Ekonomija - Skripta Za I Deo-By Stepke

7/22/2019 Ekonomija - Skripta Za I Deo-By Stepke

1/36

EKONOMIJA- skripta za I deo (by Stepke)-

1. Predmet ekonomije; Makroekonomska i mikroekonomska analiza;

Pozitivna i normativna ekonomija.

Prema jednoj od definicija Pola Semjuelsona, Ekonomija prestavlja prouavanje bogatstva.Prema veoma prihvadenoj efiniciji Lajonela Robinsa, Ekonomijaje nauka koja prouava ljusko ponaanje kao onosizmedju ciljeva i oskudnih sredstava koja mogu imati vie alternativnih upotreba.Po njemu,a bi ljusko ponaanje bilo ekonomska akativnost,potrebno je da:

1. postoji vie ciljeva2. ciljevi razlikuju po prioritetima

3. srestva ograniena4. imaju vie alternativhih upotreba

Ekonomija moe biti teorijskai primenjena.

Teorijska ekonomija se bavi prouavanjem pojeinanih i optih privrenih pojava,ali samo na visokom stepenuapstrakcije. Ona se deli na makroekonomsku i mikroekonomsku analizu,a ovakvu podelu su dali Anton Rangar FriiGotfrid Haberler.

Makroekonomska analiza se bavi istraivanjem privree kao celine ge se ona svoi namali broj krupnihekonomskih agregata.

Mikroekonomska analiza se bavi prouavanjem pojeinanih ekonomskih onosa pojeinaca i preuzeda,iniviualnih proizvoaa i potroaa.

Primenjena ekonomijakoristedi opte ekonomske zakone koje aje teorijska ekonomija, aje najbolja praktina reenjaza iskrsle konkretne probleme.

Podelu ekonomske nauke na pozitivnui normativnu prvi je dao on Nevil Kejns.

Pozitivna ekonomija nema vrenostnih suova,ieolokih i politikih opredeljenja i objanjava ekonomsku stvarnostonakvu kakva zaista jeste.

Normativna ekonomija uvodi razliite etike koekse,politika uverenja, i aje savete i preporuke za voenjeekonomske politike.

Na primer pozitivan stav je.Ako rava izvri povedanje stope poreza na priho graana, smanjujuse mogudnosti

povedanja njihove zarae, dok bi normativan bio Drava treba a poveda poreska opteredenja za bogatije, a da ihsmanji za siromanije.U prvom sluaju se opisuje ta de se esiti ako, ok se urugom aje savet.


2/36

2. Makroekonomski ciljevi i makroekonomski instrumenti;

Ekonomske kategorije i ekonomski zakoni.

Makroekonomski ciljevi su :

1) Stabilan rast nacionalnog obima proizvodnje

2) Stabilan nivo cena

3) Visok nivo zaposlenosti

4) Uravnoteen platni bilansi njima se vri merenje performansi nacionalne ekonomije.

Za ostavrivanje ovih ciljeva koriste se brojni makroekonomski instrumenti, kojima se utie na tempo i smer ekonomskihaktivnosti. Najvaniji su:

1) Fiskalna politika

2) Monetarna politika

3) Politika dohodka i cena

4) Meunarodna ekonomska politika

Iealno stanje privree bi bilo u sluaju postignutog stanja opte ravnotee, koje se moe izraziti formulom:

Y + U = P + I

gde je: Y- proizvodnja; U- uvoz; P- potronja; I- izvoz.

Meutim, postizanje ovakvog iealnog stanja remeti problem: istovremeno reavanje nekoliko konfliktnih ciljeva irtvovanje jenog cilja rai ostvarenja rugog, tzv. trade off.

Reenje prua teorija ekonomske politike iji je osnivaJan Tinbergen.Tri osnovna principa ove teorije su:

a) potrebno je najmanje onoliko instrumenata koliko ima ciljeva

b) instrumenti moraju biti razliiti i nezavisni

c) za svaki cilj odabrati najefikasniji instrument

Ekonomske kategorije prestavljaju opte pojmove kojima se izraavaju onosi u procesu rutvene proizvonje, narazliitim stepenima ljuskog razvitka. To su na primer: roba, novac, cena, kamata, profit it.

Prema Oskaru Langeuekonomski zakoni se mogu svrstati u etiri kategorije:1. opti2. posebni

3. koji deluju u jednoj fazi proizvodnje

3. koji ne eluju u svim nainima proizvonje

Ekonomski zakoni su nunosti koje vladaju u procesu rutvene proizvonje, tj.u proizvodnji, raspodeli, razmeni ipotronji. Oni su objektivnii efiniu se kao tendencije.Objektivnost se oglea u tome to se ne mogu uspostavljati i ukiati voljom ljui.


3/36

3. Metod apstrakcije; Ekonomski modeli; Metod verifikacije.

Metod apstrakcije prestavlja uoptavanje, tj.ostranjivanje svih nebitnih i sporednih elemenata, sa ciljem da se pojavakoja se izuava svee na vano i zakonito.Jena o najvanijih faza u metoi apstrakcije jeste uvoenje predpostavki, kojima efiniemo uslove po kojimaanaliziramo oreenu ekonomsku pojavu.Pored toga treba potovati iprincip optimizacije, po kome oreivanje manjeg broja pretpostavki znai nii stepenapstrakcije, i obratno.

Ekonomski modeli su uprodena slika stvarnosti.Oni nisu u potpunosti realni, ali sare sve bitne veze koje postoje meuposmatranim pojavama.

U ekonomskim modelima razlikujemo dve vrste varijabli :

Endogene varijable proizilaze iz samog moela, njime su oreene i predstavljaju njegove izlazne elemente.

Egzogene varijable su promenljive koje se unose u model.

Glavna svrha ekonomskih moela je a prikae uticaj egzogenih varijabli na enogene.Predmet analiziranja su endogenevarijable, ok se egzogene po pravilu ne objanjavaju.

Metod verifikacije se sastoji u jedinstvu teorije i prakse, jer ovek tek u praksi moe a okae a li su teorija ilishvatanje tani ili netani.Praksa je primarna u odnosu na teoriju, ali teorija uslovljava praksu i usmerava je u oreenom pravcu.

4. Razvoj ekonomije: Merkantilizam

Merkantilizamje trajao o 15. o 17. veka. Re merkantilizam potie o rei merkatuskoja znai trgovina.Glavni premet izuavanja merkantilista bio je trgovinska razmena,kako u okviru jene rave tako i u meunaronimokvirima.

Osnovna ideja merkantilista je bila a se bogatstvo jene rave oglea u koliini plemenitih metala koje ona poseuje, ia se ono moe povedati kroz spoljnu trgovinu.Antonio Seraje smatrao a se to moe postidi proajom gotovihproizvoa u inostranstvu, to je objasnio u svom elu Kratka rasprava o uzrocima koji mogu izazvati obilje zlata i srebrau kraljevinama u kojima nema rudnika, s primenom na kraljevinu Napulj.

Merkantilizam se deli na dve faze:

Rani merkantilizamje trajao tokom 15. i 16. veka.Ideja ranih merkantilistajeste a se ostvari suficit novanog bilansa,zalaudi se za vedi izvoz roba (ime bi se povedalo bogatstvo rave), a to manji uvoz(jer on utie na oliv novca izzemlje). Po njihovom miljenju, rava treba ak i a zabrani uvoz robe.

Razvijeni merkantilizamje trajao tokom 17.veka. Njegovi protagonisti se zalau za pozitivan trgovinski bilans uspoljnotrgovinskoj razmeni jedne zemlje. Oni nisu protiv uvoza.

Predstavnik merkantilizma an Batist Kolberse zalagao za osvajanje novih kolonija, Antoan de Mokretjenje u svomelu Traktat politike ekonomije posveden kralju i majci kraljici (1615. godine) prvi put definisao politiku ekonomiju,dok se Tomas Manzalagao za razvoj spoljne trgovine.


4/36

5. Razvoj ekonomije: Fiziokratizam

Fiziokratizam nastaje u Francuskoj sreinom 18.veka, kao reakcija protiv merkantilizma. Naziv fiziokratizam potie orei fiziokratija, to znai vladavina prirode.Ekonomska politika koju su voili merkantilisti ovela je poljoprivreu u izuzetno teak poloaj jer je uvozpoljoprivrenih proizvoa bio ozvoljen, a njihov izvoz zabranjen. Zbog ovakve teke situacije, slebenici fiziokratizma suu prvi plan stavili ba poljoprivreu.Marsije de la Rivijeraje zastupao ideju ekonomske slobode, po kojoj privrea treba a bue preputena samoj sebi po

tzv. principu laisser faire - laisser passer(neka stvari iu svojim tokom).Glavni predstavnik fiziokratizma je Fransoa Kene, koji je u svom elu Ekonomske tablice (1758. godine) prvi putprikazao rutvenu proizvodnju kao celinu.

Keneov moel proste rutvene reproukcije

OBJANJENJE: U rutvenoj zajenici postoje tri klase ljui :1. Proizvodna klasa(stvara novu vrednost)

2. Vlasnika klasa(prisvaja viak proizvoa)3. Sterilna klasa(proizvodi industrijske proizvode,ali ne stvara novu vrednost)

Vlasnika klasa raspolae sa 2 milijare novca goinje, prikupljeneo zemljine rente.Proizvona klasa raspolae saukupno 5 milijari, o ega 3 milijare ine hrana i 2 milijare sirovine.Sterilna klasa proizvodi 2 milijarde industrijskih proizvoda.

I in: Vlasnika klasa kupuje o proizvone klase hranu za jenu milijaru novcaII in: Vlasnika klasa kupuje o sterilne klase industrijske proizvode za drugu milijardu novcaIII in: Proizvona klasa za jenu milijaru novca (obijenih o vlasnike klase) kupuje inustrijske proizvoe o

sterilne klase

IV i V in: Sterilna klasa za 2 milijare novca (o vlasnike i proizvodne klase) kupuje za sebe hranu i sirovine odproizvone klase, ime stvara sebi uslove za alju proizvonju.

VI in: Proizvona klasa svoje 2 milijare novca (o sterilne klase) aje vlasnikoj klasi kao rentu za zemljite.Time je itav proces zavren, koji se kasnije ciklino ponavlja.


5/36

6. Razvoj ekonomije: Klasina ekonomska misao

Adam Smitje svojom knjigom Bogatstvo naroa objavljenom 1776. godine oznaio prekretnicu u razvoju ekonomskemisli. Poravao je princip laisser faire - laisser passer(neka stvari iu svojim tokom).On istie ra uopte,bez obzira u kojoj se grani primenjuje.U okviru teorije vrednosti, Smit razvija svoju teoriju trokova proizvonjepo kojoj se cena robe formira kao zbir cenapojeinanih inilaca proizvonje te robe,a to su:

1. Najamnina(za pladanje ranika)

2. Profit(na uloeni kapital)3. Renta(naknaa za korideno zemljite)

Njegov najvedi oprinos je na polju podele rada (specijalizacija), za koju on smatra a povedava prouktivnost raa, asamim tim i rutveno bogatstvo. Primer poele raa je razraivao na manufakturnoj proizvonji ioa.

David Rikardoje poznat po Zakonu o zemljinoj renti, kojim objanjava a je renta rezultat elovanja zakona ranevrenosti. Takoe,bavio se i poelom raa, ali sameunaronog aspekta. Njegova teorija komparativnih trokovajepotvrdilaprincip slobodne trgovine.

Tomas Robert Maltusje poznat po svojoj teoriji stanovnitvaobjavljenoj u elu Esej o stanovnitvu.Prema njoj,beda i siromatvo u rutvu nisu posleica rutvenog ureenja, ved zato to se ljui razmnoavaju u vedem

obimu nego to je raspoloivi obim namirnica za ishranu.Za reenje tog problema, on prelae ve vrste mera:

1. Preventivne (olaganje raanja ece)2. Represivne (beda, glad, ratovi, epidemije itd.)

an Batist Sejje poznat po svom tzv.Sejovom zakonu tritaiz 1803. godine koji govori o onosu ponue i tranje, pokome ne moe odi o krize hiperprodukcije(kaa je ponua veda o tranje) jer se proavac jene robe javlja kao kupacdruge robe,pa nema pojave vikova.

.M. Kejnzje otro kritikovao Sejov zakon trita jer smatra a su krize hiperproukcije normalna pojava u kapitalizmu ida se one mogu regulisati samo ravnom intervencijom koja je neophona za stvaranje uslova pune zaposlenosti.


6/36

7. Teorija vrednosti: pojam, vrste i razvoj teorije radne vrednosti; Teorija granine

(marginalne) korisnosti.

Prelaskom sa naturalne na robno-novanu privreu poelo je formiranje cena. Daljim prouavanjem,olo se ozakljuka a je glavni faktor koji eterminie cenu u stvari vrednost.Prema tome,cenumoemo efinisati kao vrenost robe izraene u novcu.Najvedi uticaj u ekonomskoj teoriji imale su ve vrste teorija vrednosti:

Teorija trokova proizvonje tvri a se vrenost robe formira kao zbir cena pojeinanih inilaca proizvonje te robe,ato su:

1. Najamnina (za pladanje ranika)2. Profit (na uloeni kapital)3. Renta (naknaa za korideno zemljite)

Ova teorija ne polazi o proizvonje,ved o raspoele,to znai a se nita ne moe raspoeliti ako se prethono neproizvede.

Teorija radne vrednosti tvrdi da vrednost robe predstavlja ukupna utroena koliina raa za proizvonju te robe.Problem ove teorije javlja se prilikom kvantifikovanja veliine vrenosti robe. On se moe reiti poreenjem ohoaka saohocima rugih uesnika u proizvonji iste robe.

Meutim,okazano je a cena ne zavisi samo o vrenosti robe, ved i o ponue i tranje.

Vilijem Petise smatra zaetnikom ove teorije. On je razlikovao ve vrste cena:1. Politiku cenu- koja zavisi o ponue i tranje2. Prirodnu cenu - koja zavisi o koliine raa utroene za proizvonju robe

Teoriju je dalje razvio Adam Smit koji tvrdi da roba ima dve vrste vrednosti:

1. Upotrebna vrednost - osobina robe a moe a zaovolji svaku ovekovu potrebu2. Prometna vrednost - osobina robe a se moe razmeniti na tritu za ruge robe

On takoe tvri, a samo ra moe biti merilo vrenosti roba.

David Rikardosmatra da se vrednost robe sastoji od dve komponente, a to su:1. Vrenost utroenih srestava za proizvonju2. Vrednost radne snage

Prema njegovim shvatanjima, kapitalisti i ranici ulau svoj kapital i ranu snagu u proizvonju, nastojedidaposle prisvoje to vedi eo vrenosti. Povedanjem najamnine (za pladanje ranika), smanjuje se profit kapitaliste,i obratno. Meutim, Rikaro nije uspeo a objasni poreklo profita.

Na to je odgovorio Karl Markskoji u svom Zakonu vrednosti radne snageobjanjava a je ranik u kapitalizmupladen po vrenosti, a a stvara vedu vrenost nego to je vrenost njegove rane snage, koja tek u kapitalizmupostaje roba.

Da bi se to ogoilo, potrebno je ispotovati va uslova:1. da radnik postane vlasnik svoje radne snage kako bi je mogao prodavati

2. a su ranici lieni srestava za proizvonju, kako bi bili primorani a proaju jeinu robu kojomraspolau - radnu snaguRadna snaga ima dva bitna svojstva:

1. Upotrebnu vrednost - a moe a stvori vedu vrenost nego to je njena sopstvena2. Vrednost - koju oreuje rano vreme potrebno za proizvonju

Vrednost radne snage se stalno menja u zavisnosti od tri grupe faktora:

a) Istorijskih - menja se u zavisnosti od stepena razvijenosti rutvab) Geografskih - klima, mesto ivljenja, namorska visina it.c) Stepen strunosti - to je vedi nivo strunosti, to je sve veda koliina potrebna za sticanje tog zvanja


7/36

Teorija granine (marginalne) korisnostivrenost robe oreujeprema korisnosti, jer svaka roba u razliitimokolnostima ima razliitu korisnost (na primer, hleb za glanog ili za sitog oveka)Osnivaem ove teorije se smatra Vilijem Stenli evons. Pristalice ove teorije ne polaze o proizvonje, ved opotronje.U okviru ove teorije poznata su dva zakona:

1. I Gosenov zakon- sa svakom dodatnom jedinicom proizvoda opada korisnost dobara.

Zbog toga se vrenost robe efinie prema onoj koja je poslenja upotrebljena,a ne prema prosenoj.2. II Gosenov zakon- kod obara sa viestrukom upotrebom prvo se zaovoljavaju potrebe najvedeg

intenziteta,ali ne o kraja,ved se prelazi na sleede sve ok se ne izjenai nivo korisnosti razliitih obara.

8. Socijalistika ekonomska misao

Socijalistika kola se javlja kao suprostavljena reakcija klasinoj koli.

Najznaajniji prestavnik socijalistike kole je Karl Marks, koji se smatra osnivaem naunog socijalizma. Njegovonajznaajnije elo je Kapital.U znaajne mislioce socijalizma spaa i Fridrih Engels. Njegovo elo Poloaj ranike klase u Engleskoj je socijalizamrazvio od utopije do nauke.

Marks i Engels su izgraili nov nauni meto koji se sastoji iz ijalektikogi istorijskog materijalizma.Dijalektiki materijalizamje potpuno novi pogled na svet koji aje reenja filozofskih problema kao i novi nainpostavljanja problema.

Istorijski materijalizamje teorija o razvoju ljuskog rutva.

Prema njima rutveni onosisu sainjeni oproizvodnih odnosai svojinskih odnosa(vlasnitva na srestvima zaproizvodnju).


8/36

9. Savremena ekonomska misao

U moernoj ekonomiji ominiraju etiri pristupa:1. Kejnzijaska teorija

2. Monetarizam

3. Nova kola klasine makroekonomije4. Ekonomija ponude

Kejnzijaska teorija

Osniva je on Mejnar Kejnzkoji se smatra i osnivaem meunaronog monetarnog fona. Razlog njegovog osnivanjasu uboke krize hiperproukcije koje su uzrmale Ameriku i Zapanu Evropu. Na osnovu njegovog uenja je uvenemere pod nazivom NEW DEAL(novo poslovanje) kojima su vlae SAD, Italije, Nemake i Japana uspele a smanjenezaposlenost i obezbee porast potronje.Glavno Kejnzovo elo je Opta teorija zaposlenosti,kamate i novca(1936. godine).Osnovna ieja jeste a se jeino ravnom intervencijom u skoro svim oblastima moe ouvati postojedi poreak.Takoe,javila se i ieja o meovitoj privreiu kojoj postoje i ravna i privatna svojina.Njegova teorija zaposlenostinaglaava optu nezaposlenost, jer smanjena tranja utie na smanjenje obimaproizvonje. Nivo zaposlenosti zavisi i o investicija, a iji je glavni izvor tenja.

Monetarizam

Javlja se 60-ih i 70-ih godina 20.veka kao antiteza Kejnzijanskoj teoriji.

Osniva monetarizma je Milton Fridman, i u osnovi njihovog uenja je elovanje novca na ekonomske tokove.Osnovni stav jeste a je trite samoreguliude i uvek u ravnotei, pa su zbog toga protivnici ravne intervencije.Takoe,monetaristi se zalau za stabilnu ponuu novca koja obezbeuje stabilnost privrede.Na osnovu toga, po Fridmanovom monetarnom pravilu ponuda novca treba da raste stabilno po 4%, kao i rast outputa,

da bi se izbegla pojava inflacije.

Nova kola klasine makroekonomije

Se razvija iz monetarizma tokom 70-ih i 80-ih godina 20.veka. Prevoena je Robertom Lukasom, Tomasom Sarentomi Eduardom Preskotom.

I oni kao i monetaristi smatraju a je trite samoreguliude i protive se ravnoj intervenciji.Na osnovu toga, njihova teorija racionalnih oekivanja tvri a se pojeinci i firme uvek ponaaju ekonomski racionalno,te ravna intervencija nije ni potrebna.Takoe, oni smatraju a je privrea uvek na nivou pune zaposlenosti.

Ekonomija ponude

U centru svoje analize stavlja ponudu.

Posebno se naglaava posticanje ponue ime se postiu antiinflacioni efekti.

Dakle, u uslovima inflacije, kaa su novani fonovi vedi o robnih, reenje se nalazi u povedanju ponue (a ne usmanjenju tranje).To povedanje ponue se postie prevashono smanjenjem poreza,to govori i teorija ponudekoja se objanjava pomoduLaferove krive:


9/36

OBJANJENJE: Laferova kriva pokazuje onos:1. Poreskih stopa

2. Poreskih prihoda

Kaa je poreska stopa jenaka nuli,ona ravi ne obezbeuje nikakve poreske prihoe.Povedanjem poreske stopepovedavaju se i poreski prihoi,ali samo o take A.Nakon toga, svako povedanje poreskih stopa ovoi o smanjenja poreskih prihoa.Kaa poreska stopa iznosi 100%, poreski prihoi de taa biti jenaki nuli.

10. Tehnika i drutvena strana proizvodnje; Osnovne karakteristike proizvodnje.

Ekonomija se ne bavi tehnikom stranom proizvonje (procesima obijanja nekog proizvoa), ved nas upoznaje samo sa

rutvenom stranom proizvonje.

Ekonomija koja prouava rutvenu proizvonju kao posebnu oblast rutvenog ivota ljui bavi se:

- odnosima ljudi u proizvodnji,

- ekonomskim ciljevima

- ekonomskim metodima

rutvena proizvonjapodrazumeva skup oblika ekonomskih aktivnosti kao to su:

1. Proizvodnja

2. Potronja

3. Raspodela

4. Razmena

Osnovne karakteristike proizvodnje su da je ona:

- nuna(jer je uslov opstanka)

- istorijska(kroz vreme stalno menja predmet proizvodnje,jer proizvodi zastarevaju i zamenjuju se novim)

- rutvena(u svoj tok ukljuuje manje ili vede grupe ljui)


10/36

11. Oblici ekonomskih aktivnosti; Povezanost proizvodnje i potronje; Teorija o

potroakom suverenitetu; Vrste potronje; Od ega zavisi veliina i struktura line

potronje? Pojam potroakog drutva.

Proizvodnjapredstavlja stvaranje materijalnih dobara i usluga radi zadovoljenja potreba ljudi.

Potronjapredstvalja upotrebu materijalnih dobara i usluga radi zadovoljenja raznih potreba pojeinaca i rutva u

celini.

Sa aspekta namene, razlikujemo ve vrste potronje:

1. Proizvona potronjapredstvalja upotrebu materijalnih dobara i usluga radi proizvodnje neke nove

upotrebne vrednosti. Deli se na:

1) Reprodukcionupotronju- potronja predmeta rada (obrtnih sredstava)

2) Investicionupotronju- potronja sredstava za rad (osnovnih sredstava)

2. Neproizvona potronja- ona koja za rezultat ima samo troenje,a ne proizvodnju materijalnih dobara.

Deli se na:1) Linu potronju- potronja ge se neko materijalno dobro koristi za direktno zadovoljenje neke

ovekove ivotne potrebe. Promene u linojpotronjizavise od dva faktora:

a) Realnog ohoka stanovnitva- porastom ohoka raste eo namenjen stanovanju, oedi i

kulturnim potrebama, a smanjuje se deo namenjen ishrani (Engelovi zakoni). Deo ohotka koji se ne potroni olazi na

tenju (oloenu potronju).

b) Nivoa privredne razvijenosti- ako je privrea razvijenija veda je i lina potronja, ali je i ueo

javne potronje vedi o uela line potronje.

2)Javnupotronju- obuhvata obezbeivanje finansijskih srestava za:

- plate radnika rutvenih slubi- materijalna dobra i usluge ustanovama rutvenih slubi (opta potronja), kako bi mogle

normalno da rade

Potroako rutvoje rutvo koje potroae stimulie na potronju rai potronje, onosno stvaraju se fiktivne

potrebe i vri se zamena jenih obara rugim iako i alje imaju upotrebnu vrenost.

12. Oblici ekonomskih aktivnosti; Odnos proizvodnje i raspodele; Naini i oblici

raspodele.

Raspodelapredstavlja rasporeivanjeproizvedenih materijalnih dobara i usluga izmeu pojedinaca, preuzedai irih

rutvenih zajenica.

Raspoela moe a bue:

1. Neposredna raspodela- je raspodela u kojoj se proizvedena dobra ne kupuju, ved se oeljuju lanovima

rutva(naturalna privreda, R-R)

2. Posredna raspodela- je raspodela u kojoj se proizvedena dobra prodaju i kupuju za novac (trina privrea,

R-N-R)


11/36

Sa aspekta oblika raspodele, razlikuju se:

1. Primarna raspodela- kod koje se uesnici u proizvonji javljaju i kao prisvajai novostvorene vrenosti.

2. Sekundarna raspodela- ko koje se eo novostvorene vrenosti ovaja za neproizvoni eo stanovnitva.

3. Namenska raspodela- nastaje posle primarne i sekundarne raspodele. Kod ove raspodele se jedan deo

dohotka privrednih subjekata odvaja na potronju, a drugi je namenjen akumulaciji (tenji).

OHOAK = POTRONJA + AKUMULACIJA

13. Oblici ekonomskih aktivnosti; Proizvodnja i razmena; Trampa i robni promet;

Trite: ponuda i tranja; Slobodna dobra versus ekonomska dobra.

Razmenapredstavlja zamenu jednih proizvoda za druge proizvode, i uslov za njeno postojanje jepodela rada.

Razmena moe biti:

1. Neposredna razmena(trampa, R-R)- gde se roba jedne upotrebne vrednosti razmenjuje za robu druge

upotrebne vrednosti.Tu je svaki kupac ujedno i prodavac.

2. Posredna razmena(prost robin promet, R-N-R)- ge se roba proaje za novac pomodu kojeg se kasnije kupuje

drugi proizvod radi zadovoljenja neke druge potrebe.

Svaka razmena se sastoji iz dva akta:

- akta prodaje

- akta kupovine

Tritepredstavlja mesto sueljavanja ponue i tranje.

Ponudaje ona koliina proizvoa koju su proizvoai spremni a proaju po ogovarajudoj ceni.

Tranjaje ona koliina proizvoa koju su potroai spremni a kupe po ogovarajudoj ceni.

Iz onosa ponue i tranje formira se cena.

Meuzavisnost etiri osnovna oblika ekonomskih aktivnosti moe se ilustrovati na sleedi nain:

Slobodna dobrasu delovi prirode koje ovek moe koristiti bez raa na njihovom prilagoavanju.

Ekonomska dobrasu dobra koja nastaju kao rezultat raa oveka na njihovom prilagoavanju.


12/36

14. Tri problema ekonomske organizacije: ta, kako i za koga proizvoditi? Naini

razreenja problema ekonomske organizacije.

Zbog oskudnosti i izbora prioriteta nastaju tri problema ekonomske organizacije:

1. ta proizvoiti? - svodi se na izbor proizvoda prema njihovoj nameni. Jedna vrsta je namenjena linoj

potronjidok je druga namenjenaproizvonoj potronji.

2. Kako proizvoditi? - svoi se na oreivanje onoga ko de proizvoiti(ko se bavi poljoprivredom,a ko

medicinom), kojim resursima i kojom tehnolokom metoom(a li de se struja proizvoiti pomodu nafte, hiro ili

nuklearne elektrane).

3. Za koga proizvoditi? - svodi se na oreivanje krajnjeg korisnika proizvedenih dobara.

Ovi problemi ekonomske organizacije se mogu reiti primenom jenog o etiri oblika ekonomskih sistema:

1. Trini sistem- podrazumeva postojanje slobodne konkurencije i mogudnost kretanja faktora proizvodnje iz

jedne u drugu granu proizvodnje za ijim proizvoima postoji veda tranja. Ovaj sistem pretpostavljanepostojanje

prepreka za kretanje faktora proizvodnje i neuplitanje raveu privredu.

2. Planski(komandni) sistem- iskljuuje elovanje trita i konkurencije. Karakterie ga ominacija ravegde

ravni organi unapre oreuju proporcije proizvonje i potronje.

3. Meoviti sistem- je sistem u kojem ueo imaju i ravna i privatna svojina. Preuzeda imaju slobou izbora

grane proizvodnje kojom ele a se bave, ok rava svojim merama i instrumentima stimulie ili estimulie

proizvoaeu onoenju takve oluke.

4. Tranzitorni sistem- prestavlja sistem koji karakterie prelaz sa planskog (komannog) sistema na trini

sistem

Opti elementi ekonomskog sistema su:

1) Resursi

2) Privredni subjekti

3) Ekonomske aktivnosti

4) Institucije

15. Efikasnost upotrebe retkih resursa i pravinost; Proizvodna i alokativna

efikasnost.

Efikasnostse efinie kao kolinikizmeu vrenosti outputa kroz vrednost inputa. (iz Osnova organizacije je E=U

V).

Postoje dva oblika efikasnosti:

1. Proizvodna efikasnost- porazumeva postizanje oreenog obima i kvaliteta proizvoda uz to nie trokove.

2. Alokativna efikasnost- podrazumeva da se resursi rasporede i usmere na proizvodnju onih proizvoda i usluga

koje imaju trituvrednost.

Efikasnostipravinostsu u obrnuto proporcionalnom odnosu.


13/36

16.Granica proizvodnih mogunosti drutva; Oportunitetni trokovi.

Kriva proizvonih mogudnostipredstavlja maksimalni nivo proizvodnjejene makroekonomije koji se moe ostvariti

raspoloivim faktorima proizvonje i tehnikom, ako vlada puna zaposlenost.

OBJANJENJE: Pretpostavimo da makroekonomija proizvodi samo dva proizvoda,proizvod Aiproizvod B.

Ako elimo a povedamoproizvodnjuproizvoda A, onda moramo smanjiti proizvodnjuproizvoda B, i obratno.

U taki Xpostoji neovoljna iskoridenost kapaciteta i resursa, dok taka Yukazuje na proizvonju koja se ne moe

ostidi.

OBJANJENJE: Translacija krive proizvonih mogudnosti uesno, izpoloajaCDupoloajEFse moe postidi povedanom

upotrebom inputa i tehnolokim inovacijama.


14/36

OBJANJENJE: Siromana zemlja(poloaj A) zbog ogranienih resursa preteno proizvoi nuna obra.

Privrednim rastom dolazi do pomeranja krive iz poloaja A u poloaj B, kada zemlja povedava potronju i nunih i

luksuznih dobara, ali je povedanje potronje luksuznih obara vede o povedanja potronje nunih obara.

OBJANJENJE: Slino prethonom sluaju, privrenim rastom olazi o pomeranja krive iz poloaja A u poloaj B, kada

zemlja povedava i linu i javnu potronju, ali je povedanjejavne potronje vede o povedanja line potronje.

Oportunitetni troakpredstavlja proputenu obitkoja se mogla ostvariti alternativnom upotrebom resursa (inputa).

OBJANJENJE: U takiAse proizvodi samoproizvod Y, a u takiFsamoproizvod X. Da bi se povedala proizvonja

proizvoda X potrebno je smanjiti proizvodnju proizvoda Y, i obratno.U takiUpostoji neovoljna iskoridenost kapaciteta

i resursa, dok takaIukazuje na proizvonju koja se ne moe ostidi.


15/36

17. Inputi u privredi: prirodni i ljudski proizvodni faktori; Radna snaga i

stanovnitvo; Radno sposobno, aktivno i neaktivno stanovnitvo; Rad u

ekonomskom i neekonomskom smislu; Prost rad i sloen rad; Proizvodan rad i

proizvodne usluge i neproizvodan rad i neproizvodne usluge.

18. Struktura vrednosti proizvodnje; Minuli i tekui rad; Prenesena i nova vrednost.

19. Produktivnost rada; Dejstvo porasta produktivnosti rada na veliinu i strukturu

vrednosti jedinice proizvoda; Faktori koji utiu na produktivnost rada.

20. Inputi u privredi: obrtna sredstva - predmeti rada; Primarni, sekundarni i

tercijarni sektor privrede.

21. Inputi u privredi: osnovna sredstva sredstva za rad; Amortizacija i rabaenje

osnovnih sredstava.

22. Preduzetnitvo

Inputi(resursi) su robe i usluge koje preuzeda upotrebljavaju u procesu proizvodnje.

U inpute spadaju:

1. Prirodni proizvodni faktori- ine ih zemlja, energetski resursi, klima it. Mogu se poeliti na:

1) Obnovljive

2) Neobnovljive

2. Ljudski proizvodni faktor- ine:

1) Radna snaga- predstavljaju ovekove fizike i intelektualne sposobnosti koje se mogu koristiti zaproizvodnju dobara i usluga.

Radpredstavlja troenje rane snage. Sa aspekta sloenostion moe biti:a) Prost rad- rad koji ne zahteva veliku strunost i kvalifikaciju.b) Sloen ra- rad koji zahteva vedu strunost i kvalifikaciju.

Sa aspekta karaktera rad moe biti:a) Proizvodan rad- rad koji za rezultat daje materijalno dobro ili proizvodnu uslugu.

b) Neproizvodan rad- rad na pruanju neproizvonih usluga, koje su namenjene iskljuivo

ljudima.c) Proizvodna usluga- delatnost koja je namenjena na oravanje postojedih obara.d) Neproizvodna usluga

Sa aspekta proizvodnje materijalnih dobara ra moe biti:a) Tekudi ra(novostvorena vrednost, NV) - utroena koliina raa u procesu materijalne

proizvodnje.

b) Minuli rad(prenesena vrednost, PV) - utroena koliina raa za proizvonju obaranamenjenih daljoj proizvodnji.

VREDNOST PROIZVODA (VR)= TEKUDI RA (NV)+ MINULI RAD (PV)


16/36

Produktivnost radaje proizvona modproizvoaa a u jeinici vremenaproizvee oreenu koliinu proizvoaili obim usluga. Povedanjem prouktivnosti, smanjuje se vrenost po jenici proizvoa(odnosno cena).

2) Stanovnitvo- predstavlja ukupan broj ljudi koji ivi i boravi u nekoj zemlji. Deli se na:

a) Rano sposobno stanovnitvo- od 15 do 65 godina, koje moe biti:

-Aktivno stanovnitvo- koje stvara srestva za ivot (u proizvonji ili van nje)

- Neaktivno stanovnitvo- koje ine nezaposleni, aci i stuent. Oni su izravani eo

stanovnitva.

3. 1) Osnovna sredstva(sredstva za rad) - predstavljaju materijalna dobra koja su namenjena proizvodnji drugih

dobara. Ona postepeno prenose svoju vrednost na gotove proizvode.

Karakteristike osnovnih sredstava su:

a)Amortizacija- predstavlja postepeno smanjivanje vrednosti osnovnih sredstava i njeno prenoenje na

gotove proizvode. Fond amortizacijeine ovojena novana srestvaza nabavku novih sredstava za rad.

b) Rabadenje- predstavlja fiziko troenjeili zastarevanje osnovnih sredstava. Deli se na:

- Fiziko rabadenje- predstavlja smanjenje upotrebne vrednosti osnovnih sredstava usled

njihove fizike upotrebeu procesu proizvodnje.- Moralno rabadenje- predstavlja zastarevanje postojedih osnovnih srestava, zbog ega olazi

do neopravanosti njihovog aljeg koridenja.

2) Obrtna sredstva(predmeti rada) - su objekti na koje ovek eluje svojim radom pomodu osnovnih sredstava

(sredstva za rad), radi prilagoavanja sopstvenim potrebama.

Obrtna sredstva (predmeti rada) se mogu podeliti na:

a) Sirovine- su sredstva koja su pretrpela delovanje ljudskog rada pre nego to su ule u proces

proizvodnje.

b) Poluproizvode- su sirovine koje se ne mogu upotrebiti kao gotov proizvod, ved moraju idi u aljiproces proizvodnje.

Sa aspekta delovanja na obrtna sredstva (predmete rada), privreda se deli na tri sektora:

a) Primarni- obuhvata aktivnosti vezane za dobijanje sirovina.

b) Sekundarni- obuhvata preradu sirovina i dobijanje gotovog, finalnog proizvoda.

c) Tercijarni- obuhvata pruanje proizvonih i neproizvonih usluga.

Likvidnost- predstavlja sposobnost sredstava da se to prei uz to manje trokove konvertuju u novac, kao i

sposobnost preuzedada na vreme izmiruje svoje obaveze.

4. Preuzetnitvo- obuhvata sve organizatorske, rukovodede, upravljake, nazornikei usmeravajude poslove

preuzeda. Ciljevi preuzetnike funkcije su:

1) Proizvodnja novih materijalnih dobara

2) Upotreba novih metoda proizvodnje

3) Prouavanje i posticanje potreba potroaa

4) Osnivanje novih preuzeda

5) Ispitivanje i pronalaenjenovih trita

Najvaniji cilj svih funkcija preuzeda jeste ostvarenje to vedeg profita.


17/36

23. Outputi u privredi; Robna privreda; Podela rada kao uslov robne privrede;

Pojam i svojstva outputa.

Outputi(robe) su robe i usluge koje nastaju kao rezultat proizvodnog procesa, koridenjem inputa koji se troe ili

upotrebljavaju u daljoj proizvodnji.

Privreda moe imati va oblika:

1. Naturalna privreda- u kojoj preovlauje naturalna proizvonja

2. Robna privreda- u kojoj preovlauje robna proizvonja.

Uslovi koji su bili potrebni da se steknu za prelazak sa naturalne na robnu proizvodnju su:

1) Podela rada

2) Viak proizvoa za razmenu

3) Nastanak private svojine

Robapredstavlja masovni proizvod ljudskog rada koji treba da zaovolji potrebu potroaa(a ne proizvoaa) i koja se

kao takva moe razmeniti na tritu.

Svojstva robe su:

1) Proizvod je ljudskog rada- roba je samo ono to je ovek proizveo.

2) Masovan je proizvod ljudskog rada- da bi proizvod bio roba mora da se proizvoi u vedim koliinama.

3)Zadovoljava neku ljudsku potrebu- da bi proizvod mogao da se razmenjuje na tritu, mora da zadovoljava

neku ljudsku potrebu.

4)Zaovoljava rutvene potrebe, a ne potrebe proizvoaa- proizvod mora imati rutvenu upotrebnu

vrednost, jer ako zaovoljava samo potrebe proizvoaa ona se rai o naturalnoj proizvonji.

5) Iznosi se na trite- sve dok se proizvod ne proda, on nije roba.

Podela radapredstavlja raspodelu poslova izmeu pojeinaca i rutvenih grupa.

25. Pojam preduzea; Oblici preduzea; Inokosno preduzee.

Preduzedeje poslovno-pravni subjekat u kome se obavlja oreena delatnost radi sticanja profita, odnosno dobiti.

Preuzeda mogu biti:

1. Proizvona preuzeda- bave se proizvodnjom materijalnih dobara i usluga.

2. Privrena preuzeda- bave se elatnostima u proizvonji, potronji i razmeni.

Inokosna preuzedapredstavljaju sektor male privrede, i kao njihov vlasnik javlja se pojedinac.

Vlasnik sam pribavlja osnivaki kapital, upravlja preuzedem i onosi oluke, ali je i sam neogranieno ogovoranto

znai a za poslovanje preuzeda ogovara svojom celokupnom privatnom imovinom, kao i imovinom preuzeda.

Najvedi neostaci ovakvog preuzeda su mala specijalizacija rada, neograniena ogovornost vlasnikai ogranieni izvori

za rast i razvoj preuzeda.


18/36

26. Pojam preduzea; Oblici preduzea; Partnersko preduzee (ortako drutvo).

Ortako preuzede(partnersko) nastaje sporazumom va i/ili vie fizikih ili pravnih licaradi obavljanja neke delatnosti.

Svi ortaci se sporazumno ogovaraju oko uedau osnivakom kapitalu, upravljanja preuzedem i onoenja oluka

(najede vedinom glasova o ukupnog broja ortaka), kao i raspoele obiti i snoenja gubitka koje je takoe po principu

neograniene ogovornosti(svi ortaci odgovaraju celokupnom svojojm privatnom imovinom i imovinom ortakog

preuzeda, a ako napr. 4 o 5 ortaka ne mogu a izmire svoje ugove, ona ceo ug snosi 5. ortak).

Prenosti ovog preuzeda su veda specijalizacija raakao i vedi izvori za rast i razvojpreuzeda.

27. Akcionarska drutva; Izvori za razvoj akcionarskog drutva.

28. Upravljanje u akcionarskom drutvu; Osnovni elementi akcijskog kapitala.

29. Akcije i dividenda; Kamata i dividenda; Trina cena akcije; Posledice od razlike

izmeu kamatne i dividendne stope (osnivaka dobit).

Akcionarsko rutvoosniva najmanje va fizika i/ili pravna lica radi obavljanja unapre oreene privrene elatnosti.

Osnivaki kapital je unapre utvreni podeljen na akcije nominalne vrednosti.

Osnivaka obitje zarada koju ostvaju osnivai akcionarskog rutva pri emitovanju prve serije akcija (moe se

izraunati i kao razlika izmeu oekivane ivienne stopei postojede kamatne stope).

Najvii organ upravljanja akcionarskog rutva jeste skuptina akcionarau kojoj vai princip jedna akcija - jedan glas.

Pore nje, u upravljanju uestvuju i upravni odbor, nadzorni odbori direktor.

Disperzija akcijaje pojava da akcionari sa 10-15% akcija mogu da imaju pravo oluivanjau akcionarskom rutvu

(kontrolni paket akcija).

Akcionari imaju ogranienu ogovornost, to znai a je ogovoran samo za onaj iznos koliko vree njegove akcije, a

preko tog iznosa ga niko ne moe teretiti.

Akcionarsko rutvo ima potpunu ogovornost rutva, to znai a za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom.

Izvori za razvoj akcionarskog rutva (instrumenti za prikupljanje dodatnog kapitala) su:

1. Obveznice(potvrda na zajam) - su unike HOVsa fiksnom kamatnom stopom koje izdaju kompanije ili

rava i koje za njih garantujusvojom imovinom. One predstavljaju ugovornu obavezu da se fiksna kamata u novcu

ispladuje njenim vlasnicima (onosiocima) u oreenim vremenskim intervalima o trenutka kaa se otpladuje i

obavezni deo (glavnica). Vlasnik obveznice nema pravo upravljanja akcionarskim preuzedem.

2. Akcije(potvrda na kapital) - su HOV koje predstavljaju potvru na kapital uloen u akcionarsko rutvo.

Akcije mogu biti:

1) Obine- svojim vlasnicima obezbeuju pravo glasa.

2) Preferencijalne- svojim vlasnicima ne obezbeuju pravo glasa, ali garantuju fiksnu dividendu i

povladenu isplatu.

Dividendapredstavlja eo profita akcionarskog preuzedakoji pripada akcionarima. Ona je uvek manja od profita

akcionarskog rutva, ali je veda o kamate.


19/36

Osnovni elementi akcijskog kapitala su:

1. Nominalna vrednost akcija- vrednost akcije po kojoj se ona emituje (ispisana na samoj akciji).

Ukupna nominalna vrednost akcijskog kapitalase obija mnoenjem broja emitovanih akcija i nominalne vrednosti

pojeinane akcije.

2. Kapitalni viak - Aija(emisiona premija) - je razlika izmeu trinei nie nominalne vrednosti akcije.

3. Zarani profit (akumulacija) - predstavlja akumulaciju preuzedakoja slui iskljuivo za razvoj, a ne za isplatu

dividendi.

Trina vrenostakcije- je odnos dohodka akcije (dividenda) i prosene kamatne stope na pozajmljeni kapital(kamata

za obveznice).

Trina cena akcije(kapitalizovana dividenda) - je dohodak akcije (dividenda) pretvoren u kapital.

Moe se izraunati na va naina:

Cena akcije=

Cena akcije=

Tri faktora koji utiu na trinu cenu akcija su:

1) Dividenda

2) Kamatna stopa

3) Onos ponue i tranje na tritu HOV

Dve osnovne razlike izmeu iviene i kamatesu:

1) Kamata je fiksna, a dividenda nije

2) Vlasnik kapitala kod kamate ne snosi rizik, a kod dividende postoji rizik

30. Dravna i javna preduzea.

ravna preuzedasu preuzeda koja su u vlasnitvu rave, u celini ili u samo jednom delu preuzeda.

Dravna preuzeda mogu poslovati prema tri principa:

1. Rentabilnosti- glavni cilj je ostvariti profit.

2. Trokovni- ne moraju a ostvare profit, ved samo a pokriju trokove.

3. Socijalni- mogu da posluju sa gubicima, ali moraju da ostvaruju zacrtane socijalne ciljeve.

Javna preuzedasu preuzeda koja se bave elatnostima o posebnog rutvenog znaaja.

Ko njih je vana funkcija koju obavljaju, a ne ko je njihov vlasnik.


20/36

31. Ukupni trokovi, prihod i profit preduzea; Stopa dobiti (profitna stopa).

32. Trina cena robe; Cena kotanja i profit; Kako se izraunava profit u ceni robe?

Stopa dobiti (profitna stopa).

1) Ukupni prihodpredstavlja proizvod ukupnih outputa i njihove cene.

Ukupni prihodi = Outputi * Cena (outputa)

2)Ukupni trokovipredstavljaju proizvod ukupnih inputa i njihove cene.

Ukupni trokovi = Inputi * Cena(inputa)

Trokovi mogu biti:

1. Eksplicitni trokovi- su trokovi inputakoji preuzedu prave novani izatak(napr. zakup lokala).

2. Implicitni trokovi- su trokovi inputakoji preuzedu ne prave novani izatak, ved troenje sopstvenih

resursa (napr. koridenje sopstvenog lokala).

Eksplicitni i implicitni trokovi zajeno ine oportunitetne trokove.

Cena kotanja proizvoa(trokovi proizvonje) prestavljaju utroeni kapital po jeinici proizvoa. Oni se mogu smanjiti

povedanjem prouktivnosti raa.

3)Profitpredtsvalja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova(rashoda).

Profit = Ukupni prihodi - Ukupni trokovi

Profit moe biti:

1. Ekonomski profit- predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih oportunitetnih trokova(implicitni +

eksplicitni trokovi).

2. Raunovostveni profit- predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih eksplicitnih trokova.

To se moe prikazati slikom:


21/36

Profitna stopa(pf) prestavlja onos izmeu goinjeg profita(pf) i ukupnog uloenog kapitala(K).

pf =

33. Proces privatizacije preduzea.

Privatizacijapredstvalja prodaju (ili besplatno davanje) ravne ili rutvene imovine privatnom sektoru.

Postoje etiri osnovna metoa privatizacije:

1. Interna- proaja ili besplatno ustupanje akcija ranicima preuzeda koji u njemu rae ili su raili.

2. Eksterna- javna proaja akcija u ijoj kupovini mogu uestvovati svi graani iz zemlje i inostranstva.

3. Poela akcija graanima- proaja akcija ili besplatno ustupanje svim graanima starijim o 18 goina.

4. Formiranje holding kompanija

34. Institucionalizovani sektori privrede.

Institucionalizovani sektori privrede su:

1. omadinstva

2. Firme

3. rava

4. Inostranstvo

OBJANJENJE: Domadinstva pruaju firmama i ravi faktore proizvodnje koje im napladuje, a ravi pladaju poreze.

Firme pruaju omadinstvima i ravi robe i usluge koje im napladuju, a ravi pladaju poreze.

Drava prua svoje ravne uslugeomadinstvima i firmama.

Drava preko firmi izvozi robe i usluge (neto izvoz) u inostranstvo za koje im ono plada.


22/36

35. Prirodno i drutveno bogatstvo; Pojam bruto domaeg proizvoda.

36. Pojam i merenje bruto domaeg proizvoda.

37. Nominalni i realni bruto domai proizvod; Deflator bruto domaeg proizvoda.

38. Pojmovi i razlikovanje bruto domaeg proizvoda i bruto drutvenog(nacionalnog) proizvoda.

39. Ostale agregatne veliine (netodomai proizvod, neto nacionalni proizvod,

nacionalni dohodak,raspoloivi dohodak).

40. Neto ekonomsko blagostanje.

Prirodno bogatstvosu sve materije koje se nalaze u prirodi i koje ovek moe irektno a koristi.

rutveno bogatstvosu sva materijalna obra proizvena o strane jenog rutva u oreenom trenutkui koja se

koriste za zaovoljenje potreba tog rutva.

Drutveno bogatstvo se eli na:

1. Zalihe- su koliineu datoj taki vremena.

2. Tokove- su koliinekoje se mere u jedinici vremena.

Bruto omadi proizvo(GDP) - predstavlja ukupnu proizvodnju dobijenu radom i kapitalom koji se nalazi u jednoj

nacionalnoj ekonomiji (ravi).

Bruto rutveni(nacionalni) dohodak(GNP) - predstavlja ukupnu proizvodnju dobijenu radom i kapitalom koji se nalazi

u vlasnitvu stanovnika jene nacionalne ekonomije.

Na primer, kaa Ameriki profesor u Japanu ri preavanje, ono bi se uraunalo u Japanski GDP (jer preavanje ri u

Japanu) i Ameriki GNP (jer je iz Amerike).

Bruto omadi proizvo (GDP) se moe meriti na va naina:

1. Metodom izdataka(trokova) - obuhvata sve trokove u jenoj privrei za goinu ana. GDP se prema ovoj

metoi rauna kao zbir:1) Potronje(C) - robe i usluga o strane omadinstava

2) Investicije(I) - izgradnja i proizvodnja trajnih kapitalnih dobara

3) ravna potronja(G) - ravni izaci za kupovinu materijalnih obara i usluga

4) Neto izvoz(X) - razlika izmeu uvoza i izvoza

GDP = C + I + G + X

2. Metodom dohodaka(zarada) - obuhvata sve ohoke u jenoj privrei. GDP se prema ovoj metoi rauna

kao zbirplata, kamata,profita,porezai renti.


23/36

Tekude cenesu trine cenepo kojima se proizvodi i usluge kupuju i prodaju u toku jedne godine.

Stalne cenesu cene iz one godine u kojoj je dolazilo do najmanjih promena u nivou cena.

GDP izraen preko tekudih cenaje Nominalni GDP, a izraen preko stalnih cena je Realni GDP.

Deflator GDP-aje onos izmeu nominalnog i realnog GDP-a:

Deflator GDP =

Ostale agregatne veliine su:

1. Neto omadi proizvo(NDP) - je GDP umanjen za amortizaciju kapitalnih dobara.

2. Neto rutveni (nacionalni) proizvo(NNP) - je GNP umanjen za amortizaciju kapitalnih dobara.

3. Nacionalni dohodak(NI) - je GDP umanjen za amortizaciju i posredne poreze.

4. Raspoloivi ohoak(DI) - se dobija kada se NI umanji za neposredne poreze i tenju preuzeda, a uveda za

transferna pladanjakoje stanovnitvo obija o rave. On se deli na dva dela:potronjuitenju.

To se moe prikazati slikom:

Neto ekonomsko blagostanjeje ekonomska mera koja slui za korekciju nedostataka GDP-a, tako to se iskljuuju

komponente koje ne doprinose blagostanju (napr. ekologija), a oaje komponente koje nisu ukljuene u GDP(napr.

siva ekonomija i slobodno vreme).


24/36

41. Proizvodna funkcija; Zbirna proizvodna funkcija.

Proizvodna funkcijaprestavlja onos izmeu uloenih inputai dobijenih outputa.

Opti oblik proizvone funkcijeje:

Q = F (x1, x2, ..., xn)

gde je Qmaximalna koliina proizvoa koja se moe proizvesti koridenjem faktora x1, x2, ..., xn.

42. Granina stopa tehnike supstitucije.

Supstitcija faktora proizvodnjeje pojava da sejean input moe zameniti rugimtako da zamena ne utie na outpute.

Granina supstitucija faktora proizvonje se izraava preko krive izokvante, na kojoj se nalaze take koje aju istu

proizvodnju.

OBJANJENJE:Smanjenje kapitala (K) u taki Aza AB se moe naoknaiti povedanjem raa (L) za vrenost BC.

Slino vai i za taku D.

Na sleedoj slici zakrivljenosti izokvante, faktori proizvonje se:

1) Teko supstituiu 2) Lako supstituiu 3) Savreno supstituiu 4) Ne mogu supstituisati


25/36

43. Zakon opadajuih prinosa.

Zakon opaajudih prinosagovori o dobijanju sve manjeg outputa za svaku dodatnu jedinicu inputa.

To se moe prikazati sleedom slikom:

OBJANJENJE: to vie povedavamo kapital(K), to je manji porast proizvodnje (Q).

Slino vai i za porast kapitala po broju ranika (K/L):

OBJANJENJE: Sa porastom kapitala po boju ranika (K/L) dolazi do rasta proizvodnje (Q), ali samo do takeS(take

saturacije,tj. zasidenja), posle koje povedanjem kapitala po broju ranika ne olazi o povedanja proizvonje.


26/36

44. Ukupan, prosean i granian (marginalan) proizvod i njihova meuzavisnost.

Ukupna proizvod(Q) predstavlja ukupnu proizvodnju dobijenu na osnovu ukupnih faktora proizvodnje (kapitala K i rada

L).

Prosean proizvo(Qp) predstavlja onos izmeu ukupnog proizvoda (Q) i ukupnih faktora proizvodnje:

Qp=

Marginalan (granian) proizvo(Qg) prestavlja onos izmeu prirasta proizvodnje (Q) i dodajne jedinice faktora

proizvodnje(L) :

Qg=

=

Q, Qpi Qgimaju sleedi onos:


27/36

46. Ukupni, proseni i granini trokovi.

Ukupni trokovi(TC) su zbir fiksnih trokova(FC) i varijabilnih trokova(VC):

TC = FC + VC

Fiksni trokovi (FC) su trokovi kojise ne menjaju sa obimom proizvodnje.

Varijabilni trokovi (VC) su trokovi kojise menjaju sa obimom proizvodnje.

Krive ovih trokova su sleede:

Proseni fiksni trokovi(AFC) su fiksni trokovi po jeinici proizvoa:

AFC =


28/36

Proseni varijabilni trokovi(AVC) su varijabilni trokovi po jeinici proizvoa:

AVC =

i mogu imati zone:

1) Digresije

2) Proporcionalnosti3) Progresije

Granini(marginalni) trokovi(MC) su trokovi svake dodatne jedinice proizvoda:

MC =

=


29/36

47. Odnos izmeu krive graninih, prosenih ukupnih, prosenih varijabilnih i

prosenih fiksnih trokova po jedinici proizvoda; Prelomna taka i taka zatvaranja

OBJANJENJE: TakaMje taka u kojoj je AFC = AVC.

TakaCje prelomna taka ge je MC = ATC, to znai a preuzedeu njoj pokriva trokove poslovanja.

TakaC1taka zatvaranja geje MC = AVC, to znai a preuzedeu njoj pokriva varijabilne trokove.

48. Granini troak i granini prihod.

Granini priho(MR) predstavlja promenu ukupnog prihoda (TR) za svaku dodatnu jedinicu proizvoda:

MR =

=


30/36

Odnos graninitrokovi(MC) i granini priho(MR) prikazan je na sleedoj slici:

OBJANJENJE: Maksimalizacija profita se ostvaruje u takiE, gde je MR = MC.

U oblasti gde je MR > MC, povedanje proizvonje voi povedanju profita.

U oblasti gde je MR < MC, povedanje proizvonje voi smanjenju profita.

49. Tranja: definicija i vrste tranje; Obim i struktura tranje.

50. Skala i kriva tranje; Trina tranja; Opti zakon tranje; Translacija krive

tranje.

51. Cenovna elastinost tranje; Direktna i unakrsna elastinost tranje; Gifenov i

Veblenov efekat.

52. Dohodovna elastinost tranje; Engelovi zakoni; Koeficijent meuzavisnosti

cena.

Tranjaje ona koliina proizvoa koju su potroai spremni a kupe po ogovarajudoj ceni.

Najbitnije vrste tranjesu:

1. Plateno sposobna tranjaje koliina proizvoa koju potroai potencijalno mogu da kupe po datim cenama

2. Efektivna tranjaje koliina proizvoakoju de potroai stvarno traiti i kupitiu datom vremenu.

Faktori koji deluju na obim i strukturu tranjesu:

1. Sistem potreba

2. Dohodak

3. Cene


31/36

Meusobni onos cene i tranje moe se izraziti:

1. Tabelarno(skala tranje) - pokazuje koliine proizvoa(Q) koje su kupci spremni a kupe po razliitim

cenama (p), i a su te ve veliine obrnuto proporcionalne.

2. Grafiki u koorinatnom sistemu(kriva tranje) - koja se crta na osnovu skale tranje:

3. Putem algebarske funkcije

Trina tranjapredstavlja zbir svih iniviualnih tranjiza nekim proizvodom ili uslugom.

Opti zakoni tranjesu sleedi:

1. Kurno-Maralov: tranja robe x zavisi o cene te robe: Tx= f (px)

2. Valrasov: tranja jene robe zavisi od cene svih ostalih roba: T = f (p1, p2,,pn)

3. Hiks-Alenov: tranja jene robe zavisi o cene ostalih roba i ohoka: T = f (p1, p2,,pn, D)

4. Mur-ulcov: tranja jene robe zavisi o cene ostalih roba,ohoka i vremena: T = f (p1, p2,,pn, D,t)


32/36

Cenovna elastinost tranje moe biti:

1. Direktna- pokazuje kako promena cena atog proizvoa utie na promenu tranja za tim proizvoom.

2. Unakrsna- pokazuje kako promena cena rugog proizvoa utie na promenu tranja za atim proizvoom.

Koeficijent irektne elastinosti tranjeglasi:

Edx=

gde je:

- Qdx- promena u tranoj koliini robe x

- Qdx- poetna koliina traene robe x

- pdx- promena u trinoj ceni robe x

- pdx- trina cena robe x

U zavisnosti o vrenosti ovog koeficijenta razlikujemo sleede oblike elastinosti tranje:

1) Savreno elastinatranja (Edx= ) - cene se ne menja,a tranja raste ili opaa.

2) Elastinatranja (Edx> 1) - manja promena cene ovoi o vedih promenatranje.

3) Jeinina (unitarna)elastinost (Edx= 1) - promena cene i promena traje su obrnuto proporcionalne.

4) Neelastinatranja (Edx< 1) - sa vedim promenama cene olazi o manjih promena tranje.

5) Savreno neelastinatranja (Edx= 0) - promene cene ne utiu na promenu tranje.

Ko irektne elastinosti poznata su va efekta:1. Gifenov efekat- kaa porastom cene nunih obara olazi i o porasta njihove tranje.

2. Veblenov efekat- kada opadanjem cene luksuznih dobara dolazi o paa njihove tranje.


33/36

Koeficijent unakrsne elastinosti tranjeglasi:

Edx/y=

gde je:

- Qdx- promena u tranoj koliini robe x- Qdx- poetna koliina traene robe x

- pdy- promena u trinoj ceni robe y

- pdy- trina cena robe y

U zavisnosti o vrenosti ovog koeficijenta razlikujemo sleede robe:

1) Robe supstituti(Edx/y> 0)- su razliite robe koje zaovoljavaju istu potrebu (napr. margarin i puter)

2) (Edx/y= 0) cena robe y ne utie na tranju robe x

3) Komplementarni proizvodi(Edx/y< 0) - su robe koje se ne mogu koristiti jedna bez druge (napr. auto i benzin)

Koeficijent dohodovne elastinosti tranjeglasi:

Edx/D=

gde je:

- Qdx- promena u tranoj koliini robe x

- Qdx- poetna koliina traene robe x

- D- promena dohotka

- D- dohodak

U zavisnosti o vrenosti ovog koeficijenta razlikujemo sleeda obra:

1) Superiorna dobra(Edx/D> 0)- porastom ohoka olazi o porasta tranje za robom x, i obratno

2) (Edx/D= 0) promena dohodka ne utie na tranju za robom x

3) Inferiorna dobra(Edx/D< 0) - porastom ohoka olazi o paa tranje za robom x, i obratno

Engelovi zakonigovore o uticaju ohoka na strukturu tranje, i ima ih etiri:

1. Prvi Engelov zakon- to je vedi ohoak, to je manji ueo namenjen ishrani, i obratno

2. Drugi Engelov zakon- udeo namenjen ishrani je isti bez obzira na visinu dohodka

3. Tredi Engelov zakon- udeo namenjen stanovanju, ogrevu i osvetljenju je isti bez obzira na visinu dohodka

4. etvrti Engelov zakon- to je vedi ohoak, to je vedi ueo namenjen higijeni,kulturi,sportu,putovanjima i sl.

Vai i obratno.

Engelova kriva(str. 165) se crta za normalna dobrakod kojih porastom dohodka dolazi do porasta tranje(uz ostale

nepromenjene faktore).


34/36

OBJANJENJE: Engelova kriva se moe objasniti na primeru margarina. Visina ohoka nD1je fiksna.

Pri ceni margarina p1moe se kupiti oreena koliina pri kojoj se formira Engelova krivaE1.

Ako cena margarina p1opadne na p2, moe se kupiti veda koliina margarina pri kojoj se Engelova krivaE1pomera u

poloajE2.

Slino se eava i sa E3.

Koeficijent meuzavisnosti cenaglasi:

Epy/px=

gde je:

- py- promena u trinoj ceni robe x

- py- trina cena robe y

- px- promena u trinoj ceni robe y

- px- trina cena robe y

U zavisnosti o vrenosti ovog koeficijenta razlikujemo sleede robe:

1) Robe supstituti(Epy/px> 0)- porast cene robe x dovodi do porasta cene robe y

2) (Epy/px) cena robe x ne utie na cenu robe y

3) Komplementarni proizvodi(Epy/px< 0) - porast cene robe x dovodi do pada cene robe y

53. Ponuda: definicija i vrste ponude; Skala, kriva i funkcija ponude; Trina

ponuda; Translacija krive ponude.

54. Elastinost ponude; Vremenska dimenzija elastinosti ponude.

Ponudaje ona koliina proizvoa koju su proizvoai spremni a proaju po ogovarajudoj ceni.

Meusobni onos cene i ponue moe se izraziti:

1. Tabelarno(skala ponude) - pokazuje koliine proizvoa(Q) koje su proavci spremni a iznesu na trite po

razliitim cenama (p), i a su te ve veliine direktno proporcionalne.


35/36

2. Grafiki u koorinatnom sistemu(kriva ponude) - koja se crta na osnovu skale ponude:

3. Putem algebarske funkcije- obim ponude robe x zavisi od cene tog proizvoda (Kurnoov zakon): Sx= f(px)

Koeficijent elastinosti ponudeglasi:

Esx=

gde je:

- Qsx- promena u ponuenoj koliini robe x

- Qsx- poetna koliina ponuene robe x

- px- promena u trinoj ceni robe x

- px- trina cena robe x

U zavisnosti o vrenosti ovog koeficijenta razlikujemo sleede oblike elastinosti ponue:

1) Savreno elastinaponuda (Esx= ) - cene se ne menja,a ponuda raste ili opada.

2) Elastinaponuda (Esx> 1) - manja promena cene ovoi o vedih promena ponude.

3) Jeinina (unitarna)elastinost (Esx= 1) - promena cene i promena ponude su direktno proporcionalne.

4) Neelastinaponuda (Esx< 1) - sa vedim promenama cene olazi o manjih promena ponude.

5) Savreno neelastinaponuda (Esx= 0) - promene cene ne utiu na promenu ponude.


36/36

U vremenskoj imenziji ponue razlikuju se tri vremenska perioa u kojima se moe uspostaviti ravnotea:

1. Trenutni- ako oe o promene cene, ponua nede modi a se promeni jer je u trenutnom roku fiksna.

2. Kratki- postoji elimina mogudnost prilagoavanja promeni cene, i to samo u okviru proizvonih kapaciteta.

3. Dugi- proizvoa moe a se u potpunosti prilagoi promeni cene.

Ekonomija - Skripta Za I Deo-By Stepke

Documents

Transcript of Ekonomija - Skripta Za I Deo-By Stepke