaa llii ssttee VVii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoottiillii ppoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Ne, nikad, jer kad se ho}e sve se moè uskladiti. Dok sam radila, do 1993. godine,stizala sam i ku}i i na posao. Kamo sre}e da je i sada tako.

55.. UU kkoomm sseeggmmeennttuu ssvvoogg llii~~nnoogg ii pprrooffeessiioonnaallnnoogg `̀iivvoottaa vvii nnaajjvvii{{ee oossjjee}}aattee rrooddnnuu ddiisskkrrii-mmiinnaacciijjuu,, aakkoo jjee oossjjee}}aattee kkaaoo ttaakkvvuu?? Li~no mislim da nisam bila diskriminisana. Mada su mi nene znale govoriti: “Nemoj seigrati sa mu{kima, nije to za curice..”. Znam ta neka svoja prava. Pogotovo otkad ra-dim u nevladinoj organizaciji koja se bavi za{titom ènskih ljudskih prava.

66.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? I ja imam dvoje djece, sina i k}erku. I meni se to de{ava. Sin ne}e ni{ta iza sebe daskloni. K}erka ho}e iza sebe skloniti i pospremiti, ali ne i iza njega. Kaè da ne}e os-tati bez ruku ako ne{to uradi. Kada odu od ku}e, kada se udaju i oène, njihovo po-na{anje zavisi}e od toga da li }e biti sami ili }e ìvjeti u doma}instvu sa svekrvom ilipunicom. Jer znate, gdje bi majka mogla gledati kako njen sin pomaè u ku}i èni.Sje}am se kako je moj brat, dok se nije oènio, govorio kako on ne}e nikada ni{ta uku}i raditi i kako se jo{ nije rodila ta koja bi ga na to natjerala. Ali kada se oènio,stvari su se promijenile. Pomagao je i dijete je previjao. Stvari se u zadnje vrijeme mjenjaju. Mladi su ravnopravniji ovih zadnjih godina. Mladeène to traè od svojih muèva, oni se uz njih vaspitavaju. Polako nestaje ta granicaizme|u mu{kih i ènskih poslova.

77.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? Dva su razloga – jedan je nezainsteresovanost, a drugi nesvrsishodnost zakonskih rje-{enje. Jer vidite, neki dan je objavljeno da je sudija Adamovi} oslobo|en. Ko bi onda

48

49

gubio vrijeme i preko zakona traìo svoja prava, kad poslije ispadnete smije{ni. Nema-mo nekog ko bi mogao natjerati da se neko rje{enje izvr{i. Ako je neko i pokrenuo nekisudski postupak, da li je i{ta uspio ostvariti?

MIOMIRA KRUNI}, ”@ENSKI CENTAR”, TREBINJE

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{jj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvaalljjvvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee ii ttrrii-bbiinnaa ppookkaazzaallii?? Mislim da ankete ne odraàvaju pravu sliku stanja na terenu. Ljudi su ankete popunjavalivi{e u skladu sa onim {to su mislili da se od njih o~ekuje, a ne u skladu sa onim {tostvarno misle. Mada moram primijetiti da mi u Trebinju imamo ne{to bolju situaciju uodnosu na druge op{tine i gradove, jer na mnogim ~elnim pozicijima u op{tini imamoène za direktorice, pa nam je tako èna i na~elnica odjela za finansije, {to je ranije bilorezervisano samo za mu{karce.

22.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,, kkaa-kkaavv?? Mislim da jesu, tim prije {to su skrenuli pa`nju institucija i medija na ovu problematikui borbu protiv diskriminacije èna po svim osnovama. Raznolik sastav ljudi koji su bili natribini tako|e pokazuje da su i ti neki klju~ni institucionalni akteri spremni da rade naprevenciji i borbi protiv nasilja nad ènama.

33.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoo sstteeddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Smatramo da treba nastaviti sa edukacijom i umreàvanjem svih aktera zaduènih zasprovo|enje zakona koji se ti~u ènskih ljudskih prava i na{a organizacija }e nastaviti ra-diti na tom planu. Podaci iz istraìvanja se mogu koristiti na razne na~ine, izme|u osta-log i u osmi{ljavanju/kreiranju nekih radionica. Mi ve} imamo jako dobru saradnju sa{kolama i vrti}ima, imamo potpisan memorandum o saradnji sa njima, i dogovorili smoda se u sklopu razredne nastave kao jedna od tema o kojima }e se razgovarati uvrsti te-ma ravnopravnosti polova. Sa vrti}ima smo isto tako dogovorili da svaki primi besplatnopo dvoje djece koja ìve u porodicma u kojima su ti porodi~ni sistemi poreme}eni i ukojima je prisutno nasilje. Tako|e su nas iz Foruma mladih pitali {ta sve jo{ mogu dobiti od materijala, pored bro-{ure sa rezultatima istraìvanja o rodnim ulogama, kako bi i oni o tome diskutovali i otome se obrazovali u okviru redovnih aktivnosti Foruma.

44.. DDaa llii ssttee VVii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoott iilliippoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Nisma bila u takvoj pozici, sve je nekako i{lo svojim tokom...

55.. UU kkoomm sseeggmmeennttuu ssvvoogg llii~~nnoogg ii pprrooffeessiioonnaallnnoogg `̀iivvoottaa vvii nnaajjvvii{{ee oossjjee}}aattee rrooddnnuu ddiisskkrriimmii-nnaacciijjuu,, aakkoo jjee oossjjee}}aattee kkaaoo ttaakkvvuu?? Znate kako, svi mi ìvimo u skladu sa nekim tradicionalnim shvatanjima i modelima po-na{anja. Temelji na{ih porodica ne mogu se tek tako mjenjati. I ma kako ja bila svjesnanekih pojava, i ja prosto popustim, pre|em preko nekih stvari, jer to tako treba da bude.

66.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? Ima razlike, naravno. Mladi, zahvaljuju}i medijima, razmi{ljaju druga~ije. I oni prave razlikeizme|u mu{kih i ènskih poslova, ali ne grube i ne tako izraène. Kod starijih nisamnai{la na takva razmi{ljanja. Oni su u~aureni u tradicionalni okvir “tako mi Bog podario”.

77.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? U su{tini imamo zakone za koje se hvatamo, a o kojima se malo zna. U pitanju jenedovoljna informisanost. S druge strane, nama u nevladinom sektoru koji radimo napitanjima spre~avanja nasilja i diskriminacije i koji stalno pri~amo o zakonima sve seto ~ini poznatim, ali nije tako. Obi~ni gra|ani nisu upoznati sa zakonskom regulativom.

SUBHIJA GLINAC, ”BIRO ZA LJUDSKA PRAVA”, TUZLA

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{jj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvaalljjvvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee iittrriibbiinnaa ppookkaazzaallii?? Da Vam kaèm, mi smo organizovali dvije razli~ite prezentacije u Tuzli – jednu za èneRomkinje, trenerice, koje rade na promociji ènskih ljudskih prava i edukaciji i jednu uBirou za ljudska prava. I mogu Vam re}i da se rodne uloge doìvljavaju dvojako-ènekoje nisu prosvje}ene one su se uìvjele u svoju ulogu doma}ice, majke, dobre sna-he..i one diskriminaciju uop{te i ne primje}uju. Misle da je uloga mu{karca u ku}ineprikosnovena. S druge stane imate èna koje su iskora~ile ili èle da iskora~e iz na-metnuti im uloga. U svakom slu~aju, bitno je raditi i sa jednim i sa drugima, bitno jeraditi na na tome da se mjenja svijest èna. Doktor nauka koji je bio na prezentaciji rekao je da ène nisu uop{te diskriminisane,da je sve do èna i da mu nije jasno {ta one uop{te ho}e. Ne o~ekujete od jednogdoktora nauka takvo razmi{ljanje, ali eto...

11.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,,kkaakkaavv?? Da, svakako. Kada smo podjelili bro{ure o rezultatima istraìvanja imalo smo vi{e pozi-va iz gender komisija od èna koje rade tamo koje su traìle jo{ bro{ura i koje su seraspitivale kako bi se i njima mogla organizovati neka prezentacija ili seminar. U kan-celariji su nam ostale jo{ samo dvije bro{ure. Sve smo razdijelili. Jako su koristile..

22.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoossttee ddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Mi }emo i u budu}nosti raditi na promociji Zakona o ravnopravnosti polova, jer ène,pogotovo u gender komisijama, ne znaju ni {ta je gender, ne znaju mehanizme, nepoznaju Zakona. One su na ta mjesta do{le po strana~koj liniji. Moramo raditi na iz-gradnji kapaciteta gender komisija ako èlimo da one danas sutra sprovode i uvodegender komponentu i ako èlimo da ovo {to radimo ne bude {uplja pri~a.

33.. DDaa llii ssttee VVii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoottiillii ppoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Li~no sam puno toga promijenila u svom ìvotu. Meni je sve ovo pomoglo da se li~-no osnaìm i da promijenim puno toga u svojoj porodici. Mi koji radimo na promocijiènskih ljudskih prava moramo krenuti od sebe i svojim li~nim primjerom pokaztivati{ta to zna~i. Da se ne bi doga|alo da na seminarima gdje radite sa ènama i pri~ateo njihovim pravima da se desi da deset njih ustane i kaè da ùre ku}i jer morajumuèvima dati ru~ak.

44.. UU kkoomm sseeggmmeennttuu ssvvoogg llii~~nnoogg ii pprrooffeessiioonnaallnnoogg `̀iivvoottaa vvii nnaajjvvii{{ee oossjjee}}aattee rrooddnnuu ddiisskkrrii-mmiinnaacciijjuu,, aakkoo jjee oossjjee}}aattee kkaaoo ttaakkvvuu?? Osjetila sam na svom radnom mjestu. Bila sam {efica mu{kracima i imala sam to is-kustvo da mi se imputiraju razne stvari, ne zato {to sam lo{a menadèrica ve} zato {tosam èna, pa samim tim i slaba i nemo}na...

50

51

55.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? Zavisi odakle mladi dolaze. Vra}amo se na ono {ta se de{ava u porodici. Kroz mlade imodele pona{anja koje su usvojili ta~no moè{ vidjeti kakvi su odnosi u porodici. Njihovi stavovi se mogu modelirati, ali na tome treba raditi. Ta~no moète vidjeti ko izkakve sredine dolazi – urbane ili ruralne. To se uop{te ne moè porediti. U ruralnimsredinama mladi i ène su zaboravljeni. Imate razli~ite percepcije – od totalno osvje{-}enih do totalno patrijarahlanih, onih koji podràvaju tradiciononale modele pona{anja ipodjele uloga u dru{tvu.

66.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? Jako se malo radi na mjestima gdje bi trebalo da se radi – komisije imaju novac dato rade, ali ne rade. I kada pitate ljude za koje mehanizme za{tite ljudskih prava znaju,uvijek navode nevladine ogranizacije, jer NVO jako puno rade na tome.

AZRA HASANBEGOVI}, ”@ENA BIH”, MOSTAR

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{oojj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvaalljjvvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee iittrriibbiinnaa ppookkaazzaallii?? Pa pokazali su da malo èna poznaje svoja prava i da malo njih zna koja su to mjestai organi kojima se mogu obratiti za pomo}. Puno je stereotipa, naro~ito kada se radi oku}nim poslovima.

22.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,,kkaakkaavv?? Jesu, i to prije svega u smislu da su neke ljude nagnali na razmi{ljanje za{to ba{ jasve moram da radim u ku}i, za{to bi to tako bilo. Ljudi su po~eli da shvataju da se itakve stvari mogu promijeniti.

33.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoossttee ddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Moè se koristiti i mi }emo nastaviti raditi na promociji ènskih ljudskih prava u skla-du sa na{im pravcem djelovanja. Na{a organizacija ve} dugo svakog 13-og u mjesecuorganizuje druènja uz ~aj na kojima sa ènama razgovaramo o aktulenim temama. Mi}emo i dalje nastaviti da radimo na okupljanju i informisanju èna.

44.. DDaa llii ssttee VVii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoottiillii ppoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Ne znam da sam ikada morala da biram...meni je posao uvijek bio na prvom mjestu. Iprije rata sam radila na takvom mjestu gdje sam morala dosta putovati. Ostavljala samporodicu, putovala i radila. Bilo je bune, ali ja sam gurala svoje. Mislim da sam jajedna od rijetkih èna koja agresivno sprovodi svoja prava. Za razliku, recimo, od nekihmojih prijateljica koje, kada se dogovaramo da se vidimo, kaù da moraju prvo dasprem ru~ak ili da daju muù ve~eru.

55.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? Nisam ba{ sigurna. Gledaju}i mlade i “stare” bra~ne parove, ~ini mi se da ène uovim “starijim brakovima” imaju vi{e pomo}i od svojih partnera. Ali uo~ila sam i jedanpomak kada je rije~ o mla|im parovima. Vrlo je mnogo mu{karaca koji danas prisus-tvuju poro|aju i koji poslije vode ra~una i brigu o bebi. To mi se jako dopalo, alimislim da su, u principu, mlade ènice u teretu, optere}ene svim onim ku}nim poslo-vima o kojima govorimo.

66.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? Glavni razlog je taj {to ljudi ne vjeruju u pravnu dràvu. Zakoni su dubiozni, a sudije ituìoci korumpirani. Nema povjerenja u sudstvo koje se doìvljava kao neka vi{a sila.ôvjek jako te{ko u ovoj na{oj dràvi moè da ostvari neka zakonska prava. I to nesamo kada je rije~ o Zakonu o ravnopravnosti polova, nego o bilo kojem zakonu da seradi. Puno je raznim dokumenata i papira. Sve se, na àlost, zavr{ava na toj papiro-logiji. Evo vam primjer iz Mostara, gdje je ~ovjek uzeo veliki kredit od banke da bi oni èna pokrenuli sopstveni biznis. Ali toliko je dugo ~ekao da zavr{i tu formalu papiro-logiju da je na kraju morao odustati od svega i prodati objekat u kojem je planiraootvoriti fabriku za preradu i su{enje vo}a.

RADMILA @IGI}, ”LARA”, BIJELJINA

11.. KKaakkoo ssee uu vvaa{{oojj ssrreeddiinnii ddoo`̀iivvlljjaavvaajjuu rrooddnnee uullooggee `̀eennee ii mmuu{{kkaarraaccaa?? [[ttaa ssuu aannkkeettee iittrriibbiinnaa ppookkaazzaallii?? I mu{karci i ène, bez obzira na obrazovanje, posao koji obavljaju i poziciju kojuzauzimaju u strukturama vlasti ili javnih slu`bi, i svoj i drugi pol vide u tradicionalnimrodnim ulogama - èna je prije svega majka i doma}ica, a mu{karac doma}in, onajkoji donosi odluke. Preneseno u javnu sferu, ène sebe vide ~e{}e u pozicijama onihkoje obavljaju poslove, ali nisu nu`no te koje donose odluke. Iako su ispitanici u an-keti davali dru{tveno prihvatljive (poèljne odgovore), u odgovorima na pitanje – kojasu zanimanja najprihvatljivija za ènu – i ène i mu{karci su zapravo pokazali da sunjihove rodne percepcije stereotipne. Primjera radi, zanimanje koje su ène prepoznalekao neko ènsko zanimanje je bilo “pravnica”, ali ne i sutkinja ili advokatkinja. U~esnice na javnoj tribini su ~ak bile {okirane nekim od reazultata ankete, prije svegapercepcijom rodno prihvatljivih zanimanja.

22.. DDaa llii ssuu aannkkeettee ii jjaavvnnee ttrriibbiinnee oo oovvoojj pprroobblleemmaattiiccii pprrooiizzvveellee iikkaakkaavv eeffeekkaatt?? AAkkoo jjeessuu,,kkaakkaavv?? Anketa i javna trbina su prakti~no potvrdile pretpostavku o prisutnosti rodnih stereotipai u obazovanijim slojevima stanovni{tva, a posebno kod zaposlenih u javnoj upravi i naneki na~in objasnile za{to se sporo odvijaju promjene politika u oblasti rodne ravnop-ravnosti. Odsustvo rodne ravnopravnosti nije dovoljno prepoznato kao problem u strukturamagdje se iniciraju i donose odluke.

33.. DDaa llii vvii ii vvaa{{aa oorrggaanniizzaacciijjaa ppllaanniirraattee ddaalljjee nnee{{ttoo rraaddiittii nnaa oovvoojj tteemmii?? KKaakkoo ssee oonnoo {{ttoossttee ddoobbiillii iissttrraa`̀iivvaannjjeemm ii oonnoo {{ttoo jjee zzaakklljjuu~~eennoo nnaa ttrriibbiinnii ddaalljjee mmoo`̀ee kkoorriissttiittii?? Zaklju~ci sa tribine bi}e uklju~eni u na{e strate{ke ciljeve i u planove za dalje djelova-nje. Ujedno, saznanja iz provedenog istraìvanja su realan ~inilac sa kojim moramo ra-~unati u akcijama zagovaranja.

44.. DDaa llii ssttee VVii llii~~nnoo ddoo ssaaddaa bbiillii uu ddiilleemmii,, ooddnnoossnnoo ssttaavvlljjeennii pprreedd iizzbboorr iillii pprriivvaattnnii `̀iivvoottiillii ppoossaaoo?? DDaa llii ssttee mmoorraallii bbiirraattii?? Ne, ali znam osobe koje su morale da ~ine takve izbore.

55.. UU kkoomm sseeggmmeennttuu ssvvoogg llii~~nnoogg ii pprrooffeessiioonnaallnnoogg `̀iivvoottaa VVii nnaajjvvii{{ee oossjjee}}aattee rrooddnnuu ddiisskkrrii-mmiinnaacciijjuu,, aakkoo jjee oossjjee}}aattee kkaaoo ttaakkvvuu??U svakom poslu sam, da bih se izborila za status morala da radim vi{e od mu{karacaiz svog okruènja.

52

66.. VVaa{{ee zzaappaa`̀aannjjee - ppoossttoojjii llii rraazzlliikkaa iizzmmee||uu ppeerrcceeppcciijjee mmllaaddiihh ii ssttaarriihh {{ttaa jjee ttoo ppooddjjeellaappoosslloovvaa ii rrooddnnaa ddiisskkrriimmiinnaacciijjaa?? II ppoossttoojjii llii ddrruuggaa~~iijjaa ppeerrcceeppcciijjaa lljjuuddii nnaa sseelluu ii lljjuuddii uuggrraadduu oo oovvoommee?? Najve}i dio mladih èna koje znam nisu spremne za tradicionalnu podjelu poslova, aveliki broj mladih mu{karaca, tako|e, ne o~ekuje u partnerstvu sa ènom odnose rodnihuloga kakve su imali njegovi roditelji. U ordinaciji dje~jih ljekara obi~no sre}ete mladeparove koji su doveli djecu, a ne samo majke. Mu{karci su zna~ajno promijenili odnosprema roditeljstvu i aktivnije su uklju~eni u odgajanje djeteta.êsto se kod mladih èna moè primijetiti da one sa vi{e stereotipa prihvataju svojuulogu vi{e nego {to to mu{karci od njih o~ekuju.Iako je te{ko generalizovati, kod èna i mu{karaca starijih od 40 godina stereotipi sujako izraèni, kod populacije mla|e od 40 godina oni su umanjeniji.U seoskim doma}instvima podjela rada prema tradicionalnim rodnim ulogama je goto-vo i dalje apsolutna. @ene na selu rade dva ili tri posla - u ku}i, ba{ti, brinu o stokii rade na njivi.

77.. VVeelliikkaa vvee}}iinnaa aannkkeettiirraanniihh jjee ooddggoovvoorriillaa ddaa ssee ppoosslloovvii uu kkuu}}ii ddiijjeellee.. NNeekkii ssuu oocciijjeenniilliioovvee ooddggoovvoorree kkaaoo ssoocciijjaallnnoo//ddrruu{{ttvveennoo ppoo`̀eelljjnnee.. DDaa llii ssuu iissppiittaanniiccii ooddggoovvaarraallii uu sskkllaadduussaa ttiimm,, iillii ssuu,, ppaakk,, uullooggee `̀eennaa ii mmuu{{kkaarraaccaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu ddaalleekkoo rraavvnnoopprraavvnniijjee nneeggoo{{ttoo bbii ttoo nneekkii hhttjjeellii iillii `̀eelljjeellii pprriizznnaattii?? Te{ko je dati odgovor na ovo pitanje bez detaljnog istraìvanja. Mislim da odgovori uistraìvanju na ovo pitanje jesu uglavnom bili dru{tveno poèljni, ali su proisticali i izpercepcije ispitanika, odnosno ispitanice, odnosno kako oni doìvljavaju podjelu poslo-va, iz nesvjesnosti o tome {ta bi bila pravedna podjela rada.Primjera radi, mu` je spreman povremeno da pospremi ku}u ili spremi ru~ak. @ena }eza takav tretman re}i: “On meni pomaè”, ili ~ak, “dijelimo poslove, kad sam ja jakoumorna on }e me zamijeniti”.Generalno, podjele poslova ima vi{e i ~e{}e nego prije 20 ili 30 godina i te granicese pomijeraju ali nisu u pravom smislu dio dru{tvene svijeti o tome kakav bi u ku}itrebalo da bude odnos me|u polovima.

88.. [[ttaa jjee,, ppoo vvaammaa,, ggllaavvnnii rraazzlloogg zzaa{{ttoo lljjuuddii mmaalloo zznnaajjuu oo zzaakkoonnsskkoojj rreegguullaattiivvii kkoojjaa uurree-||uujjee ii pprroommoovvii{{ee rraavvnnoopprraavvnnoosstt ppoolloovvaa uu nnaa{{eemm ddrruu{{ttvvuu?? Na{ obrazovni sistem nije orijentisan tako da mlade u~i kako da se sna|u u dru{tve-noj strukturi, koja su njihova prava i kako da ih ostvare. Ravnopravnost polova nijeuop{te uklju~ena u obrazovni sistem.Javno informisanje tako|e zanemaruje oblast edukacije gra|ana o njihovim pravima, ainstitucije potpuno zanemaruju ovaj vid stru~nog usavr{avanja zaposlenih, pored togapolitika rodne ravnopravnosti nije ni blizu da postane dio zvani~ne politike.

53

54

RRaazzggoovvoorrii ssaa nneekkiimm oodd uu~~eessnniikkaa//iiccaa jjaavvnniihh ttrriibbiinnaa

MMuuaammeerr,, uu~~eenniikk IIIIII rraazzrreeddaa ssrreeddnnjjee {{kkoollee uu SSaarraajjeevvuuPravi se razlika izme|u mu{karaca i èna , jer je na{e dru{tvo takvo. Fizi~ki poslovise smatraju mu{kim, a neki lak{i poslovi ènskim. Da li tako treba i da bude? Pa ne znam, meni je svejedno. @ene se bore da budujednake i to je OK. Ja ìvim sa majkom i dvije sestre,otac nije tu, i ja radim kao ione. Samo kad mi nije mrsko. A {to se ti~e tribine koja je organizovana u na{oj {koli -~uj, {to ne pri~ati, o sve-mu valja pri~ati, o svakom problemu, Nekad je pri~a jedini na~in da se stvari rije{e.

VVeerriiccaa [[aannjjeevvii}},, TTrreebbiinnjjeeTo je odre|eno ro|enjem. Kada se ljudi rode, ène se u~e da naginju na èsnkustranu, a mu{karci na mu{ku. Danas, me|utim, to nije toliko kriti~no. Mislim da se rodna diskriminacija najvi{e osje}a unutar ku}e, i to u smislu fizi~kognasilja kojeg ène trpe. A {to se ti~e psihi~kog nasilja, mislim da se to u istoj mjerimoè pripisati i ènama, nekada su one ~ak i perfidnije u sprovo|enju te vrste nasiljanad mu{karcima. Ja, hvala Bogu, nisam do sada bila stavljena u situaciju da biram privatni ìvot ili posao. A {to se ti~e mog li~nog i profesionalnog ìvota i toga da li sam i na koji na~inosjetila rodnu diskriminaciju...sad je to za zapitati se. Mi smo tako odrastali i takosmo vaspitavani da to ne primje}ujemo. Trebalo bi sad odmotati film i prisjetiti serazli~itih situacija u ìvotu...ali, znate, dru{tvo ima druga~ije ar{ine za mu{arce i ène.Mu{karcu koji se napije to niko ne}e uzeti za zlo – nikom ni{ta, a za ènu bi seodmah reklo: “Vidi kakva je”. TTrriibbiinnaa uu TTrreebbiinnjjuu – Ja sam veoma, veoma za takve tribine, veoma sam za to da sepodiè svijest èna o ovim pitanjima.

55

BBiiuukkoovvii}} DDrraaggiiccaa,, BBiihhaa}} Ima raznih vrsta rodnih stereotipa. Postoje prosto uvrijeène stvari {ta èna moè, a{ta ne moè da radi. Evo, ju~e u jednoj {koli, mu{ki kolega je komentarisao izbornovog direktora {kole rekav{i da to ne moè biti èna, jer nikad èna nije bila na~elu {kole. Te{ko se mjenja to {to je u na{im glavama. Rodna diskriminacija je naro~ito izraèna i prisutna u romskoj populaciji. @ene Rom-kinje su dvostruko diskriminisane – zato {to su ène i zato {to su Romkinje. Njimaje te{ko i u porodici i van ku}e. Na podru~ju na{e op{tine nema nijednog braka sklapljenog me|u Romima da to nijebio ugovoreni brak i da mlada nije bila prodana. Nedavno mi je otac jedne 17-go-di{nje Romkinje rekao da je }e prodatio jer mora kupiti auto i ve{ ma{inu. Ima sva-kakvih slu~ajeva. Prosci, Romi iz Njema~ke koji su dolazili ovamo da vide mladuodustali su od ugovaranja braka jer im se nisu svidjeli njeni zubi. Ali stvari idu nabolje. Djeca Romi ne sjede vi{e u zadnjim klupama, i moète ih ~utikako kaù: “Ne}e mene niko prodati”. [to se ti~e mog li~nog ìvota, mislim da odre|enu vrstu diskriminacije, ili nelagode{to sam ènsko, osje}am na nekim javnim mjestima. U tramvaju kada sam sama ilikada se sama nave~e vra}am ku}i. Ili kada ène, npr. èle same da odu u restoranda ne{to obiljeè i proslave, na njih se druga~ije gleda ako su same i ako su udru{tvu mu{karaca. Sve je stvar odgoja, onoga {to pokupimo u familiji. I dalje se misli da je sramotada mu{karac radi ne{to po ku}i i tako se i djeca odgajaju. Ali kada do|u ovi na{i izvana, iz Njema~ke ili [vajcarske, to vi{e nisu ni zatucani Bosanci. Jer su vidjeli kakoNjemac iznosi sme}e ili kako iza|e sa djetetom u {etnju. A kod nas o~evi i dalje ri-jetko kada dolaze na roditeljske sastanke, kao da ih se to ne ti~e. Treba pri~ati, i treba organizovati tribine, jer i mnoge ène to ne razumiju – poslijeone to komentari{u, pa ispri~aju kom{inici, pa prijateljici gdje su bile i {ta su ~ule itako se to {iri. Jednostavno treba pri~ati...

56

MEDIJSKA PROMOCIJA

57

Sa ciljem upoznavanja {ire javnosti sa poloàjem èna u BiH dru{tvu i {ta se sve radida bi se njihov poloàj popravio, tokom 2007. godine organizovali smo niz medijskihpromocija, uklju~uju}i emisije i gostovanja na javnom servisu Republike Srpske i

konferencije za novinare. Medijske nastupe smo koristili kako bi ponovo i ponovo skrenuli pa`nju javnosti na prob-lem nasilja u porodici, na duboko ukorjenjene stereotipe koji sprije~avaju postizanje stvarneravnopravnosti, kao i na neuklju~ivanje èna u procese od vitalnog zna~aja za dràvu, kao{to je pregovara~ki proces za prikulju~ivanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.

KONFERENCIJE ZA NOVINARE

BBAANNJJAA LLUUKKAA - 77.. MMAARRTT 22000077.. Povodom 8. marta - Me|unarodnog danaèna organizovali smo konferenciju za no-vinare na kojoj smo ponovo govorili o is-torijskom zna~aju 8. marta. Tako|e, ukazali smo na nepo{tivanje Zako-na o ravnopravnosti polova i neprimjenji-vanje Zakona o za{titi od nasilja u porodi-ci. Postoje}e sigurne ku}e za ène i djecu`rtve porodi~nog nasilja suo~avaju se sabrojnim problemima. Finansiranje njihovograda nije sistemski rije{eno.Naglasili da bez obzira {to na{e, ali i mnoge druge organizacijeve} deset godina rade na ovim temama problemi su i dalje prisutni.

BBAANNJJAA LLUUKKAA –– 44.. SSEEPPTTEEMMBBRRAA 22000077.. Na ovoj konferenciji za novinare promovisali smo publikaciju “Za{to nisi izbrala boljeg” kojusmo izdali povodom desetogodi{njice rada SOS telefonske linije i pravnog savjetovali{ta zaène i djecu `rtve porodi~nog nasilja. Publikacija sadrì ispovjesti èna `rtava porodi~nognasilja, klijentica pravnog savjetovali{ta.

58

BBAANNJJAA LLUUKKAA –– 2277.. SSEEPPTTEEMMBBAARR 22000077.. Promocija istraìvanja “Rodne uloge i stereotipi” koje smo tokom godine realizovali uz par-tnersku pomo} devet ènskih nevladinih organizacija u deset gradova Bosne i Hercegovineuz savjetodavnu pomo} Gender centra Republike Srpske. To je bila prilika da novinareupoznamo i sa preporukama upravo zavrsenog okruglog stola pod nazivom “Mogu}nosti za-jedni~kog djelovanja”.

BBAANNJJAA LLUUKKAA –– 1100.. DDEECCEEMMBBAARR 22000066.. Konferecniju povodom dana ljudskih prava posvetili smo problemima u primjeni Zakona oza{titi od nasilja u porodici, Zakona o ravnopravnosti polova i odrìvom finansiranju sigur-nih ku}a. Aktivistice i aktivisti na{ih organizacija su saop{tili informacije o radu sigurne ku-

59

}e u Banjoj Luci, intervencijamamobilnog tima, te statisti~ke podatkeo pozivima na SOS liniju za `rtvenasilja. Oni su apelovali na institu-cije vlasti da u izmjenama i dopu-nama Zakona o za{titi od nasilja uporodici defini{u obavezu finansira-nja sigurnih ku}a tako da se 70%tro{kova finansira iz entitetskogbudèta, a 30% iz budèta op{tina igradova, kao i da `rtve nasilja uporodici treba da budu prepoznateZakonom o socijalnoj za{titi RS kao socijalna kategorija, a sigurne ku}e kao ustanove soci-jalne za{tite, {to }e im osigurati adekvatnu pomo} i podr{ku.

TV EMISIJE

Sve TV emisije su emitovane na javnom servisu Radio televiziji Republike Srpske, a vodite-ljica emisija je bila novinarka Svetlana Pezer [ukalo.Prva TV emisija “Uloga ène u razvoju – neophodnost i prepreke” emitovana je 21. aprila2007, a go{}a je bila Svetlana Ceni}, ekonomistica. U~estvovali su Minja Damjanovi}, Tat-jana Majstorovi} i Milo{ Blagojevi} (student/ice ekonomskih nauka).Gospo|a Ceni} se osvrnula na trenutni poloàj èna u politici u svijetu i kao presedanFinsku koja je izabrala svoju prvu ve}insku ènsku vladu. Istakla je kolika se pa`nja pokla-nja ènama u okviru Milenijumskih razvojnih ciljeva. Osvrnula se i na trenutni poloàj èneu bosanskohercegova~kom dru{tvu, disriminaciju koju èna doìvljava na radnom mjesu, alii prilikom dobivanja posla, te njenoj ulozi u doma}instvu. Naro~ito je podvukla tezu da izasvakog mu{karca stoji mrtva umorna èna. Druga TV emisija odràna je 26.maja na RT RS. Njen cilj je bio ponovo skrenuti pa`njujavnosti na probleme sa kojima se susre}u `rtve porodi~nog nasilja, zakona koji reguli{uovu materiju i finansiranja sigurnih ku}a za ène i djecu `rtve. Go{}e emisije su bile Mira]uk (direktorica Centra za socijalni rad Trebinje), Renata Ritan (Centra za socijalni rad BanjaLuka) i Dragana Dardi} (kordinatorica projekata Helsin{kog parlamenta gra|ana Banja Luka).Istaknuto je da jedino multidisciplinarni pristup rje{avanju ovih problema moè dati dobrerezultate.Tre}a TV emisija na temu “Javno saslu{anje – finansiranje sigurnih ku}a u Republici Sr-pskoj” odràna je 30. juna 2007, a go{}e su bile Nada Te{anovi} (podpredsjednica Narodneskup{tine Republike Srpske), Radmila @igi} (predsjednica udruènja “Lara” iz Bijeljine) i Na-da Golubovi} (kordinatorica projekta “@ena Danas”). U~esnice su prezentirale javnosti tok izaklju~ke javnog saslu{anja odrànog u Narodnoj skup{tini Republike Srpske18. juna. U ~etvrtoj TV emisiji koja je odràna 27. oktobra 2007. predstavljeno je istraìvanje “Rodneuloge i stereotipi” koje smo zajedno sa jo{ devet ènskih nevladinih organizacija, a uzpodr{ku Gender centra Republike Srpske proveli u deset gradova Bosne i Hercegovine. Pre-zentirani su i zalju~ci odrànog okruglog stola “Mogu}nosti zajedni~kog djelovanja” U emi-

60

61

siji su u~estvovali Azir Mr|anovi} (Gender centar Federacije Bosne i Hercegovine), AmelaBa{i} (autorica istraìvanja) i Lidija @ivanovi} (kordinatorica projekta “@ena Danas”). Nasilje nad ènama i kako ga sprije~iti je bila tema pete TV emisije koja je emitovana 24.novembra 2007. Ovo je bila prilika da najavimo aktivnosti koje }emo organizovati u okviru16 dana aktivizma protiv nasilja na osnovu pola/roda. U~esnice su bile Taida Horozovi}(Fondacija “Cure” Sarajevo), Sr|an Mazalica (poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Sr-pske), Dalila Boji} (Centar za socijalni rad Banja Luka) i Nada Golubovi} (kordinatoricaprojekta “@ena Danas”). Ciklus TV emisija smo zavr{ili nezaobilaznom temom “@ene u politici” koja je emitovana22. decembra.O va`nosti saradnje izme|u èna politi~arki i èna iz nevladinih organizacija i {ta se svemoè posti}i govorile su Nada Te{anovi} (podpredsjednica Narodne skup{tine Republike Sr-pske), Gordana Lihovi} (odbornica u Skup{tini grada Banja Luke) i Lidija @ivanovi} (kordi-natorica projekta “@ena Danas”). Najnoviji primjer zajedni~kog zalaganja je {to se po prviput u usvojenom budètu Republike Srpske na{la stavka za finansiranje Sigurnih ku}a.

HHeellssiinn{{kkii ppaarrllaammeenntt ggrraa||aannaa ((HHPPGG)) BBaannjjaa LLuukkaa je nevladina organizacija osnovana 1996.godine u Banjoj Luci. Od tada je aktivno uklju~en u promociju, ja~anje i povezivanje civil-nih inicijativa, na lokalnom i regionalnom nivou, i radi na pomirenju i osnaìvanju margi-nalizovanih dru{tvenih grupa za politi~ko djelovanje. Helsin{ki parlament gra|ana Banja Lukaje organizacija za zalaganje i podr{ku, te resursni centar, koji usmjerava svoje aktivnosti utri programska podru~ja: ja~anje civilnog dru{tva i transformacija javne vlasti u servis gra-|ana, zalaganje za rodnu jednakost, stvaranje uslova za intenzivnije uklju~ivanje mladih ujavni ìvot. NNaa{{aa mmiissiijjaa jjee:: HPG je organizacija koja podràva i stimuli{e autonomnost i slobodu svihgra|ana, uklju~ivanjem marginalizovanih dru{tvenih grupa u demokratske procese, naro~itoèna i mladih. NNaa{{aa vviizziijjaa jjee:: Dru{tvo jednakih mogu}nosti za sve.Ovakvom politikom podr{ke marginalizovanim i zapostavljenim grupama u njihovom okuplja-nju nastoji se ostvariti korektivni faktor vladaju}e strukture. PPrriioorriitteettii ddjjeelloovvaannjjaa HHeellssiinn{{kkoogg ppaarrllaammeennttaa ggrraa||aannaa BBaannjjaa LLuukkaa uu nnaarreeddnnoomm ppeerriioodduu ssuu::

Osnaìvanje marginalizovanih grupa, posebno èna, mladih i manjina, za politi~ko djelo-vanje i unapre|enje svog poloàja u dru{tvu,Uticaj na institucije vlasti u Bosni i Hercegovini radi unapre|enja javnih politika premaovim grupama,Pove}anje zastupljenosti i unapre|enje slike èna, mladih i manjina u medijima,Ja~anje svijesti gra|ana i gra|anki u Bosni i Hercegovini o diskriminaciji marginalizova-nih grupa i mehanizmima za{tite njihovih prava, Ja~anje saradnje sa drugim organizacijama i institucijama u Bosni i Hercegovini, ali i name|unarodnom nivou,Pribliàvanje obrazovnih programa, literature, znanja i vje{tina u vezi sa izgradnjom mira,razvojem civilnog dru{tva i ljudskim pravima gra|anima i gra|ankama BiH,Kontinuirano osposobljavanje osoblja Helsin{kog parlamenta gra|ana Banja Luka i rad naodrìvosti organizacije.

62

UUddrruu`̀eennee `̀eennee BBaannjjaa LLuukkaa je nevladina organizacija osnovana 16. avgusta 1996 godine uBanja Luci. Kroz aktivnosti i projekte na{e organizacije, zalaèmo se za unaprije|enje dru{-tvenog poloàja ène i njeno pravo na ìvot bez nasilja u porodici i javnom ìvotu. @elimovidjeti vi{e èna na pozicijama odlu~ivanja u zvani~nim institucijama na svim nivoima vlastii odlu~ivanja u Bosni i Hercegovini. NNaa{{aa vviizziijjaa jjee:: @ena svijesna njene mo}i, ravnopravna, po{tovana, zaposlena i sre}na. NNaa{{aa mmiissiijjaa jjee:: Ja~anje i afirmisanje èna kroz zalaganje i rad na stvarnom po{tovanju iprimjeni ènskih ljudskih prava.SSttrraattee{{kkii pprriioorriitteettii ii cciilljjeevvii ddjjeelloovvaannjjaa UUddrruu`̀eenniihh `̀eennaa BBaannjjaa LLuukkaa::

Borba protiv nasilja nad ènama kroz obezbje|ivanje besplatne pravne i psihosocijalnepomo}i za ène i djecu `rtve nasilja, aktivnosti usmjerene na primjenu zvani~nih politikai institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja nad ènama;Ja~anje svijesti gra|ana/ki o nasilju nad ènama i rodno uslovljenom nasilju kroz medij-sko zalaganje i ja~anje i unaprije|enje saradnje sa drugim nevladinim organizacijama izvani~nim institucijama koje se bave ovim problemima u BiH i regiji;Ja~anje svijesti gra|ana/ki o trgovini ljudima u BiH i javno zalaganje za efikasniji radzvani~nih institucija u BiH na prevenciji trgovine ljudima;Osnaìvanje èna da u~estvuju u dru{tvenim promjenama kroz javno zalaganje za njihovuaktivnu i ravnopravnu ulogu u kreiranju javnih politika i politi~kom odlu~ivanju na svimnivoima u BiH;Jednakost polova u medijima BiH - javno zalaganje za uklanjanje diskriminacije i zlou-potreba èna u elektronskim i {tampanim medijima u BiH i stvaranje uslova za jednakpristup èna i mu{karaca procesu kreiranja medijskih politika u BiH; Javno zalaganje za ja~anje poloàja èna u na{em dru{tvu i smanjenje diskriminacije è-na u politi~kom, ekonomskom i dru{tvenom ìvotu kroz monitoriranje primjene zakona ijavnih politika i iniciranje procedura za izmjene diskriminiraju}ih zakona i politika nasvim nivoima u BiH;Podr{ka odrìvom povratku u Bosni i Hercegovini kroz rad sa ènama i mu{karcima ururalnim zajednicama BiH;Ja~anje saradnje sa drugim organizacijama civilnog dru{tva i zvani~nim institucijama nasvim nivoima u BiH i drugim zemljama u regionu;Razvoj unutra{njih kapaciteta Udruènih èna Banja Luka kroz angaòvanje novog profe-sionalnog osoblja i volontera/ki i rad na razvoju odrìvosti organizacije kroz dugoro~nofinansijsko, programsko i menad`ment planiranje.

63

KONTAKTI:

HHeellssiinn{{kkii ppaarrllaammeenntt ggrraa||aannaa Banja Luka

Krfska 84, 78000 Banja LukaBosna i Hercegovina

Tel + 387 51 432 750Fax + 387 51 432 752E-mail: [email protected] Web: www.hcabl.org

UUddrruu`̀eennee `̀eennee Banja Luka

Kalemegdanska 18, 78000 Banja LukaBosna i Hercegovina

Telefon: +387 51 462 146Telefon/Faks: +387 51 463 143

E-mail: [email protected] Web: http://www.unitedwomenbl.org

64

@ENA DDANASunitedwomenbl.org/udruzenezene/unitedwomenbl.org/docs/Zena_Danas_11.pdf · ra|eni uz...

Documents

Transcript of @ENA DDANASunitedwomenbl.org/udruzenezene/unitedwomenbl.org/docs/Zena_Danas_11.pdf · ra|eni uz...