223. INFLACIJA – FILIPSOVA 3. INFLACIJA – FILIPSOVA KRIVAKRIVA

InflacijaInflacija – monetarna pojava kod koje – monetarna pojava kod koje efektivna novčana tražnja preovlađuje nad efektivna novčana tražnja preovlađuje nad količinom roba i usluga u jednoj privredikoličinom roba i usluga u jednoj privredi

Inflacija znači da su novčani fondovi u Inflacija znači da su novčani fondovi u privredi veći od robnih fondovaprivredi veći od robnih fondova

DeflacijaDeflacija – monetarna pojava kada – monetarna pojava kada količina roba i usluga premašuje količinu količina roba i usluga premašuje količinu novca u opticajunovca u opticaju. . Deflacija znači da su Deflacija znači da su robni fondovi u privredi veći od novčanih robni fondovi u privredi veći od novčanih fondovafondova 1

DevalvacijaDevalvacija – mera države kojom se – mera države kojom se zakonskim propisima utvrđuje paritet zakonskim propisima utvrđuje paritet domaće valute na niži nivo u odnosu na domaće valute na niži nivo u odnosu na standardstandard

Filipsova kriva nazvana je po britanskom Filipsova kriva nazvana je po britanskom ekonomisti Filipsu (A. W. Philips), sa ekonomisti Filipsu (A. W. Philips), sa Londonskog ekonomskog fakulteta, koji je Londonskog ekonomskog fakulteta, koji je 1958. godine utvrdio negatvnu 1958. godine utvrdio negatvnu međuzavisnost između stope nezaposlenosti međuzavisnost između stope nezaposlenosti i stope inflacijei stope inflacije

   Filipsova kriva je analitički instrument čija Filipsova kriva je analitički instrument čija

primena pruža mogućnost izbora između primena pruža mogućnost izbora između inflacije i nezaposlenostiinflacije i nezaposlenosti.. 2

Filipsova kriva koja se danas koristi, Filipsova kriva koja se danas koristi, razlikuje se od polazne Filipsove krive u razlikuje se od polazne Filipsove krive u sledeća tri bitna elementa:sledeća tri bitna elementa:

u modernoj Filipsovoj krivi inflacija se u modernoj Filipsovoj krivi inflacija se iskazuje preko cena a ne preko plata,iskazuje preko cena a ne preko plata,

uključena su inflaciona očekivanja,uključena su inflaciona očekivanja, uključen je šok ponudeuključen je šok ponude

Prema Filipsovoj krivi, inflacija zavisi od:Prema Filipsovoj krivi, inflacija zavisi od: očekivane inflacijeočekivane inflacije odstupanja realne stope nezaposlenosti odstupanja realne stope nezaposlenosti

od prirodne stope nezaposlenostiod prirodne stope nezaposlenosti šokova ponudešokova ponude

3

24. MONETARIZAM24. MONETARIZAM

Po monetarističkom pristupu uzroci Po monetarističkom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina ekonomske krize sedamdesetih godina prošlog veka su:prošlog veka su:

   prekomerna ulaganja državeprekomerna ulaganja države ekspanzija budžetskih programaekspanzija budžetskih programa deficit budžetadeficit budžeta eskalacija novčane mase (što je sve eskalacija novčane mase (što je sve

prouzrokovalo inflaciju)prouzrokovalo inflaciju)4

Za monetariste, inflacija je isključivo Za monetariste, inflacija je isključivo monetarni fenomen. Smatraju da se sa monetarni fenomen. Smatraju da se sa rastom novčane mase povećava inflacija, rastom novčane mase povećava inflacija, usporava rast društvenog proizvoda i usporava rast društvenog proizvoda i povećava nezaposlenostpovećava nezaposlenost..

   Za rast nezaposlenosti nije kriva Za rast nezaposlenosti nije kriva

monetarna restrikcija u borbi protiv monetarna restrikcija u borbi protiv inflacije. Uzroke nezaposlenosti treba inflacije. Uzroke nezaposlenosti treba tražiti u državnoj regulativi, suspenziji tražiti u državnoj regulativi, suspenziji tržišta i usponu monopola i posebno u tržišta i usponu monopola i posebno u usponu radničkih sindikatausponu radničkih sindikata 5

Monetaristički pravac može da se svede na Monetaristički pravac može da se svede na četiri opšta stava:četiri opšta stava: privatni sektor je stabilan; posle poremećaja, privatni sektor je stabilan; posle poremećaja,

privredni sistem se automatski vraća u stanje pune privredni sistem se automatski vraća u stanje pune zaposlenosti, a nezaposlenost na svoj prirodni nivozaposlenosti, a nezaposlenost na svoj prirodni nivo,,

bilo koja stopa monetarnog rasta kompatibilnija je bilo koja stopa monetarnog rasta kompatibilnija je sa nivoom pune zaposlenosti, mada je ishod sa nivoom pune zaposlenosti, mada je ishod različita inflacijarazličita inflacija,,

promena stope monetarnog rasta prvo menja stopu promena stope monetarnog rasta prvo menja stopu realnog ekonomskog rasta i nezaposlenost; na dugi realnog ekonomskog rasta i nezaposlenost; na dugi rok ti efekti nestaju i jedino ostaje permanentno rok ti efekti nestaju i jedino ostaje permanentno povećanje stope inflacijepovećanje stope inflacije,,

odbacuje se aktivistička politika upravljanja odbacuje se aktivistička politika upravljanja tražnjom, bilo monetarna bilo fiskalna i preferiraju tražnjom, bilo monetarna bilo fiskalna i preferiraju na dugi rok monetarna pravila ili unapred na dugi rok monetarna pravila ili unapred definisani ciljevidefinisani ciljevi

6

2255. NERAVNOTEŽE U . NERAVNOTEŽE U PRIVREDIPRIVREDI

Svaka privreda je podložna varijacijama Svaka privreda je podložna varijacijama najvažnijih ekonomskih kategorija kao što najvažnijih ekonomskih kategorija kao što su:su: GDPGDP industrijska proizvodnja industrijska proizvodnja (ne)zaposlenost (ne)zaposlenost

Prema klasičnim ekonomistima, GPrema klasičnim ekonomistima, GDDP je određen P je određen samo agregatnom ponudom, tj. proizvodnom samo agregatnom ponudom, tj. proizvodnom funkcijom: obimom kapitala i rada i tehnološkim funkcijom: obimom kapitala i rada i tehnološkim uslovima proizvodnje. Klasična ekonomska uslovima proizvodnje. Klasična ekonomska teorija je tvrdila da će se tržište rada prilagoditi teorija je tvrdila da će se tržište rada prilagoditi tako da obezbedi punu zaposlenost rada. Prema tako da obezbedi punu zaposlenost rada. Prema klasičnoj školi, kriza nije bila mogućaklasičnoj školi, kriza nije bila moguća 7

Moderna ekonomija danas ovaj problem Moderna ekonomija danas ovaj problem rešava korišćenjem modela agregatne rešava korišćenjem modela agregatne tražnje i agregatne ponude. Na dugi rok tražnje i agregatne ponude. Na dugi rok posmatrano, cene jesu fleksibilne, pa posmatrano, cene jesu fleksibilne, pa agregatna ponuda odredjuje dohodak. Ali, agregatna ponuda odredjuje dohodak. Ali, na kratak rok cene nisu fleksibilne, već su na kratak rok cene nisu fleksibilne, već su rigidne, tako da su promene agregatne rigidne, tako da su promene agregatne traznje odlučujuće za nivo dohotka.traznje odlučujuće za nivo dohotka.

   Privredni ciklusi predstavljaju dinamičku Privredni ciklusi predstavljaju dinamičku

neravnotežu inflacije, privredne aktivnosti neravnotežu inflacije, privredne aktivnosti i nezapolenosti. GDP se tokom vremena i nezapolenosti. GDP se tokom vremena menja prevashodno iz sledeća dva razloga:menja prevashodno iz sledeća dva razloga:

8

1. 1. količina raspoloživih resursa se povećava količina raspoloživih resursa se povećava ili možda smanjujeili možda smanjuje: povećava se : povećava se stanovništvo, firme nabavljaju novu opremu ili stanovništvo, firme nabavljaju novu opremu ili modernizuju postojeću, grade se novi pogoni i modernizuju postojeću, grade se novi pogoni i fabrike, proširuju se znanja o primenjivanju fabrike, proširuju se znanja o primenjivanju novih metoda proizvodnje, uključuju se novih metoda proizvodnje, uključuju se inovacije, itd. Sa ovim povećanjem inovacije, itd. Sa ovim povećanjem raspoloživih resursa, privredi je omogućeno raspoloživih resursa, privredi je omogućeno da proizvodi sve više robe i usluga, što kao da proizvodi sve više robe i usluga, što kao konačan rezultat ima rastući nivo trenda konačan rezultat ima rastući nivo trenda proizvodnje, tj. realnog GDP – a,proizvodnje, tj. realnog GDP – a,

  

2. 2. faktori proizvodnje nisu uvek u stanju faktori proizvodnje nisu uvek u stanju pune zaposlenostipune zaposlenosti: Puna zaposlenost faktora : Puna zaposlenost faktora proizvodnje je ekonomski, a ne fizicki koncept.proizvodnje je ekonomski, a ne fizicki koncept.9

26. AGREGATNA 26. AGREGATNA TRAŽNJATRAŽNJA

Agregatna tražnja predstavlja ukupnu Agregatna tražnja predstavlja ukupnu količinu proizvoda i usluga koja će se kupiti, količinu proizvoda i usluga koja će se kupiti, u jednoj nacionalnoj ekonomiji, pri datom u jednoj nacionalnoj ekonomiji, pri datom nivou cena, uz pretpostavku da su svi ostali nivou cena, uz pretpostavku da su svi ostali činioci isti. Agregatna tražnja sastoji se od:činioci isti. Agregatna tražnja sastoji se od: lične potrošnje,lične potrošnje, investicija,investicija, državne potrošnje,državne potrošnje, neto izvoza (razlika između izvoza i neto izvoza (razlika između izvoza i

uvoza)uvoza)10

Agregatna kriva tražnje ne odražava Agregatna kriva tražnje ne odražava uobičajeni efekat supstitucije kad rast uobičajeni efekat supstitucije kad rast cena dovodi do smanjenja tražnje. U cena dovodi do smanjenja tražnje. U ovom slučaju, naprotiv, rast cena dovodi ovom slučaju, naprotiv, rast cena dovodi do:do:

pada ravnotežnog nivoa tražnje za pada ravnotežnog nivoa tražnje za proizvodom,proizvodom,

smanjivanja realne novčane mase,smanjivanja realne novčane mase, povećanja kamatnih stopa,povećanja kamatnih stopa, smanjenja investicija.smanjenja investicija. 11

Sa stanovišta finalne potrošnjeSa stanovišta finalne potrošnje, u , u zatvorenoj privredizatvorenoj privredi agregatna tražnja se agregatna tražnja se sastoji od sledece tri komponente: sastoji od sledece tri komponente:

rashoda koje stanovništvo pravi za ličnu rashoda koje stanovništvo pravi za ličnu potrošnjupotrošnju

investicionih rashoda privrede i investicionih rashoda privrede i stanovništvastanovništva

rashoda države na svim nivoima. To su rashoda države na svim nivoima. To su rashodi svih subjekata u državi. To je rashodi svih subjekata u državi. To je upotreba GDP-a odnosno trošenje GDP – a. upotreba GDP-a odnosno trošenje GDP – a. Svi subjekti koji realizuju finalnu upotrebu Svi subjekti koji realizuju finalnu upotrebu GDP – a, predstavljaju agregatnu tražnju GDP – a, predstavljaju agregatnu tražnju

12

U otvorenoj privrediU otvorenoj privredi agregatna tražnja agregatna tražnja se sastoji od tražnje na domaćem tržištu se sastoji od tražnje na domaćem tržištu i tražnje na inostranom tržištu, uz dati i tražnje na inostranom tržištu, uz dati nivo cena. Otuda je agregatna tražnja u nivo cena. Otuda je agregatna tražnja u otvorenoj privredi jednaka zbiru:otvorenoj privredi jednaka zbiru:

1. potrošnje stanovnika, izdataka za 1. potrošnje stanovnika, izdataka za investicije i državnih rashoda koje su investicije i državnih rashoda koje su učinili domaći rezidenti za nabavku učinili domaći rezidenti za nabavku domaćih dobaradomaćih dobara

  

2. inostrane tražnje domaćih dobara, koja 2. inostrane tražnje domaćih dobara, koja predstavlja izvoznu tražnju predstavlja izvoznu tražnju

13

Agregatna tražnja u otvorenoj privredi Agregatna tražnja u otvorenoj privredi zavisi od tipa deviznog kursa (fiksni i zavisi od tipa deviznog kursa (fiksni i fleksibilni), tipa dobara na fleksibilni), tipa dobara na međunarodnom tržištu (posebno međunarodnom tržištu (posebno zamenljivosti u potrošnji domaćih i zamenljivosti u potrošnji domaćih i inostranih dobara), otvorenosti inostranih dobara), otvorenosti privrede ka međunarodnim tokovima privrede ka međunarodnim tokovima kapitalakapitala

14

27. AGREGATNA 27. AGREGATNA PONUDAPONUDA

Agregatna ponuda predstavlja ukupnu količinu Agregatna ponuda predstavlja ukupnu količinu dobara i usluga koje je jedna nacionalna dobara i usluga koje je jedna nacionalna ekonomija spremna da proizvede i ponudi pri ekonomija spremna da proizvede i ponudi pri datom nivou cena u određenom vremenskom datom nivou cena u određenom vremenskom razdoblju razdoblju

  Zavisi od: Zavisi od: veličine i kvaliteta dostupne tehnologijeveličine i kvaliteta dostupne tehnologije količine kapitala kojom raspolaže nacionalna količine kapitala kojom raspolaže nacionalna

ekonomijaekonomija količine prirodnih resursakoličine prirodnih resursa broja zaposlenihbroja zaposlenih

Nivo cena u privredi određen je presekom krive Nivo cena u privredi određen je presekom krive agregatne tražnje sa vertikalnom krivom agregatne agregatne tražnje sa vertikalnom krivom agregatne ponudeponude   15

Agregatna ponuda je međuzavisnost Agregatna ponuda je međuzavisnost ponuđene količine dobara i nivoa cena. Ova ponuđene količine dobara i nivoa cena. Ova međuzavisnost zavisi, pre svega, od međuzavisnost zavisi, pre svega, od vremenskog horizonta koji se razmatravremenskog horizonta koji se razmatra

Na dugi rok, nivo proizvodnje je određen Na dugi rok, nivo proizvodnje je određen količinom kapitala i rada i raspoloživom količinom kapitala i rada i raspoloživom tehnologijom i ne zavisi od nivoa cena. tehnologijom i ne zavisi od nivoa cena. Otuda je dugoročna kriva agregatne Otuda je dugoročna kriva agregatne ponude vertikalnaponude vertikalna

Na kratak rok, pozitivni nagib krive Na kratak rok, pozitivni nagib krive proizilazi iz hipoteze da radnici ne proizilazi iz hipoteze da radnici ne prilagodjavaju svoja očekivanja o budućem prilagodjavaju svoja očekivanja o budućem nivou cena na osnovu postojećih kretanja nivou cena na osnovu postojećih kretanja cena.cena. 16

Jedini način da se ovo postigne u kratkom roku Jedini način da se ovo postigne u kratkom roku je veće upošljavaje radne snage, te stoga je veće upošljavaje radne snage, te stoga poslodavci nude viši nivo zarada kako bi to poslodavci nude viši nivo zarada kako bi to ostvarili. Rast zarada ne odgovara rastu cena i ostvarili. Rast zarada ne odgovara rastu cena i zato realne zarade opadaju, što je neophodan zato realne zarade opadaju, što je neophodan uslov za povećanje zaposlenosti prema ovom uslov za povećanje zaposlenosti prema ovom shvatanjushvatanju

Ukoliko je kriva agregatne ponude vertikalna, Ukoliko je kriva agregatne ponude vertikalna, promene agregatne tražnje utiču na cene, a ne promene agregatne tražnje utiču na cene, a ne na proizvodnju.na proizvodnju.

Primera radi, ukoliko ponuda novca opada, Primera radi, ukoliko ponuda novca opada, agregatna kriva tražnje se pomera nadole. agregatna kriva tražnje se pomera nadole. Pošto je kriva agregatne ponude vertikalna, Pošto je kriva agregatne ponude vertikalna, pomeranje agregatne tražnje utiče samo na pomeranje agregatne tražnje utiče samo na promenu nivoa cenapromenu nivoa cena 17

28. MAKROEKONOMIJA 28. MAKROEKONOMIJA OTVORENE PRIVREDEOTVORENE PRIVREDE

IS – LM model zatvorene privrede bavi se IS – LM model zatvorene privrede bavi se vezom između uticaja makroekonomskih vezom između uticaja makroekonomskih politika na agregatnu tražnju, nezaposlenost i politika na agregatnu tražnju, nezaposlenost i proizvodnju, odnosno vezom između tržišta proizvodnju, odnosno vezom između tržišta dobara i finansijskih tržištadobara i finansijskih tržišta

IS – LM model analizira determinante nivoa IS – LM model analizira determinante nivoa nacionalonog dohotka. Model polazi od dva nacionalonog dohotka. Model polazi od dva pristupa:pristupa: iskazuje šta izaziva promene dohotka na kratak iskazuje šta izaziva promene dohotka na kratak

rok kad je nivo cena fiksiran,rok kad je nivo cena fiksiran, otkriva šta izaziva pomeranje krive agregatne otkriva šta izaziva pomeranje krive agregatne

tražnjetražnje18

IS – LM model predstavlja istovremenu IS – LM model predstavlja istovremenu analizu dve krive:analizu dve krive:

IS krive – kriva označava krivu investicije IS krive – kriva označava krivu investicije II i i štednje štednje SS. . ISIS kriva predstavlja ravnotežu kriva predstavlja ravnotežu investicije i štednje na tržištu dobara i investicije i štednje na tržištu dobara i uslugausluga

LM kriveLM krive – – kriva označava ponudu i tražnju kriva označava ponudu i tražnju novca, odnosno likvidnost L i novac M. novca, odnosno likvidnost L i novac M. Budući da kamatna stopa utiče na Budući da kamatna stopa utiče na investicionu tražnju i na tražnju za novcem, investicionu tražnju i na tražnju za novcem, znači da kamatna stopa predstavlja znači da kamatna stopa predstavlja varijablu koja povezuje dva dela LS – LM varijablu koja povezuje dva dela LS – LM modelamodela 19

29. MAKROEKONOMIJA 29. MAKROEKONOMIJA ZATVORENE PRIVREDEZATVORENE PRIVREDE

Većina modernih privreda je otvorena. Većina modernih privreda je otvorena. Svetsko tržište, međunarodni trgovinski Svetsko tržište, međunarodni trgovinski i finansijski tokovi imaju ključnu ulogu u i finansijski tokovi imaju ključnu ulogu u privredama najvećeg broja zemaljaprivredama najvećeg broja zemalja..

   Uobičajena pretpostavka IS – LM Uobičajena pretpostavka IS – LM

modela otvorene privrede je da modela otvorene privrede je da monetarne vlasti fiksiraju devizni kursmonetarne vlasti fiksiraju devizni kurs

20

U uslovima otvorene privrede povećava se U uslovima otvorene privrede povećava se domaća tražnja: domaća tražnja:

kada rastu državni rashodi (G) i kada se kada rastu državni rashodi (G) i kada se smanjuju poreski rashodi (T), smanjuju poreski rashodi (T),

kada raste budući raspoloživi dohodak,kada raste budući raspoloživi dohodak, kada stranci povećavaju svoju tražnju za kada stranci povećavaju svoju tražnju za

domaćim dobrima i dođe do porasta izvoza domaćim dobrima i dođe do porasta izvoza (rast A*/*P) (rast A*/*P)

kada raste realni devizni kurskada raste realni devizni kurs

Kad u uslovima stabilnosti domaćih cena Kad u uslovima stabilnosti domaćih cena realni devizni kurs depresira, povećava se realni devizni kurs depresira, povećava se konkurentnost domaće privrede uz konkurentnost domaće privrede uz istovremeno poskupljenje uvozaistovremeno poskupljenje uvoza

21

30. REGULATORNE 30. REGULATORNE FUNKCIJE DRŽAVE U FUNKCIJE DRŽAVE U SEKTORU ALOKACIJE SEKTORU ALOKACIJE

RESURSARESURSA

U robnoj privredi tržište predstavlja U robnoj privredi tržište predstavlja osnovni i dominantni mehanizam osnovni i dominantni mehanizam alokacije resursa. Medjutim, alokacije resursa. Medjutim, ograničenost i nesavršenost tržišta ograničenost i nesavršenost tržišta per per se, se, definiše dve osnovne regulatorne definiše dve osnovne regulatorne funkcije države u sektoru alokacije funkcije države u sektoru alokacije resursaresursa

22

Prva funkcija sastoji se u tome Prva funkcija sastoji se u tome ššto jedino to jedino drdržžava moava možžee::

da izradi i omoguda izradi i omogućći sprovodjenje pravnoi sprovodjenje pravno –– normativne regulative koja ustanovljava normativne regulative koja ustanovljava trtržžiiššne institucije ne institucije

garantuje pravo privatnog vlasnigarantuje pravo privatnog vlasnišštva tva definidefinišše funkcionisanje kreditnoe funkcionisanje kreditno ––

monetarnog sistema monetarnog sistema putem antimonopolskog zakonodavstva putem antimonopolskog zakonodavstva

garantuje slobodu konkurentskih odnosa.garantuje slobodu konkurentskih odnosa.

Na taj naNa taj naččin, drin, držžava omoguava omoguććava koriava korišćšćenje enje trtržžiiššta kao osnovnog mehanizma alokacije ta kao osnovnog mehanizma alokacije resursaresursa

23

Druga regulatorna funkcija države u Druga regulatorna funkcija države u sektoru alokacije resursa, sastoji se u sektoru alokacije resursa, sastoji se u alokaciji resursa u proizvodnji onih dobara alokaciji resursa u proizvodnji onih dobara i usluga za koje su kao opšte dobro i usluga za koje su kao opšte dobro zainteresovani svi građani jedne države, zainteresovani svi građani jedne države, ali za čiju proizvodnju i potrošnju nije ali za čiju proizvodnju i potrošnju nije profitno zainteresovan privatni kapital i profitno zainteresovan privatni kapital i čija proizvodnja i potrošnja nije moguća u čija proizvodnja i potrošnja nije moguća u uslovima postojanja slobodne konkurencije uslovima postojanja slobodne konkurencije mnoštva proizvođača i potrošačamnoštva proizvođača i potrošača

Ova regulatorna funkcija većinom Ova regulatorna funkcija većinom podrazumeva direktno učešće države u podrazumeva direktno učešće države u sprovođenju alokativnog procesasprovođenju alokativnog procesa

24

U okviru druge reglatorne funkcije, U okviru druge reglatorne funkcije, država alocira resurse u javna dobra, država alocira resurse u javna dobra, prirodne monopole i u neutralizaciju prirodne monopole i u neutralizaciju pozitivnih i negativnih eksternih efekata.pozitivnih i negativnih eksternih efekata.

   Negativne posledice monopolskog Negativne posledice monopolskog

ponašanja država može da eliminiše ponašanja država može da eliminiše raznim oblicima intervencija putem raznim oblicima intervencija putem kojih će da prinudi monopolistu da ima kojih će da prinudi monopolistu da ima obim proizvodnje i cene proizvoda koji obim proizvodnje i cene proizvoda koji zadovoljavaju tražnju, a samim tim i da zadovoljavaju tražnju, a samim tim i da se odrekne ekstra profitase odrekne ekstra profita

25

Tradicionalni način kontrole monopola je Tradicionalni način kontrole monopola je nacionalizacija. Država, kao jedini ili većinski nacionalizacija. Država, kao jedini ili većinski vlasnik, može da reguliše obim proizvodnje i vlasnik, može da reguliše obim proizvodnje i cene proizvoda. Monopoli mogu da se cene proizvoda. Monopoli mogu da se kontrolišu i pomoću antimonopolskog, kontrolišu i pomoću antimonopolskog, antikartelskog i antitrustovskog antikartelskog i antitrustovskog zakonodavstva.zakonodavstva.

Država može monopole da kontroliše i putem Država može monopole da kontroliše i putem sistema regulacije i kada nije jedini ili sistema regulacije i kada nije jedini ili većinski vlasnik monopolskog preduzeća. većinski vlasnik monopolskog preduzeća. Sistem regulacije podrazumeva da država, Sistem regulacije podrazumeva da država, odgovarajućim pravilima i instrukcijama, odgovarajućim pravilima i instrukcijama, primora monopolistu da efikasnije posluje i primora monopolistu da efikasnije posluje i adekvatno zadovoljava potrebe potrošačaadekvatno zadovoljava potrebe potrošača 26

31. REGULATORNE FUNKCIJE 31. REGULATORNE FUNKCIJE DRŽAVE U SEKTORU DRŽAVE U SEKTORU

FUNKCIONISANJA TRŽIŠNIH FUNKCIONISANJA TRŽIŠNIH INSTITUCIJAINSTITUCIJA

Ekonomske i tržišne institucije Ekonomske i tržišne institucije predstavljaju pravno konstituisane predstavljaju pravno konstituisane ustanove pomoću kojih se organizuje i ustanove pomoću kojih se organizuje i održava neka privreda. To su:održava neka privreda. To su:

tržište roba i uslugatržište roba i usluga tržište radne snagetržište radne snage tržište kapitalatržište kapitala 27

Država može, merama i instrumentima Država može, merama i instrumentima kreditno – monetarne i fiskalne politike, kreditno – monetarne i fiskalne politike, kao i politike razmene sa inostranstvom, kao i politike razmene sa inostranstvom, da stimuliše, odnosno destimuliše da stimuliše, odnosno destimuliše određene proizvodne programe, kao i određene proizvodne programe, kao i primenu pojedinih tehnoloških rešenja. Na primenu pojedinih tehnoloških rešenja. Na taj način se utiče na obim proizvodnje, taj način se utiče na obim proizvodnje, ponudu i cene odredjenih grupa proizvoda.ponudu i cene odredjenih grupa proizvoda.

Korekciju relacija i odnosa ponude i Korekciju relacija i odnosa ponude i tražnje na tržištu roba i usluga država tražnje na tržištu roba i usluga država može da obavlja i sledećim merama može da obavlja i sledećim merama ekonomske politike:ekonomske politike:

28

merama u oblasti propisivanja standarda merama u oblasti propisivanja standarda kvaliteta pojedinih proizvoda i usluga,kvaliteta pojedinih proizvoda i usluga,

merama propisivanja uslova proizvodnje merama propisivanja uslova proizvodnje sa stanovišta zaštite životne sredinesa stanovišta zaštite životne sredine,,

merama limitiranja cena određenih vrsta merama limitiranja cena određenih vrsta proizvoda, ili opšteg nivoa cena,proizvoda, ili opšteg nivoa cena,

merama racionisanja snabdevanja merama racionisanja snabdevanja deficitiranim proizvodima u vanrednim deficitiranim proizvodima u vanrednim okolnostima,okolnostima,

donošenjem antimonopolskog zakona radi donošenjem antimonopolskog zakona radi obezeđivanja uslova za slobodnu tržišnu obezeđivanja uslova za slobodnu tržišnu konkurencijukonkurenciju

29

Kao učesnik na tržištu kapitala, država Kao učesnik na tržištu kapitala, država ima posebno mesto i značaj. Poseban ima posebno mesto i značaj. Poseban značaj se ogleda kroz više uloga koje značaj se ogleda kroz više uloga koje država ima na tržištu kapitala. To su država ima na tržištu kapitala. To su sledeće uloge:sledeće uloge:

1.1. uloga kontrolora uloga kontrolora

2.2. uloga investitora kapitalauloga investitora kapitala

3.3. uloga korisnika kapitala uloga korisnika kapitala

4.4. regulatorna ulogaregulatorna uloga

30

Regulatorne funkcije na tržištu kapitala Regulatorne funkcije na tržištu kapitala država ostvaruje primenjujući razne forme država ostvaruje primenjujući razne forme i oblike regulative. Najvažniji oblici i oblike regulative. Najvažniji oblici regulative su: regulative su: kvantitativno usmeravanje određenog dela kvantitativno usmeravanje određenog dela

ponude kapitala ponude kapitala regulisanje pristupa na tržištu kapitala regulisanje pristupa na tržištu kapitala

selektivnim principimaselektivnim principima davanje raznih olakšicadavanje raznih olakšica subvencionisanje kamata subvencionisanje kamata davanje fiskalnih povlastica i beneficija davanje fiskalnih povlastica i beneficija davanje premija za pojedine oblike štednje davanje premija za pojedine oblike štednje zaštita ulagača i korisnika kapitalazaštita ulagača i korisnika kapitala

31

32. REGULATORNE FUNKCIJE 32. REGULATORNE FUNKCIJE DRŽAVE U SEKTORU DRŽAVE U SEKTORU

EKONOMSKIH ODNOSA SA EKONOMSKIH ODNOSA SA INOSTRANSTVOMINOSTRANSTVOM

U okviru sektora ekonomskih odnosa U okviru sektora ekonomskih odnosa sa inostranstvom spadaju privredne, sa inostranstvom spadaju privredne, pravne i druge aktivnosti države i pravne i druge aktivnosti države i drugih ekonomskih i pravnih drugih ekonomskih i pravnih subjekata, koje omogućavaju subjekata, koje omogućavaju obavljanje promocije robe, usluga i obavljanje promocije robe, usluga i novca izmedju domaćih i inostranih novca izmedju domaćih i inostranih privrednih i drugih subjekataprivrednih i drugih subjekata

32

DrDržžava ima sledeava ima sledećće uloge u sektoru e uloge u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom: ekonomskih odnosa sa inostranstvom: ulogu subjekta opulogu subjekta opšštih trgovinskih odnosa,tih trgovinskih odnosa, ulogu subjekta poslovnih odnosa sa ulogu subjekta poslovnih odnosa sa

imovinskoimovinsko –– pprravnim ovlaavnim ovlašćšćenjima,enjima, ulogu subjekta koji sprovodi regulatorne ulogu subjekta koji sprovodi regulatorne

funkcije u sektoru ekonomskih odnosa sa funkcije u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom.inostranstvom.

U sektoru ekonomskih odnosa sa U sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom država koristi kvalitativne i inostranstvom država koristi kvalitativne i kvantitativne regulatorne funkcije. Osnovni kvantitativne regulatorne funkcije. Osnovni instrumenti kvalitativnih regulatornih instrumenti kvalitativnih regulatornih funkcija su devizni kurs i carinefunkcija su devizni kurs i carine

33

Fiksni devizni kurs je jedan od najdirektnijih Fiksni devizni kurs je jedan od najdirektnijih instrumenata pomoću koga država realizuje instrumenata pomoću koga država realizuje regulatorne funkcije u sektoru ekonomskih odnosa regulatorne funkcije u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom radi ostvarivanja odgovarajućih sa inostranstvom radi ostvarivanja odgovarajućih ciljeva ekonomske politike. ciljeva ekonomske politike. Fiksnim deviznim Fiksnim deviznim kursem mokursem možže da se stimulie da se stimulišše uvoz i destimulie uvoz i destimulišše e izvoz i suprotno.izvoz i suprotno.

Carine su instrument regulatornih funkcija države Carine su instrument regulatornih funkcija države u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom, u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom, pomoću kojega se reguliše uvoz. Uvezena roba pomoću kojega se reguliše uvoz. Uvezena roba poskupljuje za iznos koji se naplaćuje kao carina. poskupljuje za iznos koji se naplaćuje kao carina. Na taj način smanjuje se konkurentnost uvezene Na taj način smanjuje se konkurentnost uvezene robe i istovremeno štiti domaća privredarobe i istovremeno štiti domaća privreda. . Carine Carine predstavljaju i instrument razvojne politike. Budući predstavljaju i instrument razvojne politike. Budući da prihodi od carina idu u budžet, one da prihodi od carina idu u budžet, one predstavljaju i fiskalni instrumentpredstavljaju i fiskalni instrument

34

Kvantitativne regulatorne funkcije Kvantitativne regulatorne funkcije države u sektoru ekonomskih odnosa države u sektoru ekonomskih odnosa sa inostranstvom sastoje se u sa inostranstvom sastoje se u utvrđivanju izvoznih i uvoznih, robnih i utvrđivanju izvoznih i uvoznih, robnih i novčanih, najčešće deviznih novčanih, najčešće deviznih kontigenata. Pomoću kontigenata kontigenata. Pomoću kontigenata davanjem uvoznih, odnosno izvoznih davanjem uvoznih, odnosno izvoznih dozvola ili saglasnosti, država štiti dozvola ili saglasnosti, država štiti domaću proizvodnju, a u nekim domaću proizvodnju, a u nekim slučajevima i proizvode i resurse od slučajevima i proizvode i resurse od strateškog državnog interesastrateškog državnog interesa

35

Izbor i kombinacija regulatornih funkcija Izbor i kombinacija regulatornih funkcija koje se u nekom razdoblju primenjuju koje se u nekom razdoblju primenjuju zavise od sledećih faktora:zavise od sledećih faktora: od nivoa privrednog razvoja od nivoa privrednog razvoja od međunarodnog ekonomskog i od međunarodnog ekonomskog i

političkog položaja jedne zemljepolitičkog položaja jedne zemlje od strateškog opredeljenja u vezi sa od strateškog opredeljenja u vezi sa

ciljevima koje treba ostvariti vođenjem ciljevima koje treba ostvariti vođenjem određene ekonomske politike određene ekonomske politike

u vezi sa definisanjem i unapređivanjem u vezi sa definisanjem i unapređivanjem razvojnostrukturnog sektorarazvojnostrukturnog sektora

od aktuelnih normi u međunarodnoj od aktuelnih normi u međunarodnoj trgovinitrgovini 36